Aktuelni savetnik - polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs 7_201… · Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija su veterinarsko-sanitarne mere koje su sve aktuelnije u očuvanju zdrave

REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 3, broj 7, Bačka Topola, avgust, 2014.

Priređivač: PSS Bačka Topola d.o.o. Bačka Topola

2014, Novi Sad

2

SADRŽAJ

PREDGOVOR........................................................................................................................... 3 Dragan Kljajić Potrebe šećerne repe za vodom Sugar beet water needs..............................................................................................................

4

Milan Rašeta Veterinarsko-sanitarne mere Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija Veternary – sanitary measures desinfection, disinsection and pest rodent control..................

7

Vesna Bilić Pasulj Beans.........................................................................................................................................

10

Predrag Ivančević Efekti primene semena uljarica i biljnih ulja na sadržaj polinezasićenih masnih kiselina u animalnim proizvodima Effects of oilseeds and vegetable oils the content polyunsaturated fatty acids in animal producst.....................................................................................................................................

15

Milan Stojanović Zelena kabasta hraniva za ishranu ovaca Green forages nutrition in sheep..............................................................................................

18

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomna Pokrajina Vojvodina

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine "Aktuelni savetnik"

Priređivač: PSS Bačka Topola d.o.o. Bačka Topola Godina 3, broj 7, Bačka Topola, avgust, 2014.

3

PREDGOVOR Savetodavci Poljoprivredne stručne službe Bačka Topola d.o.o. prilikom pripremanja „Aktuelnog savetnika“ opredelili su se za obradu aktuelnih problema u poljoprivredi sa blagim akcentom na proizvodnju zdrave hrane i zaštite životne sredine. Obrađeno je pet tema koje obuhvataju oblasti ratarstva, stočarstva i veterine. Tema „Potrebe šećerne repe za vodom“ govori generalno o nedostatku vode u Vojvodini, a naročito na Telečkoj visoravni tokom jula i avgusta meseca pa je sigurno interesantno videti kako i šećerna repa kao glavna sirovina za proizvodnju šećera u Vojvodini reaguje na nedostatak vode u pojedinim fazama razvoja. Iz oblasti ratarstva obrađena je i tema „Pasulj“ koji kao nacionalna hrana predstavlja najvažniji izvor belančevina biljnog porekla, a ima i veliki agrotehnički značaj. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija su veterinarsko-sanitarne mere koje su sve aktuelnije u očuvanju zdrave životne sredine pa je svako novo saznanje dragoceno. U proizvodnji hrane i samoj ishrani u cilju prevazilaženja mnogih zdravstvenih problema sve je češće prisustvo namirnica gde je vršeno obogaćivanje sa polinezasićenim masnim kiselinama o čemu govori tema „Efekti primene semena uljarica i biljnih ulja na sadržaj poli-nezasićenih masnih kiselina u animalnim proizvodima“ Kod proizvodnje mesa naročito, grupe preživara znatne uštede i ekonomičniju proizvodnju donosi ishrana zelenom masom ili još bolje direktnom ispašom o čemu govori tema „Zelena kabasta hraniva u ishrani ovaca“ Sa nadom da će bar jedan deo objavljenih saznanja pomoći pri rešavanju neki problema u postizanju većih prinosa i ostvarenju ekonomičnijih rezultata.

Direktor PSS Bačka Topola d.o.o. Bačka Topola dipl.ing. Radomir Šuša




4

POTREBE ŠEĆERNE REPE ZA VODOM

dipl.ing. Dragan Kljajić

Izvod: Količina padavina i raspored u periodu vegetacije imaju veliki uticaj na visinu prinosa, kvalitet proizvoda, a samim tim i na stabilnost proizvodnje. U našim klimatskim uslovima sa neravnomernom količinom i rasporedom padavina, visina prinosa šećerne repe i sadržaj šećera direktno zavise od vremenskih uslova. Prinosi variraju ne samo po godinama, nego i po proizvodnim područjima. Navodnjavanjem šećerne repe se obezbeđuju visoki i stabilni prinosi, bez obzira na količinu i raspored padavina. Sve su učestalije godine u kojima suša ostavlja posledice na prinos šećerne repe u manjem ili većem stepenu, u zavisnosti od vremena pojave, dužine trajanja i intenziteta. Nedostatak vode je naročito izražen u julu i avgustu mesecu. Ključne reči: šećerna repa, vegetacioni period, potrebe za vode, suša, navodnjavanje

SUGAR BEET WATER NEEDS

BSc Dragan Kljajić Abstract: The amount and distribution of rainfall during the growing season have a large impact on yield, product quality, and hence the stability of production. In our climate with uneven amount and distribution of rainfall, the amount of sugar beet yield and sugar content are directly dependent on weather conditions. Yields vary not only by age but also in the production area. Irrigation of sugar beet to ensure high and stable yields, regardless of the amount and distribution of rainfall. These are all common in that drought has consequences on the yield of sugar beet in greater or lesser degree, depending on the time of occurrence, duration and intensity. Water shortage is particularly acute in July and August. Keywords: sugar beet, growing season, the need for water, drought, irrigation

UVOD

Osnovna sirovina za proizvodnju šećera u Vojvodini je šećerna repa. Da bi šećerane uspešno radile neophodna je konstantna proizvodnja odgovarajuće količine repe za preradu i proizvodnju šećera. Za to su potrebni visoki i stabilni prinose, a to je moguće ostvariti jedino primenom navodnjavanja. U klimatskim uslovima sa neujednačenom količinom i rasporedom padavina, kakvi su na našem području, visina prinosa šećerne repe je u direktnoj zavisnosti od vremenskih uslova. Usled toga, prinosi variraju ne samo po godinama, nego i po proizvodnim područjima. Navodnjavanjem se obezbeđuju visoki i stabilni prinosi šećerne repe bez obzira na variranje količine padavina. [2] Navodnjavanje se ovde javlja kao faktor koji povećava prinos i stabilizuje proizvodnju. Na našem području šećerna repa se gaji na manjim površinama i zato bi prvenstveno trebala da bude zastupljena u sistemima za navodnjavanje. Prema biološkim svojstvima šećerna repa je biljka koja dobro podnosi sušu, troši manje vode nego većina poljoprivrednih biljaka (izuzev kukuruza i sirka) za stvaranje jedinice suve materije, ali istovremeno za veće prinose zahteva ukupno velike količine vode. [1]

o Uvod o Potrebe šećerne repe za vodom o Zalivni režim o Proizvodnja šećerne repe na području Bačke Topole o Zaključak o Literatura




5

POTREBE ŠEĆERNE REPE ZA VODOM Šećerna repa, kao dvogodišnja biljka, u prvoj godini kada se koristi za dobijanje korena, nema izraženih faza razvića kao jednogodišnje biljke, pa se stoga kritični period za vodu ne može posmatrati sa ovog aspekta. [1] Period vegetacije šećerne repe u prvoj godini uslovno se može podeliti na tri podperioda uzimajući u obzir zahteve za vodom, odnosno potrošnju vode.

• Prvi podperiod: period obrazovanja lisne mase, koji traje od nicanja do kraja juna ili prve dekade jula (do

sklapanja redova). U ovom periodu se obrazuje lisna masa, a pred kraj perioda počinje debljanje korena. Ovaj period u našim uslovima traje oko 90 dana, i u tom vremenu se utroši 25-30% od ukupnih potreba za vodom.

• Drugi podperiod: period u kome se odvija intenzivan porasta korena i dalje se obrazuje lisna mase. U ovom

periodu, od početka jula do kraja druge dekade avgusta, temperatura vazduha je visoka, biljke imaju veliku asimilacionu površinu, što uslovljava i velike potrebe za vodom, koja iznosi 55-65% od ukupnih količina. Ovaj period u našim uslovima traje oko 50 dana.

• Treći podperiod: ostatak vegetacionog perioda odnosno do tehnološke zrelosti. U ovom podperiodu vrši se

priliv šećera u koren uz njegov dalji porast. Ovaj period se odvija u uslovima postepenog smanjenja temperature, smanjenja lisne površine, starenja lišća. Potrošnja vode opada i iznosi 10-15% od ukupne količine.

Za klimatske prilike Vojvodine Dragović (1973) je utvrdio da srednji bioklimatski koeficijent za šećernu repu iznosi oko 1,8 m3/ha vode za svaki stepen srednje dnevne temperature vazduha, pa prema tome za »prosečnu« godinu potrebe za vodom po mesecima vegetacije iznose: [1] - april oko 60 mm - jul oko 125 mm - maj oko 90 mm - avgust oko 120 mm - jun oko 110 mm - septembar oko 50 mm Prema većini autora potrebe šećerne repe za vodom u uslovima Vojvodine kreću se od 450 do 550 l/m2.

ZALIVNI REŽIM Rezerve zimske vode, uz analizu padavina i šema potrošnje vode po podperiodima razvića, mogu da posluže kao osnova za razradu zalivnog režima šećerne repe u svakom konkretnom slučaju. Pri tome zemljišni uslovi mogu u izvesnom stepenu da koriguju klimatske uslove rejona. Ovde se prvenstveno misli na mehanički sastav zemljišta, jer je broj zalivanja na lakšim - peskovitim zemljištima veći. [1] U našim klimatskim uslovima obično u prvom podperiodu ima dovoljno vode za šećernu repu iz zimskih rezervi vlage i padavina, pošto su maj i jun uglavnom kišni meseci. Zalivanje u ovom periodu nije potrebno, izuzetak može da bude izrazito sušno proleće kada suvi vetrovi osuše površinski sloj zemljišta tako da se blagovremeno i rano nicanje šećerne repe dovodi u pitanje, pa je potrebno izvršiti jedno zalivanje manjom zalivnom normom od 20 do 30 mm. U drugom podperiodu potrošnja vode je vrlo velika - i preko 4 mm dnevno, a padavine su nedovoljne i variraju u jačem stepenu. Suša u ovom periodu uzrokuje zaustavljanje porasta, sušenje i otpadanje jednog dela lišća, što vodi smanjenju prinosa korena repe i pogoršanju kvaliteta soka povećanjem sadržaja štetnog azota. Kasniji povoljni uslovi vlažnosti zemljišta pogoduju porastu nove lisne mase, znatnim delom na račun asimilativa u korenu, pa se kao konačan rezultat javlja smanjenje sadržaja šećera. Potrebu za navodnjavanjem u ovom periodu potenciraju visoke temperature i niska relativna vlažnost vazduha preko dana, jer je to period najtoplijih meseci. Obično su potrebna 2-3 za1ivanja većim zalivnim normama. [1] U trećem podperiodu potrebe šećerne repe za vodom se naglo smanjuju ali suša u njemu ipak ostavlja negativne posledice na prinos. Porast korena u ovom periodu je slabiji, ali je pojačan priliv šećera, pa zalivanju pristupiti krajnje obazrivo. Ako




6

poslednje zalivanje izvršimo u trećoj dekadi avgusta, dalja zalivanja više nisu potrebna. Ako poslednje zalivanje izvršimo do polovine avgusta, a sušni period se produži, onda treba još jedno zalivanje ali najkasnije do prvih dana septembra, ako je vađenje repe planirano krajem septembra ili početkom oktobra. Kasnija zalivanja šećerne repe povećavaju prinos korena, ali se procenat šećera u njemu smanjuje. Za "tehnički minirnum" vlažnosti može da se uzeti 65-70% od poljskog vodnog kapaciteta (PVK). Norma navodnjavanja u zavisnosti od uslova u toku vegetacionog perioda najčešće varira od 100 do 200 mm pri zalivanju veštačkom kišom.Veličinu zalivne norme određuje više činilaca: svojstva zemljišta, predzalivna vlažnost zemljišta, dubina »aktivne« rizosfere, način navodnjavanja... Navodnjavanjem se treba osigurati vlažnost najmanje do 40 cm dubine tla, a to se obavi zalivanjem u manjem broju navrata sa zalivnom normom od 30-40 mm. Ukoliko se navodnjava češće s manjom količinom vode, učinak navodnjavanja na koren se gubi, a povećava se lisna masa.

PROIZVODNJA ŠEĆERNE REPE NA PODRUČJU BAČKE TOPOLE Na području delovanja naše službe u periodu od 2001 do 2010 godine šećerna repa se gaji prosečno na oko 2.034 ha (površine variraju od 1.454 ha do 2.857 ha), odnosno na oko 2,95 % oraničnih površina. Prosečan prinos u periodu od 2001. do 2010. godine bio je 45,8 t/ha, a varirao je u širokom rasponu od 24,1 t/ha do 61,5 t/ha i bio je u korelaciji sa količinom i rasporedom padavina. Utvrđena je visoka korelaciona zavisnost između količine i rasporeda padavina i prinosa što ukazuje na potrebu navodnjavanja šećerne repe na području delovanja naše službe. Količina padavina u vegetacionom periodu na području Bačke Topole u analiziranom periodu prosečno iznosi 378,1 mm uz značajna odstupanja po godinama od 143,8 do 645,4 mm. U većem broju godina količina padavina u vegetacionom periodu i zimske rezerve vlage u zemljištu nisu dovoljne da zadovolje potrebe šećerne repe za vodom. Prosečan nedostatak padavina u vegetacionom periodu šećerne repe, u destogodišnjem periodu (2001-2010 godine) iznosi 190 mm. Nedostatak vode uglavnom je najveći u letnjim mesecima, julu i avgustu, i izražen je u većoj ili manjoj meri skoro svake godine i zato bi prvenstveno trebala da bude zastupljena u sistemima za navodnjavanje. U uslovima navodnjavanja na našem području delovanja šećerna repa se gaji na površini oko 570 ha, a ostvaren je prosečan prinos 59,8 t/ha. Norma navodnjavanja u zavisnosti od godine je iznosila od 30 mm do 243 mm. Povećanje prinosa navodnjavanjem iznosi 14,0 t/ha ili izraženo u procentima 30,56 % ( povećanje prinosa je variralo od 10,2 t/ha do 32,0 t/ha u zavisnosti da li su bile prosečne, umereno sušne, sušne ili veoma sušne godine). Ispitivanjem uticaja navodnjavanja na povećanje prinosa šećerne repe utvrđeno je da efekat navodnjavanja zavisi od vremenskih uslova u periodu vegetacije, te prinos repe varira iz godine u godinu kao i efekat navodnjavanja. Poštujući sve agrotehničke mere u proizvodnji, navodnjavanjem je postignuto bolje korišćenje genetskog potencijala sorte, veći prinos po jedinici površine i stabilnija proizvodnja.

ZAKLJUČAK U proizvodnji šećerne repe na našem području zasejane površine i postignuti prinosi variraju iz godine u godinu. Na veliko variranje prinosa uticali su uglavnom klimatski razlozi. Slabiji prinos šećerne repe u pojedinim godinama proizvodnje je uglavnom bio zbog nepovoljnih uslova u kritičnom periodu rasta tokom jula i avgusta meseca. Nedostatak vode u odnosu na potrebe biljaka za njom u ovom periodu, negativno je uticao na prinos šećerne repe. Navodnjavanje se ovde javlja kao faktor koji može da poveća prinos i stabilizuje proizvodnju. Šećerna repa je biljka koja za veće prinose zahteva ukupno velike količine vode. Ovo ukazuje na to da će šećerna repa u umerenim klimatskim prilikama uvek opravdati dopunska ulaganja u sisteme za navodnjavanje. Godinam se priča o malim procentima ukupnih površina koje se navodnjavaju, a među njima i šećernoj repi. Evidentne klimatske promene koje nas plaše i sa pojavom veće učestalosti sušnih godina usloviće sve veću potrebu izgradnje sistema za navodnjavanje. Proizvodnja šećerne repa pod sistemima za navodnjavanje pokazuje da je zapravo najveća dobit njihove upotrebe sigurnost proizvodnje koja će biti pretvorena i u financijsku korist. Literatura: [1] Vučić N. (1976) Navodnjavanje poljoprivrednih kultura, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet Novi Sad [2] Maksimović L., Dragović S. (2002) Efekat navodnjavanja šećerne repe u različitim ekološkim uslovima gajenja, Novi Sad, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

http://scindeks.ceon.rs/Related.aspx?artaun=19210

http://scindeks.ceon.rs/Related.aspx?artaun=7820




7

VETERINARSKO - SANITARNE MERE DEZINFEKCIJA, DEZINSEKCIJA, I DERATIZACIJA

DVM Milan Rašeta

Izvod:U savremenim uslovima življenja sve više postajemo svesni značaja očuvanja zdrave životne sredine.Pod borbom za zaštitu životne sredine podrazumeva se između ostalog i regulisanje populacije, mikroorganizama,artropoda i štetnih glodara. Dezinfekcija, dezinsekcija, i deratizacija predstavljaju vrlo značajne veterinarsko – sanitarne mere,ne samo u sprovođenju profilakse i suzbijanju infektivnih oboljenja, već i u realizaciji opštih sanitarnih programa.U ovom radu će biti gvora o regulaciji populacije artropoda ili dezinsekciji. Ključne reči: dezinsekcija,insekticidi,artropode, profilakse, sanitarni program.

VETERNARY – SANITARY MEASURES DESINFECTION, DISINSECTION AND PEST RODENT CONTROL

DVM Milan Raseta

Abstract:In modern conditions of life are ever more aware of the importance of preserving a healthy environment. The struggle for the protection of the environment implies, among other things and regulation of populations microorganisms, arthropods,and rodents control.Desinfecion, disinsection, ana pest rodent control are very important veterinary - sanitary measures, not only in the implementation of prophylaxis and control of infectious diseases, but in general the implementation of sanitation programs. In this paper we will discuss the regulation of arthropod populations or disinsection. Keywords: disinsection, insecticides, arthropods, prophylaxis, sanitation program

UVOD Pod pojmom dezinsekcija podrazumeva se regulacija populacije artropoda.Do danas je poznato više od milion vrsta artropoda, što predstavlja 80 posto od svih vrsta živih bića koja se nalaze na Zemlji.Uloga artropoda u prirodi je različita, neki od njih su korisni a drugi štetni.Neki insekti mogu da uzrokuju poremećaje zdravstvenog stanja ljudi i životinja i da izazovu ekonomske štete. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije štete od artropoda, u toku jedne godine, procenjuju se u vrednosti jednogodišnje žetve u celom svetu, odnosno artropode unište 1/3 namirnica koje se proizvedu u svetu godišnje, bilo tako što zagađuju bilo što pojedu namirnice.Prema jednima i drugima mora biti obraćena velika pažnja. Artropode imaju dvostruki značaj i to: epidemiološko – epizootološki i ekonomski značaj. Artropode zauzimaju veoma važno mesto pri pojavljivanju infektivnih bolesti, zoonoza i parazitoza.Najčešći prenosioci zaraznih bolesti iz grupe artropoda su dvokrilni insekti, buve i krpelji, ali su istovr(zarazne bolesti koje se prenose sa životinja na ljude).Da bi se prekinuo lanac daljeg prenošenja uzročnika bolesti, neophodno je da se emeno krpelji najznačajniji, jer su najčešće biološki prenosioci i njihova populacija najteže može da se kontroliše.Prenose veoma mnogo zoonoza. [1] Da bi se prekinuo lanac daljeg prenošenja uzročnika bolesti, neophodno je da se sprovodi sistematska i dezinsekcija.

o Uvod o Dezinsekcija o Metode dezinsekcije o Fumigacija o Zaključak o Literatura




8

DEZINSEKCIJA Dezinsekcija je uništavanje štetnih insekata koji mogu prenositi bolesti sa životinja na ljude ili sa životinja na životinje. Uspeh izvedene dezinsekcije zavisi od više faktora katao što su:dobro poznavanje bioloških osobina insekata, pravilan izbor metoda, kao i poznavanje sredine u kojoj se dezinfekcija izvodi. Stoga regulacija populacije artropoda može da bude efikasna jedino ako se zasniva na poznavanju i pravilnom sagledavanju biološkog ciklusa jedinki, sredine u kojoj se insekti nalaze i odabrane metode koja se primenjuje.Životna aktivnost insekata u našem podneblju ne odvija se jednakomerno u toku cele godine.Naj aktivniji su u toplijim godišnjim dobima. [2] Za vreme zime najveći broj vrsta miruje u svojim skrovištima.Porastom temperature njihova životna aktivnost raste,a najveća je pri temperaturi od 20 - 30°C.Kontrola brojnosti insekata mora se pratiti neprestano. METODE DEZINSEKCIJE Kad se govori o regulaciji populacije artropoda poznato je da se ona može da obavi različitim metodama,koje mogu da se podele u dve grupe,i to:grupa preventivnih i grupa metoda koje se preduzimaju kada su artropode naselile objekat. U regulaciji populacije štetnih artropoda od posebnog značaja su preventivne mere koje imaju za cilj da spreče njihovo naseljavanje.Kada artropode nasele objekat ili životinje onda se preduzimaju sledeće metode: a) mehaničke, b) fizičke, c) biološke i d) hemijske metode.

a) Mehaničke metode. Ovo je jedan od najstarijih načina borbe sa artropodama.Primenjuje se pretežno u zaštiti objekata od ulazaka i boravka insekata u pojedinim prostorijama.Umehaničke mere regulacije populacije artropoda spadaju: održavanje higijene (predmeta,objekata,životinja i ljudi), primena lepljivih masa,zamračivanje objekata (premazivanje objekata plavom bojom), postavljanje mrežica na otvore(promera 2-5 mm), postavljanje vazdušnih barijera i sl. [2]

b) Fizičke metode. Odfizičkih metoda u borbi sa insektima koriste se: visoka i niska temperatura,ultrazvučni i radio talasi, gama zraci i električna struja.

− Visoka temperatura se primenjuje u vidu suve i vlažne toplote. Najveći broj vrsta artropoda je neotporan visoke temperature i strada već pri temperaturama od 39 do 54 °C.

− Suva toplota (spaljivanje,opaljivanje) se kada za to postoji ekonomska opravdanost.Vlažna toplota se koristi pri većoj invadiranosti tekstilnih predmeta jajima ili pak odraslimim oblicima artropoda (peglanje). [2]

Niske temperature se korise vrlo retko. Kratkotrajnim hladjenjem invadiranog predmeta na -8°C nastupa smrt insekata. − Ultrazvučni i radio talasi,gama zraci i električna struja sve više nalaze primenu u praksi.

c) Biološka metoda. Insekti u prirodi imaju veliki broj neprijatelja.U borbi protiv insekata koriste se njihovi prirodni

neprijatelji(ptice,gmizavci,ribe,artropode i dr.)a u poslednje vreme i mikrorganizmi,na primer bakterija Bacillus thurigensis,dok su naučnici u SAD i Rusiji identifikovali 284 virusa koji mogu da zamene DDT u borbi protiv 15 vrsta insekata. [2]

d) Hemijska metoda. To je metoda izbora današnjice,s obzirom da su rezultati njene primene uočljivi neposredno

posle izvršene dezinsekcije.Hemijska sredstva koja se koriste u regulaciji populacije artropoda dele se na insekticide i repelente. [2] − Insekticidi su hemijska sredstva koja imaju zadatak da privuku insekta i da ga unište, a − Repelenti su hemijska sredstva koja svojim osobinama treba da odbijaju insekte.

Prema putevima prodiranja u telo insekta,insekticidi se dela na: digestivne, respiratorne, kontaktne i kombinovane insekticide. Hemijska sredstva za dezinsekciju primenjuju se u obliku: praška, rastvora, emulzija, suspenzija, aerosola, fumiganata i mamaca.




9

Veliki broj hemijskih preparata koji se primenjuju u dezinsekciji ispoljava toksično, kancerogeno,mutageno i teratogeno dejstvo ne samo na insekte već i na čoveka, zato je potrebno biti veoma oprezan kod njihovog izbora i upotrebe. Prema hemijskim karakteristikama i toksikološkim osobinama insekticidi se dele na: biljne, organohlorne, organofosforne, karbamate i gasovite insekticide. [3] Koja će grupa insekticida da se primeni zavisi od vrste insekata, njihovog broja, stadijuma razvoja i specifičnosti objekata. Pre upotrebe bilo kojeg sredstva neophodno je da se pročita uputstvo proizvodjača. Neposredno pred izvodjenje dezinsekcije potrebno je, pored navedenog da se uradi:

− obavi inspekcija objekata koji se tretiraju, − utvrdi vrsta i približna populacija insekata, − odabere metoda u zavisnosti od situacije, − odredi način aplikacije, − pripremi aparatura i oprema,i − zaštiti dezinsektor.

FUMIGACIJA

Predstavlja primenu gasovitih sredstava u regulaciji populacije artropoda i glodara. Za razliku od aerosola,čija je prodorna moć ograničena, fumiganati uspešno prodiru u tretirani materijal i u uspešno izlaze iz njega. Ovo svojstvo čini fumigante efikasnim i ekonomski opravdanim u suzbijanu štetočina u skladištima i na mestima kada druge mere suzbijanja ne mogu da se izvedu. Fumigacija kao metoda ima izvesne prednosti: fumiganti deluju na sve insekte,to je najbrži način njihovog uništavanja,deluju i na mestima na kojima ne mogu da se upotrebe drugi pesticidi,smanjena je opasnost od rezidua u robi koja je tretirana,uništavaju se insekti koji su postigli rezistenciju na pesticide.No, pored ovih prednosti, fumigacija ima i nedostataka kao što su:veoma velika toksičnost, neophodne su posebne mere opreza i oprema i dobra hermetizacija tretiranih objekata. Fumigaciju mogu da izvode samo ovlašćene i stručne osobe. [2] Za izvodjenje dezinsekcije postoji i odgovarajuća oprema-prskalice. Postoje dva tipa prskalica i to stacionarne i pokretne, koje mogu biti i različitog kapaciteta.Pri izvodjenju dezinsekcije, neophodno je da se posebna pažnja posveti zaštiti lica koja izvode akciju.U isto vreme, u neposrednoj blizini mora da bude priručna apoteka sa odgovarajućim antidotima. U toku izvodjena dezinsekcije izvodjač ne sme da jede, pije i puši.Posle završenog rada oprema i odelo moraju dobro da se operu, kao i sam izvodjač. [3]

ZAKLJUČAK Dezinsekcija je važna profilaktička mera koja se primenjuje u humanoj i veterinarskoj medicini, koja prvenstveno ima za cilj da zaštiti zdravlje ljudi i životinja.Zbog finansijskih problema, ne sprovodi se rdovno na velikim farmama za uzgoj životinja (dok ih inspekcija ne primora) a još slabije na manjim poljoprivrednim gazdinstvima i ako joj i oni u zadnje vreme posvećuj više pažnje jer vide da imaju koristi od nje. Dezinsekciju za sada redovno rade na klanicama i nekim fabrikama stočne hrane. Postoje specijalizovane službe za izvodjenje dezinsekcije.To je obavezna mera koja je propisana (Zakon o veterinarstvu –„ Sl. list RS”,br. 91/05 i 30/10). Uspešno upravljanje populacijom artropoda je bazirano na tri osnovna elementa: preventivne mere, monitoring i korišćenje hemijskih jedinjenja.Poznavanje rezistencije je preduslov za adekvatan izbor insekticida, kako bi se postigla optimalna efikasnost i kako bi se izbegle osnovne neciljne opasnosti.Na osnovu svega iznetog i praktičnih iskustava u toku izvodjenja dezinsekcije, može se zaključiti da je u cilju biosigurnosnih mera potrebno kontinuirano sprovodjenje dezinsekcije uz poštovanje svih mera opreza i izvodjenje dezinsekcije od strane stručnih lica ili specijalizovanih firmi.Sprovodjenje dezinsekcije je izuzetno značajna biosigurnosna mera, koja direktno utiče na zdravstveni status životinja i njihovu proizvodnju a samim tim i zdravlje ljudi kako u regionu rada naše PSS tako verovatno i svuda . Litertura: [1] Vukićević Z., Hrgović N (1989): Dezinfekcija u veterinarstvu, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu [2] Prof. dr Brana Radenković (1998): Praktikum iz zoohigijene, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu [3] Razni autori (2000-2013): Zbornici radova sa savetovanja DDD, Sekcija za DDD, Katedra za zoohigijenu Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu




10

PASULJ

dipl.ing. Vesna Bilić

Izvod: Pasulj je veoma stara kulturna biljka. Najvažnija vrsta pasulja – Phaseolus vulgaris L Savi, je poreklom iz Amerike. Širenje Evropom počinje iz Španije. U našu zemlju pasulj su doneli Turci sa južne, a Austrougari sa severne strane.U okviru ove vrste postoji širok izbor savremenih sorti i bezbroj domaćih populacija. Danas se većinom gaje uspravni, žbunasti pasulji obojenog ili belog zrna, dok su se ranije češće gajili visoki pasulji tj. pritkaši. Za proizvodnju pasulja postoji 12 domaćih sorti, prilagođenih ukusima i našim agroekološkim uslovima. Sedam je stvoreno u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, a pet u Smederevskoj Palanci i Zaječaru. Pasulj predstavlja za nas najvažniju belančevinastu hranu biljnog porekla. Pasulj postaje dragocen usev i izvaredan predusev. On se kao čist usev u Srbiji gaji na preko 20.000 hektara, sa prosečnim višegodišnjim prinosom od oko 1,3t/ha. Dosta se gaji u združenoj setvi sa kukuruzom, ali površine nisu statistički obrađene. Ključne reči: pasulj, proizvodnja, prinos.

BEANS

BSc Vesna Bilić Abstract: Beans are very old crop plants. The most important types of beans - Phaseolus vulgaris L River, originating from America. The expansion of Europe begins in Spain. In our country the beans are brought Turks to the south, and the Austro-Hungarians on the north strane.U within these types there is a wide selection of modern varieties and a myriad of local populations. Today, the majority grow upright, bushy colored beans or white beans, while the earlier more often harbored high beans that. pritkaši. For the production of beans, there are 12 local varieties adapted to our tastes and agro-ecological conditions. Seven was developed at the Institute of Field and Vegetable Crops in Novi Sad, and five in Smederevo and Zajecar. Bean represents for us the most important protein food of plant origin. Beans become a valuable crop and phenomenal preceding crop. It is a main crop grown in Serbia over 20,000 acres, with the average years of yield of 1.3 t/ ha. A lot of it is grown in a joint sowing the corn, but the surfaces are not statistically analyzed. Keywords: bean, production, yield.

UVOD

Pasulj (Phaseolus vulgaris L.) zauzima značajno mesto u ishrani stanovništva, ali i u poljoptrivrednoj proizvodnji kao ekonomski isplativa biljna vrsta i dobar predusev. On predstavlja za nas najvažniju belančevinastu hranu biljnog porekla. Koristi se kao varivo za spravljanje raznih jela. U konzervnoj industriji koristi se za proizvodnju gotovih jela. U ishrani koristi se kao povrće (boranija), mlade nedozrele mahune onih oblika pasulja u kojih su one sočne, mesnate i bez grubog vezivnog tkiva. Seme pasulja sadrži 23-30% kvalitetnih belančevina. U njihovom aminokiselinskom sastavu su zastupljene aminokiseline koje su veoma značajne za ljudski organizam, usled čega pasulj ima veći značaj u ishrani od nekih drugih

o Uvod o Odnos pasulja prema činiocima spoljašnje sredine o Tehnologija proizvodnje pasulja u našim agroekološkim uslovima o Zaključak o Literatura




11

zrnenih mahunjača, koje sadrže više belančevina. Belančevine pasulja su lako svarljive, a ljudski organizam ih dobro iskorišćava. Hranljiva vrednost pasulja proističe i iz okolnosti da njegovo seme sadrži prosečno oko 55% skroba. Slama pasulja, a naročito njegove mahune mogu se koristiti za ishranu preživara – najbolje ovaca i koza, ali je hranljiva vrednost i svarljivost dosta mala. Kao i ostale zrnene mahunjače, pasulj ima i veliki agrotehnički značaj. Pošto obogaćuje zemljište azotom, odličan je predusev za skoro sve njivske biljke, a naročito za ozima strna žita. Povoljno ga je sejati i u redovima mladog voća ili vinove loze. Pasulj ima kratku vegetaciju, rano napušta površinu. Za njega je karakteristično da daje dobre prinose, a osušeno zrno se lako čuva i pri tom ne gubi ništa od hranljivih sastojaka, pored toga lako se transportuje.

ODNOS PASULJA PREMA ČINIOCIMA SPOLJAŠNJE SREDINE

Pasulj je biljka toplog i umereno toplog podneblja. Potrebe u toploti su mu velike. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 10-12° C. Neposredno posle nicanja biljčice pasulja uginjavaju i pri najslabijim mrazevima (- 0,5 do -1° C ). Odrasle biljke mogu da prežive rane jesenje mrazeve do minus dva stepena. Slabiji rani mrazevi oštećuju mlađe delove biljke, posebno pupoljke, dok jači uništavaju celu biljku. [1] Visoke temperature u vreme cvetanja izazivaju opadanje pupoljaka i remete oplodnju, naročito ako su praćene nedostatkom vlage . usled čega se smanjuje broj semena u mahuni, a ponekad opadaju tek formirane mahune. Pasulj u toku vegetacije ne podnosi jaka temperaturna kolebanja, čak ni velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura. [1] Velika vlažnost u toku vegetacije na pasulj nepovoljno utiče, naročito uz niske temperature. Pasulj pripada grupi biljaka koje dobro usvajaju vodu i ekonomično je troše. Najbolje prinose postiže pri ravnomernom rasporedu padavina od 200 do 250 mm tokom vegetacionog perioda. Kritičan period za vlagom je period formiranja pupoljaka pa do kraja faze nalivanja semena.Posle kratkotrajne suše u prvom delu vegetacije pasulj se dobro oporavlja, ali ako suša nastupi u vreme formiranja reproduktivnih organa, tada nanosi nenadoknadljive štete. Uz primenu adekvatnog navodnjavanja, može se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. [1] Pasulj dosta dobro podnosi slabije zasenjivanje, naročito u vreme cvetanja i formiranja mahuna. Ovo znači da se pasulj može gajiti u združenoj setvi sa kukuruzom, na manjim površinama. Nedostaci združenog useva najčešće su smanjen prinos oba useva, veliki utrošak radne snage ( ručna berba). U odnosu na zemljište pasulj je veoma zahtevan. On je biljka plodnih zemljišta, dobrog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Najbolje mu odgovara černozem, a isto tako i dobro aluvijalno zemljište i livadske crnice ( pH 6-7,5 ). [1] Pasulj se kod nas često seje na najsiromašnijim parcelama, jer je uvaženo mišljenje da ga ne treba đubriti. Međutim, to je jedan od razloga postizanja niskih prinosa. Za ostvarivanje visokog prinosa zemljište mora biti obezbeđeno u hranivima.

Slika1. Pasulj; Phaseolus vulgaris L.




12

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PASULJA U NAŠIM AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA

PLODORED - Pasulj ne podnosi monokulturu, prinos se smanjuje i pri dvogodišnjem uzastopnom gajenju na istoj površini. Plodored mora biti podešen tako da pasulj na istu površinu dođe tek posle četvrte ili pete godine. Kao predusevi preporučuju se usevi intenzivne agrotehnike, zbog dublje i kvalitetnije obrade i đubrenja. U plodoredu pasulj može da dođe posle gotovo svih useva (izuzev mahunjača). Ređe se gaji posle strnih žita, a najčešće dolazi posle kukuruza i suncokreta. Pasulj je odličan predusev za gotovo sve gajene biljke, a naročito za ozima strna žita. On rano napušta površinu, usled čega svi radovi oko obrade zemljišta i setve strnina mogu da se izvedu kvalitetno i u optimalnim agrotehničkim rokovima. [1] OBRADA ZEMLJIŠTA – u proizvodnji pasulja predstavlja odgovoran posao. Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Pasulj pozitivno reaguje na rano jesenje oranje i povećanu dubinu osnovne obrade (30-35cm). U dublje obrađenom zemljištu se formira veća rezerva vlage, a koren pasulja se u takvom zemljištu bolje razvija. Ako je za predusev izvedeno duboko oranje, pasulj se zadovoljava i dubinom oranja od oko 20-25cm. Zemljište tokom zime treba ostaviti u otvorenim brazdama. U proleće, čim se zemljište dovoljno prosuši zatvoriti brazde i poravnati zemljište. Time se uništavaju i korovi čija vegetacija počinje pre setve pasulja. U prvoj nedelji aprila obaviti predsetvenu pripremu kombinovanim mašinama. Predsetvena priprema ima za cilj konačno i fino ravnanje površine i formiranje rastresitog sloja zemljišta dubine od 10cm. ĐUBRENJE – Pasulj ima dosta velike potrebe u hranljivim materijama. On ima najveće potrebe u azotu, a najmanje u fosforu. Međutim, poznato je da pasulj mali deo svojih potreba u azotu podmiruje iz zemljišta, a najveći deo iz azotofiksacije (80%). Potrebe u kalijumu su za oko 60% manje nego u azotu. Za prinos od 100 kg zrna i odgovarajuću vegetativnu masu pasulj utroši 7,8-8,6 kg azota, 1,5-1,8 kg fosfora i 3,2-3,8 kg. Najveći deo hranljivih materija pasulj usvaja u relativno kratkom periodu od nicanja do kraja cvetanja. Azot se unosi samo u količini koja treba da zadovolji potrebe pasulja dok se ne formiraju kvržice (30-50kg/ha). Azot se unosi u zemljište sa predsetvenom pripremom. Fosfor (70-80kg/ha) i kalijum (50-80kg/ha) se unose pod osnovnu obradu. Tačnu količinu NPK hraniva treba odrediti agrohemijskom analizom zemljišta nakon skidanja preduseva. Na lakim, peskovitim zemljištima može se ispoljiti nedostatak mikroelemenata, najčešće bakra, mangana, cinka i magnezijuma, kada se upotrebljavaju adekvatna folijarna đubriva. Na zemljištima gde se pasulj nije gajio predhodnih 7-10 godina poželjno je upotrebiti mikrobiološka đubriva. [1] SETVA – Preduslov sigurne proizvodnje pasulja je korišćenje deklarisanog, kvalitetnog semena. Granične vrednosti za kvalitet semena pasulja; Službeni list SFRJ 47/1987, Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja: čistoća semena – min. 97%, klijavost semena – min. 70%, drugih vrsta i korova- 0% i maksimalna vlažnost semena 14%. Zadovoljavajući prinos se ne može dobiti korišćenjem nedorađenog semena iz merkantilne proizvodnje. Mora se strogo voditi računa o zdravstvenom stanju semena. Mikrobiološko đubrivo sa odabranim sojevima kvržičnih bakterija meša se sa semenom neposredno pred setvu. Nanošenje mikrobiološkog đubriva može se izvršiti u magacinu ili može da bude izvršeno u prigodnim mešalicama na samoj njivi. Treba voditi računa da kako đubrivo tako ni već inokulisano seme ne budu izloženi sunčevoj svetlosti koja uništava ove korisne bakterije. [2] U prosečnim godinama pasulj se seje u poslednjoj dekadi aprila, gde postoje uslovi za navodnjavanje pasulj se može sejati i do polovine maja. Pasulj je usev širokoredne setve. Rastojanje između redova iznosi najčešće 50cm. Setva na međuredni razmak od 70cm ne obezbeđuje adekvatan vegetacioni prostor, biljke ne sklope redove u cvetanju, a u usevu je niža relativna vlaga vazduha, a samim tim smanjena je i oplodnja. Setvom treba postići 350.000 do 400.000 biljaka po hektaru. Količina semena zavisi od krupnoće i kvaliteta semena. Kod sitnosemenih sorti pasulja potrebno je 80-100 kg/ha, srednje krupnih 100-150, a kod krupnosemenih i do 200 kg/ha semena. Usled okolnosti da se masa 1000 semena jako koleba, najpravilnije je da se na osnovu planirane gustine setve, mase 1000 semena i vrednosti pokazatelja kvaliteta semena za setvu, odredi u svakom slučaju posebno. Odgovarajuća gustina biljaka daje šansu za dobar i stabilan prinos. Dubina setve je od 3 do 6cm, u zavisnosti od krupnoće semena, vremena setve, tipa zemljišta i njegove vlažnosti. Sitnosemeni pasulj se seje pliće, a krupnosemeni dublje. NEGA – pasulja sastoji se u međurednoj obradi, navodnjavanju, prihranjivanju, zaštiti od bolesti, štetočina i korova. Kultiviranje se obavlja radi razbijanja pokorice i uništavanja korova. Prvo kultiviranje se obavlja deset dana posle nicanja, ne pre faze prve troliske. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Drugo kultiviranje kad biljke dostignu visinu od 15cm, a najkasnije pred cvetanje. Treba paziti da se koren ne povredi. Ne treba ulaziti u usev kad su biljke vlažne zbog mogućnosti širenja bolesti.Važno je sejati sorte koje su tolerantne prema dominantnim biljnim bolestima za naš region: Dvadesetica, Biser, Zlatko, Sremac... U savremenoj proizvodnji pasulja obavezna je upotreba herbicida. Navodnjavanju se pristupa po potrebi, a skoro redovno u vreme cvetanja i nalivanja zrna. U našim klimatskim uslovima češća potreba za vodom je u fazi nalivanja zrna. Potreba za navodnjavanjem može nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u




13

suvo zemljište, jer je pasulju potrebna veća količina vode za nicanje. Sprovođenjem ove mere prinosi se mogu povećati i do jedne tone po hektaru. Vegetacija pasulja je kratka i odvija se u najtoplijem delu godine.Stanje useva se menja iz dana u dan, te u usevu treba biti uvek prisutan. Svaki dan zakašnjenja u primeni neke mere nege znači mnogo.

Slika 2. Pasulj ŽETVA – Kašnjenjem sa žetvom pasulja, ali i preranom žetvom, dobija se proizvod lošijeg kvaliteta, koji je teže realizovati na tržištu. Pasulj sazreva od osnove ka vrhu stabla. Ova osobina je slabije izražena kod niskih sorti, a znatno više kod pritkaša. Isto tako ona je slabije izražena u ranostasnih, a više kod kasnostasnijih sorti. Prezrele mahune lako pucaju, pa se seme osipa, pogotovo ako se smenjuju kišno i sunčano vreme. Niske sorte pasulja, gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele, a biljka je ostala bez lista i sadržaj vode u zrnu je do 18%. U pogledu sazrevanja pasulj ima osobinu da dobro naknadno (posle košenja) dozreva. Žetva niskih formi je jednofazna ili dvofazna. Kod jednofazne žetve biljka pasulja je potpuno zrela i bez lišća. Mehanizovana žetva se sprovodi kombajnima, koji se za tu operaciju moraju adaptirati. Neki proizvođači da bi smanjili troškove pri žetvi, skidaju usev sa kombajnima koji nisu adaptirani, a to dovodi do loma i prosipanja semena. Tada se povećava otpad i kod prebiranja, jer je semenjača pukla ili napukla. Dvofaznoj žetvi se pristupa kada je veći deo mahuna na biljci sazreo, lišće je opalo ili je žuto na gornjem delu stabla. Biljke se rano ujutru počupaju ili pokose. Preporučuje se košnja, jer se smanjuju nečistoće (grudvice zemlje) kod prebiranja. Zatim se suše dan-dva u redovima, a zatim se ručno ili mašinski ovrše. Pri gaženju treba voditi računa o debljini sloja koji ne sme da bude manji od 40cm. Pre skladištenja pasulj treba očistiti, sortirati i obaviti dezinsekciju. Čuvanje pasulja je nezavisno od načina berbe, naprslih zrna ne sme biti više od 5%. Najčešće se pasulj kod nas pakuje i čuva u vrećama različite zapremine. Međutim, pakovanje u velikoj meri utiče na uspešnost prometa. Savremeni kupac traži kvalitetno i privlačno upakovanu robu. Potrebno je voditi računa o veličini




14

pakovanja. Za finalnu prodaju, posebno preko trgovinskih lanaca, poželjno je da pakovanja sadrže količinu pasulja potrebnu za jedno kuvanje za porodicu koja ima najčešće dva do četiri člana.

ZAKLJUČAK

Kao i ostale zrnene mahunjače, pasulj ima i veliki agrotehnički značaj. Pošto obogaćuje zemljište azotom, odličan je predusev za skoro sve njivske biljke, a naročito za ozima strna žita. Pasulj ima kratku vegetaciju, rano napušta površinu. Za njega je karakteristično da daje dobre prinose, a osušeno zrno se lako čuva i pri tom ne gubi ništa od hranljivih sastojaka, pored toga lako se transportuje. Pasulj predstavlja za nas najvažniju belančevinastu hranu biljnog porekla. Prvi uslov za uspeh u proizvodnji pasulja jeste izbor sorte, zatim upotreba kvalitetnog semena, i treći pravilna primena agrotehničkih mera. Pasulj je potrebno sejati na odgovarajuće zemljište, koje nije zapušteno, koje je bez višegodišnjih korova. Uz korišćenje deklarisanog semena, koje ima klijavost veću od 95% mogu se ostvariti prinosi od 3-3,5 t/ha, što je skoro tri puta više od republičkog proseka. Precizni podaci o proizvodnji pasulja (onaj deo površina pod pasuljem koji se statistički prati, odnosno proizvodnja u čistom usevu) na području Bačke Topole, zapravo i ne postoje, jer nema krupne proizvodnje. Pasulj se uglavnom gaji na malim površinama, pojedinačne parcele su najčešće manje od jednog hektara. Nekad smo bili značajan proizvođač pasulja (pošto je pasulj tradicionalno sejan kao dopunski usev, zajedno s kukuruzom), ali uvođenjem hibrida nove generacije koji zahtevaju gušću setvu (pa više nema mesta za pasulj) ga je proteralo s naših njiva , takođe pošto su prinosi u sušnim godinama na nivou ispod 1,0 tone po hektaru, zbog neprimenjivanja pravih agrotehničkih mera i suše, poslednjih godina proizvodnja je značajno opala. Nadam se da će ovaj tekst biti od koristi kako proizvođačima koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom, tako i iskusnim proizvođačima pasulja. Iskreno se nadam da će ovaj tekst o pasulju kao nacionalnoj hrani doprineti popularizaciji proizvodnje pasulja, poboljšanju agrotehnike pasulja, povećanju prinosa, ekonomičnosti proizvodnje i podizanju kvaliteta ishrane, pa i života. Literatura: [1] Stevan Jevtić (1992 ): Posebno ratarstvo [2] Jovan Todorović, Mirjana Vasić, Vida Todorović (2008): Pasulj i boranija [3] mr. Živomir Miladinović, prof. dr. Miroslav Popović i mr. Đino Ivović (1982): Pasulj, grašak, boranija, bob [4] dipl..ing. Milica Krčmar, mentor Biserka Vujić (2008) : Pasulj-uzgoj, tehnološka zrelost, berba i skladištenje Slika 1., http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7 Slika 2., http://psssle.com/povrtarstvo/212-pasulj-phaseolus-sp

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=PG25095.htm&autor=7




15

EFEKTI PRIMENE SEMENA ULJARICA I BILJNIH ULJA NA SADRŽAJ POLINEZASIĆENIH MASNIH KISELINA U ANIMALNIM PROIZVODIMA

dipl.ing. Predrag Ivančević

Izvod: Cilj rada je da ukaže na mogućnosti primene hrane obogaćene semenom uljarica i njihove efekte na sadržaj omega-3 masnih kiselina u mesu. Analiza literaturnih podataka i ogleda više autora ukazuju na svrsishodnost primene ove tehnologije, jer je povećana koncentracija omega-3 masnih kiselina, što je smanjilo odnos omega-6 i omega-3 kiselina čineći ga sa zdravstvenog aspekta boljim za ljudsku ishranu. Ključne reči: seme lana, omega-3 masne kiseline, omega-6 masne kiseline

EFFECTS OF OILSEEDS AND VEGETABLE OILS THE CONTENT POLYUNSATURATED FATTY ACIDS IN ANIMAL PRODUCST

BSc Predrag Ivančević

Abstract: The aim of this paper is to show the possibilities of food rich oil seeds, and their effects on the content of omega-3 fatty acids in mesu.Analiza literature data and experiments of many authors point to the usefulness of applying this technology for increased concentration of omega-3 fatty acids, which reduced the ratio of omega-6 and omega-3 fatty acids, making it a better health aspects of human nutrition Keywords: flax seed, omega-3 fatty acids, omega-6 fatty acids

UVOD Programi zdravstveno bezbedne hrane koja je obogaćena nezasićenim masnim kiselinama dobijaju sve značajnije mesto zadnjih godina u svetu. Interes za omega-3 masne kiseline povezuje se sa proučavanjima koja su sprovedena na Grenlandu, Bang i sar. [1] u svojim istraživanjima su utvrdili da Eskimsko stanovništvo ima izvanredno nisku stopu koronarnih bolesti i to su doveli u vezu sa njihovom ishranom koja je tradicionalno bogata plodovima mora. Ljudsko telo ne može da sintetiše alfalinolnu kiselinu (omega-3) što je čini esencijalnom masnom kiselinom i ukazuje na to da se mora unositi hranom. Seme lana je najbogatiji izvor ALA, prirodni izvori druge dve omega kiseline (EPA i DHA) su tuna, losos, rakovi, riblje ulje. [2]

o Uvod o Materijal i metod rada o Rezultati o Zaključak o Literatura




16

MATERIJAL I METOD RADA

Pregled i analiza podataka iz literature i ogleda grupe naučnih istraživača Naučnog instituta za prehrambene tehnologije –Novi Sad, na efekte primene semena uljarica i biljnih ulja na sadržaj polinezasićenih masnih kiselina u animalnim proizvodima.

REZULTATI Analizom rezultata primene hrane obogaćene polinezasićenim masnim kiselinama velikog broja autora ukuzuju na pozitivne efekte ove tehnologije. Uticaj hrane obogaćene semenom lana na sadržaj omega-3 istraživala je u ogledu i grupa autora naučnog Instituta za prehrambene tehnologije, Novi Sad. [3] na farmi svinja u Jermenovcima na 24 praseta. Ogled je trajao od zalučenja - 35 dana do 79 dana kad je izvršeno klanje. Kontrolna grupa je hranjena sa standardnim obrokom, a ogledna sa standardnim obrokom obogaćenim sa ekstrudiranim semenom lana-2%. Ishrana je bila po volji. Tokom tova prasadi nije bilo obolenja ni gubitaka. Prasad u oglednoj grupi dostigla je veću težinu (35 prema 30 kg) uz manju potrošnju hrane (40 prema 45 kg). Prirast kod ogledne grupe iznosio je 557 grama, a kontrolne 477 grama dnevno. Konverzija kod ogledne grupe takođe je bila bolja 1,63 prema 2,14 po kg prirasta. U svežem mesu prasadi ogledne grupe znatno je veći sadržaj omega-3 masnih kiselina (5,27 prema 0,54 mg u 100 gr), pa je time i odnos omega-6 i omega-3 znatno povoljniji (3,79 prema 23,97). Ovi rezultati su bili signal za praktičnu primenu ove biotehnologije na farmi ,,Doža Đerđ ,,-Bačka Topola. Na ovoj farmi je od 2011. godine ekstrudirano seme lana ulazi u sastav gotovih smeša za tovne svinje (u količini od 2 %) u završnoj fazi tova kada tovne svinje imaju od 60-100 kg. Ostvareni rezultati prirasta u tovu od 750 grama dnevno. Konverzija iznosi 3,4 kg /kg prirasta. Domaće tržište na žalost nije spremno da plati kvalitet tako da je cena ovog mesa ista kao i kod tovnih svinja hranjenih bez lana. Menadžment ,,Doža Đerđa,, međutim sa primenom semena lana u ishrani svinja očekujući da će u predstojećim vremenima ovi visokovredni finalni proizvodi imati i adekvatnu valorizaciju na tržištu svinjskog mesa. Grupa Francuskih autora [4] je sprovela ogled dodavanjem lanenog semena u obroke tovnih goveda i dokazala da je značajno poboljšana nutritivna vrednost mesa. U istraživanjima Grinarija i Baumana [5] koji su ispitivali efekat hranidbenih faktora na uticaj konjugovane linoleinske kiseline u mlečnoj masti u mleku krava utvrđeno je da su biljna ulja (soja, suncokret, uljana repica) efikasnija od ekstrudiranih zrnevlja uljarica u povećanju konjugovane lenoleinske kiseline. Takođe je interesantno istraživanje Mir Z. Isar [6] sa dodatkom 4 % ulja uljane repice u obroku mlečnih koza koje je dovelo do povećanja sadržaja CLA u mlečnoj masti (do 204 %).

ZAKLJUČAK

Uključivanjem semena lana i biljnih uljarica u koncepte ishrane domaćih životinja imaće u perspektivi sve veći značaj zbog svojih pozitivnim efekata na zdravlje ljudi. Polinezasićene masnoće linolna i linoleinska kiselina od vitalnog su značaja za mozak (čine 20% suve materije mozga), nervni imunološki i kardiovaskularni sistem i kožu. Konzumiranje masnoće u iznosu od 20 % [7] od ukupnog broja kalorija smatra se optimumom (trenutni prosek u Velikoj Britaniji premašuje 40%). Stanovnici zemalja u kojima se beleži niska stopa bolesti vezanih za masnoće kao što su Japan, Tajland, Filipini konzumiraju svega 15 % od ukupnog broja kalorija u vidu masnoće. Optimalan ,,profil masnoće,, zasnovan na 20 % od ukupnog broja kalorija sastoji se od:

• 4 % omega-6 • 3 % omega-3 • 7 % mononezasićene masnoće • 6 % zasićene masnoće




17

Literatura: [1] Bang HO, Dyerberg J, Sinclair HM (1980) The composition of the Eskimo food in northwestern Greenland.Am J Clin Nutr [2] Rade Jovanović,Ljiljana Sretenović,Jovanka Lević (2009) ,,Korišćenje savremenih biotehnologija u ishrani domaćih životinja,, [3] Đorđe Okanović, Nebojša Ilić, Dragan Palić, Radiša Drobnjaković, Čedomir Vukčević (2010) ,,Uticaj hrane obogaćene semenom lana na sadržaj omega-3 masnih kiselina u prasećem mesu,, [4] Buchart Domenique,Gobert Mylene,Habeanum Mihaela,Parafita Emilie,Gruffat Domenique,Duran Denis (2009) ,,Efekat N-3 pufa i antioksidanata na masne kiseline goveđeg mesa i lipoperodiksidaciju kod goveda gajenih radi mesa,, [5] Griinari J.M.,Bauman D.E.. (1999) Biosynthesis of conjugated linoleic acid and its incorporation into meat and milk in ruminants,, [6] Mir Z.,Goonewardene L.A.,Okine E,.Jaegar S.Scheer H.D (1999) ,,Effect of feeding canola oil on constituents, conjugated linoleic acid (CLA) and long chain fatty acids in goots milk. [7] Patrik Holford (1999) ,,Biblija optimalne ishrane,,




18

ZELENA KABASTA HRANIVA ZA ISHRANU OVACA

dipl.ing. Milan Stojanović Izvod: U zelena kabasta hraniva spadaju zelena masa sa travnjaka, zelena hraniva sa oranica i sporedni proizvodi ratarstva i povrtarstva. Ova hraniva predstavljaju jeftin izvor hranljivih materija visoke svarljivosti. Najekomičniji način ishrane ovaca ovim hranivima postiže se ispašom ili donošenjem zelena mase u staje. Vreme iskorišćavanja zelene biljne mase ograničeno je trajanjem vegetacije, zbog toga se veće ili manje količine ove kabaste hrane konzerviše za zimski period. Mogućnost konzumiranja ovih hraniva od strane ovaca je daleko veća, zato što su ona ukusnija i sadrže daleko manji sadržaj sirove celuloze. Ključne reči: zelena hraniva, zelena masa sa travnjaka, zelena masa sa oranica, sporedni proizvodi ratarstva i povrtarstva GREEN FORAGES NUTRITION IN SHEEP

BSc Milan Stojanović

Abstract: The green forages are green mass with lawns, green feed with grain and by-products of field and vegetable crops. These nutrients are an inexpensive source of high nutrient digestibility. The most economic way of feeding sheep these nutrients is achieved by grazing or by adopting green mass in the stalls. Time utilization of green plant material is limited by the length of the growing season, because it is larger or smaller amounts of conserved fodder for the winter. The possibility of consumption of these nutrients by sheep is far greater, because they taste better and contain less content of crude fiber. Keywords: green feed, green mass of the lawn, a green mass of arable land, by-products of farming and vegetable growing UVOD U zelena kabasta hraniva spadaju zelena masa sa travnjaka, zelena hrana sa oranica i sporedni proizvodi ratarstva i povrtarstva. Ova hraniva predstavljaju jeftin izvor hranljivih materija visoke svarljivosti. Najekonomičniji način ishrane ovaca ovim hranivima postiže se ispašom ili donošenjem zelene mase u staje. Vreme iskorišćavanja zelene biljne mase ograničeno je trajanjem vegetacije. Zbog toga se veće ili manje količine ove kabaste hrane konzerviraju za zimski period. Ovce rado konzumiraju ova hraniva zato što su ona ukusnija i sadrže daleko manje sirove celuloze. Na području Severnobačkog okruga prema Popisu poljoprivrede 2012 – prvi rezultati broj ovaca iznosi 21.241 grlo. Poslednjih godina se u našem okrugu udvostručio broj odgajivača ovaca i povećao broj samih jedinki. Zelena kabasta hraniva za ispašu ovaca koja se najviše koriste su travnjaci gde su površine trajno ili periodično obrasle gustim sklopom različitih biljnih vrsta i koriste se za ipašom, kosidbom ili kombinovano. Mogu biti prirodni i veštački. U zavisnosti od načina korišćenja, travnjaci se dele na pašnjake, livade i sejane travnjake. Hraniva sa oranica (krmno bilje) mogu se koristiti za ishranu ovaca u zelenom stanju ili konzervirana. Zelena hraniva prosolikih i strnih žita odlikuju se time što sadrže male količine sirovih proteina, vitamina i kalcijuma.

o Uvod o Zelena kabasta hraniva o Zaključak o Literatura




19

ZELENA KABASTA HRANIVA

Zelena hraniva sa travnjaka u zavisnosti od načina korišćenja dele se na pašnjake, livade i sejane travnjake. Organizam ovce je najbolje adaptiran za najefikasnije iskorišćavanje travnih površina putem paše, a u prednosti su u odnosu na ostale domaće životinje zbog potpunijeg korišćenja pašnjačke površine čime obezbeđuju ravnomerniji razvoj pašnjaka. Kada se uzme u obzir ekomičnost proizvodnje, držanje ovaca na otvorenom prostoru i ishranu na paši daleko je od većeg značaja u odnosu na sve ostale sisteme držanja i načine ishrane ovaca. Dobrom pašom se može podmiriti znatan deo potreba u hranljivim materijama. Paša sadrži znatne količine proteina, vitamina i minerala. Prinos i kvalitet paše pokazuje znatna kolebanja tokom godine i zavise pre svega od količine padavina, tipa zemljišta, primene agrotehnike, botaničkog sastava i načina i intentiteta iskorišćavanja. [1] Najbolju hranljivu vrednost imaju biljke u porastu, sa nežnom stabljikom, listom i cvetom, i u čijem sastavu preovladaju leptirnjače i graminee. Botanički sastav pašnjaka može biti veoma različit ali se smatra da u normalnim okolnostima paša ima sledeći sastav: graminee 60%, leptirnjače 20% i ostale biljke 20%. Na botanički sastav pašnjaka može se adekvatno uticati primenom agrotehničkih mera, planom iskorišćavanja, kao i zasnivanjem veštačkih travnih površina. Ovce podjednako mogu da koriste prirodne i veštačke pašnjake. Pri zasnivanju travnjaka prednost treba dati smešama višegodišnjih leguminoza i trava, jer se dobija više SM po jedinici površine, više proteina, bolje izbalansiran odnos energije i proteina i veći sadržaj minerala (Ca i P). Stepen iskorišćavanja paše može biti vrlo intenzivan (pašnjaci sa visokim prinosom i intenzivnim iskorišćavanjem) i nizak (pašnjaci male produktivnosti ). [1] Zelena hraniva sa oranica čiji je osnovni cilj i korišćenje u ishrani ovaca obezbeđenje značajnih količina kvalitetne stočne hrane na intenzivan način i uz što manje troškove obezbedi jeftinu proizvodnju. Zelena hraniva (krmno bilje) sa oranica mogu se koristiti za ishranu ovaca u zelenom stanju ili konzervisana. Mogu se podeliti na zelenu masu leguminoza i leptirnjača, zelenu masu prosolikih i strnih žitarica i biljke za zelenu hranu iz drugih familija. [2] Od leguminoza i leptirnjača za dobijanje zelene mase sa oranica mogu se koristiti: grahorica, obični grašak, soja, bob, lupina, beli kokotac i dr. Njihova osnovna karakteristika je što sadrže visok sadržaj sirovih proteina i visok nivo prinosa. Mogu se sejati kao čist usev, ali je zbog poleganja preporučljivo sejati u smeši sa žitaricama. Zelena hrana prosolikih i strnih žita su uglavnom energetska hraniva jer sadrže malu količinu sirovih proteina, vitamina i kalcijuma. Gaje se kao čiste kulture ili u smešama sa leguminozama. Mogu se koristiti u zelenom stanju, kao seno ili silaža. Iz ove grupe biljaka najvažnije su: kukuruz, sirak, sudanska trava, kolumbova trava, muhar i ostala strna žita (pšenica, tritikale, raž, ovas). Iz drugih familija najznačajnije biljke koje se mogu koristiti za dobijanje zelene hrane za ovce su: krmna repica, stočni kelj, perko, suncokret, bela slačica. Najinteresantniji je svakako stočni kelj, jer se može sejati i koristiti tokom cele hodine, pošto se odlikuje velikom otpornošću prema niskim temperaturama (do – 15) te se može koristiti u dužem periodu zime. Po prinosu hranljivih materija, stočni kelj nadmašuje gotovo sve krmne kulture. [3]




20

Tabela 1. Hemijski sastav zelene mase hraniva sa oranica, u % (Krajinović M. 1992. )

Hranivo Suva materija Sirovi proteini Sirova celuloza Sirovi pepeo *BEM Lucerka 24,2 4,6 7,2 2,3 9,4 Crvena detelina 18,2 3,6 4,6 1,8 7,6 Grahorica 18,0 4,3 5,2 1,8 6,1 Stočni grašak 20,2 3,7 4,8 2,2 8,9 Soja 24,2 4,0 6,4 2,4 10,4 Sudanska trava 21,7 1,9 6,1 1,0 12,3 Sirak 17,5 1,9 4,9 1,0 9,3 Uljana repica 10,8 2,4 1,8 1,5 4,7 Kupus 12,0 2,2 1,8 2,0 5,5 Raž 18,0 2,6 4,2 1,1 9,1 Kukuruz 25,0 2,2 5,5 1,6 15,0 Stočni kelj 12,6 2,7 2,4 2,1 4,9 Suncokret 15,1 2,3 3,6 2,0 6,8 *BEM= bezazotne ekstraktivne materije ZAKLJUČAK

Na osnovu analiziranog stanja u ishrani ovaca možemo zaključiti da je u odnosu na štalsko držanje u ishrani ovaca sa jasala, ishrana napasanjem je daleko najekonomičnija. Od svih vrsta domaćih životinja, organizam ovce je najbolje adaptiran za iskorišćavanje travnih površina putem paše. Kada je u pitanju efikasnost iskorišćavanja pašnjaka, ovce su u prednosti nad drugim vrstama domaćih životinja iz razloga što potpunije koriste pašnjačke površine i time obezbeđuju ravnomerniji razvoj pašnjaka. U stanju su da iskorišćavaju malo vredne ili bezvredne biljne vrste, za razliku od drugih domaćih životinja. Najbolju hranljivu vrednost imaju biljke u porastu, sa nežnom stabljikom, listom i cvetom, i u čijem sastavu preovladaju leptirnjače i graminee. Botanički sastav pašnjaka može biti veoma različit ali se smatra da u normalnim okolnostima paša ima sledeći sastav: graminee 60%, leptirnjače 20% i ostale biljke 20%. Zelena hraniva sa oranica mogu se koristiti za ishranu ovaca u zelenom stanju ili konzervisana. Zelena hrana prosolikih i strnih žita su uglavnom energetska hraniva, jer sadrže malu količinu sirovih proteina, vitamina i kalcijuma. Gaje se kao čiste kulture ili u smešama sa leguminozama. Mogu se koristiti u zelenom stanju, kao seno ili silaža. Literatura

[1] Krajinović M. (2006.): Ovčarstvo i kozarstvo, Novi Sad [2] Jovanović R. (1996.) : Ishrana ovaca, Novi Sad [3] Đorđević N., Grubić N., Makević M., Jokić Ž. (2009.): Ishrana domaćih i gajenih životinja, Beograd – Zemun

Documents

Aktuelni savetnik - polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs 7_201… · Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija su veterinarsko-sanitarne mere koje su sve aktuelnije u očuvanju zdrave