A H A !

ALEISTER CROWLEY Liber CCXLII

ORDO TEMPLI ORIENTIS SRBIJA

KKOOMMEENNTTAARR I samo odabiranje tako neobinog naziva kao to je AHA! za jednu skoro epsku pesmu o misticizmu mora zahtevati jedan udno konstituisan um. A to se, naravno, u najveoj meri moe odnositi na Alistera Krolija, engleskog pesnika roenog u Limingtonu 1875. godine. Kao rezultat dugogodinjeg koncentrisanog prouavanja uporednih religija, mitologije, misticizma svih vrsta i magijskih postupaka pokupljenih u dalekim delovima sveta, njegov um se razvio u jako sloen mnemoniki aparat. Jedna re ili fraza bi odmah posluila kao prekida za aktiviranje dugog niza asocijacija koje se neprimetno uvlae u ivotnu kolekciju fascinirajuih ideja. Najveim delom, one bi prenerazile svakog pridolicu u njegova bezbrojna dela. Re AHA! za njega je morala imati bezbroj znaenja. Neka su izvedena iz Kabale koju je on prouavao preko Hermetikog Reda Zlatna Zora. Ta re ima gematriju ili brojanu vrednost sedam, to je povezano sa sferom Venere na Drvetu ivota i elementom Vatre. U jednom dokumentu tog Reda o Tarotu, sedmice se opisuju kako pokazuju "silu, koja nadmauje materijalni plan, i slina je kruni koja je zaista mona, ali zahteva i nekog sposobnog da je nosi". Ostale asocijacije potiu iz Biblije, koju je on dugo intimno prouavao - naroito Otkrovenje Sv. Jovana. Ovo se vidi, na primer, iz podnaslova koji je Kroli odabrao za ovu pesmu, iji jedan deo glasi: "Sedmostruka misterija neizrecive ljubavi; Dolazak Gospoda u Vazduhu kao Kralja i Sudije ovog iskvarenog sveta..." Glavna zamka u koju se Kroli uhvatio bila je u pretpostavci da bi um obinog itaoca trebao biti jednako dobro obaveten kao to je bio njegov, ili da bi bar trebao funkcionisati slino njegovom. Naravno, to je retko bio sluaj. Istorijski sled dogaaja iza stvaranja ovog dela je zauujui. Pre svega, poto je pomenuta Zlatna Zora, trebalo bi navesti da je taj Red, osnovan 1887. godine, bio izdanak neto starije Engleske Masonske organizacije. Na nepoznat nain, uspostavljeni su kontakti sa nekim Evropskim drutvima koja su verovatno imala izvesne veze sa Rozenkrojcerima. Od tada, Red je vrio mnogo vei uticaj na rast i irenje okultizma nego to to veina studenata zna. Njegovo lanstvo je regrutovano iz svih krugova, i ukljuivalo je lekare, svetenike, umetnike i skromne ljude i ene iz svih ivotnih sredina. Kao organizacija, ona se uvek radije ogrtala neprobojnim ogrtaem misterije. Njena uenja i metodi upuivanja bili su strogo uvani putem raznih kazni pripisanih najneverovatnijim dunostima kako bi se osigurala tajnost. Te dunosti su bile tako dobro potovane, uz par izuzetaka, da javnost godinama nije skoro nita znala o Redu i zbog ega je on postojao. Danas je opte poznato da su S.L. MekGregor Meters, Wiljem Vin Vestkot, V.B. Jejts, Artur Mahen, A.E. Vejt, Florens Far i Dion Fortune bili lanovi, zajedno sa mnogim drugim poznatim piscima i umetnicima. Kroli je iniciran u ovaj Red pred kraj 1898. godine. On je napravio brz uspon u razvoju. Meutim, veoma znaajan dogaaj tokom njegovog lanstva bio je susret sa jednim od naprednih posveenika Reda pod imenom Alan Benet. Benet je uzeo mladog pesnika pod svoje okrilje, obuavajui ga u zamrenostima Kabale i Magije u svim fazama. Alan je bio dobar uitelj, jer se tragovi njegovih instrukcija pojavljuju skoro u svemu to je Kroli napisao. Izbila je pobuna unutar Reda, poprilino ga rasturajui. Alan Benet je otputovao na Istok, primajui budistiku veru pod novim imenom - Biku Ananda Metteya. Kroli je napustio Englesku i otiao na planinarenje u Meksiko sa Oskarom Ekentajnom, uvenim planinarem tog vremena. Planirali su napad na jedan od visokih Himalajskih vrhova. Ekentajn je morao da se vrati u Englesku da bi obavio pripreme za uspon, poto je bio zaduen za ekspediciju.

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

2

Na svom putu za Himalaje, Kroli se prvo zaustavio na Cejlonu, toboe da jo jednom sretne svog biveg uitelja, Alana Beneta. Meutim, dok su bili na Cejlonu, njih dvojica su se podvrgla intenzivnom vebanju Joge pod nadzorom ri Paranande, biveg Generalnog pravozastupnika Cejlona. Ova runda Joga-prakse kod Krolija je kulminirala u prosvetljenju poznatom kao Djana (Dhyana). Kada je pisao AHA! ovu Djanu je nairoko opisao. Deo tog opisa glasi:

"I posle tog Adept svoju finu ogradu uva Od neprijateljskih strela razuma, vrsto svoj um grabei Kao to se rva ogromni, Skupljenom snagom survava, Nezaustavljiv ko svet kruei, Svog protivnika uz pod pritiska Veliki trenutak - i tu je kraj. A onda - sunev sjaj! U ivu kuglu svetlosti no je pretvorena. I nema senke; niega nema, Sem krajnjeg blaenstva. Bie je eksplodiralo. Ono postoji."

Kroli je ovek paradoksa. Moglo bi se pomisliti da bi on, postigavi ovo stanje prosvetljenja, mogao nastaviti dalje. Naprotiv, on je odbacio sve Joga-tehnike, nastavio planinarenje, doiveo neuspeh u napadu na visoki Himalajski vrh, i vratio se u Englesku oajan i potiten. Jedan njegov prijatelj umetnik, Derald Keli - koji je kasnije postao Predsednik Kraljevske Akademije - upoznao je Krolija sa svojom sestrom Rouz (Rose). Ona je bila pred udajom za oveka do koga joj nije bilo mnogo stalo. Dok ju je odvraao od tog braka, Kroli ju je impulsivno zaprosio - i smesta su utekli. Brani ivot je bio ekstatino srean period radosnog erotizma, dugih putovanja, raznih ekspedicija i lovakih izleta sa njegovom suprugom. Poetkom 1904. godine, za vreme safarija na Cejlonu, Rouz je zatrudnela. Kroli je odmah prekinuo lov i odluio da se vrati u Englesku, zaustavljajui se na putu u Kairu, uglavnom da bi izbegao hladno vreme u Engleskoj. U to vreme, po njegovoj linoj proceni, odustao je od svih njegovih ranijih interesovanja za magijske i Joga tehnike, ivei na trenutak ivot obinog engleskog porodinog oveka. Meutim, ba tokom njihovog boravka u Kairu desili su se nizovi najznaajnijih dogaaja. Rouz, koja je bila odana i povrna druevna osoba kada ju je Kroli prvi put sreo, spontano je razvila svoj psihiki ili medijumski talenat. Tokom tog nastupa psihizma, ona je rekla Kroliju "Oni ekaju na tebe". Iako je tada bio zaljubljen u svoju enu, veoma malo je cenio njene intelektualne sposobnosti ili njene psihike darove. Odbacivi magiju i Jogu, postao je ubeeni skeptik i slobodni mislilac, tako da ju je podvrgao mnotvu testova zasnovanih na njegovom linom znanju i ranijem magijskom iskustvu. Celovit izvetaj o ovoj sasvim znaajnoj epizodi isprian je u Krolijevoj knjizi "Ravnodnevnica Bogova". I ja sam to takoe razmotrio u mojoj biografskoj studiji o njemu nazvanoj "Oko u Trouglu" (Llewellyn Publications, St. Paul, Minn. 1969.) Ovde nije potrebna duga pria. Dovoljno je rei da je on dobio uputstvo da sedi sam u dnevnoj sobi njihovog apartmana u Kairu. Po itav sat u tri uzastopna dana poev od osmog aprila, neki Glas mu je diktirao ono to je

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

3

nazvano "Knjiga Zakona", ponekad pisano kao "Liber Al vel Legis". Taj dokument je objavio nizove novih moralnih, religioznih, mistinih i filozofskih dogmi. Sa nekima od njih on je ve bio upoznat i mogao ih je prihvatiti bez dvoumljenja. Mnogi pasusi su se odnosili na uenja Zlatne Zore iji su rituali najavljeni kao nitavni i neuskladivi sa svitanjem novog doba. Drugi su bili toliko revolucionarni i odvratni za njega tako da je na ovo neuobiajeno psihiko iskustvo odgovorio klasinim Frojdovskim mehanizmom. Zakopao je holografski rukopis sa mnotvom raznovrsnih materijala smetenih na tavanu njegove kue u Boleskinu, u kotskoj, i onda sve to brzo zaboravio. Jo uvek je nejasno zato je on zaista odbacio Knjigu Zakona. Istina, ona ga je hvalila do neba. Nazivala ga je prorokom koji je otkrovitelj Novog ona koji svie ljudskom rodu. "Blagoslov i oboavanje proroku ljupke Zvezde." Skroman ovek bi se lako mogao uvrediti ovim nedvosmislenim uzdizanjem ega. Ali Kroli ni u kom sluaju nije bio skromna, povuena vrsta stvorenja, uprkos injenici da je teoretski shvatao zablude ego-orijentisane filozofije kao to to AHA! jasno pokazuje.

"Prestani teiti! Uniti pristrasno Ja, Urlik e uti - zver je ranjena! ... Zaista, to "Ja" koje nije Bog Samo je lav sa puta tvog!"

Razmatranje njegove line istorije veoma oito pokazuje da je njegov ego bio u znatnoj meri hipertrofiran. Bio je ambiciozan, sjajan i samoljubiv - i imao je sve prirodne mogunosti za ispunjenje tih ambicija. Bio je pravi buntovnik. Ta karakteristika vue korene iz fanatinog religioznog treninga koji su mu besmisleno nametnuli njegovi roditelji, pripadnici sekte poznate kao Plimutska Braa. On se nikada nije sasvim oslobodio svog prvobitnog protivljenja njihovoj gluposti; to ga je uinilo pakosnim pobunjenikom protiv bilo koje i svake vrste ortodoksne religioznosti. Skoro da nema nijednog dela od njegovog obimnog pisanog opusa koji je bez ovog podrugljivog neprijateljstva prema Hrianstvu, koji on nikada nije bio u stanju da odvoji od puke crkvene slube. Imao je veoma avanturistiki duh, i voleo je isprobavati sreu, merei svoju snagu sa svim to je izgledalo da bi trebalo savladati. Kao deak bio je boleljiv i slabaan. U nekoliko engleskih kola u koje je upisivan, bio je prirodna meta razmetljivaca. Tinjajua mrnja, kasnije potpomognuta mudrim uputstvima nekog tutora u njegovom mladikom dobu, omoguili su mu da se odbrani i pobrine sam o sebi. Siguran sam da ga je to usmerilo u pravcu planinarenja i divljih avantura da bi tako mogao dokazati svetu, a ponajvie sebi, da nije slaba kukavica. Tako se uspinjao na Alpe, Meksike vulkane, Himalaje, prepeaio pustinju Saharu, lovio veliku divlja irom sveta, i izvodio opsena ispitivanja i sloene eksperimente sa drogama, meditacijom i magijom. Teko da bi se mogao nazvati beznaajnom osobom. Uprkos ovome, bio je usamljen ovek. On je to znao, i uivao je u samotnjakim vidovima svog ivota. Kasnije, kada je pronaao svoj privatni unutranji svet preko svojih mistikih iskustava, sebe je smatrao Alastorom, Duhom Samoe, Pustinjskom Lutalicom. Pa ipak, bio je egoista. Nikada se nije ustruavao od sveprisutnog nagona za propagandom, nikada ne vodei rauna o tome da li je to dobra, loa ili beznaajna - samo da je propaganda.

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

4

Istovremeno, bio je snob. Mada se podsmevao britanskom niem plemstvu, jasno je da je udeo da postane jedan od njih. Postoje neke napomene u njegovim spisima koje pokazuju da je on, iako potie iz bogatijeg sloja srednje klase zanatlija, familije uspenih pivara u jednom delu Engleske, bespravno sebi pripisivao izmiljenu aristokratiju. Nije se zadovoljavao samo time to e sebe smatrati sa titulom pera u viim inovima aristokratije duha. Zabavljao se nestajanjem u srcu Londona, preuzimajui kitnjasta imena (nom-de-plumes) koja su obezbeivala tajnost ili anonimnost. Dobar primer je Grof de Swareff! Poetkom veka, bio je ukljuen, mada sa strane, u pokuaj panskog ustanka, za to ga je Don Karlos zaviteio - sasvim beznaajno. Kada sam ja upoznao Krolija, njegova potsetnica je imala malu plemiku krunu i ime "Ser Alister Kroli". Godine 1904. tokom posete Kairu, on se nije hteo upisati u hotelsku knjigu kao g. Alister Kroli. To bi bilo previe prozaino. Umesto toga, izabrao je ime Princ Chia Khan (izgovara se Hiua Kan). Bio je dovoljno poten da napie: "voleo sam da se epurim okolo sa turbanom sa dijamantskim perjanim nakitom i irokim svilenim odorama ili zlatom izvezenim platom, sa ukraenim talwar-om pored mene, i dva divna trkaa koja raiavaju put za moju nosiljku ulicama Kaira..." U samoodbrani, nije se libio borbe svim raspoloivim sredstvima, ak i "prljavom igrom" kada bi mu to odgovaralo. To mu je uvek polazilo za rukom, sem kod nekih bednijih novinaria i lovaca na skandale koji su uivali da izvru svako njegovo odstupanje od prihvaenih normi Viktorijanske Engleske. Tu su ga pobeivali. Nemajui nikakve odbrane protiv svih tih klevetanja, razvio je oklop samozadovoljstva kao karakternu masku kako bi prikrio svoju preosetljivost i bolni oseaj uvrede. Uprkos svemu tome, odustao je od uloge koja potresa svet, a koja mu je predstavljena u Knjizi Zakona; on je nije prihvatao. Pet godina je vodio svoje poslove - bio mu i otac, pisac mnogih poetskih dela, planinar druge Himalajske ekspedicije, itd. - kao da nikada nije bio primalac novog otkrovenja. Meutim, polako i kao u pariima, nadljudski zastupnici koji stoje iza diktata ovog magijskog dokumenta slamali su njegov tvrdoglavi otpor. Deavale su se, jedna za drugom, naizgled sluajne pojave sa stranom uestanou sve dok konano nije postao voljan da preuzme plat proroka koji je baen na njega. Jednog dana, dok je za svog prijatelja traio par skija na tavanu njegove kue u kotskoj, iznenada je nabasao na rukopis Knjige Zakona. Bio je preneraen. Kao da je to sluajno otkrie 1909. godine bilo poslednja slamka. U jednom spontanom inu kako divljenja tako i pokoravanja, on je pristao. Prihvatio je odgovornosti koje su detaljno navedene u tom dokumentu. Jedan od nekoliko rezultata proizalih iz tog, preobraenitvu slinom, prihvatanja, bio je i spis AHA! U ovoj poduoj poemi, pokuao je da zajedno povee jedan broj slobodnih niti u njegovom ivotu, kao i da potvrdi vrhunsku injenicu da je on glasnik koji nosi poruku. Poema je sa velikom celovitou i vanrednom snagom i reitou opisala mistiku stazu u svim njenim varijantama sa kojima je Kroli bio upoznat sa praktinog i eksperimentalnog stanovita. U dugom pasusu opisano je osam udova Joge, koje su, uzgred, koristili mnogi pisci bez trunke znanja. Ovaj pasus poinje ovako:

"Za veliku kapiju kljueva je sedam, Ko osam u jednom i jedan u osam."

A zavrava sa:

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

5

"Ovde te naputam: Ti si Majstor. Potujem Tvoj sjaj koji se prostire, O Brate Zvezde Srebrne!"

Ovome slede neki opisi ranih faza magijske prakse, to se u Zlatnoj Zori posebno zove "zurenje u duhovnoj viziji", koje, ako se pravilno privede loginom kraju, moe voditi ka viim mistinim stanjima:

"Da, prvi pravi. I tada oblici sjajni Bistar um zasipaju; gomila Bogova, Trupa, sjaja, pejzaa; Glasni odjeci Svetlosti. Al to su snovi, stvari u umu, fantazija, idoli. Da tu nema spokoja tad e videti. Prethodna tri (sunce, mesec, munja) Dvorane Istine prag su velianstveni. A s njima e biti zaista Jo i braa njihova. I vizija zvana Lav Svetlosti, Nalik na plam crveno-smaragdan, Nevidljivom Rukom ustalasan. Tu je jo i Pehar, iz kojeg Bukti pljusak krvi blaenstva Bojeg. O, da pevamo te zvezdane arije! Od milion meseina hladnije! O vode vestalske! Vino ljubavi Ko lirska mu dua kopni! Tu je Vetar, ma kovitlavi, Vazduha zanos podivljali Van prostora i vremena izbaeni. Boe moj, ak i sada Te u tom Kretanju vidim beskonanom! A iza je Disk, toak stvari; Ko dragulj crni bezgranini to milionima krila zuji!"

Ova poema sadri i druge opise mistikih stanja svesti koji su jedinstveni u analima religijske literature. Naroito imam na umu izvetaj o razornom iskustvu za koje verujem da se desilo 1906. ili 1907. godine tokom ili odmah nakon njegovog prolaska junim delom Kine blizu sadanje Vijetnamske granice. Ovaj izvetaj se moe uporediti sa Ser Edvin Arnoldovim prevodom Bhagavad Gite koji je nazvan Nebeska Pesma. U tom poreenju, moglo bi se rei da Krolijev izvetaj ne zaostaje ni za tren.

"Priaj mi o tome! O tome ne! U Bojem vrtu od svih cvetova Taj cvet nema imena. Usne zaneme na taj Klju Univerzalni Koji lei u njegovoj tajni. Ali ove vizije daju, znaj, Slab i nestalan nagovetaj,

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

6

Pa ipak nezaboravan, da iza njih vreba Neki Radnik, vei od Njegovih dela. Da, dato je onom koji se za akciju spravi, Koji zaglupljen reima nije, Koji lagano ivot u ruku stavi Da ga na zahtev Volje vine, Da spozna taj Prizor iza Vela. O, zrnca istine i beline, Ove vizije opisane! Beskrajni Bog Svetla i Ljubavi Poput zore svie u dui. I gle! Gle! Veliki Bog Moi i Veliine! Izvan uma, izvan vida, Pee sjaj Njegovog plamenog pogleda! Bezoblini, svi svetovi od plamena Atomi tog vatrenog okvira! Adept je uhvaen i slomljen; Pre izgovaranja Njegovog Imena, pogubljen! U vatri toj dua izgara. Kap jedna nebeskog pehara Kao ponor je, more beskonano Koje upija sve to je besmrtno! Oh, ali kroz to blistavilo svo Sopstvo se iskazalo! Pamenje posre ko ovek slep za sve ostalo. Kruni se govor, ko stena krenjaka, Dok dua misli sigurno zna Da e taj haos izdrati, Istinu da ovek je Bog Kao Beskonanu priznati."

Tu je takoe i jedan izvetaj, kratak naravno, ali oaravajue lep, o takozvanoj Abramelinovoj operaciji. Ovo slavno magijsko povlaenje je originalno opisano u Knjizi Svete Magije Abramelina Maga, koju je pre mnogo decenija sa francuskog preveo MekGregor Meters, jedan od prvih stareina Reda Zlatne Zore. Pretpostavlja se da je autor ove knjige bio neki Abraham, na to ukazuje primanje njegovog sistema od nekog Egipanina po imenu Abramelin. Ovde nesumnjivo ima mitologije, meutim sve to nije ni vano. Bez obzira na njegovo poreklo, vreme i autorstvo, videlo se da je ovo delo bilo korisno nekim adeptima Zlatne Zore i mnogim drugim studentima. Autor ne postavlja nikakve nemogue zahteve kakvi se nalaze u prevarantskim grimoarima o krvi slepih mieva uhvaenih u pono, ili etvrtog pera iz levog krila sasvim crnog petla, ili prepariranog oka nevinog velikog gutera, i tako dalje. Iako je verovatno neke od zahteva teko ispuniti, uvek postoji odlian razlog za njihovo navoenje. Oni nemaju nameru da budu suptilni testovi operatorove vetine. Neke uvodne propise i zapovesti treba razmotriti, ali oni su u stvari tek malo vie od saveta zdravog razuma, zbog odravanja pristojnosti u izvoenju jedne tako uzviene operacije. Na primer, ovek bi morao posedovati kuu gde se mogu preduzeti odgovarajue mere protiv uznemiravanja i smetanja. Kada se to sredi, ostaje jo samo poneto da se uradi. Za tih est meseci

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

7

u povuenosti, jedina preokupacija je teiti sa sve veom koncentracijom i arom ka Znanju i Razgovoru sa Svetim Anelom uvarem. Godine 1899. Kroli je prvi put zapoeo ovo naroito povlaenje. Od toga nije bilo nita, poto je ubrzo nakon njegovog poetka, izbio ozbiljan revolt u redovima lanstva Zlatne Zore. im je to uo, Kroli je odmah prekinuo Operaciju i javio se MekGregor Metersu nudei svoje usluge i bogatstvo ako bi to bilo potrebno. Kroli se naao usred osinjeg gnezda, i oseao se veoma krivim za ono za to nije bio nimalo odgovoran. Nakon svog prvog Himalajskog neuspeha, vraajui se u Englesku nekako utuen i obeshrabren, sreo je Rouz Keli i oenio se na brzinu. Ipak, nameravao je da operaciju zapone neki drugi put. O njoj je razmiljao tri-etiri godine, i za to vreme stekao mnogo vie magijskog i joga-iskustva tako da je shvatio da je njegov prvi pokuaj u tome propao zbog nedostatka odgovarajue pripremljenosti. Njegova preokupiranost novom enom bila je tako potpuna, da naravno uopte nije bilo ni vremena ni interesa za bilo ta drugo, ukljuujui i Abramelina. Trei pokuaj je izveo tokom prelaska junih granica Kine. Pratili su ga ena, dete i verni sluga. U to vreme su se as jedno as drugo razboljevali, ili su pretile neke druge ozbiljne i nepredvidive opasnosti. Ipak, za svo to vreme od nekoliko meseci, jaui na malom poniju, ovaj udni i neustraivi heroj-kukavica izvodio je sloen magijski ritual sa arom i entuzijazmom. U Hramu koji nije izgraen ljudskim rukama, konstruisao je Abramelinovo okruenje astralno u svojoj izvebanoj imaginaciji, da bi ispratio upustva koja je prethodno dobio kao lan Reda.

"U pono na sred reke isplovi, Gde je struja najmirnija, Priziv duha u zlatno zvono udari; I tada basmu izgovori: "Anele, moj anele, prii mi blie!" Pravei Znak Magistarstva tapom od lazurnog kamena. I tada, moda e videti, Kroz mrklu, nemu no tvoj aneo dolazi, On e svom srenom ljubavniku priati; Moje e glupavo brbljanje prestati!"

Glupavo brbljanje ili ne, poema nastavlja ovu prvu temu onom koja proizilazi iz iskrene i strpljive discipline.

"Anele, prizivam te sad! Zvezdano elo pogni ka meni! Rairi orlovska krila iznad Paviljona nae ljubavi!... Ko Soko od Zlata si Ti, Mnogostruk udnovato, Jer sav je plam nebeski Tvoje ogledalo magijsko! Padaju zvezde kao komete Da ti odore ukrase, i krunu orose. Ko ptice udesne perje meseevo Vetrom silnim neno ustalasano, Uvlai svetlost nebesa svih u trag svoj. Nebo umire u svetlosti peni mehurastoj,

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

8

to se penua oko tvog ara Sklopie se nad tobom kupole svih nebesa Kada te spoznah ja - ja koji te volim. Utisnuo si poljubac prekrasni Na duu moju, i ona je nestala, Nestala iz sveg ivota, Uzdigla se u beskonaan mlaz zvezdani Tvog linog ona... Teko meni! Nestajem. Tvoje velianstvo mistino Ovu je iskru upilo."

Neke od divnih izraza i reenica u ovim citatima iz AHA! nosio sam u sebi godinama.

"Otvori se, raznobojna cvetna aice, Dopusti Njemu da tvoj med ispije!"

Ili ovu,

"Anele, moj anele, prii mi blie!" Ove fraze, sa jo nekim iz jedne ranije mistine pesme u prozi nazvane Liber VII vel Lapidis Lazuli, bile su odgovorne pre etrdeset godina za jedno od predoseajnih religioznih ili mistikih iskustava mog pupeeg duhovnog ivota. Tu su i mnoge druge. Kandidat koga su ivot, iskustvo i prouavanje valjano pripremili otkrie svoje vlastite znake koji e sluiti kao katalizatori unutranjeg ivota. Svaki italac je obavezan da otkrije svoj lini niz stimulansa. Oni su tu za otkrivanje. in spiritualne pokornosti i prihvatanja usledio je odmah, uistinu ne pisanjem AHA! ve putovanjem u Saharu sa jednim uenikom koji je sluio kao pisar. Za vreme tog usamljenikog pustinjskog peaenja, Kroli je svaki dan prizivao poneki od tira, sutinskih sastavnih delova Enohijanskog sistema magije. Dr. Don Di, astrolog Kraljice Elizabete, razvio je ovaj sistem u saradnji sa uvenim alhemiarem, Ser Edvard Kelijem. Meutim, Zlatna Zora je preuzela njihov sirovi i poetni sistem i, sa svojim uobiajenim genijem, pretvorila ga u fantastino divan sistem koji je sistematizovao i sintetizovao svaku pojedinu komponentu njihovog uenja. Nakon prizivanja anela tira, Kroli bi ulazio u polutrans, diktirajui sve to je video i uo svom ueniku Viktoru Nojburgu, koji je sve to beleio. Ovaj zapis je kasnije postao Vizija i Glas, najznaajniji spiritualni dokumenat. Meutim, ovo je bitno ovde pomenuti zbog toga to se tokom tih dnevnih invokacija i apokaliptinih vizija stalno pozivalo na Knjigu Zakona. Oni su odobrili njegov in pokoravanja, i usmeravali mu panju na zadatak koji ga je ekao. Otprilike oko godinu dana posle tog pustinjskog iskustva poeo je raditi na poetskom rasvetljavanju onoga to je on konano i zastupao. U ovoj pesmi postoje neke uputnice na epizodu u Sahari, poto je ona rezultirala njegovom drugim prelaskom Ponora, kritinim dogaajem u njegovom spiritualnom ivotu. Tada je odabrao magijski moto V.V.V.V.V., koji ja lino zovem pet Ve-ova. Ovaj kritini dogaaj u duhovnom ivotu nije pojava "slasti i svetlosti", u to bi nas uveravala veina mistika amatera. ak i Dr. Karl G. Jung negde u svojim delima tvrdi da spoznavanje Boga moe biti prepuno straha i uasa pre no to ovek napusti svoje Ja. To prati izvesno pucanje uma "po avovima".

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

9

Mistici svih vremena su na razne naine opisivali to glavno razjedinjenje, proienje ili pokoravanje due pre njenog suoavanja sa Bogom pri sticanju kosmike svesti. Ali nigde nije opisano tako reito, kao jedna vrsta ludila, kao to je u ovoj naoj pesmi.

"Crna je zamka u koju sam upao! Kako dalje teko da bih znao. Moda vreme nikad i ne brie trag. Crno, crno, nepodnoljivi mrak! Odlazi, odlazi, vekova utvaro! Dovoljno je to sam prekoraio. Otkrio sam tajnu veze misli za misao Kroz godine nebrojene, U sferama raznim, kroz ivote mnoge, Dovedene do take crnog oblika Mog sadanjeg postojanja. Svoju sam tajnu otkrio. Sve to sam oduvek bio U staklo za paljenje sam uneo, To arite svetlosti i toplote Sve to Ja jesam ugljenisalo je. Runa je potpuna Kad sve to u biti ja Bljesne ko na nebu senka. Tada sam odbacio rasuivanje. Bednu i prokletu stvar!"

Odmah nakon opisivanja ovog prelaska pristupio je pouavanju osnovnih tehnika, i konano tumaenju Zakona kao to je ve izloeno u Liber Legis.

"ini to ti volja! jedina je re Zakona Koju sam uo u postignuu svom. "

Ovde je dato centralno jezgro otkrovenja iz 1904. i kojem je on posvetio, na ovaj ili onaj nain, preostale godine svog ivota.

"Ustani, stavi taku na Ogranienja! Greh je to: Drati unutra sveti duh svoj!"

Ostatak dela bavi se prepisivanjem i opisivanjem delova iz tri poglavlja te razarajue Knjige. Formu pesme ini dijalog izmeu uitelja Marsijasa i njegovog uenika, Olimpasa. Kroli ukratko opisuje svoju nameru u uvodnom pregledu pesme nazvanom "Argumentacija", koji zapoinje reima:

"Pred samo Svitanje, uenik dolazi da pozdravi svog Majstora, i trai pouku." Uzgred, moram pomenuti da 1932. godine, kada sam pisao Drvo ivota (Weiser Inc., New York, 1969) - knjigu koja je izraavala moje shvatanje Krolijeve magije do tog vremena - posveta je glasila "Marsiasu, sa otrim seanjem na ono to je moglo biti". Tokom poslednje tri-etiri decenije nisam sreo nikoga ko je bar naslutio znaenje posvete, to prosto znai da je ova divna poetska saga Krolijeve line odiseje, koja se moe nai u Ekvinoksu III, bila poznata alosno

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

10

malom broju ljudi. Ustvari, ona je izrazila tugu i aljenje s moje strane to se Kroli nije strogo posvetio magijskom vebanju kako mi je obeao 1928. godine kada sam bio s njim u Parizu. Olakanje tom razoaranju dolo je kasnije, kada sam shvatio da je on bio privremeno u jednom stanju koje bi se moglo nazvati spiritualna pralaya i neka psiho-socijalna dezorganizacija koja je proizala iz pritisaka i napora prethodnih godina u kojima ga je Musolini proterao iz Italije, toboe zbog veza sa Masonima. Meutim - vratimo se naoj pesmi. Izlaganje u formi dijaloga predstavlja neke manje tehnike tekoe. Ne bih mogao rei da je ova naroita forma najadekvatnija za svrhu koju je imao na umu. Pa ipak, te tekoe su razreene i nadvladane; a sadre manje kritike i beznaajne nedostatke. Sutina dela je uzviena, ukljuujui snanu i velianstvenu poeziju koju treba sauvati za potomstvo kojem e, nadam se, biti isto toliko puna znaenja i nadahnua kao to je bila meni.

Izrael Regardie 22. Avgust 1969.

Studio City, Calif.

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

11

AA HH AA !!

Sedmostruka Misterija Neizrecive Ljubavi; Dolazak Gospoda u Vazduhu kao Kralja i Sudije ovog iskvarenog Sveta; U kojoj je U obliku Razgovora izmeu Adepta Marsiasa i Olimpasa, njegovog Uenika, itava Tajna Puta Inicijacije izloena od Poetka do Kraja; kao Instrukcija za Malu Decu Svetlosti. Napisao u Drhtajima i Poniznosti za Brau AA Njihov veoma pokoran Sluga, Aspirant za njihov Uzvieni Red,

Alister Kroli

AHA!

12

AARRGGUUMMEENNTTAACCIIJJAA Pred samo Svitanje, uenik dolazi da pozdravi svog Majstora, i trai pouku. Nadahnut svojim Anelom, on trai Uenje o metodu uznoenja u Znanje i Razgovor sa Njim. Majstor otkriva doktrinu Pasivne Panje ili ekanja. To Ueniku izgleda teko, objanjava se dalje, a Metod Povinovanja, Postojanosti i Strpljenja se pouava. Paradoks Ravnotee. Neophodnost potpunog predavanja sebe novom elementu. Egoizam je na meti. Majstor, da bi prikazao ovo Razaranje Ega, opisuje Vizije Djane. Zatim opisuje odbranu Due od spopadajuih Misli, i pokazuje da je dvojnost Svesti bogohuljenje protiv Jedinstva Boga; tako da je ak i misao koja je nazvana Bog poricanje Boga-kakav-je-On-po-Sebi. Uenik ne vidi nita sem bezizrazne ponoi u ovom Pranjenju Due. Govori mu se da je to neophodan uslov za Prosvetljenje. Zatim se pravi razlika izmeu ove tri Djane, i one tri ranije vizije u kojima se stvari pojavljuju kao objektivne. Pored ove tri Djane tu su, tavie, i etiri druge od etiri Elementa; i mnogo vie. Iznad ovih je Veo Paroketa. Njegovi uvari. Ruin Krst lei iza ovog vela, i s tim vizija zvana Vivarupadarana. Pored nje, tu je Znanje i Razgovor sa Svetim Anelom uvarem. Beskonaan broj i raznovrsnost ovih Vizija. Nemogunost otkrivanja svih ovih istina spoljanjem i neiniciranom svetu. Vizija Univerzalnog Pauna - Atmadarana. Konfuzija Uma, i Percepcija njegove samo-protivrenosti. Neophodnost nadmaivanja Razuma, kao to je Razum nadmaio ula. Drugi Veo - Veo Ponora. Uzaludnost Govora. Rasprava o sredstvima pomou kojih se vizija pojavljuje u istoj Dui je beskorisna; dovoljno je rei da se u neistoj Dui nee nikakva vizija pojaviti. Praktina obuka je stoga oistiti Duu. etiri moi Sfinge; ak i adepti jedva dolaze do jedne od njih! Konano Razaranje Ega. Majstor priznaje da je on namamio uenika obeavanjem Radosti, kao jedine stvari koja mu je razumljiva, mada su bol i radost prevazieni ak i u ranijim vizijama.

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

13

Ananda (blaenstvo) - i njena suprotnost - oznaavaju prve korake staze. Konano sve stvari su prevaziene; pa ak i sad, ovo postignue Mira je ba kao graevinska skela za Kraljevu Palatu. Omotai due. Naputanje svega je nuno; adept opoziva svoje vlastite muke, poto je razneto sve to je voleo. Iskuenje Vela Ponora; Razotkrivanje Fabrike Uma, i njen krah. Razlikovanje izmeu filozofske vere i unutranjeg ubeenja. Samasati - trans u kojem adept opaa svoju uzronu vezu sa Svemirom; prolost, sadanjost i budunost. Upravljajui razumom, on postaje poput malog deteta i priziva svog Svetog Anela uvara, Augoeidesa. Atmadaranu koja se javlja unitava Otvaranje ivinog Oka; ponitavanje Svemira. Adept je razoren, i tu se pojavljuje Majstor Hrama. Uenik, pogoen strahopotovanjem, objavljuje svoju odanost Majstoru, na to mu ovaj nareuje da se pre sjedini sa Augoeidesom. Ipak, nakon velikog ponitenja, adept se ponovo pojavljuje kao Aneo da bi upuivao ljude u ovu doktrinu. Opisana je Velianstvenost Majstora. Uenik, pogoen udom, zaklinje se na postignue, i trai dalje instrukcije. Majstor opisuje Osam Udova Joge. Uenik jadikuje o tekoi postignua, Majstor izlae dra samotnjakog ivota. Preostaje jedna sumnja: nee li svet biti u stanju da odmah prepozna Sveca? Majstor odgovara da se samo nesavreni Sveci otkrivaju kao takvi. Meu njima su osobenjaci i arlatani, i oni koji se plae i poriu ivot. Ali, usredsredimo svoje misli na Ljubav, a ne na greke drugih! Majstor priziva Augoeidesa; uenik je putem saoseanja skoro uznet. Augoeides je Majstoru predao poruku; naime, da objavi Novi Put Ravnodnevice Horusa, kao to je otkriveno u Liber Legis. On to i radi, i usklauje ga sa Starim Putem pristupajui Testu Eksperimenta. Trebali bi stoga otii u Pustinju ili u Planine - ne! ovde i sada to e biti uinjeno. Mir svim biima!

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

14

AA HH AA Olimpas.

Marsias. Olimpas.

Marsias. Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

O majstore, pre nego rumena Zora Pozlati rosu lista i polja, I pozove latice nebeske rue Nikada uvele da se isprue, A hrabri glasnici u daljini razviju barjake Zvezde tajne i samotne, Dooh da te pozdravim! Pognuu evo, Ka zemlji posveeno elo! I ko to ljubavnik mesec miluje Dok u srebrnoj nesvesti boluje, Ka stopama tvojim pruam usne moje, Prosei mistike blagodati tvoje! ta stvarno eli ti? Da mi se Aneo obrati! "Da budem uznet sasvim!" Odakle, kuda i kako? "Iz doma onog u ovaj - u ovaj Poljupcem mojim!" Krilima svojim!? Ti krila nema. Ali gle orla to dolee iz Beline u kojoj boravi Bog, Neka te on otrgne i nosi Do blaenstva beskrajnog! Kako da dozovem? Kako da izustim zov? Tiina je od Govora prea. Samo na drvo bez vetra Rosa se sputa, Srea! I talas mali na vodi dovoljan je Da magino ogledalo Zvezda razbije. Dua se moja povija pod jakim pritiskom Besmrtne ljupkosti Boga. Reci, kako da pamet pomogne glupom Da spozna blizinu Boga svoga? Najpre, nek dua u ravnotei bude, Pero istine na otrici brijaa uma; Svako oseanje, seanje i nadu zaboravi Njeno nebo bez zvezda nedirnuto ostavi. Konano, neka bude zadovoljna, dvaput prazna; Nek ne bude ni srena ni tuna; Nepokretna, slepa, gluva, bez govora moi I tek tada ona moe u kraljevstvo svoje doi! Uitelju dragi, je l mogue to? Nektar vino Zagorano strogom disciplinom? Jer dua voli svog dragana, um. Taj brak je jalov. Duu mora braniti od neprijatelja, Od stvorenja to ud im nena, sirenska, Na opasnu mami hrid! Ali, ti napomenu: "Bog je u svemu."

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

15

Marsias. Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Zaista. Pa zato se onda Boanstva plaiti? Bog je poput misli, Potuj to i zapamti. Dua je ta to stvara duhove zle, Mujake rodoskvrne. Pobij ih sve: Luna vene ljubavi Lane senke ne pravi. Koja je misao vredna? Sem jedne stvarno nijedna, I u njoj jedno je samo. Postojan um mora zadrati; Tada e neiskazano blaenstvo ugledati. Zategni volju, i ve e saznati Njena se snaga moe zatezati. Otpusti volju; sa tetive njene Ta strela volje krila dobie I iz pustog boravita svoga Pronai bezgreno srce Boga. Izgleda teko. Svaka stvar pobuuje Sebi jednake i suprotnosti svoje. Budi veliki, i bie - tako mali! Budi nita, i bie Sve! Nemoj jesti; i usta e puna hrane biti; Pij, i dua e od ei umreti! Napuni se; i ono to si traio Do najblaeg se razblailo. Isprazni se; i duhovi noi beae Ispred Svetlosti ive. Ko se za slamku hvata davi se; Al onaj koji tajnu mora otkrije, ivi svom strau svojih udova, U zagrljaju vode, i pliva. Gle, kako albatros nezgrapni Nespretno na zemlji klima Ali, jedan zamah krila, i on leti Ko najljupkiji kavaljer u nebesima! I ti misli svoje odbaci, teei svom Elementu novom plemenitom! Zbaci okove zemlje, i uhvati se Za ono neprolazno to uzdie se Pokidaj veze iz temelja Venane smrti vlastitog Ja. Zar je ivotni dah pustinjski vetar? Radost je prola sva, emu tenja? Prestani teiti! Uniti pristrasno Ja, Urlik e uti - zver je ranjena! Rane eanjem ive. Zdravlje je mir.

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

16

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Najvie su Podudarnosti Neznano i neiskazano, jer su spokojni. Smrt je dakle "postignue" tvoje? Sem da mrem - ta bih mogo bolje?! Zaista, to "Ja" koje nije Bog Samo je lav sa puta tvog! Zar ne vidi (ak ni sad!) Prvog okova Ogranienja pad? Sopstvo nema udela U zanosu srca. Majstore dragi, kai mi Kako pupoljak izbija u bljetav cvet; I kakva ekstaza mozga i krvi Peat lomi na grobnici onoga iji dobitak teta je za svet, Naeg oca - Kristijana Rozenkrojca! uj, ovek je ko vornati hrast stari Na pustari, gde vetar kripavo urla. I no zemlju pritiska. Oluja se kovitla Da stegne tiine grlo! A tik iza njega Gomila oblake crnje od svega. Ali gle! gle! Oluja kuglu izdie Vatre uarene. Pucanj. Bi munje Uvi se oko njega. Gromovit tresak Rascepi drvo staro. Kidanja urlik! I no je crnja no to je bila pre. O ne, majstore, ne! Zar uas vezan je Tako vrsto za put? ivot mora smrskan ostati Otkos crni ugljenisani, U tom obraunu etve crvene! ivot traje. Oluja prolazi. Oblak nestaje. No jasna postaje. I tada se onome koji istraje Blagoslov neizmerne meseine daje. Oko adepta, vazduh se u kristal mrzne, zgunjava; Jedan ubod igle srce mu probada; I tad se beskrajno ist I nean sjaj prolama... - Led ga u dubine odvlai! Ali, moe li glina sirova, Okvir na drhtavi, Takav jad podneti? I u crvu se skriva Identina klica nepobediva. Razaranje Svega Bee i vrapca pad! I vie jo; to svo umee prevazilazi Zanos takav da verno izrazi. Uzbuenje u seanju zgasne kao svetlo nekog Na rtu svetionika dalekog Gde svetlosti ima samo na grebenima Velikih talasa, i pene odsjajima!

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

17

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias. Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Je li tu kraj staze? O moj genije! Staza - pravi put - tu tek poinje. Kada se svrava no? Onda kad sunce, to pod horizontom ui, Glavu svoju digne i grivu zabaci Spremno za skok. Neka je tako. I posle tog Adept svoju finu ogradu uva Od neprijateljskih strela razuma, vrsto svoj um grabei Kao to se rva ogromni, Skupljenom snagom survava, Nezaustavljiv ko svet kruei, Svog protivnika uz pod pritiska Veliki trenutak - i tu je kraj. A onda - sunev sjaj! U ivu kuglu svetlosti no je pretvorena. I nema senke; niega nema, Sem krajnjeg blaenstva. Bie je eksplodiralo. Ono postoji. Ah! Ali um, to magle doji, Ne boravi tu. Adept iscrpljen ostaje na tlu. Je li to kraj? Ima jo neto, znaj! Iznad svega ivot kao da je puls ljubavi, Tako da ovo svu ljubav prevazilazi. Jao meni! Ko to moe postii? Retke due. Te svetlosti senku Vidim olienu. Takva je njena sakramentalna mo, Kad je seanje zovne, ona zrai simbol svoj. Svetenik Hostiju podie, I blagoslov u istom trenu Zanemele vernike uzdie. Pa kako onda obezbediti due odbranu? Kako spreiti tog nasrtljivca, Um? Pogledaj opkoljeni grad, U ruevinama je sad, uladima izrovan, za odbranu nemoan, Ko rana povijena, konturama smrti zahvaena. I tada hrabri voa dolazi, Garnizonom ustro prolazi! Zgusnite redove! Svi u rovove! Posluga hitro na topove! Iznova diite skladite! Napadai iz prednjeg rova se povlae. Smrtonosne baterije ne bljuju vie pakao svoj.

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

18

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias. Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Danima tako hrabro ratujemo, I top za topom uutkujemo. Dok na kraju najei ne proe boj; Osvojili smo sva brda okolna. Napad je odbijen, tek granata poneka Doleti iz skrivenog utvrenja. - Tako je i sa naim mislima! Neprijateljske misli, rave stvari! Lebde na krilima dinim, ko leinari Koji ekaju da rtva nova Zaostane za karavanom robova! Sve su misli zle. Misao je dvoje: vidilac i vieno. Izbegni to najvee bogohuljenje, sine I zapamti Bog je Jedno. Bog je misao?! O Bogu misao Samo je dijamant smrskan; Napast, idol, varka, Bogohuljenje, rascep i zbrka! Moju jedinu uzvienu misao ti odagna? Ova no bee bez zvezda zaista. To je istina! Ali ta praznina neopipljiva Uslov je uspeha; Kao to zemlja crna eka da dobije Proleno zelenilo i jesenje obilje. Ova me pono due plai. O, dobrodoao glasnik! Kako da se kontrolie uas uma? Mrtva melanholija luda? Vetina je uzaludna. ista muevnost borbu podrava, A Koren ivota - Volja uvebana Od adepta pobednika stvara. I ta se onda deava? Razum, kao zvon zvona Rascepljen munjom, puca. Jesu li to prvi prizori Koje magus opaa? Da, prvi pravi. I tada oblici sjajni Bistar um zasipaju; gomila Bogova, Trupa, sjaja, pejzaa; Glasni odjeci Svetlosti. Al to su snovi, stvari u umu, fantazija, idoli. Da tu nema spokoja tad e videti. Prethodna tri (sunce, mesec, munja) Dvorane Istine prag su velianstveni. A s njima e biti zaista Jo i braa njihova. I vizija zvana Lav Svetlosti, Nalik na plam crveno-smaragdan,

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

19

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias. Olimpas. Marsias.

Nevidljivom Rukom ustalasan. Tu je jo i Pehar, iz kojeg Bukti pljusak krvi blaenstva Bojeg. O, da pevamo te zvezdane arije! Od milion meseina hladnije! O vode vestalske! Vino ljubavi Ko lirska mu dua kopni! Tu je Vetar, ma kovitlavi, Vazduha zanos podivljali Van prostora i vremena izbaeni. Boe moj, ak i sada Te u tom Kretanju vidim beskonanom! A iza je Disk, toak stvari; Ko dragulj crni bezgranini to milionima krila zuji! Majstore! Sluaj, iznad tih znamenja Ne visi veo ljubavi; Ve, uvan budnim oima Dva puta po sedam strogosti, Veo koji se cepa samo kad koplje Kroz srce Isusovo prodre! Oni su moni uvari Vatre, Svuda vitlaju njihove sablje! Oi su im rvnjevi od zemlje vei; Usta njihova liju mora krvi. Proklet e svako biti Ako se o njih ogrei! Osvetniki izliv gneva njihova Zbrisae ih u crna mora neumoljiva! Teko tragau kad ne bi uspeo Probiti treptavi devianski veo! Oblikuj sebe asketskom vetinom U jednu strelu azurnu Sa tetive Volje otputenu; Gle, Duga! Ti si hitac, plamen isti, Ime minulo to odjeknu u Dvorani Smrti. Tu se Ruin Krst fino nazire. Je li vizija to? Naravno. Priaj mi o tome! O tome ne! U Bojem vrtu od svih cvetova Taj cvet nema imena. Usne zaneme na taj Klju Univerzalni Koji lei u njegovoj tajni. Ali ove vizije daju, znaj, Slab i nestalan nagovetaj, Pa ipak nezaboravan, da iza njih vreba Neki Radnik, vei od Njegovih dela. Da, dato je onom koji se za akciju spravi, Koji zaglupljen reima nije,

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

20

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Koji lagano ivot u ruku stavi Da ga na zahtev Volje vine, Da spozna taj Prizor iza Vela. O, zrnca istine i beline, Ove vizije opisane! Beskrajni Bog Svetla i Ljubavi Poput zore svie u dui. I gle! Gle! Veliki Bog Moi i Veliine! Izvan uma, izvan vida, Pee sjaj Njegovog plamenog pogleda! Bezoblini, svi svetovi od plamena Atomi tog vatrenog okvira! Adept je uhvaen i slomljen; Pre izgovaranja Njegovog Imena, pogubljen! U vatri toj dua izgara. Kap jedna nebeskog pehara Kao ponor je, more beskonano Koje upija sve to je besmrtno! Oh, ali kroz to blistavilo svo Sopstvo se iskazalo! Pamenje posre ko ovek slep za sve ostalo. Kruni se govor, ko stena krenjaka, Dok dua misli sigurno zna Da e taj haos izdrati, Istinu da ovek je Bog Kao Beskonanu priznati. Majstore! Drhtim i radujem se! Pred Njegovim istinskim glasom sumnja nestaje. Kao vrapci pred jastrebom Prhnu govora avke dreave. I tada je adept uveren u mistinu planinu? Svetlost i Ljubav u njoj ivot su, Da li i oni pripadaju njemu? Da. A tu je Jedan najvii Kojeg sam spoznao, to je On. U koprenama zore povueno boravi. Rumenilo On je, lahor, poljubac i pesma - taj skriveni! Plamen ruiasti nalik Ljubavi. Plavet njegovih oiju neba je sutina, A njegova kosa penasta pauina Ko jasmin bledozlatne boje; Od sveg ita u Raju ljupkije to je. O tamni bunari njegovih oiju! Dubina Ljubavi to u njima boravi Adepta silnim zanosom preplavi I on umire na sjajnim usnama Ko biser rose uhvaen u granama Dana! Kako je lepo o tome sluati, Kraj tvojih nogu bez svesti u pasti. Ustani! Kada Njega upozna, kaem ti,

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

21

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias.

Na Stazu mrak vie ne moe pasti. Izgubi li Njega, izgubljen si zaista i ti! Ali On tebe nikada nee izgubiti! Reci mi Sve da znam! O, da milion pesama imam, I svaka pesma rei milion, I svaka re znaenja bezbroj, Ne bih mogao nabrojati sve te Blaene ptice Lepote, Niti bih mogao skupiti bedne trine Te velianstvene etve miline! Zar nisi uo pravu stvar? Taj svet zaista nema kraj. Ba kao kocka za kvadrat On je za ovaj. Neobino i uzvieno! Plamenih tokova svetlo beskrajno! Da! Imaginacija mahnito krui. Pre no to sazna mora postii, A kada sazna - oseti bol silni to tiina voljne usne stiska! Govor uvek bee pomraenje misli. Tako je, da ne bi istinu prekrili Tragau koji tumara u tmini Dvorana opsene, rekoe mudraci Svih krajeva, svih vremena: "uti". Na jednu re tvoj bi vid doao, A mi koji vidimo nemi smo! Hiljadu puta pokuali smo znanje preneti; Ali Govor nas je obmanuo. Tako surovo ismejani, Da svaka re mrtva izgleda, ko kristal zamagljeni, Iako se bolje za srce ivota pripija Od najveih umetnikih rapsodija! Ipak, govori mi! Ah, kad bih ti mogao priati O tim beskrajima Svetla i Ljubavi! Tamo je Paun; u lepezi njegovoj Panovih pera neizmeran broj! Oh! i svako pero bezbroj oiju ima; - Kruna stvorenih misterija! - U svakom je Paun kao Prvi, isti. Kako to moe biti? Razum je proklet. To ne moe biti. To jeste. Gle! Bataljon se na bataljon obrui! Rat je na Nebu! Dua tiho pevui, Udarena trzalicom Volje; Ali, razum nem je; samo pla - - Krik konane agonije njegove! Sigurno da bori se. - Ogoreno!

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

22

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

I pazi! on mora biti jak da bi umro! Slab i podeljen um u jednom uspeva Da potopi jedan rub, dok drugi izranja, Ko kad se ledeni breg otapa, Pod suncem arkim prevre i valja. Budi jak, gospodar Misli, Uravnoteen iznad uda i pameti, itav um ispod povrine potisni, Bez anse da ispliva tad ga potopi, Sa njegovim elementom pravilno sjedini, Da svoje vrhove nazubljene Vazduhu neprijatnom ne izlae! Ovo je drugi veo; i stoga U prvi mah rtvovasmo ulne stvari Na oltaru njihovog Boga, Sad Druga Faza mora ideje da porazi Da bi se stiglo do onoga Koje se izvan mozga nalazi. Do onoga to je? - ni oseaj? ni misao? Znanje je tek iskustvo Sa sveu o sebi samom. Pela - prvi majstor geometrije, Nijednu re za sve to imala nije; Jer mudrost nije majka-um! Tako i za adepta kau da je lud Zbog njegove iskrene nemoi da objasni. Jezik stvara lane misli; A prave raaju jezik lagano. Nakon iskustva neega to upoznamo Raste i potreba da mu ime damo. Stari su zato ovekov um poredili Sa vrludavim vetrom neukrotivim. Poneka budala misli da su imena stvari; I o duhovima i duama naglas se hvali. Religija sledi igru rei samo! A mi, koji onog Svetog znamo, O kojem sam ti priao, uzalud traimo Oblik ili re da ga objasnimo. Oaj oveka! ovek je seme nezamislivog cveta. Jednostavnou misli i dela Ve ovog trena moe da procveta! Dua je bezbedna, moe li Neometano vizija da se u njoj pojavi? Iako smireno i isto izgleda, Moda se poneka misao ulegla U njegov um, da zaustavi adepta. Oekivanje uspeha dovoljno je Da silu misli jedne razbije. A tada, ta preostaje? "ovekova vizija traje, u Bojoj nestaje"; Ili, "Bojom milou Svetlost se

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

23

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias. Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Izabranom nasledniku Neba daje". Ovo su samo teze jalove, Presahlo vime krave Teologije. Posao je posao. Jedina stvar za koju znamo: Bogovi trae ogledalo neuprljano. Oisti duu svoju to bolje! Usavri strogu kontrolu volje! Za ostalo, ekaj! Kad se nebo jednom razvedri, Zora ne trai dozvolu da se pojavi! Dosta! Uiniu tako. Stani! Polako. Velika re "smeti" oklizne se lako. Svaki ovek je Edip koji veruje Da etiri Sfingine moi poseduje, Volju, Hrabrost, Znanje, utanje. Sine, ak i adept jedva se do neke od njih vine! Tvoje Misli - opadaju ko plodovi truli. Al da bi unitio mo koja ih stvara - - Tvoje Ja? oveku za to treba Da duu iz korena iupa! Dete, to je bajka o mandragori! Ali, Staza je radost rekoste mi. Bee to la da te namami! Majstore! Radost i bol mozga tvog srodne su igrake. I poetne vizije izvan njih prolaze! Ni sve ravaste rune koje sam savladao Ne pokazae da istina je tako jasna. Shvatam, Jednostavnost nedokuiva! Zgnjeena ko slepi crv kopitom Svega to jesam, to vidim i oseam, Moja istina bee tek poneki ig to me probadao kad god zapevam. Na poetku estina je ta to izumiranje uma oznaava. Zanos i bol duu kidaju. Oni su ti to kontrolu prekidaju. Gle kako adept u vazduhu mirnom lebdi, Ko zamiljen soko, uravnoteen u samom sebi. Bik po tvrdom tlu oteano gazi! Kad prva zanosna patnja prolazi - Ravnotea dolazi. O kako su predivne Uzviene aleje istine! Tada se prvi bljesak straha i svetla Uvia kao senka, spoznaje kao greka. Onda se svetlost kao svetlost javlja; Dok ona raste oseaj mira postojano sja; A strast estoka, koja je duu povezala Sa Bogom njenim, estitu kontrolu dobija. Intimno, atomsko blaenstvo, Poslednji je izraz tog poljupca.

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

24

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Nema zanosa, mir, isti mir samo! Rosa nevidljiva se podie Iz velike majke, fino se uspinje I celiva lie! Da, i na kraju, Vizija mora prevazii svaku viziju. Ove slave samo su skele drvene Oko Kraljeve Palate Zatvorene. Ipak, pre no to novi cvet procveta, Rekoste, dua je iz korena razneta. Doosmo, evo, do stvari intimnih Koje poznaje tako malo njih! Za stvari spoljanje ovekovo bie najpre prijanja. Kada se njih oslobodi - Unutranje omotae kao spoljanje opaa. Skidaj redom te usnolike Iz pupoljka rue nene latice! Uvek se nova pogledu tvome pokazuje. I ta ih sem elje povezuje? Te bolesti najstranije grozne Sudbine! Napustio sam sve da bih kroio Briljantnom stazom navie! Lako je rei. Da bi se napustilo sve, Sve bi se prvo moralo voleti i posedovati. Ni ti ni ja nismo prestali robovati. Jer ja - skeptik - ponudih pola u ali, Za tren sve se od mene udalji. Ne bez bola! ONI su moje dete ubili, enu mi do sramote svukli Gnusnije od smrti, u divljinu odvukli Moje telo izmueno, mladosti me liili, Zdravlja, bogatstva, lepote, zanosa, ljubavi. Jesi li sve napustio? Probaj baciti praine trun u oko! Ali, to je drugo! ivot je jedno. ivot je Magija. Fiziko telo (kako to ovek naziva) Privremeno je boravite Za adepta, naslednika sunca! Bombarduj kuu! Ona stenje i zjapi, Adept se probija, i bei toj propasti! Je li to blago poreenje Za slinu propast uma? Da! Sluaj Iskuenje Vela, Drugog Vela! ... O, potedi me tog Seanja magijskog! Teko mi je da pokaem Veo Ponora. Ne, neka ispovest bude potpuna! Majstore, padam pred noge tvoje - Zato se krvlju i rosom znoje? Dah mi hvata uas slepi. Jer staza ponora prolazi

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

25

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Kroz stvari crnje, tmurnije od smrti! Hrabrost i volja! emu njihova mo? Um se ko poplaen konj propinje. Nije mogue nikakvo pamenje, Tog - tog pakla neizmernog. ak i senke to se pojavljuju Stvari su previe strane za priu! U etvi uasa Sudbine nema takvog zla. Beli izvor govora Gui se kraj svog izvora. Znaj, zdrav razum svoj smer odrava Pomou toga da sve to zamilja Uzrone il mogue veze ima. Uniti misli, um uniti! O zverinja, slepa i bezdana Sveg ludila rupago tamna! Adept do tebe mora prokriti put! Ovo je kraj sveg naeg bola, Mozak se rastvara! Al gle! na to se nikakav malter ne hvata; Rui se kua - gomile cigala! Gubi se smisao svega to ujem Tap, tap, ko zvuk izdvojen, Tupka, lupka, agrlja, udara, Tap, tap, tap, i nita se ne deava! Preko zastora due Besmislene halucinacije krue. I najmanji talas na reci lii na Ludilo manijakovog sna! Jer u sopstvu nema lanca pamenja to slamke vezuje - uzronog ueta! Rascepljeno Ja! Ludilo, praznina, I zakona i postojanja, Ego i Svemir padaju u crno Prokletstvo haotino. Tako se zavrava istraga filozofije: "Summa scientia nihil scire". Da, ali toj razumnoj tezi Nedostaje peat stvarnosti. Vizija ta bojna je sekira to lobanju moju razbija. Muka mi je. Oh, oprosti mi! Dua mi je puna slabosti. Pusti da mrem! Moje bie pije Otrov-nektar Sfinge. Gorak je to lek! Crna je zamka u koju sam upao! Kako dalje teko da bih znao. Moda vreme nikad i ne brie trag. Crno, crno, nepodnoljivi mrak! Odlazi, odlazi, vekova utvaro!

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

26

Olimpas.

Dovoljno je to sam prekoraio. Otkrio sam tajnu veze misli za misao Kroz godine nebrojene, U sferama raznim, kroz ivote mnoge, Dovedene do take crnog oblika Mog sadanjeg postojanja. Svoju sam tajnu otkrio. Sve to sam oduvek bio U staklo za paljenje sam uneo, To arite svetlosti i toplote Sve to Ja jesam ugljenisalo je. Runa je potpuna Kad sve to u biti Ja Bljesne ko na nebu senka. Tada sam odbacio rasuivanje. Bednu i prokletu stvar! I zbrisao Voljom metafizike tkanje, U lavirintu slepom nasmejan, Gde je siva stara zmija ludila Svoje divlje prokletstvo istkala! Dok sam se bespuem probijao Kroz Kineske klisure bez sunca, Dete malo sam postao. Vrtei se nad ponorima, bezimenim rekama, Plavetnilu udesnom, mesecima, Na golim pustim brdima, Na cii zimi, na suncu paklenom, U tropskoj umi, snegu Tatarskom, Ili na ostrvlju smaragdnom, Vidi me - voen nekom rukom mudrom Koju nisam prepoznao. etiri puta na dan, Ja, samotnjak oajan, Nenim oboavanjem Njega sam zazivao, Ko to se okeanu udvara rose kap. Stigao sam tada u svojim lutanjima Do drevnog parka zapaljenog vilinskim stopalima. Ljubavlju obuzet uzdigoh se Izvan, iznad plima egzistencije. Velianstveni prizor neizdrljive svetlosti Celog svemira, to istka Lavirint ivota i ljubavi Bljesnu u meni. Tad neka volja ogromna, Moja il tua, Gurnu zanos kroz tu viziju velianstvenu. Sva svetlost zgasnu u no besmrtnu, Svet uniten biva Otvaranjem Oka Majstorova. Kako to da se opie? Majstore, Majstore! Oseaj neke boanske nesree

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

27

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias. Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Poniava me. Zaista, Na oltaru nema boanstva! Al sva iluzija nestade, Gledaj Onoga koji jeste! Kraljevski uvijen, U vazduhu udnu muziku ujem! To je hor anela, Svestan velikog Iskuenja U koje se upustio i izvrio Jo jedan Brat Sunca! Majstore, velike ptice krik S bujicom groma se mea. To je rei odjek Koji svemir cepa. Majstore, tvoj stas nebo premoava. Zbilja; ali to nisam ja. Adept se rastvara - fantomski oblik bled Izdahnut iz crnih usta oluje. To je neko drugi to die se! Al, ipak u tebi, kroz tebe! Ja ne. Za mene to si ti. I to je dovoljno da zapeati Volju tvoju? Zar da u krilo Boga Baci sudbu svoju? Onda, dobro! Da, nema ini monije. Kroz ivot i smrt, zemljom i vodom Slediu te najistrajnije. Sledi sebe, ne mene. Svetog Anela uvara ima ti, Dunog da te vodi iz gorke pustoi Prema dubini nedokuivoj Njegovoj zemlji zavetanoj. Ti koji si upoznao kljueve majstorstva Od stvaranja svih misterija, Reci mi, ta sledi velikoj Bojoj oluji Koja njegov svet u prah pretvori? Ja, ak i ja - ovek, postadoh Ko veliki ma plamena blistavog. Moj ivot, svetou protkan, Sopstvene lepote svestan, Poput izvora koji se izliva Sa granice snegova, Poslao je svoj potok kristalni Da obraduje srca ljudi, Da njihove ivote izludi Opojnim blaenstvom (Vina pomeanog sa mirom i ambrom!) Ovog mirisa slatkasto-gorkog, Bljeska vresovog cveta bodljikavog Koji predstavlja Mudrost Puta.

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

28

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Zatim izranja od gline statua, I svo Boje sumnjivo oinstvo Uvia se ko najvee dobroinstvo. U suncu milom i zdravom boravi! Svet senki sam ostavi! Za svakog postoji kruna; Za svakog postoji i tron! Ta kruna je utanje. Zapeaena i sigurna! Taj tron je Znanje savreno isto. Ispod tog trona u oboavanju Stoje vrline u blaenom skupu; Milosre, velianstvenost i sila, Snaga, sklad, lepota, sjaj i pobeda, Plamenova pljusak zvezdani to zasipa njihov krin itavi, erdan od istog svetla, to se sputa sve do Temelja; Na kom jedan biser - Svemir, visi, Nalik na okrugli dragulj radosti. Nije vie pao! Nevesta zatoena Stidi se da bude zadovoljena! Sve ovo, kada se jednom Oko otvori? Rubinova rua i krst zlatni Nestaju, kad iz daljine plamti Sokolovo oko to Srebrnu Zvezdu zaslepi. O brao Zvezde, milovani Njenim hladnim plamom od ela do grudi, Jo neki zanos postoji li Da ovog palog i bledog neofita uzbudi? Oh, ali za tim potrebe nema! Gorim ka ponoru Blaenstva. Pozivam etiri Moi Imena: Zemlju, vetar i oblak, More, dim i plamen da svedoe: Ovom trojnom Zvezdom kunem se Da u prei ravastu prepreku. Ali kako? Savija se i naslanja Najjaa volja koja sredstva nema. Za veliku kapiju kljueva je sedam, Ko osam u jednom i jedan u osam. Najpre, neka tvoje telo bude smireno, U pokrov volje povijeno, mrtvaki ukoeno; Tako da bi pobaciti mogao Nemirnu decu to zadirkuju misao. Zatim, neka disanje bude duboko, Lagano, sporo i ravnomerno; Kako bi bie tvoje u skladu bilo Sa zamrlou velikog okeana tihog. Tree, nek ti ivot bude ist i spokojan Ko palma u zavetrini neno zanjihan. etvrto, volja za ivotom nek bude vezana Jedino za ljubav prema Dubinama.

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

29

Olimpas.

Marsias.

Peto, neka misao, boanski slobodna Od ula, sutinu svoju ispita. Svaku misao kada se pojavi zapaaj; Iz asa u as panju poveavaj! Zadubljen i pronicljiv, okrenut sebi, Nijedan atom od analize ne potedi! esto, vrsto zadran na jednoj misli, Svaki apat vetra umiri! I kao plamen uspravan, nepomini Spali svoje bie u jednoj rei! Nakon toga, taj zanos umiri, Smelo i snano meditaciju produi, ak i Boga ubij, ako bi ti On Skretao panju od ina odabranog! I, kad se u jednoj prevaziu sve stvari Vreme je da procveta cvet pononi! Sjedinjenost postoji. Al ak ni u njoj, Ne sme pogreiti, sine moj, Da bi se uzdrao od izraavanja, Pogled usmeri ka mranom korenu zanosa, Odbacujui oblik, pojavu, vanost i ime ak i ove svesti uzviene; Prodri do srca! Ovde te naputam: Ti si Majstor. Potujem tvoj sjaj koji se prostire, O Brate Zvezde Srebrne! Ah, ali ja se ne smem opustiti. Protive se arobnjaci i dinovi; Moji su neprijatelji ljudoderi i zmajevi! Levijatan pliva ka meni, Boreja duva, riu lavovi! Nema Zefira, ni veselih himni Pean Hodoasnik Rue! Ja poduavam kraljevski put svetlosti. A ti, pustinjae poboni, Svoje sudbine se oslobodi. Mesto za svoju kolu paljivo odaberi. Neka to bude sveta uma skrovite tiine Kraj reke, bistre i mirne, Ispod isprepletenog korenja Treperavog velianstvenog drvea Na mirnom vazduhu; Zelene se trave nene izdanci, Izmeu njih mahovina i paprat usnuli, Vodom okrueni ljiljani, Granama uhvaeni sunevi zraci. - Tiho i veito vee! Slab je i uporan zvuk Vodopada postojanog Sve ptice nebeske nadjaao. U takvoj okolini bie oarana Ta sredinja vatra besprekorna,

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

30

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Taj rezani dragulj boanstva, Kao Istina unutar smaragda! Onda e u reku po mraku Spustiti brezovu barku; U pono na sred reke isplovi, Gde je struja najmirnija, Priziv duha u zlatno zvono udari; I tada basmu izgovori: "Anele, moj anele, prii mi blie!" Pravei Znak Magistarstva tapom od lazurnog kamena. I tada, moda e videti, Kroz mrklu, nemu no tvoj aneo dolazi, I uti priguen lepet krila njegovih, Videti zvezdane grudi ukraene Sa dvanaest kamenova od dvanaest kraljeva! Blagom svetlou zvezda Njegovo e elo biti krunisano, Dok na njemu svetluca Oko mono i prodorno. U nesvest pada; a glas mu suptilni Tvoja e ljubav uhvatiti. On e svom srenom ljubavniku priati; Moje e glupavo brbljanje prestati! Od urbe svete ja u izgoreti. Ova doktrina sladak ukus ima Da su mi kisela sva druga vina. Sine, za svaki cvet postoji pela. Otvori se, raznobojna cvetna aice, Dopusti Njemu da tvoj med ispije! Ali jedna sumnja ostaje. Taj nezamisliv dobitak kad due ostvare Zar ih drugi primetiti nee, kao mudrije Od pukih sudbina smrtnih? Nisu takvi savreni sveci. Imaginacija uzmie pred njihovom istinom, Koju oni velom vrsto obavijaju Ko to za vreme velikih snegova Najvii vrhovi oblacima Svete glave do nevida skrivaju. Razdvoj planove! Jednostavan i poten gospodin budi! Nek ti telo i maniri budu oputeni, a ne napadnim svetostima naduveni! Ko se jo bori poput sveca vojnika? A pogledaj kako adept slikar slika! Slabe su one due koje se plae Pritiska zemlje na svetost njihovu! Oni poste, jedu hranu neverovatnu, Brbljaju o pasulju i bratstvu, Nose sandale, dugu kosu, kamane, Mislei da to od njih ini Arahate!

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

31

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Kako da ovek stia oluju u duhu svom? Jednostavnom Odeom i Hranom Obinom! Takve svece znam. Taj porok lagodan; Veoma dobro reklamiraju! Bedne due im se zadovoljavaju Vetrom duhovnog ponosa. Oni poriu sve. Nemojte jesti: "Za duu meso otrov je! Nemojte piti; ni puiti; volju porecite! Vino i duvan naem zdravlju tete." ivot je Magija; Volja-za-ivotom Potvrda je najvia. Te stvari koje uzmiu ispred ivota Nisu nita vrednije Nebu no Zemlji. Potvrdi veito Da! Bar jedan uspeh postiu sveci ti: Savrenstvo njihove uobraenosti! Dosta. Dua se hrani finije Hlebom i vinom meditacije. Zaboravi na njihovu i nau manu; Usmerimo sve misli na Ljubav samu! Ah, dete, gore svaka kruna i tron Svetinja je ljubavi. Na Njegovom oltaru toplom i tajnom Pehar vina savrenog stoji, Kao lek je svaka od njegovih kapi Za sve boli od kojih dua pati. inova kerka plamena Krilati svitak mi je donela, U kom proitah basmu to ima Znanje tog Kralja nad Kraljevima. Anele, prizivam te sad! Zvezdano elo pogni ka meni! Rairi orlovska krila iznad Paviljona nae ljubavi!... Ustani sa svojih zvezdano-safirnih prestola! Gledaj, kako se kroz nebesa oivela Zlatni plamen lepote prolama Verne legionare najavljujui, A plamen njihovih dilita zlatnih Brani te, paladine neuporedive. Gle, njihove su upaljene svetiljke, Blistavi zvezdani grozdovi to krase Vijugave bujice onih plavih krila sjajnih Koja mog anela donose! Ko Soko od Zlata si Ti, Mnogostruk udnovato, Jer sav je plam nebeski Tvoje ogledalo magijsko! Padaju zvezde kao komete Da ti odore ukrase, i krunu orose. Ko ptice udesne perje meseevo

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

32

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Vetrom silnim neno ustalasano, Uvlai svetlost nebesa svih u trag svoj. Nebo umire u svetlosti peni mehurastoj, to se penua oko tvog ara Sklopie se nad tobom kupole svih nebesa Kada te spoznah ja - ja koji te volim. Utisnuo si poljubac prekrasni Na duu moju, i ona je nestala, Nestala iz sveg ivota, Uzdigla se u beskonaan mlaz zvezdani Tvog linog ona... Teko meni! Nestajem. Tvoje velianstvo mistino Ovu je iskru upilo. iveo! iveo! Beli sjaj kroz neprozirni veo! U zanos sam uvuen s tobom. Poruku imam. Stani! Nebo je znanje poslalo O putu novom draesnom U Elemenat Tajni. Majstore, tajnu magijsku objavi Dok sjaj se jo pripija! Ve sam odnet na krilima plavim U sutinu Svega. Sada, sada ja stajem ponovo na zemlju, Mada, plamtei kroz svaki nerv i venu, Svetlost jo odrava svoj horski smer, Punei mi telo silom vatrenom poput Boje. uj sada Otkrovenje tek okriljeno Na ovim usnama nevoljnim! Drhtim poput jasike, ko svetlo Na reci kinoj treperim! ini to ti volja! jedina je re zakona Koju sam uo u postignuu svom. Ustani, i stavi svoju ruku na Boga! Ustani, stavi taku na Ogranienja! Greh je to: Drati unutra sveti duh svoj! O, ti koji se ranjava na svojim preprekama, Prizovi Nuit pod njenim zvezdama Sa istim srcem (njen miris zapaljen Od smola i tapia, u zlato pohranjen), Pusti u njega malo zmijskog plamena, I tvoja dua e uspeti Da legne na njene grudi. Gle! Ti bi dao sve - a ona vie: Ne! Uzmi sve, i uzmi me! Sakupi device, mirise egzotine, I velike bisere skupocene! U odori jednostavnoj, Bogato okrunjen, oboavaj me! Pojasu kugle, volim te!

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

33

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias.

Pohotljivog, bledog i purpurnog, velom obavijenog, Labude - srebro plovee, volim te. Ja sam pijanstvo najintimnijeg oseta; Zagrljaj due moje za tebe je! Nek moja svetenica stane naga i radosna, Nenim usnama vernih sledbenika blago pirkana, Na moj svetlucavi oltar kameni, Zanesena u svojoj ljubavnoj pesmi Govori zauvek: K meni! K meni! Ja sam plavovea ki sunevog zalaska; Sveokruujua voda; goli sjaj neba U sladostrasnoj noi sam ja! Pesmom, mirisom, draguljem, Rue moje probudi svu rumen - I cvetaj! Za mene pij! Voli me! Volim te, moja ljubavi, Moj gospode - K meni! K meni! Nema grubosti u ovim reima - Je li ivot, je li smrt prevaziena? Postoji Zmija to radost i Znanje prua, I pijanstvom napred pokree srca. udne droge Hadit su tvoj, I gutljaji vina arobnog! To ne kodi. Ne ive tvoji pustinjaci U hladnoj tajanstvenoj eliji, Ve ispod purpurnih baldahina, Kod prsatih ljubavnica Velianstvenih poput lavica. Nena i strana milovanja! Svetlost i vatra ive u udnim oima; A kosa ogromna svud oko njih rasuta. Oni vode svoje trupe ka pobedi: U svakom veselju oni su kraljevi; Pogledaj zmiju tajnu pred skok sklupanu, Da svet osvoji! O svetenie i kralju, Neka se svetkuje, razmahuje, bori, Peva, udara, nek bude pir strasti! Deluj; budi leaj dela! Izdri! Izdri! Poljubac zvezde ko zlato to se topi. Ojaaj! Uzdigni se! Sada umri - Ah! Ah! Prevazii! Prevazii! A ja? Moj stas zvezde e nadvisiti; On je to rekao! Ljudi e me oboavati Na liticama golim, u umama skrovitim, Od sada do venosti. iveo! Oboavam te! Slavimo! Ja sam posveena Zver. Sagradio sam Odvratan Dom. Bludnica je moja Supruga - ta sve to znai? Ti ne moe znati, ne,

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

34

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias. Olimpas. Marsias. Olimpas. Marsias.

Olimpas. Marsias.

Dok ne proe etvrto Iskuenje. Oboavam te. Teku meseevi zraci Zapovedniki bogati i stvarni, I pucaju iz usta tvojih crvenih, Pevue mlada sunca ispred Svetih Tvojih Osam Molitvi Tajnih! Poslednja basma! Re od pomoi! Dvoje upotpunjeno treim! Bog Osvete i Rata Koji jednim pogledom ubija! Gospoda mog je ova svetlost u meni. Njegovo Ime je ovaj ma iroko-kruei. Ja predvodim Njegov Red. Hitro i otro seva oko mog Sokola; Ove ruke podiu Barjak Snage i utanja iveo! iveo! Najzad, Gospode moj, stigao si! Gle, ja sam Bog Soko-glavi; Moj nemis nono-plavo nebo prekriva. iveli! Blizanci-ratnici uvari stubova sveta! Uskoro vae vreme je. Zmija to nebo uprlja Neiscrpnim muljem, ubijena je; Ja nosim tap Moi, tap koji raste i opada; Smrvio sam Svemir ovoga trena U mojoj levoj ruci; i nita (ne) osta! Hej! zbog sjaja u imenu mom Skrivenom i slavnom, Plamen iz Sunca tajno izbija. Aum! Ha! - Moja je sudbina svrena. Re je izgovorena i skrivena. Ja sam oamuen. Kakvo se to udo otkri? Ritual je tajan. Da li koristi? Samo razumu i mudrosti. Ni drugi manje ne ini. Onda oboje dokai Kalauzom Ljubavi. Da li se brava teko otvara? Zar ne bi upotrebio posveeno ulje dela? Ne moe probati iz doline U orlovom gnezdu jaja to lee! Stavi ivot na kocku, penji se, Uz led, strmi zid litice! Savladaj izboinu, dohvati pukotinu, I vidi emu te ui greben sledei! Ipak - nijedan greben sam ne moe rei Konanog vrha tajnu. Svi se oni zdruuju na kraju. Tako je, o, ti mudri i otroumni! Ipak jedan je nesiguran, Neravan, maglom obavijen! Drugi je vrst, ravan,

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

35

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas. Marsias.

Milovan i suncem blagim celivan! Na Red poseduje Ovu tajnu sunevog puta, Ba kao to Majstor Zver Zadobi mistini Broj Sunca. Ovo su tajne za mene previsoke. Ne, mali brate! Doi i gledaj! Ni strahopotovanje ni strah ni vera, Ne mogu se pribliiti doktrini Zakona! Bitku dobie Hrabrost, Ljubav i Istina, A prethodna tri bie proterana. Vodi me, Majstore, neno za ruku U zemlju blagodatnu! Da se napajam naukom tim, - Lekom univerzalnim! Ispravan i vrst, da se podignem, Nepokolebljivo kroei ka trenu sudnjem, Gospodar sudbine svoje, da se uzdignem Do sudbina carskih; Sa suncem-okrvavljenom otricom Kopljastog sjaja u srcu usplamtelom, A moje bie je bosiljak Sjajan i tvrd kao dijamant! Ona tamo, blago svetlea, Pustinja uta na nas eka. S rukom u ruci, gipko i udno Ka pustoj zemlji putujemo. Tamo, pod zvezdama, dim naeg mirisa Prizvae Kraljicu Svemira; Ona e se blago saviti iz Svog beskraja Kao treperavi plamen plavetnila, Dodirujui nas, i probijajui Sva tkanja uma koja smo mi, Kao to eter proima zvezdu! Njene ruke miluju crnu zemlju, Strasno gipko telo za ljubav povijeno, Ko Zefir cveu njena su stopala, Ona moje ime doziva - Znak dajui da je moja, potpuno moja, I dok za beskonani obim prijanja Moja dua potpuno uiva Izvan ponora i vremena; A ja - ja ljubim njene obrve nene Dok mi ona telo kupa u mirisu znoja... O ti tajna suprugo moja, Neprekidnosti Neba! Prosvetli Duu moju tom tajnom radosti, Pohotna Keri Noi! Prodri me celog pogledom Tvog sjaja raskonog! uje se pustinje zov. Onda da krenemo!

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

36

Olimpas. Marsias.

Olimpas.

Marsias.

Olimpas.

Ili da posveeni sneg potraimo, Gde kao prvosvetenik mogu da stanem Sa pomonicima - niim vrhovima - sa obe strane, Moja volja spremna je Da prizove iz zore svitanje, Menjajui taj ruiasti dim svetlosti U istu belinu kristalnu; Iako magla uma Svetlost ogre, Ko veo to se vue za udovima plesaice, I prikazuje Sunce deviansko Ko bledo-uti medaljon! Odatle skaemo ka cilju neobuzdani, U savreno ist zanos due zvezdani. Vatre na oltaru blede Kad se Boanstvo prikae. Ne, mi ne idemo nigde. Na je hram dobro opremljen svugde. Cela je zemlja arobno pogodna za nas. Zar nisam pomazan ja? Sigil na elu sja Pri zakletvi - ovde i sada. Vazduh je prepun mirisa. Gledaj! On zrai - on bukti - on cveta. ** ** ** ** ** O kako fino izvue, Majstore, Svetlost dnevnu iz Zlatne Zore, I naredi upljoj Gori da otkrije Ruu Crvenu, Zlatni Krst njen; Sve dok ne ugledah sjaj u daljini, Sokolovo Oko u Srebrnoj Zvezdi! Mir biima svim. Budi u miru i ti, Sa-naslednie moje venosti! Najveem i najmanjem mir, Ljiljanu belom i maglini! Jer pae obilje Svetlosti Na one koji sanjaju da su sene! Blagoslov i oboavanje Zveri, Proroku ljupke Zvezde!

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

ALEISTER CROWLEY

37

PPOOGGOOVVOORR PPRREEVVOODDIIOOCCAA

iinnii ppoo ssvvoojjoojj vvoolljjii,, ii ttoo ttrreebbaa ddaa bbuuddee ssaavv ZZaakkoonn.. Kao prevodilac ovog prekrasnog dela, ne mogu odoleti a da ne kaem nekoliko rei. Najpre, neka je blagoslov i oboavanje Majstoru Terionu koji nam je ostavio u naslee jedan ovako uzvien spis. Zatim, zahvaljujem se Atena - Kampu na podrci - moralnoj, magikoj i materijalnoj, i samoj realizaciji ovog poduhvata, kao i na njihovom strpljenju i poverenju. Konano, neizmerno mnogo puta - ak Tri i Devedeset puta - zahvaljujem se Sestri Animo Atman koja je, ne alei svoj ogromni trud i znanje, zasluna to je moj prevod obogaen poetskom rimom, ritmom i lepotom. to se nas tie, trudili smo se da damo sve od sebe, u ovom radu koji nije bio nimalo lak za prevod a o prepevu da i ne govorimo, a koliko smo u tome uspeli prosudie sami itaoci. Ipak, srdano preporuujem svakome ko vlada engleskim jezikom da ovo delo ita u originalu, jer tek tu se mogu videti sva njegova uzvienost, dubina i lepota.

LLjjuubbaavv jjee zzaakkoonn,, lljjuubbaavv ppoodd vvoolljjoomm..

Frater Deikraft Athena Kamp

_______________________________________________________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________________________________________________

AHA!

38

OORRDDOO TTEEMMPPLLII OORRIIEENNTTIISS SSRRBBIIJJAA

Aleister Crowley - Liber CCXLII - Aha!KOMENTARA H A !ARGUMENTACIJAA H APOGOVOR PREVODIOCA