aktuelni savetnik broj 09/2015

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 4, broj 9, Zrenjanin, septembar, 2015.

Priređivač: POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA ZRENJANIN DOO

2015. Novi Sad

S A D R Ž A J

PREDGOVOR............................................................................................................................ 3 Zorica Rajačić, Predrag Marjanski Ekološki i agronomski značaj poljozaštitnih šumskih pojaseva.................................................

4

Ilija Bjelić Dejstvo vetra na biljke i zemljište..............................................................................................

8

Ivana Vasilijić Zelenišno đubrenje – značaj i uloga..........................................................................................

13

Tatjana Mironović Mere predostrožnosti prilikom primene pesticida....................................................................

17

Predrag Popov Stočarstvo 2015........................................................................................................................

21

Gordana Aćimac Vitamini u ishrani domaćih životinja......................................................................................

23

Maja Martinov Navodnjavanje voćnjaka............................................................................................................

27

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA ZRENJANIN DOO Godina: 4, broj: 9, Zrenjanin, septembar, 2015.

3

PREDGOVOR Ovaj broj Aktuelnog savetnika koji su pripremili savetodavci PSS Zrenjanin donosi devet tema iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje. Ove teme su aktuelne ne samo za mesec septembar, već i za celu godinu. Klimatske promene učinile su resurse u poljoprivredi (zemlja, voda i vazduh ), toliko važnim da se moramo truditi da ih održimo, bar u ovom stanju kakvi su sada. Nestabilne i promenljive vremenske prilike utiču da su poljoprivredne sezone iz godine u godine različite, da su se poremetili rokovi setve i žetve, kao i da su usevi izloženi nepogodama od poplave do suše, olujnih vetrova, raznih novih bolesti na usevima, što ćini vrlo rizičnom kako biljnu tako i stočarsku proizvodnju. Ova godina je sušna. Da bi se obezbedila stabilna proizvodnja, rešenje je u navodnjavanju, pa se rad iz voćarstva odnosi na ovu temu. Sve češće smo izloženi olujnim vetrovima koji se pojavljuju u toku cele godine, prave štete na usevima i degradiraju zemljište, pa su savetodavci posvetili pažnju kroz dva rada iz ratarstva ovoj temi i mogućnostima smanjenja štete podizanjem vetrozaštinih pojaseva. Da bi se očuvala plodnost zemljišta, treba prošriti saznanja i sve više uvoditi zelenišno đubrivo u savremenu proizvodnju, a zbog sve većih zahteva u zaštiti useva pesticidima, bitno je znati kako ih bezbedno koristiti. Na stočarsku proizvodnju se negativno odražavaju i nestabilne ratarske godine, a sa druge strane i nestabilno tržište i društvena situacija, pa je u radu dat osvrt na trenutnu situaciju u stočarskoj proizvodnji, dok drugi rad iz stočarstva govori o značaju vitamina za zdravlje i proizvodnju životinja. Rukovodilac savetodavne službe PSS Zrenjanin Gordana Aćimac, dipl.ing




4

EKOLOŠKI I AGRONOMSKI ZNAČAJ POLJOZAŠTITNIH ŠUMSKIH POJASEVA

Zorica Rajačić dipl.ing ratarstva i povrtarstva Predrag Marjanski dipl.ing ratarstva i povrtarstva

U brojnim ogledima je do sada utvrđeno blagotvorno dejstvo poljozaštitnih šumskih pojaseva na klimu, stanište i plodnost zemljišta. Veliki uticaj na klimu imaju tako što smanjuju negativno dejstvo vetrova, utiču na temperaturu vazduha i zemljišta, isparavanje, transpiraciju i evapotraspiraciju…Pozitivan uticaj šumski pojasevi imaju na stanište tako da deluju na raspodelu snega, oticanje voda, eroziju zemljišta, nivo podzemnih voda. Proizvod ovih pozitivnih uticaja je održanje plodnosti zemljišta i stvaranje mikroklimata koji više odgovara gajenim biljkama.

Ključne reči: vetar, plodnost zemljišta, poljozaštitni šumski pojasevi

In a number of experiments have so far been found beneficial effects of agri-protection forest belts on the climate, habitat and soil fertility. Great influence on the climate have by reducing the negative impact of the winds, affecting the temperature of air and soil evaporation, transpiration and evapotranspiration ... The positive impact of forest belts have the habitat so that acting on the distribution of snow, water outflow, soil erosion, groundwater levels .. the product of these positive impacts is to maintain soil fertility and create a microclimate that corresponds more cultivated plants. Keywords: wind, soil fertility, nad windbreaks

UVOD

Krajem XIX veka uočeno je da se, posebno u određenim predelima koji se odlikuju specifičnim klimatskim i zemljišnim uslovima uporedo sa sečom šuma i razoravanjem livada i pašnjaka naglo smanjila plodnost zemljišta. Razlog tome je što su posle seče šuma atmosferske vode sve više površinski oticale, pa je zemljište postalo sve suvlje. Pored toga površinske vode odnosile su najplodniji površinski sloj zemljišta. Krčenje šuma povećalo je nekorisno isparavanje vode koje je često podsticano suvim vetrovima što je doprinelo smanjenju vlage u zemljištru. [1]. Erozija vetrom je naročito prisutna u ravničarskim predelima i zavisi od intenziteta, pravca i dužine trajanja vetra. Veoma je štetna, jer dovodi do gubitka najplodnijeg, oraničnog sloja zemljišta. Pored odnošenja sitnijih čestica zemljišta dovodi i do pomeranja semena, đubriva, zasipanja plodnih oranica peskom itd. Vetrozaštitni pojasevi predstavljaju jednu od jednostavnijih i ekonomičnijih mera zaštite. Formiranje vetrozaštitnog pojasa povoljno utiče na biodiverzitet agrarnih površina, jer omogućava opstanak ugroženih vrsta ptica i sisara. Područje Banata spada u jedno od najvetrovitjih područja naše zemlje. U cilju rešavanja ovih problema treba pristupiti sadnji poljozaštitnih šumskih pojaseva. (slika 1.)

• Uvod • Dejstvo šumskih pojaseva na mikroklimu • Dejstvo šumskih pojaseva na stanište • Zaključak • Literatura




5

Sl. 1. Poprečni presek petorednog vetrozaštitnog pojasa formiranog od lišćarskih vrsta drveća i žbunja

Dejstvo poljozaštitnih šumskih pojaseva na ekološke uslove je višestruko. Oni utiču na mikroklimu i uopšte na stanište i s tim u vezi na prinos gajenih biljaka. [1].

DEJSTVO ŠUMSKIH POJASEVA NA MIKROKLIMU

1) Dejstvo šumskih pojaseva na brzinu vetra

Vetar isušuje zemljište i povećava transpiraciju. Vetar raznosi sneg i zato se bez snežnog pokrivača zemlja dublje zamrzava, a ozimi usevi stradaju od golomrazice. Pošto smrznuta zemlja vodu ne upija to ona površinski otiče i u vodotokove odnosi najplodniji površinski sloj zemljišta. Vetar raznosi sitnije, a pri brzini većoj od 13 m/sec i krupnije čestice oraničnog sloja i time umanjuje plodnost zemljišta.

Šumski pojasevi umanjuju brzinu vetra. Šumski pojasevi umanjuju brzinu vetra na rastojanju (x)

x=2.5h2

gde je h = visina stabla u šumskom pojasu. [2]

2) Dejstvo šumskih pojaseva na temperaturu vazduha i zemljišta

Šuma sprečava zagrejavanje zemljišta. Preko leta šuma hladi vazduh i površinski sloj zemljišta, vodom koju crpi iz dubljih hladnijih slojeva, još više isparavanjem znatnih količina vode, koja se zadržava u kruni drveća; nadalje transpiracijom velikih količina vode.

3) Dejstvo šumskih pojaseva na relativnu i apsolutnu vlagu vazduha

Relativna vlaga vazduha u sklopu šumskog pojasa je veća nego na nezaštićenom polju. I relativna i apsolutna vlaga vazduha utoliko je veća ukoliko se više približavamo šumskom pojasu.

4) Dejstvo šumskih pojaseva na isparavanje

Isparavanje pri brzini vetra od 3 m/sec je veće 6 puta; pri 6 m/sec za 10 puta; a pri brzini vetra od 12 m/sec za 16 puta nego pri tihom vremenu. [2]

Isparavanje sa površine zemljišta zavisi od:

a) stepena vlažnosti površine zemljišta b) temperature zemljišta c) dubine podzemne vode




6

d) vrste zemljišta e) boje zemljišta f) brzine, nagiba i pravca vetra prema površini zemljišta

Sa golog zemljišta više se isparava nego sa obraslog

5) Dejstvo šumskih pojaseva na transpiraciju i asimilaciju

Koliko u zemlji ima manje vlage, koliko je relativna vlaga vazduha manja, a brzina vetra veća i temperatura vazduha veća, toliko je opasnost od zapare veća. Da bi sprečili štete od zapare, u aridnim predelima, gde za vreme vegetacije duvaju suvi i topli vetrovi, pomoću šumskih pojaseva treba umanjiti brzinu vetra, sniziti temperaturu vazduha i zemljišta, povećati apsolutnu i relativnu vlagu vazduha i time umanjiti transpiraciju i paralizu stoma [2].

DEJSTVO ŠUMSKIH POJASEVA NA STANIŠTE

1) Dejstvo šumskih pojaseva na raspodelu snega

Sneg štiti biljke od golomrazice, a zemljište od dubokog zamrzavanja. Osim toga pomoću šumskih pojaseva ravnomerno raspoređen sneg sprečava površinsko oticanje vode i eroziju zemljišta, pa tako omogućuje bolje i dublje nakvašavanje zemljišta.

2) Dejstvo šumskih pojaseva na površinsko oticanje vode

Dugogodišnjim oranjem i okopavanjem uništava se struktura površinskog sloja zemljišta. Zato je na ugaru kao i pod svim jednogodišnjim kulturama, naročito okopavinama, vodni kapacitet zemljišta manji, a i brzina poniranja vode je manja, nego na šumskom zemljištu. Pošto se kod pljuskova u nestrukturno zemljište sva voda ne može brzo da infiltrira, na dugogodišnjim oranicama veći deo vode površinski otiče. Prilikom topljenja snega voda još više površinski otiče, zato što je površinski sloj oranice tada još smrznut. U šumi voda površinski ne otiče, ni zato što se u krošnjama šumskog drveća, zadrži i ispari dobar deo padavina, a višak se preko lišća i grana postepeno sliva preko prvog rastresitog sloja šumskog zemljišta (stelja) i postepeno ponire u zemlju.

3) Dejstvo šumskih pojaseva na eroziju zemljišta Koliko je zemljište bolje obraslom biljnim pokrivačem, toliko je i površinsko oticanje vode manje, pa je i erozija zemljišta toliko manja. 4) Dejstvo šumskih pojaseva na nivo podzemnih voda Na peskovitom zemljištu nivo podzemnih voda će se brže i više povisiti zato što tu atmosferske vode brzo poniru i manje se zadržavaju u atmosferi. Na zemljištu težeg mehaničkog sastava i sa više humusa više će se atmosferske vode zadržati u rizosferi i utrošti od strane biljaka. Zato se u takvim zemljištima, u aridnim predelima nivo podzemnih voda neće toliko povećati, a u sušnim predelima verovatno neće uopšte povećati, zato što će tu šuma svu raspoloživu atmosfersku vodu utrošiti za transpiraciju. 5) Dejstvo šumskih pojaseva na vlagu zemljišta Šumski pojasevi utiču na ravnomernije raspoređivanje snega. Sneg štiti zemljište od dubokog zamrzavanja. Zato se u sklopu šumskih pojaseva sneg sporije otapa, a zemljište se dublje prokvašava. Pošto šumski pojasevi usporavaju brzinu vetra oni umanjuju i isparavanje zemljišta, a u sklopu šumskih pojaseva temperatura vazduha i zemljišta je manja, a relativna i apsolutna vlaga vazduha je veća. U sklopu šumskih pojaseva i padavine su veće, pa je zato i vlaga zemljišta veća [2].




7

Poljozaštitni šumski pojasevi

Sl. 2. Mladi šumski pojas Sl. 3. Gusto posađeni drvoredi bez niskog rastinja

Sl. 4. Šumski pojas između dve parcele Sl. 5. Šumskipojas od visokog listopadnog drveća

Efektivnost poljozaštitnih šumskih pojaseva zavisi u prvom redu od njihove gustine i visine, a veoma malo od širine. Poljozaštitni šumski pojasevi podižu se upravno na pravac preovađujućeg vetra. Međutim, u područjima gde nije jasno izražen preovađujući pravac vetra oni se podižu sa svih strana polja, u vidu kvadrata ili pravougaonika, što svakako predstavlja bolji način zaštite [5] (Sl. 2, 3, 4. i 5.).

ZAKLЈUČAK

Poljozaštitni šumski pojasevi pokazali su se kao pogodni za očuvanje plodnosti zemljišta, jer sprečavaju odnošenje vetrom humusa i najkvalitetnijih zemljišnih čestica [3]. Poljoprivredne površine treba što više "prošarati" poljozaštitnim pojasevima, grupama drveća i živicama. Ovo se naročito odnosi na velika prostranstva pod agroekosistemima ravničarskih krajeva. Poljozaštitni pojasevi, šumarci i živice predstavljaju ne samo najefikasniju zaštitu od eolske i vodne erozije, već su staništa za mnoge predatorske vrste koje se hrane štetočinama poljoprivrednih kultura, posebno glodarima i insektima. Stvaranjem raznovrsnih biotopa u kome će pored poljoprivrednih površina mozaično biti izmešana šumska i žbunasta staništa, istovremeno će se očuvati biološka raznovrsnost čitavog predela, a sa tim u vezi i njegova ekološka i biološka stabilnost [4].

Literatura: [1] Kastori R. (1995): Zaštita agroekosistema.Novi Sad [2] Jovanović S. (1956): Šumski pojasevi, Institut za naučna istraživanja u šumarstvu, Beograd [3] Stojanović M. (1989): Agroekologija, Univerzitet u beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun [4] Lakušić B.: Globalni antropogeni faktori koji ugrožavaju biodiverzitet [5] Otorepec S. (1991): Agrometeorologija, Beograd




8

DEJSTVO VETRA NA BILJKE I ZEMLJIŠTE

Mr Ilija Bjelić

Izvod: Dejstvo vetra na biljke i zemljište može biti korisno i štetno što zavisi od brzine, učestalosti, vremena javljanja, vlažnosti i temperature vetra. Štetno dejstvo je veće i češće od korisnog. Najveću štetu vetar pravi kada izaziva eroziju zemljišta. Štete od vetra se najefikasnije mogu smanjiti podizanjem poljozaštitnih šumskih pojaseva i primenom odgovarajućih agrotehničkih mera od kojih su najznačajnije malčiranje i konzervacijska obrada. Zrenjanin spada u najvetrovitija područja Vojvodine. Po broju dana sa vetrom on je na prvom mestu, a po broju dana sa jakim vetrom na drugom mestu u Vojvodini. U Zrenjaninu, u toku godine, ima 335 dana sa vetrom i 45 dana sa jakim vetrom. Zbog toga je štetno dejstvo vetra na ovom području veliko. Ključne reči: korist i šteta od vetra, erozija

WIND EFFECTS ON PLANTS AND LAND

Abstract: The effect of wind on plants and soil can be beneficial and harmful depending on the speed, frequency, time of occurrence, humidity, wind and temperature. Harmful effects are greater and more often than useful. Wind makes the gratest demage when causes soil erosion. Damage caused by wind can be reduced in the most efficient way planting of agri-protection forest belts and using appropriate agro-technical measures, the most important mulching and conservation tillage. Zrenjanin belongs to the most windi area in Vojvodina. He ranked first in the number of days with the wind, and ranked second in the number of days with strong winds in Vojvodina. During the year there are 335 days with the wind and 45 days with a strong wind in Zrenjanin. Therefore, the adverse effect of the wind in this area is great. Keywords: benefits and damage from wind, erosion

UVOD

Vazduh je vegetacioni činilac koji ima veliki značaj za biljnu priizvodnju. Na biljke i na zemljište vazduh deluje svojim sastavom i fizičkim svojstvima (kretanjem). Vetar predstavlja kretanje vazdušnih masa koje je posledica različitog barometarskog pritiska u atmosferi. Vazduh se uvek kreće od barometaskog maksimuma ka barometarskom minimumu, odnosno od mesta većeg ka mestu manjeg pritiska. Na Zemlji postoje stalne oblasti visokog i niskog barometarskog pritiska. Vetar je klimatski i meteorološki elemenat koji ima veliki uticaj (nekad i najveći) na vremenske prilike i klimu u nekom mestu ili oblasti. On donosi osobine klime onog kraja iz koga vazduh struji. Vetar modifikuje klimu, jer utiče na temperaturu i vlažnost vazduha, isparavanje, oblačnost i količinu padavina [3, 9]. Dejstvo vetra, kako na zemljište, tako i na biljke, može biti korisno i štetno. Uticaj vetra zavisi od njegove brzine, učestalosti, vlažnosti, temperature i vremena javljanja [6, 7, 15]. U poljoprivredi je vetar češće štetan nego koristan. Ako se izuzme činjenica da anemofilne biljke ne bi mogle opstati bez vetra, može se reći da vetar nije ekološki faktor neophodan za život biljaka [7, 13]. Zbog velikog značaja brzine vetra, navodi se Boforova skala podele vetrova na osnovu srednje brzine i jačine (Tab.1).

• Uvod • Korisno dejstvo vetra • Štetno dejstvo vetra • Literatura




9

Tab.1: Boforova lestvica osmatranja jačine vetra na kopnu (važi za usvojenu visinu od 10 m iznad ravnog i otvorenog kopna) [6]

Broj po Boforu Naziv vetra Srednja brzina (m/s) Opis pojava u prirodi

0 Tišina 0,0 – 0,2 Tiho, dim se diže uspravno uvis.

1 Lak povetarac 0,3 – 1,5 Pravac vetra se zapaža po kretanju dima, a ne po vetrokazu.

2 Povetarac 1,6 – 3,3 Vetar se oseća na licu, lišće treperi, vetrokaz se pokreće.

3 Slab vetar 3,4 – 5,4 Lišće i grančice se stalno klate, razvijaju se lake zastave.

4 Umeren vetar 5,5 – 7,9 Vetar uzdiže prašinu i listove hartije, pokreće male grane.

5 Umereno jak vetar 8,0 – 10,7 Tanja lisnata stabla počinju da se ljuljaju, obrazuju se mali talasi sa krestama na kopnenim vodama.

6 Jak vetar 10,8 – 13,8 Pokreću se velike grane, čuje se zujanje telegrafskih žica, otežana upotreba kišobrana.

7 Vrlo jak vetar 13,9 – 17,1 Cela drveta se ljuljaju, hodanje uz vetar otežano.

8 Olujni vetar 17,2 – 20,7 Vetar lomi grane na drveću, hodanje protiv vetra je uopšte uzev nemoguće.

9 Oluja 20,8 – 24,4 Nastaju laka oštećenja na zgradama (otkidanje oluka, rušenje dimnjaka i skidanje crepa).

10 Žestoka oluja 24,5 – 28,4 Retko se javlja u unutrašnjosti kopna, čupa drveće iz zemlje, nastaju velike štete na zgradama.

11 Orkanska oluja 28, 5 – 32,6 Vrlo retka pojava, praćena razaranjima velikih razmera.

12 Orkan 32,7 – 36,9 - Pojedini delovi Vojvodine značajno se razlikuju po karakteristikama vetrova što treba imati u vidu kada se analizira dejstvo vetra na nekom užem području. Najbolja ilustracija za to je učestalost javljanja vetrova i tišina (vremena bez vetra) u toku godine. Tako je u Zrenjaninu najveći broj dana sa vetrom u toku godine, a u Beloj Crkvi najmanji. Od 1000 terminskih osmatranja, u Zrenjaninu je vetar duvao u 919 slučajeva (335 dana u godini), a samo u 81. slučaju nije bilo vetra (30 dana u godini). U Beloj Crkvi je bilo 602 osmatranja sa vetrom i 398 bez vetra. Prosečne vrednosti za Vojvodinu iznose 829 osmatranja sa vetrom i 171. bez vetra. Pošto najveću štetu privredi nanose jaki vetrovi sa brzinom većom od 10 m/s, od velikog je značaja poznavati broj dana u godini sa jakim vetrovima. Najmanji broj dana sa jakim vetrom zabeležen je u Senti (8), a najveći u Vršcu (166) i Zrenjaninu (45). Broj dana sa jakim vetrom u Bačkoj je 22, u Sremu 35, a u Banatu 50. Meseci mart, april i novembar imaju najviše dana sa jakim vetrom, a avgust i septembar najmanje. Proleće ima mnogo veći broj dana sa jakim vetrom od leta, jeseni i zime. Po broju dana sa jakim vetrom i po brzini vetra, Banat je najvetrovitije područje Vojvodine, a u Banatu su to istočni, južni i srednji Banat. U Vojvodini, po učestalosti i brzini, dominiraju košava i zapadni vetrovi. Košava je dominantan vetar u toku jeseni, zime, proleća i u proseku za čitavu godinu, a zapadni i severozapadni vetrovi dominiraju u toku leta. Košava nastaje kada je iznad Ukrajine i Besarabije visok vazdušni pritisak (anticiklon), a iznad zapadnih delova sredozemnog mora nizak vazdušni pritisak (depresija). To je vetar koji donosi suvo i vedro vreme. Košava je slapovit (pulzirajući) i često vrlo jak vetar koji prosečno duva 3 – 7 dana bez prekida, ali može da traje i mnogo duže. Košava se veoma dobro prilagođava konfiguraciji zemljišta pa može da izmeni pravac kretanja za 90 stepeni. Zapadni vetrovi nastaju kada je iznad Atlantika visok vazdušni pritisak, a iznad Srednje Azije nizak pritisak. Zapadni i severozapadni vetrovi i zimi i leti donose velike količine padavina. Prosečno duvaju 1 – 3 dana [3].

KORISNO DEJSTVO VETRA

Pozitivan uticaj na biljke i zemljište ima samo vetar brzine do 5 m/s (povetarac) [7, 8]. Jedino u slučaju kada vetar pokreće pumpe, motore i mlinove u poljoprivredi, koristan je vetar većih brzina od navedene. Koristi od vetra su sledeće: - Vetar stalno obnavlja vazduh oko biljaka što korisno deluje na biljke [9, 13].

- Vetar manje jačine prenosi polen i omogućava oprašivanje i oplodnju cvetova anemofilnih biljaka. Najpovoljnija je brzina vetra 2 -3 m/sec. Pri većim brzinama oprašivanje se smanjuje [1, 4, 8, 9, 10, 13,14, 15].




10

- Vetar povećava aeraciju zemljišta odnosno razmenu gasova i kompletnog vazduha između zemljišta i prizemnog sloja atmosfere [8, 9, 13, 14, 15].

- Topao i suv vetar u proleće isušuje mokro zemljište, omogućava ranije izvođenje poljoprivrednih radova (obrada, setva, đubrenje...) i stvara pogodnije uslove za porast i razviće biljaka [1, 7, 8, 10, 13, 14, 15].

- Suv i topao vetar ubrzava sušenje sena i dozrevanje nekih plodova [15]. - Vetar smanjuje opasnost od pojave kasnih proletnjih i ranih jesenjih mrazeva. Mešanjem hladnijeg prizemnog sloja

vazduha sa toplijim slojevima koji se nalaze na većoj visini, vetar izjednačava njihovu temperaturu [9, 15]. - Eolska zemljišta i sedimenti obrazuju se radom vetra [8, 14]. - U područjima gde su vetrovi česti i jaki, vetrovi mogu poslužiti za dobijanje električne energije i pokretanje mlinova

i pumpi za navodnjavanje i odvodnjavanje zemljišta, pod uslovom da minimalna brzina iznosi 6 – 8 m/s [7, 10, 13].

ŠTETNO DEJSTVO VETRA

Štetno dejstvo vetra mnogo je češće i veće od korisnog dejstva. Vetar smanjuje prinose i poskupljuje proizvodnju poljoprivrednih kultura. Međutim, štete koje nastaju na poljoprivrednom zemljištu daleko su značajnije jer se mnogo teže i sporije otklanjaju. Štetan uticaj vetra ogleda se u sledećem:

1. Jaki vetrovi mehanički oštećuju biljke: lome grane i stabla (vetrolomi), čupaju biljke iz korena (vetroizvale), otkidaju listove, cvetove i plodove, izazivaju poleganje useva i ometaju oprašivanje cvetova stranooplodnih biljaka. Kada u vreme sazrevanja i žetve useva duva jak vetar, dolazi do poleganja i lomljenja stabla strnina, kukuruza i suncokreta, naročito ako je stablo ovih useva napadnuto bolestima. Tada su gubici u žetvi veliki, zbog osipanja zrna i nemogućnosti mašina za žetvu da pokupe sav rod. Što su usevi viši, negativan uticaj vetra je veći jer se njegova brzina povećava sa visinom [1, 4, 7, 8, 9, 10, 13, 14, 15].

2. Ljuljanjem grana i stabla drvenastih kultura, vetar smanjuje porast nadzemnih organa i korena [13]. 3. Vetar utiče na formiranje habitusa (opšteg izgleda) biljke. Na vetrovitim mestima gde jaki vetrovi imaju stalan

pravac, kruna drveća je asimetrična i dobija izgled „zastave“ pošto se na strani koja je okrenuta vetru grane u potpunosti ili delimično osuše [1, 4, 8, 9, 10, 13, 14].

4. Vetar ometa ili sprečava izvođenje đubrenja i zaštite poljoprivrednih kultura, naročito kada se ove operacije izvode avionima. U takvim uslovima postoji opasnost od zanošenja zaštitnih sredstava na susedne parcele i od oštećivanja useva na njima [10].

5. Vetar može da ometa rad uređaja za navodnjavanje veštačkom kišom [5]. 6. Jak vetar oštećuje i ruši objekte u biljnoj proizvodnji (plastenici, staklenici...) [14, 15]. 7. Vetar raznosi plodove i seme korova, prouzrokovače bolesti i insekte pa na taj način doprinosi njihovom

rasprostiranju [1, 4, 8, 10, 13, 14, 15]. 8. Vlažni vetrovi nose padavine i snižavaju temperauturu vazduha. Oni produžavaju vegetaciju pa odlažu žetvu i

berbu, otežavaju sušenje sena i poljoprivrednih plodova, odlažu izvođenje agrotehničkih mera [1, 15]. 9. U toku zime, jaki vetrovi odnose sneg sa parcela i ogolićuju ozime useve, višegodišnje krmne useve, voćke i

vinovu lozu pa oni stradaju od niskih temperatura (golomrazica), a zemljište sa koga je odnet sneg u proleće, nakon otapanja, ima manji sadržaj vode [7, 10, 13, 15].

10. Suvi i topli vetrovi mogu u toku zime isušiti biljke. Do ovoga dolazi kada je zemljište smrznuto, a vazduh relativno topao. Nadzemni organi transpiracijom gube vodu, ali taj gubitak ne može biti nadoknađen jer koren iz smrznute zemlje ne može da usvaja vodu [1, 15].

11. Česti i jaki vetrovi kod mnogih biljaka snižavaju fotosintezu i pojačavaju disanje što ima za posledicu nisku produktivnost biljaka, naročito u predelima gde stalno duvaju jaki vetrovi [4].

12. Hladni vetrovi u proleće usporavaju kretanje vegetacije, oštećuju biljke i ometaju let pčela i oprašivanje voća [1, 9, 10, 15].

13. Topli i suvi vetrovi imaju izrazito isušujuće dejstvo na biljke i zemljište [4, 7, 9, 10, 13, 15]. Ako su zemljište i vazduh suvi i biljke pate od nedostatka vode, štete mogu biti katasrofalne. Ovakvi vetrovi redovno se javljaju u određenim delovima sveta (suhovej u bivšem Sovjetskom Savezu). Kod nas najveće štete mogu nastati ako se topli i suvi vetovi jave u letnjim mesecima, kada po pravilu ima najmanje padavina, kada su temperature vazduha i zemljišta najveće a relativna vlažnost vazduha najmanja. Vetar još više isušuje zemljište i vazduh i povećava gubitak vode putem transpiracije i evaporacije, čak i u slučaju kada mu je brzina mala. Tako, na primer, vetar brzine 0,2 do 0,3 m/s povećava transpiraciju za tri puta. Pošto je gubitak vode veći od usvajanja, biljke venu i uginjavaju. Biljke kod kojih u ovo vreme nastupa oprašivanje mogu ostati neoplođene jer polen zbog visokih temperatura i niske relativne vlažnosti vazduha postaje sterilan. Vrlo jaki i suvi vetrovi imaju za posledicu evaporaciju veću od 8 mm dnevno što je veoma velika vrednost. Kod strnih žita dolazi do skraćivanja faze nalivanja zrna i prevremenog zrenja (toplotni udar). Zrno je sitno i smežurano, kvalitet loš, a prinos veoma nizak.




11

14. Vetar vrši eolsku eroziju zemljišta (deflaciju) [1, 7, 8, 9, 10, 11, 13, 14, 15]. Erozija je proces površinskog odnošenja čestica zemljišta putem vode i vetra. Erozija spada u najvažnije vidove oštećivanja zemljišta jer može značajno umanjiti plodnost ili potpuno uništiti zemljište. Ako se godišnje erozijom gubi više od 0,5-1,8 t/ha, radi se o ubrzanoj eroziji [2]. Ubrzana erozija postoji u većini poljoprivrednih regiona Sveta. Zbog toga je u mnogim zemljama borba protiv erozije proglašena za nacionalni prioritet. Procenjuje se da godišnji gubitak zemljišta u SAD iznosi prosečno 16 t/ha, u Evropi 10-20 t/ha, a u Aziji, Africi i Južnoj Americi 20-40 t/ha [12]. Obe vrste erozije su podjednako štetne. U određenim slučajevima, eolska erozija može biti mnogo brža od erozije vodom.Tako je, na primer, izmereno da je vetar brzine 29 m/s za 1 sat odneo toliku količinu zemlje koja odgovara prosečnom gubitku putem vodne erozije za čitavu godinu [2]. Eolska erozija nastaje i pri malim brzinama vetra, ali najčešće kada je brzina vetra veća od 10 m/s. Vetrovi ove brzine javljaju se u svim delovima Vojvodine, ali sa različitom učestalošću. Vetar podiže čestice zemljišta i prenosi ih na velika rastojanja, do mesta gde oslabi snaga vetra ili gde vetar naiđe na neku prepreku. Sitne čestice zemljišta vetar može nositi više stotina ili više hiljada kilometara. Zajedno sa zemljom, vetar odnosi hranljive materije, pesticide, seme i biljke. Posledica premeštanja zemljišta je ogoljavanje useva na jednom i zatrpavanje na drugom mestu što dovodi do njegovog proređivanja ili potpunog propadanja. Ova pojava je česta u Banatu u toku proleća kada košava može da uništi velike površine mladih useva. Oblaci prašine iznad polja su najbolji znak da postoji eolska erozija zemljišta. Na preživelim biljkama može nastati i druga vrsta oštećenja: čestice zemlje velikom brzinom udaraju u biljke i na njima stvaraju oštećenja koja dovode do usporavanja rastenja i razvića, pa i propadanja biljaka. Budući da vetar sa zemljom odnosi i pesticide, efekat njihove primene izostaje, pa se moraju ponovo primeniti. Zemlja koju vetar nosi može da zatrpa kanale i druge objekte u poljoprivredi. Odnošenjem nafinijih i najdragocenijih čestica zemljišta (glina, prah, humus), hranljivih materija (azot, fosfor, kalijum itd.) i mikroorganizama, dolazi do osiromašivanja zemljišta, opadanja njegove plodnosti i promene njegovog mehaničkog sastava tako što ono postaje grublje. Proces stvaranja zemljišta je složen i dugotrajan, a gubitak putem erozije je veoma brz. Da bi se stvorio sloj zemljišta debljine 1 cm, potrebno je 100-400 godina [11]. U pojedinim slučajevima, vetar može u toku jedne godine da odnese sloj zemljišta debljine preko 1 cm [8,13,14,15]. Velika šteta nastaje i odnošenjem hranljivih materija. U toku jedne godine, vetar može da odnese količinu mineralnih materija jednaku količini koja se prosečnim đubrenjem u istom periodu unese u zemljište [13]. Eolska erozija najveću štetu pričinjava na pesku i peskovitim zemljištima. Međutim, u određenim uslovima se i na svakom drugom zemljištu može pojaviti eolska erozija. Eolskoj eroziji najviše podležu: zemljišta koja se nalaze u prostranim ravnicama sa malo prepreka za vetar; zemljišta u kojima dominira sadržaj sitnog peska i praha; suva zemljišta; gola zemljišta; obrađena zemljišta; zemljišta bez strukture; zemljišta sa nestabilnom strukturom koja se lako rasprašuje; strukturna zemljišta sa sitnim strukturnim agregatima koje vetar lako nosi [2, 8, 11, 15]. Borba protiv eolske erozije može se voditi na dva načina: podizanjem poljozaštitnih šumskih pojaseva i primenom odgovarajućih agrotehničkih mera [1, 2, 3, 5, 7, 8, 9, 10, 11, 13, 14, 15]. Poljozaštitni šumski pojasevi predstavljaju najefikasniji način borbe protiv štetnog dejstva vetra. Oni smanjuju udarnu snagu vetra i mogu da poboljšaju lokalne i regionalne klimatske karakteristike što ima za posledicu zaštitu zemljišta i značajno povećanje prinosa useva. Agrotehničkim merama treba povećati vezanost zemljišta, odnosno njegovu koheziju. Da bi se to postiglo, zemljište ne sme biti golo već mora uvek da bude pokriveno usevom ili malčom. Treba primenjivati agrotehničke mere za stvaranje povoljne strukture, ako je zemljište nestrukturno, ili za popravku loše strukture. Ako postoji mogućnost za navodnjavanje, ne sme se dozvoliti da se zemljište jako osuši. Konzervacijska obrada bi trebala da zameni obradu zemljišta plugom. Od svih navedenih agrotehničkih mera, konzervacijska obrada i, vezano za nju, malčiranje zemljišta su najjeftinije i najjednostavnije mere. Zbog toga bi njih trebalo obavezno primenjivati u područjima gde često duvaju jaki vetrovi.

Područje Vojvodine je, većim delom, ravno i otvoreno, sa malo prepreka koje bi mogle usporiti ili zaustaviti vetar. Na ovom ravnom prostoru, jedino šume i drvoredi mogu slomiti udarnu snagu vetra. Šuma, koje se uglavnom prostiru pored reka, ima veoma malo. U Vojvodini, šume zauzimaju prosečno 6,8%, u Sremu 16,4%, u Bačkoj 6,4%, a u Banatu samo 3,8 % od ukupne teritorije. Najmanja šumovitost je u severnom (1,5%) i srednjem Banatu (2%). Drvoredi , koji su nekada rasli pored puteva, u atarima i oko brojnih salaša, su posečeni. To je još više ogolilo i osiromašilo pejsaž. Sečom šuma i drvoreda, atari su pretvoreni u kulturnu stepu monotonog izgleda. Na osnovu iznetih podataka, može se konstatovati da je područje Vojvodine, u prvom redu Banat, vetrovito, da po njemu vetrovi duvaju gotovo nesmetano i da mogu pričiniti značajne štete poljoprivrednoj poizvodnji.




12

Literatura: [1] Butorac, A. (1999): Opća agronomija. Zagreb [2] Ćirić, M. (1989): Pedologija. Sarajevo [3] Katić, P., Đukanović, D., Đaković, P. (1979): Klima SAP Vojvodine. Novi Sad [4] Kojić, M. (1987): Fiziološka ekologija kulturnih biljaka. Beograd [5] Kolektiv autora (1991): Osnovi korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Zrenjanin. DP Institut za poljoprivredu i vetetrinu Servo Mihalj – Zrenjanin. Zrenjanin [6] Mihailović, D. (1988): Osnove meteoroloških osmatranja i obrade podataka. Novi Sad [7] Mihalić, V. (1976): Opća proizvodnja bilja. Zagreb [8] Milojić, B. (1980): Ratarstvo. Beograd [9] Milosavljević, M. (1972): Klimatologija. Beograd [10] Otorepec, S. (1991): Agrometeorologija. Beograd [11] Pavićević, N. (1959): Pedologija. Zemun [12] Pimentel, D. (1993): ed. World Soil Erosion and Concervation. Cambridge, U.K. [13] Stojanović, M. (1989): Agroekologija. Zemun [14] Todorović, D. (1960): Opšte ratarstvo. Beograd [15] Šarić, T. (1983): Opšte ratarstvo. Sarajevo




13

ZELENIŠNO ĐUBRENJE – ZNAČAJ I ULOGA

Ivana Vasilijić dipl.ing.

Izvod: Zemlјište je složen, dinamičan sistem i delimično obnovlјiv prirodni resurs. Plodnost je svojstvo zemlјišta koje omogućuje optimalan razvoj bilјaka i dobijanje visokih prinosa. S obzirom da je dinamičan sistem, kvalitet zemlјišta, odnosno njegova fizička, hemijska i biološka svojstva menjaju se vremenom pod uticajem faktora sredine i pod antropogenim uticajem. Intenzivna polјoprivredna proizvodnja dovodi postepeno do iscrplјivanja i degradacije zemlјišta pri čemu klimatski faktori imaju veliki uticaj na njegovu plodnost. Neke od tehnika koje se koriste da se sačuva kvalitet i održi plodnost zemlјišta obuhvataju sledeće: đubrenje organskim đubrivima, gajenje međuuseva, leguminoza za zelenišno đubrenje. Ključne reči: zelenišno đubrenje, siderati, plodnost, međuusevi

Ivana Vasilijić B. Sc

Extract: Soil is complex, dynamic system and partly renewable natural resource. Fertility is a feature of soil, which provides optimum growth of plants and achieving high volume of crops. Having in mind that it is dynamic system, quality of soil, meaning its physical, chemical and biological features are changed under the influence of the environment factors as well as anthropogenic influence. Some of the techniques that are used to save the quality and maintain the fertility of soil are: fertilization with organic fertilizers, cover-crops, legume for green fertilization.

Keywords: green fertilization, sideration, fertility, cover-crops

ZELENIŠNO ĐUBRENJE – SIDERACIJA

Zelenišno đubrenje ili sideracija predstavlja planirano unošenje u zemljište sveže nadzemne mase biljaka koje se gaje isključivo za tu svrhu. Usevi koji se koriste nazivaju se siderati. [Slika 1.] Siderati obogaćuju zemljište organskom materijom, poboljšavaju biološku aktivnost mikroorganizama, povećavaju kapacitet za vodu, utiču na bolje korišćenje teže pristupačnih hraniva, manje ispiranje hraniva i nitrata, smanjuju isparavanje vode iz zemljišta, kao i negativan uticaj suše. Ovaj vid organskog đubrenja je jedan od najstarijih načina očuvanja plodnosti (još u staroj Grčkoj i Rimu pre 2000 godina), i intenzivna poljoprivredna proizvodnja malo ga je zapostavila. Sa pojavom novih pravaca u biljnoj proizvodnji, kao što je održiva poljoprivreda, a posebno organska proizvodnja, zelenišno đubrenje dobija na značaju.

IZBOR USEVA (SIDERATA)

Efekti primene zelenišnog đubenja prvenstveno zavise od pravilnog izbora biljne vrste. Da bi se postiglo kompleksno dejstvo, siderati treba da imaju razvijen korenov sistem sa mogućnošću usvajanja i premeštanja hraniva iz teže rastvorljivih jedinjenja i iz dubljih slojeva u oranični sloj, da imaju brz porast i visok prinos i kvalitet biomase i kratak vegetacioni period. Usevi koji dolaze u obzir za zelenišno đubrenje uključujuju veći broj vrsta iz različitih familija (Fabacae,Poacae, Brassicaceae). Najčešće se dele na leguminozne i neleguminozne biljne vrste.

• Zelenišno đubrenje - sideracija • Izbor useva (siderata) • Tehnologija gajenja useva za zelenišno đubrenje • Značaj zelenišnog đubrenja • Zaključak • Literatura




14

Izbor useva za zelenišno đubrenje i uspeh sideracije zavisi od klimatskih uslova, tipa zemljišta i od vremena setve. Godišnja količina padavina ograničava gajenje useva za zelenišno đubrenje. Povoljna staništa za gajenje siderata su sa godišnjom količinom padavina većom od 700 mm. Ako je manje padavina potrebno je obezbediti navodnjavanje. [1] Zelenišno đubrenje se nekad preporučivalo za laka peskovita zemljišta, međutim, danas se ova mera preporučuje i za glinovita zemljišta, jer unošenjem siderata ona postaju razrahljenija i lakša za obradu. Vrste pogodne za zelenišno đubrenje imaju različite zahteve prema zemljištu. Na izbor useva za zelenišno đubrenje utiče reakcija i mehanički sastav zemljišta. Na kiselim zemljištima uspešno se gaje: lupina, crvena detelina, maljava grahorica, uljana repica, ogrštica, raž, ovas, dok se na zemljištima bogatim u kreču gaje: kokotac, grahorica, stočni grašak, bela detelina i dr. [1] U pogledu vremena setve, usev za zelenišno đubrenje najčešće se seje kao postrni, ozimi međuusev i naknadni. Pored čistih kultura i njihovih smeša, mogu se gajiti i kao združeni usevi, kada se usejava između redova glavnog useva. U određenim okolnostima usev za zelenišno đubrenje može se gajiti i kao glavni usev, ali se gubi jedna žetva a zemljište se odmara jednu godinu.

TEHNOLOGIJA GAJENJA USEVA ZA ZELENIŠNO ĐUBRENJE

Gajenje useva za zelenišno đubrenje kao postrnog useva moguće je posle žetve ranih preduseva, koji se skidaju u letnjem periodu. To je povoljan način gajenja ukoliko ima dovoljno vlage, u protivnom treba navodnjavati. Treba kombinovati leguminozne i neleguminozne biljke, koje formiraju duboki i plitki korenov sistem, jer se bolje prilagođavaju na nepovoljne agrometeorološke uslove. Za postrnu setvu koriste se: grahorice, lupine, facelija, uljana repica, kukuruz, suncokret. Ozimi međuusevi seju se krajem avgusta ili u septembru. Za jesenju setvu pogodni su: ozima grahorica ili grašak u smesi sa ovsem ili raži, inkarnatska detelina, ozima uljana repica i dr. U voćnjacima i vinogradima usevi za zelenišno đubrenje se uvek gaje kao podusevi. Na izbor useva i u višegodišnjim zasadima utiče klima, zemljište, razmak redova (zbog zasenjivanja). Obrada i priprema zemljišta za setvu se podešava prema usevu. U slušajevima međuuseva, obradu obaviti plitko u što kraćem periodu, neposredno posle skidanja preduseva, da bi se sačuvala vlaga u zemljištu, a za seme obezbedilo što bolje uslove za klijanje, nicanje i rast. Zelenišno đubrenje traži veliku i nadzemnu i korenovu masu. Za to je potrebno obezbediti odgovarajuću količinu mineralnih materija. Setva se obavlja u rokovima u zavisnosti o kom usevu za zelenišno đubrenje se radi. Seju se 25 – 100% veće količine semena od uobičajenih, kako bi usev bio gust i bolje izdržao konkurenciju sa korovima. Posle setve postrnih i ozimih međuuseva vrši se valjanje, a kasnije po potrebi drljanje ukoliko se pojavi pokorica. Ukoliko ima mogućnosti, usev se navodnjava. Povoljno dejstvo zelenišnog đubrenja može se očekivati kada se nadzemna masa unosi u zemljište. Vreme zaoravanja siderata zavisi od: biljne vrste, klime i osobine zemljišta. Poznato je da leguminoze imaju sposobnost biološke azotofiksacije. Zaoravanjem međuuseva zemljište se obogaćuje sa 35-40 t/ha zelene mase i 100-200 kg/ha fiksiranog azota u zavisnosti od krmne leguminoze. [3] Smatra se da se od međuuseva za zelenišno đubrenje, sa prinosom od 20-30t/ha zelene mase, nakon zaoravanja obrazuje količina humusa koja je ekvivalentna količini dobijene od 8-12 t/ha stajnjaka, dok količina azota zaorane mase iznosi 50-60 kg/ha (Erić i sar.2000) [3] Međutim, fiksirani azot nije na raspolaganju narednom, glavnom usevu sve dok se zaorana zelena masa ne razgradi u zemljištu. Ukoliko su biljke starije, sa većim sadržajem celuloze doći će do sporijeg oslobađanja hraniva, ali će tokom dužeg vremena doći do stvaranja humusa. Za razliku od jednogodišnjih leguminoza, trave i druge neleguminozne biljke više doprinose stvaranju humusa , ali slabije oslobađaju hraniva, pogotovo ako se zaoravaju u kasnijim fazama porasta. S obzirom na promenu sadržaja azota u biljkama u odnosu na fazu porasta, određivanje faze zaoravanja useva je od velikog značaja. Najviše nakupljenih hraniva biljke imaju pred i tokom cvetanja, pa je to momenat kada bi trebalo izvršiti zaoravanje. Vremenski uslovi značajno utiču na razgradnju leguminoznih biljaka u zemljištu. Pri povoljnim uslovima temperature, vlage i reakcije zemljišnog rastvora zemljišne bakterije će brže razložiti zelenišno đubrivo od leguminoza. Tako se na težim zemljištima i hladnijoj klimi siderati zaoravaju u jesen. Način unošenja siderata se podešava prema visini i kvalitetu nadzemne mase.




15

Sl. 1. Usev za zelenišno đubrenje - siderati

Tanjiračom ili frezom bez posebnih priprema unosi se manja količina i sočna nadzemna masa. Veliku zelenu i odrvenelu biljnu masu prethodno treba usitniti ili povaljati pa tek onda potanjirati ili zaorati. [Slika 2.][Slika 3.] Dubina unošenja siderata zavisi od zahteva sledećeg useva i osobina zemljišta. Biljna masa treba da se pokrije zemljom da ne smeta u predsetvenoj pripremi i setvi narednog useva. Prinosi i sadržaj hraniva u usevima za zelenišno đubrenje zavise od biljne vrste i agrometeoroloških uslova sredine.

Sl. 2. Tanjiranje siderata od žute lupine Sl.3. Freziranje siderata

ZNAČAJ ZELENIŠNOG ĐUBRENJA

Zelenišnim đubrenjem u zemljište se unosi sveža organska masa čime se popravljaju fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta na različite načine. Osim što obogaćuje zemljište organskom materijom i azotom (leguminoze), zelenišno đubrenje pozitivno utiče na strukturu zemljišta, povećava infiltraciju, poljski vodni kapacitet zemljišta, smanjuje evaporaciju, što utiče na smanjenje stresa za vreme sušnog perioda. [3] Pravovremeno zaoravanje ozimih međuuseva u proleće pozitivno deluje na vlažnost zemljišta kako u sušnim, tako i u vlažnim godinama. Kao brzorastući usevi, usevi za zelenišno đubrenje brzo sklapaju redove i svojom nadzemnom vegetativnom masom štite zemljište od pljuskova smanjujući pojavu pokorice. Sprečavaju razbijanje zemljišnih agregata čineći ih stabilnim i manje sklonim spiranju vodom. Štiti zemljište od erozije izazvane vetrom i kišom. (Npr. Žiličast korenov sistem fam. Poacae). [3] Pojedini usevi kao što su biljke iz familije Brassicacae i facelija (Phacelija tanacetifolia) svojim prisustvom na njivi utiču na smanjenje prisustva ili totalno eliminišu nematode. [3] Siderati imaju značajnu ulogu u sprečavanju ispiranja hraniva, posebno azota. S jedne strane jer koriste azot iz zemljišta za svoje potrebe, a s druge strane koristeći vlagu iz zemljišta, smanjuju količinu vode kojom bi došlo do ispiranja hraniva. Usevi sa dubokohodnim korenom dobre usisne moći značajni su za izvlačenje hraniva iz dubljih




16

slojeva u oranični sloj. Određene biljne vrste kao što su lupine, svojim korenskim izlučevinama dovode fosfor u pristupačan oblik za biljke. Siderati su brzorastući usevi, gustog sklopa čime suzbijaju korove izrazitom konkurencijom za vodu, hraniva i svetlost. (Npr. Sudanska trava suzbija korove putem korenski izlučevina). [3]

ZAKLJUČAK Zelenišno đubrenje ima svoje mesto na određenim staništma, u određenim sistemima biljne proizvodnje. Činjenica je da zelenišno đubrenje ima dosta pozitivnih efekata na zemljište i održavanje plodnosti. Međutim, klimatske promene i vlaga kao limitirajući činilac proizvodnje, zatim nedovoljna informisanost poljoprivrednih proizvođača, još uvek zapostavljaju ovaj način očuvanja kvaliteta i plodnosti zemljišta. Izuzev u organskoj proizvodnji koja dobija na značaju. Očekuje se da klimatske promene imaju značajan uticaj na visinu prinosa i kvalitet proizvoda, kao rezultat promena u temperaturi, padavinama, zemlјištu i vazduhu. Mere adaptacije se ne mogu univerzalno primenjivati, već bi trebale biti odabrane adekvatne mere koje najviše odgovaraju svakom pojedinom lokalnom području i da su njemu prilagođene. Literatura: [1] Imre Molnar Opšte ratarstvo N.Sad, 1995 [2] Taib Šarić Opšte ratarstvo NIRO Zadrugar Sarajevo 1985 [3] Ćupina, B. , Erić, P. , Mihajlović, V. , Mikić, A. Značaj i uloga međuuseva u održivoj poljoprivredi “Zbornik radova“, Sveska 40, 2004 [4] Ilija Komljenović Opšte ratarstvo- slike 2,3




17

MERE PREDOSTROŽNOSTI PRILIKOM PRIMENE PESTICIDA

Tatjana Mironović, dipl.ing.

Izvod : Primena propisanih mera zaštite i predostrožnosti pri rukovanju pesticidima skoro je u potpunosti primenjena u industiji i delimično u velikim poljoprivrednim kompleksima dok je ista na veoma niskom nivou kada je u pitanju primena pesticida na individualnim gazdinstvima i ostavljena je na savesti samih poljoprivrednih proizvođača. Ključne tačke: bezbednost, upozorenja, označavanje

Tatjana Mironović, B. Sc

Extract: The application of proposed measures of protection and precaution in handling pesticides is completely conducted in industry and partly in big agricultural complexes while we cannot say that it is on high level in individual farms and it is left for individual agricultural producers to use them as they will.

Keywords: safety, warnings, marking

MERE PREDOSTROŽNOSTI Duži niz godina svedoci smo brojnim primerima zanemarivanja mera opreza i predostrožnosti u radu sa pesticidima kod individualnih poljoprivrednih proizvođača. Kao prvo to je izbegavanje korišćenja zaštitne opreme prilikom primene i rukovanja pesticidima ili aplikacija pesticida prskalicama sa traktorima bez kabine. Zatim, nebezbednog transporta pesticida, do rasipanja granuliranih preparata visoke toksičnosti po poljima (primeri trovanja divljači nakon tretmana protiv glodara). Iako je većina naših individualnih proizvođača starije dobi, očekuje se bar od mladih farmera da ozbiljno shvate opasnosti koje primena i rukovanje pesticidima nose. I ) Bezbednost u rukovanju i primeni pesticida Odgovarajuće mere predostrožnosti pre, za vreme i nakon primene pesticida

Mere predostrožnosti ne otpočinju samom primenom pesticide već daleko ranije pri odluci o kupovini. Uprkos brojnoj zakonskoj legislativi [1], još uvek svedočimo o nedovoljnoj edukovanosti poljoprivrednih proizvođača za pravilno razumevanje upozorenja i oznaka datih na pakovanjima hemijskih preparata koje su kupili. Kako se većina pesticida u našim poljoprivrednim apotekama može slobodno kupiti bez ograničenja, to pravilno razumevanje, odabir i kupovina istih u mnogome zavisi od volje i stručnosti zaposlenog trgovca. Kada sami poljoprivrednici koriste informacije sa etikete, oni uglavnom obraćaju pažnju na preporučene doze preparata i ograničenja primene za naredne kulture, dok se podaci o merama opreza i zaštitnoj opremi manje-više zanemaruju. Najzad, neki podaci na etiketama kao što su podaci o nosačima, rastvaračima, formulaciji i dr, često se menjaju pa čak i kada nam je neki pesticid poznat u radu, etiketu treba ipak iznova pažljivo pročitati. Na etiketi se nalaze potrebne informacije i preporuke o načinu transportovanja i čuvanja. Saglasno odredbama ADR-a - Evropskog sporazuma za transport opasnog tereta u drumskom saobraćaju i našeg Zakona o transportu opasnog tereta ("Sl. glasnik RS", br. 88/2010) definisana je nova kategorija ovlašćenog lica u preduzećima - savetnik za bezbednost u transportu opasnog tereta. [2]. Iako se smatra da su pesticidi u poljoprivredi manje toksični jer se nalaze već u delimično rastvorenom obliku , ipak se mora uzeti u obzir da prilikom transporta pesticida može doći do oštećenja pakovanja, prosipanja i kontaminacije, a nesreće se može javiti čak i kada se transportuje rastvor pesticida na kratake udaljenosti (od gazdinstva do njive). Zato je neophodno da svaki poljoprivredni proizvođač koji rukuje pesticidima

• Mere predostrožnosti • Zaključak • Literatura




18

bude obučen i upoznat sa načinima postupanja u slučajevima nesrećnih situacija radi zaštite zdravlja ljudi i zaštite okoline. Pri primeni pesticida, mogući su i incidenti kod ljudi koji se ne bave zaštitom biljaka, ali dolaze u kontakt sa većim količinama pesticida, što dovodi do akutnih i hroničnih trovanja. Brojni primeri ukazuju da pesticidi dospeli u radnu i životnu sredinu, ugrožavaju čoveka i ostala živa bića u neposrednom kontaktu, pri boravku u obrađenim oblastima, unošenjem u organizam preko prskanih plodova... [3]. Svake godine smo svedoci trovanja ptica i divljači zbog nepažnje i rasipanja granula rodenticida tokom tretmana protiv glodara. Kod nas još uvek nije razvijeno sistemsko praćenje kretanja glodara na otvorenom prostoru postavljanjem kontrolnih kaveza putem kojih bi se pratila brojnost populacije i planiralo vreme tretmana. Zato posebnu pažnju prilikom obavljanja primene pesticida u polju i dr. treba obratiti na:

• blizinu ljudi, životinja ili objekata radi sprečavanja trovanja, • brzinu duvanja vetra zbog sprečavanja zanošenja kapljica pesticida nošenih vetrom ili drifta, • temperaturu vazduha, • blizinu košnica sa pčelama • blizinu prirodnih vodotokova i dr.

Uz obaveznu primenu mera predostrožnosti mora se uključuti i obaveštavanje ljudi u okolini da se započinje sa tretmanom, upozorenja pčelarima i drugim licima, izbegavanje tretmana pri pojačanom vetru i sl. uz krajnje odgovorno ponašanje aplikanta, a u cilju sprečavanja trovanja i kontaminacije. Važan je i način odlaganja ambalaže. U polju, često nailazimo na odbačenu ambalažu nakon tretmana, koja se koristi za obeležavanja parcela i predstavlja izvor kontaminacije. Jedan od razloga svakako je i nedostatak sabirnih centara za prikupljanje ambalaže. Dakle, brojni segmenti koji regulišu ovu oblast još uvek nisu rešeni. Potreba za ličnom zaštitnom opremom i zaštita zdravlja aplikanata

Kao glavni uzroci profesionalnih trovanja u poljoprivredi mogu se navesti: nekvalitetna zaštitna odeća (44%), nepažnja (10%) i neadekvatni radni uslovi (15%). [3]. Važna je i činjenica da individualni proizvođači nisu obuhvaćeni redovnim zdravstvenim pregledima čime su informacije o stepenu štetnog dejstva pesticida na njihov organizam slabo dostupne njima samima i javnosti. Evropska unija je kroz svoju legislativu [4] definisala oblast kontrole hemijskih materija i načina njihovog obeležavanja u cilju zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine. Sve oznake vidljive su na svakom pojedinačnom pakovanju pesticida (uključujući i podatke o načinu transporta pesticida, načinu čuvanja, primeni i dr.). Na donjem delu etikete objašnjene su posebne mere predostožnosti kako je prikazano na slici br.1., a takođe prikazan je i piktogram koji objašnjava nivo zaštitne opreme koja je neophodna u radu i klasifikacija upozorenja koja ukazuje na opasnost bilo da je u pitanju otrovnost, zapaljivost, eksplozivnost i dr.

Slika 1 Slika 2. Slika 3.

Slika br. 1. Objašnjenje posebnih mera predostrožnosti na donjem delu etikete pesticida; Slika br. 2. Piktogram;

Slika br. 3. Klasifikacija upozorenja; Oblast klasifikacije upozorenja nekada je definisala Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ali je on danas u većini zemalja uređen Globalnim harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i označavanje hemikalija (GHS). Novi sistem koristi veći broj nivoa toksičnosti i efekata nego WHO kao i različite piktograme i oznake upozorenja. [5].




19

Kako bi bolje shvatili značaj prikaza Klasifikacije upozorenja, u sledećoj tabeli pozabavićemo se osnovnim oznakama, njihovom otrovnošću i bojom kojom su označeni radi lakšeg raspoznavanja. Za svaku od njih propisan je neophodan nivo zaštitne opreme. Za upotrebu pesticida niske toksičnosti (III kategorija), dovoljno je nositi običnu radnu odeću (dugi rukav i pantalone) ali je dobra ideja da aplikanti rezervišu jedan set radne odeće specijalno za tu svrhu. Visoko toksične hemikalije (kategorije I i II) zahtevaju bar da se nosi kombinezon preko drugog sloja odeće, ili hemijski zaštitna otporna odela. U standardima za zaštitu “Worker Protection Standards (WPS)“, EPA hemijski zaštitna otporna odela definiše kao "materijal otporan na hemikalije" - tj. onaj koji ne pokazuje merljivo kretanje pesticida kroz materijal tokom upotrebe. Zaštitna oprema obuhvata i hemijski otporne rukavice i obuću kako bi se sprečilo izlaganje kože pesticidima. Ako pesticid iritira oči, treba nositi zaštitne naočare ili štitnik za lice. Pri pranju prskalice, običan kombinezon može biti mokar, zato je bolje koristiti neko hemijski otporno odelo ili kecelju. Sintetičke, gumene čizme štite od tečnih i suvih formulacija, a prirodne gumene čizme su efikasne samo za suve formulacije. Aktivnosti koje dovode do depozita pesticida na glavi ili skrotumu zahtevaju zaštitne slušalice ili kecelju, jer delovi tela sa sluzokožom apsorbuju pesticide mnogo brže nego drugi delovi tela. Vetar povećava rizik primene pesticida na otvorenom. Pri izloženosti silaznom driftu, treba nositi šešir sa širokim obodom ili hemijski otporan šešir koji štiti lice i zadnji deo vrata. [6]. Tabela 1. Klasifikacija upozorenja - osnovne oznake i boja kojom su označeni, otrovnost, neophodan nivo zaštite za svako upozorenje

NIVO OPASNOSTI Boja i oznaka Otrovnost Obavezna zaštitna

oprema

VISOKO TOKSIČNO T+

Veoma visoka otrovnost bilo da je u pitanju usvajanje disanjem, iritacija očiju

ili preko kože

Hemijski otporna zaštitna odeća, zaštitne

naočare, štitnik, maska, zaštitne

rukavice, kecelja, sintetičke čizme

TOKSIČNO

Visoka otrovnost može izazvati oštećenje očiju ili iritaciju kože

Hemijski otporna zaštitna odeća, zaštitne

naočare, štitnik, maska, zaštitne

rukavice, kecelja, sintetičke čizme

ŠTETNO

Može nekada izazvati trovanje udisajem, oštećenje očiju ili iritaciju kože

obična radna odeća (dugi rukav i

pantalone), naočare, zaštitne rukavice,

čizme

UPOZO- RAVAJUĆE

Veoma niska otrovnost veoma retko može izazvati blage simptome trovanja

obična radna odeća (dugi rukav i

pantalone), zaštitne naočare, zaštitne rukavice, čizme

-

Nema opasnosti obična radna odeća

(dugi rukav i pantalone), rukavice

Značaj pranja i čišćenja kao mera predostrožnosti

Pogrešno je shvatanje da je zaštitna opema obavezna samo prilikom aplikacije pesticida na njivama. Jednako veliki rizik od trovanja dešava se i u situacijama rukovanja pesticidom bilo da je pitanju spravljanje tank miksa, presipanje pesticida u prskalicu, pranje prskalice, ispiranje ambalaže i sl. To su i situacije kada može doći i do izlivanja pesticida. Za slučaj izlivanja, poljoprivredni proizvođači bi uvek trebali da imaju neku vrstu dostupnog apsorbensa, kao što je pesak, glina, aktivni ugalj ili piljevina da upije produkte prosipanja ili curenja. Hidratisani kreč treba da bude dostupan




20

za dekontaminaciju površina na kojima je došlo do izlivanja. Takođe dovoljno sapuna, deterdženta i vode ili bilo šta drugo što je naznačeno na etiketi pesticida kao dozvoljeno za slučaj vanredne situacije ili čišćenja. [6]. U svakom slučaju kada dođe do izlivanja pesticide na odeću, neophodna je promena odeće i za tu svrhu treba uvek imati suvu odeću ili zaštitno odelo na raspolaganju. Nakon rada sa pesticidima ili boravka na mestu gde se tretman obavljao, obavezno je tuširanje uz dosta tople vode i sapuna uz obaveznu promenu odeće koja se mora oprati odvojeno od druge odeće, sa dosta tople vode i deterdženta. II ) Ponovni ulasci na tretirane površine ;

Tretirana površna pesticidom smatra se zabranjenom za ulazak ljudi tokom trajanja radne karence koja se često zanemaruje i može biti uzrok trovanja ljudi koji nisu upoznati sa informacijom da je na nekom područuju neposredno pre njihovog dolaska obavljen tretman. Takođe tokom perioda karence zabranjeno je konzumiranje plodova sa biljaka koji su tretirani. Zato je važno da informacije o radnoj karenci i karenci budu dostupne javnosti. III ) Ooznačavanje tretiranih površina

ZAKLJUČAK Najveća odgovornost u sprovođenju mera predostrožnosti leži na onome ko rukuje toksičnim materijama u ovom slučaju na poljoprivrednim proizvođačima. Danas primena pesticida nije više samo fizički posao i iziskuje brojna znanja iz različitih oblasti koja su za veliki broj individualnih naročito malih proizvođača, bez organizovane edukacije, nedostupna. Literatura: [1] Zakon o zdravlju bilja, Zakon o sredstvima za zaštitu bilja ("Sl.Glasnik RS", бр. 41/2009); [2] http://www.inkoplan.rs/index.php/obuka-po-adr-u/savetnik [3] “Pesticidi i izvori zagađenja u životnoj sredini i značaj remedijacije u sanaciji kontaminacije”; Mr Jugoslav Stajkovac1, primarijus Dr sc med. Branka Amidžić2, Jelena Biočanin2, dipl.farm.tehn.1- Skupština opštine Aleksandrovac, 2-Zdravstveni centar Kruševac, 1st International Conference ″ECOLOGICAL SAFETY IN POST- MODERN ENVIRONMENT″ 26-27. Juny 2009. Banja Luka,RS, BiH [4] http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/ALL/?uri=CELEX:52011XC0301%2804%29 [5] http://www.stewardshipcommunity.com/stewardship-in-practice/human-health/hazard-risk-human-health-and- pesticides/hazard-profile-and-risk-assessment.html [6] http://www.extension.org/pages/17857/safety-precautions#.VeGU_5fPPDc [7] http://www.agf.gov.bc.ca/pesticides/d_3.htm

Odgovorno ponašanje pretpostavlja uvođenje prakse označavanja tretiranih površina tablama upozorenja na kojima jasno moraju biti naznačene sve relevantne informacije o: datumu tretmana i sredstvu koje je primenjeno kao i o datumu do kada važi zabrana ulaska na tretiranu površinu [7]. Iako nije obavezno, korisno je naznačiti i karencu.

http://www.agf.gov.bc.ca/pesticides/d_3.htm




21

STOČARSTVO 2015.

Popov Predrag, dipl.ing.

Izvod: Stočarstvo kao strateška grana poljoprivrede, odnosno nadgradnja primarne ratarske proizvodnje, već godinama pa i decenijama luta bez prave strategije. Poljoprivreda godinama unazad ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa svetom, ali na žalost izvozom primarnih proizvoda odnosno sirovine (pšenica i kukuruz). Ključne reči: suša, subvencija, sporazum

Popov Predrag, B.sc

Extract: Cattle breeding as a strategic industry branch, actually an upgrade of primary crop production, for years and even decades has been left to wonder without a real strategy. During past years agriculture achieved surplus in goods exchange with the world, but unfortunately by exporting primary products, raw material (grain and corn).

Keywords: drought, subsidy, agreement

UVOD

Zašto naziv aktuelnog savetnika Stočarstvo 2015., iz razloga što će ova godina biti upamćena po stupanju na snagu sporazuma o bescarinskom prometu roba od 01. januara, i po nezapamćenoj suši. Sprovođenjem sporazuma otvorili smo u potpunosti naše tržište koje ni do sada nije bilo zaštićeno od uvozničkih lobija, koji su i u prošlosti stvarali probleme. Uvodjenje prelemana na uvoz prvenstveno mleka i mlečnih proizvoda nije dalo velikog efekta s obzirom da mlekarska industrija smanjuje otkupne cene mleka, ili čak prekida prijem. Kao drugi faktor koji će uticati na stočarstvo je ekstremna suša, koja će smanjiti prinose ratarskih kultura za 30-50 %, što će uticati na povećanje cene inputa i ishrani. Subvencije i premije koje država daje stočarima treba pozdraviti, mada i one često ne mogu da doprinesu akumulaciji u ovoj proizvodnji. Iz svega napred iznetog za očekivanje je smanjenje stočnog fonda. Govedarstvo – što bi jedan moj profesor rekao „teška industrija u stočarstvu“, je grana stočarske proizvodnje koja se najsporije i najteže revitalizuje. To su spoznali i odgovorni u državi pa su dali podsticaje u vidu premije za mleko u iznosu od 7,00 dinara po litru, odnosno subvenciju po umatičenom mlečnom grlu od 25.000,00 din., i 20.000,00 dinara po umatičenom grlu kvalitetnih priplodnih tovnih krava i krava u sistemu krava-tele. Za svako isporučeno tovno june izdvaja se po 10.000,00 dinara, a stimuliše se i nabavka opreme za farme i priplodnog materijala u vidu povraćaja dela uloženih sredstava. Država svoje obaveze i obećanja ispoštuje pre ili kasnije, ali se zato cena mleka i cena mesa nalazi na vetrometini tržišta, ili češće u nemilosti otkupljivača. Ukrupnjavanje poljoprivrednih gazdinstava je dugoročni cilj, medjutim mi moramo da budemo svesni, da bar što se proizvodnje mleka tiče, oko 60 % mleka na tržištu stiže još uvek od malih proizvodjača koji raspolažu sa 3-5 krava i izuzetno malim ratarskim resursima (poljoprivredno zemljišta). Ukrupnjavanje ratarskih i delom povrtarskih gazdinstava ide neuporedivo lakše, tako da su se oni već dosta izdiferencirali. Proizvodjači koji nisu u potpunosti razočarani, i žele da nastave da se bave proizvodnjom mleka i mesa, a imaće problema sa hranom za životinje, kakvih ima puno morali bi da preduzmu neke od predloženih mera:

1. Uraditi oštriju selekciju krava i junica i eliminisati grla koja nisu dovoljno produktivna ili imaju zdravstvenih i reproduktivnih problema, čime bi se stvorio prostor za opstanak grla koja zaslužuju da budu na farmi.

2. Do kraja vegetacije iskoristiti sve resurse u pogledu obezbeđenja kabaste hrane, pa i one manje kvalitetne (sojina slama, livadsko seno, kukuruzovina i pašnjaci).

3. Obezbediti komponente za stočnu hranu od mlinske, industrije šećera i alkohola. 4. Jednostavno rečeno što je moguće kvalitetnije prehraniti grla koja će ostati u zapatu, da bi se što manje osetio

nedostatak hrane u daljem periodu eksploatacije.

• Uvod • Zaključak




22

Svinjarstvo – grana stočarstva koja zna da bude zbog cikličnosti, ili na rubu egzistencije ili u ekspanziji. Država stimuliše proizvođače svinja u vidu subvencija za umatičene krmače u iznosu od 7.000,00 din., i za isporučene tovljenike u iznosu od 1.000,00 dianara po grlu. Nekako se pokazalo da proizvođači svinja, naročito oni koji se bave isključivo tovom, a proizvodnju baziraju na kupovini prasadi kada se naruše pariteti najlakše odustaju od ove proizvodnje. Na svu sreću svinje su životinje velikih reproduktivnih potencijala, pa se posle krize vrlo brzo „reinkarniraju“. Pošto su oni isključivi potrošači koncentrovane hrane, koja će biti vrlo skupa, mogućnost najvećeg pada stočnog fonda se očekuje baš ovde. Ovčarstvo – nekada vrlo rasprostranjen vid stočarske proizvodnje svuda gde ima pašnjaka, danas se nalazi u blagoj ekspanziji pošto država subvencioniše umatičena grla ovaca sa po 7.000,00 dinara i isporučenu jagnjad sa 2.000,00 dinara po grlu. Ovce kao ekstenzivnija vrsta domaćih životinja, sa manje prohteva, verovatno će bez obzira na krizu po pitanju stočne hrane zadržati taj fond, a to se odnosi i na kozarstvo koje je za sada manje zastupljeno.

ZAKLЈUČAK Kao zaključak se može izvesti da će ova 2015. godina biti vrlo problematična što se tiče stočarstva, i uticaće na smanjenje stočnog fonda definitivno. Suša kao elementarna nepogoda je faktor na koji se ne može uticati, a greške iz prošlosti u vidu privatizacije svih preradnih kapaciteta stočarskih proizvoda i potpisivanje sporazuma o bescarinskom prometu roba, takođe se mogu podvesti pod elementarnu nepogodu.




23

VITAMINI U ISHRANI DOMAĆIH ŽIVOTINJA

Gordana Aćimac, dipl.ing.stočarstva Izvod: Vitamini su grupa esencijalnih prirodnih organskih materija različitog hemijskog sastava i najvećim delom biljnog porekla [1]. U organizmu domaćih životinja se ne sintetišu, sa izuzetkom malih količina koje obezbeđuju mikroorganizmi u digestivnom traktu preživara. Uloga vitamina je velika u svim životnim procesima, pa je neophodno da ih životinje uzimaju preko hrane. Potpuni nedostatak vitamina naziva se avitaminoza, smanjena količina je hipovitaminoza, dok se suvišak nekog vitamina zove hipervitaminoza. Ključne reči: vitamini, životni procesi, avitaminoza, hipervitaminoza

Gordana Aćimac, B. Sc in Cattle breeding Extract: Vitamins are a group of essential natural organic matter of various chemical composition and mostly of plant origin [1]. In the organism of farming animals they get synthesized, with an exception of small quantities that provide microorganisms in digestive tract of herbivores. The role of vitamins is great in all processes of living, so it is necessary for animals to consume them through food. The complete lack of vitamins is called avitaminosis; decreased quantity is hypovitaminosis, while surplus of certain vitamin is called hypervitaminosis. Keywords: vitamins, processes of living, avitaminosis, hipervitaminosis

ZNAČAJ I ULOGA VITAMINA

Nekada se smatralo da u obrocima domaćih životinja moraju biti dovoljne količine proteina, ugljenih hidrata, minerala i vode. Stoka je uglavnom boravila na paši, te se iz biljnih hraniva snabdevala i vitaminima. Savremeni način intenzivnog držanja stoke podrazumeva i visoku proizvodnju, a i probleme u nedostatku vitamina. To je navelo naučnike da ih ispituju, odrede mehanizam delovanja i značaj kao i optimalne količine za svaku vrstu i kategoriju stoke. Utvrđeno je da su vitamini neophodni za obavljanje metaboličkih procesa, promet materija, funkciju nervnog i mišićnog sistema, razmnožavanje, normalan rast i razvoj. Otuda i ime ovim materijama, amin nephodan za život (lat.vita-život, amin – organski derivat amonijaka). Veliki broj vitamina ima koenzimsku ulogu, jer ulaze u sastav enzima. Pojedini vitamini omogućavaju normalno funkcionisanje endokrinog sistema (vitamin D je povezan sa hormonima paraštitne žlezde, dok je E vitamin važan u funkciji polnih hormona).

DEFICIT VITAMINA KOD DOMAIH ŽIVOTINJA Pomenuto je da životinje uglavnom preko hrane unose vitamine, jer većinu vitamina ne mogu da sintetišu. Pojedini vitamini se pritom do izvesne mere mogu skladištiti u životinjskim tkivima i organima (jetra, mišići), a neki se izlučuju kroz životinjske proizvode kao što je mleko. Zato su namirnice životinjskog porekla dobar izvor vitamina. Delimičan nedostatak vitamina naziva se hipovitaminoza, a potpun avitaminoza. Nedostatak vitamina u savremenoj ishrani stoke dovodi do pada proizvodnje, problema u rastu, razvoju, padu imuniteta, pa čak i do trajnih oboljenja . Uzroci deficita vitamina su kompleksni :

- nedovoljan unos preko hrane (hraniva siromašna vitaminima) - neadekvatno skladištenje i čuvanje koncentrovane hrane (mnogi vitamini se razaraju pod uticajem svetlosti,

visoke temperature) - način držanja stoke – za sintezu D vitamina neophodno je prisustvo sunčeve svetlosti

• Značaj i uloga vitamina • Deficit vitamina kod domaćih životinja • Podela vitamina • Liposolubilni vitamini – rastvorljivi u mastima • Hidrosolubilni vitamini – rastvorljivi u vodi • Zaključak • Literatura




24

- bolesti digestivnog trakta, febrilna stanja takođe mogu dovesti do deficita. Usled oštećenja i bolesti organa za varenje dešava se da se vitamini uneti hranom ne mogu usvojiti, bolesti jetre kao što je ciroza jetre dovodi da se vitamini u njoj ne mogu deponvati. Pri nedostatku žučne kiseline u crevima onemogućena je resorpcija vitamina rastvorljivih u mastima.

- prisustvo materija u hrani koje razaraju ili onemogućavaju fiziološko dejstvo vitamina, takozvani antivitamini (dikumarol je antivitasmin K vitaminu, gluko-askorbinska kiselina C vitaminu).

- lečenje antibioticima ili dodatak antibiotika u hrani može poremetiti rad mikroorganizama preživara, koji sintetišu vitamine B grupe, K vitamin..

- pojedina fiziološka stanja zahtevaju pojačan unos vitamina, a posebno pri rastu i razvoju, periodu razmnožavanja, graviditeta i laktacije

- vrsta i kategorija stoke – preživari zahvaljujući mikroorganizmima buraga imaju obezbeđene vitamine B grupe, K i C vitamin. Nepreživari (svinje i živina), većinu vitamina obezbeđuje preko hrane i zato su kod njih češće pojave deficita. Mlada, visokoproduktivna grla kod kojih su metaboličke funkcije pojačane zahtevaju stalan dodatak vitamina preko hrane. U koncentrovanim hranivima se to postiže dodavanjem premiksa odnosno vitaminsko-mineralnih predsmeša.

PODELA VITAMINA

Najčešće korišćena podela vitamina koja se u praksi koristi je prema njihovoj rastvorljivosti na: 1.LIPOSOLUBILNE VITAMINE – rastvorljive u mastima 2.HIDROSOLUBILNE VITAMINE – rastvorljive u vodi Sem rastvorljivosti koja deli vitamine na dve velike grupe oni se razlikuju i po tome što se liposolubilni vitamini mogu deponovati u životinjskom organizmu u depoima masti, dok se hidrosolubilni samo delimično i kratkotrajno zadržavaju u telu.

LIPOSOLIBILNI VITAMINI-RASTVORLJIVI U MASTIMA

U ovu grupu spadaju sledeći vitamini: A, D, E, K A vitamin – po hemijskom sasatavu je alkohol. U organizmu se sintetiše iz karotina odnosno β karotina, koji se po tome naziva provitamin vitamina A. Za domaće životinje dobar izvor predstavljaju zelena hraniva, lucerka, zelena trava i livadsko seno. U namirnicama biljnog porekla ima ga mrkva, spanać, zelena salata, kupus, voće, a u životinjskim namirnicama bogat izvor su mleko, riblje ulje, maslac i žumance. Uloga A vitamina je u oksido-redukcionim procesima. Neophodan je u procesu rasta i razvoja, razvoja centralnog nervnog sistema i polnih žlezda, razvoju hrskavice, epitela, endotela i koštanog sistema. Najraniji znak avitaminoze A je samo funkcionalni poremećaj - noćno ili kokošije slepilo. Ako je nedostatak veći ili duže traje dolazi do isušivanja oka i karatinizacije endotela rožnjače – kseroftalmija, razmekšavanje rožnjače-keratomalacija, a može doći i do gnojnog zapaljenja cele očne jabučice (panoftalmija) [1]. Dolazi do promena na epitelu disajnih puteva, creva, žučnih i mokraćnih kanala, pa je tako oštećen epitel podložan infekcijama i zato se A vitamin zove i zaštitni vitamin epitela i antiinfekcioni vitamin. Nedostatak A vitamina se na polnim organima ispoljava kroz neplodnost, na centralnom nervnom sistemu kao poremećaj koordinacije, drhtanje, slabost mišića, a dešavaju se i promene na koštanom tkivu. Hipervitaminoza A vitamina je retka, a u akutnom obliku se manifestuje kroz povraćanje, razdražljivost, krvarenja, dok se u hroničnom obliku javlja masna jetra, razmekšanje kostiju, perutanje kože i ispadanje dlake. D vitamin – antirahitični vitamin ili kalciferol – po hemijskom sastavu je steroid i vrlo je rasprostranjen u biljkama, a poznato je destak steroida od kojih su najvažniji D2 i D3. .Da bi se sintetisao u životinjskom organizmu neophodna je sunčeva svetlost. Poznato je da kod sisara jednako antirahitično dejstvo ispoljavaju D2 i D3, a kod ptica je mnogo aktivniji vitamin D3. Izvori ovih vitamina su u svim zelenim hranivima biljnog porekla, a od životinjskih namirnica riblja ulja iz jetre riba kao što su tuna i baklar. U mleku njegov sadržaj varira. Životinje koje borave na paši u toku leta pod dejstvom sunčevog zračenja u koži i potkožnom tkivi sintetišu dovoljne količine ovog vitamina. Rezerve D vitamina se nalaze u jetri, potkožnom tkivu. Hipovitaminoza i avitaminoza D najčešće pogađa mladunčad i odojčad . Dolazi do poremećaja odnosa Ca i neorganskih fosfata u krvi, koji se manifestuju usporenim i nedovolnjim okoštavanjem poznatim kao rahitis. Kod obolelih životinja dolazi do deformiteta kostiju ektremiteta uslovljavajući „O“ ili „X“ noge, krivljejnja kičme, karlice i grudnog koša, zadebljanja hrskavice na spoju rebara i grudnog koša - „rahitične brojanice“. Česte su i pojave lomljenja kostiju usled osteoporoze i osteomalacije, najčešće kod gravidnih ženskuh grla, posebno muznih krava i u trenutku maksimalne laktacije.




25

Sl.1.Rahitis ili engleska bolest svinja [3] Hipervitaminoza D se javlja usled prekomernog unosa ovog vitamina, a manifestuje se mobilizacijom kalcijuma iz kostiju i hiperkalcemije(povećan sadržaj kalijuma u krvi), te dolazi do nagomilavanja kalcijuma u zglobovima, bubrezima, plućima... E vitamin – antisterilitetni vitamin ili tokoferol – po hemijskom sastavu spada u alkohole. Najbolji izvori E vitamina su klice žitarica, biljna ulja, lucerka i zelena trava. Vrlo je osetljiv na direktno dejstvo sunca, pa u toku sušenja i skladištenja sena i silaže gubici mogu biti od 10-90%. Uloga E vitamina je antioksidativna, pa se često koristi sa mineralom selenom u preveniranju oštećenja lipidnih membrana, pa ga nazivaju biološki antioksidans. Avitaminoza E vitamina je retko prisutna kod domaćih životinja i dosada su poznati simptomi koje ona izaziva kod laboratojiskih životinja. Simptomi deficita se uglavnom odražavaju na polne funkcije mužjaka i sterilitet, dok kod ženki dolazi do degeneracije i uginuća ploda i pobačaja. Prisutni su i simptomi mišićne distrofije i atrofije kod jagnjadi i teladi na pašnjacima siromašnim selenom, jer ovaj element može da zameni u velikoj meri E vitamin. Vitamin K – antihemoragični vitamin – široke je rasprostranjen u prirodi preko raznih derivata, a najviše ga ima u lucerki i zelenim hranivima biljnog porekla, kao i u povrću. U voću, žitaricama i namirnicama životinjskog porekla ga ima u manjoj meri. Utvređeno je da ovaj vitamin ima ulogu u koagulaciji, zgrušavanju krvi. Obzirom da ga ima dosta u zelenim hranivima, a poznato je i da mikroorganizmi digestivnog trakta mogu da ga sintetišu, nedostaci ovog vitamina su ređi kod domaćih životinja. Nedostatak vitamina K se javlja usled bolesti organa za varenje, nedovoljnog lučenja žuči, predugog lečenja antibioticima, bolestima jetre ili unošenja hemijskih jedinjenja koji su antivitamini K vitaminu i u tu grupu spadaju varfarin i dikumarol koji sprečavaju sintezu protrombina i faktora koagulacije krvi.

HIDROSOLUBILNI VITAMINI - VITAMINI RASTVORLJIVI U VODI Ovi vitamini se vrlo lako apsorbiraju direktno kroz gastrointestinalni trakt u krv. Kada se apsorbuju, cirkulišu kroz telo i spremni su za potrebe organizma. Većina vitamina topljivih u vodi ne stvara zaliheu u telu u većim količinama kroz duži period. Kad koncentracija pređe određenu količinu, telo ih izbacuje van preko urina. U tim trenucima je urin bele boje, za razliku od normalne žute boje urina.U ovu grupu spadaju vitamini B grupe i C vitamin:

- Vitamin B1-(Tiamin) - Vitamin B2 - (Riboflavin) - vitamin G - Vitamin B3 - (Niacin) - vitamin P - Vitamin B5 - (Pantotenska kiselina) - Vitamin B6 - (Piridoksin) - Vitamin B7 - (Biotin) - vitamin H - Vitamin B9 - (Folna kiselina) - vitamin M - Vtanin B12 - (Kobalamin) - C vitamin - (Askorbinska kiselina) [2]

Grupa vitamina B (od B1 do B9) su jedinjenja različitog hemijskog sasatava, a sličnog fiziološkog dejstva, te će stoga biti zajedno opisani. Izvori ovih vitamina su u kvascu, klicama i endospermu žitarica, u jetri, bubrezima, mišićima, jajima, mleku.Uloga ove grupe vitamina je da učestvuju kao koenzimi u procesima razgradnje ugljenih hidrata, oksido-redukcionim procesima, prenosu nervnih impulsa, u transportu vodonika..




26

Obzirom da su ovi vitamini široko rasprostranjeni u hranivima biljnog i životinjskog porekla, da ih mikroorganizmi creva mogu sintetisati, avitaminoze se retko javljaji. Pojave deficita ovih vitamina su češće usled dugotrajne ishrane neizbalansiranim smešama sa većim udelom ugljenohidratnih hraniva, bolestima, dugotrajnoj izloženosti organizma fizičkim naporima ili upotrebi antibiotika. Deficit ove grupe vitamina se ispoljavaju se kao nespecifični simptomi vezani za loše funkcionisanje nervnog sistema, oštećenja kože i sluzokože, poremećaji varenja.

Sl. br. 2 . i3. Nedostatak B vitamina kod kokoši i promene na koži [4]

Vitamin B12 – Kobalamin – spada u složena organska jedinjenja koje u svom prstenu sadrži kobalt.Izvori su mu u kvascu, jetri, ribi, mesu, mleku i jajima. U znatnim količinama se sintetiše u buragu preživara ako sa hranom unose dovoljnu količinu neorganskog kobalta. Da bi se resorbovao neophodno je da se veže sa jednim od dva glukoproteina:(a) Castleovim unutrašnjim faktorom koji luči pilorusni deo želudačne sluzokože čoveka svinje i psa; ili (b) apoeriteinom koji se nalazi u pljuvačci i nizu drugih sluzavih sekreta [1]. Uloga ovog vitamina je u brojnim metaboličkim procesima, sintezi aminokiselina, pa i dezoksinulenske kiseline. Avitaminoze se kod životinja retko javlaju i mogu dovesti do poremećaja u porastu ili blage anemije.Kod čoveka se nedostatak ovog vitamina ispoljava kao perniciozna anemija i javlja se zbog nemogućnosti resorpcije usled nedostatka Castleovog faktora. Vitamin C – Askorbinska kiselina – U prirodi se nalazi u dva oblika: redukovanom kao L-askorbinska kiselina i oksidovanom kao Dehidro-askorbinska kiselina,koji lako prelaze iz jednog oblika u drugi. U prirodi se nalazi u zelenim hranivima, agrumima, šipku, voću i povrću. Životinje ovaj vitamin mogu sintetisati tako da su retke avitaminoze. Uloga C vitamina je velika u svim oksido-redukcionim procesima, sintezi kolagena, te utiče na razvoj hrskavice, kostiju i rast uopšte. Ima antioksidaciono dejstvo, a važna funkcija mu je i deponovanje gvožđa u slezini. Kod čoveka se avitaminoza C javlja kao skorbut, koga karakteriše otok i krvarenje desni.

ZAKLJUČAK

Obzirom da su vitamini hemijske materije neophodne za normalan rast i razvoj, da učestvuju u svim važnim metaboličkim i fiziološkim procesima, neophodno je njihovo svakodnevno unošenje u organizam preko hrane. Iako se vitamini nalaze u hranivima biljnog i životinjskog porekla, njihova koncentracija u tim hranivima može varirati i smanjiti se kroz procese pripreme, skladištenja, i čuvanja. Savremena stočarska proizvodnja se odlikuje visokom produkcijom, koju osim genetskih predispozicija mora ispratiti i zdravlje grla, adekvatan način držanja i izbalansirana ishrana. Pošto se vitamini daju u obliku vitaminskih predmeša – premiksa, neophodno ih je u odgovarajućem postotku dodati ostalim hranivima u smeši i tako napraviti kompletan obrok za svaku vrstu i kategoriju stoke. Pojedini vitamini se u stresnim situacijama za životinju, stanja bolesti, fizičke iscrpljenosti, graviditeta, laktacije, parenja i visoke produkcije, moraju davati pojedinačno odnosno povećati im koncentraciju i tako obezbediti stabilnu produkciju i zdravlje grla. Literatura: [1] M. Jovanović i saradnici : Fiziologija domaćih životinja, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb (1984) [2] www.wikipedia. [3] www.seoski poslovi.com [4] www.pssle.com/stocarstvo




27

NAVODNJAVANJE VOĆNJAKA

Maja Martinov, master ing. polj. Izvod: Voćarska proizvodnja u cilju postizanja visokih i stabilnih prinosa zahteva redovnu primenu svih agrotehničkih i pomotehničkih mera uključujući i navodnjavanje. Ključne reči: navodnjavanje, evapotranspiracija, norma zalivanja.

Maja Martinov, M. Sc in Agriculture

Extract: Fruit growing with the aim of achieving high and stable productivity demands regular application of all technical measures in agriculture including irrigation.

Keywords: irrigation, evaporated transpiration, the norm of watering

UVOD

Navodnjavanje kao agrotehnička mera, predstavlja dopunu prirodnih padavina u slučaju njihovog deficita, što je posebno izraženo u rejonima gde su godišnje količine padavina manje od 375 mm. Potrošnja vode od strane biljaka (evapotranspiracija), prvenstveno zavisi od relativne vlažnosti vazduha, fizičko hemijskih osobina zemljišta, biljne vrste, sorte, fenofaze razvoja biljaka itd. U letnjim mesecima suša često ostavlja ozbiljne posledice na smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta plodova, te iz tog razloga navodnjavanje treba sprovoditi kontinuirano sa precizno određenom normom zalivanja.

POTREBE VOĆAKA ZA VODOM

Sve voćne vrste u toku svog fiziološkog ciklusa razvoja, imaju karakteristične periode i potperiode vegetativnog i generativnog razvića, u kojima su potrebe za vodom različite. U rano proleće, odvija se intenzivan vegetativan porast mladara, obrazovanje lisne mase, početak rasta plodova, pa su u tom periodu i potrebe biljaka za vodom izuzetno velike. Nakon proređivanja plodova ili njihovog prirodnog odbacivanja od strane biljaka, nastavlja se intenzivan rast plodova sve do početka sazrevanja. U tom periodu potrošnja vode je najveća i ukoliko tada postoji deficit vlage, treba ga nadomestiti nekim vidom navodnjavanja.

VREME IZVOĐENJA NAVODNJAVANJA

U praksi se navodnjavanje najčešće koristi prema kritičnim periodima u toku vegetacije. - Prvo navodnjavanje, ukoliko je proleće sušno trebalo bi obaviti deset dana posle cvetanja. - Drugo navodnjavanje, obavlja se početkom jula meseca u periodu najvećeg vegetativnog porasta biljaka.

- Uvod - Potrebe voćaka za vodom - Vreme izvođenja navodnjavanja - Norma navodnjavanja - Kvalitet vode za navodnjavanje - Načini navodnjavanja voćnjaka - Zaključak - Literatura




28

- Treće navodnjavanje, se obavlja početkom avgusta meseca, u periodu intenzivnog porasta plodova. - Četvrto navodnjavanje, primenjuje se samo kod sorti koje su predviđene za kraće čuvanje i skoriju potrošnju, i obavlja se 25-30 dana pre berbe.

NORMA NAVODNJAVANJA

Norma navodnjavanja predstavlja ukupni nedostatak vode u toku vegetacije neke voćne vrste. Normom zalivanja treba prokvasiti sloj aktivne rizosfere u kome se nalazi najveća masa korena. Kod bujnih podloga neophodno je prokvasiti sloj zemljišta od 80-100 cm, dok je u voćnjacima gde su sorte kalemljene na slabo bujnim i srednje bujnim podlogama, navodnjavanjem dovoljno prokvasiti sloj od 50-60 cm. Norma navodnjavanja izračunava se po formuli:

Nn=ƩPv-ƩRv

Nn- norma navodnjavanja ƩPv-ukupno potrebna količina vode biljci u vegetaciji (mm) ƩRv-ukupno raspoloživa voda u vegetaciji (mm)

KVALITET VODE ZA NAVODNJAVANJE U svrhu iskorištenja svih prednosti sistema za navodnjavanje, kao i za postizanje stabilnih prinosa voća, neophodno je na osnovu ocene kvaliteta vode za navodnjavanje utvrditi njen hemijski sastav. Od hemijskih svojstava posebno se analizira kvantitativni sadržaj soli, sadržaj pojedinih anjona i katjona, sadržaj mikroelemenata itd. Tabela 1. Ocena kvaliteta vode za navodnjavanje po Najgebaueru

I Klasa Besprekorne vode

Ia suvi ostatak <700mg/l Ca+Mg:Na+K>3 Ib suvi ostatak <700mg/l Ca+Mg:Na>1

II Klasa Dobre vode za navodnjavanje

IIa suvi ostatak <700mg/l Ca + Mg : Na > 1

III Klasa Vode koje treba ispitati

IIIa suvi ostatak =700-3000mg/l Ca+Mg>3 IIIb suvi ostatak =700-3000mg/l Ca+Mg>1

IV Klasa Vode nepogodne za navodnjavanje

IVa suvi ostatak<700mg/l Ca+Mg<1 IVb suvi ostatak=700-3000mg/l Ca+Mg:Na<1 IVc suvi ostatak >3000mg/l Ca+Mg:Na >1 IVd suvi ostatak >3000mg/l Ca+Mg:Na>1 IVe suvi ostatak >3000mg/l Ca+Mg:Na<1

NAČINI NAVODNJAVANJA VOĆNJAKA

U voćnjacima se najčešće primenjuju površinski načini navodnjavanja kao što su: brazdama, prelivanjem i potapanjem. U intenzivnom voćarstvu se češće koriste sledeća navodnjavanja: veštačkom kišom, sistemom kap po kap, mikrorasprskivačima itd.




29

5.1. Navodnjavanje mikrorasprskivačima Ovakvim načinom navodnjavanja voda na površinu zemljišta pada u obliku malog mlaza ili magle. Navodnjavanje mikrorasprskivačima vrši se pod manjim pritiskom od svega 1-2,5 bara. Ovaj vid navodnjavanja pretežno se primanjuje u voćnjacima gde je sadnja biljaka obavljena na nešto veći međuredni razmak.

Sl.1 Navodnjavanje mikrorasprskivačima 5.2. Navodnjavanje “ kap po kap“ Najčešće se primenjuje u plantažnim gustim zasadima voća, gde su posađene sadnice kalemljene na izrazito slabo bujnim podlogama kao što je podloga M9. U odnosu na ostale načine navodnjavanja, ovo je najracionalniji sistem jer su gubici vode evaporacijom minimalni. Osnovni princip metoda navodnjavanja „kap po kap“ jeste da voda iz sistema lateralnih cevi izlazi iz kapaljki u vidu kapi. Postoje dva načina ovakvog sistema navodnjavanja a to su: površinsko i podpovršinsko. Jedna od velikih prednosti navodnjavanja „kap po kap“ jeste mogućnost primene tečnih đubriva (fertirigacija) zajedno sa navodnjavanjem.




30

Sl. 2 Navodnjavanje „kap po kap“ 5.3. Navodnjavanje „ kišenjem “ Navodnjavanjem kišenjem voda se u obliku prirodne kiše raspodeljuje po površini zemljišta. Prednosti metoda kišenja jesu te što se može primeniti na terenima različite topografije, gde nije potrebna posebna priprema terena, i što postoji ekonomično korišćenje raspoložive vode. Sistem navodnjavanja kišenjem može biti prenosiv, polustabilan i stabilan, pri čemu se svaki od tih sistema sastoji od vodozahvata, mreže cevi, rasprskivača i noseće konstrukcije.

Sl. 3 Navodnjavanje kišenjem




31

ZAKLJUČAK

U našim voćarskim rejonima, gde godišnja količina padavina ne prelazi 600 mm, navodnjavanje voćaka predstavlja agrotehničku meru koju treba redovno sprovoditi. Potrebe voćaka za vodom znatno su veće na peskovitim, vetrovitim i južnim položajima, u odnosu na strukturna zemljišta i severne ekspozicije. Postizanje kvalitetnih i stabilnih prinosa iziskuje kontinualno praćenje hemijske i mikrobiološke ispravnosti kvaliteta vode za navodnjavanje. U cilju očuvanja plodnosti zemljišta njegove strukture i mehaničkog sastava, posebno treba voditi računa pri izboru načina navodnjavanja i prilagoditi ga zahtevima svake voćne vrste posebno. Literatura: [1] Basset D.M., Stockton R.J. and Dickens I.W.: Root Growth of Cotton as Measured by P Uptake. Agron. Jour.60200-203) 1970 [2] Bošnjak Đ., Navodnjavanje poljoprivrednih useva, Novi Sad 1999 [3] Bošnjak Đ., Tehnološko eksploatacione karakteristike, rezultati i perspektive navodnjavanja kapanjem u našim klimatskim uslovima. JDON 20 godina navodnjavanja kapanjem u jugoslaviji: (87-92) 1995 [4] Miljković N.: savremeni principi procene kvaliteta vode za navodnjavanje. Vodoprivreda 21,110-120: (307-312), 1989.

Documents

aktuelni savetnik broj 09/2015