Filozofski Fakultet u Beogradu odsek za istoriju umetnosti

Beograd avgust 2004.

Seminarski rad iz Opte istorije umetnosti novog veka

Albreht Direr -Melancolia I (Simbolika i Hermetizam)

Profesor: Bodin Vuksan

Student : Dejan Vueti index : IU 960061

Albreht Direr

Melancolia I (Simbolika i Hermetika)

2

Uvod:

Albreht Direr (Albrecht Drer) ( 1471-1528) je bez ikakve sumnje bio najvei umetnik severne Renesanse. ivei u Nirnbergu ( Nrnberg) na pola puta izmeu Nizozemske i Italije , on pronalazi inspiraciju u delima umetnika oba umetnika centra njegovog vremena. On je bio u velikoj meri inovator u svojoj oblasti i dosta je polagao u autoportret kao i pejzaz. Opseg i raznolikost Direrovog opusa doista zadivljuje. Njegovi drvorezi kao i gravire su ga nainile veoma poznatim irom tadanje Evrope. On se smatra jednim od najvrsnijih gravera tadanjeg vremena. to je tie njegovog slikarstva , on je na tom polju bio u istoj meri uspesan u prikazivanju kako religioznih , tako i sekularnih tema. On je stvarao velianstvene oltare ali i veoma impresivne portrete. Njegovi crtei naroito ukazuju na njegov slikarski genij i dar koji je , jo u Direra deaka, bio nesvakidanji. Na posletku , on je doista imao veliki uticaj na razvoj evopske umetnosti. Veliki deo njegovih dela je ipak ostao sauvan . On je izradio vie od 350 drvoreza , kao i gravira koje su sve bile obeleene AD monogramom. Od kojih se samo nainjeno 92 drveroza u ast cara Maksimilijana. Otprilike oko 60 slika u tehnici ulja je takoe sauvano iako se ne zna pouzdano koliko je uniteno ili je nestalo . Ipak i ovaj broj moe veoma dobro predstaviti njegovo stvaralatvo . Treba rei da je on veliki deo svog vremena proveo kao graver i veoma esto se alio da radei sa uljem nije mnogo zaraivao jer je bilo loe plaeno. Na posletku sauvan je veliki broj njegovih crtea i i akvarela. On je izgleda bio jako svestan da budue generacije e biti zainteresovane u ono to je on stvarao. Zato je vrlo paljivo uvao ova dela na papiru , ponekad potpisivajui ih svojim monogramom , godinom , a ponekad ak sa par naznaka u vezi sa samom temom. Ovi neformalni crtei koji su raeni kao priprema za gravire ili ulja ili zbog linog zadovoljstva u velikoj meri otkrivaju njegovu prirodu kao i njegovo interesovanje za tehnike . Veina Direrovih rukopisa je sauvana za razliku od bilo kojeg umetnika Renesanse sa severa. U njegovom dnevniku koji je vodio tokom 1520-21 belei svoje upoznavanje sa

3

delima flamanskih majstora , skiciranje humaniste Erazma Roterdamskog , njegove misli o Luterovoj veri . Direr je takoe veoma voleo da putuje i posedovao je interesovanje za sve sto je nesvakidanje i udno. ( to se isto moe pronai u nj. dnevniku) Pisao je da je video kosti velikog diva visokog 18 stopa iz Antverpa , koji je inio junacka dela. Zatim, pisao je o velikom krevetu iz Brisela u kome je 50 ljudi moglo lei. itd. Ovo sve ukazuje na njegovu znatieljnu prirodu i istraivaki duh. Druga strana Direrovog karaktera ispoljava se u deset pisama koje je napisao 1506. dok je boravio u Veneciji svom veoma bliskom prijatelju Vilbaldu Prikhajmeru (Willibald Pirckheimer). Ova korespodencija je otkrivena tek nakon dva stolea i bila je sakrivena u plitkom zidu porodine kapele Pirckerheimerovih. Direr je bio ( na osnovu pisama) izgleda srdaan i veseo drug ali sa nekim crtama koje su se graniile sa grubou. On u pismima saoptava da otpoinje sa asovima plesa ( i to u 35 godini) . Tamo je otiao i platio jedan dukat a da nije , kako kae nita nauio. Govori da nee vie da ga iko natera da ide tamo. Moda se u ovome moe ogledati i njegova crta osobe koja puno radi ali i tedi. Drugom prilikom saopstava da je jurio neku mlau damu , koja mu je dobacila : "Trebalo bi da se stidite , star ovek kao Vi koji umilja da dobro izgleda..." Ovo bi moglo da u nekoj meri opie Direra i njegov karakter. Nekog ko je jako radoznao , katkad drzak ali eli upoznati nove i zanimljive stvari u ivotu.

Samosvesnost ili njegov Autoportret

Pored svega njegovi autoportreti su moda najpoznatiji i najpopularniji . Oni dosta govore o njegovom karakteru i uverenjima. Prvi koji je nainjen je zapravo crte uraen srebrnom olovkom i to u periodu kad je on imao samo 13 godina. Na crteu se prepoznaju crte nenog deijeg lica nainjene sa velikim sigurnou i umeem za svoj uzrast. On se jako ponosio ovim svojim delom i godinama kasnije je dodao natpis : "Ovo sam ja nacrtao, koristei ogledalo , to je moj odraz , godine 1848, kada sam jo bio dete." Direrov prvi naslikani autoportret datira u 1493. kada je imao 22 godine. U ovom radu , najverovatnije nainjenom za njegovu verenicu , njegove crte lica su jos mladalake dok je njegova pojava stidljiva. Stvari koje su vezane za mene se deavaju po nalogu odozgo". To je sentenca koju je Direr napisao na vrhu slike . Ovo je bitno istai da je on jo tada bio svestan da je ovek ogranien u svom saznanju.

4

Direrov autoportret iz 1498 , samo pet godina kasnije, otkriva transformaciju. Obuen u elegantnu odedu , on stoji u veoj meri uspravnije i sa vie samopouzdanja . Kraj njega se nalazi prozor , kroz koji se vidi alpski predeo u daljini. Ovaj deo predela je i podsednik da se Direr zapravo vratio sa njegovog puta iz Venecije, jednog od vodeih centara Renesanse. Njegovo lice je naslikano sa znatnim realizmom koji ukazuje na njegovu vetinu. Konrad Celtis humanista , i prijatelj Direrov jednom je ponovio priu koja je zasnovana na anekdoti rimskog pisca Plinija , govorei da je Direorov verni pas zalajao i mahao repom kada je prvi put video autoportret svog gospodara. Njegov poslednji autoportret je datovan u 1500. i sadri inskripciju " Dakle ja , Albreht Direr, iz Nirmburga sam portretisao sebe sa neverovatnim bojama u svoj 28 . godini". Iako je umetnik sebe naslikao u pozi koja indicira na predstavu Hrista , ovo ipak nije bio gest blasfemije. Ovo se pre moe tumaiti kao njegovo shvatanje da je Bog nainio i Hrista i samog oveka po svom liku. Umetniki talenat na taj nain proistie od samog Boga. Nakon ovog dela niti jedan njegov autoportret nije sauvan , iako se zna da je jedan poklonio Rafaelu ( 1483-1520). Direr je je crtao nekoliko autoportreta . Oni sadrze neverovatnu neposrednost i iskrenost . Nakon par godina on je nainio malu skicu svog tela sa rukama kojima dodiruje mesto kraj slezine. ( nalazi se u u Kunsthalle u Bremenu). O njemu neto kasnije. 1522 pri kraju svog ivota , on je nainio potresan crte Hrista kao oveka Tuge , i dajui Hristu sopstveni lik kao i ve izmueno telo. Nekad je Direr slikao i sebe i u okviru oltara. Po potrebi on se predstavlja kao umetnik koji ponosno dri tablu sa svojim imenom i sa par detalja o svom radu. Drugom prilikom on u okviru oltara figuri daje svoja obeleja , kao to je npr. predstava bubnjara koji ismeva Jova ili kralj Melhoir u sceni Poklonjenje mudraca. Ali uprkos mnotvu autoportreta , tri portreta iz njegovih dvadesetih najizrazitije ukazuju na njega i njegov stav prema umetnosti. On izgleda veno mlad , i njegova kovrdava kosa to pokazuje na nain kako pada preko njegovih ramena gotovo u kaskadama. Poetkom 16 stolea , Direr je, kao i Lukas Kranah stariji , bio pod uticajem alhemijskih ideja i simbolizma ali on nisu ostavili za sobom nikakavo slikano delo koje bi se ticalo teme alhemiara u svovjoj radionici osim gravire "sv . Jeronim" koj bi mogao biti neka vrsta alhemiara. 1513. i 1514. Direr je nainio tri bakroreza koja e se zauvek ubrajati u remek dela graverske umetnosti. To su "Vitez, avo i smrt" , " Sv. Jeronim " i "Melanholija I " . Ne postoji nikakav dokaz da je on , zapravo, bio upuen u alhemijsku vetinu i nauku, ali ipak sigurno je da je ona imala znaajan uticaj na kulturnu klimu toga doba. Ipak savremeniku njegovog doba , kao i alhemiaru, ova gravira ( "Melanholija I" ) se morala doivljavati kao veoma bogati nosilac piktoralnog simbolizma same alhemije. Iako postoje neke pretpostavke o uticaju Mikelanelovog dela na njegovu graviru.

5

Istina da postoje neke slinost sa njegovim delom u kapeli mediijevih koje je izveo 1519 godine. Ova skulptua "Il Pensiereo" u mnogome podsea na predstavu Melanholije sa Direrovog bakroreza. Zapravo , postoje dve mogunosti . Prva ,da je nainio graviru dosta kasnije nakon 1519. kada je Mikelanelo ve poeo raditi u kapeli Medii, ili je Mikelanelo video Direov rad i u neku ruku iskoristio kao inspiraciju za svoj rad. Ipak prva pretpostavka bi pre bila blia istini gde je Direr iskopirao predstavu "Il pensiero" kao metaforu za samog Mikelanela. Dok opet sa druge strane Direru ba i ne treba puno verovati oko datiranja svojih dela , i datumi su katkad sluili kao kljuevi za neke tajne koje su trebalo biti otkrivene. Mada mora se priznati da ni druga spekulacija nija ba bez osnove jer naime Direr je bio poznat po tome da je slao svoje gravire unaokolo , najee svojim prijateljima kao vrszu zagonetke , hijeroglifa ili rebusa koji bi trebalo deifrovati. Nije nemogue da su se Direr i Mikelanelo i upoznali , verovatno u Veneciji godine 1494 . kada su obojica bili blizu . Na graviri aneo dri estar u svojoj desnoj ruci , znak Pantokratora ili Hrista kao Kreotora Kosmosa -kao to je Mikelanelo kreirao samu grobnicu Mediijevih.

etiri temperamenta Rimski broj "I " koji je sledio naslov Melancolia je ukazivao na injenicu da je Direr mogao imati na umu ideju o izvoenju gravira za sva etiri temperamenta : dakle pored melanholije tu bi bili flegmatini, kolerini i sangvinini temperamenti. Ali po E. Panovskom to nije sluaj. 6

Temperamenti su po Galenu ( Claudios Galenos) bili vezani za etiri oblika ui koje su pod uticajem stepena toplote i vlanosti. Analogno tome slede druge korespodencije Broj etiri se kroz simboliku geometrijskih oblika -Kvadrat , pa ak i kroz orijentalni sistem indijskih tattva simbola, dovodio u vezu sa elementom zemlje ( utoliko razumljivije i predstava maginog kvadrata) , preko Pitagorejskog uenja o brojevima . Po Pitagorejcima Univerzum je izgraen iz brojeva i svako slovo poseduje svoj broj . Broj 10 je sveti broj itd. Dakle etiri vrste ui su dalje povezane sa etiri boje koje ukazuju na procese u alhemijskom radu ( crna, bela, uta i crvena) : Broj etiri je naglaen prko maginog kvadrata u kome se konstantan broj ponavlja nevezano za stranu sa koje se ita tj sabira. Za ove kvadrate se vezuje ime velikog naunika, ezoterika Kornelija Agripu koji je bio Direrov savremenik . On je u svom delu "De occulta philosophia" i objavio crtee maginih kameja koje su bile atribuirane jednoj od 7 planeta ( Sunce, Jupiter, Merkur, Venera, Saturn, Mesec) . Ovi kvadrati su vrlo esto bili izgravirani na nekom od korespondirajuih metala i nosili su se kao amajlije. Mada treba rei da one nisu njegov izum i da su dole preko arapskih mistika od 9 do 11. veka . Ova teorija koja je bila uobliena krajem klasine Antike je bila formirana na pretpostavci da i telo i i um oveka su uslovljeni od strane etiri osnove tekuine tj ui koje su saobrazne sa etiri vetra , etiri elementa , etiri strane sveta , etiri godinja doba, etiri doba dana, i etiri faze ivota, etiri arhanela , etiri jevanelise. itd. Kolerik ( uta u) je bio povezan sa elementom vatre i verovalo se da deli kvalitete vreline tj. toplote i suvoe. Na taj nain se povezivao sa suvim i vrelim vetrom Eurusom, letom, podnevom, i dobom muke zrelosti. Flegmatik , sa druge strane bi trebalo biti vlaan i i hladan i bio je povezan sa sa vetrom Austerom, sa zimom , sa noi, i sa starou. Sangvinik ili krv je bio povezan sa vlagom i toplotom , bio je izjednaen sa vazduhom i prijatnim vetrom Zefirom, sa proleem , jutrom i mladou. Melanholik ili je izvedeno iz grkog , , to bi se prevelo kao crna sluz i on bi se povezao sa zemljom, koja je suva i hladna . On se povezuje i sa tekim Boreasom , jeseni, veeri i dobom od oko esdeset leta. U modernoj upotrebi melanholija bi se prevela ako bi smo koristili oksfordski renik: " mentalna depresija , nedostatk vedrine, tendencija ka potitenosti i turobnosti, depresivni uticaj nekog mesta itd..."

Ipak u trenutku kada je Direr izvodio ovu graviru ovaj izraz se nije koristio da oznai neko trenutno ali prolazno stanje, raspoloenje .

7

U idealnom oveku ili u potpinosti zdravom biu ove etiri tenosti bi bile savreno izbalansirane, tako da niti jedna ne bi mogla da nadvlada nad drugom. Ali takvo ljudsko bie bi bilo besmrtno i osloboeno od greha , a mi znamo da obe ove prednosti su nepovratno izgubljene upravo padom oveka iz raja. Na taj nain , u praksi, jedna od etiri tenosti nadvladava je ostale tri u svakoj individui , i time odreivala njegovu potpunu linost. Nevezano za injenicu da svaka od tenosti potvruje sebe , opte sagledano, u zavisnosti od doba godine , dana i ljudskog ivota ipak i dalje su ostali izrazi poput " mladost sangvinika" ili "jesen melanholije" . Dakle, na posletku svaki mukarac ili ena su ili sangvinik, kolerik, melanhoilik ili flegmatik. Ova tri tipa se razlikuju jedan od drugog u svakom moguem aspektu. Svaki od njih je odreen sa osobenim fizikim habitusom.Mmrav ili debeo, nean ili jak, grub ili prefinjen, - zatim bojom oiju , kose i koe. Re complexion proistie iz latinske rei "humoral mixture" ili "temperament". Zatim postoji posebna osetljivost ili sklonost oboljevanju od odreenih bolesti, i iznad svega njima je odreen moralni i intelektualni sklop individue i njeni kvaliteti. Flegmatik je sklon drugim porocima ali i poseduje neke vrline za razliku od kolerika. On poseduje drugaiju filozofiju ivota ima drugaije prohteve i sposoban je za drugaiju vrstu poslova. Takav je sluaj za svaki temperament. Inae ne treba zaboraviti da u srednjovekovnoj literaturi, u popularnim Kalendarima, Almanasima i tkz . sabranim knjiicama : " Complexbchlein" predstava Melanholije nije bila oslikana u vidu patoloskog sluaja ve pre kao tip ljudske prirode. Na takvim ilustracijama koje su poreklo crpele iz helenistikih krugova ova etiri temperamenta su predstavljana najee kako stoje, ali esto i na konju. Ona su bila razluena po pitanju statusa, ivotnog doba i profesije. Sangvinik bi bio predstavljen kao mlad i vrlo moderan sokolar koji hoda po oblacima i zvezdama ukazujui na taj nain slinost sa elementom vazduha. Flegmatik , koji se uvek teko predstavljao mogao je biti predstavljen u vidu buckastog burgera tj. graanina koji stoji u bazenu sa vodom drei brojanice. Kolerik je vojniki ovek , koji ima oko etrdeset godina koji ustro hoda kroz vatru , zamahajui maem pokazajui svoj razdraljiv temperament. Melanholik , na posletku, je predstavljen kao stariji , turobni tvrdica koji stoji na vrstom tlu. On se oslanja na zakljuani sto koji je prekriven noviima i sumorno dri svoju glavu naslonjenu na svoju desnu ruku , dok levom se dri za kesu sa novcem koja se nalazi na njegovom pojasu. Na ilustarcijama koje su dramatinog ili scenskog karaktera etiri temperamenta su tipizirana uz pomo parova. Kao pravilo, postoje indikacije o elementima , ali figure same po sebi nisu izdiferencirane po kriterijumu starosti, socijalnog statusa ili profesije. Oni otkrivaju svoj temperament kroz svoje ponaanje , i interesantno je zapaziti da oni to ine reprodukujui scene koje se koriste za karakterizovanje poroka.

8

Tokom kasnog srednjeg veka tip ljuskog ponaanja je bio prouavan i oslikavan ne radi samog predstavljanja ve kao sistem referenci moralne teologije. Oni nisu bili oslikavani u profanim monografijama u obliju poroka, ve u obliku reljefa na portalima katedrala artra, Pariza, Amijena . Isto tako bili su predstavljani i u vidu minijatura u okviru tritisa kao to je bio Somme` le Roi . Pri kraju srednjeg veka ovi moralistiki obrasci su bili postepeno pretoeni u karakerizovane linosti . Na taj nain je dramatska interpretacija sangvininog temperamenta bila okrenuta ka kasno srednjovekovnoj slici tj. predstavi Raskoi. Kao to na reljefu Luxuria, na portalu katedrale u Amijenu , sangvinik je predstavljen u vidu para koji su u ljubavnom zagrljaju . Kolerik je sa druge strane predstavljen u vidu oveka koji utira i bije enu , to je u neku ruku transformacija Discord koji se nalazi u Amijenu na portalu. Melanholik , ija se priroda vezivala za sumornost i dremljivost , njen tip se modelira po obrazcu Acedia ili u prevodu Lenjivca. Ovaj obrazac je zasnovan na ideji o grenom spavanju . Slika predstavlja seljaka koji spava kraj svog jastuka , graanina koji spava kraj raspea kome se treba moliti, i ene koja se nalazi kraj svoje preslice. Poslednja verzija lenjivca je gde je ona predstavljena kako spava a noge joj gore. Kod Direra pak itav koncept o lenjoj, nehajnoj eni je naputen predstavom superirone osobe ne samo po svojoj vrlini ve i po inteligenciji i imaginaciji. Ona je okruena spravama i simbolima kreativnog rada i naunog istraivanja.

Alhemija Alhenija je imala znaajni uticaj u oblikovanju misli renesansnih humanista i okultista. Duga koja se vidi u pozadini je predstavljala omiljeni alhemiarski simbol za boje koje su trebale da se pretvore u odreenom trenutku rada unutar (tkz. Hermesove Vaze ) tokom operacije Velikog Dela tokom koje se priprema Filozofski kamen. Magini kvadrat, estar, poliedar kao i sfera zapravo reflektuju Pitegorejsko insistiranje na znaaju broja i oblika u kosmosu. Pitagorejsko i uenje Platona je bez sumnje imalo veliki udeo u formiranju alhemiarske doktrine. Renik kojim se alhemija gradila je izraavan i dopunjavan u alhemiarevoj labaratoriji. Najzastupljeniji agens je bila vatra , i toliko esto da se Alhemiar smatrao "Detetom vatre" . Vatra je simbolizovala i penetraciju , cepanje , rezanje ali i korienje sprava i alata . Alhemiarska imaginacija je otelotvorila arhetipsku vartru u drugaiji oblik u

9

Sulfor, jedan od dva finalna sastojka Filozofskog kamena koji se ponekad predstavljao u vidu psa. Drugi sastojak, Merkur, je bio ponekad predstavljen u vidu vode ( mada je to bila iva) . tkz. teka voda. Ova vrsta Filozofske Vode je ujedinjavala Sulfor i Merkur Balansiranjem ovih nepomirljivih elemenata dobijao se Filozofski kamen. Lestvice sa 7 preki je drugi veoma bitan alhemiski simbol . Sedam predstavlja broj metala , broj operacija u alhemiskom delu i ukazuje na nebeska tela. Jedna od ilustracija u Splendor solis , alhemijskom spisu iz 1582 npr. pokazuje oveka koji stoji na estoj i sedmoj preki merdevina ( one predstavljaju Zlato i Srebro) i sakuplja zlatno voe sa Filozofskog drveta sa njegovog korenja odakle zapravo potiu hermetina strujanja.

Splendor Solis _ ilustracija br. 6 Filozofi kraj drveta.

U drugom delu , Mutis Liber mladi ovek koristi kamen umesto jastuka i predstavlja se kako spava naslonjen na noge lestava i na taj nain pridrava anele koji se sputaju i penju. Kamen koji se pojavljuje u prii vezanoj za Jova i njegovo polivanje kamena uljem u vidu religioznog rituala osvetenja se ponekad prihvata kao simbol Filozofskog kamena. Sada dolazimo do centralne teme Direrove Melanholije . Sudbina Alhemiara je bila takva da je esto oslikavana u vidu melanholinih ljudi kao npr. kod Brojgela ( Bruegel ), Vajdica( Weiditz) i Teniera ( Teniers). U irem pogledu za melanholiju se smatralo da je atribut onih uenjaka koji tragaju za znanjem. Doktrina o melanholiji , je mnogo vie, neodvojiva od saturnovkog misticizma koja prodire u doktrinu alhemije. Ova veza koja je bila u veem opsegu prepoznata u ranom XVI veku se i reflektuje u Direrovoj graviri.

10

Jednan od elemenata saturnskog misticizma je i merenje koje je tipizirano uz pomo estara, vage , kao i peanog sata.

Pitanje poliedra je jako interesantno. Poliedar koji se nalazi uz same noge lestava ( predstavljajui osnovni metal , gvoe) moe se protumaiti kao predstva Filozofskog kamena ili jo preciznije odreenim Kamenom Saturna ( tj. Kronosa) koji je progutan i zatim ispljunut umesto Jupitera. Saturn koji se vrlo esto u alhemiji predstavlja u vidu starog oveka sa peanim asovnikom iznad svoje glave bio je sklon gutanju , prodiranu svoje dece i zbog ega su njegova deca obino predstavljana i ukljuena u saturnovske elemente alhemije. Vrlo je esto tvreno u okvirima hermetiarske literature da u trenutku kada su primitivni materijali kamena bili ostvareni , ostatak operacije Velikog Dela je bio rad koji je mogao da obavlja ili ena ili dete koliko je bio jednostavan. Ovaj izraz Ludus puerorum ( tj. deija igra) je vrlo esto koriten i pojavljivao se na povrini, u umetnosti XVI stolea. Deca su povezana sa alhemiskom idejom o regeneraciji sa jedne strane , ali i sa mitolokom priom o Saturnu , a samim tim i sa idejom o melanholiji. Na primer , sve tri predstave Melanholije kod Lukasa Kranaha starijeg pokazuju decu u igri. Na prvoj iz 1528. , etiri deteta se igraju sa psom , zatim tu je sfera i estar koji su predstavljeni u pozadini. Na drugoj slici iz 1532. , dvoje od troje dece pokuava da podigne veliku sferu , tree poseduje obru , a tu je i pas u pozadini. . Na treoj , i poslednjoj iz 1533- 34 deaka su prikazana kako se igraju , od kojih veina plee a dvoje sviraju ( jedan u frulu a drugi u bubanj) . Naravno postoje i drugi primeri u alhemiji koji upuuju na shvatanje da je muzika protivotrov za melanholiju . Dalje posmatrano na slici Splendor solis iz 1582 predstavljeno je deset deaka koji se igraju. Pojavljuje je jos jedan link sa saturnovskim misticizmom., koji je esto bio povezan sa vlagom i mokrinom. Saturn u obliku grbavog oveka ili oveka sa drvenom nogom sa kanticom za vodu se ponekad pokazuje kako zaliva alhemiarsko Drvo Sunca ili Drvo Meseca . Grbavi Saturn oliava sporost, vreme i melanholinu planetu Saturn, kao i inertan teak metal gvoe sa kojim se i planeta povezuje u alhemiji. Opet sa druge strane izraz " posao za ene " se vrlo esto koristi da u okviru alhemijske simbolike uputi na pralju koja je ukljuena u one poslove gde ima vode i vlage. Takoe ilustracije u okviru Splendor Solis. Sa ovog stanovita je interesantno sagledati i Direrovu koncepciju teme Melanholije koja bez sumnje poseduje vodeni element u pozadini.

11

Sfera kao i bava koja je povezana i sa Kranahovim predstavama dece je sugestivna i upuuje na promenu i regeneraciju. Sfera se moe dovesti u vezu i sa simbolom koji se vezuje za Afriku ali je poznat preko egipatske hermetike i vezuje se za zmiju Oroburos. Ona grize sopstven rep i na taj nain simbolizira samu venost. Napunjena kesa koja se nalazi kraj nogu Direrove glavne figure moe isto biti povezana sa kesom u koju jedan od troje krilate dece ubacuje novie u proslavljenom enterijeru umetnika Teriera. Sfera mlinskog kamena moe takoe biti dovedena u vezu sa uvenom maksimom Hermesa Trismegistusa: "ta je Dole , to je i Gore: a ta je Gore to je i Dole ". da upotpuni delo Jedne stvari. Dirererova zamiljena figura , koja je u pozi utuenosti malodunosti i frustracije , sa tugom, moe biti interpretirana kao otelotvorenje Alhemiara -tragaoca za Filozofskim kamenom , ili u jednom irem kontekstu tragaocem za Mudrou u stanju i trenutku privremene skrhanosti. Atmosfera zamora i tuge je intenzivirana i predstavom zvona , nepokretnog anelia i pasivnog psa. Uprkos kljueva i lampe koja gori znanje dolazi ali mudrost posustaje --- to kao da nam poruuje da mi padamo radi ponovnog uspona i bivamo poraeni da bismo bolje se borili. Na posletku lice Melanholije je zamiljeno i kao da je tamno iznutra. U daljini se ocrtava horizont i Sunce koje sija i koje se izvija nad vodama saturnovske noi i mora. ( more se inae vezuje za Saturn ) . To Sunce moda ipak donosi zrak nade i vere kroz Sunce odnosno Hrista ( ukoliko bi postojao utkani hrianski misticizam ) . Ovde u alhemiskom simbolizmu to jeste Sunce dok u kabalistikom to moe biti drugaije tumaeno, to emo kasnije videti.

Poznata alhemiarska maksima glasi :" Nema stvaranaja bez propadanja , nema ivota bez smrti . Kao to dan dolazi nakon noi." A sada prelazilmo na magini kvadrat i njegovo znaenje:

12

Direrov magini kvadrat je magini kvadrat sa maginim zbirom 34 . Zbir u sva etiri kvadrata kao i u sredinjem kvadratu iznosi 34.

Inae varijacije maginih kvadrata mogu biti i konstruisane uz pomo slova ( ona ili odreuju kvadrate ili se nalaze u njemu samom ) .Primer su alfamigini kvadrat ili magini kvadrat templara.

Razliita numeroloka svojstva su takoe povezana sa maginim kvadratima. Pivari kvadrate koji su prikazani gore dovodi u vezu sa 7 planeta( Saturn, Mars, Sunce, Venera,

13

Merkur i Mesec). Shema se postie na taj nain sto se povezuju nizovi brojeva koji odreuju odreenu inteligenciju planete.

to se tie Direrovog maginog kvadrata on je posveen Jupiteru i njegov mistini zbir jeste 34 . Ipak za ovaj broj se ne moe dati pravo objanjenje neki smatraju da je u njemu ukljuen datum smrti njegove majke 16. 5. 1514 . Navodno , uvek se smatralo da Direrova gravira posedovala veoma linu konotaciju . Pretpostavljalo se da bi u tom sluaju tmurno oseanje koje je utkano u kompoziciju bi moglo reflektovati Direorvu tugu zbog gubitka majke . Poto kvadrat sadri 16 polja , a konstantni zbir je 34 ( 5+15+14 ) , onda bi to mogao biti klju za tumaenje. Ipak teko je poverovati u ovu tezu . ak i Panofski je odbacuje kao moguu. Direr je potovao svoju majku koja je bila pobona , ali iapk njegova prava ljubav je vezana za oca i nikakav lini bol ne bi mogao biti utkan u ovo ve tako ezoterino delo.

Po Liber 777 poznatog okultiste 20 . stolea Alistera Kroulija broj 34 bi imao sledee znaenje: { 1-( 4x 4 ) } : 4 FORMULA JUPITERA Bog otac , boansko ime pripisano Jupiteru Otkupiti , osvetiti, ukaljati, Unititi ( haldejsko) Otkriti Siromah Obian ovek, neznalica Aneo 7 pehara. AL AB GAL GLA DL EDIVT EIVEH

Od svih opcija jedino interesantno izgleda prva koja je formula Jupitera . Ipak magini kvadrat nas ipak stavlja u nedoumicu da li je Direr poznavao gematriju ili je pak knjiga Kornelija Agripe "De Occulta Philosophia" samo bila jedna od njegovih neobinih zanimacija. Jedan od interesantnih detalja jeste i poslednji red kvadrata gde 2 manja kvadrata u sredini obrazuju godinu 15 i 14 tj. 1514 . Sada se panja okree ka manjem kvadratu sa leve strane do broja 15 u kome je 4 sto je po numerologiji D , dok sa s desne strane 1 predstavlja A . Gde zapravo imamo njegov monogram iako u inverziji. D.A.

14

Ako krenemo sabirajui broj po broj dobijamo zbir 2368 to je numerika vrenost za .163+213+510+118+96+712+415+141 = 2368

To sve ukazuje na velikog Arhitektu, Tvorca Vasione koji je i jedan od centralnih aspekata figure Melanholije koja dri otvoren estar , i koji je est simbol na pravoslavnim ikonama koje predstavljaju Hrista Pantokratora. Ovo ponovo postavlja pitanje o moguem hrianskom misticizmu zagrnutim u alhemijske simbole. Zbir svih brojeva u maginom kvadratu je je 136 , broj koji ukazuje na samog tvorca ovog dela Albrehta Direra. Naravno ovde je koritena latinska transkripcija Albrecht Dvrer1+12+2+18+5+3+8+20+4+22+18+5+18 = 136

Sam titl gravire je "Melancolia I " ali ukoliko bi se rimsko pretvorilo u 1. na nemakom to bi bilo Melancolia Eins _

13+5+12+5+14+3+15+12+9+1+5+9+14+19 = 136 Na taj nain ov delo bi imalo vrlo linu dimenziju po kojoj on sebe izjednaava sa Melanholijom. Postoji numerologija koja se zasniva na grkom , latinskom , heberejskom ili haldejkom alfabetu. Najee koritena je grka.

15

Simbolika Melanholija ( kao to smo ve napomenuli ) na grkom znai crna u - ; Ona je erka Saturna ; rimskog i grkog boga zemljoradnje a samim tim i zemlje. Hladnoa i suvoa su atributi koji se vezuju za Saturn. Pre renesanse ona se vrlo esto poistoveivala sa nekim ko je trom i lenj. Saturn - je u to vreme bila najudaljenija planeta za koju se znalo i iji uticaj je bio uzrok poveane koncentracije crne ui u telu. To je sve, kako se verovalo, vodilo melanholiji i ludilu. Uticaj Saturna se takoe vezuje i za nebeske feneomene kao to su duga, komete, ili beskrajni horizont ali i za prirodne nepogode .

Sarturn se izvodi od srpa . Na taj nain i njegov glif podsea na srp. Oblija koja su bliska inteligenciji Saturna . Ona se pojavljuju najee kao visoka mrava tela sa ljutitim izrazom lica , esto sa etiri lica . Jedno koje se nalazi napred , jedno nazad i ostala dva sa strane. esto su predstavljena sa izrazitim nosom ili kljunom. Jo dva lica , koja izgledaju umno i kontemplativno, se nalaze na svakom kolenu i crne su sjajne boje. Njihov pokret je pokret vetra koji podsea na zemljotres. Njegov prsten je belji od snega. Ovo se moe protumaiti tako to je Saturnova boja crna on je broj 3 , simbol ogranienja i zaustavljanja prve emanacije tj . broja 1 tj . Krune ija je boja bela. To ukazuje na njegovu povezanost i neraskidivost i punou dela. Neke od njegovih oblija i atributa su: Kralj sa bradom , koji jae na Zmaju. Starac sa bradom. Starica koja se oslanja na tap Svinja Zmaj Sova Crna odora Kuka ili srp Drvo smreke. Simbolika zmaja je isto interesantn aiako se ne nalazi na graviri ali je usko vezana za Saturn. Dakle ovo fantastino bie ima prirodu koja se nalazi izmeu Ariela i vatrenog kruga ( njegov glif) - koji podsea na zmiju sa glavom torbara . Podsea na veliko slovo Teta . On je nastao u trenutku kada Jupiter se nalazi na sredini neba --Jupiterov MC ( midheaven) .

16

On donosi blagostanje onome koji se moli , i predstavlja i dobrog i srenog Genija koji je predstavljen oblijem Zmije. Kod egipana on je bio uzvieno stvorenje za koje se govorilo da je boansko stvorenje i poseduje boansku prirodu. U njemu se nalazi uzvieni duh i najvea vatra u odnosu na druga stvorenja. On obnavlja svojukozu poput zmije , i na taj nain se istie njegova priroda regeneracije i podmlaivanja. Dakle to je vezano za Zmajevu glavu ili Caput Draconis Ali to se tie Zmajevog repa ili Cauda Draconis on ima drugo znaenje. Zapravo, on je povezan sa prolim ivotima u astrologiji i ukazuju na potekoe , slabost i nesree. On je pod uticajem Saturna i Marsa.

Ilustracija Zmaja iz xiv poglavlja knjige The Second Book of Occult Philosophy, H. Cornelius Agrippa str. 51

Duga je simbol preobraenja , nebeske slave .Prikazuje stanja svesti . Simbolie susret neba i zemlje -most izmeu ovog sveta i raja. Grci su zamenili ime Chronus sa svojim bogom zemljoradnje Kronus i na takj nain je i razumljivo to se on predstavlja i sa svojim atributom peanim satom koji simbolizira vreme , njegovo proticanje i unitavanje mladosti i lepote. Njegove kosti takoe ukazuju na na " etvu Kronusa , koji je kastrirao svog oca i i prodrao svoju decu. Sama re je grka i znai premeravanje zemlje. Na taj nain je povezana sa Saturnom . Za stolare i zanatlije se smatralo da su njegova deca i da su pod njegovom zatitom. Pas se smatrao za najinteligentniju ivotinju i samim tim i on lei , kao i ljudi koji naslone glavu na ruke kada su melanholini, sa glavom na apama. Tokom renesanse on zamenjuje svinju i losa kao pratilac Melanholije. Slepi mi-je stvorenje mraka i tame otelotvorenje noi i pretnje. U alhemijskoj tradiciji predstavlja spoj ptice i mia , predstavlja androgina. U hrianskoj simbolici to je " avolja ptica" , ovaploenje Neastivog. Ipak ovde bi se pre trebalo okrenuti alhemijskoj simbolici.

17

Venac- on je tradicionalno pripisivan umetnicima -zapravo lovorov venac slave. I on ovde moe biti doveden u vezu sa Saturnom jer je glava i vezana za ovu planetu. Pored toga i njegovo znaenje je ambivalentno . Jer on simbolizira i slavu , pobedu, posveenje ( Corona convivalis) , ali i pogrebnu krunu , smrt i alost (Corona funebris). Klju se tradicionalno vezuje za snagu i mo Saturna , ali pore dtoga on je i simbol moi otvaranja i zatvaranja , vezivanja i odvezivanja. Oznaava osloboenje , znanaje, misterije, inicijacije. U alhemijskoj tradiciji je simbol moi otvaranja i zatvaranja , rastakanja i zgunjavanja ( solve et coagula) . Vrea - vezuje se za vreu sa novcem -simbolom blagostanja koje se esto dovodi u vezu sa Saturnom planetom ambicije i strpljenja , kao i uvanjem onog to je dragoceno . estar- simbol nepristrasne pravde . Oznaava nepogreivost. Stvara savrenu sliku kruga sa sredinom takom kao ishoditem ivota . Predstavlja transcendentalno znanje u sakralnoj arhitekturi. Zvono - oznalava osveenje i kretanje elemenata . Njihanje zvona je simbol trajnosti , dobra i zla , smrti i besmrtnosti. Oblikom simbolizuje nebeski svod. Terazije - simbol je pravde i predstavlja ravnoteu , jednakost i harmoniju. Zevs zlatnom vagom meri ljudske sudbine. Lopta -ima ambivalentnu simboliku , jer moe da bude i solarna i lunarna, s obzirom da simbolizuje i Sunce i Mesec. Lestve - simbol prelaza iz jedne ravni u drugu. Proboj do novog ontolokog nivoa. Predstavlja optenje neba i zemlje u dva smera- uzlazak oveka i silazak boanstva, pa su zato i simbol svetske ose . prelazak preko lestvi je put kroz portal smrti. One se kao sredstvo prisrupa mogu i ukloniti. u raju su postojale lestve izmeu neba i zemlje i neprekidni kontakt izmeu Boga i oveka je prekinut tek nakon pada u greh.Dve stranice lestava su levi i desni stub ili dva rajska drveta spojeni preagaam. Ovo se moe dovesti u vezu sa srednjim stubom na kabalistikom drvetu ivota koji ujedinjuje stub strogosti i stub milosti.

Kabalistika Na posletku treba rei da i kabalistika koja je u doba renesanse doivele procvat moda pronalazi svoje mesto kroz simbolino skriveno znaenje o organizacionom sklopu same kompozicije. Naravno i sama korespondencija je od prevashodnog znaaja. Josif ibn raga i Juda Hajat autor Minhat Jehuda , komentara o Ma`arket ha Elhout, su dva ezoteriara koji e igrati najvaniju ulogu u prenoenju Kabale iz panije u Italiju.

18

Sjedinjavanje kabale i platonizma pronalazimo u kod Jude ben Meser -Leona iz Mantove. Ova kabala veoma obojena platonizmom bie poznata po humanistikim italijanskim kabalistima , posebno Marsela Fiina i Pika dela Mirandole. Firentinski neoplatoniari su otkrili da Plotin i njegov krug uenika je imao visoko miljenje o Saturnu kao to je Aristotel imao o Melanholiji. Razlog tome je i njegov poloaj na nebu. Dakle , to je planeta ( zapravo ovde se misli na inteligenciju , duh planete a ne na nebesko telo) , udaljenija to je ona uzvienija u odnosu na druge. I to je blia Izvoru ( Tvorcu) to je uzvienija. Za Saturn se smatralo da je uzvienija i od Jupitera . Saturn je simbolizovao "Um" dok je Jupiter simbolizovao "Duu". On je za razliku od Jupitera bio simbol za duboku kontemplaciju . Na taj nain , vladavina Saturna i njegova prevlast je bila voljno prihvaena od strane onih koji i jesu bili okrenuti kontemplaciji i otkrivanju najviih i najtajanstvenijih stvari.

Oni su ga slavili kao nebeskog patrona , zatitinika , ba kao to su Melanholiju prihvatili i izjednaili se sa njom kao svojim ovozemaljskim stanjem. Najznaajniji lanovi firentiskog kruga , meu njima i Fiino, Piko della Mirandola i Lorenco Velianstveni su sebe okarakterisali , poluozbiljno , kao "saturnae" . Oni su otkrili , uz svoje veliko oduevljenje da je i Platon bio roen pod znakom Saturna . Filozofska rehabilitacija Saturna ipak nije mogla u potpunosti da oslabi popularno verovanje da je on jedna od najnegativnijih planeta , i Fiino , u ijoj se natalnoj astrolokoj karti Saturn nalazi u ascedentu u znaku Vodolije, je iveo u stalnoj anksioznosti i sumornosti. On je posluao savet svog kolege da preduzme mere zatite. On je uzeo preporueni talisman koji je mozda bas bio namenjen za neutralisanje negativnih uticaja Saturna prizivajui inteligenciciju i duh Jupitera. Ovo na neki nain i objanjava magini kvadrat Jupitera na Direrovoj graviri.

19

Kabalistiko Drvoivota predtsavlja glif koji obuhvata brojeve tj. Sfere ili Sefirote , ali i slova . Deset brojeva je povezano meusobno sa 22 slova koji predstavljaju staze . Sve pojavno i ono sto se moe sagledati intuicijom se moe sagledati kroj ovaj glif. On predstavlja mikrokosmos i makrokosmos tj. pojavni i nevidljivi svet. Jedan od glavnih izvora o kabalistici i Drvetu ivota je bio kratak spis pod imenom Sefer Jecirah ( Sepher Yetzirah) koji je objavljen u 13. stoleu.

Gravira bi mogla biti tumaena i kao glif univerzuma koji bi se mogao tumaiti preko simbola kojima je ukraena. Poevi od lestava koje poseduju 7 pregrada . Sedam je planeta koje se nalaze ispod bezdana tj Daat-a . Zatim, lopte koja upuuje na Mesec tj Malkuth Kraljevstvo , zatim psa koji moe biti atribut Merkura ili Yod-a koji je Temelj , kao i preko aneliia tj. putta koji se moe isto povezati sa Merkurom ( detetom -deakom ) Hod ---Sjaj . Aneo ovde pie , a sam um i menatalne aktivnosti se upravo vezuju za Merkur.

20

Sedma sfera je Netzah koja je vezana za Mars u i predstavlja Pobedu ( pobeda stie uz pomo znanja tj. Razumevanja - Binah ) Na graviri je figura Melanoholije tj . Viktorije predstavljena ispod maginog kvadrata to je analogno glifu drveta ivota gde Sefirot 7 se nalazi ispod sefirota 4. tj Jupitera ( Chesed tj. Pravda) . estar koji dri Melanholija je otvoren tako da pokazuje ugao od 51.4 stepena to je zapravo sedmina punog kruga ( koji je simbol sa venost ) . Dok broj 7 je po pitagorejskoj doktrini sinteza 3 i 4 tj transcendencije i oveka. Jer Sveto trojstvo je sastavljeno od 1- Bia; 2- Procesa Manifestacije ; 3- Rezultat Manifestacije. Dok broj etri je obogaen Monadom i na taj nain se stvara prva po redu izbalansirana kreacija. Zato i Pravda tj br. 4.

21

Broj sedam je bio sveti broj ne samo zbog sedam svetih planeta ve i formule 3 + 4. To je je ujedinjenje due i tela po Korneliju Agripi. Figura Melanholije se najee smatra enskom iako postoje male slinosti i sa samim autorom koji bi mogao biti prdstavljen ogrnut u simbole Venere . Ipak balans izmeu polova se spaja u jednu figuru hermafrodita jer ispod duge haljine se ne moe naslutiti pol. Sfera Suca i Meseca je mogla biti uklopljena u poliedar simboliui Lepotu ( Tifaret ) i Snagu ( Geburah ) . Polieadar poseduje stranicu koja se sastoji od petougaonika na taj nain aludirajui na broj 5 i Sferu Geburah - Snage ili Saturna. Dakle , ukljuivanjem ova dva broja spaja se ideja makrokosmosa i mikrokosmosa tj Boga i oveka ali ovog puta ne kao u broju 7 koji je blii savrenstvu i vezan je za svet iza portala smrti ovde je spoj koji se tie emanacije boanskog u telu oveka u zemaljskom ivotu 5 + 6 =11 tj. 2 - dakle proces manifestacije . Bitna stavka je i injenica da broj 6 jeste broj Svetog Anela uvara u hermetizmu Koji spaja Niu sferu Neemah ( ivotinjska Dua) sa Ruahom ( Duhom ) u potrazi za Nefeom (Viom Duom.) . ivotinjska dua objedinjuje Sefirote nie sfere 10, 9,8, 7. Ruah je graninik , lestva ili aneo MHL ( Mihael ) koji otvara vrata tek posveenoj dui i oienoj od niih sfera . On je povezuje sa sefirotima vie sfere 5 i 4 iznad koje se nalazi bezdan ili Daat gde se nalazi 3, 2,1 tj . najvia trijada ( Nefe ) i Tri negativna vela .

22

Ovde je bitno napomenuti da sistem korespodencije se svodi samo na 7 planeta tada znanih Sunce, Merkur, Veneru, Mesec , Mars, Saturn, Jupiter . Saturn oznaava

23

Sefirote 1 i 5 , Jupiter Sefirote 3 i 4, Merkur 2 i 9 . Venera , Sunce i Mars i Mesec oznaavaju samo po 1 Sefirot. Ova raspodela se u potpunosti razlikuje od dananje korespodencije . Magini kvadrat je nesumnjivo vezan za planetu Jupiter i u ovom sluaju razgoni tugu i nesreu . Simbolika zvona je gotovo ista u srednjem veku. Jo jedna zanimlja pretpostavka je da mistici smatraju da prelazak preko Bezdana je praen zvukom zvona koji bruji u uima . Sat dobro znani simbol vremena i prolaznosti se vezuje za Binah tj Razumevanje koje i jeste Jupiter. Ovde se ne sagledava kao prolaznost i propadanje ve neminovnost protoka vremena koji je pravino . Broj 2 se vezuje za Mudrost ( Hokmah ) koja jeste Merkur koja se moe sagledati kroz balans , ali i borbu 2 struje , izliva kosmike emanacije. Merkur je hermafroditska planeta. Broj 1 u ovom sluaju onda i ima hermetino znaenje i ne bi bilo nebesko zemaljsko Sunce ve Kruna (Kether ) tj Saturn koji se nalazi na samom vrhu Drveta ivota . Na ta j nain bi duga zapravo bila veo koji predstavlja veo tri negativna postojanja iza koga se nalaze Ain , Ain Sof i Ain Sof Aur .

Znaaj Kornelija Agripe na hermetinu misao renesanse

Kornelijae Agripa ( Henricus Cornelius Agrippa von Nettesheim) 1486-1535 ,dakle svakako Direrov savremenik je jedna od visoko obrazovanih i enigmatinih linosti renesanse. Nazvan je princem magiara , smatra se ocem i osnivaem okultne filozofije. On je bio Majstor vetina sa svojih 20 godina nakon studiranja prava ,medicine i filozofije i jezika . Zatim odlazi kao vojnik u paniju . Putije po Francuskoj 1509 gde pokuava prouavati okultnu litereturu. Odlazi u London gde pie svoje komentare na Poslanicu Pavla . Kasnije poduava teologiju u Kelnu , a zatim ivi 7 godina u Lombardiji u slubi cara Maksimilijana. 1532 se tampa njegova "De occulta philosophia" u Bonu i to u 3 knjige. On je umro nakon tri godine i vrlo brzo je dostigao status legende. Postoji veza izmeu Kornelija Agripe i Marsela Fiina , ak se smatra da je on bio pod velikim uticajem Fiina.

24

Fiino je posedovao vrlo malo interesovanja za politiku a jo manje za umentnost. On je shvatao genije prvenstveno u terminima " studiosi" ili "literati" , i po njemu kreativna , saturnovska melanholija je prerogativ teologa, pesnika i filozofa. Intuitivan um "mens" je jedino isto metafiziki i zato jedan od naih najveih moi. Za njega se verovalo da je pod uticajem Saturna . Rasplinuti razum "ratio" pak kontrolie sferu moralnih naela i politikog delovanja , i on kao takav pripada Jupiteru. Imaginacija "imaginatio" sa druge strane je rezervisana za Mars i Sunce i upravlja rukama zanatlija i umetnika. Po Agripi iz Neteshajma , ipak, uz pomo inspiracije melanholije " furor melancholicus" , tj. saturnovske inspiracije moe se postii stimulisanje prethodnog. Dakle svega onog na ta utiu Jupiter, Saturn, Mars i Sunce po Marcelu Fiinu. Ove sposobnosti na taj nain uzdiu se do ranga nadljudskih i izuzetnih aktivnosti. Agripa zatim razluiuje izmeu tri vrste genija , koji delaju pod impulsom Saturna i njegovom ispiracijom melanholije. Onima kojima je imaginacija jaa od razuma i uma e postati umetnici i zanatlije kao npr. slikari ili arhitekte. Ako pri tom imaju dar predvianja ogranien fizikim fenomenima " elementorum turbationes temporumque vicissitudines" poput: oluja, zemljotresa, poplava, epidemija , gladi, i ostalih katastrofa ovog tipa. Oni kod kojih je pak razum predominantan nad imaginacijom i umom e postati naunici , fiziari ili dravnici a njihiva predvianja ( ukoliko ih budu posedovali) e moi da upotrebe za sagledavanje kursa politikog i predvianja politikih dogaaja. I na posletku oni kod kojih je um taj koji je na prvom mestu e poznavati tajne nebeskog kraljevstva istiui se u svemu onom to je povezano sa teologijom . Ukoliko su oni obdareni predvianjem oni e predvideti verske krize , kao to je i pojava novog proroka nove pastve. U svetlu ovog sistema Direrova Melanholija tj. " umetnikova melanholija" moe se klasifikovati kao "Melanholija I ". Ona se kree u sferama Imaginacije , koja je , po definiciji, sfera duhovnih kategorija . Ona se izdvaja i uzdie iz ljudske ingenioznosti. Ona moe izumeti i stvoriti ali i razmiljati. Ako citiramo Henriha od Ghenta ( Heinrich von Ghent) to ini " sve dok njena imaginaciaj ide u korak sa njenom misli". Ali ona nema pristup metafizikom svetu. ak iako bi se usudila da zakorai u kraljevstvo proricanja ona bi i dalje bila ograniena na domen fizikog pojavnog sveta. Zlosutna utvara na nebu moe ii u prilog naznaavanju same nauke astronomije , i moe takoe aludirati na Agripino " elementorum turbationes temporumque vicissitudines" , kao i na injenicu da neko od drvea u pozadini koje je okrueno sa vodom moe sugerisati na ba te "poplave" koje on pominje u predvianju prirodnih katastrofa koje se

25

mogu predvideti kod "imaginativne" Melanholije. Za poplave se inae verovalo da ih prouzrokuju sam Saturn i saturnovske komete. Na taj nain moemo sagledati i Direrovu predstavu , koja kao da poruuje, da je nemogue proiriti svest iza granice prostora. To je i razlog inercije bia koje se odrie i onog to bi moglo dosei iz razloga to ne moe dosei upravo ono za im ezne . U ovom novom i u velikoj meri humanistikoj koncepciji Melanholije i saturnovskog genija mogli bi pronai i izraz na Direrovoj graviri. Ali ta zapravo , da preemo na drugo pitanje, je specifino u vezi izmeu ideje o melanholiji i Saturna ,sa jedne strane, kao i veze geometrije i geometrijskih vetina sa druge strane. Pominje se da Saturn , kao bog zemlje je bio povezan sa radom u kamenu i drvetu. Na jednom muralu u jednom salonu u Padovi, nalazi se predstava koja bi se mogla dovesti u vezu sa saturnovskim vetima , u vidu kamenoresca i stolara iako ovde u svojstvu niih po rangu profesija. Ali kao Bog zemljoradnje , on isto ima i ulogu supervizora premeravanja i pracelisanja zemljita, a samim tm i bilo kog merenja uopte. " Deljenje zemljita" je zapravo i prevod grke rei , kao to smo ve napomenuli . Pri tom ne iznenauje injenica da se nalazila ve u nekim manuskriptima 15. veka gde su ovi rustini elementi obogaeni i novim atributom , estarom. Ipak postojala je mnogo suptilnija veza izmeu geometrije i melanholije , vrsta povezanosti koja koja je brilijantno razjanjena od strane velikog sholastikog filozofa Hajnriha od Ghenta ( Heinrich von Ghent) koji je bio srodan duhu Piko della Mirandoli. Njegove analize su veoma citirane i na njih se pozivalo u kasnijem delu "Apologia de Descensu Christi and Inferos". Dakle po njemu postoje dve vrste mislilaca. Sa jedne strane postoje filozofski umovi koji ne pronalaze tekoe u shavtanju istih metafizikih pojmova i ideja o anelima ili vanzemaljskom nitavilu. Sa druge strane postoji grupa onih umova kod kojih snaga imaginacije nadvladava snagu saznanja. Oni prihvataju demonstraciju do one mere do koje njihova imaginacije moe dosegnuti. Njihov intelekt ne moe transcendirati ogranienja imaginacije drei se samo pojmova koji se vezuju za poziciju u prostoru. Ipak melanholik je obdaren i za matematike pojmove , po Henrijevoj definiciji, iz razloga to on razmilja koristei apstraktne pojmove . I da zakljuimo razlog zato je to sve vezano za tu vrsu temperamenta je iz prostog razloga to svest o sferama koje se nalaze iznad njihovog opsega ih nagoni na patnju zbog oseaja o beznaajnosti i nedovoljnosti nesavrenosti.

26

Ova idekja je ipak , najblia Direrovom konceptu melanholije koja je otelotvorena na njegovoj graviri. Ona jeste opremljena svim pomagalima i spravama umetnosti i zanatstva , izgleda da je zamiljena u svom idealizmu je osuena na nepokretnost i nevoljnost . Ona je ograniena svojom misli. Sam redni broj jedan na latinskom " I " moda je ukazivao na njegovo shvatanje i rangiranje Melanholije kao temperamenta. Na skali vrednosti mogloje biti ili najbolje i najgore. Ipak ovaj broj bi s teko mogao ii u prilog pretpostavci da je najavljivao ostale tri gravire sa ostala tri temperamenta. Ovaj broj bi ipak pre bio oznaka za ovaj temperament na skali vrednosti nego uvod za seriju ak vie tipova iste tematiike. To bi se moglo dovesti u vezu i sa tumaenjem i vrednovanjem Saturna od strane Corneliusa Agrippe od Nettenheim-a. De Occulta Philosophia. Delo je objavljeno 1531 . i u velikoj meri zamreno po sadraju , puno kabalistikih tumaenja, astrolokih i gemartijskih tabela . Originalna verzija iz 1509 -10 je bila posveena opatu Trithajmusu ( Tritheimus) iz Vircburga ( Wrtzburg) i kruila je meu nemakim humanistima u formi manuskripta. Ta verzija je bila znatno kraa i u veoj meri " razumljiva" . Kasnije prilikom tampanja ovo delo se uvealo na tri toma. Autor se u velikoj meri oslonio na Marcela Fiina , i njegovu neoplatonistiku doktrinu o o kosmikim silama ije kretanje i vraanje ujedinjuje univerzum i oivljava univerzum . On pokuava da itaocu objasni kako zapravo ove sile omoguuju oveku ne samo da praktikuje magijsku vetinu ve i da dostigne najvee intelektualno i spiritualno znanje . Krunu ili Keter po kabali. Ne treba zaboraviti da tada na drvetu ivota Kruna je bila Saturn jer Pluton, Neptun i Uran nisu bili otkriveni. Da bi to postigao on mora primiti inspiraciju "odozgo" . Ova inspiracije dolazi u vidu tri oblika , kroz proroke snove, kroz intenzivnu kontemplaciju i uz pomo inspiracije melanholije ( furor melancholicus) koja je pobuena od strane Saturna. U originalnoj verziji Agripine "De occulta philosophia" ova teorija melanholinog genija je razjanjena pri kraju poslednje knjige, ona je kasnije bila istrgnuta iz tampanog izdanja, i na taj nain dobija na znaaju jer predstavlja i klimaks dela. Ono to je preuzeto iz knjige Marcela Fiina je navedeno gotovo u potpunosti verodostojno delu Libri de Vita Tripolci.

27

Uticaj

Uticaj Direrove "Melanholije I" - proirio se po itavoj Evropi i trajao je vie od tri stolea. Njena kompoziciaj je bila pojednostavljena ili ak kompliovanija , a njen sadraj je bio ili usklaen sa prethodnim tradicijama ili reinterpretiran po ukusu i mentalnim navikama svoga vremena. Vazari je sve to odenuo u mitoloko ruho dok je Cesare Ripa to preveo u amblematski kod. Zatim , umetnici baroka poput Guercina, Domenika Fetija, Benedeta Kastiljonea su vrlo esto ovu ideju spajali sa tada vrlo popularnim alegorijama prolaznosti pokuajui da osnae i prisutno oduevljenje za ruine. U engleskoj , to je bio sentimentalizam u umetnosti 18. veka dok u nemakoj je kroz romanizirano sagledavanje bilo prisutno u delu Kaspara Davida Fridriha.

Zakljuak Na posletku "Melancolia I" reflektuje mnogo vie Direrovu linost nego jedno pojedinano iskustvo . On je bio veoma samosvestan i veoma okrenut svom unutranjem svetu. Jednostavan primer je i gravira koja je nastala 1512-13 , koja je nastala izgleda u trenutku kada je imao zdravstvenih problema i trebalo je da zatrai savet od doktora. Na njoj je on predstavljen nag , sa prstom kojim ukazuje na mesto koje se nalazi sa njegove leve strane abdomena. Natpis koji prati ovu graviru glasi " Na mestu gde je uta taka, na koje pokazujem prstom , me boli" .. To "zapaljeno" ili bolno mesto je zasigurno slezina , koja je po pretpostavci i sama sr bolesti melanholije. Direr je onada , ili je barem verovao da jeste , melanholik u svakom smislu te rei. On je znao za "inspraciju koja dolazi odozgo" , znao je i za oseaj nemoi i malodunosti. Ali ipak iznad svega on je bio on je bio isto i umetnik -matematiar , neko ko je patio ba zbog ogranienja iz oblasti koju je voleo. U svojim mlaim danima on je prilikom izrade svoje gravire Adam i Eva nadao se da e svu lepotu uspeti obuhvatuiti i preneti , prikazati koristei lenjir i estar.

28

Adam i Eva

Neto ranije , pre nego to je nainio graviru "Melancolia I " on je bio prisiljen da prizna " Ono to je apsolutna lepota je ne znam . Niko to ne zna osim Tvorca" Nekoliko godina nakon toga je napisao " to se tie geometrije , ona moe dokazati istinu u nekim stvarima; ali uz potovanje prema drugim diciplinama mi ipak moemo da se oslonimo samo na sud oveka." Dalje tvrdi : " La proistie iz naeg nerazumevanja a tama je ve useena u naem umu da ak na pokuaj da opipamo u mraku propada" to je moda i fraza koja bi vrlo lako mogla posluiti za motto gravire "Melancolia I ".

U periodu otkrivanja , gladi za mudrou ( ne samo znanjem) , kada ovek postaje svestan sebe kao individue i trai nove horizonte dolazi i do upliva novih uenja . Astrologija , kabala, alhemija , antika paganska misao i mitologija kao i nezaobilazni Corpus Hermeticum . ovek je bio osloboen i oni najumniji i bogati duhom su eleli obuhvatiti Opus Dei. U suoavanju sa ogranienjem nastajalo bi oajanje iz saznanja da se Misterija ne moe obuhvatiti. Spleen , koji zahvaljujui Bodleru u 19. vrku postaje simbol za tmurna raspoloenja i oseanja nemoi nas i dalje opominje da ova vrsta "bolesti" i dalje obuzima duhove. Dovoljno je proitati sva etiri Spleena iz Bodlerove zbirke " Cvee Zla " i sagledati da univerzalni jezik simbola je i ovde gradio slike kroz slepe mieve, satove, hladnou, vlagu i kiu, starice , starost i propadanje.

29

LXXX Splin " Ja sam ko kralj u zemlji gde kia stalno pada , bogat , ali bez moi , mlad, al` iv odvajkada, kralj to prezire smerne naklone uitelja , dosauje se psima , i nita mu veselja ne prua-sokolovi, divlja, ni svetkovine ni narod njegov to mu pod prozorima gine. Ni groteskna balada budale-miljenika ne vedri elo ovog svirepog bolesnika; krevet mu ljiljanima vezan , postaje rakom, a dvorske dame , to se daju vladaru svakom, ne znaju vie nai haljine dosta sramne da kosturu tom mladom bar osmejak izmame. Alhemiar pak njegov nikada nije znao da iskoreni otrov koji ga ogubao , nit kupanjem krvi-latinskim obiajem kojeg se mnogi monik sea pred izdisajem postie da se zgreje ova leina tupa to se umesto krvlju zelenom Letom kupa. "

30

Bibliografija: Glavna literatura

Erwin Panofsky : "The Life and Art of Albrecht Durer", Princeton, London , 1948 Ervin Panovski " Umetnost i znaenje; ikonoloke studije" Nolit , Beograd, 1975. Jane Campbell Hutchison " Albrecht Durer- a Biography " , Princeton University Press, New Jersey ,1990

Dodadatna literatura: 1. Mario Lampi : "Mali renik tradicionalnih simbola" Libreto, Beograd 2000. str. 34 2. Heinrich Cornelius Agrippa : "Occult Philosophy". Book I , II , III, IV ; Acrobat version created by Benjamin Rowe, September 30, 2000. 3. 4. 5. 6. 7. arl Bodler : "Cvetovi Zla" , Gutenbergova galaksija , Beograd, 1995 . str. 79 Andre Nataf : "The Wordsworth Dictionary of the Occult" , Wordsworth reference, Hertfordshir, 1994. Artur Koterel " Renik svetske mitologije" , Nolit , Beograd 1998. The New Shorter Oxford English Dictionary , Oxford University Press, Oxford , 1993. Pivari, F. "Create Your Magic Square." http://www.pivari.com/squaremaker.html

8. Rolan Geel " Kabala " , Novo Delo, Beograd, 1987. 9. J. Chevalier & A. Gheerbrant, "Rijenik simbola " Nakladni Zavod Matice Hrvatske , Zagreb , 1987.

31

Sadraj :

1. Uvod 2. Samosvesnost ili Direrov autoportret 3. etiri temperamenta 4. Alhemija 5. Simbolika 6. Kabalistika 7. Znaaj K. Agripe na hermetinu misao Renesanse 8. Uticaj 9. Zakljuak 10. Bibliografija

str........3 str........4 str.........6 str.........9 str.......16 str...... 18 str......24 str......28 str......28 str.....31

32