Alatke Od Roga Iz Sredine Petog Milenijuma p.n.e. Sa Nalazista Vinca-Belo Brdo (Antler Tools From Mid Fifth Millennium BC From Vinca - B

8/13/2019 Alatke Od Roga Iz Sredine Petog Milenijuma p.n.e. Sa Nalazista Vinca-Belo Brdo (Antler Tools From Mid Fifth Millen

1/106

1

Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Odeljenje za arheologiju

Zavrni rad - master

ALATKE OD ROGA IZ SREDINE PETOG MILENIJUMA P. N. E. SA

NALAZITA VINA BELO BRDO

Autor

Vuk Koldi, br. indeksa AR/11-6

Mentor

prof dr Vesna Dimitrijevi

Beograd, 2013.


2/106

2

Zahvaljujem se arheolozima prof dr Nenadu Tasiu i Miroslavu Mariu na ustupljenom

materijalu i terenskoj dokumentaciji, kao i na informacijama o celini. Arheolokinji dr Dragani

Antonovi se zahvaljujem na uvidu u dokumentaciju i informacijama o kamenoj industriji.

Takoe, zahvaljujem se i arheolokinjama dr Seleni Vitezovi i Sonji Vukovi na ustupljenoj

literaturi, informacijama i pomoi u radu sa materijalom. Konano, zahvaljujem se i svom

mentoru prof dr Vesni Dimitrijevi na strpljenju i razumevanju.


3/106

3

Sadraj

Uvod.................................................................................................................................................4

Kulturno - hronoloki okvir.............................................................................................................6

Lokalitet i celina.............................................................................................................................11

Kotana industrija...........................................................................................................................17

Tragovi upotrebe.................................................................................................................18

Rog kao sirovina.............................................................................................................................21

Katalog............................................................................................................................................30

Zailjeni artefakti................................................................................................................32

Artefakti sa seicom............................................................................................................48

Tupi predmeti......................................................................................................................54

Predmeti za glaanje i struganje.........................................................................................58

Kompozitne alatke..............................................................................................................59

Polufabrikati i otpaci..........................................................................................................63

Ostali predmeti...................................................................................................................70

Alatke od roga u celini 830.............................................................................................................82

Zastupljenost alatki i analogije...........................................................................................82

Tragovi na alatkama...........................................................................................................86

Sadraj konteksta................................................................................................................97

Zakljuak........................................................................................................................................99

Literatura......................................................................................................................................101


4/106

4

Uvod

Na praistorijskim lokalitetima alatke od kosti i roga obino predstavljaju znaajan

procenat materijala, to oslikava njihov znaaj u svkodnevnici onih koji su ih koristili.Ono to

karakterie ove alatke je to dasu bile esto koriene, relativno jednostavne za izradu i upotrebu,

a sirovine za njihovu izradu su bile lako dostupne. Zbog toga, pored analiza tehnolokih,

morfolokih i funkcionalnih odlika, znaajno je i prouavanje njihove veze sa drugim

materijalima iz istih ili srodnih celina, kao i naina na koji su deponovane. Kao zasebna grupa u

kotanoj industrijijavljaju se predmeti od roga, a njihova procentualna zastupljenost u odnosu na

artefakte od drugih kotanih sirovina moe veoma da varira od sluaja do sluaja. Iako postoje

tipovi predmeta koji su mogli biti izraivani i od kosti i od roga, ova grupa se izdvaja na osnovuspecifinih osobina sirovine.

Cilj ovog istraivanja je tumaenje jednog specifinog arheolokog konteksta, celine 830

sa lokaliteta Vina Belo brdo, za koju tokom iskopavanja nije dato odgovarajue objanjenje.

Takoe, u radu e biti prikazana uloga koju kotana industrija, prvenstveno alatke od jelenjeg

roga, imaju u arheolokoj interpretaciji, odnosno kontekstualnoj analizi. Osobine odreenih

predmeta, koji ine znaajan procenat materijala iz date celine, pruie podatke koji se mogu

povezati sa drugim rezultatima. Time bi se dobili odreeni zakljuci o nainu formiranja celine.Takoe, bie utvrenokoliko obraeni materijal odgovara poznatim osobinama kotane industrije

vinanske kulture. Kako su granice celine vetaki odreene, dok je njen realan obim vei i

neistraen do kraja, dobijeni zakljuci bie od pomoi tokom buduih iskopavanja.

Predmet istraivanja su 47 artefakata od jelenjeg roga, sakupljenih tokom iskopavanja

pomenute celine. Pri razvrstavanju predmeta primenjena je tipologija koja se zasniva se na

radovima A. Bakalova (Bakalov 1979) i S. Perii (Perii 1984), kao i V. Dimitrijevi

(Dimitrijevi 2006). Analiza materijala se vri po funkcionalno morfolokim kriterijumima,

odnosno uzima se u obzir forma predmeta i poredi sa poznatim oblicima, dok se istovremeno

pretpostavlja i njegova funkcija. Od ouvanosti primerka zavisi koliko e analiza biti detaljna.

Osnovna podela materijala je na pet kategorija, koje se razlikuju po stepenu izrade ili upotrebe

artefakta. Kategorije kojima predmet moe da pripada su: kost modifikovana u artefakt, kost


5/106

5

koriena kao artefakt, polufabrikat, otpadak i nepoznata kategorija. Nakon toga se odreuje

morfologija ili funkcija, a dalje se utvruje vrsta artefakta, i na kraju tip ili podvrsta, kao

detaljnija odredba unutar jedne vrste.

Prouavanja materijala poinje vizuelnim sagledavanjem spoljanjih karakteristika, uzpomo uveanja od 2.5x. Posveena je panja formi i tipu alatki, u skladu sa primenjenom

tipologijom, kao i tragovima koji ukazuju na nain izrade i upotrebe istih. Takoe, konstatovani

su i stepen ouvanosti alatke, kao i tafonomski podaci. Ova faza rada se zavravadonoenjem

zakljuaka o zastupljenosti i osobinama, odnosno funkciji, razliitih grupa alatki od roga. Tom

prilikom se utvruju i eventualne analogije sa prostora vinanske kulture. Uloga i osobine datih

predmeta se zatim uporeuju sa podacima o drugim materijalima iz iste celine. Pri tome se

istraivanje oslanja na lina zapaanja autora, terensku dokumentaciju, informacije od arheologa

koji su uestvovali u istraivanju celine, kao i na objavljene lanke o figurinama i kamenim

alatkama iz istog konteksta. Konano, zapaanja o brojnosti, funkciji i osobinama razliitih grupa

materijala omoguie donoenje zakljuaka o celini i alatkama od roga kao njenom intergalnom

delu.


6/106

6

Kulturnohronoloki okvir

Vinanska kultura mlaeg neolita i ranog eneolita prostirala se najveim delom centralnog

Balkana (slika 1). Jezgro njene teritorije nalazilo se na prostoru dananje centralne Srbije sa

Pomoravljem, Kosova i june Panonije, odnosno velikog dela Vojvodine. Ka jugu se proirila na

istonu Makedoniju, dok je ka jugozapadu dola do dinarskih planina severne Crne Gore.

Zapadne delove vinanske teritorije predstavljaju zapadna Srbija i severoistona Bosna. Zapadna

granica se na podruju Srema ne moe tano utvrditi, ali se pouzdano moe rei da ovoj kulturi

pripada istoni Srem, kao deo Vojvodine. Ni granica na prostoru Bake nije sigurna, a lokaliteti

se uglavnom nalaze u njenom junomi zapadnom delu. Iako dominantna u Banatu, ova kultura se

vremenom povukla sa prostora severnog Potisja. Due se zadrala na prostoru istonog,rumunskog Banata, kao i Transilvanije, dok je u Olteniji i Podunavlju prisutna u svim svojim

Slika 1: Lokaliteti vinanske kulturei poloaj Vine. Pojedinani lokaliteti su predstavljeni takicama(prema

2008: . 2)


7/106

7

fazama. Istona granica kulture nije jasna i postavlja se pitanje da li se prostirala i na prostoru

Bugarske (Garaanin 1979: 145 - 148). Ipak, mora se naglasiti da otre granice ne postoje nigde,

ve su se na perifernim podrujima meali uticaji susednih kultura.

Vina (dubina) M. Garaanin M. MilojiZemunice (vinanske grupe)

dubina oko 8 mVina Tordo I Vina A

Dubina oko 8 moko 6,5 mVina Tordo II

(sa mogunou izdvajanjadve etape)

Vina B1(samo do dubine oko 7 m)

Dubina oko 6,5 m6 m Gradaka faza Vina B2

Dubina oko 6 m4,1 m Vina Plonik I Vina B2 i poetak C(iznad 5 m dubine)

Dubina 4,1 m Vina Plonik IIa Vina C

Dubina 3,48 m Vina Plonik IIb Vina D

Tabela 1: Hronologije vinanske kulture (prema Garaanin 1979: 152)

U prouavanju vinanske kultureu domaoj arheologiji tradicionalno se primenjuju dve

hronologije koje se lako mogu meusobno uskladiti (tabela 1). Zasnivaju se na tipolokimgrupama pokretnog materijala, u skladu sa stratigrafijom eponimnog lokaliteta. M. Miloji je

razvoj kulture predstavio u etiri faze, A D. Sa druge strane, M. Garaanin je izdvojio faze

Vina Tordo i Vina Plonik, sa gradakom fazom izmeu njih, nazvane tako po

lokalitetima sa tipinim materijalom (Garaanin 1979: 149 152). Radiokarbonska datovanja

pruila su i apsolutne datume. Faza A okvirno je trajala od 5400/5300. do 5200., faza B od 5200.

do 5000., faza C od 5000/4950. do 4850. i faza D od 4850. do 4650/4600. p.n.e. (Bori 2009:

234). Na radiokarbonske datume se oslanja i hronologija koju je dao V. ir, sa podelom kulture

na 8 faza (Schier 1996). Meutim, ovde se moraju imati na umu regionalna odstupanja, jer su u

razliitim oblastima iste faze drugaije datovane (Garaanin 1979; 1984b, Chapman

1981: 19 - 22). Istorijski razvoj kulture mogao bi se prikazati u sledeem sledu: nastanak i irenje

(Vina A B1), konsolidacija i cvetanje (B2 - C), stagnacija (D1) i dekadencija i nestanak (D2)

(Tripkovi 2009: 19). Meutim, mora se imati na umu da ovakva podela na faze ne prikazuje


8/106

8

adekvatno kulturnu dinamiku i razliite promene, a takoe ne razmatra u dovoljnoj meri ni

regionalne specifinosti.

Na osnovu razlika u materijalu i nainu ivota obino se izdvaja nekoliko regionalnih

varijanti vinanske kulture: srbijanska ili klasina, zatim meusobno srodne junomoravska ikosovska, pa istonobosanska, transilvanska, oltenijska, a po nekim stavovima i sremsko

slavonska i ona u istonom Banatu (Garaanin 1979: 163, 1984b: 59 - 61).

Najintenziviniji razvoj se odvijao u klasinoj i transilvanskoj varijanti, a zatim i u junom

Pomoravlju i na Kosovu, dok su oltenijska i istonobosanska varijanta bile siromanije i periferne

pojave. Takoe, mora se naglasiti da kultura nije jednako trajala u svim varijantama. Sa druge

strane, D. epmen na osnovu inovacija u keramici izdvaja 5 provincija: Srbija i Makedonija,

Vojvodina, severna Bosna, Oltenija i Transilvanija (Chapman 1981: 22). U oba sluaja se prostor

Srbije tretira kao centralni, sa najtipinijim obelejima. Meutim, ovakve podele po tehnikim

kriterijumima zanemaruju neke druge aspekte kulture. Tako se moe uoiti razvoj dva raliita

ivotna stila na prostoru vinanske kulture, i to na prostoru Panonije i Pomoravlja sa jedne i u

viim oblastima centralnog Balkana, sadruge strane, o emu e kasnije biti vie rei. Ipak, dalje u

tekstu bie prikazana tradicionalna slika klasine varijante, iji materijal je tipianza vinansku

kulturu. Takoe, lokalitet koji je predmet ovog rada geografski pripada toj varijanti.

Jedna od najprepoznatljivijih pojava u vinanskom materijalu je crna monohromna

keramika. Meutim, kao najbrojniji element, keramika se javlja u velikom broju oblikai boja i sa

razliitim dekoracijama. Mnoge primerke odlikuje paljiva izrada, visoka estetska vrednost i

naglaeno potovanje kulturnih normi, ak i u vreme degradacije kulture. Takoe je

karakteristina bogata plastika, pre svega antropomorfne figurine. Kotana i kamena industrija su

raznovrsne. Od poetka plonike faze uoava se degradacija kamene industrije. Meutim, jo

uvek se u znatnoj meri javljaju nalazi od kremena i opsidijana, kao i ekii sa perforacijom.

Krajem faze Vina Plonik I kotana industnija doivljava jedinstveni procvat. Keramika i

plastika nastavljaju svoj kontinuirani razvoj iz ranijih faza, sa velikim brojem razliitih tipova

posuda (Garaanin 1979: 175). Meutim, od poetka plonike faze IIa dolazi do upadljivog

gubljenja elemenata. U velikoj meri se gube opsidijan i razni tipovi alatki od glaanog kamena,

pa i kotana industrija smanjuje svoj obim. I u keramici se pojedini tipovi povlae, osim


9/106

9

karakteristinih bikoninih zdela koje odravaju brojnost. Konano, faza IIb se izdvaja uglavnom

po promenama u keramici (Garaanin 1979: 178 - 179).

Smatra se da je u vinanskoj kulturi sedentarnost je bila na znatno viem nivou nego u

ranijim fazama neolita (Tasi 2008: 36). Iako se ivotni vek pojedinanih naselja razlikovao, onadugotrajnija su se odravala 500 600 godina, pa i due (Chapman 1981: 47). Nosioci vinanske

kulture praktikovali su meovitu ekonomiju koja se zasnivala na zemljoradnji i stoarstvu, a

dopunjavana je lovom, ribolovom i sakupljanjem sirovina (, ,

2008). Meu ostacima faune uglavnom dominiraju domae ivotinje, i to govee, svinj a, ovca,

koza i pas, koji su, osim mesa, koe i kostiju, pruali i sekundarne proizvode poput mleka ili

snage za vuu, pa ipomo u lovu. Lov je, pored hrane, bio znaajan i za obezbeivanje sirovina

za alatke, koe, krzna i slino. Uglavnom su lovljeni jelen, srnda, divlja svinja i divlje govee,

ali i sitniji sisari i druge ivotinje. Meu arheobotanikim nalazima najznaajnije su itarice, i to

prvenstveno emer i ajnkorn (dvoreda i jednoreda penica), a zatim i hlebna penica, pa

mahunarke, lan, divlje voe i druge divlje biljke, ukljuujui korove. Ni njihova upotreba se nije

zadravala samo na ishrani, ve su obezbeivale i razliite sirovine poput vlakna za tkanine,

plevu, lekove i slino, ili su koriene kao stona hrana, a moda i u neke neutilitarne svrhe

(Borojevi 2006; Tasi, Filipovi 2011). Ipak, vano je napomenuti da, dok na veini lokaliteta

dominiraju domestikovane vrste, postoje i naselja koja su vie orijentisana na divlje resurse,

poput Opova i Petnice (Borojevi 2006, Orton 2008). Konano, iako je vinansko drutvogeneralno sedentarno, zajednice su bile veoma mobilne, pa je praktikovana i transhumanca na

manjim ili veim razdaljinama (Chapman 1981: 108 - 114).

Naselja su uglavnom podizana na renim terasama, zatim i na blagim padinama uz

vodotokove ili na gredama i obino su bila vieslojna. Kasnije se javljaju i na nepristupanijim

mestima i ee su jednoslojna (Garaanin 1979: 153). Mogu se izdvojiti etiri osnovna tipa

naselja vinanske kulture: otvorena, ograena, telovi i peinska (Chapman 1981: 60).

Najintenzivnije restrikcije prostora, sa ograniavanjem irenjai grupisanjem kua, uoavaju se na

telovima. Za tadanje uslove, vinanska naselja su bila srednje gusto naseljena (Chapman 1981:

61). Uoavaju se i vee anglomeracije naselja oko znaajnih, veih lokaliteta, kao to su Vina,

Tordo, Parca i Plonik ( 2008: 33). Kue su graene u redovima i obino su imale

orijentaciju priblino istok zapad. esto su se nalazile veoma blizu jedna drugoj. Mogu se


10/106

10

razlikovati zemunice i nadzemne kue, koje su karakteristinije, a etvrtastog su oblika, graene

tehnikom pletera i lepa i obino sa temeljnim rovom. Veliina kua veoma varira, ali ne prelazi

dimenzije 20 x 11 m (Garaanin 1979: 154 - 157). Prostor izmeu kua je obino bio zajedniki i

u njemu se esto javljaju jame razliitih namena(Garaanin 1979: 159).

Visok nivo tehnikog umea i veliki broj artefakata ukazuju na pojavu specijalizacija u

proizvodnji, odnosno na razvoj zanata, iako postojanje radionica nije definitivno potvreno

(Chapman 1981: 118). Predmeti su izraivani za svakodnevnu upotrebu, potrebe kulta, ali i za

razmenu. Najmasovnije je proizvoena keramika, sa odreenim normama koje su potovane pri

njenoj izradi. Slino njoj,i plastine predstave su izraivane na visokom nivou. Orue i orujeje

pravljeno od kamena, kosti i roga koji su esti u arheolokom materijalu, ali i od manje trajnih

materijala poput drveta. Njihova namena je bila raznovrsna. Mnogi sitni predmeti su korieni u

kunoj radinosti za pripremu hrane, ili obradu koe i tkanina.Alatke su koriene u zanatima, za

obradu kamena, kosti i roga ili drveta. Takoe, van naselja su koriene zemljoradnike alatke i

oprema za lov, ribolov i sakupljanje sirovina (, , 2008: 129 133,

Chapman 1981: 130).

Vanu inovaciju u vinanskoj kulturi predstavlja pojava metalurgijebakra. Rude metala

su poznate lokalnim zajednicama tokom celog trajanja kulture, a intenzivna eksploatacija poinje

sa gradakom fazom, da bi u plonikoj obrada metala ve bila razvijena (Antonovi 2002,

2006). Takoe, uoene su sve faze pribavljanja i obrade rude. Konstatovano je nekoliko rudnika,

od kojih je najznaajniji Rudna glava, to je omoguilo rekonstruisanje rudarskih aktivnosti, pa i

izdvajanje specijalizovanih alatki (Jovanovi 1982). Metalurki proces je potvren na

lokalitetima poput Selevca (Glumac, Tringham 1990) i Belovoda (Radivojevi et al. 2010).

Konano, naen je i izvestan broj bakarnih predmeta od kojih su najpoznatiji oni iz takozvanih

ostava iz Plonika (, - 1997).Ipak, nije jasno koliko je bakar

bio prisutan u svakodnevnom ivotu,pa se ni taan poetak eneolita ne moe utvrditi.

Razmena dobara i sirovina je u vinanskoj kulturi bila veoma prisutna. Odvijala se kako

unutar same kulture, tako i van njenih okvira. To je omoguilo pojavu predmeta izraivanih od

sirovina koje potiu sa velikih udaljenosti, poput spondilus koljki ili opsidijana (Dimitrijevi,

Tripkovi 2006; Tripkovi, Mili 2008). Kao rezultat intenzivne razmene dolo je do pojave

velikih koncentracija prestinih materijala na ivicama panonskog basena (Chapman 1981: 79).


11/106

11

Ranije u tekstu pomenuta je pojava dva razliita ivotna stila u vinanskom svetu, podela

posebno uoljiva u plonikoj fazi. Prvi odgovara prostoru Panonije i doline Morave, gde se

ee javljaju vieslojna naselja sa intenzivnim ivotom, pa i ona tel tipa, poput Vine ili

Uivara. ivot je okrenut zemljoradnji, a uee u mrei razmene je intenzivno. Sa druge strane,

naselja sa prostora centralnog Balkana su sa tanjim kulturnim slojem, poput Divostina i Selevca,

mada je i ovde dolazilo do dugotrajnijeg naseljavanja sa superponiranjem graevina, kao na

Banjici. Takoe, ovde su ea naselja na uzvienjima, to je uslovljeno reljefom. Na ovom

prostoru obrada bakra, po savladavanju tehnologije, bila je intenzivnija, a razmena se odvijala

uglavnom na manjim distancama (Tripkovi 2009: 292 - 297). Sa ovakvom podelom se moe

uklopiti i zapaanje D. epmena da postoji korelacija izmeu velikog broja vrednijih predmeta i

oblasti sa veim zemljoradnikim potencijalom (Chapman 1981: 70). Mora se napomenuti da

ovakva podela nije uslovljena samo ekonomskim iniocima, ve i razliitim regionalnimfaktorima, osobinama reljefa, i, pre svega, tradicijom, to je konano dovelo do razvoja dva

razliita kulturna kompleksa kasnije u eneolitu.


12/106

12

Lokalitet i celina

Eponimni lokalitet vinanske kulture, Vina Belo brdo nalazi se 14 km jugoistono od

Beograda (slika 1), na desnoj obali Dunava i pored ua reke Boleice. Pojedini autori ovaj

prostor smatraju delom takozvane Beogradske konfluence, gde se, na relativno malom

prostoru, u Dunav uliva nekoliko znaajnih reka: Sava, Tisa, Tami i Morava (Garaanin 1979:

83). U pitanju je, kako je ve pomenuto, naselje tel tipa sa kulturnim slojem od oko 9 m.

Stratigrafski sled poinje sa srednjim neolitom, odnosno sa slojem razvijene starevake kulture.

Slojevi koji pripadaju vinanskoj kulturi moni su 6 6,5 m. Zatim slede slojevi iz kasnijeg

eneolita, srednjeg i kasnog bronzanog doba. Najmlai element ini srednjovekovno groblje

(Chapman 1981: 6). Ipak, mora se imati na umu da je samo centralni deo naselja, blie Dunavu,imao punu formu tela, dok dalje prati konfiguraciju terena (1984: 29).

Vina je u arheolokom svetu poznata jo od 1908. godine, kada je M. Vasi zapoeo

prva iskopavanja uz obalu Dunava. Ve tada je veliki procenat lokaliteta, oko polovine

centralnog dela, bio izgubljen delovanjem reke ( 1984: 27), a erozivni procesi se

nastavljaju i danas. Sa nekoliko prekida, istraivanja su trajala do 1934 godine i svetska javnost je

postepeno upoznavana sa izuzetnim znaajem ovog lokaliteta (, 2008). Skoro

pola veka kasnije pokrenut je novi niz kampanja u organizaciji Muzeja grada Beograda, a u

realizaciji Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta i u saradnji sa Arheolokim i

Balkanolokim institutom SANU. Iskopavanja su trajala od 1978. do 1986. godine, a kao

rukovodioci su se smenjivali G. Marjanovi Vujovi, N. Tasi, M. Garaanin i D. Srejovi

(, 2008: 90 102). Cilj ovih istraivanja bilo je ispitivanje kulturnog sloja u

irokom iskopu i utvrivanje stratigrafije i odlika pojedinih horizonata ( 1984).

Konano, 1998. godine poela je nova serija iskopavanja, koja traju i danas, pod rukovodstvom

N. N. Tasia. Odlikuje ih interdisciplinarni pristup, sa primenom novih tehnologija (, 2008: 103 119). Od 2003. godine naputeno je iskopavanje po kvadratnoj mrei i

otkopnim slojevima. Umesto toga, primenjuje se sistem celina, odnosno Unit-a.Na taj nain se

zasebni konteksti tokom iskopavanja izdvajaju na osnovu fizikih karakteristika i prate do svojih

granica u punom obimu, odnosno volumenu (, 2008: 104). Celine se zatim,


13/106

13

ukoliko je mogue,povezuju u objekte, objekti u strukture, a strukture ine celo nalazite (

2010: 16).

Moni sloj vinanske kulture sa ovog lokaliteta omoguio je formiranje stratigrafske

sekvence za celu kulturu. Mora se napomenuti da se gradaka faza ne izdvaja jasno na samomlokalitetu, ali se njeni elementi javljaju na dubini od 6 6,5 m (Garaanin 1979: 152). Pojedini

autori izdvajaju ukupno 11 graevinskih horizonata tokom vinanskog perioda, ukljuujui i

najstariju fazu sa zemunicama (Chapman 1981: 8). Meutim, tragovi intenzivnog ivota na ovom

naselju, posebno iz najmlaih faza, onemoguavaju jasno izdvajanje pojedinih slojeva. Novim

istraivanjima je uoeno da se celine i objekti esto presecaju, a materijal iz razliitih celina i

slojeva se mea, tako da je teko upostaviti tanu stratigrafiju i povezati istovremene nalaze na

veojpovrini.

Slika 2: Jedan horizont naselja u Vini

sa pretpostavljenim pravcima

komunikacija ( 2008: . 5)

ivot u ovom naselju odlikuje izuzetno intenzivna gradnja, uz naizmenino ruenje kua i

nivelisanje povrina za novu upotrebu. Takoe, esti su i horizonti poara, pa i onaj poslednji sa


14/106

14

kojim se zavrava period vinanske kulture. Kue su bile veoma zbijene i postavljene du

komunikacija, odnosno ulica, unutar naselja (slika 2). Ulice su se pruale u pravcu severozapad

jugoistok, normalno na orijentaciju kua, a na reku su izlazile pod uglom ( 2008: 26 -

28). Naselje je najveu povrinu zauzimalo u poslednjoj fazi nakon ega je ivot naglo prekinut

( 1984: 34). Karakteristike ivota i materijalne kulture ovog naselja odgovaraju

pomenutim karakteristikama vinanske kulture uopte. Naselje je bilo aktivno tokom cele godine

i imalo je pristup izuzetno irokom spektru resursa, kako lokalnih, tako i onih pribavljenih

razmenom. Veoma pogodan poloaj na rubu Panonskog basena, sa vezom sa planinom Avalom u

zaleu i bogatim renim komunikacijama omoguio je intenzivan razvoj i ulogu centralnog

mesta. To je uslovilo i razvoj specijalizovanih aktivnosti, kao i prisustvo prestinog materijala

( 2008; , , 2008).

Artefakti predstavljeni u ovom radu potiu izjednog konteksta sa lokaliteta Vina Belo

Brdo, koji je u dokumentaciji obeleen kao celina 830 (slika 3, b). U pitanju je mehaniki

izdvojena celina, iskopavana tokom kampanje 2006. godine, ograniena sa tri strane arheolokim

profilima, od kojih jedan predstavlja profil temeljnog rova kue 01/02. Definisana je kao

kompaktan sloj svetlo mrke zemlje debeo oko 20 - 40 cm, bogat arheolokim materijalom.

Zauzima povrinu od oko 30 m2. Pored fragmenata lepa razliitih dimenzija, javljaju se esto i

gare i promene u boji zemlje, verovatno od organskih materija. Iznad ove celine, na vie mesta,

uoavaju se komadi lepa koji moda pripadaju ruevini nekog objekta ili pei. Ispod ove celine

konstatovan je tanak sloj vrste svetlije zemlje, koja moda predstavlja gazite i prvi pokuaj

pokrivanja ruevine ispod. Kao to je ve pomenuto, juno jugozapadno se nalazi kua 01/02i,

ispod nje, pei 02/02 i 01/02, dok je sa severne severoistone strane kua 2, iji su temeljni

rovovi obeleeni kao kua02/05, ali na neto viem nivou.Pri tome bi obe kue mogle biti mlae

od ove celine, dok bi istovremena sa njom najverovatnije bila pe 01/02. Mogue je da je ovaj

materijal deo jednog dogaaja ili niza dogaaja, odnosno deponovanja koje je konstatovano i

neto dalje na istoku, u drugim celinama, a koje se verovatno prua i pod zapadni profil, naprostor koji jo nije istraen (Tripkovi 2007).

Pokretni nalazi su konstatovani u svim delovima celine, sa posebnom koncentracijom u

severnom delu. Takoe, u severnom delu su tokom iskopavanja izdvojene celine 840 i 841 na

osnovu razliite koncentracije materijala, ali i oni sutinski pripadaju opisanoj celini. Arheoloki


15/106

15

a

b

Slika 3: a) Horizont objekata sa priblinim poloajem celine Unit 830 (prema Tasi 2011: fig. 8)

b) Granice celine Unit 830 (iz terenske dokumentacije za 2006. godinu)

materijal predstavljaju fragmenti keramike, kameni i kotani materijal, alatke i figurine. Koliina

nalaza je izuzetno velika, a veliki broj primeraka deluje odbaeno, kao otpad. Kotani materijal je

bogat i ukazuje na brzo deponovanje, bez intenzivnih atmosferskih uticaja. Alatke od roga su

upadljivo brojnije od onih od kosti, a neke kosti su koriene i kao ad hoc alatke. Od okresanog

kamena se uglavnom javljaju otpaci i iskoriena jezgra, kao i odbici iz izrade glaanog orua.

Situacija ukazuje na depoziciju u blizini radnih mesta. Kamena industrija je konstatovana u vidu

velikog broja fragmenata, sa malo celih alatki i neto vie odbaenih polufabrikata. Materijal je

uglavnom u stanju neprepoznatljivosti, i obino bez tragova obrade i upotrebe. Malo artefakata je


16/106

16

tipoloki prepoznato, a dominiraju abrazivne alatke, koje su neto bolje ouvane i jedino one

pokazuju intenzivnu upotrebu. Takoe, sakupljena je izuzetno velika koliina keramike, ali sa

malo fragmenata koji se mogu spojiti. Na osnovu iznetih injenica, ovaj kontekst se interpretira

kao nivelacioni sloj ispunjen prvenstveno otpadnim materijalom, koji je istovremen nivelaciji ili

stariji od nje (Tasi 2011: 155, 2008: 347), ili kao prostor namenjen za deponovanje

materijala (Tripkovi 2007). Kako celina nije istraena u potpunosti zbog mehanikih granica,

njen obim se ne moe odrediti. Meutim, izvesno je da je vei od konstatovane povrine, i

uglavnom postoje pretpostavke dapripada horizontu veeg broja objekata, kao deo etne povrine

izmeu njih (slika 3, a). Takoe, poloaj celine se na jednom mestu prikazuje kao deo

pretpostavljene trase ulice ( 2008: . 5), ali je mogue da je ovo situacija iz kasnijih

slojeva (slika 2). Ovaj horizont se smatra jednim od poslednjih horizonata naselja vinanske

kulture. Time je kontekst kojim se bavi ovaj rad odreen samo relativno hronoloki u fazu VinaPlonik II, odnosno u Vinu D (Tasi 2011: 149). Ipak,postoji radiokarbonski datum za kuu 6

koja muje stratigrafski bliska. Kua je datovana u 4700-4500 cal. BC sa 95% verovatnoe (Bori

2009: tab. 7), to prua grubu predstavu i za celinu 830.


17/106

17

Kotana industrija

Kotana industrija je skup razliitih artefakata izraenih od kotanih sirovina, sa istog

prostora u odreeno vreme, kojisu taksonomski povezani na osnovu zajednikih tehnolokih ili

morfolokih karakteristika. Pored kostiju kimenjaka, u kotane sirovine spadaju i zubi

kimenjaka, rogovi cervida, kotana jezgra rogova bovida, ljuske ptiijih jaja, ljuture mekuaca i

oklopi kornjaa.Kako se u novije vreme istie potrebada se ova industrija posmatra kao celina,

odnosno kroz proces od nabavke i transformacije materijala do potronje i odbacivanja svih

sirovina ivotinjskog porekla, ona obuhvata irok spektar artefakata. Pored razvijenih oblika,

odnosno orua, oruja i drugih utilitarnih i neutilitarnih predmeta, ovde spadaju i nezavreni

artefakti, otpaci od proizvodnje i minimalno obraeni predmeti, obino korieni ad hoc(Vitezovi 2010 : 21, 23).

Opseg kotane industrije je toliki da je samo za praistorijski period K. Beker navela 112

osnovnih tipova artefakata. Takoe, ona je izdvojila i sfere aktivnosti u kojima su predmeti od

ovih sirovina imali vanu ulogu. To bi bili: lov, ribolov i sakupljanje; priprema hrane; obrada

koe, izrada tkanina i pletenje prua; zemljoradnja; drvodeljstvo; okresivanje kremena;

proizvodnja keramike; lino ukraavanje izraavanje prestia i drutveno rangiranje;

domainstvo; aktivnosti u slobodno vreme muzika i igre; prenos informacija; religija i ritual,sa sahranjivanjem; konjska oprema; ratovanje (Becker 2003: tab. 1, tab. 2). Vrhunac znaaja i

raznovrsnosti ova industrija doivela je verovatno u neolitu, dok je sa pojavom metala poela da

se povlai.Na izbor i dobavljanje sirovine, kao i na njenu dalju izradu do konane forme uticalo

je mnogo drutvenih, ekonomskih i tehnolokih faktora (Becker 2003).

Materijal sa Vine najbolje predstavlja osobine kotane industrije vinanske kulture. Pri

tome je najoptiji prikaz dao A. Bakalov u svom pregledu kotanih alatki iz preneolita i neolita

Srbije (Bakalov 1979). lanak D. Srejovia i B. Jovanovia (Srejovi, Jovanovi1959) bavi se

iskljuivo nalazima sa Vine, a znaajan je i kao prva klasifikacija materijala. Za prouavanje

vinanske industrije znaajan je i rad S. Perii o alatkama iz Muzeja grada Beograda (Perii

1984). Meu analizama materijala sa pojedinanih lokaliteta istiu se prikazi kotanih alatki sa

Selevca (Russel 1990) i Divostina (Lyneis 1988).


18/106

18

Kao sirovine za kotanu industriju Vine sluili su delovi skeleta ivotinja poznatih i sa

drugih mlaeneolitskih lokaliteta, pre svega goveeta, ovce ili koze i jelena, ali i drugih, dok su u

celoj kulturi svinjske kosti izbegavane. Na Vini su podjednako korieni i kost i rog, to na

drugim lokalitetima nije morao da bude sluaj. Na Divostinu, na primer, preovlauju predmeti od

roga. Na izbor sirovine je obino uticao eljeni tip artefakta. Danas se podela vinanskog

materijala po Srejovu i Jovanoviu moe prihvatiti samo naelno, ali prua dobru polaznu

osnovu. Naime, oni su materijal podelili na pet osnovnih grupa, odnosno na kune alatke,

ribarske alatke, poljoprivredne alatke, oruje i nakit. Kune alatke bi se koristileprvenstveno u

domainstvu, manjih su dimenzija i izraivane i od kosti i od roga. Pored ila, spatula, kaika,

gladilica i dleta, tu bi se mogli dodati bodei, probojci, svrdla, igle, strugai, perkuteri, retueri i

razliita seiva. U ribarske alatke bi spadale udice i harpuni od kosti i roga, a moda i igle za

pletenje mrea.Poljoprivredne alatke su skoro iskljuivo izraivane od roga, a u njih se obinosvrstavaju motike, sadiljke i pijuci. Meutim, potrebna je revizija alatki kako bi se pouzdano

utvrdilo koje su zaista koriene u zemljoradnji (pogledati 2005). Oruje na Vini,

kao i u vinanskoj kulturi uopte, nije adekvatno prepoznato. Po nekim autorima ovde bi spadale

batine od roga, koje su mogle biti i alatke, a i meu ranije pomenutim grupama ima predmeta koji

su mogli biti korieni i kao oruje. Nakit predstavljaju privesci i perle od raznih sirovina, a

najee od ljutura mekuaca. Van ove podele bi trebalo pomenuti i neke neutilitarne,

dekorativne ili kultne predmete, kao i one nepoznate namene. Prisutne su i kompozitne alatke sa

vie funkcija. Konano, za razumevanje primene kotane industrije je vano imati na umu da su

neki od pomenutih predmeta po potrebi bili povezani i sa drugim materijalima u jednu alatku.

Tragovi upotrebe

Osnovnu opremu u traseolokim prouavanjima, odnosno analiziranju tragova upotrebe,

ine instrumenti za vizuelno uveliavanje predmeta. Lupe se koriste za osnovno sagledavanje

tragova, a zatim i optiki i elektronski mikroskopi. Veina tragova je jasno vidljiva pri uveanju

do 10x, a za onim preko 16x retko se javlja potreba. Ipak, koriste se i instrumenti sa uveanjima i

do 200x. Danas su u traseolokim analizama najzastupljeniji binokularni mikroskopi sa

osvetljenjem i skenirajui elektronski mikroskopi (SEM), a zatim i metalografski mikroskopi.

Kao zasebne faze u istraivakom procesu primenjuju se dva pristupa. Prvi predstavljaju analize


19/106

19

sa manjim uveanjem i sagledavanjem poloaja tragova, a drugi obuhvata upotrebu jaih

instrumenata i detaljno izuavanje pojedinih sitnih tragova. Pored analize arheolokih predmeta,

neizostavni element traseologije u rekonstrukciji aktivnosti je i eksperimentalna metoda, a esto

su znaajni i etnografski podaci(pogledati Grace 1993; Legrand, Radi 2008: 309310; Semenov

1976: 2226; Vitezovi 2010: 2526).

Na poetku prouavanja tragova upotrebe, potrebno je imati na umu mehanike, odnosno

kinetike, uslovekoji ih formiraju.Naime, svaka alatka se koristi na jasno odreen nain, obino

u repetitivnim pokretima odreenog pravca. Tako nastaju tragovi grupisani na pojedinim

delovima artefakta, koji imaju istu orijentaciju i formu (pogledati Semenov 1976: 18 21).

Veoma znaajnu ulogu u formiranju tragova ima i kvalitet materijala koji se obrauje, i koji time

prua otpor u vidu trenja. Razliiti materijali, zahvaljujui svom kvalitetu, vrstini i esticama od

kojih se sastoje, ostavljaju karakteristine tragove na alatkama, i na osnovu toga se sa izvesnom

pouzdanou mogu rekonstruisati odreene aktivnosti.Nezavisno od same vrste sirovine koja se

obrauje, G. LeMoan je ukazala na dve osnovne grupe tragova u zavisnosti od toga da li je

materijal vlaan ili ne (pogledati LeMoine 1994).

Posvetimo se sada tragovima koje proizvode odreeni materijali. Prikaz se uglavnom

oslanja na sliku koju je dala S.Vitezovi(Vitezovi 2010: 71 - 74),ali i na druge radove (Legrand,

Radi 2008; Maigrot 2005; Russel 1990; Semenov 1976). Alatke od kosti i roga se u obradi

kamena i kremena najee koriste u ulozi retuera. Tragovi dobijeni prilikom retuiranja

predstavljaju kratke duboke brazde sa presekom u obliku slova V, a nekad i vea oteenja,

fasete, na distalnim krajevima. Tragovi su meusobno paralelni i postavljeni popreno ili koso u

odnosu na osu alatke. Gusto su rasporeeni, a, zbog brojnosti, esto se preklapaju, formirajui

zasebne zone oteenja. Kotanim alatkama je vreno i glaanje kamena, ali uz dodavanje

abraziva. Kod njih su strije postavljene dijagonalno i njihov intenzitet ukazuje na upotrebu veeg

pritiska.

U obradi zemlje i gline znaajnu ulogu imaju primese u materijalu i njegov kvalitet, pa je

i varijabilnost tragova vea. U radu sa zemljom i sama vrsta posla odreuje tragove pa alatke

stoga pokazuju veliku raznovrsnost. Orijentacija tragova je uzduna, i intenzivnija na prednjoj

strani radnog dela. Tlo sa ljunkom ili krupnim peskom stvara iskrzane ivice, iscepana kotana

vlakna, otre i duboke, gusto rasporeene linije na radnoj ivici. Lesno i finozrno tlo ostavlja finije


20/106

20

i blae linije. Brojne,naglaene linije nastaju u rastresitoj glinovitoj zemlji, dok su od suve

glinovite zemlje linije dublje, due, iesto izukrtane.Posebno u obradi keramike na formiranje

tragova, istroenost i ispoliranost, utiu kvalitet gline i veliina primesa.Grublje estice, posebno

pesak i ljunak, ostavljaju neujednaene cik-cak linije, a nekad i ogrebotine i udubljenja. Sa druge

strane, tragovi iste gline su ispoliranost i gusto rasporeene plitke, fine strije.

Prilikom obrade koe procenat vlanosti bitno utie na tragove, ali generalna odlika alatki

je mikroispoliranost koja se razvija brzo i zahvata veliku povrinu. Svi delovi alatke koji su bili u

kontaktu sa koom su istroeni i izlizani ili abradirani, ak i ako nisu direktno uestvovali u

obradi. To je posebno intenzivno na radnom kraju, koji je u profilu zakrivljen ili zaobljen. Pri

struganju koe javlja se ispoliranost koja je srazmerna procentu vlanosti ili lubrikanta, a strije,

uzane linije i udubljenja, normalni na radnu ivicu, primetniji su to je materijal suvlji. Buenje

suve koe krunim pokretima dovodi do stvaranja uzdunih i poprenih linija koje se seku. Druge

aktivnosti, poput odstranjivanja komada mesa ili koe, esto se vre dletima i klinovima. Distalni,

radni krajevi su im vrlo istroeni, ispolirani i sjajni i mogu imati okrnjene ivice i mikrostrije.

iroka upotreba biljnih sirovina uslovila je brojne aktivnosti koje ostavljaju raznolike

tragove. Generalno, kontakt sa biljnim materijalima ostavlja na kostima uglaanost i ispoliranost,

ne samo na radnoj ivici, vei na velikim delovima povrine alatke. Ispoliranost i sjaj su

naglaeni, a strije i urezi su kratki, sitni i nepravilni. Gusto su rasporeeni, nasumino i bez

pravilne orijentacije. Drvo, otpornija sirovina, ostavlja neto drugaije tragove. Ispoliranost je

ujednaena i naglaena, dok sjaj varira. Strije su brojne, duboke i iroke, a mogu biti postavljene i

popreno i uzduno, nekad i izukrtane. Orijentacija zavisi od primenjene akcije. Radni delovi su

istroeni, nekad i sa sitnim odbicimai deformisani.

Kotane alatke mogu uestvovati i u brojnim drugim aktivnostima. Generalno, meki

materijali esto ostavljaju samo uglaanost, bez strija, tako da distinkcija moe biti nemogua.

Seenje mesa ee ostavlja iskrzanost ivica, odbitkei sitne strije. ekii imaljevi na uglaanom

radnom delu imaju ureze razliite orijentacije i manje ili vee odbitke. Perkuteri nose tragove

udaraca na proksimalnom kraju u vidu uglaanosti sa sitnim otiscima i manjim odbicima.

Perforirani predmeti unutar i oko perforacije postaju uglaani, sa sitnim strijama i linijama, usled

trenja sa vlaknima ili drkom. Konano, svako rukovanje alatkom ostavlja uglaanost od dodira

sa rukama, a kasnije dolazi i do zaobljavanja ivica i formiranja sasvim sitnih strija.


21/106

21

Rog kao sirovina

Meu razliitim vrstama ivotinja sa rogovima, posebno se izdvaja porodica jelena,

odnosno cervida (Cervidae). U pitanju su punorogi preivari sa prirodnim stanitem u Evropi,

Aziji, Americi i, delom, Africi. Dimenzije i oblik tela se umnogome razlikuju od vrste do vrste, a

u veini sluajeva prisutan je i polni dimorfizam. Iako neke vrste, poput mousnog jelena i

kineskog vodenog jelena, nemaju rogove, u veini sluajeva ovo obeleje karakterie mujake.

Samo kod irvasa, koji je ujedno i jedina pripitomljena vrsta, oba pola nose rogove (Hutchins et al.

2003). Kao relevantni za ovaj rad, bie prikazani crveni jelen i srnda , Ipak, mora se napomenuti

da je na Vini pronaeno i nekoliko rogova jelena lopatara (Dama dama), ali njihovo poreklo i

funkcija nisu poznati (Dimitrijevi 2008: 254 - 255).

Crveni jelen (Cervus elaphus), ili samo jelen, naseljava ume umerenog pojasa u Evropi,

Aziji i Severnoj Americi. Ovo su relativno krupne ivotinje. Nalaze se na nadmorskim visinama

do 2300 m i u razliitim ekolokim niama. Mogu se nai i uz obale reka i potoka, u renim

dolinama, movarnim oblastima, ravnicama, planinskim terasama i livadama, ili na obraenoj

zemlji. ive van grupe (sam jelen, kouta sa lanetom), u porodici (jelen, kouta i mladi), ili u

grupama. Tokom sezone parenja formiraju se haremi ili grupe mujaka. Mujaci meusobno

odreuju status i pravo na parenje prvenstveno na osnovu veliine rogova, koji su veliki irazgranati. Kad su podjednakog statusa, dolazi i do borbi. Poto su est plen grabljivicama i

oveku, veoma su oprezni i brzo bee, a po potrebi se i brane rogovima ili prednjim nogama

(Hutchins et al. 2003: 369 - 370).

Srnda (Capreolus capreolus) je neto sitnija ivotinja. Vitke su grae, sa dugakim i

tankim nogama. Rogovi su mali. Srnda je rasprostranjen u gotovo celoj Evropi, u razliitim

biotopima. Naseljavaju i suve ravnice i planinske krajeve, na mestima gde se ume sreu sa

stepama i livadama. Pored uma, mogu se nai i u grmlju ili visokoj travi , pa i na obraivanim

poljima. ive pojedinano, ili u malim porodinim grupama (roditelji i lane), osim u sezoni

parenja, kada praktikuju poliginiju. Meutim, na mestima sa dosta hrane, mogu se formirati i

slabo povezane grupe do 10 jedinki. Srndai su vrlo vezani za svoje stanite i jedinke oba pola


22/106

22

tite svoju teritoriju, a mujaci je i obeleavaju grebanjem kore drvea rogovima ili ostavljanjem

traga lezdama. Borbe su este ak i van sezone parenja (Hutchins et al. 2003: 388).

Osnovni mehanizmi formiranja roga, kao i njihova uloga u ivotu jelena, slini su

nezavisno od vrste, a razlikuje se samo spoljanja forma. U naredna dva pasusa e kao ilustracijabiti prikazan rog crvenog jelena. Rog je kotana tvorevina koju formira epiderm, prekriva

roita, odnosno ronog panjia, a koje je ispupenje na eonoj kosti. Postoje razliite

interpretacije uloge i razvoja rogova (pogledati Bubenik 1990: 9 - 10), ali uglavnom se

posmatraju kao sekundarno seksualno obeleje koje se koristi u borbi, a na iji razvoj su uticali

genetika, okruenje i drugi faktori. Rogovi se sastoje iz dve grane, iji je osnovni deo stablo.

Baze, ili dno, stabla okruene su ruom, ili vencem. Grane su pokrivene sitnim ispupenjima,

koje se nazivaju ikre ili kukrice, a od rue prema krajevima se pruaju brazde ili ljebovi. Sa

stabla izbijaju paroci, iji broj na granama moe biti paran ili neparan. Prvi, najnii paroak se u

arheolokoj literaturi obino naziva eonim parokom (Bakalov 1979: 10). Meutim, u lovakoj

terminologiji se on naziva nadonjak, ili dolnjak, dok je drugi ledenjak, trei srednjak, a posle

srednjaka se nekad javlja i podvrnjak, ili vujak (Dragii 1957: 21). Paroci na vrhu grane,

kojih ima najmanje tri, formiraju krunu. Osnovni delovi rogova mogu se videti na slici 4. Tokom

rasta rogovi su pokriveni koom sa retkim krznom, gustim spletom nerava i lezdama pri vrhu,

Slika 4: Rog jelena

(prema Dragii 1957: 40)


23/106

23

koja se naziva upa, a nekad i runje ili lika. Presek rogova jelena je nepravilno cilindrian.

Veliina rogova moe dostii i do 120 cm, i obuhvatati i do 20 paroaka (iz Vitezovi 2010,

prema Suter 1981: 11; MacGregor 1985: 14). Kod svake jedinke, rogovi se razvijaju sezonski.

Rast rogova se odvija kroz tri faze, izbijanje, pruanje i odbacivanje (Bubenik 1990: 65 66;

Dragii 1957: 20, 26 - 33). Ciklus poinje u februaru ili martu i prve dve faze obuhvataju period

od oko 120 dana. Tokom izbijanja i rasta rogovi izgledaju kao kvrge, ili tupe. Razvijaju se od

hrskaviavog vezivnog tkiva koje se hrani sistemom kapilara koji prolaze kroz sredite roita i

izmeu like i roga. Tokom vremena izrasli deo hrskavice, koji vie ne menja svoj obim, poinje

da okotava i mineralizuje se. Istovremeno, brzina rasta se smanjuje. Ovravanje poinje od

baze roga i dovodi do suavanja krvnih sudova i, konano, do prekida dovoda krvi u rog. Izrasli

deo se dalje ne grana i jedina promena do koje moe doi je formiranje novih ikri, to je

karakteristinije za srndae i druge vrste jelena. Pruanje je zavreno do kraja jula, kada i samivrhovi ovrsnu. Tada, zbog nedostatka krvi, dolazi do nekroze tkiva like, to, zbog bogate

inervacije, izaziva neprijatan oseaj kod jelena. Zbog toga on isti liku, odnosno ee rogove o

drvee i time je strue. Neposredno po skidanju like rog je beo, kao i svaka kost, a kasnije, sa

oksidacijom zaostale krvi, dobija smeu boju koja je intenzivnija kod baze, a na vrhovima moe i

da se izgubi. Tada je rog mrtva kost, koja ostaje na roitu dok ono ne bude spremno za stvaranje

novog roga. Krajem zime i u prolee jelen odbacuje rogove, odnosno otpadaju mu uz malu

pomo, i to obino ne istovremeno. Time je jedan ciklus zavren, i novi rog odmah poinje da

raste. Pojedinane faze nisu jednake duine, niti nastupaju po nekom odreenom pravilu, ve na

njih utie vie faktora. Tokom rasta moe doi i do nepravilnog razvoja rogova, sa asimetrinim

granama, njihovim krivljenjem ili udvajanjem, to je posledica povreda ili nekih unutranjih

faktora (Dragii 1957: 134 138).

Osim ciklinog formiranja roga, karakteristina je jo jedna tendencija, neuobiajena u

ivotinjskom svetu, a to je njegovo uslonjavanje. Naime, u svakoj novoj sezoni izrasta po jedan

novi paroak, ime rog postaje vei (Dragii 1957, Vitezovi 2010:31). Tokom prve dve godinerog ima oblik jednostavnog iljka, s tim to je prve godine mnogo manji. U treoj godini izbija

nadonjak, i svake naredne godine jedan novi paroak na stablu ili nastao ravanjem krune (slika

5). Takoe, menja se i poloaj paroaka u odnosu na stablo (Dragii 1957: 167). Tako prvih

godina nadonjak raste relativno udaljen od baze i sa stablom formira otar ugao, da bi kasnije

bio sve blii rui i pod sve blaim uglom. Takoe, i srednjak se kod mladih jelena nalazi prilino


24/106

24

Slika 5: Stepenasti razvoj rogova jelena (Dragii 1957: 39)

visoko na grani, a kasnije se sputa nie. Sa izrastanjem ledenjaka svi paroci se ustaljuju na

svojim mestima i narednih godina se ne pomeraju. Na osnovu ovoga se prilino tano moe

odrediti starost jelena. Meutim, zbog razliitih faktora se moe desiti i da jelen nazaduje,

odnosno da se vrati jedan stepen nazad i izgubi paroak, ili da, sa druge strane, preskoi jedanstepen i razvije dva nova paroka. Takoe, zabeleena je i pojava jelena sabljaa, koji, iako

stariji, imaju duge rogove bez paroaka i sa otrim vrhovima (Dragii 1957: 48).

Srnda ima mnogo jednostavnije rogove (Slika 6). Stablo je relativno pravo, tanko i

raste takorei vertikalno u odnosu na glavu. Paroci se granajuposle oko dve treine stabla,

a na kruni se mogu i dalje granati tako da ih moe biti najvie est (Vitezovi 2010: 31).

Nadonjak nedostaje, a povrinu roga pokrivaju izraene ikre. Srndai odbacuju rogove ranije

nego jeleni, poetkom zime.

Slika 6: Rog srndaa (iz Vitezovi 2010, prema

Bilamboz 1979)


25/106

25

Rog je prava kotana tvorevina i, iako se obnavlja sezonski, sastavni je deo skeleta

cervida. Meutim, on se po sastavu ipak malo razlikuje od ostalih kostiju. Naime, rog ima oko

41% organskih materija u sebi. Vea zastupljenost kolagena nego u kostima i m anja

mineralizovanost rog ine fleksibilnijim. Kompaktno kotano tkivo gradi spoljanji sloj roga koji

je veoma vrst. Sa druge strane, unutranjost je ispunjena spongioznim, odnosno sunerastim,

tkivom, to dodatno ojaava strukturu. Time se rog razlikuje od dugih kostiju, koje takoe imaju

kompaktan spoljanji sloj, ali su iznutra ispunjene kotanom sri. Odnos vrstog kotanog tkiva i

spongioze razlikuje se izmeu vrsta, a zavisi i od dotoka potrebnih supstanci tokom rasta.

Takoe, proporcije ova dva tkiva, kao i tekstura spongioze, zavise i od dela roga na kome se

nalaze, kao i od njegovog prenika. to je vei prenik stabla ili paroka, to e spoljni deo biti

srazmerno manji. Tako e se mali paroak sastojati iskljuivo od kompaktne kosti, dok e u neto

veem biti prisutno i sunerasto tkivo u odreenom procentu. Generalno gledano, kod jelena jespongiozaproreena (slika 7), dok je kod irvasa mnogo gua(Vitezovi 2010: 30 - 31).

Slika 7: Popreni presek jelenjeg roga

(prema Bubenik 1990: fig. 37)

Funkcionalno gledano, rog je u mnogo emu slian kosti. To se odnosi posebno na spoljni

deo koji, kao i kod dugih kostiju, predstavlja funkcionalnu cev iji je cilj da sa to manje

materijala postigne to veu jainu. Ipak, omota roga je mnogo fleksibilniji od kosti, to je i za

oekivati, jer on mora da podnese velik stres tokom borbi jelena, kada se rogovi prepliu i

uvijaju, a ne smeju da puknu. Zato je stepen savitljivosti roga etiri puta vei nego kod kosti.

Takoe, kada se pokvasi, rog je mnogo meki i fleksibilniji (Guthrie 1983: 278). Sa druge strane,

dok je, kao i kost, rog veoma otporan na lomljenje uzduno, u smeru svojih vlakana, popreno je

osetljiviji, ali ipak manje lomljiv nego kost. Zbog velike sposobnosti absorpcije energije,

potrebno je tri puta vie snage da bi se slomio rog, u odnosu na kost (Vitezovi 2010: 34 - 35).


26/106

26

Slika 8. Primeri artefakata izraenih od razliitih delova rogalosa (Luik 2011: fig. 6)

Rog je esto biran za izradu artefakata zbog svojih dimenzija i fizikih osobina. Njegova

prirodna forma je povoljna za ljudsku upotrebu i esto nije potrebno mnogo obradeda bi se dobio

eljeni predmet. Takoe, rogovi su bili lako dostupni, jer su svake zime mogli biti sakupljani bez

ubijanja ivotinja. Takvi odbaeni rogovi su i povoljniji za upotrebu, jer su vri. Iz tih razloga,

na primer, na neolitskom lokalitetu Divostin oko 85% predmeta od roga napravljeno je od

sakupljene sirovine (Bakalov 1979: 10). Inae, odbaeni rogovi se prepoznaju po jasno

definisanoj, blago zaobljenoj i ispupenoj bazi, dok oni odseeni obino imaju i deo kotanog

nosaa. Razliiti artefakti su mogli biti izraeni od skoro svih delova roga (slika 8), a na osnovu

toga mogu se sirovina moe podeliti na segmente (Bakalov 1979: 11, Lyneis 1988: 303).

Bazalni segment ima najvei prenik, poinje od rue i razliite je duine. Segment stabla je

valjkastog oblika i odseen je izmeu paroaka, ili zajedno sa njima pa su naknadno odstranjeni.

Ravasti segment potie sa mesta odvajanja paroka, tako da su i stablo i paroak odstranjeni

odmah iznad rave, a stablo i sa druge strane. Stablo sa parokom, i to onim najduim, takorei

bez obrade ima formu alatke. Konano, i paroci su u veini sluajeva korieni samostalno.

Presudnu ulogu u izboru roga kao sirovine za izradu artefakta imale su njegove mehanike


27/106

27

osobine. Rog ima manju gustinu od kosti, i tee odrava otru radnu ivicu (Gut hrie 1983: 278).

Sa druge strane, on je izdrljiviji i manje lomljiv. Ve je pomenuto da dobro apsorbuje udarce i

druge okove, i zato je pogodan za izradu alatki ija upotreba zahteva primenu sile (Vitezovi

2010: 35).

Kada je izbor materijala i eljene forme artefakta zavren, prelazilo se na obradu roga.

Osnovne tehnike su iste kao i za obradu kosti (lomljenje, seenje, cepanje, struganje, tesanje,

buenje, glaanje), ali se razlikuje nain njihove primene i kombinovanja, posebno napoetku

rada, to je uslovljeno osobinama materijala.Generalni sled aktivnosti bi bio: odsecanje, cepanje,

deljanje, dekorisanje, glaanje i poliranje, dok se omekavanje u vodimoglo desiti izmeu bilo

koje dve faze (pogledati Mustea, Popa 2010). Za poetak, neophodno je eljeni segment

izdvojiti od mase roga. Zbog jaine materijala, odlamanje ili odsecanje sekirom mogue je samo

kod manjih paroaka. Za druge delove roga potrebna je kombinacija tehnika i detaljnijeosmiljavanje aktivnosti. Prilikom transverzalnog deljenja roga, prvo se stanji spoljanji vrsti

deo, a zatim se spongiozna masa prelomi (cutandbreak technique), to je jedna od najstarijih

tehnika obrade, primenjivana jo u paleolitu (Diakowski 2011: 104 107; Lyneis 1988: 303;

Vitezovi 2010: 52 -53). Suavanje se moe izvesti usecanjem ljeba razliitim alatkama ili

Slika 9. Deljenje roga na segmente: a) Odsecanje

pomou sekire (kamene);b) Seenje pomou kanapa i

abrazivnog sredstva (iz Vitezovi 2010, prema

Kokabi 1996)

Slika 10. Obrada roga: a) Suavanje roga pred

lomljenje fleksijom; b) Rog suen sa obe strane se

preseca sekirom ili dletom (iz Vitezovi 2010, prema

Rigaud 2004)


28/106

28

uetom sa vlanim abrazivom, udarcem sekirom ili ekiem, zasecanjem seivom po eljenoj

liniji razdvajanja, kao i postepenim struganjem, odnosno ljutenjem (slike 9, 10). Da bi rog

mogao da se polomi, ljeb mora da bude dovoljno dubok i da dopire do spongiozne mase.

Dimenzije i oblik ljeba, u zavisnosti od tehnike, mogu da variraju. Nakon to je rog stanjen,

spongioza se lomi fleksijom, otcepi pomou sekire ili presee otrom alatkom. Odlomljena

povrina se dalje moe doterati struganjem ili seenjem, posebno zato to se spongioza nikad na

lomi ravno. Baza dobijena na ovaj nain moe biti normalna u odnosu na osu roga, ako je

suavanje izvedeno na jednakoj dubini du celog obima roga, ili kosa, ako je suena samo jedna

strana. Njena ivica moe biti i nazubljena, ako dubina suenja nije jednaka.

Slika 11: Izdvajanje dela spoljanjeg sloja pomou

ljebova (iz Vitezovi 2010, prema Rigaud 2004)

Jo jedna tehnika je karakteristina za obradu roga, i takoe potiejo iz paleolita. U

pitanju je izdvajanje ploica ili tapia iz kompaktnog sloja uz pomo ljebova (groove-and-

splinter technique, Clark 1953, Vitezovi 2010: 53). Sa jedne strane roga se izdube dva duboka

uzduna ljeba koji dopiru do spongiozne mase, a koji se na krajevima mogu i dodirivati. Nakon

toga se deo roga izmeu njih izdvoji pomou klina, po principu poluge (slika 11), a ponekad i uz

dodatno potsecanje odreenom alatkom. Ovakvo odvajanje kree od krune i obino se zavrava

kod ledenjaka, ponekad i nadonjaka, ali nikad ne dopire do baze roga. Obino se na ovaj nain

dobije samo jedan fragment, a moe ih biti najvie tri, koji se dalje oblikuju.

Kada je eljeni deo roga izdvojen, dalja obrada je slina onoj za artefakte od kosti, kao i

drvodeljskim tehnikama. Ona u mnogome zavisi od tipa artefakta koji se pravi, tako da bi

nabrajanje svih tehnika pojedinano zahtevalo prostor koji prevazilazi obim ovog rada. Pojedini

predmeti zahtevaju jo mnogo rada do konane forme, dok je nekim drugima potrebno samo

malo doterivanja. Tako su, na primer, paroci esto minimalno obraivani, a njihovi prirodni


29/106

29

vrhovi su korieni kao radne povrine alatki, povremeno sa dodatnim zaotravanjem. Gruba

povrina rogova je esto bila ublaavana pritesavanjem ili glaanjem (Vitezovi 2011: 122). U

oblikovanju predmeta se, pored testerisanja, odsecanja i odlamanja, koriste i seenje, struganje,

tesanje i glaanje kao osnovne tehnike, a ponekad i dubljenje spongiozne mase. Zavrnu obradu

ine bruenje i poliranje odreenim abrazivom, kao i buenje, odnosno perforisanje, koje se kod

roga ne vri krunim pokretima poput burgijanja, ve se njegova masa iseca, odnosno postepeno

dubi, i to obino sa oba kraja (Lyneis 1988: 304, Vitezovi 2010: 53 - 56). Konano, predmeti

mogu biti i dekorisani, i to najee urezivanjem.

Od paleolitskih vremena, pa do kraja neolita, za izradu predmeta od roga koriene su

skoro iskljuivo kamene alatke (Vitezovi 2010). To su mogli biti predmeti za udaranje, razliite

sekire, seiva, dleta, svrdla, abrazivni kamenovi i slino. Vremenom seizrada tih alatki razvijala i

moglo je doi i do izvesne specijalizacije. Sa pojavom metala i predmeti od novih materijala se

koriste u obradi roga i postepeno smenjuju kamene (Luik 2011). Metalne alatke su vre, bolje

seku, a njihova seiva ostavljaju ue, otrije i pravilnije tragove od kamenih. Posebno u kasnijim

periodima, izrada je finija i koriste se razni noii i slina seiva, pa i tokarski strug, kao i druge

alatke drvodeljskog zanata (Petkovi 1995: 14 - 15)


30/106

30

Katalog

U ovom delu teksta bie izloeni predmeti od roga, otkriveni 2006. godine prilikom

iskopavanja celine 830, u skladu sa tipologijomprimenjenom pri njihovom odreivanju. Prvi deokataloga ini nekoliko grupa predmeta kod kojih je mogla pouzdano biti odreena morfologija,

odnosno funkcija, a unutar toga, gde je to bilo mogue, i preciznije opredeljenje do nivoa vrste ili

tipa. Tako su izdvojene grupe zailjenih artefakata, artefakata sa seicom, tupih predmeta,

predmeta za glaanje i struganje i kompozitne alatke. Polufabrikati i otpaci, iako dve zasebne

kategorije, prikazani su zajedno poto ne predstavljaju funkcionalne alatke. I poslednja grupa

obuhvata dve kategorije. U njoj su prikazani, sa jedne strane,artefakti nepoznate kategorije i,sa

druge strane, predmeti obeleeni kao kosti modifikovane u artefakt. Vano je naglasiti da ovoj

poslednjoj kategoriji, zapravo pripada i prvih pet grupa, ali su u ovom delu kataloga prikazani

samo oni predmeti gde blia odredba nije bila mogua.

Zailjeni predmeti se prepoznaju prvenstveno po formi. Uglavnom predstavljaju orua ili

oruja sa iljkom kao aktivnim radnim delom (Vitezovi 2010: 67). Mogao je biti iskorien

prirodan oblik paroka, ili je artefakt vetakizailjen. Meu materijalom je izdvojeno nekoliko

vrsta unutar ove grupe. ila su obino manjih dimenzija i imaju jedan ili oba kraja zailjena.

Izraivana su od kosti i roga, a sluila su za probijanje mekih materijala ili ukraavanje keramike

(Bakalov 1979: 32; Srejovi, Jovanovi 1959: 181 - 183). Podvrste se izdvajaju na osnovu

preseka (okrugao, pljosnat) i po broju radnih povrina. Igle su zailjeni artefakti od kosti ili roga,

manjih dimenzija, obino sa perforacijom (Bakalov 1979: 33; Perii 1984: 49; Srejovi,

Jovanovi 1959: 183). Igle sa uicom se izdvajaju kao poseban tip. Probojci od kosti ili roga su

kratki iljci kupastog oblika, korieni za probijanje tvrdih materijala (Bakalov 1979: 33 - 34;

Perii 1984: 50). Bodei imaju vee dimenzije, a izraivani su od kosti i roga. Mogli su da slue

kao oruje ili kao alatke (Bakalov 1979: 34). Kao zaseban tip, izmeu ostalih, izdvajaju se

takozvane sadiljke, iljci od paroka sa suenom osnovom, nejasne interpretacije (Perii 1984:

45; Srejovi, Jovanovi 1959: 186 187). Obino se povezuju sa zemljoradnjom, ali moda su

koriene i u drugim aktivnostima, poput retuiranja ( 2005: 56 - 57). Meu zailjene

artefakte je svrstan i jedan retuer, kakvi su korieni u obradi sileksa pritiskom (Vitezovi 2010:

70). O predmetima poput svrdla i projektila nee biti rei, poto ih nema u obraenom materijalu .


31/106

31

Artefakte za seenje karakterie seica kao aktivni radni deo (Vitezovi 2010: 67). Meu

konstatovanim primercima nalaze se motike koje se izrauju iskljuivo od roga. Poligonalnog su

oblika, sa seicom na kraoj strani. Vezivane su ili nasaivane na dralju, uvek tako da je osa

seiva normalna na osu dralje. Ove alatke se obino vezuju za zemljoradnike aktivnosti

(Bakalov 1979: 36; Perii 1984: 46). Tipovi se izdvajaju prema tome da li je prisutna

perforacija ili ne. Dleta su manje poligonalne alatke od kosti ili roga, korieneza rascepljivanje

kosti, roga i drveta (Bakalov 1979: 35).Ostale vrste, van obraenog materijala, su no i sekira.

Tupi predmeti su sluili za udaranje (Vitezovi 2010: 67). Za razliku od tumaenja S.

Perii, gde se smatra velikim orujem za udaranje(Perii 1984: 46), u ovoj tipologiji je tuak,

kao vrsta, definisan kao manja alatka sa ravnom radnom povrinom. Korien je za sitnjenje

razliitih materijala.Moda su korieni i kao perkuteri, za obradu tvrdih materijala pritiskom.

Maljevi i batine ovde nisu prikazani.

Pljosnate predmete za glaanje i struganje karakterie tupa ivica ili pljosnata povrina kao

radni deo. Glaalice, ili gladilice, su izraivane od kosti ili roga. Radna povrina je uglaana

tokom obrade koe ili keramike. Raniji autori ih svrstavaju u spatule (Bakalov 1979: 36; Perii

1984: 47). Druga vrsta iz ove grupe, koja nije zastupljena u katalogu, su strugai.

Kompozitne alatke su definisane na dva naina. Sa jedne strane, to su predmeti koji se

sastoje od dva razliita materijala koji se meusobno povezuju u jednu alatku, u vidu usadnika(Vitezovi 2010: 319; Srejovi, Jovanovi 1959:184 - 187). Sa druge strane, to mogu biti alatke

sa dve ili vie razdvojenih funkcija, odnosno isto toliko radnih povrina, kao to je, na primer,

sekiraeki, koja slui i za seenje i za udaranje.

Polufabrikati i otpaci predstavljaju nekompletne alatke (Vitezovi 2010: 67). Kod

polufabrikata se primeuje promena oblika obradom, ali taj proces nije zavren. Otpaci su

odstranjeni delovi sirovine sa tragovima obrade.

Kod kostiju modifikovanih u artefakt jasni su tragovi obrade koji su doveli do toga da

alatka bude izraena do kraja. Na predmetima nepoznate kategorije takoe se uoavaju tragovi

obrade, ali se ne moe odrediti kojoj bi kategoriji pripadali.


32/106

32

Zailjeni artefakti

Inventarski broj: 329

Sadiljka

Alatka izraena od veegparoka, dugaka 293.7 mm, iroka 41.3 mm, a teka 286 g.Osnova je odseena pod uglom od mase stabla. Bazni deo je seenjem suavan, verovatno zbog

vezivanja za drku, ali neravnomerno, tako da je na dva mesta ostao korteks, kao i proirenje

osnove paroka. Tragovi seenja su ublaeni priglaavanjem. Vrh je odlomljen (stari i recentni

prelomi), ali je na radnom delu primetna uglaanost, kao i dva kratka, plitka, uzduna ureza, to

potvruje da je alatka bila u funkciji.Nekoliko pukotina bi moglo da ukazuje na raspadanje.


33/106

33


Sadiljka

Sadiljka je izraena od paroka. Dugaka je 194.8 mm, iroka 31.5 mm, a teka 103.4 g.

Bazni deo je ravno odseen, a zatim stanjen seenjem kako bi se usadio u drku. Tragovi

suavanja su nejasni, tako da su verovatno uglaani upotrebom. Vrh je uglaan, sa jednim kosim

kratkim urezom i jednim oteenjem krunog oblika. I ovi tragovi su nastali prilikom korienja

alatke. Tragovi raspadanja su intenzivni.


34/106

34

Inventarski broj: +151

Sadiljka

Sadiljka od paroka. Dugaka je 208.8 mm, iroka 29.1 mm, a teka 133.2 g. Paroak je

odseen od stabla a zatim, u osnovi,blago stanjen seenjem. Plitke i iroke fasete na baznom delu

ukazuju na ovo stanjivanje. Radni deo je do udaljenosti od oko 1.5 cm od vrhablago uglaan, sa

tri plitka kosa ureza razliite orijentacije, a brojni su i sitni, ali dugi, uzduni urezi. Vrh je blago

zatupljen, do ega je doloprilikom upotrebe, to je sluaj i kod prethodnih tragova.


35/106

35


Probojac

Probojac izraen od vrha veeg paroka. Dugaak je 79.1 mm, irok 28.6 mm i teak 40.2

g. Bazni deo je oteen i sa blagim znacima raspadanja, a prelom prekriven kalcinacijom. Ipak,

mogue je da je u jednom delu ouvana originalna iv ica. Baza je sa strana odseena i suena pod

veim uglom. Uz jednu fasetu uoava se vie kratkih poprenih ureza nastalih verovatno prilikom

izrade. Izmeu odseenih povrina ouvani su delovi korteksa sa poprenim zasecima ija jesvrha takoebila odsecanje artefakta. Vrh je koso odseen kako bi se postigla vea zailjenost, a

zatim je uglaan i zatupljen upotrebom. Takoe, na odseenoj povrini se uoava vie oteenja,

odnosno kratkih upadljivih ureza, nastalih kao posledica upotrebe. Cela povrina alatke, osim

baznog dela, uglaana je upotrebom, sa nekoliko duih uzdunih i vie kraih ureza razliite

orijentacije.


36/106

36


Zailjeni artefakt

Fragment artefakta izraenog od paroka. Dugaak je 183.6 mm, irok 24.2 mm i teak

63.6 g. Bazni deo je odlomljen (stari prelom). Vrh alatke je visoko uglaan dok je alatka bila u

funkciji, a uglaanost slabi u narednih desetak centimetara. Na celoj povrini se uoava veliki

broj sitnih ureza koji su nastali prilikom obrade i upotrebe. Nekoliko duih, tankih i plitkih

uzdunih ureza nastalo je kao posledica upotrebe.


37/106

37


Zailjeni artefakt

Fragment alatke izraeneod paroka, dugaak 154.2 mm, irok 28.1 mm i teak74.6 g.

Bazni deo je odlomljen (stari prelom), i sa prisutnim tragovima raspadanja. Radni deo je uglaan,

pri emu je nastao veliki broj kosih i uzdunih sitnih ureza koji obrazuju povrine sa paralelnim

tragovima. Posebno se istie jedna uglaana, a moda i sastrugana, povrina sa ovakvim urezima,

koja se prua do vrha. Vrh je stanjen seenjem sa jedne strane, i uglaan je, to je posledica

upotrebe.


38/106

38


Bode

Alatka, dugaka 185 mm, iroka 30.1 mm i teka 73.4 g, izraena je od paroka. Bazni

deo je koso odlomljen (stari prelom). Oko vrha, kao i dalje ka centralnom delu do udaljenosti od

oko 10 cm od vrha, uoavaju se uglaane povrine, sa estim, izuzetno sitnim, urezima razliiteorijentacije. Ovakva uglaanja su nastala intenzivnom upotrebom, mogue dranjem u ruci.

Neposredno ispod vrha, postavljena koso na osu paroka, nalazi se elipsoidna, udubljena povrina

sa uglaanim ivicama. Nastala je odsecanjem vrha paroka, a uglaana upotrebom. Uz nju, sa

desne strane nalazi se nekoliko paralelnih, sitnih uzdunih ureza, takoe nastalih prilikom

upotrebe. Alatka je verovatno sluila kao bode.


39/106

39


Bode

Bode od paroka, dug 148.8 mm, irok 28 mm i teak 68.6 g. Bazni deo je odlomljen

(stari prelom). Vrh je odlomljen, a oko njega je povrina uglaana upotrebom. Intenzivna

uglaanost se uoava i sa dorsalne strane alatke, do oko 8 cm od vrha. Na ovoj povrini se kao

posledica upotrebe javljaju i brojni dugi uzduni urezi, kao i neto manje kratkih, koso

postavljenih.


40/106

40


Zailjeni artefakt

Alatka od paroka, dugaka 179.6 mm, iroka 22.8 mm i teka 60.2 g. Bazni deo je

oteen (stari prelom), ali se sa jedne strane mogu videti tragovi tesanja, a na ivici preloma

izvesna uglaanost. Iznad baze, suprotno od njenog pritesanog dela, postoji jedna izduena

povrina dugaka oko 3.5 cm koja je sastrugana, a zatim glaana, pri emu su nastali brojni sitnikosi urezi. Pored nje je verovatno i jedan dug, plitak, kos zasek. Radni deo je blago uglaan,

verovatno prilikom upotrebe, a vrh je okrnjen. Manje oteenje se nalazi neposredno ispod vrha,

a na oko 1 i 2.5 cm od vrha i dva poprena ureza. Takoe, na oko 2.5 cm se nalaze i dva kratka

kosa ureza. Oko 3.5 cm od vrha manja povrina je pritesana, a na njoj seuoavaju sitni uzduni

urezi od glaanja.


41/106

41


Okruglo ilo?

Alatka od paroka roga srndaa. Duga je 75.5 mm, iroko 16.4 mm i teko 13.2 g. Oko

etvrtine povrine pokriveno je intenzivnom kalcinacijom. Zbog kalcinacije se ne moe utvrditi

ni da li je bazni deo ouvan. Ipak, na jednom delu ivice uoava se izvesna uglaanost, jedan

zasek i nekoliko ureza, to govori u prilog pretpostavci da je artefakt ouvan u celosti. Cela

povrina je bila uglaana, a pri baznom delu uoavaju se sitni uzduni urezi nastali tom prilikom.

Vrh je neto intenzivnije uglaan, sa nekoliko sitnih ureza razliite orijentacije, to je verovatno

posledica upotrebe. Takoe, uz sam vrh se uoava manje oteenje i nekoliko kratkih paralelnih

ureza postavljenih popreno, to potvruje da je artefakt bio u upotrebi.


42/106

42


Zailjeni artefaktperkuter, retuer?

Fragment alatke od paroka, dugaak 64.2 mm, irok 23.7 mm i teak 17.6 g. Bazni deo je

odlomljen (stari i recentni prelom), tako da se izgled alatke ne moe rekonstrusati, pa ni priblino

odrediti koliki procenat alatke predstavlja ovaj fragment. Cela povrina fragmenta je uglaana, sa

veim brojem poprenih i kosih kratkih ureza, kao i jednim duim uzdunim urezom, koji su

mogli nastati prilikom upotrebe. Vrh je koso odseen, pri emu su nastale dve fasete. Ivice ovepovrine su uglaane upotrebom, a na jednoj strani se uoava i nekoliko sitnih kosih ureza.

Nekoliko faseta nastalih odlamanjem manjih povrina neposredno iznad vrha takoe su mogle

nastati upotrebom. Moda je korien uz primenu sile, kao perkuter ili retuer. Drugoj

pretpostavci idu u prilog brojni kratki popreni urezi.


43/106

43


Zailjeni artefaktretuer

Artefakt je izraen od paroka. Dugaak je 179.5 mm, irok 30.9 mm i teak 77 g.

Paroak je polomljen (stari prelom), tako da bazni deo nedostaje i ne moe se odrediti na kojojudaljenosti se nalazio. Na prelomu je zapoeto raspadanje. Sa obe lateralne strane alatke, na

udaljenosti od najvie 8 cm od vrha, nalazi se vie kratkih poprenih, relativno upadljivih, ureza,

a na oko 1 cm od vrha i tri sitna, kosa ureza. Ovi tragovi su nastali prilikom upotrebe. Vrh je

uglaan, najverovatnije prirodnim putem. Tragovi upotrebe ukazuju da je ova alatka , zailjena po

formi, sluila kao retuer, bez znaajne obrade povrine.


44/106

44


Igla sa uicom

Fragment igle koja je izraenaod paroka. Dugaak je 118.4 mm, irok 11.6 i teak 9.4 g.

Nastao je uzdunim cepanjem paroka, a kasnije je alatka uzduno polomljena, tako da vrhnedostaje. Bazni deo je blago zaobljen seenjem i glaanjem. Na oko 1 cm od ivice nalazi se

polovina perforacije prenika oko 5 mm. Pored nje, na lateralnoj ivici alatke, postoji pet kratkih

poprenih ureza. Dorsalnapovrina je u celosti uglaana, sa brojnim sitnim urezima nastalim tom

prilikom, dok se sa ventralne strane tragovi obrade ne vide. Originalna lateralna ivica alatke nije

pravilna.


45/106

45


Zailjeni artefakt

Fragment vrha paroka roga jelena ili srndaa, deo zailjenog artefakta. Dugaak je 46

mm, irok 11.1 mm i teak 4.2 g. Donji deo artefakta je odlomljen (stari prelom), tako da nije

mogue odrediti izgled i funkciju alatke. Cela povrina alatke je veoma uglaana, sa brojnim

sitnim urezima razliite orijentacije nastalim tom prilikom. Osim pri obradi, uglaanost je nastala

i upotrebom. Sa jedne strane se istiu dva paralelna uzduna ureza kao posledica upotrebe i, na

oko 5 mm od njih, niz kratkih uzdunih ureza koji su nastali i li upotrebom, ili prilikom obrade.

Uz prelom postoje tri kosa ureza, takoe nastali kao posledica upotrebe


46/106

46


Zailjeni artefakt

Fragment alatke izraene od paroka. Dugaak je 69.1 mm, irok 22.6 mm, a teak 22.4 g.Bazni deo je odlomljen (stari prelom), a uz ivicu preloma postoji jedan dubok zasek ija se

priroda ne moe utvrditi. Vrh je odlomljen (stari prelom). Paroak je pri vrhu koso odseen, kako

bi se artefakt vie zailjio. Povrina nosi tragove gorenja.


47/106

47


Zailjeni artefakt

Fragment alatke izraene odparoka, dugaak 74.7 mm, irok 14.7 mm i teak 12 g.

Bazni deo je recentno odlomljen. Sa jedne strane se uoava uglaana povrina sa nizom

paralelnih poprenih ureza vidljivih pod uveanjem. Vrh je blago okrnjen, uglaan i sa par

kratkih uzdunih ureza. Ovi tragovi su nastali prilikom upotrebe artefakta.


48/106

48

Artefakti sa seicom


Motika od roga sa perforacijom

Predmet je izraen odbazalnog segmenta odbaenog roga sa ruomi dugim delom stabla.

Alatka je dugaka 301.6 mm, iroka 84.3 mm i teka 383.6 g. Sa stabla roga iseen je nadonjak,

i pored njegove osnove nainjen otvor za dralju. Povrina osnove nadonjaka je uglaana.

Ledenjak je takoe odseen, a jasni tragovi odsecanja u vidu irokih faseta nalaze se oko cele


49/106

49

osnove. Rua nije uklonjena. Otvor za dralju nalazu se oko 2 cm od rue. Ima prenik 24 mm, i

prua sepod uglom od oko 45. Kosim odsecanjem stabla roga formirana je povrina sa ventralne

strane koja pokriva oko dve teine duine alatke i zavrava se otricom normalnom na osu

dralje. Niz tragova odsecanja kree od perforacije i u prvih desetak centimetara oni se

nadovezuju jedan na drugi, dok su dalje ka vrhu uklonjeni glaanjem. Otrica je nepravilnog

oblika i zatupljena, sa istaknutim levim krajem. Nije sigurno da li je ivica originalno bila ovakva,

ili je izmenjena tokom upotrebe. Ipak, slaba uglaanost radne povrine, pre svega otrice i leve

ivice, ukazuje da alatka nije dugo bila u upotrebi. Radni deo je uzduno polomljen (stari prelom),

tako da desna strana nedostaje. Mogue je da se ovo desilo tokom upotrebe, nakon ega je motika

odbaena.


50/106

50



Fragment alatke od segmenta stabla, dugaak 181.6 mm, irok 52 mm i teak 287 g. Baza

alatke je oteena, ali se vidi da je kraj ravno odseen, dok je prethodno rog seenjem malo

suen. Na udaljenosti od oko 4.5 cm u odnosu na bazu sa dorsalne i 6.5 cm sa ventralne strane

nalazi se perforacija za dralju, pod uglom od oko 45 i sa prenikom oko 2.5 cm. Njena

unutranjost je uglaana upotrebom. Na 6, odnosno 9, cm od perforacije alatka je polomljena,

tako da vei deo radnog dela nedostaje. Ouvan je samo mali deo povrine nastale kosim

odsecanjem sa ventralne strane alatke, a koja se zavravala otricom. Tragovi odsecanja su blago

priglaani.


51/106

51



Motika od fragmenta stabla. Dugaka je 271.4 mm, iroka 82.5 mm i teka 376.4 g. Od

mase stabla odseen je jedan paroak, najverovatnije srednjak. Alatka ima perforaciju za dralju,

prenika 27.7 mm, koja se prua pod uglom od oko 45. Unutar perforacije, sa jedne strane,

nalaze se tri plitke fasete. Alatka je polomljena po preniku ovog otvora (stari prelom), tako da

bazni deo nedostaje. Ovo je mogao biti i uzrok odlaganja artefakta. Drugi kraj alatke je koso

odseen i zatim uglaan, tako da je sa dorsalne strane formirana povrina koja se protee na oko


52/106


53/106

53


Dleto

Fragment dleta dugaak 68.1 mm, irok 26.5 mm i teak 13 g. Nastao je cepanjem stabla,

a seica, lunog oblika, oblikovana je glaanjem sa obe strane. Lateralna ivica je takoe

uglaana. Mogue je da je prilikom upotrebe seica dodatno uglaana i malo zatupljena. Artefakt

je uzduno polomljen, verovatnopo sredini, tako da fragment predstavlja desnu polovinu dleta

irokog oko 52 mm. Do ovog preloma je moglo doi i prilikom upotrebe. Bazni deo je naknadno

odlomljen, pri emu je nastao nepravilan stari prelom, tako da se originalna duinaartefakta ne

moe odrediti.


54/106

54

Tupi predmeti


Tuak?

Fragment paroka, dugaak 169.2 mm, irok 26.6 mm i teak 70.6 g. Bazni deo je

odlomljen (stari i recentni prelom), a sauvani deo je oteen raspadanjem. Mogue je da se ovde

javljaju tri kratka poprena ureza. Sa strane je otcepljen ili odlomljen deo mase roga (stari

prelom), to je ostavilo trag irok vie od 1 cm i dubok oko 2 mm, koji se od baznog dela proteeskoro do sredine predmeta. Nije jasno da li je ovo posledica obrade, upotrebe ili je nastalo po

deponovanju. Radni deo je uglaan, to je najizraenije dujedne strane alatke, gde se i najdalje

prostire uglaanost. Na ovoj strani se uoava pet pliih kratkih ureza, etiri poprena i jedan kos.

Sa jedne strane radni deo je prekriven velikim brojem kratkih i plitkih ureza razliite orijentacije.

Vrh je zatupljen seenjem i tesanjem, a prilikom rada je nastalo nekoliko odbitaka.


55/106

55


Tuak

Skoro ceo tuak izraen od masivnog paroka. Dugaak je 148.5 mm, irok 38.3 mm i

teak 120.4 g. Bazni deo je oteen, ali duina verovatno nije time umanjena. Formiran je

suavanjem paroka i odsecanjem od stabla. Na njegovim naspramnim stranama vidljivi supopreni paralelni zaseci nastali tom prilikom, kao i tragovi suavanja tesanjem, izmeu njih.

Tesanje se moglo desiti i pre i posle odsecanja, a na najveoj faseti su vidljivi uzduni tragovi

alatke. Uz prelom se nalazi nekoliko dugih kosih ureza nastalih prilikom obrade. Radni deo je

veoma oteen, u stanju raspadanja, sa centralnim delom (spongiozom) koji nedostaje do dubine

od oko 1 cm i jednim manjim recentnim prelomom. Ipak, na dva mesta se moe uoiti originalna


56/106

56

ivica, uglaana upotrebom. Vrh je odseen, suen i zaobljen tesanjem. Brojni sitni urezi razliite

orijentacije po celoj povrini alatke ukazuju da je povrina verovatno bila namerno priglaana, a

do intenzivne uglaanosti je dolo tokom upotrebe, verovatno zbog dranja u ruci. Uoavaju se i

dva kratka kosa ureza oko 2 cm od vrha, jedan popreni oko 3 cm od vrha i jedan dug uzduan

oko sredine alatke.


57/106

57


Tuak, perkuter?

Fragment alatke izraenod paroka. Dugaak je 132 mm, irok 30.8 mm, a teak 74.6 g.

Bazni deo je odseen i suen tesanjem, moda kako bi se formirao usadnik. Vrh je zatupljen,

suen i uglaan prilikom izrade, a verovatno i upotrebom. Od vrha se prua nekoliko faseta

nastalih odvajanjem delova korteksa, to bi moglo biti posledica upotrebe.


58/106

58

Predmeti za glaanje i struganje


Glaalica

Glaalica nastala uzdunim cepanjem dela roga. Dugaka je 60.7 mm, iroka 27.8 mm, a

teka 10.2 g. Bazni deo je odlomljen (stari prelom). Radna povrina je sa ventralne strane

uglaana u duini od oko 2 cm,i zaobljena, to je posledica upotrebe.


59/106

59

Kompozitne alatke


Kompozitna alatka

Artefakt od paroka ovalnog preseka, koji je verovatno bio deo krune. Dug je 152.6 mm,

irok 36.4 mm i teak 84.4 g. Nepravilan oblik paroka, sa naglaenim grebenom, uslovio je i

izradu alatke. Bazni deo je odlomljen (stari prelom). Vrh je odseen i zaglaan. Osim obradom,

do uglaanosti je dolo i tokom upotrebe, kada jeverovatno nastalo i jedno jamiasto oteenje

uz ivicu. Vrh je odlomljen tokom upotrebe, a na ivicama dobijene povrine uoava se uglaanost,

to ukazuje da je alatka i dalje koriena, moda sa promenjenom funkcijom. Ispod vrha nalazi se

nekoliko kratkih poprenih ureza, a ispod njih nekoliko dugih kosih, to je posledica upotrebe.

Radna povrinavrha i istaknuti greben su uglaani, verovatno tokom upotrebe, sa sitnim urezima

razliite orijentacije. Oko 5 cm odpreloma ka baznom delu uoava se grupa od 4 kratka poprena

paralelna ureza. Oko 2 - 2.5 cm od istog preloma, paralelno sa njegovom ivicom uoava se plitak

kosi ljeb ili zasek. Manja uglaanost uoava se i na dorsalnoj strani paroka, kao i jedna


60/106

Documents

Alatke Od Roga Iz Sredine Petog Milenijuma p.n.e. Sa Nalazista Vinca-Belo Brdo (Antler Tools From Mid Fifth Millennium BC From Vinca - B