Ako me zaboravi

Pablo Neruda

Hou da znam

jednu stvar.

Zna kako je to

ako gledam

kristalni mesec, crvenu granu

spore jeseni u mom prozoru,

ako dotaknem

uz vatru neopipljiv pepeo

ili izborano telo klade,

sve me odvodi tebi

kao da je sve to postoji,

mirisi, svetlost, metali

poput barica to plove

ka ostrvima tvojim koja me ekaju.

E, pa dobro,

ako malo-pomalo prestane da me voli

i ja u prestati tebe da volim

malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboravi

ne trai me

jer bih te ja ve zaboravio.

Ako smatra dugim i ludim

vetar zastava

to prolazi kroz moj ivot

i odlui

da me ostavi na obali

srca u kome imam korena

zapamti

da u toga dana,

toga asa

dii ruke

iupati svoje korene

u potrazi za drugim tlom.

Ali

ako svaki dan,

svaki sat,

pristane da mi bude sudbina

s neumoljivom slau,

ako se svakoga dana popne

jedan cvet do tvojih usana traei me

o ljubavi moja, o moja

u meni se sva ta vatra ponavlja,

u meni nita nije ugaeno ni zaboravljeno,

moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,

i sve dok ivi bie u tvojim rukama

ne naputajui moje.