Aktuelni Savetnik Godina 1 Broj 9 2012Zrenjanin

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

Tema broja: ˝Uticaj dugotrajne suše na poljoprivrednu proizvodnju˝

Godina 1, broj 9, Zrenjanin, septembar, 2012.

Priređivač: PSS Zrenjanin

Septembar 2012. Novi Sad

S A D R Ž A J PREDGOVOR.................................................................................................................................3 Dragan Marković Uticaj nedostataka zemljišne vlage na ostvarivanje stabilnih prinosa u Srednjem BanatuThe influence of wetness shortage in soil on the realization of stable crops in Middle Banat......4 Snežana Paredjenović Uticaj visokih temperatura na primenu pesticida i pojavu korova, bolesti i štetočina u srednjebanatskom regionu u 2012. godiniThe influence of high temperatures on the usage of pesticides and the occurrence of weeds, diseases and pests in the region of Middle Banat in 2012............................................................9 Ilija Bjelić, Zorica Rajačić Razbijanje pokorice i uništavanje korova primenom rotacione motikeBreaking teh soil crust and eradication of weeds using the rotating hoe................................16 Maja Martinov Prevazilaženje problema deficita vlage u voćarstvu uzrokovanog sušomOvercoming the humidity deficit problem in the fruit growing, caused by the drought.........21 Gordana Aćimac, Branislav Stepanov Korišćenje inokulanata u pripremi kukuruzne silaže u sušnim uslovimaThe usage of the inoculation in the preparation of the corn ensilage in dry conditions.......25 Predrag Popov Nekomercijalni tov svinjaNon-profitable hog fattening (Fattening for one’s own needs)...........................................28 Milinko Sindjić Izmrzavanje pupoljaka voća u 2012. godiniWinterkilling of fruit and grapevine buds in the year of 2012...........................................32

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Zrenjanin Godina 1, broj 9, Zrenjanin, Septembar, 2012.

3

PREDGOVOR

U trenutku pisanja ovog članka kiša na nekim područjima Srbije kao i srednjeg Banata nije pala više od 60 dana. Nedostatak zemljišne vlage je na nivou trajnog venjenja biljaka. Situacija je više nego kritična. Prinosi prolećnih kultura su desetkovani. Već u ovom trenutku možemo da tvrdimo da će smanjenje prinosa iznositi od 20% do 60%. Na nekim teritorijama, gde nisu ispoštovane optimalne agrotehničke mere i rokovi setve, prinosa kukuruza neće ni biti. U ovoj situaciji jedini izlaz je navodnjavanje. Retki sretnici koji imaju sisteme za navodnjavanje u ovoj situaciji obezbediće sebi visoke prinose i opravdanje za postojanje sistema za navodnjavanje. Mogućnosti za navodnjavanje imamo. Međutim razlog zašto ne navodnjavamo veće površine leži u finansijskoj nemogućnosti izgradnje sistema. Pored finansijske nemogućnosti izgradnje sistema, razlog ne zalivanja možemo tražiti u ne isplativosti posedovanja sistema za navodnjavanje kod uzgoja ne intenzivnih kultura (ratarske i industrijske) i ne korišćenja mogućnosti postrne setve. Da bi koristili blagodeti voda koje posedujemo, a možemo ih koristiti za navodnjavanje, moramo menjati svoju svest o poljoprivrednoj proizvodnji.

Dragan Marković




4

UTICAJ NEDOSTATKA ZEMLЈIŠNE VLAGE NA OSTVARIVANJE STABILNIH PRINOSA U SREDNJEM BANATU

Dragan Marković

Izvod: Poručje srednjeg Banata odlikuju promenlјivi klimatski uslovi. Promenlјivost klimatskih tipova diktira uspešnost gajenja svih polјoprivrednih kultura. Od umereno kontinentalne klime sa semi humidnim uslovima do semi aridnim uslovima, javlјa se velika varjabilnost pre svega u količini padavina i temperaturama. Od varjabilnosti padavina i temperatura direktno zavisi i visina prinosa gajenih kultura i ako se primenjuje puna agrotehnika. Ostvareni prinosi u toku zadnje decenije u poređenju sa prinosima iz ranijeg doba nam to jasno pokazuje. U godinama kada se količina zemlјišne vlage kreće oko potrebnih količina, tada i prinosi pokazuju tendenciju povećanja u odnosu na prosečno ostvarene prinose. U drugom slučaju kada se javlјa veliki nedostatak zemlјišne vlage, kao što je slučaj ove godine, prinosi pokazuju značajno smanjenje. Prema izračunatim vrednostima ETP (potencijalne evapotranspiracije) na području srednjeg Banata potrebe u vodi su značajno veće od lakopristupačne vode u zemlјištu. Klјučne reči: količina padavina, temperatura, ETP, ETR, manjak vode u zemlјištu.

THE INFLUENCE OF WETNESS SHORTAGE IN SOIL ON THE REALIZATION OF STABLE CROPS IN MIDDLE BANAT

Summary: The area of Middle Banat is characterized by changeable weather conditions. The variability of climate types dictates the success of growing of all agricultural crops. From temperate continental climate with semi-humid to semi-arid conditions, there appears a great variability of rainfall and temperatures. This variability of rainfall and temperatures directly affects the amount of crops of grown plants, even when full agricultural engineering is applied. Crops grown during the last decade, when compared to the crops from earlier times, clearly show this. In years when the quantity of wetness in the soil moves around necessary amounts, crops show tendency to increase in number, when compared to the averagely grown crops. On the other hand, when serious wetness shortage in soil occurs, as it has happened this year, the amount of crops is significantly reduced. According to the estimated values of ETP (potential evapotranspiration), the needs for water are significantly higher than easily accessible waters in the soil. Key words: rainfall, temperature, ETP, ETR, water shortage in soil

UVOD

o Uvod o Materijal i metod rada o Rezultati rada sa diskusijom o Zaključak o Literatura

Područje srednjeg Banata obuhvata teritoriju od 320000 hektara u pet političkih opština, Sečanj, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej i Zrenjanin, i 54 katastarske opštine. Na 230000 hektara se gaje ratarske povrtarske i industrijske kulture. Najveći deo otpada na kukuruz, pšenicu i suncokret dok se u poslednjih deceniju površina pod šećernom repom jako smanjila. Varjabilnost ostvarenih prinosa polјoprivrednih kultura je veoma velika i učestala. Osnovni razlog ove varjabilnosti je nedostatak zemlјišne vlage u periodu zime i proleća i pojava zemlјišne i vazdušne suše izazvane visokim temperaturama i smanjenim količinama padavina u periodu jun – avgust. Primenom metoda analize utvrđeno je




5

da su klimatski uslovi u letnjem periodu semiaridni do aridni, a ne kako su se ranije svrstavali u semi aridne do semihumidnih po Đ. Bošnjaku 1999. [3] Klimatski uslovi utiču kako na prinose gajenih kultura tako i na vremensku dinamiku izvođenja agrotehničkih operacija. Naime, potrebno je pratiti snabdevenost zemlјišta vlagom u predvegetacionom, u vegetacionom i postvegetacionom periodu radi primene agrotehničkih operacija i mera koje se moraju sprovesti za ostvarenje stabilnih i visokih prinosa. Uspeh primene ovih mera je ograničen, parcijalan i nepotpun, jer zavisi od intenziteta i dužine trajanja perioda suše. Primenom pune agrotehnike u sušnoj godini bez mogućnosti zalivanja samo sprečavamo katastofalni gubitak prinosa koji je daleko od genetskog potencijala i prinosa koji se ostvaruju na navodnjavanim parcelama. Uticaj nedostatka vode na gajene useve u srednjem Banatu je veoma negativno izražen, te je cilј ukazati na potrebu zalivanja useva.

MATERIJAL I METOD RADA

Analiza uticaja klimatskih uslova, temperatura i padavina, na količinu lakopristupačne vlage u zemlјištu i prinosa gajenih biljna vrsta, je rađena na osnovu podataka o temperaturam i padavinama izmerenim na području meteorološke stanice Zrenjanin. Postupkom izračunavanja vodnog bilansa dobijene su vrednosti potencijalne evapotranspiracije (ETP), stvarne evapotranspiracije (ETR) i nedostatka lakopristupačne vlage u zemlјištu (M). Za izračunavanje vrednosti ETP korišćeni su hidrohitotermički koeficijenti po S. Dragoviću (1991) [2] za područje Vojvodine za svaku analiziranu ratarsku kulturu. Zimske rezerve vlage određene su u sloju od 100 cm dubine, vodnim bilansom, gdr se ETP izračunava metodom po Thortwait – u. Pošto je dubina rizosfere 100 cm, za rezervu vlage je uzeta da je maksimalno 100mm. Dobijene vrednosti zimske vlage kontrolisane su u polјskim uslovima tako što su uzeti uzorci laboratorijski obrađeni sušenjem klasičnom metodom i izračunavanjem vlage u zemlјištu. Uzorci su uzimani na više lokaliteta.

REZULTATI RADA SA DISKUSIJOM

Varjabilnost padavina na području srednjeg Banata je veoma velika. U tabeli br 1. Prikazane su vrednosti temperatura i padavina u periodu cele godine i u periodu vegetacije.

Tabela 1. Srednje dnevne temperature i količine padavina u godišnjem i vegetacionom periodu

godine t god (mm)

t v.p. (mm)

p. god (mm)

p v.p. (mm)

1 1999/2000 12,2 20,0 456 145 2 2000/2001 12,8 18,1 693 520 3 2001/2002 12,2 19,3 356 244 4 2002/2003 11,8 20,1 481 262 5 2003/2004 11,2 17,9 622 357 6 2004/2005 11,0 18,1 794 471 7 2005/2006 11,3 18,6 578 332 8 2006/2007 13,5 19,4 591 319 9 2007/2008 12,1 19,3 498 195

10 2008/2009 12,7 20,0 530 288 11 2009/2010 12,0 18,5 980 603 12 2010/2011 12,1 19,7 455 225 13 2011/2012 11,9 20,3 371 155

Temperaturni maksimum je izmeren 2000. i 2009. godine u vegetacionom periodu. Kao što se može videti ove maksimume temperature pratila je i najmanja vrednost padavina. U 2000. U periodu vegetacije palo je svega 145 mm




6

kiše a u 2009. 288 mm što je takođe nedovolјno. Nedostatak zemlјišne vlage praćen je po osnovnim ratarskim kulturama.

Kukuruz

Prema klimatskim uslovima, prosečnoj dnevnoj temperaturi i padavinama izračunata je vrednost ETP kukuruza za svaki mesec na godišnjem nivou. Takođe izračunat je ETR za kukuruz. Razlika između potreba za vlagom (ETP) i realno dostupne količine vlage (ETR) daje nam manjak ili višak vlage u zemlјištu. U našem razmatranju na području srednjeg Banata u praćenom periodu javio se manjak zemlјišne vlage. U tabeli br 2. dati su podaci za praćene vrednosti za period cele godine i vegetacioni period. ETP nam pokazuje koliko je vlage bilo potrebno usevu u ovom slučaju kukuruza, za rast i razviće. ETR je vrednost dostupne vlage u zemlјištu koje je usev kukuruza mogao da usvoji. M nam pokazuje koliko je nedostajalo vlage za usev kukuruza u periodu vegetacije. Pored manjka u vegetacionom periodu data je i vrednost manjka u periodu cele godine. U slučaju kada je godišnji manjak veći od vegetacionog imamo situaciju da je rezerva zimske zemlјišne vlage bila nedovolјna. U praćenom periodu možemo da kažemo da je od 13 godina 8 godina bilo sušnih, 3 optimalno snabdevene vlagom, a 2 relativno sa malim nedostatkom zemlјišne vlage.

Tabela 2. Vrednosti ETP, ETR, i M u godišnjem i vegetacionom periodu za kukuruz

Kukuruz godine ETPgod (mm)

ETP v.p. (mm)

ETR god(mm)

ETR v.p. (mm)

M god(mm)

M v.p. (mm)

1 1999/2000 717 636 323 245 394 392 2 2000/2001 679 535 479 400 200 135 3 2001/2002 712 604 399 291 313 313 4 2002/2003 734 650 383 299 351 351 5 2003/2004 616 522 534 441 81 81 6 2004/2005 615 522 576 510 26 0 7 2005/2006 637 555 514 432 123 123 8 2006/2007 751 623 505 399 246 223 9 2007/2008 684 595 378 289 306 306

10 2008/2009 742 643 458 388 285 254 11 2009/2010 658 554 658 554 0 0 12 2010/2011 709 628 406 325 303 303 13 2011/2012 721 648 303 233 418 414

Šećerna repa

Na žalost ova izvanredno isplativa kultura je sada veoma retka na polјima srednjeg Banata. Uzrok manje setve je pored ekomomskih aspekata (gašenje šećerane, bahato ponašanje postojećih šećerana prema proizvođačima) i previše rizično gajenje bez upotrebe sistema za navodnjevanje. Upravo na ovu situaciju nam sugerišu i dobijeni rezultati koji su dati u tabeli 3. Od 13 godina, 8 je bilo sa veoma velikim nedostatkom zemlјišne vlage. U dve godine obezbeženost je bila dobra, dok se u dve godine javio relativno podnošlјiv za repu nedostatak. Kada se ovim pokazatelјima doda podatak da se u ove dve kišne godine nečistoća kod predatog korena kretala i preko 50% nije ni čudo što se sve manje proizvođača odlučuje za setvu šećerne repe.




7

Tabela 3. Vrednosti ETP, ETR, i M u godišnjem i vegetacionom periodu za šećernu repu

Š. Repa godine ETPgod (mm)

ETP v.p. (mm)

ETR god(mm)

ETR v.p. (mm)

M god(mm)

M v.p. (mm)

1 1999/2000 785 705 317 245 468 460 2 2000/2001 736 592 501 422 236 170 3 2001/2002 789 681 399 291 389 389 4 2002/2003 813 729 383 299 430 430 5 2003/2004 678 585 534 441 144 144 6 2004/2005 677 584 615 548 49 23 7 2005/2006 708 626 492 432 216 194 8 2006/2007 828 700 505 399 323 301 9 2007/2008 752 662 378 289 373 373

10 2008/2009 815 716 458 388 358 327 11 2009/2010 730 627 701 597 29 29 12 2010/2011 782 702 406 325 377 377 13 2011/2012 799 725 303 233 495 492

Soja i suncokret

U tabeli 4. Date su vrednosti potreba i manjaka vode u zemlјištu za useve suncokreta i soje. Pravilo da se soja veoma teško proizvodi bez dodatnog navodnjavanja iz ovih rezultata se jasno potvrdilo. Kao i kod kukuruza i šećerne repe 8 godina su bile sa manjom potrednom količinom zemlјišne vlage. Dve su bile dobro snabdevene, dve relativno sa malim nedostatkom. Ovim pokazatelјima treba dodati i podatak o temperaturama i relativnoj vlažnosti vazduha u sušnim godina .

Tabela 4. Vrednosti ETP, ETR, i M u godišnjem i vegetacionom periodu za soju i za suncokret

Soja i suncokret godine ETPgod (mm)

ETP v.p. (mm)

ETR god(mm)

ETR v.p. (mm)

M god(mm)

M v.p. (mm)

1 1999/2000 686 605 325 245 361 361 2 2000/2001 649 505 463 384 186 121 3 2001/2002 689 581 399 291 289 289 4 2002/2003 701 617 378 294 323 323 5 2003/2004 596 502 523 430 73 73 6 2004/2005 593 501 560 493 26 0 7 2005/2006 616 534 514 432 102 102 8 2006/2007 726 597 505 399 221 198 9 2007/2008 655 565 373 284 281 281

10 2008/2009 711 611 463 388 248 223 11 2009/2010 636 533 636 533 0 0 12 2010/2011 679 598 406 325 273 273 13 2011/2012 691 618 303 233 388 384

Temperature su bile povišene pogotovo u letnjim mesecima dok se relativna vlažnost smanjivala. Ovo je uslovilo smanjenje prinosa usled abortivnosti cvetova soje. Kod suncokreta je slična situacija što se tiče nedostataka vlage u




8

zemlјištu. Na sreću suncokret je kultura koja bolјe podnosi ove sušne uslove pa je smanjenje prinosa kod njega i najmanje. Ali primenom dodatnog navodnjevanje svakako bi ostvarili veće prinose od postignutih kod suncokreta. Kod soje bi pored ublažavanja nedostatka zemlјišne vlage, doprineli bolјoj oplodnji, jer se usled isparavanja sa zemlјišne površine povećava relativna vlažnost vazduha. [1]

ZAKLЈUČAK

Nedovolјna snabdevenost zemlјišta lakopristupačnom vlagom dovodi do smanjenja i nestabilnosti ostvarenih prinosa svih polјoprivrednih kultura a ne samo ovih koje smo analizirali. Zbog varjabilnosti klimatskih činilaca, od kojih padavine imaju presudni značaj, obezbeđenost gajenih kultura vodom je nedovolјna. Analiza je pokazala da se varjabilnost klime može rešiti samo dodatnim zalivanjem. U srednjem Banatu protiču četiri velike reke: Tisa, Tamiš, Begej i kanal DTD sa mnoštvom manjih kanala na području celog okruga. [4] Literatura: [1] Marković D., Voda garancija visokih i stabilnih prinosa u Srednjem Banatu, Vodoprivreda br.183-185, 2000/1-3, 135-141, 2000 [2] Dragović S. i sar. : Određivanje zalivnog režima analizom vodnog bilansa zemljišta, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, sv. 19, 83-96,1991 [3] Bošnjak Đ. : Evaporacija sa slobodne vodene površine kao osnov zalivnog režima i njen odnos prema ETP kukuruza i soje, Arhiv za poljoprivredne nauke, vol 43, sv.155, 1983/3 323-344, 1983 [4] Vučić N. : Potencijalna evapotranspiracija soje u klimatskim uslovima Vojvodine. Arhiv za poljoprivredne nauke, vol. 41, sv. 144, 1980/4 569-576. 1980




9

UTICAJ VISOKIH TEMPERATURA NA PRIMENU PESTICIDA I POJAVU KOROVA, BOLESTI I ŠTETOČINA U SREDNJE BANATSKOM REGIONU U 2012. GODINI

Snežana Parađenović

Apstrakt: Primena herbicida u 2012. godini u usevima okopavina dala je zadovoljavajuće rezultate. Dominantno prisustvo uskolisnih termofilnih vrsta i krupnosemenih širokolisnih korova u okopavinama. Na 20 do 25 % površina pod strnim žitima zakasnela primena herbicida iz grupe sulfonilurea koja se manifestovala fitotoksičnim efektom na listu zastavičaru. Kao posledica visokih temperatura prisutnost biljnih bolesti daleko manja u odnosu na 2011. godinu, dok je pojava štetočina u regionu Srednjeg Banata bila ranija i intenzivnija. Značajne štete na početku vegetacije (repičina i kukuruzna pipa) uticaj temperatura na raniji izlazak, i dominantna pojava sovica (kukuruzni plamenac i pamukova sovica). Brojnost kukuruzne zlatice kao štetočine monokulture u 2012. godini vrlo visoka, štete na kukuruzu registrovane na više lokaliteta, posredan uticaj sušnih uslova. Ključne reči: herbicidi,okopavine,fitotoksičnost,korovi,štetočine THE INFLUENCE OF HIGH TEMPERATURES ON THE USAGE OF PESTICIDES AND

THE OCCURRENCE OF WEEDS, DISEASES AND PESTS IN THE REGION OF MIDDLE BANAT IN 2012

Abstract: Applying of herbicides in 2012 to the crop digs gave satisfying results; Dominance of the narrow-leaved thermophiled types and wideseeded, wide-leaved weeds in the digs; Applying of herbicides on sulfonylurea type was late for 20-25% of surfaces under cereal grains. This type of herbicide manifested its fitotoxic effect on the flag leaf; As consequence of high temperatures, the presence of plant diseases was far lesser when compared to the year of 2011, while the occurrence of pests in the region of Middle Banat happened early in the year and was more intense; Significant damage in the beginning of the vegetation phase (sugar beet and corn weevil), the influence of temperatures on early sprout and dominant appearance of bollworm (European corn borer and cotton bollworm). The number of corn rootworm as a monocrop pest in 2012. has been very high, corn damages were registered in several regions, indirect influence of dry conditions. Key words: applying of herbicides, digs, cereal grains, fitotoxicity, weeds, Sorghum halepense, Setaria spp., plant diseases such as European corn borer, leaf and trunk spots, bollworm, hard-winged insects, monocrop

o Uvod o Cilj i metod rada o Rezultati rada o Pojava štetočina i bolesti o Literatura

UVOD

U 2012. godini visoke temperature su imale direktan ili indirektan uticaj na pojavu korova, bolesti, štetočina i u korelaciji sa ostalim argotehničkim merama doprinele su variranju prinosa. Korovi su prvenstveno konkurisali gajenoj biljci u potrošnji vode (i hraniva) u zemljištu, uspravajući rast i razvoj useva, dok je pojava bolesti i štetočina uticala neposredno, na smanjenje prinosa i posredno, na lošiji kvalitet povtarskih i ratarskih useva.

CILJ I METOD RADA

Ispitivanje primene herbicida u ogledima 2012. imalo za cilj kako sagledavanje neposredne efikasnosti preparata,tako u uticaj primenjenih herbicida na gajenu biljku,odnosno korov preko određivanja optimalne doze uz poštovanje




10

preporučenih fenoloških faza. Izvođenjem herbicidnih mikroogleda u proizvodnim uslovima, ispitivali smo efikasnost komercijalnih,registrovanih hebicida za suzbijanje korova u kukuruzu,suncokretu i soji. U kukuruzu primenjene 24 različite herbicidne kombinacije sa primenom u periodu pre nicanja useva i korova i kombinacije nakon nicanja koje imaju primenu od 2 lista do 7 listova kukuruza zavisno od registracije hemijske kuće.Ukupan broj predstavljenih hebicida u kukuruzu je 31. U suncokretu primenjeno 12 različitih kombinacija sa težištem na primeni posle setve a pre nicanja, zbog ograničenja u primeni hebicida u suncoktetu. Po jedna varijanta je primenjena nakon nicanja u prvom, odnosno drugom paru listova suncokreta.Ukupan broj primenjenih herbicida u suncokretu je 14. U usevu soje primenjeno 12 različitih kombinacija herbicida posle nicanja useva i korova,odnosno u fenološkoj fazi gajene biljke između prve i treće troliske. Ukupan broj herbicida primenjenih u usevu soje 10. U vegetacionom periodu mart-april ukupna količin padavina iznosila je 157 l/m2, odnosno mart-33,6 l/m2 ; april 51 l/m2; maj 36,2 l/m2, što ima direktan uticaj (zavisno od roka setve, fenološke faze useva i porasta korova) na efikasnost primenjenih herbicida. Možemo zaključiti da su svi primenjeni herbicidi aplicirani posle setve a pre nicanja pokazali visok koeficijent efikasnosti (95-100%) u korelaciji setva-primena: suncoktet –datum setve: 12.04.2012. - pre em tretman 20.04.; kukuruz - datum setve: 22.04.2012 - pre em 27.04.2012. Na teritoriji Srednjeg Banata preko pozicija feromonskih klopki na više lokaliteta i svetlosnih lovnih lampi (lokacije Lukićevo i Torak) kao i pozicija pet meteoroloških stanica (lokacije Lukićevo, Torak, Sutjeska, Mihajlovo, Novi Bečej) te kontinuiranih vizelnih i laboratorijskih pregleda imali smo direktan uvid u dinamiku pojave većeg broja štetočina, odnosno bolesti. Rad na praćenju pojave bolesti štetočina i korova u 2012. godini ima za cilj da registruje inventarizaciju prisustva patogena koji konkurišu gajenim biljkama. Isprati biologiju i ciklus razvoja istih, kao i da proveri komercijalna rešenja preko ogleda u sladu sa adekvatnim, ciljanim i odgovarajućim momentom primene pesticida uz poštovanje karence, broja primenjenih tretmana, mehanizma delovanja, a sve u cilju smanjenja primene pesticida odnosno adekvatne upotrebe samo onda kad je neophodno. Krajni cilj svi navedenih aktivnosti i rada PSS na navedenim poslovima iz zaštite bilja je upoznavanje i edukacija svih proizvođača u svrsi povećanja prinosa, odnosno kvaliteta istog uz minimalni utrošak sredstava za zaštitu bilja (koja neizbalansiranom primenom poskupljuju poljoprivrednu proizvodnju, a nekontrolisanom upotrebom povećavaju zagađenost životne sredine i kvalitet proizvoda u smislu rezidua-ostataka pesticida u namirnicama)

REZULTATI RADA

Predstavljeni transparentno preko organizovanja Dana polja zaštite bilja (26.06.2012 lokalitet Stajićevo), obrađeni putem Izveštaja o primeni koji se predsavlja tokom edukacija poljoprivrednih proizvođača. Monitoring pojave različitih bolesti i štetočina na teritoriji Srednjeg Banata od strane PSS Zrenjanin RC PIS se obavlja kao deo sistema PIS AP Vojvodina i deo je celine sistema (sa 12 regionalnih centara čini sveobuvlatni lanac monitoringa) te se tako moraju i posmatrati, odnosno tumačiti. Podaci se svakodnevno deponuju na sajt www.pisvojvodina.com gde su u vidu Terenskih rezultatia 2012. dati na uvid proizvođačima (predstavljeni su putem dijagrama i dnevnih unosa, kao i rezultati rada odnosno terenski rezultati 2011.) Na istom sajtu su Preporuke prozvođačima o najaktuelnijim problemima u svakom regionu, kao i merama koje treba preduzimati za rešavanje istih. Na sajtu su i rezimei svakog pojedinačnog regiona. Navedeni podaci u ovom radu predstavljaju ilustraciju i mali su deo opširnije analize svakog pojedinačnog patogena preko kompleksnog uticaja meteoroloških pokazatelja na dinamiku pojave u 2012. [1]

Primena herbicida (Hebicidni ogledi PSS Zrenjanin)

Na osnovu podataka sa meteorološke stanice i analizom herbicidnih ogleda primenjenih u okopavinama (kukuruz, soja suncokret) možemo konstatovati da je u vegetacionom periodu primene herbicida (mart-april-maj) u okopavinama, bilo dovoljno vlage, kako za inicijaciju nicanja korova tako i za povoljan uticaj na aktivaciju hebicida primenjenih u periodu posle setve, a pre nicanja i kasnije na primenu nakon nicanja useva i korova. Uticaj padavina i rast temperatura u periodu posle nicanja useva i korova, odnosio se na provociranje nicanja i intenzivnog rasta korova. Zakasnela primena herbicida u strnim žitima prouzrokovala pojavu fitotoksičnosti u vidu uvijanja lista zastavičara. Porast temperatura utiče na nicanje termofilnih uskolisnih korovskih vrsta (Sorghum halepense, Setaria spp.) ranije i intenzivnije u odnosu na 2011. i krupnosemenih termofilnih širokolisnih korova koji preferiraju zemljišta bogata azotom (nitrofilne korovske vrste) čija dominacija u smislu intenziteta pojave i pokrovnosti se proteže tokom čitavog vegetacionog perioda u 2012. u usevima okopavina. Efikasnost primenjenih herbicida u usevu kukuruza nakon nicanja useva i korova, zasnivala se na poklapanju primene hebicida sa preporučenom fenološkom fazom gajene biljke (zavisno od roka setve) i intenzitetom rasta korovske biljke te su visoku efikasnost (95-100%) ispoljili herbicidi primenjeni u fazi 3-5 listova, dok je primena u ranom post em, (do 3 lista) kao i kasni post em tretmani (do 8 lista) ispoljila efikasnost do

http://www.pisvojvodina.com/




11

95%. U tabeli su predstavljeni meteorološki pokazatelji (temperatura vazduha i zemljišta, padavine) koji su imali direktan ili indirektan uticaj kako na stanje useva, pojavu korova, tako i na primenu pesticida.

Tabelarni prikaz primenjenih herbicida u suncokretu

Red. br.

Primenjeni herbicidi l ili g/ha Vreme primene

1. Acetogal+Rezon 1,5+1,5 pre em 2. Acetomark+Terbis+Đirasolin 1+1+1 pre em 3. Pelikan+Dual Gold 0,25+1,2 pre em 4. Goal 1 pre em 5. Goal 0,8 post em 1 6. Raft 1,2 pre em 7. Raft 1 post em 2 8. Gardoprim Gold Plus 4 pre em 9. Acenit A 800+ Racer25-EC 2+2 pre em

10. Acenit A 800+ Afalon Liquide 2+2 pre em

Tabelarni prikaz primenjenih herbicida u soji Red.

br. Primenjeni herbicidi l ili g/ha Vreme

primene 1. Pulsar+Harmony+Trend 1,2+8g+0,1% post em 1 2.

Dynox+Harmony+Trend 40g+4g+0,1% post em 1 Dynox+Harmony+Trend 40g+4g+0,1% post em 2

3. Dynox+Harmony+Trend 80g+8g+0,1% post em 2 4. Pulsar+Basagran 0,8+1,5 post em 1 5.

Pulsar+Basagran

Pulsar+Basagran post em 1

post em 2 6. Pulsar+Basagran 1,2+2 post em 1 7. Savazon+Harmony+Trend

2 post em 2

+8 g/ha +0,1%

8. Okvir+Alteox T Prima 8 g/ha +0,2%

post em 2 9. Rampa+Galbenon+Okvir

+Alteox T Prima

0,3+2 post em 2 +8 g/ha +0,2%

11. Rampa 0,5 post em 2




12

Tabelarni prikaz primenjenih herbicida u kukuruzu

Red.br. Primenjeni herbicidi l ili g/ha Vreme primene

1. Gardoprim Gold Plus Callisto+Etalfix Pro

4 0,25+0,2

pre em post em 1

2. Dual Gold Calaris+Etalfix Pro

1,6 2+0,2

pre em post em 1

3. Merlin Flex Monsoon Active

0,4 1,5

pre em post em 2

4. Merlin Flex Eqvip

0,4 2

rani post post em 2

5. Adengo 0,44 Monsoon Active

0,44 1,5

pre em post em 2

6. Adengo 0,44 Monsoon Active

0,44 1,5

rani post post em 2

7 Laudis Eqvip

2 2

post em 1 post em 2

8. Monsoon active 1,8 post em 2 9. Chaser P+Acenit

Sulkogan+Nicogan 3+2 1+1

pre em post em 2

10 Acenit Sulkogan+Nicogan

2 1+1

pre em post em 2

11 Celebrity Plus+ Hasten

0,4+1 post em 2

12 Kelvin+ Cambio 1,2+2 post em 2 13 Kombinacija 1 post em 1

post em 2 14 Kombinacija 2 post em 1

post em 2 15 Rezon+Monosan herbi

Talisman 1+0,5 1,25

rani post post em 1

16 Talisman+Plamen 1+0,7 post em 1 17 Talisman+Avalon 1+2 post em 1 18 Talisman+Tangenta 1+1,5 post em 2 19 Acetosav

Zeazin+Maton 2

1+0,5 pre em post em 1

20 Cordus Plus+Trend 0,44+0,1% post em 2 21 Arigo+Trend 0,33+0,1% post em 2 22 Cordus +Cambio+Trend 0,04+0,8+0,1% post em 2 23 Tarot Plus 0,37++0,1% post em 2




13

Tabela sa meteorološkim pokazateljima za period mart-april 2012

mesec dekada mesec dekada mesec dekada Mart I II III April I II III Мaj I II III

toC vazdu

ha

Sr.dnevna temperatura

2,8 8,0 11,6 Sr.dnevna temperatura 10,4 11,7 15,5

Sr.dnevna temperatura 18,7 14,7 17.0

Padavinе 0,2 26,2 7,2 Padavinе 13,6 17 20,4 Padavinе 1 24,2 11

toC zemljišta

toC na 10 cm

2,8 7,04 11,7 toC na 10 cm

11,3 12,1 14,8 toC na 10 cm

18,6 15,4 17,7

Usevi strnih žita zbog visokih suma akumulacije (visoke dnevne vrednosti temperatura) brzo prolaze kroz fenološke faza rasta i sazrevanja te je primena herbicida iz grupe sulfonilurea bila nakon pojave lista zastavičara, odnosno nakon ograničavajuće prepručene faze (registrovano na parcelama strnih žita na više lokaliteta u Srednjem Banatu –Slika 1.).

Slika 1:Fitotoksičnost na listu zastavičaru

POJAVA ŠTETOČINA I BOLESTI

Srednje dnevne temperature zemljišta (na dubini od 10 cm) u 2012. godini isprovocirale su izlazak prezimljavajućih imaga Tanimecus dilaticolis (kukuruzna pipa) i Bothinoderes punctiventris (repina pipa) veoma rano i intenzivno (lokaliteti praćenja pojave putem feromonskih klopki u 2012. Lukićevo, Novo Miloševo, Zlatica). Nakon izlaženja sa mesta prezimljavanja repina pipa dostiže visoku brojnost na starim repištima, kao veoma rani let. Prvi primerci 22.03.2012. (Terenski rezultati 2011. i 2012. www.pisvojvodina.com) Registrovana i veća štetnost, kako repine tako i kukuruzne pipe - korelacija značajnije brojnosti imaga i intenzivno gajenje biljaka domaćina.

Grafikoni ilustruju pojavu repinr pipe na pomenutim lokalitetima i nisku brojnost u 2011 g. Series 1 – prva pozicija klopke Series 2 – druga pozicija klopke

Lukićevo,Botynoderes punctiventris-Feromonska

klopka

00,5

11,5

22,5

28.3

.201

1

30.3

.201

1

1.4.

2011

3.4.

2011

5.4.

2011

7.4.

2011

9.4.

2011

11.4

.201

1

13.4

.201

1

15.4

.201

1

17.4

.201

1

19.4

.201

1

Datumi

Broj

nost

i

Series1Series2




14

Slika 2: Štete od kukuruzne pipe na poniku kukuruza(Više lokaliteta u Srednjem Banatu)

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) u 2012. ranija pojava prve generacije sa jačim intenzitetom što se uz doprinos visokih suma akumulacije, kao i intenzivno prisustvo biljaka domaćina odrazilo na pojavu II generacije u smislu ranije pojave i brojnosti.

Grafikon ilustruje pojavu na lokalitetu Lukićevo u 2011. Series 1-ulov na svetlosnoj lampi 2011.

Lukićevo Ostrinia nubilalis

0200400600800

10001200140016001800

14.0

5.20

11

28.0

5.20

11

11.0

6.20

11

25.0

6.20

11

09.0

7.20

11

23.0

7.20

11

06.0

8.20

11

20.0

8.20

11

03.0

9.20

11

17.0

9.20

11

01.1

0.20

11

Datumi

Broj

nost

Series1

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) dinamika leta pamukove sovice sa visokim intenzitetom druge generacije. U 2012. u odnosu na 2011. (ilustracija –grafikon sa lokacije svetlosne lovne lampe i feromona u Lukićevu 2011.) Frekvencija polaganja jaja u 2012. vrlo razvučena i prisutna tokom vegetacije različitih billjaka domaćina.




15

Grafikoni ilustruju pojavu na lokalitetu Lukićevo u 2011. Series 1-ulov na svetlosnoj lampi 2011 Series 1-ulov na feromonskoj klopci pozidija-1 2011 Series 2-ulov na feromonskoj klopci pozidija-2 2011

Lukićevo Helicoverpa armigera svetlosna lampa

0

5

10

15

20

20.0

5.20

11

03.0

6.20

11

17.0

6.20

11

01.0

7.20

11

15.0

7.20

11

29.0

7.20

11

12.0

8.20

11

26.0

8.20

11

09.0

9.20

11

23.0

9.20

11

Datumi

Bro

jnos

t

Series1

Lukićevo Helicoverpa armigera feromnska klopka

010203040506070

21.0

5.20

11

04.0

6.20

11

18.0

6.20

11

02.0

7.20

11

16.0

7.20

11

30.0

7.20

11

13.0

8.20

11

27.0

8.20

11

10.0

9.20

11

24.0

9.20

11

Datumi

Bro

jnos

t

Series1Series2

U 2012. naročito rana i brojna pojava kukuruzne zlatice (Diabrotica virgifera var. virgifera) kao i nastale štete na usevima kukuruza u monokulturi (indirektan uticaj visokih temperatura i prisustva većih površina pod monokulturom kukuruza u regionu Srednjeg Banata u odnosu na 2011.) Feromonske klopke lokacije 2012. Sečanj i Srpska Crnja [2].

Slika 3 i 4 Štete od kukuruzne zlatice

Literatuta: [1] Taib Šarić: Atlas Korova [2] Grupa autora: „Diabrotica virgifera“




16

RAZBIJANJE POKORICE I UNIŠTAVANJE KOROVA PRIMENOM ROTACIONE MOTIKE

Ilija Bjelić, Zorica Rajačić

Izvod: U radu su objašnjeni uzroci pojave pokorice na površini zemljišta, navedene štete koje ona pričinjava usevima, iznete karakteristike rotacione motike i opisan način njene primene. Pokorica otežava ili sprečava nicanje biljaka, pogoršava uslove za rast i smanjuje prinose. Rotaciona motika efikasno razbija pokoricu i uništava korove ako se primeni pravovremeno i na pravilan način. Pokoricu treba razbijati dok je još tanka i mekana ne čekajući da postane tvrda i debela. Korove treba uništavati dok su još mladi u fazi klijanja i nicanja. Ako se pravilno izaberu brzina i dubina rada rotacione motike, štete na usevu će biti minimalne. Ključne reči: rotaciona motika, razbijanje pokorice, uništavanje korova,kukuruz,suncokret

BREAKING THE SOIL CRUST AND ERADICATION OF WEEDS USING THE ROTATING HOE

Excerpt: Causes of appearance of soil crust on the soil surface are explained in the paper, the damage it causes to the crops is cited, characteristics of rotating hoe are pointed out, as well as the usage of it. Soil crust makes difficult or even prevents the growth of plants, aggravates the growth conditions and reduces the crops. Rotating hoe successfully breaks soil crust and destroys weeds if it is applied in time and in the right way. Soil crust should be crushed while it is still thin and soft, not waiting for it to become firm and thick. Weeds should be destroyed while they are still young and in the germination and sprout phase. If you choose the appropriate speed and depth while using the rotating hoe, the damage on the crops will be minimal. Key words: rotating hoe, breaking the soil crust, eradication of weeds,maize,sunflower

o Uvod o Uzroci koji dovode do pojave pokorice o Negativan uticaj pokorice na useve o Opis rada rotacione motike o Namena rotacione motike o Vreme i način rada sa rotacionom motikom o Rezultati ispitivanja rada sa rotacionom motikom u PSS Zrenjanin o Literatura

UVOD

U srednjem Banatu se u vreme prolećne setve ratarskih useva često javljaju problemi sa nicanjem ,zbog obrazovanja pokorice na površini zemljišta. Pojava jače pokorice uvek je dovodila ili do propadanja ili do značajnog proređivanja useva što je imalo za posledicu veće troškove proizvodnje i manji prinos. Presejavanje useva je povezano sa većim troškovima i rizikom da ponovljena setva neće uspeti, a ostavljanje proređenog useva, koji ima manji broj biljaka od optimalnog, skoro sigurno ima za posledicu niži prinos. Teško je doneti pravilnu odluku šta učiniti sa proređenim usevom jer se prilikom odlučivanja mora razmotriti veliki broj faktora.Kod nas se proizvođači najčešće opredeljuju za presejavanje,da bi bili sigurni da će usev imati odgovarajući broj biljaka. Pokorica pravi velike probleme sitnozrnim usevima koji se plitko seju, kao što je to šećerna repa, ali i usevima krupnijeg semena i duboke setve kao što su kukuruz, suncokret i soja. Pokorica se u srednjem Banatu javlja i na zemljištima male i na zemljištima velike plodnosti kojа u ovom regionu zauzimaju slične površine. U pojedinim




17

godinama(2009, 2012.) je na najproduktivnijim zemljištima (černozem i livadska crnica) pojava pokorice bila češća nego na manje produktivnim zemljištima (ritska crnica i ritska smonica) što je posledica neravnomernog rasporeda pljuskovitih kiša u regionu. Navedeno pokazuje da pojavu pokorice ne treba vezivati samo za lošija zemljišta. Kada dođe do pojave pokorice, najveći broj proizvođača ne preduzima nikakve mere čekajući da padne kiša ili da se usev sam izbori sa ovim problemom. Manji broj proizvođača pokušava da razbijanjem pokorice pomogne usevu. Za razbijanje se koriste različita oruđa kao što su valjci, drljače, setvospremači sa podignutim motičicama i spuštenim valjcima, nagazni točkovi mehaničkih sejalica za okopavine i rotacione motike. Rotaciona motika je u proizvodnji dala najbolje rezultate od svih oruđa, ali se ona nedovoljno koristi zbog toga što proizvođači nisu upoznati sa svim prednostima njenog korišćenja i zbog malog broja ovih mašina u našem regionu. Rotacionu motiku poseduju samo ekonomije i malobrojni proizvođači. Zbog toga je cilj ovog rada da se proizvođači upoznaju sa štetom koju pokorica može da pričini usevima i sa načinom borbe protiv nje uz pomoć rotacione motike.

UZROCI KOJI DOVODE DO POJAVE POKORICE Mehaničko razbijanje pokorice može mnogo pomoći usevu. Međutim, ovom merom otklanjaju se posledice, ali ne i uzroci pojave pokorice koji su povezani sa svojstvima zemljišta i meteorološkim uslovima u vreme setve i nicanja. Zemljište se međusobno razlikuje po uslovima za obrazovanje pokorice. Najpovoljnije uslove za stvaranje pokorice imaju nestrukturna zemljišta teškog mehaničkog sastava sa velikim sadržajem gline i zemljišta čija je struktura razorena neadekvatnom i čestom obradom u suvom stanju [2]. Na ovim zemljištima pokorica se obrazuje nakon obilnijeg vlaženja i sušenja čak i onda kada nema pljuskovitih padavina. Popravkom ovih zemljišta mogu se otkloniti uzroci stvaranja pokorice, ali taj proces je težak i dugotrajan, naročito kod prve grupe zemljišta. Kiše pljuskovitog karaktera na svim zemljištima mogu dovesti do pojave pokorice. Krupne kišne kapi pljuskovitih padavina poput bombe razaraju strukturne agregate zemljišta što ima za posledicu stvaranje pokorice nakon sušenja zemljišta. Opasnost od stvaranja pokorice veća je na zemljištu nestabilne nego na zemljištu stabilne strukture, na golom zemljištu nego na zemljištu koje je pokriveno usevom i kod bržeg nego kod sporijeg sušenja površine zemljišta[2].Pokrivanje površine zemljišta malčom od organskih đubriva ili od žetvenih ostataka efikasno sprečava stvaranje pokorice.Ova mera se praktikuje u organskoj proizvodnji i u konzervacijskim sistemima obrade zemljišta.

NEGATIVAN UTICAJ POKORICE NA USEVE

Ako usev još nije nikao, pokorica otežava ili potpuno onemogućava nicanje biljaka [2][10][12].Klijanci koji ne mogu da probiju pokoricu deformišu se, iscrpljuju i uginu ako dugo leže ispod pokorice. Stvaranje pokorice ima za posledicu slabiju aeraciju (provetravanje) zemljišta, odnosno razmenu vazduha između zemljišta i atmosfere, što dalje ima za posledicu smanjenje sadržaja kiseonika i povećanje sadržaja ugljendioksida iznad toksične granice [2][3][8][10]. Zemljište sa pokoricom isparava mnogo više vode od zemljišta bez pokorice [2][3][12][14]. Pokorica dovodi do slabijeg upijanja vode od padavina [4][8][10]. To ima za posledicu neravnomernu raspodelu vode od kiše po površini parcele i veći gubitak te vode na isparavanje zbog dužeg ležanja na površini zemljišta. Temperatura zemljišta sa pokoricom niža je od temperature zemljišta bez pokorice [4]. U zemljištu sa pokoricom mikrobiološka aktivnost je smanjena [2]. Iz svega izloženog se može videti da pokorica nije štetna za usev samo u vreme nicanja, već predstavlja smetnju za rast biljaka i u kasnijem periodu.Najkraće rečeno, pokorica izaziva smetnje pri nicanju, pogoršava uslove za rast biljaka i smanjuje prinos [2].

OPIS RADA ROTACIONE MOTIKE

Rotaciona (rotirajuća) motika spada u oruđa za negu useva. Ovaj naziv je prevod engleskog naziva [1][10] i kod nas se najčešće koristi [4][5][7][8][10][11][12][14], ali su u upotrebi i nazivi rotaciona kopačica [3][6][8], rotaciona drljača [14] i zvezdasta drljača [14]. Namena rotacione motike slična je nameni klasične drljače, ali su princip njenog rada i njen izgled drugačiji(Sl.1).




18

Sl.1 Radni organi rotacione motike(levo), agregat traktora sa rotacionom motikom (sredina) i sekcije rotacione

motike(desno) Rotaciona motika ima rotirajuće radne organe u obliku zvezde koja se sastoji iz nekoliko krakova ili prstiju. Prsti mogu biti pravi ili savijeni, sa zašiljenim ili zaobljenim vrhom. Zvezdasti radni organi su postavljeni u jednom ili u više redova.Radi boljeg kopiranja terena,čitava mašina je podeljena u nekoliko sekcija.Kod rotacionih motika starije izrade nekoliko radnih organa postavljeno je na zajedničku osovinu oko koje se okreću nezavisno jedan od drugog. Kod rotacionih motika novije izrade na jednoj osovini nalaze se po dva radna organa što omogućava energičnije uništavanje korova [5].

NAMENA ROTACIONE MOTIKE

Rotaciona motika je oruđe koje služi za obradu zemljišta u uskorednim i širokorednim usevima. Ona ima više namena od kojih su najvažnije sledeće: razbijanje pokorice pre i posle nicanja useva[3][4][5][6][8][10][11][12][14]; uništavanje jednogodišnjih korova u fazi klijanja i nicanja [3][5][6][8][10][11][12][14]; unošenje u zemljište semena useva koje je ostalo na površini [14]; unošenje u zemljište mineralnog đubriva [14]; predsetvena priprema zemljišta [14]; provetravanje zbijenih zemljišta livada i pašnjaka. Primena rotacione motike preporučuje se kako u starijoj tako i u novijoj literaturi. Rotaciona motika je važno oruđe za suzbijanje korova u organskoj proizvodnji [5] u kojoj ne smeju da se koriste sintetički pesticidi. Međutim, suzbijanje korova pomoću rotacione motike može biti interesantno i konvencionalnim proizvođačima koji žele da smanje upotrebu pesticida iz komercijanih, ekoloških ili zdravstvenih razloga.

VREME I NAČIN RADA SA ROTACIONOM MOTIKOM

Vreme i način rada zavise od problema koji se rešava primenom rotacione motike. Uvek treba dobro proceniti korist i štetu od primene rotacione motike. Brzinu i dubinu rada treba prilagoditi konkretnim uslovima ,da bi se dobio najbolji efekat i napravila najmanja šteta na usevu. U protivnom, može doći do čupanja, lomljenja i zatrpavanja useva zemljom. Što su dubina i brzina rada veći, uništavanje korova i razbijanje pokorice su efikasniji, ali su i štete na usevu veće. Najvećom brzinom može se raditi prilikom izvođenja predsetvene pripreme zemljišta i ako se razbijanje pokorice i suzbijanje korova vrše neposredno posle setve, pod uslovom da je dubina rada rotacione motike manja od dubine setve. Najmanjom brzinom treba raditi ako se razbijanje pokorice ili uništavanje korova obavljaju u toku nicanja ili posle nicanja kako se ne bi oštetio usev.Tako se za šećernu repu, za razbijanje pokorice pre nicanja, preporučuje brzina kretanja 6-8 km/h [9],a kada se sa rotacionom motikom izvodi predsetvena priprema zemljišta, brzina može iznositi 10-12 km/h [14].Najteži slučaj je kada su biljke koje klijaju i niču zarobljene u pokorici.Tada treba raditi brzinom 3-4 km/h ili manjom, a razbijanje pokorice obaviti što pre, u delu dana kada je pokorica najmekša. Kod rotacionih motika sa povijenim prstima, efekat rada zavisi od toga kako su okrenuti prsti.Postoje dva položaja radnih organa:1. kada se uništavaju korovi i deblja pokorica, prsti treba da su povijeni napred (mali napadni ugao); 2. kada se razbija tanja i mekša pokorica, prsti treba da su su povijeni natrag (veliki napadni ugao)[9][14].U slučaju kada su prsti povijeni napred, odnosno kod manjeg napadnog ugla,brzina rada mora biti manja nego u slučaju većeg napadnog ugla prstiju da ne bi došlo do odvaljivanja velikih komada pokorice i oštećivanja biljaka. Ako je usev nikao, rotacionom motikom nije preporučljivo raditi po vlažnom zemljištu posle kiše ili rano ujutru po rosi, da bi se izbeglo lepljenje zemlje na vlažne biljke i lomljenje krtih biljaka [6]. Najbolje je raditi u najtoplijem delu dana kada je zemljište suvo, a biljke sadrže malo vode pa su mnogo savitljivije i elastičnije. Tada su povrede biljaka najmanje. Od ovog pravila treba napraviti izuzetak kada je pokorica debela i čvrsta pa se ne može uspešno razbiti u najtoplijem delu dana. Pošto se pokorica najbolje suzbija dok je vlažna [4][9], preporučljivo je razbijanje obaviti u jutarnjim satima. Rosa koja se stvorila tokom noći omekšaće pokoricu i tako olakšati njeno razbijanje.




19

Razbijanje pokorice je najbolje obaviti odmah nakon njenog formiranja dok je još tanka i vlažna, ne čekajući da se sasuši i odeblja, jer se suva i debela pokorica teško uništava i lomi se na velike komade koji oštećuju biljke [4]. Ovo pravilo važi bez obzira na to u kojoj fazi se nalaze biljke, jer svako odlaganje i čekanje je štetno, osim u slučaju kada se prognoziraju nove padavine. One mogu omekšati pokoricu i olakšati nicanje, pa intervencija rotacionom motikom nije ni potrebna. Međutim, nove padavine mogu pogoršati stanje, ako budu pljuskovite i ako nakon prestanka kiše naglo otopli. Zbog toga treba pažljivo razmotriti razloge za i protiv odlaganja primene rotacione motike. Na rezultate rada koji se dobijaju primenom rotacione motike veliki uticaj imaju faza u kojoj se nalazi usev,kao i uzrast korova.Najbolji rezultati dobijaju se u slučaju kada se rotacionom motikom interveniše odmah nakon setve i nakon nicanja kada usev dovoljno ojača, jer su tada štete na gajenim biljkama najmanje. Najveće štete na usevu nastaju kada je nicanje sporo i neujednačeno,a biljke se nalaze u različitim fenofazama od klijanja do nekoliko listova. Kod suzbijanja korova važi pravilo da je efekat rotacione motike utoliko veći što su korovi mlađi. Korovi se najefikasnije uništavaju u fazi klijanja i nicanja jer su tada najosetljiviji na bilo koju vrstu obrade zemljišta [6][8][11][12].Sa uništavanjem korova najbolje je otpočeti posle setve useva i ovu operaciju ponoviti više puta u toku vegetacije vodeći računa o fazi useva [5][11]. Agrotehničari koji preporučuju primenu rotacione motike u suncokretu i kukuruzu stavljaju određena ograničenja kada je u pitanju vreme primene ovog oruđa. Tako se u suncokretu po jednom autoru najbolji rezultati primene rotacione motike dobijaju kada se ovim oruđen radi u periodu od setve do nicanja, ali se primena može obaviti i posle nicanja [12], a po drugom autoru je naročito opasno rotacionom motikom raditi pred nicanje jer je klica suncokreta veoma osetljiva[9]. Kada je kukuruz u pitanju ,postoje izvesna neslaganja između autora u pogledu vremena primene. U literaturi se mogu naći sledeće preporuke za vreme primene rotacione motike: kada je seme naklijalo i posle nicanja kukuruza [3], do visine kukuruza od 10 cm [7], pre nicanja i posle nicanja do faze 2-3 lista kukuruza [6], u fazi dva lista kukuruza [8], do nicanja kukuruza i kada kukuruz formira 3 lista [5], do nicanja kukuruza i kada kukuruz formira 3-4 lista [11].

REZULTATI ISPITIVANJA RADA ROTACIONE MOTIKE U PSS ZRENJANIN

U PSS Zrenjanin tokom 2009. i 2012.god., na četiri lokaliteta je u 7 ogleda ispitivana primena rotacione motike u kukuruzu i suncokretu.Svi ogledi su izvedeni na černozemu. U kukuruzu je u 3 ogleda ispitivana efikasnost rotacione motike u razbijanju pokorice,a u 2 ogleda uticaj na uništavanje korova.U suncokretu je u 2 ogleda proučavano razbijanje pokorice pomoću rotacione motike. U svim ogledima su po jedinstvenoj metodici upoređivane dve varijante obrade:kontrola bez obrade i obrada zemljišta rotacionom motikom. Ogledi su postavljeni u 4 - 5 ponavljanja po metodu parova.Površina osnovne parcele iznosila je 60-100 m2,a površina na kojoj su brojane biljke kukuruza i suncokreta kretala se od 20-60 m2 na svakoj osnovnoj parceli.Brojanje korova je obavljeno uz pomoć kvadratnog rama površine 0,25m2 na 8 mesta svake osnovne parcele. Vreme primene rotacione motike zavisilo je od vremena pojave pokorice i nicanja korova pa je u nekim ogledima rotaciona motika primenjena u fazi klijanja semena kukuruza i suncokreta, a u nekim ogledima u fazi od nicanja do tri lista useva. Brzina kretanja rotacione motike iznosila je 4 – 5 km/h, a dubina rada 2-3 cm. Efekat rada rotacione motike ocenjen je na osnovu njenog uticaja na broj biljaka kukuruza,suncokreta i korova.Prinos kukuruza i suncokreta nije meren.Rezultati istraživanja statistički su obrađeni izračunavanjem t-testa[13]. Dobijeni rezultati pokazuju da rotaciona motika efikasno razbija pokoricu i uništava mlade korove, a na kukuruzu i suncokretu ne pravi oštećenja koja bi dovela do usporenog rasta ili propadanja biljaka. Razbijanje pokorice u kukuruzu povećalo je broj biljaka kukuruza u odnosu na kontrolu za 10 % kod zakasnele primene(desetak dana posle obrazovanja pokorice) i za 36 % kod pravovremene primene rotacione motike (odmah nakon formiranja pokorice). U suncokretu je zakasnelim razbijanjem pokorice broj biljaka povećan za 6%,a pravovremenim razbijanjem pokorice za 27%. Suzbijanjem mladih korova u fazi tri lista kukuruza, ukupan broj korova smanjen je za 39 % nakon jednog prohoda i za 69 % nakon dva uzastopna prohoda rotacione motike.




20

Literatura: [1] Veličkov,LJ.(2001):Poljoprivredni rečnik.Beograd [2] Vučić,N.(1987):Vodni,vazdušni I toplotni režim zemljišta.Novi Sad [3] Drezgić, P. i sar.(1974): Posebno ratarstvo (I deo). Novi Sad [4] Đorđević, V.(1948): Posebno ratarstvo. Beograd [5] Znaor, D.(1996): Ekološka poljoprivreda. Zagreb [6] Kolektiv autora(1965): Kukuruz. Beograd [7] Martin, J.H., Leonard, W.H.(1969): Ratarstvo. Zagreb [8] Milojić, B.(1980): Ratarstvo. Beograd [9] Miloš, B., Babić, M.(1988): Stroj za razbijanje pokorice na usjevu šećerne repe.Agrotehničar, 5/88. [10] Mihalić, V.(1976): Opća proizvodnja bilja. Zagreb [11] Sprague, G.F.(1962): Kukuruz i unapređenje njegove proizvodnje. Beograd [12] Stanaćev, S.(1973): Šećerna repa, suncoret, konoplja. Novi Sad [13] Hadživuković, S.(1973): Statistički metodi. Novi Sad [14] Šarić, T.(1983): Opšte ratarstvo. Sarajevo




21

PREVAZILAŽENJE PROBLEMA DEFICITA VLAGE U VOĆARSTVU UZROKOVANOG SUŠOM

Master ing. polj. Maja Martinov

Izvod: U krajevima, u kojima godišnja količina padavina ne prelazi 600 mm, tokom vegetacionog perioda voćaka ne zadovoljavaju se potrebe stabala za vodom. U takvim uslovima ekstenzivnog gajenja, na voćkama su često prisutni simptomi deficita vlage koji se najčešće ispoljavaju u vidu slabijeg porasta biljaka, manjoj lisnoj masi, slabijem cvetanju i zametanju plodova. Iz tog razloga biljkama je neophodno obezbediti lako pristupačnu vodu u zoni aktivne rizosfere tokom celog perioda vegetacije. U cilju prevazilaženja ovakvog nedostatka vlage, praktično kao obaveznu agrotehničku meru trebalo bi uvesti navodnjavanje voćarskih kultura, jer sušne godine u letnjem periodu ostavljaju posledice kako na prinos tako i na kvalitet plodova. Ključne reči: deficit vlage, vegetacioni period, lako pristupačna voda OVERCOMING THE HUMIDITY DEFICIT PROBLEM IN THE FRUIT GROWING, CAUSED BY

THE DROUGHT Excerpt: In areas where the annual quantity of the rainfall is not higher than 600 mm, the needs of the trees for water are not satisfied during the vegetation period. In such conditions of the extensive growing, symptoms of the humidity deficit are often present on the trees. These symptoms are usually shown in the reduced growth of the plants, smaller leaves, weaker blossoming and fruit growth. For this reason, it is necessary to provide easily accessible water in the zone of the active rizosphere during the vegetation period. With the goal of overcoming this humidity deficit, the irrigation of fruit crops should be introduced as, literally, an obligatory agricultural measure, because the dry years in the summertime leave consequences not only on the crops, but on the fruit quality, too. Key words: humidity deficit, vegetation period, easily accessible water

o Uvod o Potrebe voćnjaka za vodom o Očuvanje zemljišne vlage o Navodnjavanje o Zaključak o Literatura

UVOD

Obzirom na činjenicu da je poslednjih godina suša česta pojava tokom celog perioda vegetacije a posebno u letnjem periodu, to ostavlja ozbiljne posledice na smanjenje prinosa i pogoršava kvalitet plodova. Nedostatak padavina naročito je izražen u aridnim i semiaridnim područjima, gde se smenjuju vlažni sa dužim sušnim periodima koje prate visoke temperature. Uticaj štetnog dejstva visokih temperatura na biljke ogleda se u oštećenju lisne mase, odbacivanju vrhova letorasta, a ponekad dolazi i do potpunog sušenja biljaka.

POTREBE VOĆAKA ZA VODOM

Potrebe voćaka za vodom su različite u pojedinim fenofazama rasta i razvoja i potpuno su usklađene sa evapotranspiracionim zahtavima mikrolokaliteta na kome se zasad nalazi. Sve voćne vrste imaju tipične potperiode vegetativnog rasta i generativnog razvića koji se odvijaju ciklično svake godine.




22

U rano proleće, cvetni pupoljci bubre i nastavljaju porast. Istovremeno u uslovima povoljne aerisanosti zemljišta korenov sistem ima maksimalan porast.Za vreme niskih evapotranspiracionih uslova sredine, potrebe za navodnjavanjem su minimalne. U prolećnom periodu odvija se intenzivan vegetativni porast mladara i početni porast plodova te su i potrebe za navodnjavanjem sve veće. U toku leta, posle proređivanja plodova, nastavlja se intenzivan porast voćaka i formiraju se cvetni pupoljci za narednu godinu, pa je samim tim u ovom periodu i najveća potreba biljaka za vodom. U toku jeseni, posle berbe plodova, vegetativni porast se nastavlja sve do kasne jeseni i pojave prvih mrazeva. U ovom periodu navodnjavanjem treba samo uskladiti vegetativni porast i nakupljanje rezervnih hranljivih materija (prvenstveno ugljenih hidrata) za narednu godinu. Deficit vlage u početku perioda vegetacije negativno se odražava na opšti porast biljaka, cvetanje je znatno smanjeno usled opadanja cvetnih zametaka, biljke su osetljivije na bolesti i štetočine. Deficit vode u drugom delu vegetacije utiče na prevremeno sazrevanje i opadanje plodova, loše formiranje cvetnih zametaka, slabije nakupljanje hranljivih materija usled čega biljke lošije prezimljavaju. U sušnom periodu lišće voćaka može oduzimati vodu iz plodova zbog razlike u osmotskom pritisku, a kao posledica toga dobijaju se sitniji plodovi lošijeg kvaliteta. Potrošnja vode na evapotranspiraciju voćnjaka, sastavljena je od: a) evaporacije sa površine zemljišta, koja je u direktnoj funkciji sa učestalošću vlaženja površine i primenjenog načina navodnjavanja i b) transpiracije biljaka, koja zavisi od razvijenosti stabla i zasenjenosti površine zemljišta.

OČUVANJE ZEMLJIŠNE VLAGE Pošto je za obrazovanje i porast plodova voda jedan od ključnih faktora, onda je i jedan od najvažnijih poslova u voćnjaku očuvanje zemljišne vlage. Ono se može postići na nekoliko načina: navodnjavanjem, prašenjem i mulčiranjem zemljišta.

NAVODNJAVANJE Navodnjavanje je agrotehnička mera kojom se biljkama obezbeđuje lakopristupačna voda u zoni aktivne rizosfere tokom celog perioda vegetacije. Režim navodnjavanja određuje se prema: vlažnosti zemljišta, stanju biljaka, kritičnim periodima za vodu, spoljnim i unutrašnjim fiziološkim pokazateljima. Vreme navodnjavanja određuje se na osnovu merenja količine i kretanja vode u zoni aktivne rizosfere biljaka. To se može utvrditi vlagomerom, tenziometrom, neutronima i gama zracima. Postoji više načina navodnjavanja, a koji će se od njih primeniti pre svega zavisi od količine raspoložive vode, karakteristika zemljišta, voćne vrste, sorte i podloge, gustine sklopa, starosti zasada. Najčešće korišteni načini navodnjavanja su: kap po kap, minirasprskivačima i kišenjem. Navodnjavanje „ kap po kap” Koristi se na plantažnoj voćarskoj proizvodnji. Ovaj vid navodnjavanja predstavlja najracionalniji utrošak vode u odnosu na druge načine navodnjavanja. Pri ovom načinu navodnjavanja na dolazi do sabijanja zemljišta. Jedna od najznačajnijih prednosti ovog načina navodnjavanja jeste istovremena mogućnost primene tečnih đubriva( fertirigacija). Osnovni princip metode navodnjavanja kapanjem, jeste da voda iz sistema postavljenih plastičnih cevi izlazi kroz posebne kapaljke i u vidu kapi vlaži zemljište uz svaku gajenu sadnicu. Ovaj način navodnjavanja ima dva sistema: površinsko i podpovršinsko navodnjavanje. Pri površinskom navodnjavanju cevi i kapaljke su postavljene iznad površine zemljišta, a pri podpovršinskom navodnjavanju one su ukopane u zemljište.




23

Slika 1.Površinsko navodnjavanje kap po kap

Slika 2. Podpovršinsko navodnjavanje kap po kap Jedan od najznačajnijih problema navodnjavanja kapanjem je začepljenje kapaljki (mehaničko ili hemijsko) što je direktno povezano sa kvalitetom vode za navodnjavanje tj. sa njenim fizičkim, hemijskim i mikrobiološkim svojstvima. Navodnjavanje mikrorasprskivačima Ovim načinom navodnjavanja voda na površinu zemljišta pada u obliku malog mlaza ili magle. Ovaj sistem radi pod manjim pritiskom (od 1 do 2,5 bara) i navodnjava se samo deo voćnjaka gde se razvija glavna masa korena. Ovaj način navodnjavanja primenjuje se pri gajenju kultura koje se sade na veći razmak. Navodnjavanje minirasprskivačima je osetljivo na vetrovitim područjima, pa ga u tim rejonima treba izbegavati. Danas se na tržištu može naći više tipova minirasprskivača različitih konstrukcija, kao što su kontinuirani ili pulsirajući, sa navodnjavanjem celog ili samo dela kruga, različitog dometa i intenziteta navodnjavanja.

Slika 3. Navodnjavanje mikrorasprskivačima

Navodnjavanje kišenjem

Ovim metodom navodnjavanja, voda se raspodeljuje po površini zemljišta u vidu prirodne kiše. Metoda kišenja ima mnoge prednosti a to su: mogućnost upotrebe u različitim topografskim terenima, nisu potrebni nikakvi pripremni radovi na zemljištu, sistem ne zauzima obradivu površinu, korišćenje raspoložive vode je ekonomično. Pri navodnjavanju kišenjem uređaj sistema zahvata vodu iz izvora, sprovodi je kroz cevi i na kraju kroz rasprskivače u vidu prirodne kiše raspoređuje po površini koju navodnjava. Sistem navodnjavanja kišenjem može biti




24

prenosiv, polustabilan i stabilan. Svaki sistem za navodnjavanje kišenjem sastoji se od: vodozahvata, mreže cevi, pumpe, rasprskivača i armature.Za navodnjavanje voćarskih kultura najpovoljnije je lagano kišenje.

Slika 4. Navodnjavanje kišenjem

Prašenje Ako u voćnjaku ne postoje uslovi za navodnjavanje, onda se zemljište plitko opraši. Ovom merom razbija se sistem krupnih pora u zemljištu čime se smanjuje isparavanje vode usled prekidanja ascedentnih tokova vode do površine, što se odražava na uspešno očuvanje vlage u zemljištu. Mulčiranje Mulčiranje tj. zastiranje , je takođe mera za zadržavanje vlage zemljišta. Kao materijal za mulčiranje mogu se koristiti pokošena trava, slama, pleva, šaša, lišće itd. Zastiru se površine ispod krošnji voćaka ili u pravcu redova voćaka. Da bi zastiranje imalo efekta debljina zastirača treba da bude debljine bar 15 cm.

ZAKLJUČAK

Voćnjaci se uzgajaju na svim zemljištima od plodnih ratresitih, preko lakih peskovitih, pa sve do teških glinovitih. Na svim ovim zemljištima, bez obzira na njihovu strukturu i mehanički sastav, u sušnim godinama, održavanje lakopristupačne vode u zoni aktivne rizosfere predstavlja ograničavajući faktor za uspešan rast i razvoj voćaka. U savremenim voćnjacima gustog zasada sa preko 1.000 stabala po hektaru, navodnjavanje je obavezno. Ovakvi voćnjaci gustog zasada pretežno se podižu na kržljavim podlogama, čiji je korenov sistem plići, a aktivna rizosfera je na svega 50-60 cm. Te biljke koriste vodu uglavnom iz površinskih slojeva zemljišta pa su potrebna zalivanja u kraćim turnusima i sa manjom zalivnom normom.

Literatura [1] Ayers R. S.: Quality of Water for Irrigation . Jour. Irrig. and Drain. ASCE 103: (135- 154) 1977, Blaney H. E., Criddle D. W.: Determining Consuptiv Use and Irrigation Water Requirements. US Agric. Res. Serv. Bull. 1275, 1962. [2] Bordovsky D. G., Jordan R. W., Hiler A. E., Howell A. T.: Choice of Irrigation Timing Indicator for Narrow Row Cotton. Agron. Jour. 66: (88-91) 1974. [3] Bošnjak Đ.: Navodnjavanje poljoprivrednih useva. Novi Sad, 1999. [4] Dragović S.: Zaslanjivanje zemljišta u navodnjavanju. Teški metali i pesticidi u zemljištu: (155-175), Poljoprivredni fakultet. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 1993. [5] Marasević A.: Osnovi navodnjavanja kišenjem. Novi Sad 1962. [6] Gvozdenović, D. i sar.: Savremena proizvodnja jabuke, kruške i dunje – Integralni koncept. Novi Sad, 1993. [7] Gvozdenović, D. i sar.: Jabuka. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1998. [8] Stančević, A.: Praktično voćarstvo. Litopapir, Čačak, 1990.




25

KORIŠĆENJE INOKULANATA U PRIPREMI KUKURUZNE SILAŽE U SUŠNIM USLOVIMA

Gordana Aćimac, dipl.ing, i Branislav Stepanov, dipl.ing

Izvod : Siliranje je način konzerviranja biljaka i njihovih nusproizvoda vlažnim putem,a postiže se fermentacijom u siliranoj masi pomoću mikroorganizama u odsustvu vazduha.[1] Danas je u upotrebi čitav niz hraniva koja se koriste za pravljenje silaže, a sam postupak fementacije se odvija spontano ili usmerenom fermentacijom kako bi se stvorila mlečna kiselina koja će stvoriti kiselu sredinu i sprečiti razvijanje štetnih mikroorganizama koji kvare hranu. U ekstremno sušnim godinama teško je dobiti kvalitetan biljni materijal za siliranje ,pa je neophodno usmeriti fermentaciju dodatkom aditiva. Ključne reči : siliranje,kukuruz,smanjena vlaga,inokulanti

THE USAGE OF THE INOCULATION IN THE PREPARATION OF THE CORN ENSILAGE IN DRY CONDITIONS

Abstract: Silage is a way of fruit and its byproducts conservation in wet conditions. It is achieved by fermentation of the silage, using the microorganisms in the absence of air. Today we use a whole range of nourishments for making the silage. The very procedure of fermentation develops spontaneously or with directing the fermentation so that the lactic acid can be made, which will make the acid environment and prevent the development of the harmful microorganisms which spoil the food. It is hard to get quality plant material for silage in the extremely dry years, so it is necessary to direct fermentation by adding the additives. Key words: silage, corn, humidity deficit, inoculation

o Faktori koji utiču na kvalitet silaže o Priprema silaže u sušnim uslovima o Inokulanti o Zaključak o Literatura

FAKTORI KOJI UTIČU NA KVALITET SILAŽE

Da bi silaža bila dobrog kvaliteta mora se voditi računa o nekoliko faktora: - biljna vrsta i stadijum razvoja biljke, odnosno sposobnost za siliranje - sadržaj suve materije, odnosno vlažnost zelene mase za siliranje - sadržaj lako dostupnog šećera u biljci (šećerni minimum) - dužina seckanja zelene mase - tip silosa - brzo punjenje silosa - dobro sabijanje zelene mase i stvaranje anaerobnih uslova - brzo i adekvatno zatvaranje silosa - vremenski uslovi pri ubranju i izuzimanju silaže - znanje i iskustvo proizvođača pri spremanju silaže[2]

PRIPREMA SILAŽE U SUŠNIM USLOVIMA

Znamo da pri neodgovarajućim vremenskim uslovima ,kao što je sušni period nije lako proizvesti zelenu masu odgovarajućeg kvaliteta za siliranje (zdrave biljke,odgovarajuće vlažnosti,visoke prinose..). Kukuruzna biljka je idealna za siliranje jer poseduje odgovarajuće količine šećera koje su lako pristupačne mikroorganizmima koje žive na biljci,pa se uz odgovarajuću vlažnost,dužinu seckanja cele kukuruzne biljke vrlo brzo stvaraju anaerobni uslolovi i mlečna kiselina koja će proces fermentacije i konzerviranja učiniti adekvatnim.Osim




26

mlečne kiseline pri siliranju se stvaraju i druge vrste organskih kiselina (sirćetna,propionska..) koje sprečavaju razvoj plesni i kvasaca. Trenutno se na njivama nalazi kukuruz različite vlažnosti ,različitog stepena vegetacije,sa ili bez klipa.Suša je uzela danak, ali da bi se spasilo ono što se može treba što pre sagledati stanje useva i odrediti optimalan rok za siliranje.Optimalna faza je stanje mlečno – voštane zrelosti kukuruza koja se kod biljaka koje imaju klip može odrediti sagledavanjem mlečne linije. Najpovoljniji momenat za siliranje je kada mlečna linija dostigne od ½ do 2/3 zrna i tad je vlaga u zrnu oko 35%, odnosno 65% u biljci kukuruza. Optimalna vlažnost je oko 65%,odnosno sadržaj suve materije 30-35%.Ako proizvođač nema mogućnost da odredi vlažnost trebalo bi da uzme deo silomase u šaku da je stisne ,drži par minuta, pa ako je masa ostala kompaktna posle otvaranja šake znak je da je optimalna vlaga biljke. Dužina seckanja silo mase bi trebalo da bude manja od uobičajenih (1-2 cm), a u sušnim uslovima bi dužina seckanja trebala biti 0,6-1,5 cm .Dužina seckanja je vrlo bitna jer se kraćim seckanjem pri gaženju lakše istiskuje vazduh koji je nepoželjan jer stvara uslove za razvoj štetnih mokroorganizama.Bolja zbijenost silomase postiže se boljim seckanjem useva,traktorima veće mase ili uključivanjem dva traktora pri gaženju.Treba gaziti što tanje slojeve mase unešene u silos debljine od 15-20 cm,a pri završetku unošenja nastaviti sa gaženjem još 6-8 sati.

Sl.1. Izgled mlečne linije

INOKULANTI

U ovakvim uslovima siliranje se ne može uspešno obaviti bez primene inokulata.Inokulanti su zapravo aditivi koji sadrže bakterije koje proizvode mlečnu kiselinu,inteziviraju proces fermentacije u silažnoj masi i tako smanjuju pH u njoj kako bi se postiglo što efikasnije konzerviranje hranljivih materija [2]Danas na tržištu postoji veliki broj bioloških dodataka sa različitim komercijalnim nazivima.Savremeni biološki preparati sadrže Laktobacillus plantarum i druge Laktobacillus vrste,u kombinaciji sa Enterococcus, Laktococcus i Pedicoccus vrstama [3]. Većina inokulanata koja se nudi na tržištu je u formi praha ili granula ,obićno izmešanih sa krečnjakom,obranim mlekom u prahu,saharozom i drugim nosačima[2]Oni se dodaju ručno , tako što se adekvatnom količinama ravnomerno posipa materijal za siliranje pri istovaru u silosu.[2].Preparati koji su namenjeni za primenu u tečnom obliku,dolaze kao suvi prah i suspenzija i mešaju se sa vodom.[2]. Rešenje novijeg datuma je aplikator koji se ugrađuje na silo kombajn, i koji odmah tretira usitnjenu masu pre nego što bude prebačena u transportno sredstvo.[3]Po završenom punjenju i gaženju silo-mase treba je što pre pokriti i zatvoriti silos , a ako nema mogućnosti da se proces punjenja silosa završi za jedan dan ,poželjno je preko noći pokriti silos privremenom tankom folijom. Da bi se obezbedilo dovoljno kabaste hrane u ovoj godini proizvođačima koji su ubrali klip predlažemo da sve količine kukuruzovine preostale posle ubiranja klipa treba silirati uz dodatak svežih repinih rezanaca,komina jabuke i drugog voća,pivskog trebera,glava i lišća šećerne repe i dr.[4]

ZAKLJUČAK

Primena inokulanata u proizvodnji kukuruzne silaže je neophodna i opravdana u sušnim uslovima,jer obezbeđuje pravilno siliranje i dobar kvalitet kabastih hraniva koja se mogu koristiti u toku cele godine za ishranu preživara.Kukuruz je idealna biljka za silirinja i uz poštovanje svih napred spomenutih faktora dobićemo kvalitetni i dobro hranivo. Ukoliko ne možemo ispoštovati neke od uslova (loš silos, neadekvatno seckanje, vremenski rokovi, neadekvatna mehanizacija, suviše suv ili vlažan biljni materijal za siliranje.) opravdano je koristiti inokulante pri pripremi kukuruzne silaže




27

Litratura [1] Čobić,T.S.Bačvanski,Sofija Vučetić,1984.Proizvodnja i korišćenje silaže u ishrani stoke.nolit,Beograd [2] Antov Georgi,Čobić T.,Antov Anđelija,2004. Siliranje i silaže,Poljoprivredni fakultet Novi Sad [3] Đorđević Nenad, Poljoprivredni fakultet Zemun,Korišćenje inokulanata pri spremanju silaže htpp//www.poljomasine.net/eurofarmer/clanci5-6 2005/silaza aspx [4] Bora Dinić,Institut za krmno bilje,Kruševac Kako ishraniti postojeći stočni fond,2012,Poljoprivrednik,Novi Sad,broj 2490.




28

NEKOMERCIJALNI TOV SVINJA

Popov Predrag, dipl.ing.

Izvod : Nekomercijalni tov svinja je kod nas vrlo rasprostranjen i ne postoje pouzdani podaci o kom broju grla se radi. Ovim vidom tova za sopstvene potrebe bave se ragistrovana poljoprivredna gazdinstva, tako i veliki broj onih koja ne podležu registraciji, a nalaze se bilo u seoskim, bilo po obodima gradskih naselja gde je ovakav vid stočarske proi-zvodnje u manjem obimu dozvoljen. U ovom radu želimo da ukažemo proizvođačima na neke greške koje čine u tehnologiji uzgoja , a istovremeno da kroz savete učine svoju proizvodnju što boljom i rentabilnijom. Ključne reči : tov svinja,tehnologija uzgoja

NON-PROFITABLE HOG FATTENING (FATTENING FOR ONE’S OWN NEEDS)

Abstract: Non-profitable hog fattening is widely spread in our country and we cannot have the exact number of animals which are produced. Registered households (farmers) are occupied with this kind of fattening and they are not hog producers, but the large number of ones which are not farmers, too. These activities, production, are found in the countryside or on the edges of towns where this kind of hog fattening are allowed. In this study we want to point out some mistakes made in this kind of production and to advise them how to make their production much better and more profitable. Key words: hog fattening, production.

o Nekomercijalni tov svinja o Zaključak o Literatura

NEKOMERCIJALNI TOV SVINJA

Nekomercijalni tov svinja (tov za sopstvene potrebe) je kod nas vrlo rasprostranjen, i ne postoje pouzdani podaci o kom broju grla se radi. Ovim vidom tova za sopstvene potrebe bave se kako registrovana poljoprivredna gazdinstva, tako i veliki broj onih koja je podležu registraciji, a nalaze se bilo u seoskim, bilo po obodima gradskih naselja gde je ovakav vid stočarske proizvodnje u manjem obimu dozvoljen. Radovi i tekstovi koji su se pojavili u poslednjih godinu dana o ovoj vrsti proizvodnje i njenom preusmeravanju u grupu komercijalnih proizvodnji, podstakli su nas da o ovome posvetimo pažnju. [1] Ovakvi tovljači uglavnom drže 2-5 grla u turnusu, i u većini slučajeva proizvedu samo jedan turnus godišnje. (Slika 1.) Njegov kraj tempiraju za zimski period, i svo meso i predađevine iskoriste za sopstvene potrebe.




29

Sl.1. Prasad za tov u oboru.

Grla se tove u starim klasičnim oborima sa punim podom, i najčešće bez pojilica i hranilica. Napajanje i ishrana se vrše iz betonskih valova (Slika 2.), ishrana je često obročna i vlažna, s obzirom da se za nju troše i otpaci iz domaćinstva u vidu tzv. pomija, kojim se nakvašava koncentrovana hrana. Hrana koju koriste u vidu gotovih smeša, ili pak superkoncentrata u koje je dovoljno dodati deo žitarica, koji je opet nabavljen ili proizveden na sopstvenom posedu.

Sl. 2. Hranilica i pojilica u objektu.

Ovakvi tovljači u većini slučajeva nemaju interes da sami proizvode hranu nabavkom pojedinačnih komponenti, jer nemaju opremu sa kojom bi kvalitetno izmešali istu. U slučaju upotrebe super koncentrata dodaje se pripadajući deo žitarica, najčešće kukuruza. Mešanje ove dve komponente se relativno kvalitetno može obaviti i na najprimitivniji način (lopatom). U ovom radu želimo da ukažemo proizvođačima na neke greške koje čine u tehnologiji uzgoja, a istovremeno da kroz savete učine svoju proizvodnju što rentabilnijom.

1. Nabavka prasadi za tov

Prasad se uglavnom kupuju na pijacama i vašarima, u starosti od oko dva meseca i sa masom od 12-15 kg. Kod kupovine treba obratiti pažnju osim na kondiciju prasadi, i na zdravstveni status. Ovo što po pitanju zdravstvenog stanja može da se uoči su sledeće stvari: - dlaka ne sme biti nakostrešena i mora biti sjajna - prasad ne kašlju kod pomeranja i hvatanja radi merenja - prasad nemaju znake proliva, što može da se ustanovi i na bazi njihove kondicije Najbolje je prasad kupiti od poznatog prodavca, u koga imate poverenje, i koji će vam reći tačnu starost prasadi, kada su zalučena i koju su hranu posle zalučenja konzumirala.(Slika 3.)




30

Sl.3. Prasad u objektu ispod koša za kukuruz.

2. Smeštaj prasadi

- Prasad se smeštaju u očišćen i dezinfikovan obor i posude iz kojih će uzimati hranu i vodu - Ukoliko će u ovom prostoru provesti ceo period tova, treba im obezbediti 1,1-1,2 m2 po grlu, s obzirom da imamo pun pod i mehaničko izđubravanje. - Ukoliko su prasad kupljena u periodu kada su temperature vazduha niže, bilo bi dobro obezbediti im prostirku, ili neki vid grejanja ukoliko je to moguće bar za prvo vreme.

3. Ishrana prasadi

- Po smeštanju prasadi u obor prvih 12-24 časa treba im obezbediti samo vodu za piće, koja bi u sebi po mogućstvu imala rastvoren neki mineralno vitaminski dodatak u vidu praška, koji u svakoj veterinarskoj apoteci može da se nabavi bez recepta. Ovo je iz razloga što su prasad u toku toga dana doživela nekoliko stresova i nekontrolisano konzumiranje hrane bi moglo da dovede do zdravstvenih problema (edemska bolest). - Reči prodavca prasadi treba uzeti sa rezervom što se tiče hrane koju su konzumirala. Prvih nekoliko dana prasad treba hraniti manjim količinama hrane, i to obročno u 5-6 navrata u toku dana, da bi se privikla na hranu kojom raspolažete. - Hrana koja im se daje mora biti prilagođena njuhovom uzrastu, odnosno oni treba da konzumiraju grover smešu, bilo brašnastu ili peletiranu do postizanja mase od 25 kg kada se prelazi na smešu za tov. Prelazak na drugu vrstu hrane mora biti postupan, odnosno nekoliko dana se mešaju dve vrste hrane do prelaska na kompletnu smešu za stariji uzrast. Ovo je bitno za svinje, jer imaju razvijeno čulo mirisa i svaka nagla promena hrane utiče na smanjenu konzumaciju, a samim tim se odražava i na prirast. Zbog razvijenog čula mirisa svinjama se mora davati potpuno zdravstveno ispravna hrana, u slučaju da je plesniva ove će je sigurno odbijati, što je znak da je treba izbaciti iz upotrebe. - Ukoliko svinje hranimo koncentrovanom hranom navlaženom otpacima iz domaćinstva u vidu pomija, moramo viditi računa da sa tim raspolažemo u kontinuitetu, u suprotnom pojaviće se odbijanje konzumacije.




31

4. Veterinarski tretmani

- Prasad treba nekoliko dana posle nabavke tretirati protiv ekto i endopadazita, koji mogu da budu uzročnik smanjenog prirasta. Ovo je mera koju rade veterinari injekcionim preparatom i daje zaštitu za period od 6 meseci, faktički do kraja tova. [2] - Muška prasad uglavnom se kupuju nekastrirana, tako da predstoji i kastracija istih, ali tek posle onog prethodnog tretmana. - Vakcinacija protiv kuge je treća veterinarska mera koja spada u tretmane bez eventualnih zdravstvenih problema. [3]

ZAKLJUČAK

Nekomercijalni tov svinja može biti vrlo uspešan po pitanju prirasta i konverzije, pošto se radi o manjoj populaciji svinja. Genetski potencijal grla u tovu je bitan, ali ne mora biti presudan. Grla koja mogu da se nabave za tov uglavnom potiču od plemenitih rasa svinja, čija genetika u uslovima pravilnog držanja, higijene i ishrane može da da odlične rezultate tovnosti. Svinja je domaća životinja koja će pružiti maksimum, ne trpi improvizacije, i zato svinje treba držati pridrža-vajući se tehnologije ili se ne baviti ovom proizvodnjom. Litratura [1] Lucy, Lapar, presentation: „Reducing desease risks and improving food safety in smallholder pig value chains in Vietnam: What have we learned from previous work?“ . „Reducing Desease Risks and Improving Food Safety in Smallholder Pig Value Chains in Vietnam „ project, Hanoi, August 14, 2012. http://www.slideshare.net/ILRI/reducing-disease-risks-and-improving-food-safety-in- smallholder-pig-value-chains-in-vietnam-what-have-we-learned-from-previous-work[2] Mindi, Shneider, „Feeding China’s Pigs: Implications for the Environment, China’s Smallholder Farmers and Food Security“, Institute for Agriculture and Trade Policy, 2011. http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/schneider_feeding-chinas-pigs-2011.pdf [3] Zakon o veterinarstvu („Službeni glasnik RS” br.91/2005., „Službeni glasnik RS“ br.30/2010.)

http://www.slideshare.net/ILRI/reducing-disease-risks-and-improving-food-safety-in-%0B%20%20%20%20%20smallholder-pig-value-chains-in-vietnam-what-have-we-learned-from-previous-work

http://www.slideshare.net/ILRI/reducing-disease-risks-and-improving-food-safety-in-%0B%20%20%20%20%20smallholder-pig-value-chains-in-vietnam-what-have-we-learned-from-previous-work




32

IZMRZAVANJE PUPOLJAKA VOĆA U 2012 GODINI

Milinko Sinđić

U regionu Srednjeg Banata u 2012. god. voće i vinova loza su pretrpele značajna oštećenja od niskim temperatura u zimskom periodu i u toku proleća. U februaru mesecu temperature su dostizale do -28 C, što je imalo za posledicu visok procenat izmrzavanja pre svega kajsije i vinove loze u Srednjem banatu. U većim zasadima kajsija je pretrpela oštećenje od 90-100%, sa izuzetkom sorte Ambrozija (izmrzavanje do 60%) koja se pokazala nešto otpornija od ostalih sorti kajsije. Vinova loza je bez obzira na sortu izmrzla 100 %, ali treba napomenuti da u regionu Srednjeg banata nema prisutnih sorti vinove loze visoko otpornih na niske zimske temperature kao npr. Beli Traminac, Crveni Traminac itd. Jabuka je izmrzla različito u zavisnosti od sorte. Najveća oštećenja su pretrpele triploidne sorte Jonagold i njegovi klonovi i Mucu, zatim Greni Smit, a kao najotporniji se pokazao Zlatni delišes i njegovi klonovi čiji su pupoljci izmrzli od 20-40 %. Šljiva i višnja nisu pretrpele značajnija oštećenja od zimskih mrazeva, ali je na njih uticao period niskih temperatura ( -4 C) početkom aprila meseca, tako da su stradali cvetovi ovih voćnih vrsta što je umanjilo rod višnje u 2012. god. za 60 %. Ključne reči: izmrzavanje pupoljaka, oštećenje, klon

WINTERKILLING OF FRUIT AND GRAPEVINE BUDS IN THE YEAR OF 2012.

In the region of Middle Banat fruit and grapevine underwent severe damage from low temperatures in the winter and spring time in 2012. Temperatures reached even -28 C in February, which caused the high percentage of, primarily, apricot tree and grapevine winterkilling in Middle Banat. In bigger plantations the apricot tree suffered 90-100% damage, with an exception of the Ambrosia type (winterkilling of up to 60%), which showed as somewhat more resistant than other types of the apricot tree. Grapevine, whatever type it might have been, suffered 100% winterkilling, but we should mention that there are no grapevine types in the region of Middle Banat which are highly resistant to low winter temperatures, such as White Traminer, Red Traminer, etc. Depending on the type, some of the apple trees suffered winterkilling, too. Triploid types, such as Jonagold and its clones, Mitsu and Granny Smith suffered greatest damage. However, Golden Delicious and its clones showed as the most resistant as their buds suffered winterkilling 20-40%. Plum and cherry trees didn’t suffer any significant damage from winter frosts but they were affected by the period of the low temperatures (-4 C) in the beginning of the month of April. Because of this, flowers of this fruit suffered, too, which has lessen the amount of cherry crops for 60% in 2012. Key words: buds winterkilling, damage, clone

UVOD

o Uvod o Izmrzavanje pupoljaka jabuke o Izmrzavanje pupoljaka kajsije o Izmrzavanje pupoljaka višnje o Uticaj agrotehničkih mera na povećanje otpornosti voćaka prema niskim zimskim

temperaturama o Zaključak o Literatura

Niske zimske temperature u 2012 god. su imale za posledicu relativno visok stepen izmrzavanja pupoljaka voća u regionu Srednjeg banata. Ispitivanje stepena izmrzavanja pupoljaka je rađeno na imanju „Dijamant-Agrar-a“ koji obrađuju oko 150 ha voćnjaka. Od voća je najzastupljenija višnja ( 50 ha) i jabuka (60 ha), a zatim slede kajsija (25 ha) i trešnja (15 ha). Izmrzao pupoljak se karakteriše tamno braon bojom njegove unutrašnjosti što se proverava njegovim zasecanjem sa oštrim nožićem. Nasuprot boji izmrzlog pupoljka, zdrav i vitalan pupoljak ima svetlo zelenu boju




33

unutrašnjosti. Provera izmrzlosti pupoljaka voća je rađena u martu mesecu 2012 god. kada voćke još nisu stupile u period vegetacije.

IZMRZAVANJE PUPOLJAKA JABUKE

Jabuka je vrsta koja relativno dobro podnosi niske zimske temperature. Na ukupno 60 ha jabuke koliko raspolaže „Dijamant Agrar“ zastupljeno je pet sorti jabuke i to: Zlatni delišes 15 ha, Ajdared 20 ha, Greni Smit 5 ha, Jonagold 5 ha i preko 10 sorti letnjih jabuka. Naveću otpornost na izmrzavanje pupoljaka je pokazala sorta Zlatni delišes, gde je ustanovljeno da su pupoljci izmrzli od 20 – 40 %. Ovaj procenat izmrzavanja neće bitnije uticati na smanjenje prinosa ove sorte u regionu Srednjeg banata, jer jabuka formira veliki broj pupoljaka i još više cvetova, pa je redovna mera proređivanje cvetova i plodova radi poboljšanja kvaliteta plodova. Ajdared i Greni smit su pretrpeli veća oštećenja od mraza u odnosu na Zlatni delišes, od 30-60 %, a kao najneotpornija na niske zimske temperature su se pokazale triploidne sorte jabuke Jonagold i Mucu gde je oštećenje preko 50 % izmrzlih pupoljaka.

IZMRZAVANJE PUPOLJAKA KAJSIJE

Kajsija je voćna vrsta koja spada u najneotpornije na niske zimske temperature i rane prolećne mrazeve. Donji prag otpornosti kajsije je oko -21 C, a kako su u februaru mesecu 2012 god. zabeležene temperature i od – 28 C, kajsija je pretrpela najveće oštećenje rodnih pupoljaka koje iznosi 100 % u regionu Srednjeg banata. Ako se uzmu u obzir i vegetativni pupoljci na kajsiji, onda se može konstatovati da se sorta Ambrozija pokazala kao najotpornija na niske temperature u 2012 god.

IZMRZAVANJE PUPOLJAKA VIŠNJE Višnja i šljiva nisu pretrpele značajnija oštećenja od niskih temperatura u zimskom periodu, ali pozni prolećni mrazevi koji su nastupili početkom aprila meseca su oštetili cvetove ovih voćnih vrsta. U aprilu mesecu 2012 god. je zabeležena najniža temperatura od – 4 C, a što se poklopilo sa periodom cvetanja višnje i šljive. Štete nastale od poznih prolećnih mrazeva se kreću od 30-50 % izmrzlih cvetova, naročito višnje, sorte Oblačinska, kao najzastupljenije sorte u regionu Srednjeg banata.

UTICAJ AGROTEHNIČKIH MERA NA POVEĆANJE OTPORNOSTI VOĆAKA PREMA NISKIM

ZIMSKIM TEMPERATURAMA Svaka voćna vrsta i sorta ima određen stepen otpornosti na niske zimske temperature koja je genetski uslovljena. Međutim, donja temperaturna granica otpornosti važi za voćke koje su u dobrom zdravstvenom stanju, optimalno obezbeđena hranivima i sa povoljnim odnosom vegetativnog i generativnog prirasta u kruni voćaka. Navodnjavanje nema značajnijeg efekta na povećanje otpornosti voćaka na niske zimske temperature, sem u ekstremnim godinama kada je nedostatak vlage u zemljištu toliki da stablo počinje da odbacuje lišće kako bi smanjilo transpiraciju. Manjak vode utiče pre svega na rodnost i zametanje cvetnih pupoljaka za narednu godinu kod voćaka. Kajsija spada u red najosetljivijih voćnih vrsta na niske zimske temperature i pozne prolećne mrazeve, zbog svoje biološke osobine da rano u proleće kreće sa vegetacijom, tako da ekološki uslovi gajenja imaju značajnu ulogu u gajenju kajsije. Zbog toga dobra obezbeđenost kajsije sa hranljivim materijama utiče na povećanje njene otpornosti, jer održava nivo kondicije voćke na visokom nivou. Jabuka, kruška, višnja i šljiva ranije završavaju i kasnije počinju vegetaciju pa je kod njih nešto manje izražen uticaj ishrane na otpornost na niske zimske temperature nego što je to kod kajsije. Jabuka i kajsija su sklone prerođavanju i alternativnoj rodnosti, što drastično umanjuje njihovu otpornost na izmrzavanje. U ovom slučaju ni optimalna količina hraniva u zemljištu ne doprinosi značajno povećanju otpornosti. Jedina mera kojom se reguliše rodnost je proređivanje cvetova i plodova i rezidba kojom se uspostavlja ravnoteža između vegetativnog i generativnog prirasta u toku godine.




34

ZAKLJUČAK

Rodnost jabuke, kruške, višnje i šljive je za oko 30-40 % umanjena kao posledica izmrzavanja pupoljaka i cvetova voća u 2012 god. Međutim, može se očekivati bolji kvalitet plodova voća, prevenstveno se odnosi na krupnoću i veći procenat suve materije, u odnosu na predhodnu godinu. Kajsija, čiji su rodni pupoljci stradali 100 %, teško će se oporaviti i naredne godine, jer je kod nje od niskih zimskih temperatura stradalo i tkivo u granama i grančicama koje se može obnoviti u naredne dve godine. Orah je manje zastupljena voćka u regionu Srednjeg banata, ali treba napomenuti da je zajedno sa kajsijom pretrpeo ogromna oštećenja grana i grančica, ali je kod njega regeneracija izmrzlog tkiva mnogo brža u odnosu na kajsiju, tako da se (ako uslovi budu povoljni) pun rod može očekivati već naredne godine. Literatura [1] Mišić P.: Jabuka. Nolit, Beograd, 1994. [2] Avramov L , Tošić M.: Rezidba voćaka i vinove loze, Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija“, 1995.

Documents

Aktuelni Savetnik Godina 1 Broj 9 2012Zrenjanin