SMISAO VAŽNOST ZNAČAJ

•PSIHOLOŠKO-VASPITNI ZNAČAJ•EDUKATIVNI •EKONOMSKO-KOMERCIJALNI

EgEgzotične ribezotične ribei i

AKVARIJUM kaoAKVARIJUM kao““Najuspešniji stvarni isečak prirode”Najuspešniji stvarni isečak prirode”

Nabavka akvarijuma:

OBLIKVELIČINAMATERIJALMESTOAKTIVIRANJE

Uzgoj i nega eUzgoj i nega eggzotičnih zotičnih ribariba

OBLIK

Najbolji oblik - PRAVOUGAONI OBLIK sa odnosom stranica 2:1:1 - obezbeđuje dobar odnos površine vode u odnosu na zapreminu vode, samim tim dobru razmenu gasova između vode i spoljašnje sredine. Veća površina - više kiseonika rastvorenog u vodi.

Drugi razlog je taj što pravougaoni akvarijum možete uklopiti sa bilo kakvim nameštajem bilo gde u kući.

Drugi jako popularan oblik je TROUGLASTI OBLIK ILI OBLIK DIJAMANTA. Ovakvi akvarijumi su predviđeni da stoje u uglu prostorije.

pravopravougaoni sa staklenim poklopcemugaoni sa staklenim poklopcem

pravopravougaoni sa ugradjenom svetlosnom haubom ugaoni sa ugradjenom svetlosnom haubom

kotobuki  (sečeni ugao) sa staklenim poklopcemkotobuki  (sečeni ugao) sa staklenim poklopcem

kotobuki  (sečeni ugao) sa ugradjenom svetlosnom haubomkotobuki  (sečeni ugao) sa ugradjenom svetlosnom haubom

VELIČINAVELIČINA

Veličina akvarijuma je jako bitna. Održavanje manjeg akvarijuma zahteva VIŠE vremena nego održavanje većeg akvarijuma. U većem akvarijumu je lakše uspostaviti i održavati biološku ravnotežu nego u manjem. Minimalna zapremina akvarijuma o koji bi vredelo razmišljati je oko 30-40 litara (najbolje 100 l). Svi manji akvarijumi su teški za održavanje jer se na njih ne mogu prikačiti veći i jači filteri, pa zato zahtevaju više nege i održavanja.

MATERIJALMATERIJAL

Ivice od ugaonog gvožđa Ivice od ugaonog gvožđa (premazanog (premazanog odgovarajućimodgovarajućimbojama i lakovima), a bojama i lakovima), a strane od stakla strane od stakla odgovarajuće debljine (4, odgovarajuće debljine (4, 8, 10, 12 mm). 8, 10, 12 mm). Može biti i samo od Može biti i samo od stakla spojenog stakla spojenog silikonom.silikonom.

Od 5 L  do 50 L - staklo 4 mmOd 5 L  do 50 L - staklo 4 mmOd 50 L do 130 L - staklo 6 mmOd 50 L do 130 L - staklo 6 mm

Od 130 L do 500 L - staklo 10 mmOd 130 L do 500 L - staklo 10 mm

Dimenzije standardnih modela i litražeDimenzije standardnih modela i litraže

MESTO MESTO

• postavljanje pored prozora. Sunčeva svetlost pospešuje rast zelenih algi koje će jako brzo ovladati vašim akvarijumom.

• postavljanje pored radijatora, peći i sličnih izvora toplote, koji će prouzrokovari velike oscilacije u temperaturi vode u akvarijumu.

• postavljanje na prolaznim mestima (hodnici i sl.), jer to smeta većini ribica, a može da se desi i da ga neko zakači slučajno i da ga razbije

• Postavljanje u plakare i ormane za koje nije sigurno da li mogu da izdrže težinu akvarijuma i vode.

• postavljanje iznad električnih uređaja (TV, muzički stub, računar).

Pri izboru mesta za akvarijum, treba znati šta nije dobro za akvarijum:

MESTO MESTO

Najbolje je

Ako se za akvarijum napravi posebno postolje koje će moći da zadovolji sve zahteve koji se od njega traže.

Postolje može biti od drveta, metala ili kombinacija metal-drvo, odnosno sposobno da izdrži težinu punog akvarijuma.

Akvarijum morate postaviti na predhodno nivelisanu podlogu ili će neka strana imati veće opterećenje i akvarijum će pući.

Pod akvarijum se stavlja stiroporna ploča (1-2 cm) da amortizuje vibracije.

GREJAČI VODGREJAČI VODE E - sa termostatom i bez - sa termostatom i bez

termostatatermostata PUMPE ZA VAZDUHPUMPE ZA VAZDUH TURBINSKE PUMPETURBINSKE PUMPE AERATOR - RASPRŠIVAČAERATOR - RASPRŠIVAČ FILTERI ZA PREČIŠĆAVANJEFILTERI ZA PREČIŠĆAVANJE VODE- VODE- unutrašnji i unutrašnji i

spoljašnjispoljašnji

OSVETLJENJE OSVETLJENJE haube (u standardnim dimenzijama)haube (u standardnim dimenzijama) svetlosne lampe (gro-lux i bio-lux neonke)svetlosne lampe (gro-lux i bio-lux neonke)

TERMOMETRI  -TERMOMETRI  - digitalni ili staklenidigitalni ili stakleni MREŽICEMREŽICE za hvatanje riba za hvatanje riba KOTILICE ZA MLADEKOTILICE ZA MLADE PVC BILJEPVC BILJE

OPREMA ZA AKVARIJUM

GREJAČI VODE – zbog toga što se u akvarijumima uglavnom gaje ribe koje potiču iz tropskih predela Azije, Afrike i južne Amerike gde je temperatura 25-28°C.

Za merenje temperature koriste se STAKLENI ili DIGITALNI

TERMOMETRI.

GREJANJE

VAZDUŠNE PUMPE obezbeđuju AERACIJU, odnosno snabdevanje vode kiseonikom.Pumpe imaju jako malu potrošnju (2-4W = 0,3-0,6kW nedeljno)

Na dnu akvarijuma ili sakriven iza nekih ukrasa postavlja se RASPRŠIVAČ koji razbija vazduh u sitne mehuriće (što su mehurići sitniji, to je bolje).

AERACIJA

U prirodi, nusprodukti ishrane riba se u istom trenutku rastvaraju u vodi u količinu koja nije opasna. Međutim, u akvarijumima, nusprodukti se brzo gomilaju do toksičnih nivoa (amonijak oslobođen iz škrga, izmeta i ostataka nepojedene hrane), pri čemu čak i male količine amonijaka mogu ubiti akvarijumske ribe.

Mali, obilato hranjeni akvarijum sa puno velikih riba će imati puno više amonijaka nego veliki akvarijum sa samo nekoliko manjih riba. U oba slučaja je potreban neki vid akvarijumske filtracije koji će kontrolisati količinu amonijaka.

FILTRACIJA VODE U AKVARIJUMU

MALE MAGNETE PUMPE su idealni pokretači biofiltera. Pumpe imaju malu potrošnju (5-7W = 1kW nedeljno) i prilično veliki protok od 200 do 600 litara na sat. Pumpe su potpuno submerzilne i rade tako što se potope u vodu.

FILTRACIJA se vršu u tri faze

1 - mehanička - pomoću sunđera, filter papira, perlon vate (ukljanjanje izmeta, nepojedene hrane, delova biljaka)

2 - biološka - pomoću bakterija koje amonijak i nitrite pretvaraju u netoksične nitrate (bakterije u filterima i brojnim površinama u akvarijumu)

3 - hemijskahemijska – pomoću aktivnog uglja i zeolita (uklanjaju se nusprodukti, proteini, miris i obojenost).

FILTERI mogu biti

•Unutrašnji •Spoljašnji

Princip rada unutrašnjeg filtera je sledeći (sistem spojenih sudova):

Prljava voda (1) ulazi u filter. Pod uticajem vazduha čista voda (4) sa dna filtera se penje kroz cev (3). Na dnu se stvara vakum koji popunjava voda koja prolazi kroz filtracione materijale (2). Prljavština i odpaci se talože na površini sunđera dok čista voda prolazi dalje kroz filter.

Novi filter ne treba prati prvih mesec dana dok se uspostavi BIOLOŠKA RAVNOTEŽA u akvarijumu. U tom periodu u filteru se namnože korisne bakterije koje biološki prečišćavaju vodu.

Kasnije, filteri se čiste jednom nedeljno (aktivni ugalj se zasiti), ali nikada istovremeno sa menjanjem vode.

Pored toga što prečišćava vodu ovaj tip filtera je koristan jer i obezbeđuje neophodni kiseonik u akvarijumu.

Primer unutrašnjeg box filtera

OSVETLJENJE

U većini regiona iz kojih potiču tropske i sub-tropske ribe, Sunce sija 12 časova dnevno. Vreme osvetljenosti akvarijuma zbog toga treba takođe da bude 12 časova. Simulacija dana i noći koja je potrebna ribama i biljkama - ručno ili pomoću automatskih tajmera.

Fluorescentne svetiljkeFluorescentne cevi obezbeđuju najbolju kombinaciju jačine svetlosti, dužine trajanja i troškove upotrebe. Preporučljiva je kombinacija neutralne, bele svetiljke i toplo obojenih lampi koje sadrže visoki odnos crvene i plave boje. Ovakve svetiljke obezbeđuju dobar rast biljaka. Kod nas se mogu naći pod imenom GRO-LUX ili FLORA.

Halogene svetiljkeViseći reflektori sa halogenim sijalicama se koriste kod akvarijuma VELIKE DUBINE i obezbeđuju odlični intenzitet svetla.

AKTIVIRANJE NOVOG AKVARIJUMA

Oprati, proveriti da nema pukotina,

naći odgovarajuće mesto

Uneti podlogu, postaviti

dekoraciju, posaditi biljke Postaviti filter i

grejač (još ne uključivati !)

Sipajte vodu u akvarijum. Još jednom proveriti da akvarijum negde ne curi.

Postavite poklopac akvarijuma. Uključite filter, grejač i osvetljenje. Pustite da se temperatura vode stabilizuje na 23-26°C pre nego što počnete da dodajete ribe.

AKTIVIRANJE NOVOG AKVARIJUMA

Hemijske karakteristike

a)pH (kiselost) - treba biti stabilna. Promena pH za više od 0,3 jedinice

dnevno je stres za ribe. Većina riba može da se prilagodi pH uslovima koji su malo izvan njihovog optimalnog opsega.

pH u opsegu 6,5-7,5 podnosi većina vrsta riba.

b) Tvrdoća (količina rastvorenih soli u vodi) – dCH (ukupna tvrdoća)dKH (karbonatna tvrdoća)

d) salinitet

Kiseonika) Rastvorljivost kiseonika zavisi od veličine mehurića

(što su mehurići sitniji, to je više kiseonika) b) Rastvorljivost kiseonika zavisi od temperature

(što je temperatura vode manja, koncentracija kiseonika koji je u njoj rastvoren je veća).

VODA

PODLOGA    PODLOGA   

Pesak, kvarcni, mermerni šljunak, Pesak, kvarcni, mermerni šljunak, kolor šljunak, dekortivno kamenje kolor šljunak, dekortivno kamenje (izbegavati morsko kamenje i krečnjak),(izbegavati morsko kamenje i krečnjak),

Primer: Primer: 20% ilovača, 20% suvi humus, 20% ilovača, 20% suvi humus, 20% pesak, 5% zrnaca mrkog uglja, 20% pesak, 5% zrnaca mrkog uglja, 15% treseta i 10% šljunka15% treseta i 10% šljunka

DEKORACIJA  DEKORACIJA 

Komadi drveta , Komadi drveta , panj mangra drveta, panj mangra drveta, savana panj,savana panj,PVC ukrasi, PVC ukrasi, keramičke figure, keramičke figure, ukrasni raspršivači,ukrasni raspršivači,posteri za zadnje stakloposteri za zadnje staklo

Sve treba dobro dezinfikovati Sve treba dobro dezinfikovati (prokuvati(prokuvati ili ili dezinfikovati sa KHPO4)dezinfikovati sa KHPO4)

Biljke ispuštaju kiseonik, apsorbuju veliku količinu štetnih materija koje u vodu ispuštaju ribe i koje se talože na podlozi.

Broj biljaka treba biti adekvatan (formule), U suprotnom, narušava se biološka ravnoteža.

AkvarijumskAkvarijumske biljkee biljke

BILJKE I RIBE IMAJU SASVIM RAZLIČITE ZAHTEVE. Ribe zahtevaju čistu vodu, sa puno kiseonika, bez prisustva nitrita i nitrata. Biljkama više prija voda puna hranjivim materijama (prljavija), sa dosta ugljen-dioksida, nitrata i mikro-elemenata. Lakše je u akvarijumu imati lepe ribe nego lepe biljke.

AkvarijumskAkvarijumske biljkee biljke

Biljke obezbeđuju senovita mesta i zaklon za skrivanje riba.

Uglavnom sve vrste riba u manjoj ili većoj meri nadoknađuju porebu za hranom grickajući meke listove biljaka, a neke su čak prave štetočine. Ukoliko želite da imate lep akvarijum pun biljka, u akvarijumu ne treba čuvati ribe koje uništavaju biljke.

Phylum: Chordata Subphylum: Vertebrata Classis: Pisces Subclassis: Osteichtyes Superodro: Actinopterygii Ordo: Teleostei Subordo: Malakopterygii Fam: Cichlidae, Anabantidae, Characidae, Poecilidae, Cyprinidae

Egzotične Egzotične akvarijumske ribeakvarijumske ribe

Phylum: Chordata Subphylum: Vertebrata Classis: Pisces Subclassis: Chondrichtyes Superodro: Elasmobranchii Ordo: Batoidei

Familia: Cichlidae

Astronotus ocellatus – OSKAR

Pterophyllum scalare - SKALAR

SKALAROSKAR iz Južne Amerike (Amazon)DISKUSKRIBENZIS – iz Afrike (Kamerun)

Pelvicachromis pulcher = Pelmatochromis pulcher

– KRIBENZIS

(iz Afrike, Kamerun)

Symphysodon aequifasciatus

DISKUS

Familia: Cichlidae

Familia: Anabantidae (Osphronemidae)

“dvodihalice”

Betta splendens -

SIJAMSKI BORAC

Poreklom iz plitkih voda Tajlanda i Malezije

Familia: Anabantidae (Osphronemidae)

Trichogaster trichopterus –TRIHOGASTER (trotačkasti

gurami)

Colisa lalia

Trichogaster leeri –BISERNI TRIHOGASTER

Svi poreklom iz reka Tajlanda, Malezije i Bornea

Familia: Characidae

Paracheirodon innesi PLAVA NEONKA

Paracheirodon axelrodi = Cheirodon axelrodi

– CRVENA NEONKA = KARDINAL

Hyphessobrycon herbertaxelrodi –

CRNA NEONKA

Poecilia reticulata – GUPIKA (mužjak)

Familia: Poecilidae – živorodne ribe – lako se gaje

Poecilia sphenops MOLI

(gold)

Xiphophorus helleri KSIFOFORUS (mužjak)

Xiphophorus maculatus PLATIKA

Familia: Poecilidae

Familia: Cyprinidae

Carassius auratus ZLATNA RIBICA

Barbus tetrazona - TETRA

Barbus conhonius

Barbus titteyaCyprinus carpio

UKRASNI ŠARANI

Familia: Cyprinidae

Brachydanio rerio STANDARDNA

ZEBRICA

Brachydanio frankei TAČKASTA

“LEOPARD” ZEBRICA

ČISTAČIČISTAČI

Plecostomus punctatus najpopularniji akvarijumski

algar

Ancistrus temminckii

Botia macracanthus RIBA KLOVN (jede puževe) Corydoras julii

ZEBRASTI OKLOPNI SOMIĆČisti dno

od ostataka hrane i detritusa

ČISTAČIČISTAČI

Sastav hrane

U zavisnosti od načina ishrane riba (carnivore, omnivore, herbivore, limnivore), procenat masti, vlakana, i proteina varira:

Carnivore Omnivore Herbivore Limnivore

Masti 3-6% 2-5% 1-3% 2-4%Celuloza 2-4% 3-8% 2-6% 5-10%Proteini 45-70% 30-40% 30-40% 15-30%Voda 6-10% 6-10% 6-10% 6-10%

ISHRANA egzotičnih riba u akvarijumimaISHRANA egzotičnih riba u akvarijumima

NAPOMENE:a) Ne preterujte sa ishranom ribica! Količina koju mogu da pojedu za par minuta je sasvim dovoljna.b) Koristite kvalitetne i što više različitih vrsta hrane za ribice.c) Ako imate mogućnosti koristite živu hranu.d) Ako ste ih redovno hranili, ribice bez hrane mogu provesti i po dve nedelje. Za vikend ne treba da tražiti ko će ih hraniti.

živom, smrznutom ili fabričkom hranom

Najčešće bolesti riba mogu se kategorisati kao:

- Bolesti kože i peraja usled pojave parazita- Bolesti kože i peraja usled pojave izraslina, otoka i rana- Bolesti očiju- Deformacije, gubitak boje i ponašanje ribe- Bolesti unutrašnjih organa i ikre- Paraziti

Samo blagovremeno otkrivanje bolesti može imati pozitivan ishod.

Dijagnostika nije ni malo jednostavna, a od dijagnoze zavisi dalji tretman. Ribe treba pratiti svakoga dana bez izuzetka, kako bi se dobro upoznali sa ponašanjem zdravih riba. Prvi put kada zapazimo da se riba ponaša drugačije nego što smo mi navikli, znak je da je nešto krenulo stranputicom.

Izuzetno dobra navika je i da se obavezno pogledaju peraja riba gde se i najlakše uočavaju pojedine bolesti ili paraziti. Skupljeno repno peraje je pravi indikator bolesti isto kao i nezaiteresovanost za hranu

BOLESTI egzotičnih riba