Tehnička škola Smederevo

SEMINARSKI RADPredmet: Bezbednost saobraćaja

Tema: Aktivna bezbednost vozača

Profesor: Učenici:Dejan Vemić Laćarac Mihajlo

Miloš ManojlovićJelena MiletićIvan Milić

Kovin 2012.

Sadržaj

Aktivna bezbednost vozača 2

Izbor najpogodnijeg režima kretanja 3

Stanje puta 3Stanje vozila 3Klimatski uslovi 4

Sigurnost i snalaženje u složenim i opasnim situacijama 5

Uzrast 5Iskustvo 6Inteligencija 6Vid 6Pol 6

Pouzdano upravljanje vozilom 7

Otpornost vozača na zamor i dobar i fizički razvoj 8

Koordinacija kretanja (pokreta) 9

1 | A k t i v n a b e z b e d n o s t v o z a č a

Aktivna bezbednost vozača

Vozač se javlja kao uzročnik saobraćajnih nezgoda u 90% slučajeva, po statistici koja je urađena u Srbiji. Pod Aktivnom bezbednošću vozača podrazumevaju se:

1. Izbor najpogodnijeg režima kretanja;2. Sigurnost i snalaženje u složenim i opasnim situacijama;3. Pouzdano upravljanje vozilom;4. Otpornost vozača na zamor i dobar fizički razvoj;5. Koordinacija kretanja.

2 | A k t i v n a b e z b e d n o s t v o z a č a

Izbor najpogodnijeg režima kretanja

Obuhvata izbor najpogodnijeg režima kretanja. zavisno od karakteristika i stanja vozila, putnih, klimatskih i uslova saobraćaja. Najbitniji faktori u izboru najpogodnijeg režima kretanja su:

1. Stanje puta;2. Stanje vozila;3. Klimatski uslovi.

Stanje puta

Kada govorimo o stanju puta, nas zanima da li se na određenim deonicama izvode neki radovi, korekcije kolovoza, zatim da li je put održavan (u zimskim uslovima očišćen od snega itd.). Takođe, interesuje nas da li je dovoljno osvetljen i da li je pravilno obeležen (horizontalna i vertikalna signalizacija). Elem, ovaj faktor u najvećoj meri zavisi od čoveka i njegovog vladanja u saobraćaju.

Stanje vozila

Pod stanjem vozila podrazumevamo tehničku ispravnost vozila, tj. da su svi uređaji i ostale komponente na vozilu ispravni, odnosno da su u najboljem redu, a to su: Uređaji za upravljanje i zaustavljanje, Pritisak u pneumaticima, Izduvni gasovi, kao i uređaji koji omogućuju normalnu vidljivost i još mnogi drugi.

3 | A k t i v n a b e z b e d n o s t v o z a č a

Klimatski uslovi

Uticaj klimatskih uslova na saobraćaj je dvostruk:1. Neposredno menjaju spoljne uslove u kojima se saobraćaj odvija;2. Utiču na zdravlje vozača.

Npr. Padavine, magla, poledica i slične vremenske nepogode stvaraju uslove za nastanak saobraćajne nezgode.

Na zdravlje vozača utiču veoma niske i isto tako veoma visoke temperature vazduha usled čega dolazi do umora, znojenja, stvaranja nervoze što može dovesti do nasilničkog i agresivnog ponašanja, odnosno načina vožnje.

4 | A k t i v n a b e z b e d n o s t v o z a č a

Sigurnost i snalaženje u složenim i opasnim situacijama

U zavsinosti od uzrasta i iskustva, zdravstvenog stanja, inteligencije, vida i pola, možemo predpostaviti kako se vozač može ponašati u određenim situacijama, što podrazumeva široko raspoređivanje i brzo usmeravanje iliti koncentrisanje pažnje ka opasnim situacijama u saobraćaju.

Uzrast

Postoje dve riskantne starosne grupe vozača:1. Mladi (18-25);2. Stari (60+).

Kod mladih vozača izražena je socijalna neodgovornost, nerazmišljanje o posledicama, ali vozači u uzrastu između 18 i 25 godina imaju predispozicije da budu najbolji vozači. Na ovu grupu vozača treba preventivno-propagandno

5 | A k t i v n a b e z b e d n o s t v o z a č a

delovati, tj. naučiti ih saobraćajnim propisima.

Kod vozača koji su stariji, vremenom dolazi do promena u psihofizičkim karakteristikama zbog slabije koordinacije pokreta, vidne funkcije i produženja vremena reakcije stoga se slabije snalaze u vožnji i najčešći su uzročnici saobraćajnih nezgoda.

Iskustvo

Iskustvo je uglavnom u tesnoj vezi sa uzrastom. Što su vozači stariji, dostiže se saobraćajna zrelost. Stariji odnosno iskusniji vozači se mnogo bolje snalaze u složenim i opasnim situacijama, i znaju kako da reaguju da bi prošli što bezbednije i izbegli eventualnu saobraćajnu nezgodu. Takođe, mora se napomenuti da je iskustvo povezano i sa pređenom kilometražom, pa stoga sledi analoški: Što više kilometara -> Veće iskustvo -> Bolji vozač.

Inteligencija

Inteligencija predstavlja sposobnost snalaženja (u ovom slučaju vozača) u novonastalim situacijama. Ima značajnog uticaja na bezbednost saobraćaja, ali naravno, ne znači da je visokointeligentna osoba dobar vozač, češće je obrnuta situacija. Inteligencija je sposobnost, stoga može se vežbom povećati.

Vid

Najveću količinu informacija u saobraćaju (95%), vozač dobija preko čula vida. Zaučestvovanje u saobraćaju, najznačajniji su: vidno polje, opažanje dubine i boje, adaptacija na svetlost i tamu, oštrina vida itd.

Pol

6 | A k t i v n a b e z b e d n o s t v o z a č a

Kod mladih vozača ne postoje bitne razlike u vožnji između muškaraca i žena, bar tako kaže statistika pošto je učešće u saobraćajnim nezgodama jednako. Žene se više pridržavaju propisa, opreznije i sporije voze, ali im obuka traje duže. Kad su u pitanju muškarci, manje se poštuju propisi, češće se dodaje gas i koči, voze blizu središnje linije, ali su bolji u brzini odgovora i načinu obrade informacija. Takođe, mnogo brže polažu obuku od žena.

Pouzdano upravljanje vozilomPod pouzdanim upravljanjem vozila podrazumevamo upotrebu

odgovarajuće signalizacije. Npr. Paljenje svetala pre kretanja u vožnju, uključivanje migavaca pri skretanju, u raskrsnici ili u kružnom toku, sva četiri kada stanemo do krajnje desne ivice puta itd.

7 | A k t i v n a b e z b e d n o s t v o z a č a

Otpornost vozača na zamor i dobar fizički razvoj

Zamor je veoma bitan faktor za bezbednost saobraćaja. Dugotrajna vožnja, buka, vibracije, i nepovoljna mikro-klima dovode do zamora koji se pojavljuje postepeno. Zakon o Bezbednosti Saobraćaja Republike Srbije je predvideo da vozač nakon 4 i po sata vožnje mora napraviti pauzu u trajanju minimum 30 minuta. Nastali umor se otklanja odmorom, jer kafa, energetski napici i lekovi dovode samo do smanjenja subjektivnog osećaja zamora.

Priroda zamora je složena i nedovoljno istražena. Zamor nastaje delovanjem niza psiholoških i fizioloških (organskih) fakora. Osim fiziološkog trošenja energije, zamor odnosno pospanost izaziva i jednoličnost (monotonost) puta, usamljenost, nezainteresovanost u vožnji, vožnja u nepovoljnim uslovima,

8 | A k t i v n a b e z b e d n o s t v o z a č a

a posebno duga vožnja autoputevima. Bez obzira na početni elan, želju za vožnjom ili putovanjem, odnosno,

užitak koji pruža vožnja, umor se javlja po pravilu već nakon dva sata vožnje, najčešće između drugog i sedmog sata vožnje, odnosno nakon prevezenih 200 do 500 kilometara, zavisno po kakvom putu vozimo. Prezahtevna cesta i složeni uslovi u kojima vozimo bitno utiču na povećanje zamora.

Zamor se manifestuje vrlo slično kod svih vozača. U početku se javlja želja za spavanjem, bockanje u očima, osećaj topline i kočenje vrata, ramena i ruku, slabi cirkulacija, trnu noge i javlja se bol u leđima, a kapci se sklapaju. Sve to može dovesti do polusvesnog stanja i umanjene sposobnosti rasuđivanja. Najgora posledica zamora je da vozač zapi za volanom, a tada posledice bivaju tragične.

Koordinacija kretanja(pokreta)

Pod koordinacijom kretanja odnosno pokreta podrazumevamo psihomotorne vozača, tj. brzu i tačnu reakciju.

Psihomotorne sposobnosti se ogledaju u usklađivanju vizuelnih opažanja sa pokretima ruku i nogu. Osobe koje nisu u stanju da skladno izvrše pokrete, ne smeju više učestvovati u saobraćaju. Prirodne sposobnosti nisu dovoljne same za sebe, već je potrebno da ljudi budu obučeni za vožnju. Obuka se sastoji u tome da se steknu određene veština i znanja, a veština je rezultat prakse i nekih prirodnih sposobnosti.

9 | A k t i v n a b e z b e d n o s t v o z a č a