Alati Za Kreiranje Web Stranica V6.1

SEMINARSKI RAD

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

U ZRENJANINU

ALATI ZA KREIRANJE WEB STRANICA

Zavrni rad

Milan Radoni Mentor:

Br.indeksa:15/010Dr eljko Eremi

Zrenjanin, 2013. godine

Sadraj:

3Uvod

6Alati za rad sa web stranicama

7Adobe Dreamweaver

8Microsoft Expression Web

9Adobe Flash

Cute FTP12

13Poreenje alata za izradu web stranica

DINAMIKE WEB STRANICE13

15DINAMIKI HTML

16Mogunosti DHTML-a

16HTML (Hypertext Markup Language)

17DOM (Document Object Model)

18Oznaavanje objekata u HTML-u

18CSS (Cascading Style Sheets)

19JavaScript

21Jezici za razvoj web stranica

23TEHNOLOGIJE TEMELJENE NA SERVERU

23ASP (Active Server Pages)

24Kako instalirati IIS i koristiti ASP na Windows XP Professional?

24CGI (COMMON GATEWAY INTERFACE)

27JSP (Java Server Pages)

27Java Servleti

28PHP (PROFESSIONAL HOME PAGE)

30PHP programiranje

30Primeri izrade web stranica korienjem razliitih alata

30Priprema php skripti

32Zakljuak

33Literatura

Uvod

Danas je teko zamisliti i samo jedan dan bez Interneta, jer jednostavno mnoge stvari ne bi funkcionisale na nain koji smo navikli. Putevi komunikacija kao i dolazak do potrebnih informacija cine nas zavisnim od ove globalne mree. Internet predstavlja medijum koji brzo napreduje i svakim danom nudi sve vie mogunosti, razliitih servisa i namena. Prisustvo na webu danas nije luksuz nego potreba svakog preduzea ili pojedinca. Iz toga proizlazi potreba za kreiranjem web stranica. Korisnik se moe odluiti na samostalnu izradu web stranica ili celokupni posao izrade web stranice prepustiti osobi ili preduzeu koje je adekvatna za struno i profesionalno obavljanje istoga.

to je stranica zanimljivija, vie e posetioca privui. Potreban je paket alata da bi se izradila web stranica jer se ona sastoji iz izrade grafike, rasporeda, dizajna i programiranja.

Kreiranje stranice nekim od alata ili programa napravljenih namenski u te svrhe trai pre svega poznavanje tog programa ili alata sa svim njegovim osnovnim funkcijama. Jedan od najboljih softvera za ovu svrhu danas je svakako Adobe Dreamweaver. Neto slabiji alat sa neto manje funkcija je Microsoft Expression Web, iako je Expression Web po oceni mnogih jednostavniji za korienje.

Poetkom 21. veka sve vea potreba korisnika za pristupom raznolikom sadraju putem Interneta dovela je do ubrzanog razvoja Internet tehnologija. Internet tehnologije su spoj mrene infrastrukture i programskih reenja koja omoguavaju komunikaciju putem Internet mree.

Potreba za uvoenjem dinamikog sadraja u web aplikacijama dovela je do razvoja sloenih Internet tehnologija. Web aplikacijama smatraju se aplikacije koje omoguavaju prikaz dinamikog sadraja. Dinamiki sadraj podrazumeva podatke na web stranici koji se menjaju za vreme korienja web stranice. Postupak izgradnje dinamikih web stranica sloen je i dugotrajan posao, a u ovom radu su detaljno objanjeni naini i mogunosti stvaranja dinamikih web stranica.

HTML-kod je osnova kodiranja na Internetu, skraenica za Hyper Text Markup Language i on predstavlja osnovu kodiranja jedne web stranice. Web stranice na Internetu su u osnovi napravljene u ovom jeziku koji izmeu ostalog omoguava kreiranje linkova na druge stranice, prikaz slika itd. Pomou njega se jednostavno mogu prikazati elementi kao to su naslovi, paragrafi, citati i slino. Pored toga, u HTML standard su ugraeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument kao to su kratak opis dokumenta, kljune rei, podaci o autoru

Cilj ovog rada je predstavljanje alata za kreiranje web stranica. Ova dva alatu su iroko prihvaena. Oni e biti ilustrovani kao i pomoni alati.

Na sledee dve slike u nastavku nalazi se primer jedne web stranice kreirane korienjem alata Microsoft Expression Web u dva oblika. Na slici 1. prikazana je web stranica izraena korienjem design editora a na slici 2. je primer kako izgleda HTML kod ove stranice.

Slika 1. Prikaz web stranice u design obliku

Slika 2. Prikaz web stranice u html obliku

1. Alati za rad sa web stranicama

Svaka raunarski pismena osoba treba da zna da radi sa dokumentima u Wordu ili zna da poalje mail preko Outlooka. Napredniji korisnici esto imaju potrebu za pravljanjem web stranica.

Trenutno se na tritu nudi mnogo razliitih alata za izradu web stranica. Danas su sve popularniji alati za online izradu web stranica. Za izradu stranica pomou takvih online aplikacija nije potrebno nikakvo znanje vezano uz proces izrade web stranica (upload na server i sl.). Na primer danas je mogue besplatno napraviti sopstveni blog bez znanja o kreiranju web stranica. U daljnjem opisu alata za izradu web stranica ograniiemo se na Windows aplikacije.

Treba razlikovati nekoliko razliitih namena alata prilikom izrade web stranice: univerzalni alati za izradu web stranica, alati za kodiranje, alati za dizajniranje web stranica itd.

Danas su veoma popularni alati za izradu web stranica koji e biti predstavljeni u ovom radu: Microsoft Expression Web i Adobe Dreamveaver.

1.1. Adobe Dreamweaver

Dreamweaver je profesionalni programski alat koji ima sve to je potrebno za kreiranje web stranice. Pojednostavljuje dizajn stranica, bez obzira da li koristite njegov grafiki ili tekstualni oblik tokom izrade. Svojom popularnou predstavlja standard vizualnih alata za izradu web stranica. Mnotvom naprednih funkcija, nezaobilazan je alat web dizajnera i profesionalca. Dreamweaver je program koji moe dati gotovo savren vizuelni identitet web stranicama, to ga u dananje vreme marketinke eksplozije i prisutnost na Internetu ini znaajnim faktorom u njihovoj izradi. Dreamweaver je definitivno najpopularniji alat za kreiranje web stranica sa najveom manom - a to je tei rad za poetnike koji se prvi put susreu sa izradom web stranica.

Dreamweaveru se tokom godina dokazao kao izbor za profesionalce koji mogu, ne naputajui jedno razvojno okruenje, raditi na dizajnu, rasporedu i programiranju svog sajta.

Slika 3 Interfejs Adobe Dreamweaver-a

Slede neke karakteristike Adobe Dreamweaver-a:

Trenutno se moe preuzeti sa lokacije: https://creative.adobe.com/products/dreamweaver (Preuzeto 21.12.2013.)

Cena: 236eur

Poslednja verzija: 13.00

Minimalni hardverski zahtevi:

Intel Pentium 4 ili AMD Athlon 64 processor

Microsoft Windows 7 sa Service Pack 1, Windows 8 ili Windows 8.1

1GB RAM-a

1GB slobodnog prostora na hard disk-u;

1280x1024 displej sa 16-bit video karticom

Java Runtime Environment 1.6

Internet konekcija da bi se softver aktivirao

1.2. Microsoft Expression Web

Microsoft Expression Web predstavlja moan alat za izradu web stranica. Glavna prednost Microsoft Expression Web-a je to to je jednostavniji za korienje. Izrada web stranica je mogua u normal, html i podeljenom obliku a izbor naina rada se vri preko kartica pri dnu aplikacije. Sadraj web stranice koji se kreira u normal obliku automatski se pretvara u html kod. Microsoft Expression Web poseduje ist interfejs, to bi se i oekivalo od tvorca Front Page-a. Takoe poseduje kompleksne kontrole. Po izgledu u odnosu na Dreamweaver, laki je za korienje. Najnovija verzija poseduje dodatak kao to je Super Preview, koji omoguava pregled kako bi stranica izgledala u drugim ptetraivaima kao to su IE6, IE7, IE8, Firefox...

Slika 4. Interfejs Microsoft Expresion Web-a

Slede neke karakteristike Adobe Dreamweaver-a:

Trenutno se moe preuzeti sa lokacije:http://www.microsoft.com/en-us/download/details.aspx?id=36179 (Preuzeto 21.12.2013.)

Cena: 111eur

Poslednja verzija: Expression Web 4 SP2




1GB RAM-a

2GB slobodnog prostora na hard disk-u;

1024x768 displej sa 16-bit video karticom

Java Runtime Environment 1.6

.Net Framework 4.0

Silverlight 4.0

Internet konekcija da bi se softver aktivirao

1.3. Adobe Flash

Adobe Flash je multimedijalna aplikacija koja omoguava programerima i dizajnerima da prave raznovrsne i zanimljive aplikacije kao i prezentacije i animacije za razliite platforme i uredjaje. Adobe Flash je napravila kompanija Macromedia. Ove aplikacije se prave u programu koji se zove Flash MX 2004 i prua sve to je potrebno da bi korisnik kreirao bogate sadraje na webu. Adobe Flash je vec poznat jedno due vreme, koristi ga i poznat sajt kao to je Youtube. Najvie se koristi za visoko kvalitetne animacije sa malim veliinama podataka koje su idealne za online sadraj.

Flash odlian alat za kreiranje i animaciju vektor grafike, takoe prua sve potrebno za kreiranje i dostavu bogatog web sadraja i moih aplikacija kao npr. online prodavnica. Pri dizajniranju pokretne grafike ili stvaranju aplikacije Flash nudi alate potrebne za dobivanje izvrsnih rezultata i dostavu korisniku najboljim nainom na brojne platforme i ureaje. Na Internetu esto se moe nai razliite igre, multimedijalni kvizovi, reklamni banneri i sl.

Slika 5. Interaktivna igra napravljena u Flash-u [21]

Slede neke karakteristike Flash-a:

Trenutno se moe preuzeti sa lokacije:http://download.cnet.com/Macromedia-Flash-MX-Professional/3000-2016_4-43203.html (Preuzeto 21.12.2013.)

Cena: Besplatno





128MB RAM-a

387MB slobodnog prostora na hard disk-u;

1.4. Cute FTP

Nakon izrade web stranice istu je potrebno prikazati na Internetu, odnosno uploadovati na server sa kojega e se web stranica zajedno sa svim svojim elementima prikazivati.

Cute FTP je aplikacija preko koje se lako prebacuju fajlovi sa raunara do FTP servera kroz jednostavan interfejs.

Slika 6. Cute FTP-a

Postoje i drugi FTP softveri sa slinom namenom poput: Filezilla, SmartFTP...

Slede neke karakteristike Cute FTP-a:

Trenutno se moe preuzeti sa lokacije: http://www.cuteftp.com/trial.aspx (Preuzeto 21.12.2013.)

Cena: 33eur




Internet konekcija

Web pretraiva

2. Poreenje alata za izradu web stranica

Kao to je ve navedeno Microsoft Expression Web pogodan je za korisnike poetnike dok je Dreamweaver namenjen profesionalcima. Velika mana Dreamweaver-a je njegova cena koja iznosi oko 236,00eur, uz daljne nadogradnje programa koje iznose oko 131,00 eur, isto ini alat nedostupnim obinim korisnicima koji ele pokuati ovaj softver, dok je Expression Web 111 eur.

Vrlo brzo tokom aktivne izrade web stranica pojavie se potreba za zahtevnijim funkcijama koje alat za izradu weba mora nuditi.

U tabeli u nastavku nalaze se neki od parametara za oba alata:

Naziv alata

DREMWEAVER

EXPRESSION WEB

Jednostavnost korienja

Komplikovan za poetnike

Jednostavan za korienje.

Cena

236 EUR

111 EUR

Vizuelno ureivanje CSS-a

Da

Ne

Vizuelno ureivanje koda

Da

Da

Podrka za vie Internet pretraivaa

Da

Da

Upload datoteka putem FTP protokola

Da

Ne

Editovanje stranica direktno putem alata uz istovremenu promenu na iste fajlove na serveru

Ne

Da

Tabela 1. Poreenje dva alata za kreiranje web stranica

Adobe Dreamweaver definitivno bolji alat od Expression Web-a zbog veih mogunosti i neto vee popularnosti. Expression Web ime prednost po tome to je definitnivno laki za korienje i ima niu cenu.

3. DINAMIKE WEB STRANICE

Postoje tri tipa web dokumenata:

Statiki web dokumenti

Dinamiki web dokumenti

Aktivni web dokumenti

Statiki web dokumenti - ovo je najjednostavniji tip sajta gde se odmahprikazuje sadraj bez potrebe da se obrauje od strane nekog servera.

Aktivni web dokumenti - poseduje statike i dinamike web dokumente, sa tim to se stvari mogu deavati bez prisustva korisnika.

Dinamike stranice su ugraeni programi koji omoguavaju automatske promene nekih podataka na stranicama bez intervencije autora stranice (ugraene skripte ili postoji povezanost s nekom pozadinskom aplikacijom ili bazom podataka).

Web tehnologije za stvaranje dinamikih i aktivnih Web stranica su:

DHTML (Dynamic HTML) tehnologije- kombinacija HTML-a, skriptnih jezika (JavaScript, VBScript, Jscript), stilskih ablona (style sheets)

Ostale tehnologije temeljene na klijentu (client-side technology): ActiveX, Java appleti

Tehnologije temeljene na serveru (server-side technology): CGI skripte, PHP Java servleti, JSP (Java Server Pages), ASP (Active Server Pages).

U daljem tekstu objasniemo kakve nam mogunosti prua svaka od navedenih tehnologija.

3.1. Dinamiki HTML

Od poetka masovnijeg korienja Interneta za izradu Internet stranica koristio se jezik za oznaavanje HTML ( Hypertext Markup Language). Njegov osnovni zadatak bila je da na jednostavan i pregledan nain prikae tekst i slike. Kako je vreme prolazilo tako su i zahtevi za sadrajem sa vie mogunosti sve vie rasli. Skladno tome pojavljivale su se nove tehnologije, jezici i protokoli i razna razmiljanja o tome ta sve Internet stranice mogu i trebaju sadravati. Pri tome se mnoge od tih tehnologija do danas nisu odrale. Mnotvo dananjih Internet stranica su izraene u veoj ili manjoj meri korienjem dinamikog HTML-a (u nastavku teksta DHTML). Iako bi se po samom nazivu dalo zakljuiti da se radi samo o novijoj verziji, tj. naprednijoj verziji jezika HTML, DHTML predstavlja ipak neto drugo. DHTML je samo oznaka da se pri izradi Internet stranica koristi nekoliko tehnologija. To je zapravo ideja o tome koje (ve postojee) jezike i na koji nain ih se treba/moe koristiti pri izradi stranica. Ti jezici su:

HTML

CSS

Skriptni jezik: JavaScript, VBScript

Ovde je vano napomenuti i Document Object Model (skraeno DOM). DOM ne predstavlja neki konkretan jezik ve je to model po kojemu se u HTML-u stranica gradi od objekata. On je bitan, jer predstavlja vezu izmeu HTML-a koji sadri objekte i u CSS-a i skriptnih jezika koji tim objektima na neki nain upravljaju tj. dodjeljuju ili menjaju objektima u HTML-u neka svojstva.

Ispravnim korienjem i kombinacijom jezika koji sainjavaju DHTML pruaju se velike mogunosti za manipulisanje stranicama. Bie pomenuto nekoliko najvanijih ( u zagradi je navedeno koji od jezika omoguava odreenu mogunost):

Interakcija s posetiocima stranice (JavaScript)

Mogunost prilagoenja stranica ljudima s posebnim potrebama (CSS)

Lake odravanje tj. izmena izgleda stranica (CSS)

3.2. HTML (Hypertext Markup Language)

Glavna namena HTML-a je odreivanje (oznaavanje) koje informacije i na koji nain e se one prikazati na Internet stranicama. Treba napomenuti da HTML nije programski jezik ve jednostavan jezik za oznaavanje. Sastoji se od jednostavnih oznaenih elemenata koji se nazivaju tag-ovi i unutar kojih se smetaju informacije. Nain na koji e se pojedina informacija, bilo tekstualna ili grafika, prikazati zavisi o tag-u unutar kojega je smetena. Vano je napomenuti da jedna od bitnih karakteristika HTML dokumenata je mogunost definisanje veze izmeu stranica.

Izgled pojednostavljenog HTML dokumenta dat je sledeim primerom:

Naslov dokumenta

Naslov

Podnaslov

Text, text, text. . .

sledea

U poecima razvoja Internet stranica HTML je sluio sa ciljem, kako je navedeno, da se unutar njega smetaju informacije, a ujedno odreuje na koji e nain i informacije prikazati. Danas se zbog razvoja ostalih (specifinih) jezika tei da HTML ima malo drugaiju ulogu. Ideja je da HTML sadri informacije ali da pomou raznih tag-ova pojedine elemente tih informacija (samo) oznai, bez toga da se definie kako e se ti elementi prikazati. Nain na koji e se ti elementi onda prikazati ili menjati pri interakciji sa posetiocem vre se u drugim pre spomenutim jezicima: CSS-u i JavaScriptom.

3.3. DOM (Document Object Model)

Document Object Model ili DOM predstavlja vaan faktor u dinamikom HTML-u. On definie strukture HTML dokumenta.

Sledea pitanja se postavljaju prilikom definisanja HTML strukture prema [22]:

Koji sve tag-ovi postoje na stranici?

Koliko ih ima?

Na koji nain su poreani?

Koja su svojstva tih tag-ova?

Na koji se nain elementi tih tag-ova prikazuju na stranici?

DOM izraava HTML strukturu dokumenta i daje odgovor na ova pitanja. DOM se sastoji iz vie delova ili "level-a" koji se razlikuju po objektima koji sadre i mogunosti menjanja svojstva prikaza tih istih objekata.

3.4. Oznaavanje objekata u HTML-u

Naveli smo ve da se HTML sastoji od objekata. Da bi ostala dva jezika DHTML-a tj. CSS i JavaScript mogu identifikovati objekte kojima ele manipulisati potrebno je te objekte oznaiti.

U HTML-u objekti se oznaavaju tako da se za HTML element koji se eli oznaiti eksplicitno definie ID atribut na sledei nain:

. . . . sadraj paragrafa naslov. . .

Ovako oznaenom HTML objektu se preko vrednosti ID atributa lako pristupa u CSS-u i JavaScript-u. Jedino ogranienje je da se ne sme dodeliti ista vrednost ID atributa za dva razliita objekta.

3.5. CSS (Cascading Style Sheets)

CSS se pojavio poslednji u odnosu na ostala dva jezika koja se koriste u DHTML-u. CSS je skup pravila/stilova kojima se definie kako e se pojedini elementi HTML-a prikazati.

Prednosti koje CSS nudi su sledee prema[23]:

Znatno vee mogunosti odreivanja svojstava HTML-a objekata

Mogunost odvajanja sadraja od prezentacije (donekle)

Izgled kompletnog web site-a se moe promenuti samo promenom jedne CSS datoteke

Definisanje prezentacije zavisno od medija (ekran, tampa, telefon itd.)

Nain funkcionisanja CSS-a je taj da se za pojedine objekte HTML-a definiu eljena svojstva tj. pravila. Povezivanje HTML objekata i CSS stilova se vri preko CSS selektora. Glavna uloga selektora je da izaberu (selektuju) objekte iz HTML-a i za njih definiu stil, tj. vizualna svojstva koja e izabrani objekt posedovati.

Ima vie vrsta selektora, a ovde emo navesti samo najee koriene:

Selektori tipa- izaberu sve objekte koji su odreenog tipa (tanije HTML tag-a)

ID selektori-izaberu objekte izaberu objekte na osnovi vrednosti ID atributa

Selektori klase izaberu one objekte/tag-ove koji imaju atribut class jednak selektoru

Nakon to se pomou selektora odrede objekti kojima se eli manipulisati potrebno je definisati eljena svojstva tih objekata. Ona se definiu pomou deklaracijskog bloka koji se sastoji od jedne ili vie deklaracija. Svaka deklaracija sadri dva dela:oznaku svojstva i vrednost tog svojstva.

Mesto gde se definiu CSS pravila moe biti:

U samoj HTML datoteci koja koristi stilove

U posebnoj CSS datoteci

Ova dva naina mogue je kombinovati i imati vie CSS datoteka u kojima se definiu stilovi. Izbor zavisi od autora, no preporuljivo je stilove definisati u posebnim CSS datotekama i to tako da je za svaki medijum definisana jedna CSS datoteka.

3.6. JavaScript

Upotrebom DHTML-a mogu se napraviti dinamike i interaktivne web stranice, a jezik koji to omoguava naziva se JavaScript. Osim JavaScript-a za istu namenu moe se koristiti i VBScript no on se u praksi retko koristi.

JavaScript je skriptni jezik koji slui za upravljanje/izmenu HTML dokumenata za vreme pregledavanja tog dokumenta.

Naveemo par osnovnih karakteristika JavaScript-a:

Izvrava se u Internet pretraivau posetioca

Sintaksa je slina programskom jeziku C

Sam programski kod moe se smestiti u samom HTML dokumentu ili posebnoj datoteci

Jedan od bitnih delova JavaScript-a je podrka dogaajima (engl.events). Dogaaji na stranici se deavaju kao rezultat neke akcije posetioca klik miem, prelazak miem preko nekog objekta, uitavanje dokumenta i sl. su korisni, jer se onda moe definisati ta e se dogoditi ukoliko posetioc vri odreene radnje. Na taj nain posetilac dobija oseaj interakcije, tj. oseaj da su stranice ive.

Kao to je spomenuto JavaScript se moe smestiti u samom HTML dokumentu ili u jednoj ili vie posebnih datoteka. Ukoliko se smeta u datoteku ta datoteka bi trebala imati ekstenziju js i sam kod se bez posebnih dodatnih oznaka smesti u datoteku. Ukoliko se JavaScript kod smetava u HTML to je mogue izvriti na dva naina:

Unutar HTML tag-a /

Preko vrednosti atributa dogaaja nekog HTML objekta

Objektima u HTML-u se u JavaScript-u pristupa preko ID atributa. Svim objektima u HTML-u se takoe moe pristupiti preko globalnih polja koja se implicitno definiu za svaki HTML dokument.

Problema u vezi korienja JavaScript-a ima vie. U praksi su oni najee vezani uz to da razni Internet pretraivai ne podravaju sve mogunosti JavaScript-a, ili ih ne podravaju na standardni definisan nain. No vei problem od toga je mogunost da neki Internet pretraivai uopte ne podravaju JavaScript ili da je JavaScript onesposobljen od strane posetioca. Ovaj problem se za sad naalost ne moe reiti korienjem nekog univerzalnog naina.

4. JEZICI ZA RAZVOJ WEB STRANICE

Tehnologije zasnovane na serveru:

Kod aplikacije se izvrava na strani servera (engl. Common Gateway Interface)

Java Servleti

Server-side programski jezici koji se integriu u HTML

Professional Home Page (PHP)

Active Server Pages (ASP)

Perl kao Apache Modul

Java Server Pages (JSP)

ColdFusion (CF) Allaire (od sad Macromedia)

4.1. ASP (Active Server Pages)

ASP stranice (Active Server Pages) je skriptni jezik razvijen od strane Microsofta. Stranice su meavina HTML-a i programskog koda koji daju ASP stranici karakter dinamike stranice. Mogue ga je koristiti samo na Windows 2003 i novijim serverima.

Jedna od najznaajnijih osobina ASP sranica je njihovo jednostavno povezivanje sa bazama podataka i ubacivanje podataka iz baze u HTML stranicu, to otvara razne mogunosti za upotrebu ASP stranica. ASP se moe pokrenuti i na vlastitom raunaru ukoliko instaliramo neke od web servera, a to su Personal Web Server (za Windowse 95, Windowse 98 i Windowse Me) i Internet Information Services (za Windowse NT, Windowse 2000 i Windowse XP).

4.2. Kako instalirati IIS i koristiti ASP na Windows XP Professional?

Najpre stavite Windows XP Professsional CD u va CD ureaj.

Kliknite na START-CONTROL PANEL-ADD/REMOVE PROGRAMS zatim ekirajte Internet Information services i kliknite na Next. Inetpub folder e biti kreiran na Vaem hard disku, zatim ga otvorite i naete folder wwwroot, u tom folderu kreirate novi folder i imenujete ga. Kada budete pisali ASP kod snima ete ga kao npr. test1. Asp i smestiti u kreirani folder.

Ukoliko elite biti sigurni da je upaljen web server proveriti tako to odete u Control Panel - Administrative tools te kliknite na IIS Manager. U browseru upiite http://localhost/stranica/test1.asp ako elite pogledati kako radi Vaa prva ASP stranica.

ASP kao program za izradu dinamikih web stranica prua Vam prema [24]:

Brzi razvoj aplikacija

Programsku strukturu baziranu na VB skriptnom jeziku

Mogunost koritenja ActiveX kontrola i gotovih objekata

Lako i jednostavno povezivanje na baze podataka

Podrka za sve Microsoft platforme

Podrka na Apache Web Serveru

Jednostavno administriranje implementarnih stranica

4.3. CGI (Common Gateway Interface)

CGI je skracenica za Common Gateway Interface koji omoguava komuniciranje izmeu korisnika i web servera.

Na primer korisnik posalje podatke serveru putem web stranice, CGI skripta koja je pokrenuta na serveru obavie predvien zadatak i vratiti informaciju ili rezultat korisniku.

CGI skripte su pisane u raznim programskim jezicima, a najee Perl i C i tako se na zahtev korisnika preko web pretraivaa obavljaju zadaci na web serveru.

Direktorijum u kojem su smetene CGI skripte mogu se nalaziti bilo gde na sistemu, nezavisno od root-a dokumenta.

Kada je odreen direktorijum CGI skripte potrebno je u httpd.conf fajlu dodati lokaciju kojim e Apache server obavestiti nalazak CGI skripte za daljne izvravanje[25].

AllowOverride NoneOptions ExecCGISetHandler cgi-script

Ovim kodom Apache web server zna da se CGI skripta nalazi u /var/www/cgi-bin/ direktorijumu.

Uglavnom se u konfiguraciji Apache web servera definie alias ime, koji omoguavaju pristupanje CGI skriptama.

A to se moe uraditi ovako:

ScriptAlias /cgi-bin/ "/usr/local/apache/www/cgi-bin/"

Ovim kodom e Apache web server svaki zahtev za adresom oblika "http://www.ime_domene/cgi-bin/ime_skripte" tretirati kao zahtev za pokretanje CGI skripte koji se nalaze u /usr/local/apache/www/cgi-bin alias direktorijumu.

4.4. JSP (Java Server Pages)

Java Server Pages (JSP) je tehnologija koja omoguava meanje obinog statikog HTML-a i dinamiko generisanog sadraja iz servleta. JSP nije ogranien na samo jedan operativni sistem ili na jedan server ve je iroko podran.

JSP omoguava jednostavno i brzo kreiranje dinamikih sadraja na Internetu, i brz razvoj web aplikacija. Samo se jednostavno dokumentu doda nastavak jsp i postavi se bilo gde , gde je mogue stavljati web stranice.

JSP podrava sofisticirane uzorke kao to je npr. Model-View-Controller (MVC) kombinacija uzoraka i pakete koje koristi MVC.

JSP nije potrebno kompajlirati ili instalirati. Kompajliranje nije mogue to e postati problem ako postoji greka u dinamikom delu, s tim da server treba biti takav da prima servlete i JSP.

JSP stranice na prvi pogled su dosta sline ASP I PHP stranicama u svojim posebnim pseudo-tagovima koji se koriste kako bi se istakli delovi inae normalnih HTML stranica. Jedina razlika je u tome to ASP i PHP obrauje browserov plug-in, dok se JSP tretira kao odvojeni proces koji se odvija na strani servera.

4.5. Java Servleti

Javin odgovor na Common Gateway Interface (CGI) programiranje su Java Servlet nivoi. Java Servleti su novoi koji proiruju funkcionalnost servera, izvravaju se na web serveru i deluju kao veza izmeu klijenta i servera.

Kako servleti zapravo rade? Prvo klijent poalje zahtev serveru, koji nakon toga uitava servlet i za njega kreira poseban thread (nit). Za svaki uitani servlet se automatski stvori poseban thread to znai da se svaki zahtev alje u posebnom trenutku. Servlet ostaje uitan sve dok se server ne ugasi. Zatim server alje servletu zahtev i servlet sastavlja odgovor i alje nazad serveru koji i dalje prosleuje odgovor klijentu. Prednost servleta je da se on uita samo jednom i po potrebi se moe koristiti vie puta. Srevleti za svaki pojedini zahtev stvore poseban thread dok ostale CGI tehnologije za svaki zahtev stvore poseban proces. Takoe ako postoji N zahteva obine CGI tehnologije e se uitati u memoriju N puta dok se servlet uita jedom i koristi vie puta.

U sledeem kodu prikazana je struktura osnovnog servleta koji rukovodi GET zahtevima koji su uobiajeni zahtevi za web stranicama[26]:

import java.io.;

import javax.servlet.;

import javax.servlet.http.;

public class Mojsevlet extdens Httpservlet (

public void do Get(HttpservletRequest request,

HttpResponse response)

Throws servletException, IOException (

//korist request za itanje HTTP headera

//i HTML podataka koje korisnik unese u HTML

//formular i potom poalje

//koristi response kao HTTP odgovore u kod ili u

//headere

PrintWriter out=response.getWriter();

//korist out za slanje sadraja u pretraivae

4.6. PHP (Hypertext Preprocessor)

PHP skriptni jezik trenutno je jedan od najpopularnijih i najee korienih skriptnih jezika u svetu web programiranja. Svoju popularnost stekao je svojom jednostavnou, kvalitetom i brojnim mogunostima koja omoguavaju jednostavniji i kvalitetniji dizajn web stranica.

Ukoliko se pogleda struktura skripti napisanih u PHP-u, mnogi e zakljuiti kako je PHP jezik neka vrsta kombinacije izmeu Perl-a, C-a i Java programskog jezika.Tako se u PHP-u mogu nai elementi objektno-orijentiranog programiranja preuzeti iz Jave, odnosno C++-a, a takoe se moe pronai i niz drugih vrlo korisnih elementa nasleenih iz Perl programskog jezika, budui da se on pokazao vrlo monim alatom kada se govori o web programiranju.

No, posebna snaga PHP skriptnog jezika dolazi do izraaja u situacijama kada se javlja potreba za integracijom sa bazama podataka, budui da PHP poseduje vrlo kvalitetan programski interfejs dizajnirano upravo u tu svrhu.

Kako bi se omoguilo pokretanje i izvoenje PHP skripti na Apache web serveru, prvi korak koji je potrebno preduzeti je nabavka samog PHP programskog paketa, koji se moe pronai na www.php.net. Preporuuje se nabavka to novije verzije ovog programskog paketa, kako bi se osigurala potpuna kompatibilnost ovog programa sa drugim delovima sistema.

PHP programski paket moe se izmeu ostalih preuzeti i u tar.gz formatu i u tom sluaju postupak instalacije je slian kao i kod ostalih tar.gz paketa.

Otpakovanje arhive moe se obaviti u jednom koraku komandom:

# tar -xzvf php.x.x.x.tar.gz

Nakon toga potrebno je ui u novonastali php.x.x.x fajl, te pokrenuti konfiguracionu skriptu. Potrebno je obratiti panju na parametre koje se prosleuju toj skripti, budui da o njima zavisi kako e se PHP slagati sa ostalim komponentama sistema. Npr.:

#./configure --with-apache=./apache_X.X.X --with-mysql=/usr/local/mysql

naredba e pokrenuti konfiguraciju sa podrkom za integraciju sa MySQL bazom podataka, pa sa Apache web serverom. Nije iskljuena mogunost da e PHP programski paket jednako dobro raditi pokretanjem ./configure skripte bez parametara, no gore opisani postupak smatra se regularnim i sigurnim.

Naredbom ./configure --help mogu se izlistati sve opcije koje se mogu proslediti ./configure skripti za konfiguraciju PHP programskog modula i poeljno ih je analizirati kako bi se na taj nain uvidele sve mogunosti konfiguracije ovog programa.Nakon toga sledi pokretanje make programa naredbama:

# make# make install

to e ukoliko je sve uspeno prolo dati rezultat instaliranim PHP programskim paketom.Ukoliko se u ovom koraku naie na bilo kakve potekoe, preporuuje se pregled FAQ pitanja na www.php.net portalu.

Sledei korak je konfiguracija samog Apache web servera, kako bi se na taj nain omoguilo pokretanje i izvoenje PHP skripti. U tu svrhu potrebno je dodati sledee linije u Apache httpd.conf konfiguracionom fajlu:

AddType application/x-httpd-php3 .php3AddType application/x-httpd-php .phpScriptAlias /php3/ "/usr/local/bin/"Action application/x-httpd-php3 "/php3/php/"

ime e se omoguiti izvoenje PHP skripti instaliranih na raunaru.

Ovim linijama Apache web serveru omoguuje se prepoznavanje i izvravanje skripti u PHP jeziku. Definie se tip aplikacije, lokacija gde e iste biti smetene (/usr/local/bin) i interpreter koji e se pozivati pri njihovom izvravanju.

4.7. PHP programiranje

PHP je napravljen sa namerom da se olaka pisanje dinamikih web-stranica. Dinamike php stranice su kao i obine web-stranice, osim to se php naredbe meaju s HTML tagovima. PHP naredbe su oznaene posebnim tagovima. PHP ima nastavak .php, koji kae web-serveru da to nije obina web-stranica i trai dodatnu obradu, u ovom sluaju php-interpreter. Taj e program proi kroz celu web-stranicu i na mestima oznaenim sa PHP tagovima izvriti naredbe, eventualno ih supstituirati sa natpisom koji oni prave. Preraena stranica bie na kraju poslata klijentu koji e je prikazati.

4.8. Priprema php skripti

Uopteno, u PHP skripti se koristi par specijalnih komandi za PostgreSQL bazu podataka.

1. korak

je spajanje sa serverom baze podataka. Za to se koristi php naredba pg_connect:

$veza = pg_connect ("dbname=perodb");

Spajanje s bazom podataka.

Kao argument toj komandi je string koji sadri ime maine na kojem se nalazi baza podataka (u ovom sluaju, localhost znai za istu mainu na kojem se nalazi i web-server) i ime baze podataka, kao npr. perodb. Rezultat te funkcije je veliina $veza koja se koristi u ostalim PHP komandama kao referenca za bazu podataka.

2. korak

je traenje podataka ili upitnik. Npr. ako se eli dobiti lista studenata sa prve godine studija:

$rez = pg_query($veza,"SELECT ime,prezime FROM student WHERE godina=1");

Komanda za pretraivanje.

Pretraivanje moe da dovede do greke, pa je pogodno komandu za pretraivanje kombinovati sa komandom za ispis greke, ako do nje doe.

$rez = pg_query($veza,"SELECT ime,prezime FROM student WHERE godina=1")or die ("Greka u upitniku. " . pg_errormessage($veza));

Komanda za pretraivanje i ukazivanje greke.

3. koraku

moe odrediti je li je SQL komanda uopte dala neke rezultate u pretraivanju. Ako jeste, onda se ti rezultati mogu pregledati u narednom koraku.

4. korak

je preglednja rezultata zato se koristi jedna od PHP komandi:

// $broj je broj naenih n-torki u relaciji $broj = pg_numrows($rez); if ($broj > 0) {for ($i=0; $i

Documents

Alati Za Kreiranje Web Stranica V6.1