Aleksandar Dakić - Tajne Ribolova 2

Tajne ribolova 2Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda

priredioAleksandar Dakiæ

u Vr�cunovembra 2002.

Ovu knjigu sigurno ne bi dr�ali u rukama da nijebilo sledeæih ljudi kojima se ovim putem zah -valjujem:

- za koordinaciju: dipl. ing. Mariji ̈ irh- za savete u vezi sadr�aja: Milanu

Jovanoviæu - Miæi (�Zov�) , Neboj�i Matiæu(�mikroElektronika�) , Stanku Popoviæu(�RibolovaŁki Magazin�) , Sini�i Slaviniæu (�RibiŁi iribe�)

- za informacije: Draganu Brzaku, Łlanovi-ma CWP - Carp teama (Sa�i Popoviæu iAleksandru Radovanoviæu), ZoranuDimitrijeviæu, Brian Poole-u, Andriji Urbanu,Sini�i TkalŁecu, Sabahudinu Mesinoviæu, EdinuRed�iæu

- za podr�ku: Ashley DjuriŁinu(�Radio021�) , Bojanu SremŁeviæu (RTK�Kru�evac�) , Draganu Stankoviæu (TV�Last avica�) , Dragomiru VujaŁiæu (Radio "FOX91,1"), Dragu Nemecu (�Ribarska�) , DraganuNikoliæu (�www .ribar.co.yu�) , Milanku StanŁiæu(OSR �Drina�) , Mi�i Nikoliæu (radio �̈ iŁica�) , VukuPetroviæu (�RibolovaŁki-magazin�) , VladimiruVuka�inoviæu (�www .ribar.co.yu�)

Naznaka èitaocu:Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podle�e copyright-u i nesme se reprodukovati u bilokojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.Adresa za kontakte:

Aleksandar DakiæSvetosavski Trg 6/b26300 Vršac

tel: 013/821-641e-mail: [email protected]: http://users.hemo.net/quercus

Knjiga je pripremana sa du�nom p a�njom,ipak, koliki god trud bio ulo�en, gre�aka i nejas -noæa sigurno ima. Kako bih ih u narednimizdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem iohrabrujem sve one koji me budu kontaktirali uvezi sadr�aja knjige.

Aleksandar Dakiæu Vr�cu,

20.10.2002.

Uvod 3

Moderan šaranski ribolov

Uknjizi "Tajne ribolova 1 - o ribljimvrstama, tehnikama primamljivanjai mamcima" data su detaljna

objašnjenja o �ivotu i navikama šarana, kao i o svim mamcima i prima-mama koji se koriste u njegovom ribolovu. Takodje, opisano je višerazlièitih tehnika ribolova šarana, kao što su mušièarenje šarana, lovplovkom, lov na površini i klasièan lov dubinskom metodom. Cilj ovogteksta je da se da poseban akcenat na moderan šaranski ribolov, opre-mu i radnje koje se koriste i koje su specifiène samo za ovu tehniku. Slikevezova i sistema koji se koriste u ovoj metodi ribolova mo�ete naæi u istojovoj knjizi u poglavlju "Ribolovni sistemi". Lokacije koje su interesantneza lov šarana opisane su i u tekstovima u knjizi "Tajne ribolova 1 - oribljim vrstama, tehnikama primamljivanja i mamcima" i u ovoj knjizi upoglavlju "Tipovi ribolova u zavisnosti od terena"Pribor Da bi se uopšte upustili u moderan šaranski ribolov, potrebno je daimamo adekvatan pribor i opremu. U ovom prvom poglavlju akcenat jedat na specifiènosti ovog pribora.Štapovi (Carp - Karpfen)Generalno posmatrano du�i štapovi, sa veæom test krivom (oznaka naštapu T.C. - ne treba je mešati sa te�inom bacanja) i br�om akcijom supogodniji kada �elite da dobacite dalje. Medjutim, mana tih štapova ješto slabije umaraju ribu i riba se lakše oslobaða udice. Sa druge strane,kraæi i mekši štapovi, su bolji kada nisu potrebni jako daleki zabaèaji, kaoSponzor poglavlja:CWP Popoviæ 5

i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova. Kraæištapovi, takoðe imaju manju transportnu du�inu, što u nekim sluèajevimamo�e biti prednost. Danas je uobièajena du�ina za šaranske štapove oko3,6 m.

Da bi odredili koji je štap pogodan, a koji nije za šaranskiribolov, potrebno je upoznati se sa terminima koji su objašnjeni upoglavlju "Pecaroški pribor" u ovoj knjizi:

• Test krivulja (engl. test curve - oznaka TC);• Te�ina bacanja (engl. Weight, lure weight i slièno);• Akcija štapaKarakteristike današnjih uobièajenih štapova pogodnih za

šaranski ribolov su TC 1,75-3,5lb u zavisnosti od du�ine. Ovo suparabolièni štapovi.

Du�ina štapa Test kriva11 ft (3,3 m) 1 3 - 2 1 lb12 ft (3,6 m) 2 1 - 2 3 lb13 ft (3,9 m) 2 3 - 3 1 lb

Konstrukciono, štapovi za ovaj metod ribolova su dvodelni ilitrodelni(reðe) štek štapovi, a izraðeni su od najkvalitetnijih tipova kar-bonskih materijala. Na ove štapove postavljaju se najkvaliteniji sprovod-nici. Kako se u ovom sluèaju, parabolièan štap savija po celoj svojojdu�ini, od vrha do rukohvata, sve karike trpe naprezanja i sve trebaju bitikvalitetne (SIC). Mašinica Generalno gledano, za ovaj tip ribolova potrebna je mašinica sanepomiènom špulnom. (Za više informacija u vezi mašinica pogledajtepoglavlje "Ribolovaèki pribor" u ovoj knjizi). Kapacitet špulne treba da jebar 200m onog najlona koji planirate da koristite. Ovaj kapacitet špulnepotreban je i zbog dalekog zabacivanja i zbog neophodnosti postojan-ja rezerve najlona u prvim trenutcima umaranja ribe nakon kontre.

Nemojte zaboraviti da su ciljni primerci šarana, a i amura kojimo�e doæi, prilièno masivni i da daju prilièan otpor pri izvlaèenju. Ovakokrupne primerke treba izvlaèiti štapom, a ne mašinicom, u èemi grešemnogi poèetnici. Da bi se pravilno izborili sa ribom, neophodno je da je

6 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

kvalitet koènice koja je ugraðena u mašinicu nadproseèan. Cilj koènice jeda spreèi lom štapa ili mašinice pri sna�nom kretanju ribe od pecaroša,u isto vreme, pru�ajuæi otpor ribi i umarajuæi je. Koènica treba da je takopodešena da ne dodje ni do pucanja opreme ni do kidanja najlona.Jaèina koènice mo�e se podešavati na vrhu mašinice - "Front drag con-trol" ili na kraju "Rear drag control". Iz praktiènih razloga drugi sistem jebolji, jer je lakše u trenutku borbe dodatno podesiti intenzitet koèenja.Broj kugliènih le�aja u mašinici mo�e biti jedan od pokazatelja njenogkvaliteta. Uobièajeno je da su mašinice koje se danas proizvode i spada-ju u kvalitetnije prave sa 3 i više le�aja. Kod šaranskih mašinica bitnije jeda imaju ugraðen "Baitrunner", nego da imaju veliki broj le�ajeva."Baitrunner" je neobièno va�an kod ribolova šarana, jer dozvoljava ribida ponese mamac, a da se pri tome maksimalno smanji otpor koji pru�amašinica i štap. (Detaljnije o "Baitrunner"-u vidite u poglavlju "Ribolovnipribor" u ovoj knjizi).Ribolovaèke struneU modernom šaranskom ribolovu koriste se tri tipa struna:

• Monofilament (odomaæen naziv - najlon)• Upredene strune• Fuzije (multivlakno)

O sva tri tipa struna kao i najbolje naèine vezivanja dve strune i strune iudice mo�ete proèitati više u knjizi "Tajne ribolova 1" u delu "Pribor" nastranama od 157 do 164. Nosivost struna treba da je bar 3,5 kg, a kodteških terena i do 7 kg. Na izuzetno teškim vodama koristit strunenosivosti preko 11 kg. Ovo do sada reèeno va�i za osnovnu strunu.Meðutim, za izradu predveza i konstrukciju dlake koriste se strunedrugih karakteristika. O tim detaljima pogledajte u poglavlju "Ribolovnisistemi" u ovoj knjizi.UdiceZa ribolov šarana koriste se jednokrake udice one velièine koje odgo-varaju kako mamcu, tako i oèekivanoj velièini ribe. Teško æete pogrešitiako koristite velièine 1/0, 2/0 ili 3/0. Imajte na umu da je uvek boljekoristiti udice renomiranih proizvoðaèa, jer su sigurno oštrije i èvršæe.

Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 7

Preporuka je da uzimate hemijski oštrene udice kao i udice sa mikro jez-ièkom ili bez njega, jer manje povreðuju ribu. Stare klasiène šaranskeudice kratkog vrata i velikog raspona dobre su u sluèaju da na nju direk-tno kaèite kukuruz ili valjak, meðutim ukoliko pecate "na dlaku", ipak subolje u�e udice, koje riba lakše proguta uz mamac na dlaci.

Boja udice mo�e biti crna, srebrna, zlatna ili crvena. Imajte naumu da ribe ne razlikuju boju, ali razlikuju sjajnost materijala. Uobièajenoje da se uparuje boja udice sa bojom mamca. U uslovima noænogpecanja, kao i kada se peca na veæim dubinama, boja udice i mamca jepotpuno irelevantna. Indikatori trzajaIndikatori trzaja su savremena pomagala, koja omoguæavaju pecarošuda pravovremeno uoèi trenutak kada riba uzima mamac kako bi adek-vatno kontrirao. Šaranski ribolov je specifièan po tome, što je broj ugrizau jedinici vremena relativno mali (mnogo manji nego pri ribolovu beleribe), pa je neprekidno posmatranje vrha štapa izuzetno zamorno. Za tusvrhu konstruisani su specijalni elektronski indikatori trzaja, koji reagujuzvuènim i svetlosnim efektom na izvlaèenje najlona od strane ribe sašpulne. Kod boljih modela moguæe je menjati uèestanost zvuènog sig-nala, kako bi se lakše razlikovao trzaj ukoliko se peca na veæem brojuštapova. Svetlosni indikatori se obièno izraðuju sa LED diodama kojeimaju leè kola što im omoguæava da jednom upaljena dioda svetli inakon prestanka izvlaèenja najlona. Svetlosni signali su izuzetno korisniu sluèaju noænog ribolova. U ranijem izlaganju, reèeno je da mašinicatreba da ima "Baitrunner", kako riba ne bi osetila otpor prilikom uziman-ja mamca. Svaki drugi indikator trzaja, sem elektronski, bi pru�io dodat-ni otpor ribi, što je u ovom sluèaju nepo�eljno.

Neki elektronski indikatori imaju moguænost podešavanjaosetljivosti, što eliminiše pojavu la�nih bipova prouzrokovanih tokomvode ili vetrom.

Njaveæa mana elektronskih indikatora trzaja je što je indikacijatrzaja u sluèaju da riba nakon uzimanja mamca krene ka štapu slaba ilinikakva. Naime, u tom sluèaju neæe doæi do izvlaèenja najlona, veæ donjegovog labavljenja i opuštanja. U tom sluèaju elektronski indikator


najèešæe ni ne reaguje. Da bi se ovo eliminisalo, potrebno je najlon stal-no dr�ati blago zategnutim, što je moguæe ako se koristi kombinacijaelektronskog indikatora i indikatora koji se kaèe na najlon.

Umesto elektronskih indikatora ili u sprezi sa njima moguæe je,dakle, koristiti i druge tipove pomagala, kao što su razni indikatori izkuæne radinosti, indikatori koji se kaèe na najlon (majmuni), indikatori navrhu štapa (quivertip, swingertip i springtip). PraækeDa bi se precizno prihranilo mesto ribolova, ukoliko se peca na veæojudaljenosti danas se koristi veæi broj razlièitih naprava.

Praæka je najklasiènije i najstarije pomagalo. Dobra je za krupnekomade primame, ali se njom teško precizno na veæoj udaljenosti bacasitnija granularna primama, zbog velikog rasipanja. Mo�e biti priliènoefikasna na manjim udaljenostima.

Specijalno dizajnirani štapovi za bacanje granulirane primame(kao Cobra), su se pokazali odliènim za primamljivanje na veæim udal-jenostima. Esecijalno je da primama bude pravilnog kru�nog oblika.

Najzad, na vodama na kojima je to dozvoljeno, primamljivanjedalekog mesta mo�e se vršiti iz èamca. Moderna tehnika omoguæavaizgradnju malih (do 50 cm dugih) èamaca sa daljinskim upravljanjem.Ovakav brodiæ se mo�e dovesti do �eljenog mesta na kojem se brodiæautomatski istovari i nakon toga vrati na obalu. Dr�aèi za štapove (pod-ovi)Zbog specifiènog polo�aja štapova prilikom ribolova, (paralelni sazemljištem ili blago nagnuti unapred), kontruisani su specijalni dr�aèi zaveæi broj štapova. Obièno dr�e 3 do 4 štapa. Ovi dr�aèi štapova (engl.Rod-štap, pod-dr�aè) omoguæavaju da se na njih postave i elektronskiindikatori trzaja.PVA - polivinil alkohol - vlaknoPolivinil alkohol ima osobinu da se, ako se od njega izradi vlakno, onose za oko 30 sekundi potpuno rastopi u vodi. Ova njegova osobina jenašla primenu u modernom šaranskom ribolovu. Naime, sada je moguæe


na kratak komad PVA vlakna nanizati �eljeni broj komada zrnaste hranekoju �elimo da koristima kao primamu. Ovako nanizane partikle,prive�emo za glavni najlon blizu udice. Nakon zabacivanja, PVA æe seotopiti i partikli æe ostati slobodni, pored udice kao primama. U skorijevreme, pored PVA vlakna, mo�e se kupiti i PVA vreæica, u koju je moguæeubaciti veæi broj sitnih partikala, ali i sve druge tipove primama. Anti-tangle Specifièan naèin vezivanja - sistem, koji omoguæava da se na velikedaljine zabaci mamac, a pri tom ne doðe do mršenja sistema. Sa anti-tangle, helikopter i ostalim sistemima upoznajte se u odeljku "Ribolovnisistemi" u ovoj knjizi. Ampule za noæno pecanje Ovo se veoma korisni dodaci u vidu kratke plastiène ampule ispunjenedvema teènostima. Ampule mogu biti razlièitih preènika, mada su najuo-bièajniji 1,5mm , 2mm i 3mm. Da bi se aktivirala potrebno je par putablago prelomiti ampulu da bi došlo do mešanja teènosti, nakon èegaona poèinje da sija. Uobièajene su fluorescentno crvene i �uto-zeleneboje. Jednom prelomljena ampula sija maksimalno 12 sati i nakonupotrebe se baca. Obièno se montira na vrh štapa kod dubinskogribolova, odnosno na vrh plovka umesto antene kod lova sa plovkom. Unekim primenama, mo�e se montirati i na varalicu koja se vuèe noæu krozvodu. Kako šaran vrlo èesto radi i noæu, ove ampule su izuzetno korisnopomagalo.Dodaci mamcima i primamiU knjizi "Tajne ribolova 1" detaljno su data uputstva i objašnjenja za veli-ki broj primama i mamaca koje se koriste u ribolovu šarana, gde je datopreko 40 proverenih recepata za boilije. Desetak recepata za boile datoje i u ovoj knjizi u delu o sistemima koji su namenjeni modernom šaran-skom ribolovu. Ovde æu se osvrnuti samo na one materije koje su speci-fiène za moderan šaranski takmièarski ribolov, a nisu detaljno objašn-jenje u prethodnoj knjizi.

Atraktori - su generalno gledano, materije koje privlaèe ribe. U


veæini sluèajeva su to arome, koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju.Uljanog su tipa i najèešæe se koriste ulja semenki, ulja koja se koriste uuzgajanju pastrmki i druga slatkasta ulja. Kao atraktori se èesto koriste iamino kiseline. Amino kiseline �ivotinjskog porekla obièno su iz jetre sis-ara. Koriste se u taèno datoj kolièini za svaki recept. Nije dobro dodavativeæu kolièinu, jer su u velikoj dozi odbojne za ribe. Mišljenja o upotrebiamino-kiselina je podeljeno. Dok jedni smatraju da su neophodne, drugitvrde da nema nikakvog smisla koristiti ih. Ukoliko se dodaje d�igerica,treba je koristiti sve�u i samlevenu u kolièini od oko 80 g na 0,5 kg miksa.Samlevena d�igerica se meša sa jajima, pa se ta mešavina dodaje u suvimiks. Umesto d�igerice, neki koriste lignje.

Arome - se koriste da bi zamirisale mamce i primamu.Meðutim, treba uvek imati na umu da voda i vazduh nisu isti mediji.Naime, dve arome koje identièno mirišu u vazduhu, u vodi mogu stvaratipotpuno razlièite efekte. U vodi se mirisi ne mogu širiti, veæ se šire ukusi.Arome jonizuju prostor i na taj naèin predaju informaciju ribi o sebi.Dakle, vrlo je bitno, sa kojim nosiocem je pravljena neka aroma. Do sadase pokazalo da se etil alkohol mnogo br�e rastvara u vodi, pa æe se samamca br�e isprati. Sa druge strane mnogo æe br�e zasititi svojom aro-mom okolni prostor od arome na bazi propilen glikola. Propilen glikol jebolji u zimskim mesecima, kada je èekanje na ribu du�e, dok je etil alko-hol prihvatljiviji leti.

Pored veštaèkih aroma, mogu se koristiti i prirodne arome uvidu zaèina. Neki od najjaèih prirodnih mirisa su:

• kari (curry) - je orijentalna mešavina zaèina (kao osnovakoristi se kim, grèko seme i so) koja se koristi u kulinarstvu. Izuzetno jejakog mirisa i �uto-braon boje. U vodenom i uljnom rastvoru dobija blaguzelenu fluorescentnu nijansu. Slano-ljutog je ukusa. Treba dodati oko 15g zaèina na 0,5 kg suvog miksa. Najbolje rezultate daje u ribljim i zaèin-skim mešavinama. Pored karija, pokazalo se da se mo�e dodati i parkapljica èili sosa. Obratite pašnju na kolièinu èilija, jer je izuzetno ljut.Nikako ne dodajte èili ili kari u sluèaju da su slani.

• grèko seme - je zaèinska biljka koja se koristi u kulinarstvusamostalno ili u mešavinama sa drugim zaèinima. Ima blag ali specifièanukus, koji se pokazao izuzetnim kod pecanja bele i šaranske ribe.


Dodaje se oko 4 g na 0,5 kg mešavine. Obièno se dodaje u riblje imešavine sa semenjem za ptice.

• beli luk - je jedan od najjaèih aromata koji rastu kod nas.Pokazao se izuzetnim, kako samostalno u miksevima, tako i u kombinacijisa grèkim semenom. Najbolje je koristiti beli luk u prahu i to u kolièini od30 g na 0,5 kg suvog miksa. Koristi se u mešavinama sa aromom voæa,zaèina i u ribljim mešavinama.

Izazivaèi gladi - su treæa najèešæa komponenta primame imamaca. Cilj izazivaèa gladi je da delujuæi kao laksativ, što pre ribu nat-eraju da svari i izbaci pojedenu hranu, izazivajuæi njenu glad. Riba æe se,zbog svoje gladi, mnogo èešæe vraæati na mesto primamljivanja ipoveæaæe se verovatnoæa za ulovom. Najbolji naèin da se stimulatorravnomerno umesi u miks je da se ne dodaje direktno u suvi miks, veæda se ulupa sa jajima i malom kolièinom miksa. Na ovaj naèin dobija sepoluteèna masa u kojoj se stimulator pravilno rasporedi. Nakon toga,ovu mešavinu treba dodati u suvi miks i dobro umesiti.

Kazeini i kazeinati - su koncetrovani (90 do 96%) mleèni pro-teini. Kazeini mogu biti kiseli i neutralni. Sitnija granulacija (30) se koristiza izradu tvrdih mamaca, dok se krupna granulacija (90) koristi za izraduplivajuæih boilija. Dodaju se u kolièini od 5 do 50% u zavisnosti od�eljenog stepena obogaæenja smeše. Kazeinati mogu biti natrijumovi ilikalcijumovi. Imaju visok stepen belanèevina. Koriste se za izradu pliva-juæin boilija do 25% u smesi.

Zaslaðivaèi - zbog osobine šeæera da upija mnogo vode i timedaje nepotrebnu vla�nost, umesto šeæera dodaju se mnogo jaèi veštaèkizaslaðivaèi. Moguæe je koristiti i prehrambene veštaèke zaslaðivaèe, alisu oni mnogo manje koncentrovani od specijalno pravljenih zapripremu mamaca. Generalno gledano, kolièina zaslaðivaèa koji æetedodati zavisi i od arome boila. U boile sa aromom ribe ide manje (ili sestavlja slabiji zaslaðivaè), a u boile sa aromom voæa ili zaèina višezaslaðivaèa. Kao orijentacionu meru, ukoliko koristite veštaèke zaslaði-vaèe, uzmite 1 do 4 ml na 4 do 5 jaja. Ukoliko koristite prirodne zaslaði-vaèe mera je od 10 do 20 ml na 0,5 kg suvog miksa. Najèešæe korišæeniprirodni zaslaðivaèi su:

• melasa - veoma tamna, lepljiva i slatka teènost. Zbog svoje


tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila. Ukoliko supotrebni svetli boili, obièno namenjeni za zimski ribolov, bolje je koristi-ti veštaèke zaslaðivaèe.

• kukuruzni ili jeèmeni slad - dobro je pre upotrbe ovaj maltpustiti da malo prokisne, kako bi dobio karakteristièan jak miris. Koristise oko 10 ml na 0,5 kg suvog miksa. Takoðe, mo�e se koristiti i mešavinakukuruznog malta i melase u odnosu 1:1.VeštinaKao kruna cele veštine, potrebno je savladati tehniku modernog šaran-skog ribolova. Tehnika pecanja se zasniva na poznavanju tehnike pri-mamljivanja, tehnike izrade i postavljanja mamaca i tehnike plasiranjamamca i izvlaèenja zakaèene ribe. Veliki broj šarand�ija poštuje svoj ulovi prilikom izvlaèenja posebnu pa�nju poklanja brizi da se riba ne povre-di, kako bi nakon merenja i slikanja, mogla da se vrati u vodu bez posled-ica. Ovaj postupak naziva se tehnikom “uhvati i pusti” i o njoj æe biti višereèi na kraju ovog poglavlja.Tehnika primamljivanjaTehnika primamljivanja šarana mo�e biti loosefeeding ili grounbaiting.Kada se ka�e loosefeeding, podrazumeva se rasipanje zrnaste primamei mamaca na mesto pecanja. Detaljan opis ove tehnike biæe objašnjenekasnije u ovom tekstu. Groundbaiting, je termin koji oznaèava hranjenjemesta kuglama primame na bazi brašna. Veæina standardnih kupovnih idomaæe pravljenih primama upravo je na bazi razlièitih vrsta brašna.Više recepata i opise tehnika njihovog korišæenja daje se u knjizi “Tajneribolova 1”, a ovde æu se skoncentrisati samo na neke specifiène vrsteprihrana koje do sada nisu obraðivane.

• Kukuruzne pahulje (cornflake) su vrlo jeftina i kod nas retkokorišæena primama. Najbolje su se pokazale kada je mamac boili, kuku-ruz šeæerac ili kukuruz zuban (obièni kukuruz). Ove pahulje izuzetnolako upijaju boje i mirise. Priprema je vrlo jednostavna. U plastiènuposudu ili šerpu stavite �eljenu kolièinu pahulja i sipajte vrelu vodu.Ostavite oko jedan èas i napraviæe se vrlo gusta i gipka pasta. Ova pastaje idealna primama. Pravi odnos vode i pahulja, zavisi od proizvoðaèa i


najbolje je da sami kod kuæe eksperimentišete. Ukoliko �elite da dodateboju ili aromu uradite to mešajuæi ih sa vodom u kojom æete kasnije nato-piti pahulje. Takoðe, u primamu mo�ete dodati i konopljino seme, ribljebrašno ili semenke. Ukoliko �elite da dobijete manje lepljivu primamu,zamrznite na nekoliko dana nakvašene i umešene pahuljice. Prilikomrazleðivanja, jedan deo vode æe izaæi iz primame.

• Hleb jeste staromodan i veæina pecaroša smatra ga prevaz-iðenim, ali je ipak izuzetno kvalitetna primama. U gnjeèeni hleb trebadodati semenke, hranu za pse ili maèke, riblje brašno ili koncentrat, kakobi se dodatno zamirisao. Ukoliko dodajete hranu za pse i maèke, premešanja, potrebno je da ih u avanu ili blenderu usitnite do praha, pa tekonda da ih umešate. Prilikom kvašenja u vodu treba staviti arome i boju.

I na kraju, znajte da je šaranu potrebno odreðeno vreme da senavikne na ukus primame isto kao i na ukus boilija. Uvek imajte to naumu, kako bi uskladili ukuse primame i mamaca. Prilikom prihranjivanjapazite da vodu ne prehranite. Takoðe, ukoliko u vodi ima mnogo sitnebele ribe ili recimo babuški i karaša, bolje je koristiti loosefeedingtehniku. U suprotnom, jata sitnih riba æe vam dosaðivati neprekidnimpipkanjem mamaca.

Kako primer najbolje ilustruje pravilan postupak ovde æu datijedan tipièan pristup ukoliko se koristi loosefeeding tehnika primame:

U prvoj je potrebno pronaæi mesto na kome �elimo da pecamoi pripremiti ga. Kada dodjemo na vodu, meðu prvim stvarima koje trebauraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi imaprimeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 5kg bojlija i do 30kgdruge hrane u toku ribolova.

Èim se doðe na vodu na prostor koji hranimo treba baciti oko1 kg boilija i oko 10 kg zrnaste hrane. Aroma boilija i zrnaste hrane morabiti ista. Preporuèljivo je da i velièina boilija bude pribli�no velièinazrnaste hrane. Na taj se naèin æe riba, ako ništa greškom uzeti nekolikozrna boilija umesto prirodne hrane i osetiti da je i on jestiv. Cilj je šarananaviknuti na hranu. Ovo je posebno bitno na vodama na kojima se nepeca boilijima.

Ono što u prvih par dana treba uraditi je da se polako prelazina krupnije boilije - one velièine koje æete kaèiti na udicu. Dakle, svakog


dana u dnevnu kolièinu primame, smanjite udeo sitnih boilija i zrnastehrane i poveæajte udeo velikih boilija. Za oko 4 dana, kompletna prima-ma treba da je od samo krupnih bojlia. Kolièina primame od samogpoèetka mora zavisiti od vode i oèekivanog broja riba koji tu �ivi.Generalno gledano, svakog dana treba kolièinu hrane smanjiti za 50% uodnosu na prethodni dan. Osnovna zamisao kod primamljivanja je dase riba navikne na hranu, ali da se ne nahrani. Ovo posti�emo dodavan-jem laksativa, sredstava koje podstièu probavu, u primamu. Šaran æe sezbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto, što je preduslov zadobar ulov.

Nije realno oèekivati velike ulove na samom poèetku. Ribi jepotrebno par dana vremena da se navikne na novotariju i to joj se moraomoguæiti. Od vas zavisi da li �elite da prvih dan-dva pecate ili samo dakampujete kraj vode. Veæ od treæeg dana, postoji šansa da je šaranprobao boili �eljene velièine i da æe krenuti za mamcem na udici. Tukreæemo u drugu fazu.Tehnika pripreme i upotrebe mamaca - boilaU knjizi “Tajne ribolova 1” dato je preko 40 proverenih mikseva za boile,meðutim sam postupak izrade nije dat do tanèina. Cilj ovog teksta jeupravo da se taj postupak pojasni.

Ukratko prvi korak u pripremi boilia je da se napravi pasta.Nakon toga se pasta rolja u kuglice �eljene velièine, koje se nakon togakuvaju, prosušuju i na kraju koriste ili zamrzavaju. U sastav boilia uvekulaze jaja, arome i zaslaðivaèi i sam osnovni praškasti miks.

Krenimo sa jednim ilustrativnim primerom. Praviæemo jednos-tavne pirinèane boile, koji su iako vrlo jednostavni, izuzetno lovni. Prvoje potrebno da napravimo suvi miks. U veæu šerpu ili plastiènu posudutreba usuti 250g griza, 125g pirinèanog brašna (ukoliko ne mo�ete danaðete brašno u blenderu ili mikseru za kafu sameljite pirinèana zrna) i125g sojinog brašna. U ovaj miks dodajte jednu kafenu kašièicu crveneprehrambene boje u prahu i sve dobro izmešajte. Ukoliko ne mo�ete danaðete boju u prahu, veæ teènu boju, onda je nemojte umešati u suvimiks veæ u jaja. Ovako napravljen miks ne mora se odmah iskoristiti.Prespite ga u papirnu vreæu i smestite na suvo i hladnije mesto.


Kada odluèite da boilie napravite, preðite na sledeæu fazu. Prvoje potrebno da napravite adekvatan miks aroma i zaslaðivaèa sa jajima.U plastiènu posudu razbite 4 jajeta, dodajte arome i zaslaðivaèe. Vrlo jebitno da dodate taènu kolièinu aroma. Informacije o merama moraju senalaziti na svakom pakovanju. Ukoliko koristite teènu prehrambenu boju,dodajte je sada u jaja. Viljuškom dobro ulupajte jaja i dodatke.

Sada je pravo vreme da donesete i prethodno pripremljen suvimiks. Polako i pomalo dodajte suvi miks u jaja neprestano mešajuæi. Uprvi mah dodajte oko jedne pune šolje suvog miksa u jaja i napravitepoluteènu masu. Ostavite je da odstoji oko 5 minuta. Polako, nastaviteda dodajete suvi miksi, neprstano mešajuæi viljuškom. U jednomtrenutku, masa æe postati pretvrda, pa nastavite da mesite rukama. Kadaumešate kompletnu kolièinu suvog miksa prelazite na treæu fazu.

U ovoj fazi treba izraditi boile �eljene velièine. Kako ih pravitesami, nemojte biti lenji i napravite ceo dijapazon velièina. Ovo æe vamtrebati, posebno na vodama gde je potrebno ribu naviæi na krupnijeboile, prvo im bacajuæi sitnije. Pravilo je da boili treba da je okrugao.Ovakav oblik je najlakši za izbacivanje na velike daljine. Meðutim, neka-da je upravo boili drugog oblika (kupa ili valjak) mnogo atraktivniji zaribu i mo�e doneti ulov kada ga drugi na vodi nemaju.

Ovako pripremljene boile treba još skuvati. Najbolje je koristitidublji sud i rešetku (Vrlo jeftino se mogu naæi priruène friteze pogodneza korišæenje na štednjaku koje su idealne za ovaj posao). U sud jepotrebno sipati vodu i saèekati da ona provri. U meðuvremenu na �icuporeðajte boilie. Kada voda poène da vri, spustite �icu sa bojlima uvodu i saèekajte oko 2 minuta. Nakon toga ivadite boile i pustite da seiskaplju. Rasporedite ih po èistoj krpi i ostavite da se prosuše i ohladeoko pola sata. Ovako pripremljene boile mo�ete spakovati u plastiènevreæe i koristiti odmah ili zamrznuti za kasniju upotrebu.

Nekada, a posebno kada je dno vode na kojoj pecate izuzetnojakog mirisa (velika kolièina mulja organskog porekla) pa mo�e uticati namiris mamca, dobro je koristiti pop-up boile. Pop-up boili su u stvariboili koji plivaju u vodi, umesto da tonu. Prilikom pozicioniranja, ovi boilise podi�u sa dna, ispravljajuæi dlaku. Udica ostaje na dnu ili se i onablago podi�e ka gore. Riba, rijuæi po dnu, nailazi na mamac koji mu je


prezentovan na par santimetara od dna, te ga lako uoèava. Sama izradaovih boila mo�e biti:

• upotreba polistirena ili plute - Za ovu metodu koristi se istimiks kao i za normalne boile, ali se prilikom formiranja kuglice u sredinusvake postavlja plutana ili polistirenska kuglica. Nakon toga se kuglicekuvaju kao i normalni boili. Ovako dobijeni boili imaju istu aromu i bojukao i normalni boili i ne treba im dodavati nikakve aditive.

• obrada u mikrotalasnoj peænici - Umesto da u svaki boiliutiskujete po jednu plutanu ili polistirenku kuglicu, u ovoj metodi potreb-no je da boili ispeèete u mikrotalasnoj peænici. Osnovni miks sepriprema kao i kod normalnih boila, samo se ne kuva, veæ se peèe umikrotalasnoj peænici. Istovremeno se mo�e obraditi oko 30 boila od14mm. Pecite ih oko 2min. Ako se nakon ovog perioda na njima nepojavljuju znakovi pregorelosti ili dima, pecite još 15 sekundi, sve vremepazeæi na njih. Ponavljajte peèenje od po 15 sekundi onoliko puta dokboiliji ne poènu da se dime. Zapamtite to vreme. Vrlo je bitno da svakiput postavite isti broj boila iste velièine, kako bi taèno znali koliko trajepriprema. Recimo za 30 boila 14mm, potrebno je 2 minuta i tri puta po15 sekundi na maksimumu da bi poèeli da se dime. Kako vama ne tre-baju prepeèeni boili, oduzmite poslenjih 15 sekundi i dolazite do togada vam je za idealne pop-up boile potrebno 2 minuta i 30 sekundipeèenja. Vrlo je bitno da imate u vidu da ovo vreme zavisi od broja ivelièine boila koje peèete, pa je neophodno da mera uvek bude ista.Pazite na to da se peèenjem jedna kolièina arome gubi, pa je dobra pre-poruka da dodate oko 50% više arome i mirisa u osnovni miks, nego kodredovnog boila.

Bez obzira da li koristite obièan ili pop-up boili, preporukajednog broja šarand�ija je da neposedno pre upotrebe, boili umoèite ilina njega nakapljete dodatnu kolièinu arome, kako bi ga uèinili atraktivni-jim. Ovo se èini umakanjem i natapanjem boila - Ukoliko se odluèite zaovaj naèin, prvo morate razbla�iti aromu i do 10 puta, jer bi direktno nat-apanje boila u èistu aromu, naèinilo presna�an boili, koga ribe ne bi radouzimale. Pored standardnih kupovnih aroma, za ovu svrhu moguposlu�iti i prehrambeni èokoladni ili voæni prelivi za torte ili sladolede irazna ulja. Vrlo je bitno da obratite pa�nju na to da se aroma rastvara u


rastvaraèu. Poznato je da se slièno u sliènom rastvara, pa i rastvor u rast-varaè moraju biti sliène koezistencije. Naime aroma mo�e biti uljana ilialkoholna. Ukoliko je alkoholna, ona æe se dobro rastvarati u vodi i boilitreba umakati u vodeni rastvor arome. Meðutim, ukoliko je aroma uljana,ona æe se u vidu kapljica naæi na površini vode i efekat umakanja boilabiæe kao da ste ih umoèili u èistu vodu. Za uljane arome, koristiteslabomirisna rafinisana biljna ulja. Ukoliko �elite mo�ete koristiti mešavinuaroma, meðutim obratite pa�nju da su ili sve arome uljane ili da se sverastvaraju u vodi. U suprotnom efekat neæe biti oèekivan.

Boili treba u aromi da stoji bar 24 èasa, mada je prava meranedelju dana i više. Što bude du�e stojao aroma æe se bolje upiti.

• za Crveni recept pomešati: 40 ml glicerina, 1/4 šolje šeæera,30ml crvene boje, 30ml arome badema, 2 kašike meda.

• za Zimski recept pomešati: 30 ml arome ruma, 30 ml aromebadema, 30 ml arome meda, 20 ml glicerin, na vrh kašike neke fluores-centne boje.

• za Voæni recept napraviti rastvor fruktoze u vodi. Uzeti oko25 ml ovog rastvora i dodati mu 50 ml glicerina, 5 ml neke arome.

I na kraju ovog dela o boilima ostaje još par preporuka o tomekoje boile kada koristiti. Dva su osnovna pristupa:

• Biti drugaèiji - ovaj prilaz se zasniva na ideji da ribe vre-menom postaju sve odbojnije prema boilijima. Razlog je taj što se nakonhvatanja i izvlaèenja riba ponovo pušta. Nekoliko puta uhvaæena riba naboile poèinje da povezuje boili sa onim što joj se kasnije dogaða i poèin-je da ga izbegava.

• Biti isti - ovaj prilaz poèiva na èinjenici da se šaran u prirodine hrani boilijima i da je potrebno odreðeno vreme da se navikne nanovu hranu. Pecati na hranu na koju svi pecaju znaèi eliminisati vremenavikavanja.

Najzad, kada pecate prvi put na nekoj vodi, proverite kakvo jedno. Ukoliko je èisto svaki boili mo�e doæi u obzir. Meðutim, ukoliko jedno puno organskog otpada, a to æete primetiti po mirisu boila, potreb-no je koristiti jako mirisne smeše, kao što su one sa mirisom ribe.


Tehnika plasiranja mamcaJedan broj šarand�ija i dalje koristi hranilice. Oko njihove upotrebe mišl-jenja su podeljena. Sa jedne strane, prednost im je što na isto mestopada i primama i mamac, ali im je mana što je kolièina primame mala, štose teško koristi zrnasta primama i što prilikom izvlaèenja i borbe saribom, hranilica vrlo lako zapne za prepreke, što mo�e dovesti do gubit-ka ribe. Ukoliko se ipak odluèite da koristite hranilicu, što je èesto i pre-poruèljivo na lakim vodama, treba to uraditi na sledeæi naèin. Prvo,hranilicu napunite primamom, a onda u primamu utisnite mamac (boileili kukuruz) zajedno sa dlakom. Pazite pri ovome da ne umrstite dlaku uhranilicu. Ideja je da šaran, privuèen hranom iz hranilice, pronaðe i boil-ije umešane sa primamom na dnu. Ovaj metod, ako je pravilno plasiran,mo�e doneti izuzetne uspehe, posebno tamo gde riba nije navikla naboilie.

Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati mašinicu sve dokolovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenommestu. Ako preklopite mašinicu, najlon se neæe moæi izvlaèiti i mamac æeu poluluku padati, po pravilu bli�e obali. Nakon smirivanja olova, polakonamotajte višak najlona i smestite štap na pod. Namestite indikatore trza-ja i èekajte.

U drugoj fazi, šaran se navikao na mamac i treba dodavati samoonoliko primame, koliko je potrebno da mu se ne dozvoli da ode i hraninegde drugo. Nemojte preterivati. Bolje je bacati manje kolièine višeputa u toku dana, nego raditi jedno jako prihranjivanje. Tehnika izvlaèenja zakaèene ribeU sluèaju trzaja, kontra treba biti odluèna, kako bi se udica zabila u usnušarana. Po pravilu upecan šaran be�i prvo ka suprotnoj obali, a nakontoga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imatedovoljno najlona na špulni. Dakle, ako je mašinica sa kvalitetnom koèni-com, ona æe u ovom prvom udaru, besprekorno puštati najlon,neprekidno umarajuæi ribu. Kada se riba smiri i zaustavi, potrebno ju jepolako privuæi ka obali. Sem ukoliko vam je mašinica izuzetno kvalitetna(sa pu�nim prenosom), nije preporuèljivo ribu privlaèiti okretanjemruèice. Mnogo je bolje to raditi podizanjem vrha štapa. Kada riba krene


ka vama, pratite njeno pribli�avanje namotavajuæi najlon. Kada riba kreneod vas, podignite vrh štapa nagore. Na taj naèin èete rasporediti silu poštapu i on æe pored koènice na mašinici izmarati ribu.

Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Kada riba odluèno kreneu ne�eljenom pravcu, postoji jedan dobar manevar. U prvom trenutkublago popustite tenziju najlona, ali nikako ne ispuštajuæi kontakt saribom, a onda nakon par sekundi povucite ribu u �eljenom pravcu. Uvelikom broju sluèajeva, riba æe se okrenuti tamo gde vi �elite. Ukolikozaplete najlon u travu i ukoliko ne mo�ete da je odatle izvuèete, a da nepokidate sistem, pokušajte da otpustite najlon i ostavite štap u dr�aè.Èesto æe riba izaæi iz trave ka dubini i na taj naèin sama se odmrsiti.

Kada ribu uspete da dovedete do obale, potrebno ju je prih-vatiti meredovom. Pravilno je da se meredov postavi u vodu, a onda dase riba štapom polako uvede u njega. Jurenje ribe meredovom popliæaku, èesto dovodi do gubitka ulova.

Ukoliko ste pobornik "Uhvati i pusti" pokreta, pogledajte udodatku tekst o tome kako da ribi nanesete minimalna ošteæenja pri-likom izvlaèenja i kako da je vratite u vodu a da ne do�ivi šok.


Presavijte strunu kao na slici iznad... ... pa naèinite èvor ...

...iglom probodite boili... ...zkaèite èvor vrhom igle i provucitestrunu kroz boili...

...provucite strunu kroz alku udice... ...zave�ite “èvor bez èvora”,tako što æeteobmotati vrat udice od alke ka vrhu 8-10 puta, a zatim vratiti namotavanje kaalki još 2-3 puta i provuæi strunu kroz

alku...

...na kraju postavite stoper i zategnite sistem

Najjednostavni naèin postavljanja boila na dlaku


Carp World Popoviæ Naš najtrofejniji Carp team

www.carp-yu.co.yu

Carp World Popoviæ

Brzinski lov beovica

Meè tehnike

Nije redak sluèaj da se na nekojvodi mo�ete naæi ispredogromnog jata beovica. Uz pravil-

nu primamu, mamce i dobro podešen pribor, za kratko vreme mo�euloviti lepu kolièinu riba. Lov beovica vem neæe doneti kapitalne ulove,ali mo�e biti izuzetno atraktivan u onim danima kada druge ribe ne rade,kada ste na odmoru i nemate kod sebe kompletan ribolovni pribor, kaoi kada �elite da se odmorite od svakodnevnog �ivota. Treba reæi da mladiupravo ovakvim ribolovom zapoèinju svoj kontakt sa vodom. Da bi ihohrabrili da nastave i savladaju sve tehnike modernog ribolova, iskusnijipecaroši bi trebalo da im ovaj lov uèine što efikasnijim. U ovom tekstunalazi se osnov sa akcentom na sportski aspekt ove tehnike ribolova.

Prvi korak koji je potrebno da uradite da biste se okušali uribolovu beovica, jeste da se upoznate sa njihovim osobinama, staništi-ma, mamcima i primami. Sve ove informacije su detaljno date u knjizi“Tajne ribolova 1”. Uovom tekstu æemo razmatrati samo one informacijekoje su karakteristiène za ovu tehniku.

Ukupna kolièina ribe koju mo�ete uloviti ovom tehnikom zajedno popodne je i do 7kg. Ako znate da je te�ina beovica oko 15 g,jasno vam je da je ovaj stil pecanja pre svega sportski i vrlo zanimljiv.

Na nepripremljenim mestima, bez primame, beovice napadajumamac periodièno. Kada jato doðe, u proseku se peca po jedna beovi-ca na minut, meðutim, jato brzo pretra�i kompletan areal i nastavlja dalje.Tada nastaje du�i period neaktivnosti. Cilj ove naše tehnike je da jatozadr�imo što du�e i na taj naèin maksimalno smanjimo vreme neak-tivnosti. Obièno je prvih sat vremena najneaktivnije, jer se èeka da jato22 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

doðe. Ovo èekanje mo�e biti i mnogo kraæe, ali je prosek oko sat vre-mena. Nakon tri do èetiri sata broj ugriza po minutu je najveæi, a nakontoga se polako smanjuje. U zavisnosti od naše veštine, ovo smanjivanjemo�e biti veæe ili manje. Iskusan pecaroš mo�e upecati po jednu beovicusvakih 10-15 sekundi. Pripreme Kada se ispred vas naðe jato gladnih beovica, nije teško i uhvatiti ih.Idealna udica je velièina 20 ili 18, a najlon mo�e biti i veæe nosivosti negošto su one. Idite na najtanje najlone koji æe vam omoguæiti lagodnopecanje. Dakle da se ne mrse i ne uvijaju. Nosivost od 1,4 kg je sasvimdovoljna da izvuèe i mnogo veæe ribe od beovice. U ovom sluèaje nemapredveza veæ se isti najlon ve�e za vrh štapa, na njega se postavi plovak,minimalna kolièlina olovaca i na kraju udica. Ukoliko pecate ribe sa dna,olovo postavite što bli�e udici jer u tom sluèaju prirodna prezentacijamamca nije bitna. Ukoliko pecate pri površini ili u srednjem delu, olovopodignite koliko mo�ete, a da vam kontra ostane dovoljno brza i da uti-caj strujanja vode ne bude prevelik. Bodorka pri uzimanju ne �vaæemamac, veæ ga ne�nim ustima obuhvata i guta. To vam omoguæava da naistog crviæa ili glistu, mo�ete uhvatiti i desetak riba.

Mestu pecanja treba maksimalno priæi, kako bi mamac moglilako da plasirate na �eljeno mesto, a da vam pri tome polo�aj ruke budeugodan. Naime, kod ovog metoda, štap neprekidno dr�ite u ruci. Štapuhvatite oko 50 cm od kraja. Dr�ite ga šakom sa strane, tako da vamlagodno ulegne u ruci. Da bi dodatno olakšali dr�anje, oslonite kraj štapana donji deo podlaktice, sve do lakta. Idealan, balansiran štap, bi treba-lo da blago prete�e unapred, èineæi minimalan pritisak na vašu podlak-ticu i zglob. Meðutim, veæina štapova nije balansirana, što ote�ava nji-hovo dugotrajno dr�anje. Štap se balansira dodavanjem adekvatnogote�anja ispod kapice na zadnjem kraju.

Mre�asta, pletena èuvarka sa širokim otvorom (bar 60 cm) jeidealna za ovu vrstu ribolova. Postavite je pored vas, tako da lako ubacu-jete upecanu ribu. Svaka sekunda koju uštedite prilikom skidanja ribe saudice, je dragocena, jer æete u ukupnom skoru imati više riba i u sluèajuda ste na takmièenju, veæe šanse za pobedu.

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu Ribolovne tehnike 23

Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. Trudite seda ih samim cimom štapa izbacite iz vode, tako da ako se budu iotkaèile, po inerciji nastave da lete ka vama. Takodje mislite o tome damamci i primama budu pri ruci, jer æe to dodatno smanjiti trošenje vre-mena. PriborIdealno je da na pecanje ponesete èetiri nameštena štapa od po 4,5m,3,5m, 2,5m i 1,5m. Na poèetku koristite najdu�i štap, meðutim, kakoribolov odmièe, pravilno rasporeðenom primamom, jato æete privuæibli�e obali i samim tim preæi na kraæi štap. Cilj vam je da pecate na 1,5 mštapu, jer on omoguæuje najbr�e rukovanje. Ukoliko nije dozvoljeno dakoristite taj broj štapove, koristite štap du�ine koja je propisana, a popotrebi ga mo�ete skratiti skidanjem nastavka. U isto vreme potrebno jeda skratite i najlon. Ova operacija vam neæe uzeti mnogo vremena,meðutim, ukoliko se jato opet udalji od obale, vreme potrebno daponovo produ�ite najlon je dosta veliko.

Kada pecate klasiènom teleskop-pecaljkom izaberite štap èiji jevrh maksimalo mekan, što æe vam omoguæiti lagodne zabaèaje lakog sis-tema, a rukohvat èvrst. Ovakav štap æe u svom srednjem delu biti sred-nje mek i neæe se previše uvijati zbog uticaja boènog vetra ili pomeran-ja vaše ruke.

Du�ina najlona mora biti takva, da kada podignete štap iz vodeudica doðe taèno gde vam je leva ruka (ukoliko pecaljku dr�ite desnom)ili malo du�a. Ovo æe vam omoguæiti da lako skinete upecanu ribu saudice. Imajte na umu da prekratak najlon uvek morate dodatno dapovuèete ka sebi, što æe napnuti štap i ote�ati otkaèinjanje ribe sa udice.Sa druge strane predugi najlon æe se prilikom zabacivanja kaèiti i za rukei za okolinu.PrimamljivanjePrihranjivanje beovica je najsliènije hranjenju jata golubova u parku.Potrebno je da bude konstantno i srazmerno jatu inaèe æe ono ili daotpliva ili æe prestati da se interesuje za vaš sledeæi zabaèaj. Pri svakomzabaèaju, dakle svakih 15 do 20 sekundi, potrebno je da bacite po 3 do

24 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

4 bela crviæa i po jednu kuglicu primame velièine oraha svakog minuta.Hranite mesto udaljeno oko 2 m od vas. Krupnije beovice æe se uveksakupljati par metara dalje od mesta koje prihranjujete, tako da æe saovakvim prihranjivanjem, one biti taèno tamo gde zabacujete.

Mamac menjajte èim primetite da je broj udaraca opao. Nikadane èekajte dugo sa starim mamcem, ako je on neatraktivan. Ukoliko jevoda obojena, crveno i bronzano obojeni mesni crviæi su se pokazalilovnijim. TehnikaOsnova je da uhvatite ritam u zabacivanju i izvlaèenju riba. Na poèetkuæe taj ritam biti sporiji, meðutim, kako trzaji budu uèestaliji, tako æe ovajritam više lièiti na ritmièno kru�enje štapom. Nakon zabacivanja, pustiteda strujanje vode odnese mamac i plovak na mesto i saèekajte da se plo-vak ispravi. Plovak æe lako i na najmanji trzaj ribe reagovati i vi trebaodmah da kontrirate, pazeæi i usmeravajuæi ribu ka vama, kako ne bi, usluèaju da spadne sa udice, pala u vodu. Obratite pa�nju na rastinje izavas. Svako mršenje najlona u njega prouzrokovaæe gubitak vremena kojimo�e da vas košta plasmana.

U toku ribolova, uvek posmatrajte da li je došlo do usporavan-ja ovog ciklusa. U tom sluèaju je bitno da pravilno reagujete. Mogu sedesiti dve stvari:

• da je jato promenilo dubinu na kojoj se nalazi - tu trebaodmah pomeriti plovak

• da je jato otišlo dalje od ili bli�e ka obali - i tu treba promeni-ti štap ili istom modifikovati du�inu


W

Pecanje na konoplju kao mamac

Kvalitetne bodorke se najboljepecaju na konoplju kao mamac.Potrebno je poznavati tehniku,

kako bi uspeh bio zadovoljavajuæi. Osnovna stvar zbog koje mnogiodustaju prerano od pecanja na zrno konoplje je, što je u poèetku goto-vo nemoguæe, i pored mnoštva trzaja, zakaèiti ribu. Naravno, nakon satili dva pecanja ovaj problem se praksom sam rešava. Kako je ovaj naèinpecanja više od same promene mamca, u ovom tekstu æe se obraditiupravo ove specifiènosti. Èitaocu se predla�e da u knjizi “Tajne ribolova1”, detaljno prouèi naèin pripreme konopljinog zrna za ribolov.

Najveæa prednost konoplje je što æete na nju pecati krupnijeprimerke. Kako su konoplja (i kasteri ili �ito recimo), tvrði mamci odcrviæa, hleba i glista, sitnije ribe sa ne�nijim ustima nisu za njih zain-teresovane, pa æe krupnije uspeti do njih da doðu. Odavde zakljuèujeteda tvrði mamci zapravo vrše selekciju i koristite ih onda kada u vodi imapuno sitne ribe.

Druga prednost konoplje je da nikada ne mo�ete prehranitiribu. Koliko god da bacite konoplje, ona æe ispustiti više ulja, koje æeopet još jaèe primamiti ribu. StrategijePrva strategija je ona kojom se pecaju bodorke i ostala krupnija belariba. Primama je konoplja koja se baca loosefeeding tehnikom koja jeobjašnjena u knjizi “Tajne ribolova 1”, a udica se mamèi jednim zrnomkonoplje. Na samom poèetku bacite malo primame i zabacite mamac nasamo dno. Kada poènu trzaji, polako smanjite dubinu sa svakim zabaèa-26 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

jem, do onog trenutka, kada je signalizacija plovkom dovoljno brza, dakontra bude efikasna.

Druga strategija je ona kada se pravi atraktivan “prekrivaè” odzrnevlja konoplje na dnu vode kojim se primamljuju velike ribe dna kaošto su mrena ili linjak. Kada pravite “tepih” potrebno vam je oko 4 litrekonoplje, pomešane sa kasterima ili kukuruzom šeæercem. Kao mamackoriste se dva kastera ili glista na udici. PriborOsnovni razlog promašaja je preteška oprema. Bodorke same po sebistidljivo uzimaju mamac i sve to zajedno doprinosi velikom broju pro-mašaja. Prvo što treba imati na umu je da štap treba da je što br�i i lakši.Najlon podveza, posebno u bistroj vodi, ne bi smeo biti preko 0,06 mm.Plovak treba da je minimalne nosivosti, kako bi i olovce ispod bilo naj-manje moguæe.

Kada je god moguæe pecajte sa dugim pecaljkama bezsprovodnika ili štekama, kako bi vrlo lak plovak mogli da bacite dovoljnodaleko. Na sreæu, konoplja je efikasna i na daljinama od 4 m od obalepa nadalje, pa vam neæe biti potrebni predugaèki štapovi.

Obratite pa�nju da su zrna konoplje dosta teška, mnogo te�anego crviæi ili kasteri, te da æe u tekuæim vodama, uticaj vode biti mnogomanji na njihovo rasejavanje po dnu. Dakle, zrna konoplje su brzotonuæai pecanje se odvija na istom mestu ili malo nizvodno od onog mesta gdeprilikom bacanja padnu na površinu vode.

Plovak koji treba montirati je dugog uskog tela sa kratkomantenom, napravljen od balze. Ovakav plovak æe sam, èesto i bez olovapravilno le�ati na vodi i prilikom i najmanjeg trzaja prikazati to ribolovcu.

Na kanalima i plitkim mirnim vodama, sistem podesite tako damamac potpuno le�i na dnu. Leti, kada primamljujete pomalo i èesto,uspeæete da podignete ribu sa dna pa je potrebno smanjiti dubinupecanja, pomeranjem plovka ka mamcu. Ako du�e vreme pecate naistom mestu, uz stalno, ali kolièinski malo primamljivanje, mo�ete pomer-iti mamac i u gornju polovinu vode. Na ovaj naèin æete selektovati udarena najkrupnije komade, meðutim vreme izmeðu dva udarca mo�e bitiizuzetno dugo. Zimi je ipak moguæe pecati samo na dnu.


U slièaju kada pecate na dubljim ili br�im vodama, treba uzetite�i plovak u obliku štapiæa koji æe se što pre uspraviti. I dalje koristiteminimalno olovno ote�anje.

Kada je izuzetno vetrovito, posebno kada vetar duva nizvodno,izaberite vagler sistem monta�e. Pravilo je da jaèi vetar tra�i te�i sistem ite�a olova.Preporuke

• Na mešovitim vodama, nije loše pored semena konoplje, pro-bati seme ptièije grahorice. Peca se na udici u opsegu od 14 do 18.

• Drugi predlog je da koristite zrele bobice zove na udice od 16do 20.

• Neki ribolovci smatraju da za jedan broj promašaja nsu krivipecaroši, veæ to riba napada olovca. Da bi ovo izbegli, probajte dagrupišete olovca umesto da ih razvlašite po najlonu.

• Još jedna veština je da vam najlon bude uvek nategnut. Dakle,ne dozvolite da se najlon nakon zabaèaja slobodno opusti sve do smiri-vanja sistema, jer bi u tom sluèaju imali situaciju u kojoj ne mo�ete dareagujete na ugriz ribe. Ukoliko najlon dr�ite blago nategnutim, verovat-no æe se riba, koja uzima mamac u padu, sama upecati.


I

Pecanje diberom

Diber je plovak koji se skoro samispravlja u vodi bez potrebedodavanja ote�anja ili uz dodatak

vrlo malog ote�anja. Ovaj plovak ima kupast vrh bez antene. Mogu bitidugaèki od 2 do 10 cm i široki na vrhu od 5 do 7 mm. Po pravilu seoptereæuju sa dva olova br 12 ili èetiri br 6. Kada se dodatno optereti,on mo�e skoro savim utonuti u vodu i tada je izuzetno otporan na vetar.Ova osobina ga èini idealnim za prezentovanje potpuno nepomiènihmamaca na samom dnu što ga èini idealnim za pecanje bodorki, ali išarana. U ovom tekstu æemo se skoncentrisati na varjantu pecanjabodorki, jer je mnogo dinamiènija od šaranske verzije. Zimska i letnja varijantaZimi se riba nalazi na dnu ili u donjoj treæini vode. Pecanje je uglavnomorjentisano na kastere kao mamce. Idealno bi bilo ote�anje od pet došest olova broj 10., koje treba pravilno rasporediti po najlonu.

Leti vredi probati pecanje u pliæacima pa je potrebno koristitiminimalne dibere, duge oko 2cm. Opteretite ih tako da im samo vrh viriiz vode. Ukoliko je voda pliæa od 30 cm, bolje je dibere vezati samo krozdonju alku i ostavit da se slobodno ljuljaju po najlonu, jer æete smanjitibroj mršenja pri zabacivanju. Na najlon postavite po jedno olovo pre iposle dibera koja æe slu�iti kao stoperi, ali i kao dodatna ote�anja.

Za obe varjante sistem mora biti potpuno usaglašen. Ukolikopecate vrlo sitnu ribu idite na najmanju moguæu debljinu najlona. Udicatreba da je u opsegu 18 do 20 u zavisnosti od mamca. Primama je i ovdeod esencijalnog znaèaja. Kako su bodorke oprezne ribe, potreban im jeSponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 29

izuzetno ne�an prilaz. Na poèetku ubacujte oko 10 kastera sa svakimtreæim zabaèajem, a kada riba poène da se javlja, polako poveæavajtekolièinu primame. Tehnika

Pre poèinjanja ribolova merenje dubine je neophodno, jer sebodorke pecaju na samom dnu sa 5 do 10 cm du�im sistemom koji le�ina dnu. Što je vreme vetrovitije, potreban vam je du�i sistem, ali i višenajlona na štapu (posebno ako pecate štekom) da bi prezentovati apso-lutano miran mamac. U ovom sluèaju najlon nikako ne sme biti nategnutizmedju vrha štapa i plovka, jer æe se pokret vrha štapa preneti namamac.

Kada doðe do trzaja nemojte �uriti sa kontrom. Svaka rana kon-tra mo�e uzrokovati gubitak ribe, koja æe èesto uplašiti ostatak jata.Pravovremena kontra je tek onda kada plovak potpuno nestane podvodom.Specifiènost tehnike za šaraneLeto je pravo vreme za ovu tehniku. Ribu tra�ite u plitkim delovima vode( ne dubljim od metar), prihranjujte loosefeeding tehnikom. U ovomsluèaju, mo�e vam se desiti da riba uzme mamac i pri samom tonjenjuudice. Koristite manje dibere, jer su lakši i stvaraju manji otpor. Najlontreba da je elastièna debljine 0,12 za bodorke i 0,20 za šarane, a pod-vez treba da je 0,10 mm za bodorke i 0,18 za šarane.

Diberi su takoðe izuzetno pogodni leti kada pecate na travomobraslim površinama. U tom sluèaju mo�e vam se desiti da naletite i nalinjaka, posebno ako pecate na mirnim vodama i mrtvajama. Ukolikopecate štekom, obavezno pri ruci dr�ite dodatni segment, jer æe i šarani linjak probati da energiènim begom u dubinu ili u travu se oslobodeudice.

Kako se zima pribli�ava, zabacujte sve dalje u dublju vodu.Koristite veæe dibere koje je potrebno ote�ati i sa èetiri olovca broj 6.


i

Ribolov šarana vaglerom

Na ovakvim vodama broj šarana seveštaèki odr�ava visokim u odnosuna ostale ribe. Idealan metod

ribolova na ovim mirnim vodama, je lov vagler metodom. Jedna od najveæih zabluda meðu našim ribolovcima je da je

šaran iskljuèivo riba dna i da se ne mo�e pecati u drugim slojevima vode.To je daleko od istine. Jedan od najpoznatijih tehnika ribolova šarana jelov na površini vode i ona odmah razbija ovu iluziju. Ideja vagler meto-da je da se šaran loosefeed tehnikom izdigne sa dna u srednji i gornjisloj vode. U tom sluèaju se šaran ponaša najsliènije pastrmci. Naime, oniz veæe dubine prati svaki od baèenih komada prihrane i napada još dokpada.

Pa�ljivom tehnikom prihranjivanja, moguæe je uèiniti da vodaprosto vri od gladnih riba. Ideja je da se svakih tridesetak sekundi bacimala kolièina mesnih crviæa. Sada veæ vidite da vam je za ovu tehnikupotrebna malo veæa kolièina mesnih crviæa, pa vam preporuèujem da ihsami uzgajate na naèin koji je dat u knjizi “Tajne ribolova 1”.SistemPotreban vam je onaj vagler sistem koji æe vam omoguæiti da lako i pre-cizno zabacite u hranjeno podruèje i koji æe omoguæiti da mamacprirodno pada. Klasièan vagler sistem, kod koga je kompletno ote�anjeskoncentrisano oko samog dna plovka sa obe strane i bez ijednog olovadalje od plovka ka mamcu se nameæe kao idealno rešenje. Meðutim,sledeæa reèenica æe verovatno šokirati mnoge ribolovce. Udica na trebada bude udaljena od plovka više od 35 do 45 cm. Dakle. kompletanSponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 31

ribolov se oèekuje na dubinama do 50 cm. Svaki zabaèaj na veæim dubi-nama, na mestima koja su prihranom pripremljena, verovatno vode kapromašaju.

Kako mamac pada, praktièno bez ikakvog ote�anja, prirodnimpadom, riba neæe posumnjati u njega i rado æe ga i neoprezno zgrabiti.Svako propadanje mamca dublje, riba neæe registrovati kao prirodnimamac i verovatno mu se neæe ni okrenuti. Odmah nakon uzimanjamamca, riba æe pokušati da se vrati u sredinu vode, odakle je vrebala idotada. Meðutim, zbog du�ine najlona, štap æe sam dati kontru i riba æeu 90% sluèajeva biti zakaèena.

Sada postaje jasno da je u ovoj tehnici plovak samo marker kojipokazuje gde treba bacati prihranu, a da se trzaji ogledaju na vrhuštapa.

Pitanje kontre kod ove tehnike zavisi sa kojim štapom pecate.Ukoliko radite sa klasiènom dugaèkom dubinkom ili teleskopom namen-jenom dubinskom ribolovu, kontriranje treba da je uobièajeno i slediuobièajena borba sa ribom. Meðutim, ukoliko pecate štekom ili dugimpec-pec štapom, svaka kontra bi dovela do loma opreme, posebno akoje riba velika i ako krene od vas. U tom sluèaju najva�nije je da ne panièite- oèekujte jak prvi trzaj. Ukoliko riba ne krene odmah ka trsci ili podvod-nim preprekama, ne pokušavajte da je zaustavite na silu. Dr�ite najlonzategnutim i probajte da procenite kolika je riba u pitanju. Kod šarana jenajbitnije da mu ne dozvolite da bude glavni, da vas zbrza i prevari. Ceosistem dr�ite maksimalno nategnutim, ali ne dozvolite da doðe do lomaili pucanja najlona. Polako i uporno vodite ribu ka vama. Ne dozvoliteda vas riba šeta po obali i da se zbog toga uspanièite. Cilj je da nikadaneotpustite najlon i time dozvolite da šaran naèini brzi pokušaj bega uneku stranu. Ovakav cim æe u veæini sluèajeva znaèiti i gubitak ribe.

Ukoliko je riba izuzetno jaka i ukoliko je uspela i pored vašihnapora da se domogne trave ili podvodnih prepreka postoji više sce-narija koje je moguæe realizovati da bi se ona oslobodila i izvukla.

Kada oseæate vibraciju ribe na štapu, a trava u koju je ribapoblega , je meka, dovoljno je da i dalje najlon dr�ite blago nategnutim.Riba æe sama da polomi ne�ne stabljike trave i da izaðe na èistinu.

Drugi metod je da štap spustite na zemlju i olabavite najlon.


Vrlo èesto æe riba sama da se odpetlja. To mo�e biti kroz 5 ili 10 minuta,a pravi trenutak je onaj kada najlon ponovo bude poèeo da se pomera.Kada se to desi, uzmite štap u ruke i nastavite sa borbom.

Najzad, nekada se dešava da se riba toliko uvuèe u travu, da iznje ni ne �eli da izaðe. Kao poslednju šansu, probajte da vrhom mere-dova promešate po travi, kako bi ribu uplašili. U suprotnom riba jeverovatno izgubljena. Kako zavarati šaranaPre svega treba imati na umu da bi svaku veæu udica šaran odmah prime-tio. Verovali ili ne ovde se koriste udice velièine 18 do 21. Pokazalo seda je kvalitetna sitna udica na jakom najlonu izuzetno izdr�ljiva, a zbogsvoje sitnoæe, vrlo teško spada.

Stalno prihranjivanje je neophodno da bi se šaran privukao inavikao na njega kao na izvor hrane. Mamac mora da imitira prihranu, paga je potrebno sa vremena na vreme pomeriti.

Plovak u ovom naèinu ribolova ima funkciju markera, pa nijebitno kakav vagler koristite.

Ukoliko u vodi nema mnogo riba, nemojte da preterate saprihranom. Bolje je nakon nekog vremena stati i saèekati da se ribeokupe i potra�e po dnu ono što ste do tada bacili.


[

Sirna pasta - mamac200g sira za mazanjearoma siraboja po �elji100g mekog testa (brašno+voda+ulje)Umešajte sir, boju i aromu testo.Dobro sjedinite. Zamrznite doupotrebe.

Riblja pasta - mamac100g tune iz konzerve1 kašièica arome lignjeboja po �elji100g mrvica100g mekog testa (brašno+voda+ulje)Umešajte sastojke i dobro sjedi-nite. Zamrznite do upotrebe.

Kada reke, nakon obilnih kiša nabu-jaju, veliki broj pecaroša ne odlazina vodu, sa obrazlo�enjem da su

mutne i hladne i da ribe ne radi. To je zato što ne poznaju “straight lead”tehniku.

U danima kada je reka nadošla, ribe napuštaju maticu i najjaèastujanja i prilaze obalama ulazeæi u svaki revir i mrtvaju. Pri tomepriljubljuju se do dna, jer je tamo snaga struje manja. Sem u ovom sluèa-ju, “straight lead” tehniku treba koristiti i u bistrim vodama, kada su oneprehladne i kada ribe ne �ele da se pokrenu da bi se hranile.

Krenimo prvo od objašnjenja pojma “straight lead” - oznaèavaribolov sistemom kod koga je eliminisan plovak, pa se sastoji od udice iolova. Meðutim ova tehnika se razlikuje i od klasiène dubinske tehnike iod tehnike zvane muvanje. Ova tehnika omoguæava da se mamac ubrzoj vodi brzo spusti na dno i da se njime istra�i u daljinu do tri du�ineštapa.

Ovom tehnikom treba oèekivati dva do tri udarca na svakih 20minuta, što znaèi da ovo nije brzinska tehnika, kao ona pri lovu beovice,ali su ovde uslovi ribolova veoma nepovoljni, a oèekivane ribe vrlo èestomnogo krupnije. TehnikaKada izaðete na ovakvu vodu, prvo æete pomisliti da u njoj i nema riba.Naravno da to nije taèno. Meðutim, u ovim uslovima riba je nepokretnai neæe krenuti u potragu za hranom. Dakle, morate prvo naæi ribu. Svakiudarac, makar i promašaj, signal je da ste naišli na skrivenu ribu i tu setreba usredsrediti. 34 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

“Straight lead” tehnika

Namestite sistem tako da na tanak najlon 0,12 postavite udicu18 ili 20. Olovo-bombu te�ine 10 g postavite 60 cm iznad mamca izabacite. Obratite pa�nju na dubinu vode i na brzinu toka.

Kada odredite ova dva parametra, zabacite sistem nizvodno,pustite da se olovo i mamac spuste nizvodno i da se smire. To æe sedesiti na do 3 du�ine vašeg štapa. Sledeæi korak je primama. Uzmitenekoliko mesnih crviæa i bacite ih pred sebe, tako da padnu na dno gdevam je i mamac. Ukoliko je voda jako brza, moraæete da bacate èakuzvodno od vašeg mesta ribolova. Èekajte prve ugrize.

Sa vremena na vreme trznite vrhom štapa, jer mo�ete izazvatiribu da napadne mamac.Taktika za bodorkuBodorka je karakteristièna po svom vrlo blagom trzaju. Kada su udarcibrojni i èesti nije teško ni pravovremeno kontrirati, ali kada su retki, lakovam se mo�e desiti da zakasnite u kontri, zbog opale pa�nje. Najbolje jekoristiti štapove vrlo mekog vrha, podvez du�ine do 60 cm (ako imatemnogo promašaja skratite podvez na 25 cm) i vrlo male udice 20 do 22. Taktika za kleniæaUdica za ovu ribu treba da je nešto veæa od one za bodorku, od 18 do20. Ako poènete da promašujete, pogledajte crviæa na udici. Ako jeisisan, potrebno je smanjiti du�inu podveza, a ako je crviæ ceo trebasmanjiti velièinu udice. Taktika za klenaKada je nemoguæe loviti klena klasiènim metodama sa plovkom, ovatehnika mo�e doneti nekakve rezultate. Ne oèekujte više od par udaracau nekih dva do tri sata, pa je neophodno da budete neprekidno kon-centrisani. Koriste se udice od 20 do 24. Saveti

• Kada su udarci retki, slobodno spustite štap na zemlju ili dr�aèi posvetite se prihranjivanju, meðutim kada uèestaju štap dr�ite u krilu.

• U ovakvim vodama slobodno hranite više i u širem arealu,


kako bi skupili što više riba oko vaše udice. Raèunajte na veliki rastur pri-mame.

• Prihrana ne mora obavezno da ide putanjom pored vašegnajlona, ali je neophodno da na kraju padne na mesto gde je i vašmamac.

• Vaš najlon trpi uticaj jake struje. Što je tanji to je i uticaj manjii pa mo�ete imati i štap sa mekšim vrhom. Dakle idite na najtanji moguæinajlon. (U veæini sluèajeva najlon nosivosti 0,9 kg je dovoljan.)


gh

w w w.ribar.co.yu

n INFO n terenin vrste riban takmiŁenjan opreman mamci

n AKTUELNO n mali oglasin liga trofejan ribolovaŁka

torban izbor iz �t ampe

n ZANIMLJIVOSTI n ribolovaŁki

klubovin sajt mesecan receptin riboskopn riba nedelje

n AKTUELNO n mali oglasin liga trofejan ribolovaŁka

torban izbor iz �t ampe

n ¨ASOPISI n bistron ribolovaŁki

magazinn ribolovn ribolovaŁki tro-

fejn �port ski ribolovn ribiŁi & riben ribe & voden udica

n KNJIGE n tajne ribolova 1

Kao i pecanje bandara na deliæeglista, tako je i pecanje bele ribe, aposebno bodorke i babuške na

hlebnu ru�u izuzetan metod za zimske dane kada je voda hladna i bistrai dane kada riba slabo radi.

Belu ribu, a pre svega bodorku, treba tra�iti pri dnu, tamo gdeje najdublja, najtamnija i najtoplija voda. Ako pecate na kanalima, ona semo�e naæi negde na sredini kanala, posebno ako su ivice vrlo strme.

Ukoliko lovite bli�e obali na kojoj se nalazite koristite štek ilidugaèki pec štap, a ako pecate sa suprotne strane, mo�ete koristitivagler, jer one æe uplašiti ribu. Pec metod je dobar kada lovite sitnijeprimerke, koje mo�ete direktno dizati iz vode u ruku, meðutim, kada jejato mešovito šteka je bolja. SistemKada je voda èista, bistra i sporija, koristite tanke plovke nosivosti 0,2 do0,3 g i opteretite sa olovcima broj 10, 12 i 13 ravnomerno po najlonu.Ovde vam nije cilj da pecate dok mamac pada, veæ je cilj da mamacprirodno padne, kako riba ne bi posumljana u njega.

Kada je voda sa primesama algi ili trave i kada voda teèe, potre-ban vam je stabilniji sistem. Najbolje je koristiti 0,3 do 0,5 g plovke obli-ka ragbi lopte, postavite jedno olovce broj 10 ispod polovine dubine ipotom jednu 12-icu i jednu 13-icu.

Bez obzira koji plovak koristite, on treba da ima tanku �ièanuantenu i mora biti tako namešten da ne pru�a gotovo nikakav otpor.Bodorke æe, osete li i najmanji otpor ispljunuti mamac i udicu. Karaš æeSponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 37

Pecanje na hlebnu ru�u

verovatnije skinuti ru�u, a da vam se plovak samo malo zaljulja. Zato jeneophodno da plovak bude pravilno optereæen i dovoljno potopljen, teda mu samo antena viri.

Ukoliko pecate na suprotnoj obali, koristitie 2 do 4 BB+ vaglere,optereæene isto kao i kada pecate na bistroj i mirnoj vodi. Nikada negrupišite olovca, ona æe pri bacanju stvarati jak udar i verovatno zaplaši-ti ribu.Hlebna ru�a, pribor i tehnikaO hlebnoj ru�i i ostalim hlebnim mamcima dato je dosta informacija uknjizi “Tajne ribolova 1”, ovde æu se zadr�ati samo na onim informacija-ma koje su esencijalne za ovu tehniku u meè ribolovu.

Najèešæa greška pri izradi hlebne ru�e je što mnogi ne pritisnuhleb dovoljno, te on vrlo lako spada sa udice. Neki ru�u blago uvaljaju izaobljuju, ali pravo rešenje je da je sa jedne strane stisnete da bude okood 2 do 3,5 mm tanka. Tako pravilno stisnuta ru�a dosta dugo ostaje naudici. Sa druge strane, vrlo je bitno da je hleb apsolutno sve�. Ru�u od 2mm kaèite na udicu broj 22, dok ru�a od 3,5 mm ide na udicu broj 20.Veæe udice po pravilu razbijaju ru�u, koja lako spada. Udica bi trebaloda bude srebrnog sjaja, širokog otvora i da se ve�e na najtanji moguæinajlon koji mo�ete naæi. Meðutim ovaj najlon mora biti izuzetnog kvalite-ta. Do sadašnja preporuka va�i za pecanje bodorki, koje su po praviluizuzetno stidljive i oprezne. U sluèaju da se pecaju karaši ili babuške,udice mogu biti i do dva broja veæe, a najlon bi morao biti bar 0,12nosivosti i preko 1 kg, jer su ove ribe izuzetni borci na udici.

Sa pecanjem poènite na dubini od oko 10 cm iznad dna, akopecate bodorke, odnosno 10 cm veæoj od dubine vode, ako pecatekaraše i babuške. Za bodorke je bolje da se mamci nalaze blago iznaddna, jer æe radije uzeti mamac koji se pomera i njiše, nego nepomiènole�i. Krupnije bodorke ipak, više vole da uzmu mamac sa dna, no imajtena umu da je krupnih bodorki veoma malo, pa je sve u vašoj proceni,odnosno u onome šta �elite da postignete.PrimamljivanjePrimamljivanje mo�ete raditi kuglom od èistih nakvašenih mrvica belog ilicrnog hleba, kao i lopticama belog hleba. Ukoliko hleb dr�ite u plastiènoj


kesi, nije potrebno da ga dodatno kvasite, veæ ga samo rukama stisniteu loptu velièine golf lopte. Pravilno stisnuta lopta prvo ostaje par trenu-taka na površini vode, a onda polako poèinje da tone, ostavljajuæi tragza sobom. Ukoliko je voda mutnija, stisnite kuglu malo jaèe, kako se nebi raspadala u gornjoj polovini vode.

Kolièina primame zavisi od dana. Pazite da ne prehranite vodu,što je hlebom vrlo lako uèiniti. Generalno, ako ribe ima, pored inicijalnogprimamljivanja, dvema kuglama velièine lopte za golf, treba nakon parupecanih riba dodati još malo. Ako riba ima vrlo malo, svako dodatnoprihranjivanje znaèi i prestanak ribolova.Napomene

• Potra�ite u vašoj ribolovaèkoj radnji malo pomagao koje mo�eizrezati pahulju hleba iz njegove sredine. Takva, nestisnuta pahulja, neka-da daje bolje rezultate nego hlebna ru�a.

• Ukoliko riba radi na hleb, ona to pokazuje odmah nakonzabacivanja. Ako u prvih 25 minuta nema ugriza, menjajte tehniku.


f

Sirna pasta - mamac50 g custard powder50 g griza1 kašièica scopex zaslaðivaèa1 jaje100g mekog testa (brašno+voda+ulje)boja po �eljiUmešajte sir, boju i aromu testo.Dobro sjedinite. Formirajte kuglice�eljene velièine. Zamrznite do upotrebe.

Èokoladna pasta - mamacèokoladni preliv za kolaèe ili èoko-ladni kremaroma viskija ili ruma100g mekog testa (brašno+voda+ulje)Umešajte sir, boju i aromu testo.Dobro sjedinite. Formirajte kuglice�eljene velièine. Zamrznite do upotrebe.

Ribolov klizeæim plovkom

Plovkarošketehnike

Klizeæi plovak omoguæava da sepeca na onim mestima gde jedubina veæa od du�ine štapa. Na

zapadu je zbog njihovog boljeg standarda ovaj naèin ribolova sve višepotisnut tehnikama u kojima se koriste izuzetno dugi “pole” štapovi.Meðutim, na onim vodama, gde se ribe hrane jako daleko od obale,dalje nego što je pole štap dug, jedino rešenje je iæi ili na dubinski lov(koji ima svoje prednosti, posebno ako je voda tekuæa) ili iæi na metodesa klizeæim plovkom.

Klizeæi plovci za razliku od fiksnih imaju jednu ili dve male met-alne omèice sa boène strane. Ukoliko su namenjeni ribolovu na mirnimvodama, postoji samo jedno okce koje se nalazi na dnu plovka, a uko-liko je namenjen lovu na tekuæim vodama, onda ima dva okca, jedno nadnu i jedno na sredini tela. Kroz okca se provlaèi struna, a iznad plovka,ka vrhu štapa vezuje se stoper ili klizeæi èvor, na onom mestu na koje�elimo da se plovak zaustavi nakon pozicioniranja u vodi.

Klizeæi plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode veæaod du�ine štapa, kao i kada se plovak zabacuje na veæu daljinu.40 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

I

III

II

IV

Meðutim, zbog praktiènosti, veæ na dubinama veæim od 4 m, pokazalose da je bolje koristiti klizeæi plovak nego fiksni, bez obzira na du�inuštapa.

Kao klizeæi plovak, mo�e se koristiti i bilo koji waggler plovak.Kao generalno pravilo, nemojte koristiti plovke èije optereæenje treba daje manje od 1,5 g. Razlog je što manje ote�anje neæe uspeti da povuèenajlon kroz alkice i sistem neæe zauzeti pravilan polo�aj.

Nakon postavljanjaplovka na ribolovaèku strunu,postavite stoper. Postavitejedno 0,15 g olovce na oko 2,4m od mamca. Ovo olovce nedozvoljava plovku da se spustibli�e mamcu. Na srediniizmeðu ovog olova i mamca,grupisano postavite ostatakolovnog ote�anja koje odgo-vara plovku koji koristite. Nakraju, izmedju ove grupe olovai mamca, grupisano postavite3 olovca te�ine oko 0,2 g svakoi na kraju na polovini rastojanjaod ove grupe i mamcapostavite još jeno olovo te�ineoko 0,08 g. Nakon zabacivanjaplovak æe proæi kroz tri fazeprikazane na slici u zaglavlju.Svako odstupanje od ovešeme indikacija je trzaja.

Merenje dubineovom metodom je jednos-tavno. Prostim pomeranjemstopera uz i niz najlon, birateonaj trenutak kada plovak stojiuspravno i pravilno.


M

Waggler plovak se èestopogrešno koristi. Naime veæinakupuje ove plovke i dodaje im

po jedan prsten na vrhu i na taj naèin ih pretvara u fiksne plovke. Na tajnaèin plovci gube svoju osnovnu namenu, a pecaroši jedan izuzetnoefikasan naèin ribolova ne razvijaju.

Waggler plovkom mo�e se pecati u svim uslovima i u svimvodama, jedino o èemu treba voditi raèuna je oblik plovka. Wa g g l e rplovci u obliku olovke koriste se u brzim tokovima, kao i za vremevetrovitih dana na sporotekuæim vodama, izuzetno kada vetar divauzvodno. Kao generalnu preporuku za reke koristite tanke plovke uobliku olovke nosivosti od 1,5 do 3 g, dok za mirne vode i tamo gdeplovak treba zabaciti na veæu daljinu koristite waggler plovke sa telom.Wagglere manje od 0,5 g ne treba koristiti, jer se izuzetno teško bacaju.

Waggler plovci se uglavnom izraðuju od balze, trske ili plastike,mada su meðu ribolovcima omiljeni plovci od gušèijih ili labudovih pera.Kako su pera sama vrlo laka i imaju svoju prirodnu zaštitu od vode,pravilno izraðeni plovci od ovog materijala ne tra�e mnogo boje i laka ispadaju u najlakše waggler plovke izuzetne plovnosti.

Dva su osnovna tipa waggler plovaka i to sa i bez antene. Plovcibez antene su generalno manje osetljivi i bez obzira koliko ih opteretite,potrebna je veæa sila da se potope. U jakom toku, ovi plovci ostaju napovršini sve vreme, dok se plovci sa antenom u brzom toku teškoodr�avaju na površini, te je indikacija ugriza mnogo te�a. Generalno plov-ci bez antene najveæu primenu imaju u brzim vodama i u zimskim uslovi-ma, kada se lovi riba na dnu. 42 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Ribolov waggler plovkom

Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogupoèeti da vibriraju i na manju promenu intenziteta toka vode. Ovi seplovci, iz tog razloga koriste leti, i onda kada se peca u gornjem ili sred-njem sloju vode.

U ribolovu waggler tehnikom koristite tonuæe ribolovne strunesem kada nema ni najmanje vetra, tada mo�ete koristiti i plutajuæe. Akone mo�ete naæi tonuæu strunu, ako �elite da vam struna br�e tone, poto-pite strunu u rastvor sapuna u vodi. Kada vetar duva nizvodno, što su inajte�i uslovi za ribolov ovom metodom, mo�e se desiti da plovak pre-brzo bude izbaèen iz matice ka obali. Da bi se ovaj uticaj minimalizovaopotrebno je bacati nizvodno i koristiti te�e plovke. Nakon zabacivanja,ostavite preklopnik na mašinici otvorenim. Na taj naèin æe najlon slo-bodno izlaziti sa špulne i plovak æe nesmetano i pravolinijski iæi nizvod-no. Ukoliko se ovo ne dozvoli, plovak æe nakon zatezanja najlona,polako krenuti ka obali. Kada nema vetra, pecajte plivajuæom strunom.Kako ova struna ide manje kroz vodu, i pri kontri je i br�a. Takoðe i ovdetreba ostaviti mašinicu preklopljenu kako bi struna slobodno izlazila izmašinice.

Dva su osnovna stila pecanja waggler tehnikom: “on the drop”i na dnu.

Korišæenjem loosefeeding tehnike prihranjivanja kao i bacanjemmekih lopti primame nagoniæete ribe da se odvoje od dna i da hranuhvataju dok tone. Ovako navnikutu ribu treba loviti “on the drop”tehnikom. Najbolje bi bilo mamac ponuditi tako da pada kao da i nije naudici. To bi moglo da se postigne bez ikakvog ote�anja na struni.Meðutim ovakav sistem ne bi dao gotovo nikakvu prezentaciju trzaja,sve dok riba ne bi prešla kompletnu du�inu podveza, a to mo�e bitiprekasno za pravovremenu kontru. Zato je bolje napraviti kompromis ilako opteretiti strunu ravnomerno od plovka do udice. Pravi broj ivelièinu olovaca treba odrediti na samom mestu, meðutim kao vodièuzmite pa rasporedite tri do èetiri olovca te�ine oko 0,07 g i još jednododatno odmah do udice. Ukoliko ipak treba spustiti mamac u donjuzonu, skoncentrišite sva olova u donju treæinu strune.

Kada pecate waggler tehnikom na samom dnu, treba znati daje potrebno mamac što pre spustiti i smiriti. Da bi ovo uradili u donjoj


treæini skoncentrišite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem.Slobodno dodajte koje ekstra olovce. Veæa kolièina olova æe uništitiprirodnu prezentaciju mamca u toku tonjenja, a to nam ovde nije nibitno, ali æe zato mamac biti miran na dnu i sistem æe se br�e stabilizo-vati. Jedna dobra preporuka je da postavite olovce od oko 0,4 g na 1/3najlona od udice, pa onda ka udici ravnomerno rasporedite jedno od0,07 g i j edno do 0,04 g, tako da poslednje bude na nekih 5 cm odudice.

Na slici ispod dat je prikaz karakteristiènih naèina ote�avanjawaggler plovaka sa antenom, bez antene i waggler plovaka sa telom.


I

Trotting

Troting ili vo�nja kako je kod nasuobièajeno da se naziva ova tehni-ka, je metod kojim se uspešno lovi

na tekuæim vodama. Osnova ovog metoda je da se mamac slobodnopušta niz vodenu struju. Dubina na koju se podešava sistem zavisi oddubine na kojoj se riba nalazi i hrani. Generalno, sistem se zabacujemalo uzvodno u odnosu na ribolovca i pušta da ga voda odnesenizvodno sve dok ga je moguæe kontrolisati. Nakon toga ceo postupakse ponavlja.

Ovaj metod je moguæe koristiti samo onda kada se riba hrani usrednoj ili gornjoj polovini vode. Leti, se na primer, klen i bodorka radozadr�avaju pri površini gde napadaju insekte koji padaju u vodu. Ovedve riblje vrste radije napadaju pokretne nego stacionarne mamce.

Imajte u vidu da riba ovde napada mamac nakon što ga ugleda,pa je bistrina vode od presudnog znaèaja. Što je voda bistija, riba saveæe daljine mo�e videti mamac i odluèiti da ga napadne. U mutnimvodama, ovaj metod se vrlo retko koristi.

Vrlo je bitno primetiti šta se dogaða kada struna doðe do svogkraja. Usled uticaja vodenog toka, dolazi do isplivavanja mamca kapovršini. Ovaj efekat se mo�e ponoviti kad-god, jednostavnim zaustavl-janjem odmotavanja strune. Kada pecate sa kasterima kao mamcempokušajte da mamac nekoliko puta u toku vo�nje izvedete do površine.Ovaj manevar je izuzetno atraktivan pri lovu mrene i klena.

Ne morate plovak bacati samo na svoju stranu reke. Mo�ete gabaciti i na suprotnu. U ovom sluèaju bacite što mo�ete uzvodnije. Plovakæe nošen strujom sam krenuti nizvodno. Jedino na šta treba da pazite jeSponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 45

da se plovak ne pribli�i previše suprotnoj obali, jer æe to dovesti dogubitka sistema.

Sam pribor za ovu vrstu ribolova treba da je vrlo lak. Štap bitrebalo da bude dug izmeðu 3,6 i 4 m. Sa vršnom akcijom za sitnijebodorke i kleniæe, a akcije B za veæe klenove, mrene i deverike. Takoðedobro je da ima veæi broj sprovodnika kako se najlon ne bi lepio za štap.Mašinica nije obavezna, veæ se mogu koristiti i motalice, ali je zbogugodnosti rada, bolje koristiti laku i finu mašinicu.

Kao plovak za ovu metodu, obièno se koristi fiksni plovakuskog tela u obliku štapa, koji mo�e imati i �ièanu antenu sa donjestrane, kada se lovi u srednje dubokim rekama ujednaèenog toka, avonplovak u br�im i nemirnijim tokovima i diberi kada je tok mirniji, a vodadublja. Tipiène naèine ote�avanja ova tri plovka, respektivno, data su naslici ispod.


B

Bolonjez tehnika

Bolonjez tehnika je vrlo slièna tehni-ci trotinga i waggler tehnici koje suobjašnjenje u prethodnim

poglavljima. Ovaj stil ribolova je poreklom iz Italije, te ga mnogi naziva-ju i italijanskom tehnikom. Originalni bolonjez italijanski štapovi su imalirelativno mali broj sprovodnika, jer se pojava lepljenja najlona nije mani-festovala u suvoj i toploj klimi Italije. Italijanski štapovi su du�ine 5 do 8m. U uslovima veæe vla�nosti, kao što je recimo engleska klima, štapovi sumodifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada).Ovi sprovodnici onemoguæavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi zasam štap. Engleski štapovi su du�ine od 5,5 do 6,2 m i èesto nisuteleskopi veæ dvodelne i trodelne šteke. Bez obzira na tip štapa izuzetnoje bitno da je uraðen od lakog i �ilavog materijala (karbon), jer se štap priovoj tehnici neprekidno dr�i u ruci. Na štap se postavlja mašinica, kojaomoguæava da se plovak sa sistemom baci na veæe daljine. Plovak seuvek baca nizvodno i na odreðenom mestu zadr�ava. U toku plivanjaplovka nizvodno podizanjem vrha štapa i otpuštanjem i namotavanjemstrune, moguæe je usporavati brzinu plovka i na taj naèin ga zadr�avatiga du�e vreme u hranjenoj zoni.

Na mašinicu se namotava plivajuæa struna, što je jedna od razli-ka u odnosu na waggler metod. Idealna debljina strune je 0,20 do 0,22mm, a ne treba da je deblja od 0,35 mm jer æe ote�avati zabacivanje.Podvez treba da je od 0,15 do 0,18 mm, a za krupnije primerke 0,20 do0,22 mm. Namešta se u du�ini od oko 40 cm i kaèi za glavni najlonpomoæu vrtilice. Plovci za ovaj metod su specifièni sa obaveznomkuglom na vrhu antene, koja doprinosi stabilnosti plovka i poveæava nje-Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 47

govu uoèljivost na velikim daljinama. Antena je napravljna od plastike,balze ili bambusa. Mogu biti stacionarni i klizni. Telo bolonjez plovaka jeloptasto ili blago cilindrièno. Nosivost plovaka je od 5 do 15 g. Najlonse povlaèi kroz sredinu plovka i u celoj du�ini od plovka do vrha štapanalazi se u vazduhu, te se tako eliminiše uticaj vodenog toka na strunu.Velièina udice zavisi od samog mamca i kreæe se od 10 do 18.

Bolonjez tehnika nema premca kada je tok vode izuzetno jak ibrz i kada je potrebno loviti ribu na velikoj daljini (20 do 30 m) u vrlodubokoj vodi. Sam sistem se mo�e postaviti na dva osnovna razlièitanaèina:

• Prvi je da se postavi jedno olivetti olovo u masi od 80% ukup-ne nosivosti plovka, kako bi otišlo pravo na dno i ovaj sistem se koristi uvrlo brzim vodama;

• Drugi naèin je da se postavi jedno veæe olovce mase 50%nosivosti plovka na sredini strune i još par olovaca ravnomerno ras-poreðenih izmeðu veèeg olovca i udice u ukupnoj masi od 50%nosivosti plovka. Ovaj sistem se koristi kada je prezentacija mamcabitna.

Bolonjez tehnika ima prednosti nad waggler tehnikom na mes-tima gde je potrebno voditi plovak du� obale obrasle trskom, kao i tamogde postoje odreðena plivajuæa travnata ostrva. Naima, kako su bolon-jez štapovi za 50 do 100% du�i od waggler štapova, samo upravljanjeplovkom je olakšano.

Pre poèetka ribolova i u toku istog, mesto treba hraniti od mestana kojem pecaroš stoji pa nizvodno. Nemojte bacati hranu uzvodno.

Najlon treba stalno dr�ati van vode i blago nategnut što æeteuèiniti ako vrh štapa dr�ite visoko podignutim. Sa vremena na vremetreba prikoèiti plovak, dodatnim podizanjem vrha štapa. Ukoliko senajlon opusti du�e vreme, doæi æe do kaèenja sistema za dno i plovak æepoèeti da tone.

Sve vreme pecanja, treba posmatrati plovak i kontrirati na svakii najmanji sumnjivi pokret.


de

Ribolov fiksnim plovkom

Izbor pravog ote�anja za ovu tehnikuzavisi od dubine i brzine toka vode.Kao vodilju uzmite sledeæe preporuke.

U mirnim i sporo-tekuæim vodama postavite jedno 0,07 g olovce na svak-ih 30 cm najlona. (Obratite pa�nju da olova u ovoj tehnici dolaze izmeðuudice i plovka, a nikako iznad plovka ka štapu!!!) U srednje brzimvodama koristite isto rasporeðenja olovca te�ine 0,13 g, dok u br�imtokovima idite na olovca te�ine 0,18 g.

Nosivosti plovka je velièina koju takoðe treba unapred odreditii usaglasiti sa te�inom olovaca koje koristite. Ukupna nosivost plovkatreba da bude jednaka ukupnoj te�ini svih olovaca koje ste postavili.Tako, recimo, za vrlo brze tokove, koji su duboki oko 180 cm, potrebnovam je šest olovaca od po 0,18 g, pa æete zato koristiti i plovak nosivosti1g. Raspored olovaca koji je malo pre predlo�en je pogodan onda kadariba uzima mamac dok on tone, jer je to kompromis izmeðu prirodneprezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i moguænostipravovremene kontre sa druge. Ipak, kada je potrebno da mamac štopre padne na dno, jer se ribe koje lovimo hrane iskljuèivo sa dna (reci-mo karaš, babuška ili cverglan), bolje je koristite jedno krupnije olovceèija je te�ina jednaka zbiru te�ina olovaca. U tom suèaju bi recimo, zavodu dubine 1,8 m, ukupno ote�anje trebalo da bude: 0,42 g za sporetokove, 0,8 g za srednje brze i 1 g za brze. Plovci takoðe treba da budunosivosti 0,42 g, 0,8 g i 1 g respektivno. Generalno gledano u brzimtokovima treba skoncentrisati svu te�inu u donjoj treæini do plovka, usrednje brzim tokovima ote�anje se mo�e ravnomerno rasporediti, dokse u sporim tokovima ote�anje mo�e tako rasporediti da su najte�a olov-Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 49

ca pri plovku, a da je svako sledeæe olovce ka mamcu sve lakše. (uengleskoj literaturi taj se stil zove “Shirt Button style”.)

Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono što razlikujemajstore od poèetnika. Na slici desno su 4 osnovna tipa i svaki ima svojeprednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti oduslova:

A Primetite zadebljanje na samom dnuplovka A. Zbog njega æe plovak biti izuzetno stabi-lan te je odlièan za ribolov u brzim vodama.

B Plovak kod koga je donja antenaizuzetno tanka, dok mu je telo u obliku šireg cilindra,odlièan je za lov na mirnim vodama.

C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankimtelom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kadariba mamac uzima izuzetno polako i pipavo, kao ikada su primerci izuzetno mali.

D Plovci sa ravnim vrhom (dibber), su izuzetno otporni na vetarte ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra.

Èetiri osnovne tehnike voðenja kroz vodu sistema sa fiksnimplovkom su:

(1) ”Running through” je ime koje u engleskoj literaturi oznaèa-va stil koji je najslièniji prirodnom naèinu ribolova. Koristi se u tekuæimvodama. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polakopoèinje da se kreæe nizvodno. Najlon je potrebno pridr�avati meðuprstima, a vrhom štapa treba pratiti pomeranje plovka. Vrlo je bitnokompletan najlon od vrha štapa pa sve do plovka dr�ati izvan vode, kakobi se maksimalno smanjio uticaj reène struje. Sistem treba da je takopostavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode.Ukoliko opteretite sistem previše, on æe leæi na dno i mamac neæe bitiatraktivan. Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano, trebaponoviti bacanje. Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hranesa dna.

(2) ”Lift and Drop” je metoda koja se koristi onda kada ribalovi mamac koji poskakuje po dnu. Koristi se takoðe u tekuæim vodama.Nakon zabacivanja, pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno. Sa


vremena na vreme, vrhom prsta zaustavite izvlaèenje najlona. To æeprouzrokovati izdizanje mamca sa dna. Ponovno oslobaðanje najlonaæe mamac opet spustiti na dno. Period poskakivanja zavisi od situacijedo situacije i treba eksperimentisati.

(3) “On the Drop” je mo�da najpoznatiji metod. Koristi se ondakada riba jede u srednjoj zoni vode, dok mamac pada. Ote�anje trebada je izuzetno malo i pravilno rasporeðeno po najlonu. Ovo æeomoguæiti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu. Kakomamac bude padao, plovak æe se ispravljati, a kontrira se na svakunepravilnost u ispravljanju plovka. Na mirnim vodama pravac zabaci-vanja nije bitan, ali na tekuæim je najbolje zabacivati nizvodno. .

(4) “Holding Back” je metod koji se koristi kada je temperatu-ra vode niska. Ote�anje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do30 cm veæa od stvarne. Ruka se dr�i na najlonu i prstom se oseæa trzajribe.

Pored metode voðenja na tekuæim vodama, na mirnim vodamase sistem baca na fiksno mesto. Mamac se mo�e o�ivljavati pomeranjemvrha štapa ukoliko je potrebno privuæi ribe koje vole pokretne mamce(recimo bodorka), ali je moguæe i fiksirati mamac na dnu malo te�imolovom. Nakon fiksiranja podizanjem vrha štapa plovak se postavlja takoda mu je 1/2 iznad vode, a druga ispod. Uobièajeno je da se takav plo-vak postavlja pod uglom od oko 45O u odnosu na površinu. Ukoliko ribauzme mamac, podiæi æe i olovo i najlon æe se opustiti, što æe dovesti dopoleganja plovka. Ovaj naèin lova je vrlo dobro poznat kod starijihvojvoðanskih ribolovaca, koji kao plovak koriste gušèije pero. Gornji deopera farbaju u crveno, dok je donji prirodno beo. Ovom metodom seuglavnom lovi šaran, kao i krupniji karaš i babuška. Tradicionalno se kaoštap koristi jak bambusov prut. Najlon koji se koristi je dosta debeo ivelike nosivosti, tako da omoguæuje da se krupni primerci vade direktnoiz vode na obalu, bez umaranja. Zabacuje se direktno meðu granje ipodvodne prepreke i snagom mišiæa pecaroša i �ilavošæu pribora riba sevadi iz vode. Kao mamac se najèešæe koristi kukuruz (za karaša jednozrno sa vrhom koji je van, a za šarana dva, kod koga se drugim zrnompokriva vrh udice), hleb i mamak (ili kulja). Ovaj metod ribolova, iakodosta zastareo, na nekim vodama daje odliène rezultate.


W

Lov deverike na mirnim vodama

Dubinski ribolov

Deverike su najèešæe lovljene ribeovim naèinom ribolova. Prvo štotreba pripremiti je primama.

Mnogo je dobrih kupovnih gotovih mešavina, jedan broj recepata dat jei u knjizi “Tajne ribolova 1”, ali za ovu tehniku i mešavina od 1/3 beloghleba i 2/3 crnog je sasvim zadovoljavajuæa. U primamu dodajte malošeæera i arome vanile. Zamesite da se pri bacanju u vodi ne raspada napovršini, kako ne bi primamili i druge sitne ribe. Jedan deo primame,nemojte previše natopiti vodom, kako bi ostao suvkast. Taj deo æetekoristiti kao punjenje za hranilicu. Ova mešavina mora biti manje vla�na,kako bi se brzo raspala na dnu vode. Ono što je bitno, je da se kom-pletna primama raspe iz hranilice. Ukoliko vam se pri izvlaèenju mamcavrati i hranilica puna primame, posao niste valjano uradili. PriborZa pecanje na kratkim i srednjim razdaljinama potrebni su vam štapovidugi 3-3.3m. Za veæe udaljenosti izaberite du�e štapove 3.6-3.9m Ukolikoje vreme vetrovito, koristite nešto tvrðe štapove. Svaka kvalitetnijamašinica je dobra za ovaj ribolov, ali bi mašinica sa long-cast špulnombila za nijansu podesnija.

Birajte tonuæi najlon, nosivosti oko 1,4 kg. Ukoliko nikako nemo�ete da zabacite dovoljno daleko, jedino vam preostaje da uzmetetanji najlon. U tom sluèaju nikako nemojte iæi ispod najlona nosivosti 0,9kg.

Koristite open-end hranilice srednje velièine. One su odliène zazabacivanje raznih mešavina prihrana u koje mo�ete dodati kastere i52 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

crviæe, a takoðe pri kontri pru�aju mali otpor. Klasiène spiralne hranilicesu odliène za daleka zabacivanja, jer imaju pogodno skoncentrisanumasu. Meðutim, ove hranilice nisu namenjene za prihranu zrnastom hra-nom niti hranom u koju su dodati crviæi ili kasteri.

Kao sistem vezivanja treba koristiti klasièan paternoster.(Detaljni opis ovog naèina monta�e, kao i njegovu sliku potra�ite u deluRibolovaèki sistemi u ovoj knjizi). Bitno je da se sistem tako podesi dase najlon sa udicom nikako ne zamrsi sa hranilicom. Na poèetku proba-jte sa podvezom dugim i 90 cm, ali ako vidite da gubite mnogo udara-ca, produ�ite podvez na 1,8 m. Ovako dug podvez æe dati više sloboderibi, ona æe više poneti mamac i više ga progutati, tako da æe i kaèenjebiti verovatnije. Udice treba da budu u rasponu velièina 16 do 22 u zav-isnosti na koji mamac pecate. TehnikaNa samom poèetku ribolova, skoro kod svih tehnika je bolje prihranitimesto. Izuzetak je ova tehnika. Naime, ukoliko na mesto bacite nekolikokugli prihrane, a riba je veæ tu, sigurno æete rasterati jato. Zato je boljeprvo zabaciti i ukoliko nema udaraca, tek onda primamiti.

Drugi daleko veæi problem je preciznost bacanje kako primametako i mamca kasnije. Naime, ovde je od esencijalnog znaèaja da se svevreme ribolova na isto mesto baca i mamac i primama. Kako se to mestonalazi i do 30 m daleko, problem kod neiskusnih pecaroša je još veæi.

Preciznost bacanja primame se stièe ve�banjem uz upotrebupraæke i tu nema neke tehnièke pomoæi. Meðutim, kod zabacivanjamamca postoji jedna mala pomoæ - “line clip”. Naime, kada prvi putzabacite na �eljeno mesto, na najlon kod mašinice postavite marker iprovucite najlon kroz “line clip” na mašinici. Svaki naredni zabaèaj biæeiste daljine, samo je potrebno da vi svaki put bacate u istom pravcu. Dva moguæa scenarijaPrvi scenario - U prvih 10 minuta pecanja zabacili ste 5 puta, sa ciljemda raspete što više primame hranilicom. Ne �elite da koristite praækukako ne bi rasterali ribu. Hranilicu ste svaki put prizemljili meko na vodu.Nište se ne dešava i vi nastavljate da zabacujete na svakih 5 minuta.


Zabacili ste još tri puta i nije bilo trzaja. Takoðe niko oko vas nije imaotrzaj. Vrlo je verovatno da u vodi ni nema deverika i treba promeniti tak-tiku. Prihranite mesto praækom. Zabacite i èekajte. Deverikama je potreb-no da se okupe u prostor koji ste bogato nahranili.

Alternativni scenario - Poèeli ste sa pecanjem bez bacanja pri-mame i u prvih pola sata upecali jednu ribu. I oko vas je par pecarošaupecalo po jednu ili dve ribe. Jasno je da se deverika hrani i potrebnoje da što pre bacite primamu, kako vas neko ne bi preduhitrio. Meðutimi ostali pecaroši su primetili da vi hranite mesto pa su poèeli i oni dabacaju primamu. Kako su mnogo nestrpljiviji od vas, a i manje iskusni, ikako riba odmah i ne mo�e da “proradi” na svakih 20 minuta bacaju pokuglu primame. Uskoro, zbog stalnog buækanja riba potpuno prestajeda radi na njihovim mestima i naseljava se na vaše mesto, koje ste vi utišini, dobro nahranjeno èuvali.Napomene

• Povlaèenje mamca u nekim sluèajevima mo�e biti jedini naèinda uhvatite deveriku. Naime, kako je podvez jako dug, deverika æe uzetimamac u usta i nakon odreðenog zadr�avanja ga ispljunuti. Pri tome seneæe kretati, pa vi neæete ni primetiti trzaj. Da bi se to spreèilo, probajtesa vremena na vreme da blago podignete vrh štapa. To æe pokrenuti imamac i hranilicu i mo�ete zakaèiti ribu ukoliko joj je mamac u ustima ilije uplašiti i nagnati u beg na neku stranu te æe se sama upecati.

• Da biste bili sigurni da æe primama ispasti iz hranilice, zame-site je da bude malo suvlja od one primame koju koristite praækom.

• Obratite pa�nju da vam se sistem ne umrsi. Izuzetno je bitnoda on legne na dno na onom mestu gde se primama i rasula. Da bi ovopostigli, nekoliko minuta nakon zabaèaja privucite ceo sistem za onolikokoliko vam je dugaèak podvez. Ovim manevrom æete uneti mamac nahranjeno mesto.


G

Lov klena sistemom sa hranilicom

Na tekuæim vodama na kojima imaklena interesantno je da se klenuponudi mamac na suprotnoj

obali. Klen je po prirodi izuzetno oprezna i plašljiva vrsta, a kako se jatasitnijih klenova obièno nalaze u gornjoj polovini vode, svaki neoprezankorak ili senka na vodi, mogu rasterati i jato sitnih, ali i krupnije komade.Zato ova metoda, mo�e imati izuzetne uspehe ukoliko pecaroš posedu-je adekvatnu tehniku i poznaje tehniku preciznog zabacivanja. PriborKod ove tehnike potrebno je baciti teret te�ak od 50 do 90g na suprot-nu stranu reke ili kanala. Kod u�ih voda to i nije preteran problem, meðu-tim kod voda širokih i do 70m potreban vam je adekvatan pribor.

Za poèetak štap mora biti dug od 3,6 do 3,9m. Što je štap du�ito æete lakše dalje baciti. Sa druge strane, du�im štapom mo�ete veæi deonajlona dr�ati van vode.(Štap kod ove tehnike treba dr�ati sa vrhomnagore.) Manje najlona pod vodom, znaèi manji uticaj vode na sistem,pa æe vam trebati lakša hranilica da bi mamac sve vreme u tekuæoj vodiostao na istom mestu. Pošto su potrebni daleki zabaèaji, nije loše daštap ima dršku dugu i do 70cm kako bi mogli obema rukama da uhvatiteštap prilikom zamaha. Idealan štap za ovu vrstu ribolova je malo tvrðiparabolik. Vrh štapa ne mora biti premek, jer je trzaj klena odluèan iprimetiæete ga na svakom i fiber i karbonskom vrhu.

Mašinica mora da ima i špulnu dovoljnog kapaciteta da primiadekvatnu kolièinu najlona, a mora i da osigurava daleke zabaèaje. (longcast špulna). Takoðe, ukoliko pecate na jakoj reci, mora biti i dovoljnoSponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 55

izdr�ljiva da sa suprotne obale privuèe borbenog klena koji mo�e bitiprilièno veliki.

Najlon u ovom sluèaju treba da ima adekvatnu nosivost. Truditese da koristite najdeblji najlon koji vam omoguæava adekvatno dalekozabacivanje. U praksi se pokazalo da bi najlon nosivosti od oko 9 kg bioidealan za dane bez vetra. Meðutim, kada su uslovi za zabacivanje lošiidite na tanje najlone, ali nemojte iæi na nosivost manju od 2,7 kg, jer æese najlon kidati veæ pri zabacivanju mamca i hranilice.

Hranilica treba da bude �ièana, zatvorena sa oba kraja olovnimglavama. Zimi, kada su ribe manje gladne koristite manje hranilice, letiuzmite najveæu koju naðete. Imajte takoðe na umu da manja hranilicaote�ana dodatnim olovom dalje leti nego veæa hranilica iste te�ine. Pravate�ina sistema hranilice i olova zavisi od nekoliko faktora. Te�a hranilicavam treba kada duva vetar, kada je tok reke jaèi, kada je riba gladnija(leti) i kada treba da bacite dalje. Na licu mesta metodom probanja i uzvaše prethodno steèeno iskustvo odaberite najmanju hranilicu koja vamomoguæava ugodno zabacivanje. Znajte da veæa hranilica pravi jaèi udaru vodu i plaši ribu. Po pravilu neæe vam trebati hranilice lakše od 60g.TehnikaPola bitke je dobijeno preciznim zabaèajem. Kod ovog metoda pecanjakompletna prihrana se baca hranilicom, tako da svaki zabaèaj mora bitina istom mestu. Koristite line-clip kako bi to sebi olakšali. Tipièan sce-bario je da u prvih 20 minuta, bacate svakih 3 do 4 minuta. Sistem vaditeèim hrana ispadne iz hranilice. Nakon ovog prvog hranjenja, obièno jepotrebno oko 20 minuta do prvog ugriza. Zabacite sistem, štappostavite u dr�aè pod uglom od bar 50 stepeni blago zategnite najlon ièekajte na udarac. Na ovim daljinama, udarac je obièno jak i nije oštar,zbog amortizacije samog najlona. U 90% sluèajeva riba se sama upeca,pa nakon prvih par trzaja vrha, treba blago konrirati i borba poèinje.Jaka kontra, u sluèaju da je vrh mek mo�e dovesti do loma. Ukoliko trzajnije siguran, bolje je ostaviti štap nego kontrirati, jer bi kontra mogla darastera ribu koja se zainteresovala za mamac. Prilikom borbe sa ribom,imajte na umu da klenovi po pravilu kreæu u travu i podvodne prepreke.Dr�ite najlon uvek zategnutim i vrh štapa uvek nagore i nikako im tonemojte dozvoliti.


Napomene• Prednost ovog metoda je što podvez vezujete ispod hranilice,

tako da je mršenje vrlo retko. Nije loša ideja da hranilicu ve�ete PowerGum-om (u bolje opremljenim ribolovaèkim radnjama mo�ete naæi ovajkomad izuzetno jakog, ali istegljivog materijala) tako da prilikom zabaci-vanja skoro i ne postoji moguænost da najlon pukne.

• Koristite jake i sitne udice. Èak ni velièine 18 i 20 nisu premale. • Obojeni crviæi i adekvatna hranilica koja omoguæava da ih

umešane u prihranu bacite, kao i kombinacija kastera i konopljinogsemena su se do sada pokaze najlovnijima. U ovom drugom sluèaju,potrebno je rupe na hranilici malo poveæati.

• Ukoliko imate udarce, ali ništa ne uspevate da zakaèite, proba-jte da zabacite sistem sa praznom udicom i punom hranilicom. Ako seudarci nastave, riba napada hranilicu a ne mamac. Rešenje je da skratitepodvez.


D E

Riblji boili 140 g ribljeg brašna115 g griza85 g kazeina1 kašièica extrakta lignje4 komada jajaRiblji - killer boili 140 g ribljeg brašna140 g griza85 g kazeina1 kašièica extrakta lignje4 komada jaja

Umešajte prvo suve sastojke, padodajte teène i jaja. Umesitepastu. Formirajte kuglice �eljenevelièine. Kuvajte oko 1 min. Da bi dobili pop-up boile umestokuvanja u vodi, pecite ih u mikro-talasnoj peænici ili koristite lopticeod plute. Tehnika sa plutom: Od plutan-pog èepa formirajte kuglice, manjeod velièine �eljenog mamca.Oblepite kuglicu masom i skuva-jte.

“Uptide” tehnika pecanja soma

Jedan od najveæih problema pripecanju somova se postavlja ondakada �elimo da daleko od obale

bacimo mrtav mamac, recimo parèe ribe ili još te�e komad d�igerice.Jedno od rešenja je da se ovi komadi, nakon što se probodu udicom,pove�u dodatnim ribolovaèkim koncem (mo�e i jaki pamuèni ili svilenikonac), kako oni ne bi spadali sa udice pri zamahu i u kritiènom trenutkuudara mamca u vodu. Oni koji �ele da potroše više novca, mogu koristi-ti male brodiæe-makete, koji se navode elektronski i koji mogu istovaritisvoj mali tovar na �eljeno mesto. (Videti tehnike prihranjivanja kod mod-ernog šaranskog ribolova u ovoj knjizi, gde se isto ove makete mogukoristiti). Problem ovih naprava je što su skupi i što su noæu, kada se veæi-na somova i upeca neupotrebljivi. Naæin koji æe se u ovom tekstu pred-staviti englezi nazivaju “Uptide” (engl. isplovljavanje) i rešava upravoovaj problem: Problem dalekog zabacivanja mekog mamca.PriborZa ovu tehniku potrebna su vam dva štapa, dve mašinice i dva najlona.

Glavni štap kojim æete pecati treba biti parabolik, TC 2,75 do 3lb. Koristi se deblji najlon nosivosti i preko 10 kg, jer oèekujete krupneprimerke. Na kraj najlona postavite olovo u obliku kruške sa alkicom navrhu kroz koju se provlaèi najlon. Ovakvo olovo se zbog oblika najboljezabija u dno. Olovo treba da je teško oko 100g, ali mo�e biti i te�e. Iditedo one te�ine koja vam još dopušta dovoljnu daljinu zabaèaja, bezpucanja najlona. Monta�a olova treba da je klizeæa i na kraj najlonapostavite vrtilicu sa kopèom. Ovako postavljeno olovo dozvoljava da se58 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

najlon slobodno kreæe bez otpora. Nije loše da na najlon pre vezivanjavrtilice navuèete malo parèe silikonskog creva. Nakon montiranja vrtilice,navucite crevo na prvu alku vrtilice. Na taj naèin æete zaštititi najlon ivrtilicu pri zabacivanju od udarca olova.

Pomoæni štap mo�e biti bilo koji štap koji je namenjem bilo var-alièarskom bilo klasiènom dubinskom metodu ribolova. Na mašinicuovog štapa stavite najlon nosivosti oko 3 kg. Deblji najlon bi samo koèiozabacivanje, a tanji bi se sam kidao. Kraj ovog najlona pove�ite na kopèuvrtilice na glavnom štapu.

Pre zabacivanja napravite i podvez. Udicu nave�ite na najlondu�ine oko 30 cm, ali nemojte odsecati komadiæ najlona koji vam ostajepri vezivanju udice. Iskoristite ga kao zamenu za dlaku. Na tu “dlaku”postavite komad stiropora. TehnikaPrvo što treba uraditi je da namamèite udicu na predvezu, koji u ovomtrenutku nije na štapu. Ukoliko kaèite ribu kao mamac, naèin monta�e jeizuzetno bitan. Prvo na udicu navucite gumenu ili silikonsku ploèicupovršine oko 0,5 cm2 i pomerite ploèicu na vrat udice. Kada budetezabacili sistem, udica æe u vodi stojati naopako, pa je bitno da vammamac stoji pravilno na udici. Sada na udicu navucite ribu, tako što jojprvo probodete donju pa gornju usnu. Nakon toga opet navucitekomad iste gume ili silikona. Ovako nameštena riba treba da stoji na sre-dini vrata udice. Okrenite udicu naopako, otvorom nadole, kako æe i sto-jati u vodi i videæete da mamac sada stoji idealno. Kao prava �iva riba. Ukoliko pecate noæu, a nemate dovoljno svetla, ovaj pipavi posaonameštanja mamaca mo�ete obaviti i dan ranije i gotove podveze spako-vati u neku kutiju ili kesu.

Sada sledi zabacivanje. Pomoæni štap postavite u dr�aè poduglom od 45 stepeni i otvorite preklopnik na mašinici. Drugi štap uzmiteu ruke i zabacite. Teško olovo æe izvlaèiti i najlon iz glavnog i pomoænogštapa. Saèekajte da olovo padne na dno i da se smiri. Zamenite štapove.Pomoæni uzmite u ruke, a glavni postavite u dr�aè. Namotavajte najlonpolako, pazeæi da ne pomerite olovo na dnu. Cilj vam je da izvuèete vanvode kraj najlona na glavnom štapu, a da olovo ne pomerite. Ako vam


se dok namotavate najlon na pomoænom štapu, najlon na mašiniciglavnog polako odmotava, onda radite ispravno.

Kada se pojavi vrtilica sa kopèom, odvojte najlone, sklonitepomoæni štap i na kopèu namontirajte podvez koji ste ranije spremili.Spustite mamac i podvez u vodu i polako namotavajte najlon. Buditeposebno oprezni ako je voda u pliæaku puna granja i prepreka, kakovam ne bi mamac zapeo za njih i spao. Sada komad stiropora dolazi doizra�aja. Naime, kako je dovoljne velièine da dr�i mamac uspravno, stiro-por æe plutati po površini i neæe dozvoliti da udica kaèi prepreke nadnu. Mamac æe potonuti tek kada stigne na mesto gde se nalazi olovo.Polakim namotavanjem, osetiæete promenu u naponu namotavanja a toje trenutak kada je vrtilica sa kopèom stigla do olova. Mamac se nalazina �eljenom mestu i dubini.

Sada preklopite preklopnik na mašinici i dozvolite da stiroporpovuèe mamac ka površini vode. Kontrolišite ovo kretanje propuštajuæinajlon meðu prstima. Dozvolite da se mamac popne na onu dubinu nakoju �elite da lovite. Ukoliko nakon popuštanja najlona ne doðe dododatnog odmotavanja najlona (indikacija penjanja stiroporne kugle),ponovo nategnite najlon. Malo namotajte, tako da olovo pomerite podnu i ponovite postupak otpuštanja. Izuzetno je bitno da najlon slo-bodno prolazi kroz alku olova. U suprotnom, najlon mo�e ostati uvrnutod bacanja. Takav najlon lakše puca pri kontri. Drugi razlog je što sta-tièno olovo smanjuje intenzitet kontre i mo�e vam se desiti da ona nemadovoljnu jaèinu da obezbedi sigurno zabijanje udice u usta ribe.

Kao identifikator trzaja mo�ete koristiti vrh štapa na koji mo�etepostaviti zvonèiæe ili ukoliko pecate noæu svetleæe ampule. Meðutim,moderan naèin ribolova na soma donekle ima neke elemente modernogšaranskog ribolova. Štapovi se postavljaju takodje na pod-ove, na kojese montiraju elektronski detektor. Kada detektor signalizira izvlaèenjenajlona (u ovoj varijanti nije loše koristiti mašinice sa baitrunner-om),prstom dotaknite najlon da bi se uverili da trzaj nije la�an. (ukoliko jedošlo do la�nog trzaja ili je trzaj prestao, nemojte kontrirati. Som je ublizini i nemojte ga plašiti kontrom. Verovatno æe se vratiti za desetakminuta.) Kontra ne treba da bude prejaka, jer mo�e doæi do loma prib-ora. Dovoljno je malo oštrije podiæi vrh štapa i poèeti sa energiènim


namotavanjem. Najlon dr�ite stalno pod tenzijom i namotavajte sve dokse ne oglasi koènica. Jedan broj pecaroša u tom trenutku prebacuju radmašinice na dvosmeran i nastavljaju da se bore sa ribom kontrolišuæiodmotavanje i namotavanje najlona. Ovo smete da radite samo ako vamje mašinica izuzetnog kvaliteta, jer vrlo èesto dolazi do loma ruèice ililoma prenosnih diskova u mehanizmu mašinice. Napomene

• Ukoliko koristite upredenu strunu umesto monofilamenta,doæi æe do manjeg krzanja strune prilikom zamaranje ribe u trenucimakada koènica proklizava.

• Kada koristite upredene strune, zabaèaji su dalji, a uvrtanjanajlona reða.

• Ova metoda pecanja je u veæini sluèajeva izuzetno dobra.Meðutim, biæe trenutaka kada zbog velike kolièine trave ili uvrtanjastrune neæete biti u stanju da uradite pravilnu prezentaciju mamca. Utom sluèaju, koristite klasišan dubinski metod.

• Sliku “uptide” sistema potra�ite u delu “Ribolovni sistemi” uovoj knjizi.


J

Ribolov sa hranilicom i olovom

Precizno zabacivanje je veština kojase uèi praksom. Èak i kada ste veštribolovac, uvek je lakše upecati i

izvaditi ribu sa manje daljine. Meðutim ima dana kada se riba ne kreæekraj obale i kada su precizni i daleki zabaèaji neophodni da bi seuspešno pecalo. U tim danima, samo oni sa više prakse imaæe priliku dau�ivaju.

Koristiti swingtip ili quivertip, pitanje je koje se postavlja ondakada se peca na veæim daljinama. Kada se baca izuzetno daleko pred-nost treba dati swingtip-u. Ukoliko se na štapu nalazi quivertip, prilikomzabaèaja potrebno je upotrebiti dodatnu snagu. Zato æe daljina plasir-anja mamca biti uvek manja sa njim nego bez njega. Sa druge strane, štoje te�ina sistema veæa, quivertip æe prilikom zamaha trpeti veæu silu imo�e doæi do njegovog ošteæenja. Najzad, prilikom postavljanja štapa,vrh mora biti okrenut paralelno sa obalom, što æe smanjiti vidljivostindikacije trzaja na velikim daljinama, posebno ako je struna sa veæomistegljivošæu. Swingertip, opet, prilikom zabaèaja ne pru�a dodatniotpor, a i signalizacija udara mu je ista, bez obzira da li se baca 30 g na15 m ili 60 g na 50m.

Baciti sistem na veæu daljinu nije moguæe bez adekvatnog prib-ora. Za daljine od recimo 70-80m treba vam štap du�ine 3,6 m i TC od 0,9kg. Obratite pa�nju da karike budu dovoljno široke kako bi najlon lakoklizio kroz njih. Mašinica treba da bude kvalitetna i sa dovoljnimkapacitetom. Raèunajte da æe vam trebati ekstra najlona, ukoliko ribakrene od vas. Ukoliko postoji potreba da pecate i na veæim daljinamabolje je uzeti du�i štap (recimo 4 m) iste TC, nego iæi na te�a olova. 62 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Velièina udica i ovde zavisi od velièine ribe koju oèekujete imamca koji koristite. Za krupnije ribe koristite udice velièine 10 ili 8.Ukoliko pecate finije sitnije ribe, idite na manje udice. Uvek uparujtedebljinu podveza sa velièinom udice. Recimo, kada lovite sa podvezomnosivosti 1,5 do 2 kg koristite udice 8 - 12, kada vam je podvez 1 - 1,5 kgkoristite udice 12 - 14, kada koristite podvez 0,5 do 1kg idite na udice 14- 18. Podvezi manje nosivosti su jednostavno pretanki i pucaæe prilikomzabaèaja i kontre. Du�ina podveza treba da je oko 1 m u poèetku. U tokupecanja mo�ete menjati ovu du�inu u zavisnosti od velièine ribe i naèinana koji uzima mamac. Recimo, ako naletite na jato crvenperki, one æe pri-likom uzimanja mamca, mamac i poneti u ustima i indikacija trzaja biæedobra i ako je podvez du�i. Meðutim, ako naletite na sitnije deverike,mo�e vam se desiti da u veæini sluèajeva ni ne ponesu mamac, veæ da gadr�e u ustima i nakon odreðenog vremena ,mamac jednostavno ispljunu.U tom sluèaju, morate smanjiti du�inu podveza, kako bi poveæali verovat-noæu indikacije trzaja. Krupne deverike, sa druge strane mamac vole dadr�e u ustima neko vreme pre nego ga progutaju. U tom periodu one sepolako kreæu i ne smeju osetiti nikakav otpor. U ovom sluèaju ostavitedodatnu du�inu podveza (i do 1,8 m).

Te�ina olovnog ote�anja zavisi od daljine na kojoj pecate, anosivost glavne strune opet, zavisi od te�ine ote�anja. Te�e olovo neznaèi i dalji zabaèaj. Oblik ume da bude od presudnog znaèaja.Hranilicu æete baciti daleko bli�e od olova (Arsley bomb pblik je naj-pogodniji) iste te�ine. Gustina olova je veæa nego gustina netoksiènihmaterjala od kojih se prave moderna ote�anja, tako da æete ote�anja odolova baciti dalje, jer ista te�ina ima manju zapreminu i stvara manji otporu vazduhu. Te�ina olova zavisi i od vremenskih prilika, posebno od vetra.Vetar u leða nosiæe olovo dalje, nego boèni ili èeoni vetar.

Glavna struna treba da bude što je moguæe tanja, jer æeindikacija trzaja biti bolja. Za sistem te�ine od oko 35 g, glavna strunatreba da je nosivosti od bar 1,8 kg. Ukoliko olovo ve�ete preko “shockleader”-a (elastiènog materijala specijalno namenjenog za amortizovan-je trzaja olova), nosivosti od oko 3 kg, nosivost strune mo�ete smanjiti ina 1,4 kg.


M

Lov sa hranilicom na mirnim vodama

Ova tehnika lova se pomalo razliku-je od do sada navedenih tehnikalova sa hranilicom, pre svega po

tome što je ovde uticaj pomeranja vode vrlo mali, pa je uticaj vetra dom-inantan. To je razlog što æe se u posebnom tekstu obraditi upravo ovespecifiènosti.

Nosivost strune koju koristite zavisi od te�ine olovnog ote�anja.Orijentaciono uzmite sledeæu preporuku: struna nosivosti 0,9 kg zaote�anje od 15 g, 1,4 kg za 20 g, 1,8 kg za 30 g. Idealno je da koristitetonuæu strunu.

Du�ina podveza i ovde zavisi od vrste ribe koju oèekujete.Ukoliko èekate deverike, znajte da su oprezne i da æe im du�i podvezomoguæiti da uzmu mamac pre nego što doðe do indikacije. Zato koris-tite podvez du�ine i do 1,5 m. Sa druge strane, za recimo bodorke,babuške i karaše koristite kraæi podvez od oko 1 m. Kada prilikom pro-vere sistema i mamaca, primetite da su udice bez mamca ili su mamciošteæeni, a vi niste imali udarce, skratite podvez za oko 15 cm. Ovo pon-avljajte dok udarce ne poènete da primeæujete. U suprotnom sluèaju,ako imate udarce, ali je broj promašaja jako veliki, produ�ite podvez za15 cm. Ovaj postupak ponavljajte dok ne doðete do optimalne du�ine.

Veæa riba dolazi na veæi mamac. Opet veæi mamac se postavl-ja na veæu udicu. Plašljivija riba uzima sitniju udicu. Odrediti pravu meruje veština koja se uèi praksom. Generalna preporuka je udica 10 za krup-nije mamce, pa sve do udice 14 za one sitnije ili za dane kada je ribaizuzetno oprezna.

64 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Kada odete na vodu, prvo je potrebno odrediti mesto gde æetezabaciti. Ako pecate deverike, obièno ih mo�ete videti kako se valjaju popovršini iznad mesta gde se jato zadr�ava, ako sa druge strane viditemehuriæe gasa na površini, jasno je da su se ispod na dnu okupili karašiili recimo linjaci i da riju dno u potrazi za hranom. Meðitim, ukoliko nemanikakvih znakova treba pronaæi pravo mesto.

Pre svega idite na onu obalu ka kojoj vetar duva. Sitni organiz-mi na površini æe pod uticajem vetra biti gurnuti ka toj obali, u pliæakuæe zbog strujanja vode poèeti da tonu i krenuæe ka suprotnoj strani podnu. To kretanje æe biti prekinuto na mestima gde se dubina stepenastomenja. Na tim mestima æe se hrana koncentrisati i naravno, to je pravomesto da se ponudi mamac. To mesto i nije tako teško naæi. Uzmitejedan štap i na njegov kraj postavite samo olovo bez hranilice i udica izabacite recimo nekih 5 m. Kada olovo dodirne površinu vode, preklo-pite mašinicu. Najlon æe ostati blago nategnut sve vreme. Brojte dok senajlon ne opusti. U tom trenutku je olovo dodirnulo dno. Recimo da steizbrojali do 5. Ponovite bacanje, ali na daljini od 10 m i opet brojte. Nekaste sad izbrojali do 7. Bacite sada na 15 m. I opet brojte. Pretpostavimoda ste izbrojali do 10. Zakljuèak nakon ova tri bacanja je da se dubinapolako poveæava. Bacite sada na 20 m. Pretpostavimo da ste izbrojaliopet do 10. Znaèi da se dubina nije menjala od 15 do 20 m i da je tudno ravno. Pravo mesto za zabacivanje je dakle negde oko 15 m, jer seoèigledno škrapa nalazi izmeðu 10 i 15 m od obale.

Postavite sistem sa hranilicom i udicama i zabacite na udal-jenost od oko 15 m. Najlon zakaèite na “line clip” na špulni, kako bi svakiput bacali na isto mesto. Da bi pravac uvek bio isti, odredite nekinepokretni orijentir na suprotnoj obali. Ukoliko oèekujete izuzetno krup-ne i borbene ribe, kao što su som, šaran ili amur, nemojte kaèiti strunu za“line clip”, jer æe vam riba otkinuti najlon u sluèaju da krene od vas nakonšto je uzela mamac.

Sada je potrebno odrediti pravilnu strategiju prihranjivanjamesta. Ukoliko smatrate da je riba veæ tu, bolje je prvo baciti sistem bezhranilice. Ako nema trzaja nakon par desetina minuta, dodajte hranilicuna sistem. Sem ako ste vešti u praækanju primame na taèno mesto, boljeje baciti nekoliko puta sistem sa hranilicom i tako nahraniti mesto. Kada


se pojave trzaji, prilagodite bacanje hranilice vrsti i velièini ribe. Ukolikoje neophodno, skinite i hranilicu i pecajte samo sa olovom.

Dobra je praksa, da nakon inicijalnog prihranjivanja mesta,prvih par zabaèaja budu nešto bli�e vama. Na taj naèin æete loviti ribekoje su pobegle sa mesta hranjenja u isto vreme ne uznemiravajuæi hran-jeno mesto. Kada udarci prestanu ili kada odredite da je jato stiglo namesto hranjenja, poènite sa zabacivanjem na mesto koje ste nahranili.

Tokom pecanja mo�e vam se desiti da riba prestane odjednomda grize. Razlozi mogu biti sledeæi:

• Ribe su postale oprezne prema mamcu koji nudite. Promenitemamac. Nekada samo promena broja crviæa ili glista mogu doneti nas-tavak ribolova.

• Riba je uplašena udarcem hranilice u vodu. Probajte da mekšebacate sistem i da pravite manji udarac u kontaktu sa vodom. Maloomekanite primamu, kako bi se br�e i lakše raspadala.

• Mo�e se desiti da su ribe napustile hranjeno mesto i krenuleka dubini. Ovo jato èesto radi, mada se uvek nakon odreðenog vreme-na opet vraæa na hranjeno mesto. Da bi lovili i u ovim trenucima, skinitehranilicu i postavite nešto veæe olovo. Zabacujte dalje. Hranilicu vratitetek kad se ribe opet primaknu. U suprotnom, hraniæete sve dalje i daljei ribe æe na kraju otiæi toliko daleko gde neæete moæi da dobacite.

• Kada odluèite da izvuèete sistem napolje kako bi proverili damamce, dobra je taktika da prvo cimom štapa uradite blagu kontru.Nakon toga namotate najlon od 1 do 2 m. Tu ostavite sistem par minu-ta. Ovaj manevar mo�e osokoliti ribu da uzme mamac jer se pomerio.


0

“Metod” tehnika za lov šarana

Ovu tehniku treba da koriste kakomach ribolovci tako i svi oni kojisu krenuli u lov na krupnije

primerke šarana, linjaka, amura i ostale šaranske i bele ribe. U osnovi toje tehnika razvijena da bi se lovile ribe pri dnu, uz pomoæ hranilice idodatne primame (groundbait tipa) uz korišæenje vrlo kratkih podveza.Tehnika se pokazala najprimenjivija u toplim letnjim mesecima.

Kako se ovom tehnikom love najkrupniji primerci i pribor trebada bude na visini zadatka. Pre svega, štap mora da je vrhunski, parabo-lik, du�ine 3,6 m i TC od 1 do 1,3 kg. Ovako sna�an štap je neophodanda bi se na adekvatnu daljinu bacio sistem koga èini hranilica sa veæomkolièinom primame. Mašinica mora da je kvalitetna i jaka, kako bi izdr�lai najveæa naprazanja. Struna koja se ovde koristi treba da bude mini-malne nosivosti od 4 kg. Meðutim, ukoliko je teren te�ak i ukoliko posto-ji moguænost da riba mo�e da se zaputi i upetlja u podvodno granje ilidruge prepreke, treba iæi i na strune nosivosti 10 i više kg. Jaèinu strune,obavezno uskladite sa TC štapa, da ne bi došlo do loma pribora. Jedanbroj ribolovaca koristi i “shock leader” za povezivanje hranilice i ostalogote�anja. Mana je što se dodaje još jedan èvor, koji kod nekih monta�amo�e smanjiti ukupnu nosivost sistema. Udice koje koristite i ovde trebaprilagoditi velièini mamca.

Kao mamac mo�ete koristiti široku paletu �ivotinjskih i biljnihmamaca. Ipak, zbog svoje atraktivnosti gomila crviæa ili glista u veæinisluèajeva daju bolje rezultate. Razlog mo�e da bude u njihovojpokretljivosti. Nemojte zaboraviti ni pop-up mamce, od puffija prekoboilia, pa i do glista u koje medicinskim špricom mo�ete ubrizgati vaz-Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 67

duh. Ako koristite normalne mamce, oni æe tonuti i na dnu æe se nalazi-ti ispod hranilice. Kada koristite pop-up oni æe se izdiæi i biti negde okohranilice. Ukoliko ima sitne ribe, probajte da mamac utisnete u smesu uhranilici. U danima kada riba jede, bilo koji od ovih prezentacija æeposlu�iti. Kada je riba slabo aktivna, ostaje vam samo da metodomprobanja odredite koja je najlovnija.

Lov zapoènite bacanjem šest kugli velièine pomorand�e naciljno mesto. Odmah nakon njih zabacite sistem sa hranilicom u kojutreba staviti sedmu kuglu prihrane. Ovde ne treba voditi raèuna o tomeda æete jato rasterati buènim ubacivanjem kugli hrane u vodu, kao kodlova deverike. Cilj je upecati jednu ili par velikih riba, koje je neophodnoprivuæi velikom kolièinom primame. Nakon zabacivanja i smirivanja sis-tema zategnite najlon, a vrh štapa podignite toliko da ugao koji zaklapa-ju pravac štapa i pravac strune bude prav.

Po onome što je do sada reèeno, pravilan izbor prihrane i njenoispravno pripremanje su od esencijalnog znaèaja za uspeh. Ukoliko vasmrzi ili nemate vremena da pripremite adekvatan miks, mo�ete otiæi doribolovaèke radnje i kupite gotov miks na kome obièno piše “MethodMix”. Sa vremenom postaæete iskusniji i mo�ete poèeti da pravite polu-domaæe mešavine. Ove mešavine u svom sastavu treba da imaju:

• Neku kupovnu primamu za šarana (recimo “Sansas Carp3000”), koja æe mu dati ukus, boju i atraktivnost,

• Neki lepak koji æe povezati i otvrdnuti miks, kao što su PV1 ilimelasa,

• Hlebne mrvice - prezlu, koja æe dati kolièinu i slu�iti da se dobi-je odgovarajuæa vla�nost i lepljivost,

• Izmrvljena zrna konoplje, koja æe poveæati atraktivnost• Teène arome, koje æe dati posebnost svakom miksu.

Konoplja, mesni crviæi i kukuruz šeæerac mogu se dodati u primamu i ciljovih dodataka je da krupna riba nakon što pronaðe primamu i rasturi jepronaðe i odreðenu kolièinu hrane koju mo�e da pojede. Nikako nemo-jte dodavati bilo kakve plutajuæe mamce u primamu, jer æe oni povuæiribu ka površini. Dodavanje mamaca je dobro, jer æe dodatno nateratiribu da pretra�uje po dnu kako bi se dohranila i na taj naèin æe br�e pron-aæi i vaš mamac. Nije loše mamace staviti u sredinu lopte od primame.

Kako su zabaèaji daleki, a lopte sa primamom u sredini treba da


sadr�e dodatne mamce koji ne smeju da ispadnu iz kugli pre nego štoone padnu na dno, potrebno je da sama primama bude pravilnoumešana. Potrebna je dakle, teška i lepljiva masa koja u isto vreme trebada bude izuzetno atraktivna i mirisna. Nikako ne sme biti tvrda jer æe jeriba mnogo te�e razbiti.

Naravno, ne mo�e se dati opšti recept za uspeh na svakoj vodi.Probajte i mekše i tvrðe primame. Probajte više razlièitih mešavina inaæiæete onu koja je najbolja za svaku od voda. Lopta primame kojapadne pod pravim uglom u vodu, mnogo jaèe udara o njenu površinu iraspašæe se pre nego ona koju bacate tako da upada u vodu pod malimuglom.

Na kraju potrebno je da razmotrimo du�inu podveza koji sekoristi u ovom metodu. 3 do 5 cm je optimalna du�ina. Mamac æe se utom sluèaju nalaziti u neposrednoj blizini hranilice i riba æe ga lako naæi.Mana ovako kratkog podveza je što on, zbog svoje male du�ine, ne mo�eda se iste�e i na taj naèin apsorbuje jake trzaje krupne ribe. Ova osobi-na èesto dovodi do pucanja podveza ili ispadanja udice i otkaèinjanjaribe. Da bi se ovaj problem ubla�io, jedan broj pecaroša podvezpovezuje sa glavnim najlonom preko “Shock leader”-a ili preko gumekoja se koristi u “pole” štapovima.


B

glavnastruna

“Method”hranilica

podvez od mekeupredene strune

vrtilica

gumena cevèicanavuèena preko

pola vrtilice ikraja hranilice

glavna struna

hranilica

gumica

podvez

Lov smuða muvanjem

Muvanje

Muvanje je specifièna tehnika, sadve svoje varijante (sa obale i izèamca), koja je u suštini izmeðu

dubinskog ribolova i d�igovanja. Najbolje rezultate daje u lovu smuða,mada se ovom tehnikom mogu loviti i druge vrste grabljivica, naroèitoštuka.

Za lov smuða muvanjem potreban je fini, a opet vrlo kvalitetani izdr�ljiv pribor. Dovoljno je koristiti jedan dvodelani štap, du�ine od 3,6do 4m. Štap treba da je brze akcije i te�ine bacanja od 40 do 80 g. Kakose štap kod ove tehnike dr�i u ruci du�e vreme, bolje je da je izraðen odkvalitetnih karbonskih materijala, koji su izuzetno laki i �ilavi. Mašinica zaovaj tip ribolova treba da je kvalitetna varalièarska, sa “long cast” špul-nom. Dril mora da joj je kvalitetno uraðen i bilo bi dobro da ima jed-nosmerni le�aj, koji eliminiše postojanje lufta u ruèici. Najlon teba da jenosivosti od oko 3 kg za lakše vode sa èistim i peskovitim dnom , pa svedo 5 kg, ukoliko je dno puno prepreka i krupnih kamenja. Udicu trebaprilagoditi velièini mamca. Uobièajeno je da se koriste, tipske jed-nokrake u�e udice za smuða sa nešto du�im vratom.

Ukoliko se peca na terenima sa mekšim dnom, koristi seKarolina sistem, dok se na tvrðim pre koristi Teksas sistem. (Slike oba sis-tema data su u ovoj knjizi u poglavlju “Ribolovaèki sistemi”.). Da bistedobili osnovni Karolina sistem, na najlon postavite olovo u obliku piš-toljskog zrna, te�ine od 5 do 20g. Olovo okrenite tako da mu kraj sa špi-com bude okrenut ka vrhu štapa. Tako postavljeno olovo æe se vrlo teškokaèiti za podvodne prepreke. Iza olova, ka kraju najlona, postavite malistoper i nakon toga stavite vrtilicu. Za vrtilicu pove�ite podvez. Du�ina70 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

podveza zavisi od oblaènosti i zatamljenja vode. Ukoliko je voda tamni-ja i vreme više oblaèno, podvez treba da vam je du�i. Minimalna du�inapodveza je 25 cm, a maksimalna oko 1,3 m. Ukoliko �elite da odignetemamac sa dna, umesto klasiène vrtilice postavite model sa tri okna. Levookno ve�ite za glavni najlon, za desni èvor prièvrstite podvez, a za gorn-ji èvor prive�ite manji komad plute ili stiropora. Na udicu postavitemamac. Najèešæe korišæeni mamci su keder, parèe ribe, nekoliko glisti ilijedna velika crna glista, pijavica ili durbak.

Prilikom izbora mesta ka kojem æete plasirati mamac, potrebnoje da imate u vidu par èinjenica.

• Smuðevi se obièno nalaze na dnu. Ukoliko je vreme oblaènoili u sutom i u ranu zoru, smuðevi kreæu ka površini.

• Smuðevi odlièno vide i oseæaju svaki pomeraj u svojoj okoli-ni.

• Smuðevi vole kamenito dno, mada mogu da se okupljaju i uvodama sa peskovitim dnom. Sa druge strane, nemojte misliti da tamogde je dno muljevito nema smuðeva. Mnoge su bare i mrtvaci naseljenesmuðevima. Jedini je uslov, da u vodi ima dovoljno kiseonika, jer jesmuð veoma osetljiv na njegov nedostatak.

• Smuðevi vole da se okupljaju na mestima gde se voda kovit-la i peni. Tada ih mo�ete naæi i vrlo blizu površine. U dubinama tra�emesta blizu vodenih prepreka.

• Smuðevi su vrlo osetljive ribe. Pa�ljivo rukujte njima, posebnoako �elite da ih pustite nakon merenja i slikanja. Ukoliko riba ugine, kojaje svrha puštanja.

Nakon što ste namestili sistem i izabrali lokaciju potrebno je dazabacite sistem. Pustite ga da padne na dno, što æete osetite po pona-šanju štapa i opuštanju najlona. Upravo zbog neophodnosti da se osetisvaki, pa i najmanji pomeraj olova i sistema pod vodom, štap mora bitiizuzetno fin. Kada se sistem smiri, postavite štap u dr�aè i nategniteblago najlon. Saèekajte odreðeno vreme. Ovo vreme èekanja, je od 15sekundi, pa sve do nekoliko minuta. Iskustvo na svakoj lokacij je dru-gaèije pa treba probati. Nakon èekanja, uzmite štap u ruke i blago kon-trirajte, pa ponovo vratite štap u prvobitan polo�aj. Ovaj manevar pon-avljajte nekoliko puta. Cilj je da skrenete pa�nju ribi, ukoliko je u blizini,


na svoj mamac. Svaki smuð, koji je u potrazi za hranom, reagovaæe naovakav titraj u vodi i priæi æe da vidi o èemu se radi. Ukoliko osetite daje riba povukla mamac, morate biti krajnje smireni. Brza kontra æe preizvuæi mamac ribi iz usta, nego što æe zakaèiti udicu. Pustite da smuðproguta mamac. Smuð specifièno uzima hranu. Naime, on prvo prilazihrani i nakon par trenutaka posmatranja, energièno otvara usta. Usledtoga, hrana biva poneta vodenim kovitom pravo ribi u usta. Smuð nika-da neæe napasti mamac kao štuka, tako što æe ga, poput nekog recimopsa uhvatiti ustima i otkinuti. Ukoliko ne uspe da usisa hranu, smuðpostaje sumljièav i mo�e se desiti da ni ne pokuša drugi put. Ova prièaje veoma bitna jer objašnjava zašto je trenutna i brza kontra nepo�eljna.Ukoliko kontrirate sa prvim trzajem, vi u stvari kontrirate u trenutku kadaje riba otvorila usta i kada je mlaz vode krenuo ka njoj. Vaša kontra æesamo onemoguæiti ribu da usisa mamac. Dakle, treba saèekati na drugi,jaèi udar, kada riba proguta mamac i krene da ga nosi u ustima.

Ukoliko ne doðe do uzimanja mamca ni nakon odreðenog vre-mena provedenog u vibriranju mamcem, pribli�ite mamac ka sebi parmetara. To æete uraditi tako što æete nakon blage kontre, namotati metarili dva metra najlona i ponovo ostaviti štap u dr�aè. Ovaj postupak pon-avljajte sve dok ne privuèete sistem do obale.

Napad ribe na mamac je najèešæi u trenucima kada njime vibri-rate. Ukoliko ste nesigurni u ovoj tehnici, mo�ete za poèetak pokušatijednu njenu varijantu, koja je dala izuzetne rezultate u lovu sunèice.Naime, sunèice se uglavnom kriju u uskom priobalnom podruèju, u prvih30 cm od obale, na malim dubinama do 50 cm. Tu je voda dovoljno bis-tra i svetla i sunèice vole da love sitnije ribe i insekte. Uzmite kraæi pecštap i na njega pove�ite najlon du�ine štapa. Na kraj najlona postaviteudicu. Nemojte stavljati nikakav plovak. Radi lakšeg zabacivanja mo�etestaviti vrlo malo olovo i postavite ga što bli�e udici. Na udicu nani�itenekoliko, jednu ili dve crvene gliste, tako da se formira loptica. Krajeveostavite da slobodno vise, kako bi lelujeli u vodi i privlaèili ribu. Spustitemamac u vodu odmah do obale. Posmatrajte kako prirodno tone. Kadadodirne dno polako pomerite vrh štapa i mamac æe poskoèiti. Tako šeta-jte mamac po dnu na trzaje. Dok to radite, primetiæete da je priobalje ustvari puno sunèica i da ih niste videli jer su bile sakrivene. Sunèice æe


napadati mamac prilièno agresivno. Kako se sve odigrava u pliæaku vrlobrzo æete shvatiti kako sistem radi i kada sunèice najviše napadaju.Znanja i zakljuèke koje æete ovde dobiti smatra se esencijalnim za kasni-ji lov smuða. I sunèice i smuð apsolutno isto love, sa tim što pri lovusmuða vi nemate nikakav vizuelni kontakt sa ribom, veæ sve morate oseti-ti preko štapa.

Nauèeni prethodnim primerom, krenite u ribolov grabljivih ribakoje �ive u bistrijim i pliæim vodama. Tu mo�ete nave�bati lov ovommetodom skobalja i klenova, recimo. Princip je identièan, sa tim da vamje u ovoj verziji potreban malo drugaèiji pribor. Umesto pec štapa, ovdevam treba bolonjez ili neki drugi lak štap, du�ine preko 3m, kojim mo�eteda bacite vrlo laki sistem dovoljno daleko. Potrebna vam je i mala i lakamašinica, koja ne treba da ima veliki kapacitet špulne, jer zabaèaji nisudalji od desetak metara, a i ribe koje lovite nisu prevelike. Takoðe, uzudicu postavite lako olovce kako bi vam zabaèaj bio lakši. Idealno bibilo da ni ne koristite olovo, što æete sa praksom i uspeti. Zabacite i pre-tra�ujte teren voðenjem mamca po dnu. Odlièno je ukoliko imate vizuel-ni kontakt sa mamcem, jer æete onda videti i ribu u trenutku napada.Iskustva u lovu sunèice mo�ete primeniti i ovde. U ovom primeru æeteizve�bati lov na veæim daljinama, sa priborom koji je naslièniji priborukoji se koristi u lovu smuða. Nakon ove prakse, prelazak na lov smuða,gde ne postoji vizuelni kontakt, je mnogo lakši.

Neki va�ni detalji, na koje morate obratiti pa�nju ukoliko �elite dalovite štuku ovom metodom. Pre svega, smuð se nalazi na veæim dubi-nama iza prepreka i na mestima gde se dubina skokovito menja. Štuka,ipak više voli da se zadr�ava u obalnim podruèjima, gde iz zaklona vrebana ribe koje prilaze obali u potrazi za hranom. Dakle, kod štuke trebabacati paralelno sa obalom ili bli�e obali. Idealno je koristiti èamac, jer jeiz èamca moguæe voðenje mamca uz samu trsku mnogostruko olakšano.Imajte na umu da štuka ima zube i da je neophodno korišæenje sajlice.Mišljenja o korišèenju sajlica kod smuða su podeljena, meðutim, ukolikomo�ete da naðete sajlicu koja je mekoæe najlona mo�ete je koristiti. Tvrdasajlica neæe dozvoliti smuðu da usisa ribu i on to neæe ni uèiniti. Treæaspecifišnost je naèin uzimanja mamca. Smuð mamac usisava, a štuka gahvata ustima u munjevitom napadu. Dakle kod štuke ne treba èekati. Veæ


prvi trzaj je signal da treba kontrirati. Smuð rado uzima mamac sa dna,dok štuka voli �ive ribe koje plivaju uz obalu. Mali trik ovde mo�eposlu�iti. Na sajlicu du�ine oko 40 cm prvo navucite komad plute ilistiropora, pa tek onda provucite najlon kroz kedera. Najbolja je varjantada najlon provuèete kroz celu ribu, od podrepnog peraja, kroz stomak iusta. Na kraj strune postavite trokraku udicu (velièina 2 je sasvim dovolj-na) i jedan njen kraj ubodite u zadnji deo ribe. Plutani ili stiropornikomad ugurajte ribi kroz usta. Ovako postavljena mrtva riba æe plutati isamim tim biti mnogo atraktivnija štuki od kedera koji le�i na dnu. Mo�etekoristiti i �ivog kedera, meðutim, tada morate da ga kaèite za usta ili zaleða i postoji velika moguænost spadanja prilikom zabacivanja iliprovlaèenja po dnu. Opet, �ivi keder voli da se kreæe nekontrolisano imo�e umrsiti podvez, pa je neophodno korišæenje paternoster sistema.

Pored ovih metoda lova sa obale, tehnika muvanja mo�e sekoristiti i u lovu iz èamca. Mo�ete bacati dalje od èamca i polako privlaèi-ti sistem ka vama istom tehnikom, kao i da pecate sa obale. Meðutimmo�ete koristiti i jedan stil koji nije moguæ sa obale. Koristite kraæeštapove i spustite sistem bli�e èamcu. U pravilnim razmacima, podi�itevrh štapa, što æe pomerati mamac nagore, pa ga polako spustite na dno.Ovaj manevar ponavljajte. Smuð u blizini æe biti privuèem ovimskokovitim ponašanjem na dnu. Ovu tehniku mo�ete koristiti i sa mosto-va ili brana.


V U

pijavica

glista

keder

tubetwister

šed

�ivi mamci

veštaèki mamci

Lov grabljivica, posebno smuðasilikonskim varalicama (twisteri,šedovi, peševi i vormovi) vuèenjem

po dnu. Ova tehnika je vrlo slièna muvanju. Dve osnovne razlike kod ovadva ribolova je što su kod muvanja mamci prirodni, a kod d�igovanjasilikonski i što pri d�igovanju nema dugih pauza u voðenju sistema.

Ribe dna se mogu loviti i svim tipovima voblera i varalica kojetonu. Meðutim, kako je dno po pravilu puno prepreka za koje setrokrake udice lako kaèe, ovi metodi dovode do relativno velikih gubita-ka opreme. Uzme li se u obzir i cena metalnih i drvenih varalica, posta-je nam jasno što je upotreba silikonskih varalica sve veæa. Dve osnovneprednosti su vrlo niska cena i moguænost kaèenja na jednokraku udicuuz korišæenje specifiènih olovnih glava, koje skoro onemoguæavaju bilokakvo kaèenje za dno.

Silikon je mek i elastièan i prilikom vuèenja kroz vodu proizvodiveoma jake vibracije, koje privlaèe ribu. Boja silikona mo�e se menjati prisamoj proizvodnji. Pored standardnih neprozirnih modela (u beloj, �utoj,narand�astoj, rozoj, zelenoj, sivoj i crnoj boji), mogu se naæi i transpar-entni modeli (prozirni) koji u svom telu mogu imati sitne metalno-svetleæe taèkice koje pojaèavaju vidljivost mamca. Silikon se takoðemo�e spolja farbati i to se najèešæe i radi kod šedova, kod kojih se far-baju leða u crno kako bi više lièili na sitne ribe. Oblikovanje silikona zav-isi od samog kalupa, te se ovi mamci izraðuju u obliku ribica (šedovi ipeševi), crva i glista (vormovi i tvisteri). Od ove mase mogu se izraðivatii druge imitacije �ivih mamaca i najèešæe su to mesni crviæi u svim boja-ma (koje treba pre ribolova aromatizovati) i razne vrste sitnih �ivotinja iSponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 75

D�igovanje

Varalièarenje

insekata. Silikon je veoma postojan na svim vremenskim uslovima iizuzetno trajan. Jedino na šta treba obratiti pa�njuje njegova hemijska reaktivnost. Naime on otapaodreðene vrste plastika, te vašu kolekciju silikon-skih mamaca morate dr�ati ili u metalnoj, drvenojili kutiji od plastiène mase koja je specijalnonamenjena njihovom èuvanju.

Da bi mogli da koristite silikonske mamce,morate imati specijalno ote�ane udice sa olovnimglavama. Sam silikon je izuzetno lagan i bez oviholovnih glava ne bi mogli ni da zabacite mamacna adekvatnu daljinu, a ni da ga dovedete na�eljenu dubinu.

Samo postavljanje mamca zavisi oddoba godine i vrste mamca. Na slikama desnonalaze se preporuke naše firme Orka koja proizvo-di ove silikonske mamce. (Više informacija o nji-hovom proizvodnom programu mo�ete naæi nanjihovom sajtu na adresi http://www.orka-jk.co.yu.) Pa�ljivim zagledanjem slika primetiæeteda se vrh udice uvek nalazi na gornjoj strani varal-ice, za razliku od metalnih i drvenih varalica gdese oni nalaze sa donje, te da se provlaèenjem ovihvaralica po dnu izbegava kaèenje za prepreke podnu. Treæa slika gledana od gore, predstavlja specifièan oblik silikonskogtvistera koji ima mali jezièak sa gornje strane, u koji se ubada vrh udice.Ovako konstruisan gotovo u potpunosti onemoguæava kaèenje vrhaudice za prepreke u vodi.

Za ovu tehniku koriste se tipièni meki smuðaroški varalièarskištapovi male te�ine bacanja, jer je i mamac vrlo lak. Štap mora biti meksa osetljivim vrhom, kako bi signalizirao svako hvatanje mamca od straneribe. Ovo trenutno signaliziranje je vrlo bitno, jer æe smuð vrlo brzoshvatiti da mamac nije pravi i probaæe da ga ispljune. Da bi signalizacijabila br�a, bolje je koristiti nerastegljive vrste ribolovnih struna te senajèešæe i koriste sve vrste upredenih mekih struna. Struna se za udicu


mo�e vezivati direktno ili preko vrtilice. Vezivanje preko vrtiliceomoguæava lako menjanje same varalice, dok direktno vezivanje imaveæu èvrstinu, ali svaka zamena uslovljava seèenje dela strune. U nekimvodama, u kojima se pored smuða mo�e naæi i štuka, treba va vrh strunevezati èeliènu sajlicu. Meðutim, mora se obratiti pa�nja na samu sajlicu.Uobièajene sajlice koje se mogu naæi u veæini prodavnica nisu odgo-varajuæe jer su pretvrde i smuð se neæe okrenuti za njima. Potrebno jekoristiti najnovije modele upredenih èeliènih sajlica koje u svom sastavuimaju veoma veliki broj vrlo tankih �ica, te su zbog toga izuzetno meke.

Sama tehnika d�igovanja je vrlo jednostavna i lièi na ubrzanomuvanje. Kako je ovde mamac veštaèki riba æe odmah primetiti prevarui kontra mora biti blagovremena. Kod muvanja je dopušteno da se pustida riba ponese mamac. Nakon zabacivanja pustite da se varalica spustina dno. To æete primetiti po tome što se struna opustila. Nakon togapreklopite mašinicu i pritegnite strunu. Vrh štapa povucite nagore ivratite u prvobitan polo�aj. Ovo æe prouzrokovati trenutno odvajanjemamca od dna, njegovo poskakivanje i ponovno tonjenje ka dnu. Samamanifestacija lièi na kretanje ranjene ribe po dnu. Nakon ovog manevrapritegnite najlon i mo�ete ponoviti celu radnju, sve dok mamac neprivuèete obali. Nakon pritezanja mamca mo�ete sa vremena na vremeubaciti blago vibriranje mamcem. To radite tako što vrh štapa pomerategore dole, ali ne više od 10 cm. Mamac æe u vodi vibrirati i to mo�e iza-zvati neodluènu ribu da napadne.

Velièinu mamca i te�inu jig glave treba uskladiti meðusobno, alii sa prilikama na terenu. Te�e glave se generalno koriste za dalja zabaci-vanja i onda kada je tok vode br�a.


M

Monta�a sa jezièkom za vrh udicekoji onemoguæava kaèenje

U ovoj monta�i se odseca zadnji krajtvistera i na njegovo mesto se postavlja

keder.U ovoj monta�i se koristi specijalna glavasa iscrtanim okom ribe. Ova monta�a se

koristi samo kod providnih gumica

Lov ribe voblerima

Vobleri su izuzetno popularni veš-taèki mamci meðu našim var-alilèarima. Meðutim, dosta je

ribolovaca koji u svom arsenalu imaju jednog ili više modela voblera, aliih ne koriste gotovo nikada. Ovaj tekst je pre svega namenjen upravoonima koji �ele da prošire svoje ribolovaèko znanje i krenu u osvajanjejedne potpuno specifiène veštine ribolova.

Prva greška koju mnogi poèetnici èine je nepravilno vezivanjevoblera za strunu. Na taj naèin smiruju rad voblera i smanjuju verovat-noæu ulova. Ukoliko se vobler ve�e direktno na strunu najbolje je koristi-

ti vez koji preporuèuje poznati proizvoðaè ovihmamaca “Rapala”. 1. Zave�ite obièan èvor na 15 cm od kraja strune iprovuèite je kroz alkicu na vobleru. 2. Vratite vrh strune kroz prvobitan èvor i obmo-tajte tri puta vrh strune oko najlona. Èvor treba daje oko 1 cm od voblera. Ne zate�ite prejako.3. Krajem strune formirajte èvor kao na slici.4. Navla�ite èvor i zategnite ga.

Ukoliko se ve�e vobler kod koga je kašika u samom nosu treba koristitivez na slici desno. Oba èvora se mogu koristiti kako za vezivanje najlonatako i za vezivanje upredenih struna.

Sledeæa stvar koju treba podesiti jesama akcija voblera. Fabrièki je veæina voblerapodešena za rad, ali se veæ nakon jedne ili dveveæe ribe ili kaèenja za prepreku, ovo podeša-78 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

vanje promeni. Na slikama ispod dato je kratko ilustrovano uputstvo zapodešavanje. Pomeranjem alkice gore dole menja seakcija. Br�i rad je voblera kome je alkica podignutagore, nego onom kome je alkica spuštena. Ukoliko sevobler prilikom povlaèenja naginje na jednu stranu iliceo okreæe oko svoje uzdu�ne ose okrenite alkicu kaistoj strani.

Svaki vobler je fabrièki podešen da radi naodreðenoj dubini. Ukoliko �elite da varalicu spustite

još dublje ili da je dr�ite na konstantnoj dubini treba dodati ote�anja.Lakša ote�anja postavite na oko 20 cm od voblera, a te�a na oko 50 cm,

da ne bi smetali pravilnom radu var-alice.

¸Izbor voblera zavisi odsituacije na vodi.

• Tanje i du�e voblere koris-tite kada je potrebno varalicu vuæi

du�e vreme po pravolinijskoj putanji. Ovi modeli su najbolji za troling.Sama manifestacija je slièna ponašanju prave ribe.

• Deblje i kraæe voblere koristite onda kada je potrebno naèini-ti imitaciju ribe koja vrlo brzo i razdragano pliva. Ovi modeli imajunajbr�e oscilovanje. Koristite ih u toku letnjih meseci. Odlièni su i za trol-ing i za bacanje sa obale.

• Dvodelne modele koristite u hladnijim zimskim uslovima.Imaju izuzetnu vibraciju i pri malim brzinama vuèenja.

Izbor boje voblera zavisi od mnogih faktora. Generalnogledano u mutnijim vodama i kada je dan oblaèan treba koristiti svetlijei fluorescentne boje. Kada je sunèano vreme i u bistrim vodama koristitetamnije voblere. Opšte je pravilo da se vobleri toplih boja (crvena, �uta)koriste kada je vreme toplo, a hladnih (plava, bela, siva) kada je hladno.Noæu se mo�e koristiti i crni vobler kako bi se doèarao prirodni efekat,ali se mo�e koristiti i fluorescentni ili vobler dodatno osvetliti ampulomkoja svetli u mraku, kako bi ga ribe videle sa veæe daljine i napale. Takoðevobleri koji se vuku pri površini treba da su crvenih, �utih i belih nijansi,dok su dubinski vobleri po pravilu zeleni i plavi. Jedna od preporuka je


da boju voblera uskladite sa bojom ribe kojom se grabljivica koju lovitehrani. Optimalnu boju i oblik voblera, ribolovac odreðuje na samommestu pecanja metodom probanja.

Nakon dodira voblera sa voðenom površinom, potrebno jeispravno voditi varalicu. Voðenje zavisi od tipa voblera. Neke od glavnihsmernica date u na slici ispod.

Nakon zabacivanja popera i njegovog pada na površinu, trebasaèekati par sekundi i nakon toga odseènim pokretima vrha štapa var-alicu voditi po samoj površini. Putanja mo�e biti pravolinijska, ali je boljacik-cak isprekidana linija.

Površinski vobler (ili plutajuæi) je tako napravljen da je lakši odvode i nakon zabacivanja pluta po površini. Kašika na njegovom nosu,vobler povlaèi u dubinu u trenutku kada se krene sa namotavanjemstrune. U zavisnosti od radne dubine dele se na plitkoroneæe (do 2 m)i dubokoroneæe (od 2 do 4 m). Namenjeni su za lov u plitkim i mirnimvodama i u vodama sa travnatim dnom. Pogodni su za izradu sistema sastrimerima. Nakon pada površinskog voblera u vodu saèekajte parsekundi, a zatim br�im namotavanjem dovedite varalicu na radnudubinu. Smanjite brzinu i vucite je pravolinijski. Dobro je u toku voðenjamenjati brzinu i polo�aj vrha štapa. Takoðe u toku povlaèenja mo�ete ipotpuno zastati.


Neutralni vobleri su iste gustine kao i voda i lebde u njoj.Idealno oponašaju ribu. U odsustvu vuène sile, ostaju u horizontalnompolo�aju, blago vibrirajuæi. Ova osobina uslovljava sasvim drugaèijutehniku lova od svih drugih varalica. Ovim voblerom se dominantno loviu pauzama u kojima se varalica ne vuèe. Dakle, manevar se sastoji odbacanja i dovoðenja voblera na �eljeno mesto i dubinu. Nakon toga osta-je se na tom mestu �eljeni broj sekundi. U toj fazi vobler blago vibrira, imi-tirajuæi ribu. Nakon toga, treba povuæi varalicu ka sledeæem mestu i tusaèekati. Ovaj metod dozvoljava polako i metodièno pretra�ivanje vode.

Tonuæi vobleri su te�i od vode i nakon pada u vodu sami tonudo dna. Izuzetno su pogodnu za duboke vode sa èistim dnom. Koristese u lovu riba dna (som i smuð), ali se mogu koristiti i za ostale ribe. Kodtonuæeg voblera bitno je pogoditi radnu dubinu. Kod prvog zabaèajapoènite da projite sekunde od dodira vode do trenutka kada se najlonopustio. (To je trenutak kada je vobler dodirnuo dno.). Znajte da vobleriu proseku tonu 30cm za 1 sekundu. Na ovaj naèin mo�ete odrediti pod-vodni pejza� dna i pronaæi mesta koja su najinteresantnija za ribu. Veæ usledeæem bacanju, preciznim brojanjem sekundi, mo�ete odreditidubinu do koje �elite da vam vobler potone. Nakon tog perioda, poènitesa namotavanjem i vobler æe zadr�ati tu dubinu. Promenom brzinenamotavanja menjate dubinu rada varalice. Sa vremena na vreme pot-puno zastanite, kako bi vobler pao pravo nani�e.

Najzad, dubokotonuæe voblere treba pustiti da potpunopotonu na dno. Nakon toga treba vrhom štapa povuæi varalicu ioko 40cm i opet je pustiti da padne. Prilikom padanja dobro je pratiti kretanjenamotavanjem viška najlona. Ceo postupak se ponavlja sve dok se var-alica ne izvuèe iz vode. Ovaj metod je vrlo slièan d�igovanju, ali se koristisamo na vodama sa èistim i tvrdim dnom.

Ne bi bilo korektno u ovom tekstu ne spomenuti metalne varal-ice (kašike i leptire). One se u suštini koriste isto kao i tonuæi vobleri.Same po sebi su te�e od vode i tonu. Nakon zabacivanja potrebno jesaèekati par sekundi kako bi potonule na radnu dubinu, a onda jepotrebno poèeti sa namotavanjem. Namotavanje mo�e biti ravnomernoili sa promenjivom brzinom. Meðutim ne treba trzati vrhom štapa, jer æevaralica pritom poskoèiti i prekinuæe se njen pravilan rad. Vrh štapa


mo�emo pomerati blago gore ili dole, jer na taj naèin menjamo dubinuvoðenja varalice. Ni�e spušten vrh dozvoljava joj da zaroni dublje. Nekaidealna putanja bi bila talasasta. Ukoliko �elimo mo�emo vrh štapapomerati levo desno i na taj naèin šarati varalicom po vodi. Ono što jebitno je da nikakvih naglih trzaja ne sme biti jer se rad varalice momen-talno prekida i riba odustaje od udarca.

Metalne varalice treba koristiti na onim terenima gde je dnoèisto i bez trave, jer su u suprotnom gubici veoma veliki. Ukoliko lovite uvodi gde je struja izuzetno jaka i sve vreme izbacuje varalicu van vode,dodajte ote�anje na oko 50 cm ispred varalice ka vrhu štapa kako bi jepotopili.

Brzinu treba uskladiti sa vrstom ribe koju lovite i to tako što zabucova treba vuæi najbr�e, a za bandara najsporije.


YX

3-way sped trolling rig

3-way finesse rig

Float rig. Koriste se ultralake kašike.Talasi pomeraju plovak gore-dole i

laka i tanka kašika vibrira.


Tel: 031 512 467http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: [email protected]

Provereno kvalitetno ruèno raðeni voblerirazlièitih velièina, te�ina, vibracija i širokog

spektra boja su garancija da æete i vi meðunjima naæi nešto za sebe.

Varalièarenje iz èamca

Varalièarenje iz èamca je izuzetnoznaèajna tehnika, pre svega jeromoguæuje ribolovcu da se pribli�i

mestu gde se riba okuplja i ponudi joj mamac “ispred nosa”. U ovom tek-stu obradiæe se neke specifiènosti u praktiènim primerima lova bandara,smuða i štuke.Bandar

Bandar se za razliku od štuke kreæe u jatima i grupno napadaplen. Da bi to efikasno uèinio potrebna mu je veæa površina èiste vode.To je razlog što se krupniji bandari love u sredini vodenih tokova ili jez-era. Èamac vam je potreban kako bi im se pribli�ili. Ukoliko imate sonarnije loše pronaæi mesta u vodi u kojima se nalaze jata sitne ribe, jer tosignalizira i bandara u blizini. Jedna od glavnih osobina bandara je danije ni probirljiv niti plašljiv. Napašæe sve što mu se èini jestivo. Jedinošto treba paziti pri izboru varalice je njena velièina. Obièno se ovdekoriste manje varalice, svih boja i oblika. Ono što je sigurno, kada jednavaralica poène da daje rezultate, nemojte je menjati, ona obièno ostajedu�i period veoma lovna - pravila nema. Bandari su naše najsitnijegrabljivice koje ima smisla loviti varalièarskom tehnikom. Iako su krupniprimerci izuzetno retki, osobina bandara da se kreæu u jatima, mo�erezultovati velikim brojem ulova na jednom mestu, što ovaj ribolov mo�euèiniti izuzetno atraktivnim.Smudj

Da bi osigurali siguran ulov, veæina iskusnih smuðaruša èuvamesto ribolova samo za sebe. Osnova svega je poznavanje dna. Ono84 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

što tra�ite je èvrsto dno bez trave, sa što veæim brojem podvodnihprepreka. Naravno, tamnija voda i prisustvo jata sitnih riba su ono štomesto èini smuðaroškim. Nije retko da ribolovci prave mesta, potapajuæiveštaèke prepreke u vodu u oèekivanju da æe se tu naseliti sitna riba, asa njima i smuð.

Specijalnih, smuðaroških varalica nema. Nije retkost da se navaralicu namenjenu smuðu naðu štuka ili bandar. Jedino što mo�eteuèiniti je da varalicu vodite pravilno. To znaèi da je treba spustiti maksi-malno duboko. Idealno bi bilo da je povlaèite tik iznad dna, tako da onapovremeno svojom kašikom kaèi dno, podi�uæi maglu za sobom. Ovo jeizuzetno atraktivno za smuða. Meðutim, tu se i krije opasnost. Veliki brojvaralica je upravo izgubljeno usled kaèenja prilikom dodira sa dnom.Kada treba da se odluèite za tip voblera, uvek uzmite onog sa veæomnosnom kašikom. Takav vobler æe pri povlaèenju br�e i dublje zaroniti ipodiæi veæi oblak na dnu emitujuæi izuzetno atraktivan zvuk koji privlaèismuðeve. Prilikom manevra, on æe stojati skoro vertikalno i manja jeverovatnoæa da æe se svojim trokrakim udicama zakaèiti za dno.

I ovde je èamac od izuzetnog znaèaja, jer vam omoguæava dase pribli�ite mestu gde se smuð okuplja. Kada pomoæu sonara odreditemesto koje vrlo verovatno ima smuðeva krenite sa zabacivanjem u svimpravcima. Ukoliko je mesto dobro, videæete da samo pojedini pravcidaju udarce, dok æe veæina njih biti nelovna. Neki zbog podvodnihprepreka koje neæe dozvoliti pravilan rad varalice, a neki zbog toga štosmuðevi jednostavno ne love u tim segmentima dna. Kada naðete opti-malne pravce, zapamtite ih. Najlakše je da se orjentišete prema nepok-ternim objektima na obali. Ovi pravci æe u veæini sluèajeva biti lovni, nesamo tog dana nego svaki put kada doðete na isto mesto. Štuka

Èamac omoguæava ono što sa obale ne mo�ete nikako uèiniti:voðenje varalice paralelno sa obalom. Veæina štuka se nalazi sakrivenou priobalnom rastinju, odakle vreba plen. Sa obale nije moguæe efikas-no pretra�iti taj pojas. Kako se štuka nalazi u oblasti sa dosta trave,moguænost kaèenje varalice je velika. Zato se u ovoj varijanti ne koristedubokoroneæi vobleri, veæ oni èija je putanja u gornjoj treæini vode.


Štuka napada iz dubine, obièno po sredini varalice, tako da nema smet-nje ako varalice ide pliæe.

Dve osnovne tehnike varalièarenja iz èamca su: • Prva je kada je èamac nepokretan ili nošen strujom. U tom

sluèaju je tehnika identièna varalièarenju sa obale, sa tim da jepretra�ivanje pojednostavljeno. Uobièajeno je da se na jezerima èamacdovodi bli�e obali gde se varalica zabacuje uz obalno rastinje. Na u�imvodama (kanali), èamac se vodi sredinom toka i naizmenièno se zabacu-je paralelno sa obe strane toka.

• Druga tehnika (troling) se koristi kada je èamac u pokretu. Ovatehnika se koristi na veæim vodama, gde je potrebno pretra�iti što veæupovršinu. Varalica se zabacuje iza èamca. Dubina voðenja varalice zav-isi od visine vrha štapa, brzine èamca i vrste varalice. Kada je vodaizuzetno plitka ili je podvodno rastinje visoko, varalicu treba voditi naoko 2 m iza èamca. Da bi odredili prava mesta za varalièarenje, dobro jeimati sonar. Njime se mo�e vrlo brzo i efikasno sagledati podvodni reljefvode na kojoj se lovi.


)

Monta�a gumice i kederana jig glavu uz dodatnu

udicu

Monta�a kedera na jigglavu uz dodatnu udicu

Monta�a gumice i kederana jig glavu bez dodatne

udice

Jig-a-Bobber tehnika kojom se jig glavasa prirodnim mamcem, vuèe po površi-

ni. Dubina se kontroliše plovkom.

Vertikalno varalièarenje

Uposlednih par decenija vetikalnovaralièarenje se raširilo iz zemaljaBeneluksa po celom svetu. Ova

tehnika je kod nas vrlo retka iz dva razloga. Prvi je što ribolovci nemajuinformacije o ovom naèinu ribolova, a drugi je što se za ovu tehnikukoristi specijalizovan pribor koga je teško kod nas naæi. Meðutim, kakoje naš narod izuzetno kreativan, nije teško i klasiènim varalièarskim pri-borom savladati ovu tehniku. Ono što ovu tehniku èini posebno atrak-tivnom jeste moguænost varalièarenja zimi, kada je površina vodezaleðena i kada klasiène tehnike varalièarenja nisu primenljive. Kadalovite na zaleðenoj vodi, obratite pa�nju na debljinu leda. Nikada nemo-jte iæi na tanak led, jer bi vas njegovo pucanje dovelo u smrtnu opas-nost. U zemljama u kojima je lov na zaleðenim vodama uobièajen,ribolovci sa sobom nose metalne kuke u rukama. Naime, ukoliko èovekupadne u vodu, gotovo da nema naèina da se ponovo popne na santuleda samo snagom svojih ruku, jer one klize po površini leda. Za tu svrhuse koriste metalne kuke, koje se lako zabijaju u površinu leda i njima jemnogo lakše izvuæi se na suvo. Ukoliko se naðete na ledu i èujete kakoon poèinje da pucka, najbolje je da što pre zalegnete potrbuške i kliza-juæi se na stomaku krenete ka obali. U naredna tri primera pokušno je dase ilustruje tehnika lova vertikalnom metodom. Bandar

Tehnika se svodi na spuštanje varalice na dno i njeno povlaèen-je dole gore. U osnovi ista tehnika se koristi i u lovu mnogih morskih riba.Za ovu svrhu koriste se dubokotonuæi vobleri i sitne kašike kao i maksi-Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 87

malno kratki štapovi sa mašinicama. Ova tehnika je izuzetno atraktivnakada temperatura vode opadne, kao i zimi kada se na površini vodepojavi debeo sloj leda po kome je moguæe hodati. U tom sluèaju èamacnije moguæe koristiti, veæ se na �eljenom mestu buši rupa u ledu i pos-tupa se isto kao i kada pecate iz èamca. Tada se bandar nalazi u jatimana dnu u blizini podvodnih struktura (veliko kamenje, panjevi, rupe,...).Uspeh u ovom ribolovu zavisi upravo od pronala�enja ovih mesta. Vodase pretra�uje po vertikali, sloj po sloj.

Pomoæ sonara je dobrodošla. Tra�ite mesta sa dosta sitne ribe,u èijoj blizini se nalazi neka podvodna struktura. Èamac mora biti dobrofiksiran, jer æete u suprotnom vrlo brzo izaæi iz lovnog podruèja i ulov æeizostati. Izuzetno je bitno da se vobler spusti na pravo mesto i to štotiše. Buèno spuštanje æe rasterati jato sitne ribe i bandari æe otiæi zajed-no sa njima. Zveèka u vobleru je prednost, jer æe se bandar u jatu sitneribe fokusirati na zvuk vašeg voblera.Smuð

Kao i kod lova bandara potrebno je poznavati mesto gde seriba okuplja. Ukoliko lovite iz èamca, priðite mestu što je moguæe tiše isa najveæom pa�njom spustite varalicu. Štap i ovde treba biti što kraæi,nikako du�i od 2 m. Ukoliko oèekujete da u blizini ima štuka, na krajnalona treba postaviti specijalnu sajlicu koja je predviðena i za lovsmuða. Nikako ne koristite klasiène sajlice, jer su pretvrde i smanjiæeukupnu kolièinu ulova. Kao glavni najlon koristite neistegljive modele,kako bi što bolje osetili trenutak kada smuð uzme varalicu.

Kaèite dubokotonuæe voblere sa zveèkom i silikonske varalicesa d�ig glavom. Tehnika u letnjim mesecima je da se vobler spusti na dnoi onda vrhom štapa podigne trzajem oko 30 cm. Nakon toga se vrhopusti i postupak ponavlja. Vobler æe usled ovog manevra poskakivatipo dnu uz neprestalno zveckanje i ritmièno udaranje o dno.

Zimi kada je riba manje pokretna, neki izvori savetuju da se štapdr�i nepomièno te da varalica uvek ide iznad samog dna. Brzina pomer-anja je identièna brzini kretanja èamca usled delovanja vetra i vodenestruje.


ŠtukaKao bandara i smuða i štuku je moguæe loviti vertikalnim varal-

ièarenjem. Meðutim, štuka u dublje vode odlazi tek kada temperaturavode opadne. Dakle, zima je pravo vreme za lov i tada treba tra�iti naj-dublje vode u kojima štuka �ivi, da bi ova tehnika mogla da se koristi.Kao varalica se mo�e upotrebiti svaki tip dubokoroneæih voblera, kašikai silikonskih varalica sa d�ig glavama. Ukoliko koristite voblere, dobro jeda su sa zveèkom. Èesto se na istom mestu mogu naæi i smuðevi, pa jebolje koristiti secijalne sajlice. Nikada nemojte loviti štuku bez sajlice,posebno ako postavljate trokraku udicu. Riba sa trokrakom udicom uustima, ukoliko prere�e najlon, osigurana je na smrt od gladi. Tehnika ver-tikalnog ribolova se mo�e koristit kako iz èamca, tako i kroz rupuiskopanu u ledu.


-

Monta�e sa specijalnom glavom za vertikalno varalièarenje

Monta�a tvistera

Monta�a šeda

Monta�a vorma sa suknjicom

Monta�a kedera

Monta�a gliste

Monta�a vorma

Ribolov vaser kuglom i mušicama

Vaser kugla omoguæava svimaonima koji nemaju standardnimušièarski pribor, da se oprobaju

u lovu riba veštaèkim mušicama. U gornjim i bistrijim tokovima ovommetodom je moguæe loviti sve vrste riba koje se love klasiènimmušièarskim alatom. Meðutim, najèešæu primenu ovaj metod ima upra-vo u donjim tokovima, gde veæina ribolovaca ima klasièan varalièarskipribor. Ciljne ribe za ovaj metod su beovica, klen, bucov i štuka.Naravno, svaka od ovih riba ima svoje specifiènosti u tehnici i na njih æese ukazati u ovom tekstu.Beovice

Ukoliko se odluèite da oprobate ovu tehniku, lov beovica vammo�e doneti neka izuzetno bitna iskustva, koja su primenljiva u lovudrugih krupnijih i atraktivnijih riba.

Krenimo od pribora. Za lov ove vreste potrebna vam je naj-manja vaser kugla koju mo�ete naæi. Naspite u nju vode do 1/4, tekkoliko je potrebno da imate pravilne zabaèaje. Uzmite laki, najbolje kar-bonski tanak štap, akcije A ili B, male te�ine bacanja (10-30gr). Du�inaštapa treba da je od 2,4 do 3 m. Postavite laku i preciznu mašinicu, kojalepo sla�e tanak najlon. Kod ove tehnike, nije presudno da mašinica imaveliki prenos, jer se sistem vodi izuzetno polako. Najlon treba da je mak-simalno tanak, da bi omoguæavao daleke zabaèaje, sa obzirom da je sis-tem izuzetno lak. Najbolje je iæi na najlone debljine od 0,18 do 0,25mm.Tanji najloni se preterano mrse i lako pucaju prilikom zabacivanja.Predvez za mušice izraðujte od tonuæeg tankog najlona debljine 0,16 do90 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

0,22 mm. Kako lovite sitnu ribu, mušice treba da su navezane na udicebroj 14, 12 ili 10. Odluku da li koristiti vla�ne ili suve mušice, kao i kojioblik koristiti treba doneti na samoj vodi u zavisnosti od vremena ilokacije i trenutno prisutnih insekata kojima se riba hrani.

Dva osnovna sistema vezivanja su:• Prvi je kada se na kraj osnovnog najlona ve�e vrtilica na koju

se kaèi vaser kugla. Za drugi kraj vaser kugle, postavlja se podvez du�ineštapa, jer du�i podvez ne bi omoguæavao pravilno zabacivanje. Na pod-vez treba ravnomerno postaviti dve do tri mušice, sa tim da se posled-nja mušica nalazi na samom kraju podveza. Vodite raèuna da poslednjamušice bude ili vla�na ili ote�ana, kako bi sistem pravilno le�ao u vodi.Ovaj sistem se koristi na mirnim vodama.

• Drugi sistem je da se na kraj najlona ve�e vrtilica, a na nju sepostavlja podvez du�ine štapa. Na kraj podveza postavlja se vaser kugla.Izmeðu vrtilice i vaser kugle, pravilno po podvezu, rasporeðuju se dvedo tri mušice. Ovaj sistem je bolji na brzotekuæim vodama.

Zabacivanje se vrši trzajem iz ruke i neposredno pre udarakugle u vodu, vrhom prsta treba zaustaviti odmotavanje najlona.Inercijom æe se mušice pravilno rasporediti. Ukoliko vam se i desi da sis-tem padne na vodu, a nije došlo do njegovog pravilnog razvijanja, jedanoštriji trzaj vrhom štapa, obièno postavlja sve na svoje mesto.Namotavanje treba da je lagano. Pazite da vam mušice na izaðu na samupovršini vode, veæ ih vodite u gornjih 20 cm. Beovice æete retko uhvati-ti na velikoj udaljenosti od obale. Najèešæi su udarci u priobalnih 10 m.Kada uðete u ovu zonu, posmatrajte ribe koje se zaleæu na mušicu.Nekada je od presudnog znaèaja da stanete sa namotavanjem. Mušicaæe u tom trenutku krenuti unazad i ka dole i uleteti ribi direktno u usta.

Pecanje beovica ovom metodom mo�e biti izuzetno efikasno,meðutim ono što ovu metodu izdvaja je specifièan oseæaj. Upecanabeovica, èesto iskaèe iz vode i pru�a mnogo veæi otpor nego pri lovudrugim metodama.KlenI klen se mo�e loviti ovom tehnikom. Za sitnije primerke koristite isti pri-bor kao i za lov beovica, dok za krupnije komade treba uneti neke mod-


ifikacije, najviše u samom sistemu koji se montira iza vaser kugle. Bezobzira na velièinu klenova koji naseljavaju vodu u kojoj pecate ima nekihstvari na koje treba obratiti pa�nju.

Pre svega, klen je izuzetno oprezna riba koja se u toku toplih isunèanih dana nalazi u gornjoj treæini vode, odakle lovi mušice kojepadaju u vodu. Prilaz vodi dakle mora biti izuzetno pa�ljiv. Obratitepa�nju na èinjenicu da vas klen mo�e i videti, pa je uvek dobro ostatikoliko je moguæe zaklonjen. Ipak, veæina ribolovaca smatra da jeneopa�en prilaz mestu gde se klenovi okupljaju nemoguæ. Ova èinjenicauslovljava jednu specifiènost lova. Kod beovica veæina udara dolazi uposlednjih 10 m voðenja sistema, dok je kod klena upravo obrnuto.Veæina udaraca dolazi u odmah nakon zabacivanja i u prvih 20 mvoðenja. Vrlo retko se desi da klen na mušicu udara u završnoj fazi.Èesto se dešava da klen u daljem delu primeti mušicu i krene da je pratii odustane neposredno pred pecarošem kada ga spazi na obali.Zabacivanje kod lova klena treba da je precizno, što bli�e suprotnoj obalii što mekše.

Preporuèena tehnika voðenja je identièna kao i kod beovica, satim da sa zastajkivanjem treba poèeti odmah nakon zabacivanja. Onošto je interesantno kod ovog naèina ribolova je da kontra gotovo da i nijepotrebna. U veæini sluèajeva jaèa kontra mo�e išèupati mušicu ribi iz ustai dovesti do promašaja. Dakle, sistem vodite polako i kada na štapuosetite trzaj malo prikoèite ili nastavite istom brzinom. Klen æe se samupecati silinom svog udara. U vodama u kojima ima dosta ribe, mo�e sedesiti da jednim provlaèenjem ulovite veæi broj klenova. Ukoliko bi kon-tra bila neophodna ovo sigurno ne bi mogli da uèinite.

Kada se u vodi pored sitnijih klenova nalaze i krupniji komadi,sistem treba malo modifikovati. U ovom sluèaju koristi se varijanta kodkoje se mušice nalaze iza vaser kugle. Umesto poslednje mušice, koja sekod ovog sistema nalazi na kraju najlona potrebno je postaviti najmanjiplutajuæi plitkoroneæi vobler. Nakon zabacivanja vobler æe svojommasom rastegnuti najlon sa mušicama i sve æe doæi na svoje mesto napovršini vode. Kada zapoènete sa vuèenjem, vobler æe krenuti ka dnu.Idealno bi bilo da se podesi njegova radna dubina na oko 50 do 70 cm.Mušice æe se u tom sluèaju naæi na dubinama od oko 30 cm što je ide-


alna radna dubina. Krupniji komadi æe se veæinom zaletati na voblera,dok æe sitniji napadati mušice. Bucov

Lov bucova velikim mušicama (stimerima) je izuzetno atraktivnai lovna tehnika. Krupniji bucov je prilièno redak i obièno se kreæe sam,dok se sitniji bucov kreæe u jatima. Kada doðete na vodu u trenutku oku-pljanja jata bucova koji lovi na površini uspeh u ribolovu je siguran.Najveæi problem pri ovom lovu je dovoljno daleko zabacivanje lakihstrimera, jer bucov lovi u sredini samog toka. Neki ribolovci ovaj prob-lem rešavaju lovom iz èamca, dok neki imaju adekvatan pribor.

Štap treba da bude akcije A, te�ine bacanja od 30 do 60 g idu�ine od 2,4 m (za èamac) do 3 m (za obalu). Pri odabiru štapa dobrobi bilo da ga isprobate na samoj vodi. Mnogi proizvoðaèi u �elji da pro-daju svoj pribor, netaèno oznaèavaju njihove tehnièke karakteristike.Kako je ideal mnogih da lak teret bace daleko, a da štap pritom bude jakda se izbori sa velikom ribom, prevare upravo kod ovih štapova mogubiti èeste. Pored kvalitetnog štapa, potrebna vam je izuzetno kvalitetnamašinica, sa što veæim prenosom. Udarac bucova je jak i svaka lošijamašinica, veæ nakon nekoliko veæih primeraka, poèeæe da popušta.

Dva uobièajena sistema vezivanja strimera su:• Prvi je onaj kod koga se ne koristi vaser kugla, veæ se na oko

1,5 m od kraja najlona ka vrhu štapa ve�e prvi strimer, na oko 80 cmdrugi, a na kraj najlona se postavlja plutajuæi, plitkoroneæi vobler.Strimere treba vezati na kratke podveze du�ine od oko 15 cm.

• Drugi modifikovan sistem je onaj kod koga se umesto voblerapostavlja vaser kugla, a za njen drugi kraj, na podvezu dugom od oko 1m postavlja se plutajuæi plitkotonuæi vobler. Ovaj sistem tra�i štap du�ineod 3 m da bi se pravilno zabacio.

Tehnika zabacivanja je identièna kao i kod prethodnih primera,sa tim da se zabacuje u sredinu vodenog toka. Povlaèenje je ravnomer-no, pravolinijsko i brzo. Udarac ribe je izuzetno jak i treba biti spremanna njega. Umesto strimera, neki ribolovci koriste veæi broj manjih mušica,koje simuliraju jato, a umesto voblera, druge vrste modernih površinskihvaralica.


ŠtukaI za lov štuke koriste se krupne mušice - strimeri koji se izraðuju

specijalno za lov štuke. Za razliku od lova bucova, ovi strimeri se ve�upojedinaèno na kraj najlona. Ispred strimera, na udaljenosti od 1 m, kavrhu štapa, mo�e se postaviti vaser kugla, koju je potrebno do polanapuniti vodom, kako bi obezbedila dovoljno daleko zabacivanje.Zabaèaj ne treba da bude tako dalek kao kod bucova, jer se štukauglavnom nalazi u priobalnom podruèju odakle vreba plen. Strimer sevodi u gornjem sloju, ali ne pravolinijski kao kod bucova, veæ trzanjemštapa u cik-cak. Kako strimer pluta po površini vode, moguæe ga je vodi-ti i u vodama obraslim travom iz koje riba vreba. U takvim vodama, ovajmetod daje najbolje rezultate.

Udarac štuke je izuzetno spektakularan i teško se zaboravlja.Riba uzimajuæi mamac, iskaèe iz vode uz jak udarac. Kontra mora dabude malo zakasnela, kako bi se riba zakaèila.


l

MušicaVrtilicaGumeni stoper

Vaser kugla

Monta�a prikazana na slici iznad dozvoljava da struna nesmetanoklizne kroz vaser kuglu. Riba pri trzaju ne oseæa otpor i rado guta mamac.

Tradicionalno je verovanje da se riba plaši vaser kugle, meðutim u veæi-ni sluèajeva vaser kugla upravo privlaèi ribu. Prilikom voðenja sistema èesto æeteprimetiti da riba napada prvo kuglu, a tek nakon toga mušicu.

Po nekim istra�ivanjima, najlovnija metoda je ova sa vaser kuglom,potom ide varalièarenje, a tek na kraju standarno mušièarenje. Meðutim, sigurnoje da je standarno mušièarenje najzahtevnija, ali i najspektakularnija tehnika odove tri.

Oblik vaser kugle na slici ispod je kod nas èešæi, ali je lošiji jer strunapru�a otpor ribi pri uzimanju mamca.

Viteško ponašanje na vodi

Uhvati i pusti

Ribolov, kao i svaki drugi sport imasvoj fair-play. Veliki broj ribolova-ca se pridr�ava ovih viteških pravi-

la, ali na�alost, još uvek je veliki broj onih koji svojim ponašanjem ribolovsvode na bahatost i nemar. Neki od njih to rade namerno, dok veæinapak iz neznanja. Cilj ovog teksta je da svima nama bude lepše kraj vode.

Siguran sam da niko ne �eli da mu ribolovaèki dan protekneovako:

“U rano jutro, došli ste na vodu, odabrali mesto i zabacili svoještapove. Samo što je poèelo da sviæe i da se izmaglica di�e sa površine,sa suprotne obale èujete zov slièan urliku vašeg poznanika koji vas raz-dragano pita ima li èega. Naravno, odgovarate da nema u nadi da æe setu razgovor prekinuti. Meðutim, njegov sledeæi urlik vam saopštava davas ništa ne razume i da æe doæi kolima do vas. Za nekoliko trenutaka izavas tandrèe njegov auto iz koga on izlazi uz lupanje vratima. Stoji iza vasi posmatra. I dok æaskate sa njim, štap signalizira udarac ribe. Kontriratei pored ribe dobijate oduševljenog kolegu koji se naseljava na mesto tikuz vas.

Poèetak svog ribolova oznaèio je bacanjem ogromne kugle pri-mame ka vama. (Da privuèe ribu ka sebi.) No da stvar bude još gora,poèinje da zabacuje. Prvo dubinke. Videvši gde vi lovite, pokušava dapogodi isto mesto. Kako bi riba uzela njegov mamac, postavlja hranilicepune primame. Nakon dubinki, kreæe sa plovcima. Sam ih je izradio.Nose bar 30 g i prave lep “plop” kada padnu u vodu. Normalno u �eljida vam se što više pribli�i prebacio je svoj najlon preko vašega. Sledidugotrajno raspetljavanje i ponovno zabacivanje. U meðuvremenuSponzor poglavlja:www.ribar.co.yu 95

ulova nema, sem par sitnih riba ispod mere koje on pakuje u svojuèuvarku. Nakon samo par sati, koje ste proveli u slušanju njegovih prièai do�ivljaja, cupkanja i neprekidnog zabacivanja i primamljivanja, onzakljuèuje da ribe nema i odluèuje da nešto pojede. Poneo je par šniclida ispeèe na roštilju. Na brzinu na obali cepa drva, plašeæi i ono maloriba u okolini. Nakon što je pojeo ono što je doneo i popio piæe (èiju jeflašu ostavio na obali) ostavlja i vas, na brzinu pakujuæi stvari i odlazi.”

Koliko god ovaj prikaz izgledao smešan on se svima mo�edogoditi. Da vi ne bi bili loš momak u ovoj prièi dobro je da sepridr�avate nekih pravila:

• Nemojte bez potrebe krèiti nove staze i prilaze kroz više-godišnje rastinje.

• Nemojte pecati na manjem rastojanju od 20 m od prvogribolovca do vas. Uvek zatra�i dopuštenje od starijeg ribara za ribolov unjegovoj blizini.

• Ribu prihvatajte i sa njom se ophodite sa posebnom pa�njom.Ukoliko �elite da ribu nakon pecanja pustite obratite posebnu pa�nu.Povreðena riba æe ubrzo uginuti od bolesti ili iznemoglosti.

• Nikada ne ostavljate olova, najlon ili udice na obali. Oni mogubiti smrtonosni za veliki broj divljih �ivotinja koje se tuda kreæu.

• Obalu ostavite uvek èistu. Ne ostavljajte iza sebe smeæe,papire i druge otpatke. Poèistite otpatke koje ste zatekli. Sve spremite ukesu i kod kuæe bacite smeæe ili oprezno spalite na obali.

• Ne stvarajte buku na ribolovnom mestu.• Pa�ljivo rukujte priborom i ne prebacujte svojim preko tuðeg.• Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. Potrudite se da rano

ustanešte i doðete pre drugih na mesto koje ste sami pripremili pri-mamljivanjem za ribolov ili na koje nejèešæe dolazite.

• Ukoliko vas neko preduhitri, smestite se na drugu ribolovnupoziciju.

• U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravite ribare nakoje nailazite.

• Ne lupajte po vodi i obali.• Ne uznemiravajte �ivi svet uz obalu.• Ne stvarajte nepotrebnu buku.


Pored ovih opštih pravila ponašanja, u poslednje vreme,posebno meðu modernim šarand�ijama, popularan je pokret “Uhvati ipusti”. Osnova ove ideje je da je cilj ribolova nadmudriti ribu i izvaditi jeiz vode, a ne odneti je kuæi kako bi je pojeli. Naravno, ova ideja je stvarodluke svakog pecaroša i ne treba suditi pecarošu koji �eli da kuæiponese ulov, ukoliko je on u propisanim granicama i ako su primerciupecanih riba preko minimalne mere.

Meðutim, ukoliko se odluèite za ideju “uhvati i pusti”, neophod-no je da prihvatite nekoliko osnovnih èinjenica, kako bi puštena ribamogla neošteæena da pre�ivi.

• Ribu treba u što kraæem vremenskom periodu pustiti. Veæinariba na vazduhu umire od gušenja, za otprilike isto vreme za koje seèovek davi pod vodom.

• Prilikom zamaranja ribe, riba do�ivljava šok. Ukoliko je zama-ranje preterano dugotrajno, riba mo�e uginuti i pre nego što se izvuèe nasuvo. Brzo umaranje u veæini sluèajeva dovodi do predavanja ribe.Ovakva riba se relativno brzo oporavlja od šoka. Dugotrajno zamaranjedovodi do potpunog iscrpljivanja ribe, koja najèešæe ugiba. Uvek koris-tite najjaèi moguæi pribor, kako bi ribu mogli brzo da izvuèete.

• Riba preko svoje krljušti ima vrlo tanak sloj sluzi koji je usvakodnevnom �ivotu slu�i kao prva brana od napada bolesti i mirkoor-ganizama. Prihvatanje ribe suvim rukama ili postavljanje ribe na suvo tlo,skida deo sluzi i puštena riba vrlo lako oboleva na tim mestima. Kadaribu spuštate na tlo prvo postavite komad najlona ili neke tkanine kojiprethodno pokvasite vodom. Dugotrajno zadr�avanje ribe u èuvarci,takoðe ošteæuje sluz.

• Ukoliko ste u moguænosti ribu iz meredova pustite direktnonazad u vodu. Ukoliko �elite da ribu izmerite i da se slikate sa njom, ura-dite to brzo. Tom prilikom ribu dr�ite horizontalno za glavu i stomak, ane vertikalno za škrge, oèi ili usta.

• Nikada nemojte ribu dizati iz vode na štapu. Uvek za to koris-tite meredov. Veliki broj riba se ošteti upravo nesavesnim dizanjem izvode. Tada se kompletna te�ina ribe oslanja na udicu koja pritom cepausni aparat ribe.

• Nije loše dezinfikovati ubodno mesto udice rastvorom hiper-mangana.


• Ukoliko pecate dubinskom metodom obavezno koristite safe-rig, koji æe u sluèaju kidanja potpuno osloboditi ribu.

• Riba koja se upecala na trokraku udicu i pritom pokidalastrunu skoro sigurno umire od gladi. Isto se dešava i sa ribom koja jepokidala strunu i sa sobom nosi parèe sa kompletnim ote�anjem.

• Znajte da riba koja je otišla u trsku ili granje i tu se zapetljalaverovatno umire od iznemoglosti.

• Udice bez jezièaka skoro ne ošteæuju ribu, ali mamac sa njihlako spada. Kompormis je korišæenja udica sa mikro jeziècima. Ukolikoriba proguta udicu, ona æe je povrediti, bez obzira na oblik i tip udice.

Sledeæi ilustrativni primeri preuzeti su u potpunosti sa sajtawww.ribarska.com:

• ako pustite nazad u vodu smuða od 4.5kg u suštini ste pustilinazad u vodu 525 smuða te�ine 0.9 kg za svaku godinu za koju se taj istismuð izmresti.

• ako pustite nazad u vodu štuku tešku 9 kg, pustili ste ribu kojaje stara izmedju 14 i 18 godina. Ovako odrasla �enka je "vredna" preko1000 štuka izmeðu 1.3kg i 2.2 kg za svaku godinu koje se izmresti.

• �enka štuke i smuða izle�e oko 35.000 komada ikre po jednompaundu (450g) sopstvene te�ine. Od ovih 35.000 komada samo 15primeraka ce pre�iveti i dostiæi punu zrelost.

• smuðu treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te�inu od samo900 gr.

• štuki treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te�inu od 1.3kg do2.2kg.

Za ovaj tekst korišæeni su informacije sa sledeæih sajtova:http://www.ribar.co.yuhttp://www.ribarska.comhttp://www.floatsgone.btinternet.co.uk/index.html

L

w w w.dragstor.c

o m

Mesto za kupovinu

knjiga,DVD- movies

&muzike

na internetu

Knjiga �T ajne ribolova 1 - o ribljim vrstama, tehnikamaprimamljivanja i mamcima� - na 256 strana obuhvat a:

•120 metoda ribolova sa sistemima.Nekeod obradjenih tehnika su: Bolognese, Kotrljanje, Lovna zaledjenim vodama, Lov prirodnim mamcima,Mach, Fly fishing, Plovkarenje, Pop-up, Surface,Slobodni najlon, Zastavica, Waggler,...

•70 tehnika primamljivanja sa receptima uzavisnosti od riblje vrste, vode i doba godine.

•70 vrsta mamaca sa metodom pripreme iupotrebe;

• 40 ribljih vrsta na preko 150 strana - tek-stovi su bazirani na tehnikama ribolova, mamcima iprimami;

• 40 proverenih recepata za bojlije i detalj-na uputstva kako napraviti svoj boili.

Cena knjige “Tajne ribolova 1”

Knjiga :300din + ptt(130din)

CD-ROM :150din + ptt(110din)

Kontakt za nabavku :

tel:013/821-641e-mail:[email protected]

www:http://users.hemo.net/quercus

II deo:Ribolovni sistemi

Predgovor II delu

Cilj ovog poglavlja je da kombinacijom slika i teksta objasni veæibroj karakteristiènih vezova i sistema koji su specifièni u tehnika-ma ribolova objašnjenim u prethodnom poglavlju.Kako je ova knjiga hrestomatija u svojoj biti, i slike su morale

zadr�ati svojstva i obele�ja izvora.Imena monta�a ostala su u originalnom uglavnom engleskom

obliku. Razlog ovome je da se što manje unosi zabuna u našoj ribolo-vaèkoj javnosti. Takoðe, veæina monta�a je meðunarodno poznata posvojim engleskim nazivima, tako da æe ova imena biti univerzalno poz-nata. Takoðe, dobro je da se naši ribolovci upoznaju i sa stranom termi-nologijom, kako bi lakše pratili savremena dogaðanja u ovoj oblasti.

Obratite pa�nju na slièice u gornjem desnom uglu na poèetkusvakog teksta. Tu su postavljene neke specifiène monta�e, koje mogu, ane moraju da imaju veze sa samim tekstom na toj strani. Za ovaj potezsam se oluèio kako bih poveæao informativnost knjige.

Anchor rig

Moderan šaranski ribolov

Anchor rig podseæa na sidro.Namenjen je za kaèenje plutajuæih(pop-up) mamaca, na terenima obraslim travom.

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 103

Za kraj 35cm dugogSilka ve�ite

1,5mmalkicu.

Koristitebilo koji

mali èvor,a preporu-ka je Half-blood iligriner.

Provucite vez krozalkicu na udici. Nakon

toga kren-ite sa

obmota-vanjemvrata

udice.

Nakon 8-10 obmo-

tavanjaprovuciteopet silk

kroz alkicuna udici.

Odmerite�eljenu du�inu

gumenecevèice.

104 Ribolovni sistemi Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Navucite cevèicu na vratudice preko silka.

Za drugi kraj silka ve�ite drugu iden-tiènu alkicu i na vez postavite

gumenu cevèicu.

Iglomprobušitegumenu

cevèicu podpravimuglom.

Krozizbušene

rupeprovucite 2

cm dugkomad tvr-

dog najlona(formirate

sidro).

Zave�itepop-upboili zaalkicu.

Super lep-kom

prema�itenajlon,kako bizadr�aooblik.

Na slici dole prikazan je naèin vezivanja knotless èvora. Dve su vari-jante ovog èvora. Jedna je data na slici i kod nje se prvo vezuje omèa

na kraju najlona. Za tuomèu se kasnije vezu-je dlaka.

Druga je bezomèe i ona se koristikod “D” riga i drugihslo�enijih sistema.

W


daje izuzetne rezultate. Osnova ovog veza je da se na udicu, poredosnovnog najlona, nave�e i komad meke dlake na koju se postavlja boili.Kada riba pronaðe ovako postavljenmamac, usisava ga u usta. Veæ nakonpar trenutaka, riba æe osetiti da jepored mamca usisala i udicu ipokušaæe da je ispljune. Meðutim,kako je dlaka vrlo meka i savitljiva,udica æe slobodno da kreneunapred i postoji velika verovatnoæada æe se zakaèiti za usta ribe.

Vezivanje ovog sistema jevrlo jednostavno. Prvo odseciteonoliko najlona koliki �elite da vam jepodvez. Nakon toga na vrat udiceve�ite knotless èvor. Vratite kraæi krajnajlona kroz alkicu na udici i formira-jte slovo “D”. Da se najlon ne biizvlaèio iz alkice, pa�ljivo istopite nje-gov kraj. I sistem je gotov.

Namenjen je za vezivanje svih vrsta mamaca o dlaku: boilia,kukuruza kao i paste.

Ovo je najstariji naèin postavljanjaboilia na udicu. Na vodama gdešaran još nije navikao na dlaku

Stif rig

i

106 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Ovo je jedan od najpoznatijihvezova namenjen prvenstvenopop-up boilima.

“D” rig

Vezuje se jednostavno. Prvo provucite strunu kroz alkicu inave�ite knotles èvor. Obratite pa�nju da se namotaji prilikom vezivanjaèvora zaustave najviše na 1/2 vrata udice.

Na kraæi kraj strune nani�ite jednu alkicu preènika 1,5 mm, pavrh najlona provucite kroz alkicu naudici. Pa�ljivo upaljaèem, sagorite vrhnajlona, kako se “D” rig sam ne birazvezao.

Kada ste vezali sam “D” sis-tem, postavite boili na dlaku du�ineoko 5 cm. Provucite dlaku kroz alkicukoju ste postavili na “D” rig. Zave�itedlaku i dodatno superlepkom ojaèa-jte vez, kako se ne bi desilo da boilispadne. Višak dlake odsecite. Boilitreba da bude na udaljenosti od oko0,5 cm od vrata udice.

Drugi kraj strune, kojom stevezali udicu, odsecite na du�inu od oko 8 cm i na njenom kraju namestiteklasiènu petlju.

Uzmite drugi komad strune du�ine od oko 25 cm i njen jedankraj provucite kroz alkicu. Tim krajem ve�ite petlju, tako da se alkica slo-bodno kreæe po njoj.

Kako je ovo sistem namen-jen pre svega za kaèenje pop-upboilia, cilj je da se ova du�a strunaodr�i u vodoravnom polo�aju, dokkraæa treba da stoji uspravno. Da bise to postiglo, na vez petlje na du�ojstruni postavite komad ote�anja.

Za drugi kraj strune pove�iteolovo adekvatne te�ine.

Prava prednost ovog sis-tema je njegova prezentacijamamca. Bez obzira na oblik i tipdna, mamac stalno stoji uspravno iodignut od podloge na oko 8 cm.Visinu odreðujete du�inom kraæestrune.

Na slici desno prikazan je naèin vezivanja boila na dlaku.

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 107

]


Helikopter sistem je poznat nesamo meðu šarand�ijama, veæ imnogo široj ribolovaèkoj publici.

Ovo i nije samo jedan vez, veæ je to èitava serija podvarijanti. Zajednièkaosobina im je da se podvez mo�e slobodno okretati oko glavne strune,dok mu je hod uz i niz strunu ogranièen. Ovako postavljen podvez seprilikom zabacivanja slabo mrsi, jer zbog dejstva centripetalnih sila

mamac dr�i daleko od glavnestrune.

Osnovna varijanta ovognaèina vezivanja data je na slikamalevo. Treba primetiti da se vrtilica,koja se postavlja izmešu dve per-lice, mo�e slobodno okretati okoglavne strune. Za tu vrtilicu se vezu-je podvez u du�ini od 20 do 30 cm.

Ovaj naèin vezivanja se nijepokazao dobrim u vodamaobraslim travom, jer su kaèenjaolova vrlo èesta.

Sa druge strane, moguæe jekoristiti i pop-up i klasiène boilie idruge mamce, što je prednost ovogsistema.

Na slikama su date drugevarijante helikopter riga.

Helikopter rig


gh


Sigurnosni vez je posebno postaopopularan sa omasovljenjempokreta “Uhvati i pusti”. Prednost

Safety rig

ovog veza je da riba, u sluèaju da se struna prekine, sa velikom verovat-noæom pre�ivljava. Razlog ovome je taj što kompletno ote�anje spada sastrune i omoguæava ribi da nesmetano pliva. Udica, sama ispada iz ustanajviše za par dana.

Osnovni najlon se prvoprovlaèi redom kroz: alkicu, per-licu, komad silikonske cevèice nakoju je postavljena vrtilica sa vir-blom za koju se kaèi olovo ili hranil-ica i najzad opet kroz jednu per-licu. Nakon toga se vezuje omèa zakoju æe se vezati podvez. Kraæi krajstrune se vraæa nazad ka alkici ivezuje za nju. Ceo sistem se nate�eu obliku luka, što je pokazano natreæoj slici.

Na èetvrtoj slici se vidi dasistem mo�e puæi na tri mesta.Ukoliko pukne podvez, ote�anjeostaje na glavnoj struni, dok udruga dva sluèaja slobodno spadasa nje. f


Uovu grupu monta�a spadaju sveone kod kojih se alkica postavljadirektno na vrat udice.

Hook-hair rig

D E


Usvojoj suštini ova grupa monta�azamenjuje mesto predvezu iolovu kod helikopter monta�e.

Bolt rig

Prednost ovog sistema je kod ribolova na vodama sa mekim dnom.Teško olovo tone u mulj, ali podvez ostaje na samoj površini. Varijantamonta�e sa kliznim olovom dodatno omoguæuje kretanje sistema. Kaopodvez koristite meku upredenu strunu.

I

18%8%8%10%10%12%16%10%8%

acid kazein natrijum kazein mleko u prahuhrana za šaranaptièija hranasojino brašnopire u prahu grizšeæer

Boili k+v+m mix


Gravel ili dubinski sistem je vrloèesto korišæen sistem vezivanjakod svih dubinskih metoda

Gravel rig

ribolova sa jednim predvezom. Umesto olovnog ote�anja moguæe jepostaviti i hranilicu. Prilikom povlaèenja riba ne oseæa te�inu olovnogoptereæenja. Na slikama ispod date su dve varijante.

Silikonska cevèicakao zaštita

Ote�anje od 50 do100 grama

G

110gr30gr30gr30gr200gr50gr50gr

acid Kazeinlaktalbumin natrijum kazein kalcijum kazein sojino brašnogrizsojini proteini+ 3 jaja

Proteinski boili


Antitangle ili nemrseæa monta�a seèesto koristi na svim onim terenimagde je potrebno udicu kaèiti ispod

Antitangle rig

olova.Vrlo je bitno da du�ina predveza ne bude veæa od du�ine

cevèice, inaèe mo�e doæi do umršavanja i nepravilnog prezentovanjamamca. Cevèica mo�e biti prava, ali i u obliku latiniènog “L”, sa tim da se

kraæi krak okreæe ka mamcu, a du�i ka vrhu štapa. Umesto cevèice mo�ete uèiniti sledeæe. Prilikom vezivanja omèe

na glavnoj struni treba ostaviti oko 30 cm dugaèak kraj. Taj kraj trebauvrteti o glavnu strunu i premazati lepkom. Na taj naèin æemo donjih 30cm glavne strune uèiniti vrlo tvrdim, što æe imati slièan efekat kao i cevèi-ca. Meðutim, kod te monta�e uticaj olova je mnogo jaèe izra�en.

D E

150gr50gr 50gr50gr100gr50gr50gr

acid ka�ein laktalbumin natrijum kazein sojino brašnopšeniène klicešeæergriz + 3 jaja

Boili sa pšeniènim klicama


Running rig

Runing rig je takva monta�a kodkoje je olovno ote�anje slobodno iriba prilikom uzimanja mamca ne

oseæa njegov otpor. Na slikama levo date su dve

varijante ove monta�e. Prva monta�aje tehnièki kvalitetnija, jer struna nedolazi u direktan i kontakt saolovom, veæ se prostire kroz plas-tiènu cevèicu.

Prednost te monta�e je islabija zavisnost od terena kao i anti-tangle efekat zbog prisustvacevèice.

Druga varijanta je lakša zakonstruisanje i veæina ribolovaca seodluèuje upravu za nju. Ukoliko sepravilno i meko zabaci, ova monta�alepo le�e na dno i ima identièneosobine kao i prva.

U V

150gr50gr 50gr50gr100gr50gr50gr

pšenièni gluten grizhrana za psepastrmkesardinasojino brašnokukuruzni skrob+ 3 jaja

Boili H+K mix


Shocker rig

Ova interesantna monta�a se koristina vodama gde je dno èisto i gdenema moguænosti da se riba

upetlja u panjeve ili travu. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema, strunutreba opustiti, kako bi riba nesmetano mogla, bez ikakvog otpora daponese mamac. Specifièna konstrukcija monta�e, sama daje kontru,kada riba povuèe mamac, a sa njim i cevèicu u sredini olova. Pri tome,zadnja perla udara u olovo i koèi ceo sistem.

M

125 gr150 gr200 gr100 gr200 gr175 gr

slag u prahupirinšano brašnokazeinsojino brašnohrana za pticegriz+ 3 jaja

Boili sa slagom


Long range silt rig

Ukoliko je potrebno baciti naizuzetno veliku daljinu, a pri tomeje dno prekriveno debelom

naslagom mekog mulja, ova monta�a radi pravu stvar.Gornja gumena perla treba da se postavi na dubinu mulja. Da

bi ovo pravilno uradili, prvi put zabacite sistem i ostavite ga oko 30 min-uta. Nakon laganog izvaèenja, na upredenoj struni æe ostati jasan trag dokoga je upala u mulj. Na to mesto postavite gumenu perlu. Bolja je vari-janta da na kraj strune, navuèete komad silikonske ili plastiène cevèice.Taj komad mora biti minimalno one du�ine koje je mulj dubine. Potrebnavam je cevèica koja nije glatka, kako bi se mulj zadr�ao u tragovima nanjoj i kako bi znali gde da pozicionirate perlu.

Du�ina predveza je 10 do 20 cm, a te�ina olova 50 do 100 g.Perlicu do olova treba zalepiti, dok drugedve kao i vrtilicu na koju se kaèi pred-vez treba ostaviti kliznim.

A

300 gr200 gr 150 gr350 gr

sardinahrana za pticekrvna plazmasojino brašno+ 3 jaja

Boili sa sardinom


The Keith Lambert CAT-O-COPTER

Dubinski ribolov

Prednost ovog, u suštini klizeæeg sis-tema, je da se postavljanjemstopera, mamac pozicionira na

taèno �eljenu dubinu.Osnova sistema je lift koga

èine dve od 3 do 6 cm u preènikuvelike kugle stiropora. Kugle æe sepopeti po najlonu sve do stopera.Vrlo je bitno da se kroz centar kugleprovuèe komad cevèice, kako bistruna lako mogla da klizi. Ispodstopera se mo�e postaviti i malaperla, da se ne desi da stoperzaka�e.

Olovo treba da je dovoljnoteško, kako bi onemoguæilo kederada ga pomera i eventualno umrsi.

Ovaj sistem je prevshhodnonamenjen lovu sa �ivimkederom. Mrtav keder ili parèebi se prilikom zabacivanjaumotali o glavnu strunu i ne bibili atraktivni.

Na slici levo dat je izgledpostavljenog sistema.N


Link rig

Ova monta�a je varijacija na temurunning riga. Namenjen je lovugrabljivih riba na vodama sa

izuzetno mekim dnom. Glavna modifikacija je oznaèena strelicom. Nakraj strune postavlja se stiroporna kuglica, a nakon nje gumena ili silikon-ska cevèica. Na kraju se postavlja udica.

Stiroporna kuglica podi�e mamac i èini ga plutajuæim. Silikonskaili plastièna cevèica se postavlja unutar mamca. Na taj naèin se mogukaèiti vrlo meki mamci, koji bi se raspali ukoliko bi se koristile drugemonta�e.

Vrlo je bitno da izmeðu vrtilice i olova postavite perlicu (bli�eolovu) i komad silikonske ili gumene cevèice (ka vrtilici). Ova dva ele-menta imaju zadatak da saèuvaju od ošteæenja vrtilicu i strunu prilikomzabacivanja.

Podvez mo�e biti monofilament, ali i upredena struna. Udicutreba prilagoditi mamcu koji se koristi.

Te�ina olova je od 50 do 100 g.

J


“Uptide” rig

Uptide tehnika je detaljno objašnje-na u delu o ribolovnim tehnikama.U ovom tekstu date su slike kako

bi se sama monta�a bolja shvatila.

O


Pop up deadbait rig

Ukoliko �elite da mrtav mamacprezentujete kao plutajuæi, ovajsistem æe vam to i omoguæiti.

Da bi sistem pravilno funkcionisao unutar mrtvog mamcapotrebno je postaviti komad plute, stiropora ili nekog drugog plutajuæegmaterijala koji æe je podiæi sa dna. Takoðe, dobro je malom gumicom zategle ili komadom konca, privezati drugu trokraku i podvez na mesturepnog su�enja mrtvog mamca.

0


Arsley i feeder rig

Arsley rig se koristi na rekama i jez-erima, na mestima gde se prethod-no i u toku ribolova dodatno

prihranjuje. Pogodno je da olovo (arsley bomb) ima na sebi kopèu kako bi

se na licu mesta moglo menjati, a da se ne prekida veæ postojeæi sistem.Ukoliko �elite dalje zabaèaje, treba postaviti te�e olovo i obrnuto.

Ova monta�a je slièna drugoj varijanti running riga, kod koga sene postavlja kopèa na olovu.

Umesto olova moguæe je postaviti hranilicu i onda se tamonta�a naziva feeder rig.

Kada se struna provlaèikroz hranilicu, kao što je sluèajna slici tri, monta�a se nazi-va In-line feeder rig.

89


Paternoster rig

Ova monta�a kod nas pokrivapreko 70% sluèajeva kada semontira predvez iznad olova.

Iako je izuzetna u onim sluèajevima kada je dno reke ili jezera obraslotravom, ipak treba upoznati i ostale naèine monta�e.

Pored monta�e prikazane na slici, moguæa je i varijanta sa hranil-icom.

B


Link leger rig

Kao što paternoster monta�a pokri-va veæinu monta�a iznad olova, linkleger monta�a pokriva veæinu

monta�a ispod olova. Daje dobre rezultate kada je dno muljevito i kada riba uzima

agresivno mamac. Kako je ovde olovo nepomièno, ova monta�a se nazi-va i monta�a sa nepomiènim olovom.

de


Barbel rig

Barbel rig je specijalno razvijen zalov mrene. Na osnovnu strununosivosti od oko 2,7 kg, postavlja

se udica. Prilikom monta�e udice potrebno je postaviti i dlaku, kako bi sena nju postavio komad mesnog nareska ili sira. Na oko 40 cm iznad,potrebno je postaviti predvez du�ine 30 cm i na njega treba postavitihranilici namenjenu zrnastoj primami. Hranilicu treba napuniti konopljin-im semenom.

Prvih 5 do 10 zabaèaja vrši se u kontinuitetu, kako bi senapravio tepih od konoplje, a nakon toga se zabacuje namamèenaudica.

]


Feeder helicopter rig

Vrlo dobra kombinacija helikoptermonta�e sa hranilicom je data naslici ispod. Du�ina predveza na

kojima su udice je oko 15 cm, dok je du�ina strune od vrtilice do hranil-ice 36 cm. Treba obratiti pa�nju da se donji i gornji predvez uopuštenom stanju ne dodiruju. U suprotnom, broj mršenja prilikomzabacivanja je znatan.

[


Zender rig

Zender ili smuðaroška monta�a jeprvenstveno namenjn lovu ovevrste ribe. Meðutim, nije retkost da

se na nju uhvate i bandar, štuka ili som.Kod pravilne mota�e na kraj strune postavlja se alkica, gumena

ili plastièna perlica i vrtilica. O alkicu se kaèi tanak najlon du�ine oko 1 mnosivosti od 9 kg. Za kraj tog najlona pove�e se olovo te�ine 50 do 100g. Na vrtilicu na glavnoj struni postavlja se struna, a ukoliko se oèekuještuka sajlica, nosivosti 7 kg, na èijem se kraju vezuju dve trokrake udicebr 12. Rastojanje meðu udicama zavisi od velièine kedera koji se koristi.

U ovoj metodi mo�e se koristiti �iv ili mrtav keder, kao i parèe.

l


Float paternostar rig

Dve su varijante ove monta�enamenjene lovu grabljivica. Prvana slici je monta�a sa

promenljivom dubinom. Dubina se šteluje pomeranjem komada plute ilistiropora po osnovnojstruni. Komad se fiksirasa po jednim olovcemsa obe strane.

Druga varijanta jekombinacija dubinskemetode i metode saplovkom. Izuzetna jekada riba stidljivo grize,jer koristi plovak kaoindikator.

I


Bottle rig

Ukoliko sa obale �elite da lovitekrupne somove, ovaj metod jedobar. Kamen kojim optereæujete

plastiènu bocu treba da je dovoljno te�ak, kako bi meki najlon izmeðuglavne strune i kanapa kojim je on vezan za bocu, pukao kada riba uzmemamac. Ne �urite sa kontriranjem. Obratite pa�nju da mamac uvek bude�iv i atraktivan.

W


Free running paternoster rig

Ova varijanta paternoster monta�eje izuzetna na terenima koji suobrasli niskom travom ili plitkim

muljem. Potapajuæim plovkom, moguæe je podesiti dubinu na kojoj æe sepokretni predvez pomerati, a da ne kaèi dno.

Ovaj sistem se pre svega koristi kod lova �ivim mamcima. Kaoosnovna struna se koristi ona nosivosti od oko 7 kg, a nešto slabija zapovezivanje olova.

+


Monta�a sa odstojnicima

Odstojnici su �ièani elementi, kojionemoguæavaju mršenje pred-veza i podveza za glavnu strunu,

pri èemu dr�e konstantno odstojanje. Mana odstojnika je što jenemoguæe napraviti klizni sistem, koji bi pru�ao mali otpor pri uzimanjumamca. Takoðe, odstojnici umeju da prave probleme prilikom izvlaèen-ja, kaèeæi se za strukture i travu na dnu. Nekoliko varijanti monta�a saodstojnicima dato je ispod.

K


River & canal rigs

Mach ribolov

Meè ribolov se odlikuje vrlo finimmonta�ama. Koriste se izuzetnotanke strune i sitne udice.

Olovca se po pravilu rasporeðuju na više mesta ispod plovka. Koriste se

i sitne mikro-vrtilice, koje odvajaju glavnu strunu od podveza. Podvez jeuvek tanji od glavne strune.

U ovom delu su predstavljeni oni sis-temi koji se koriste u ribolovu na tekuæimvodama - rekama i jezerima.

Prva monta�a se koristi kada radevrlo sitne ribe i kada mamac uzimajuposebno oprezno.

Druga monta�a se koristi kada se namestu pojave krupnije i sna�nije ribe.

T r e æ amonta�a koristioliveti olovo.Obratite pa�njuda se ispod iiznad olivetijapostavlja pojedno maloo l o vo - s to p e r ,koja pozicionira-ju oliveti napravom mestu.

È e t v r t amonta�a se koristi

na rekama izuzetno jakog toka. Neophodan jespecijalni plovak koji boèno daje vrlo maliotpor vodi.

Najzad, peta monta�a se koristi nakanalima. Ovde treba obratiti pa�nju na stop-er iznad grupe olovaca.


gh


Lake rigs

Jezerska voda je mirna, pa jeplovkarenje na njoj mnogo jednos-tavnije. U ovom tekstu date su neke

karakteristiène monta�e za ovu vodu.

Prva je klasièna monta�a. Druga se koristi kod lova uvekplašljivih bodorki. Treæa je odlièna kada se na dnu plasira mamac za jatodeverika ili babuški.

Èetvrta monta�a opisuje naèin kaèenja oliveti olova. Peta sekoristi kada su ribe izuzetno oprezne i kada su im grizovi jako slabi.

Kada se u toku pojave krupnije ribe, treba koristiti veæe plovkei šestu monta�u.

Najzad, kada se oèekuje šaran, koristite poslednju, sedmumonta�u.


f


Stret-pegging rig

Plovkarošketehnike

Ova plovkaroška monta�a se koristiu tekuæim vodama. Bitno je da jeplovak namešten na duplu

dubinu vode. Na oko 20 cm od udice, postavlja se niz olovaca te�ine0,40 g. Ova niska sigurno dr�i mamac priljubljen na dnu i ukupna te�inatreba da je dupla nosivost plovka. Kako plovak ne bi tonuo ispodpovršine, najlon od vrha štapa do plovka mora biti nategnut svo vreme.

M


Lay-on rig

Zimi, kada je tok vode br�i i uopšte utekuæim vodama, ovaj metod jedosta uspešan. Sistem zabacite

nizvodno i pustite da se smiri. Nakon toga podizanjem vrha štapapostavite ga u polo�aj prikazan na slici.

Na maloj slici je data druga varijanta ove monta�e, kod koje jevrlo bitno da je ceo sistem malo jaèe optereæen od nosivosti samogplovka, kako bi se formiralo koleno na najlonu.

Kada riba uzme mamac, jasno æe se videti indikacija na plovku.Ova metoda je dobra za sve ribe dna.

A


Pec-pec rig

Kada se lovi bela riba dugimteleskopskim štapom, kod naspoznatim kao pec-pec, pravilan

raspored olovaca je od presudnog znaèaja za uspešnost. Varijante dateispod sa leva na desno imaju sledeæe karakteristike: 1. dobro reaguje nahorizontalno vuèenje, 2. još bolje uraðeno progresivno optereæenje, 3.tamo gde je dubina vrlo mala da bi se upotebio prethodni sistem, koristise ovaj, 4. kao i prethodno kada je vodena struja jaka, 5. kao prethodnosamo osetljivije, 6. kada je potrebno brzo spustiti mamac na dno, 7.manje osetljiva varijanta prethodnog veza, 8. kada se lovi na dnu ubrzim vodama, 9. brzo tone i dobro reaguje na trzaj, ali daje jak otporribi i 10. osetljivija varijanta prethodnog veza.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.N


Drift-float rig

Ovo je vrlo interesantna monta�a,koja je u suštini poboljšanje baler-ine koja je namenjena vetrovitim

uslovima. Obratite pa�nju na malo jedro, koje mo�ete naèiniti od papiraili komada lake plastike, na plovku. Nakon zabacivanja sistema, sistem æese pod uticajem vetra polako kretati u jednom pravcu. Najlon treba da

je popušten, kako bi plovakdoplovio do �eljenog mesta. Kadase on pozicionira, zategnite najlonšto æe zaustaviti sistem.

Ovim sistemom se mo�eloviti u gornjih 1 m vode, na svevrste �ivih i mrtvih kedera, kao i naparèe.

de


Surface rig

Kod nas se šaran vrlo retko lovi nasamoj površini. Meðutim, ovametoda je izuzetno èesta i uspeš-

na i potrebno joj je posvetiti pa�nju. Kao mamac se obièno koristi hleb-na pahulja ili korica hleba. Izuzetnu pa�nju treba posvetiti prilasku vodi imaskiranju kako vas riba ne bi uoèila. Primamljivanje treba da budeprisutno i to samo plutajuæim mamcima.

U trenutku uzimanja mamca, riba èini izuzetno jak udarac pa jepotrebno da budete spremni. Kompletna oprema mora biti zadovol-javajuæeg kvaliteta, �ilava i èvrsta.

Obratite pa�nju na plovak. On sam bez dodatnog optereæenjazauzima pravilan polo�aj. Struna se provlaèi sa gornje strane. Indikacijatrzaja je potapanje plovka.

J


Beachaster rig

Ukoliko �elite da lovite na površinisa klasiènim priborom, ovo jemonta�a koja vam to mo�e

omoguæiti. Umesto specijalnog plovka, ovde se koristi klasièni štukaroš-ki plovak. Vrh štapa tako treba podesiti, da struna sve vreme stoji vanvode, a da se mamac naðe na samoj površini vode.

Olovo treba da je oko 60 g, kako bi osiguralo da ceo sistemmiruje i pod uticajem vodene struje. Ipak, lov na površini je najefikasnijina mirnim vodama. Razlog je što je gotovo nemoguæe prihraniti mestona površini ukoliko je voda tekuæa.

C


Balerina rig

Balerina je najpoznatija i najko-rišæenija pokretna monta�a kodnas namenjena lovu grabiljivica,

posebno štuke i bandara. Sistem se sastoji od jednog

veæeg plutanog ili stiropornog plov-ka velike nosivosti. Nosivost plovkazavisi od velièine kedera. Najveæiproblem kod ove monta�e je da jeizuzetno osetljiva na vetar i tokvode. Meðutim, na mirnimvodama, kada vetar ne duva ili duvaod obale ka èistoj vodi, ovamonta�a ima izuzetne uspehe. Da bise spreèilo preterano šetanje plov-ka, na najlon se postavlja olovoadekvatne te�ine. Ispod olovapostavlja se podvez sa sajlicom itrokrakom udicom.

Du�ina podveza treba da jeoko 30 cm. Ukupna du�ina struneod dna plovka do vrtilice ispodolova treba da je od 60 cm do 1 m.

W


Fixed float rig

Kao što je balerina najkorišæenijipokretni sistem, tako je fixed float(sistem sa fiksnim plovkom)

najpoznatiji nepokretni sistem. Mo�e se koristiti na svim vodama, bez obzira na vremenske

uslove i dubinu vode. Pored fiksnog naèina vezivanja koji je pokazan nalevoj slici, postoji varijanta sa pokretnim predvezom. Ova j predvez imasamo najveæu dubinu, koja se podešava polo�ajem olovnog graniènika.Radnu dubinu , odreðuje sama riba keder.

Prvi sistem se mo�e koristiti za sve mamce, dok desni sistem imasmisla samo kada je mamac �iv.

0


Wasser ball rig

Wasser kugla se mo�e koristiti usvim monta�ama koje su pred-stavljene do ovog trenutka

umesto svih plovaka velike nosivosti. U onim situacijama gde je potreb-no videti i najmanji titraj plovka, wasser kuglu ne treba koristiti, jer jeindikacija blagog trzaja vrlo slaba. Wasser kuglu treba koristiti onda kadaje griz ribe odluèan.

Ovde su data dva vrlo interesantna veza sa wasser kuglom. Prvilevi je slièan surface rig-u, dok je drugi u suštini fixed float rig. Prednostwasser kugle je da se vrlo lako mo�e pomerati po struni i bez dodatnihstopera mo�e vršiti funkciju klizeæeg plovka.

W


Bolognaese tehnika se koristi nabrzim tekuæim vodama. Odve sudate dve monta�e, prva je a fik-

snim, a druga je sa klizeæim plovkom.

M

Bolognaese rig

plutajuæa-neutralnaperlica


Waggler rig

Tri waggler monta�e prikazane ovdepokrivaju sledeæe sluèajeve: prvalov na kanalima i jezerima bez

vetra, druga kada je potrebno zabaciti daleko, a treæa je posebnoosetljiva na trzaj i pogodna kada ribe stidljivo grizu.

B


Moveing dead bait rig

Muvanje

Tehnike muvanja i d�igovanja suprikazane u prethodnom poglavlju.Tu je objašnjeno da su same

tehnike vrlo sliène, te æe ovde biti prikazane neke karakteristiène metodepostavljanja mrtvog mamca na udicu, koji se mogu koristiti u ovimtehnikama.

Levi niz slika predstavlja monta�e za teško dno, za èisto dno i zaduboku vodu. Desni niz slika predstavlja monta�e za èisto dno, zateško dno i za duboku vodu.

Mrtva ribica se mo�e podiæi od dna ukoliko se u njeno teloubaci komad plute ili stiropora.

Q


Jig rig

Varalièarenje

Za montiranje silikonskih varalica naudicu mo�e se koristiti veæi brojmetoda. Sve su ovde nazvane jed-

nim imenom jig rig, meðutim svaki ima svoje ime i svoje specifiènosti.Texas rig - pogodan za teške i travnate terene.Tex-posed rig - poboljšani prethodni, bolje kaèi ribu.Florida rig - odlièan za lov u travnatim d�epovima.Doodle rig - odlièan za vertikalno pecanje. Kuglica izmeðu

olovne glave i silikonske varalice pri pomeranju mora da slobodnoosciluje, kako bi proizvodila zvuk i izazivala ribu. Ovaj razmak treba daje 30 cm.

Carolina rig - koristi se za lov na dnu. Struna od glave do udiceje od 30 cm do 1 m. Ribu izaziva vibracija silikonske varalice.

Texas rig Tex-posed rig

Florida rig

Doodle rig

Carolina rig

Tandem rig

ABCD

Tandem carolina rig - dvostruki carolina rig.Carolina jig rig - ispred silikonske varalice ve�e se fantastièna

mušica ili strimer. Mojo rig - Zamena za carolina rig, kada se koristi lak pribor. Jig

glava je izuzetno mala i laka.Split shot rig - za bistre brze vode, kada mamac treba brzo da

tone. Na strunu se dodaje niz sitnih olovaca.Leadhead jig rig - za pecanje u srednjim i gornjim slojevima.

Udica je okrenuta ka gore.Weightless worm rig - za bistre stajaæe vode. Sistem bez

ikakvog ote�anja.Wacky worm rig - udica se postavlja po sredini silikonske varal-

ice. Mo�e se opteretiti ispred varalice ili po sredini. U ovom drugomsluèaju tone horizontalno.

Swimming worm rig - se dobija kada se koristi daleko veæa var-alica nego što je udica i ote�anje. Ovakva varalica tone polako u velikimlukovima. Bez obzira koju monta�u koristite, bitno je da je ona dobro bal-ansirana i da varalica ne izgubi svoju prirodnu �ivahnost.


Carolina jig rig

Mojo rig

Split shot rig

Leadhead rig

Weightless worm rig

Wacky rig

Swimming worm rigU V

150 Ribolovni sistemi Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

RibolovaŁkimagazin

w w w.ribolovacki-magazin.co.yu

email:

Revija za sportski ribolov, ekologiju i turizam na vodi

Èetvrtak 18:00 - Utorak 13:00 rEmisija namenjena svim ljubiteljima prirode i ribolova; ako vas interesuje koja riba "radi", kojimamac upotrebiti, kakav pribor izabrati dru�ite se sa nama i sigurno æete uæi u zanimljiv svetribolova.

priprema i vodi Zoran Stankoviæ

Radio Televizija "LASTAVICA" emituje radio pro-gram od 1992. godine, a televizijski od 1997.godine i to na frekvenciji FM 107.2 MHz,odnosno na 51 UHF kanalu. http://www.lastavica.com

III deo:Ribolovni pribor 2

Predgovor III delu

Ovo poglavlje je nastavak II poglavlja knjige “Tajne ribolova” ukome su obraðeni: ploci, udice, strune, èvorovi, èuvarki i mere-dovi. U ovoj knjizi daæe se najkraæe i najneophodnije informa-

cije vezane za izbor olova, mašinica i štapova u zavisnosti od vrsteribolova.

Revija za ljubitelje prirode

http://www.zov.co.yue-mail: [email protected]

doo"MIKS-SAL"Svetog Save

b.r.55

tel/fax: 035/321-064mob. 063/73 00 78mob. 063/615 860e-mail:

LASERLOV----RIBOLOV----SPORT

prodavnica

Olovo

Namena olova je da omoguæeplasiranje mamca na adekvatnu,�eljenu daljinu i da daju potrebnu

te�inu samoj monta�i kako bi joj omoguæila funkcionalnost.Postoji bezbroj razlièitih oblika olova, ali su najpoznatija ona u

obliku: bombi (suza), kutija (paralelopipeda i trapeza), bureta (valjka),lopte i glave metka. Aerodinamièna, duguljasta i obla olova mogu sebaciti na veliku udaljenost, ali vrlo loše stoje na samom dnu. Koriste seobièno za tehnike povlaèenja i kotrljanja, gde se u toku ribolova mamacpomera. Sa druge strane, kutijasta olova i olova u obliku bombe (Arsley)pru�aju veæi otpor pri letu kroz vazduh, ali su na dnu prilièno statièna.Ovo posebno va�i za pljosnata kutijasta olova. Mana ovih olova je štoprilikom izvlaèenja lako mo�e doæi do njihovog kaèenja za podvodnestrukture. Uobièajene mase olova za dubinski ribolov su od 15 do 60 g,mada se mogu naæi i posebno teška olova i do 100 g, namenjena lovušarana, soma i druge krupne ribe na velikim udaljenostima ili modernimmetodama u kojima olovo slu�i i za davanje inicijalne kontre ribi.

Kao što se krupnija olova koriste pri dubinskom ribolovu, sitnijaolova (olovna saèma) se koriste kada se lovi na plovak mach, bolonjez iostalim plovkaroškim tehnikama. Ova olova su obièno u obliku loptica ištapiæa i njihova masa se kreæe u granicama od 0,04 g pa sve do 1,89 g.Velièine ovih olovaca su standardizovane i date su im oznake. Kako se uliteraturi èesto mogu naæi njihove oznake, ali ne i masa, ovde æe biti dataizuzetno potrebna tabela.

Pored klasiènih olovnih ote�anja, postoji još jedan tip olovnihote�anja koja se kaèe direktno na vrat udice, kada se lovi silikonskim var-

153

alicama. U nas su to poznate jig-glave. Jig-glave mogu imati razlièiteoblike u zavisnosti od metode za koju su namenjene.

�eleo bih da uka�em na èinjenicu da je olovo izuzetno otrovnoza sav �ivi svet. Njegova osobina da se nagomilava u organizmu, jer ga

metabolizam ne mo�e izbaciti, èini ga još opasnijim. Zato savetujemsvima da koriste savremena ekološka ote�anja izraðena od netoksiènihmaterijala. Ipak, ukoliko ne mo�ete doæi do takvih ote�anja, pazite nasvako olovce koje vam ispadne na obali i trudite se da ih nakon pecan-ja sve pokupite. Na taj naèin saèuvaæete �ivi svet oko voda.

154 Ribolovaèki pribor 2

Oznaka No0 No1 No2 No3 No4 No5 No6Te�ina 0,39 0,29 0,27 0,22 0,18 0,15 0,13(u gramima)Oznaka No7 No8 No9 No10 BB AAA SGTe�ina 0,39 0,29 0,27 0,22 0,18 0,15 0,13(u gramima)

D E

Mašinice

Ribolovaèka mašinica ili èekrk jebitan deo svakog ribolovaèkogpribora i sistema. Namena

mašinice je da omoguæi da se mamac zabaci na adekvatnu daljinu, prièemu kontroliše strunu i ne dozvoljava da se višak strune naðe slobo-dan, sem u sluèajevima kada je to tehnikom ribolova zahtevano.Izuzetno bitna namena mašinice je da precizno i pedantno slo�i strununa kalem. Lepo slo�ena struna se ne mrsi pri otpuštanju, a sa drugestrane omoguæava dalje zabaèaje posebno lakših mamaca. Najzad,ugraðena koènica u mašinici, adekvatno podešena vrši pravilno i kon-stantno umaranje ulova.

Pri izboru mašinice treba se usredsrediti na neke detalje, kojiodvajaju dobre od loših modela. Posebnu pa�nju pri kupovini treba daobrate oni ribolovci koji �ele da se bave varalièarskom tehnikom, jer jehabanje mašinice izuzetno veliko, zbog velikog broja radnih sati, i onikoji �ele da se bave modernim šaranskim ribolovom, jer ova tehnikazahteva odreðene moguænosti mašinica.

• prenosni mehanizam - mo�e biti izraðen u obliku pu�a i uobliku tanjira. Zbog veæe ukupne površine naleganja kod pu�nogprenosa, ovaj je dugotrajniji i otporniji na habanje. Meðutim, zbog sku-plje izrade, vrlo je redak i prilièno podi�e cenu èekrka. Sem ukoliko stezahtevni ribolovac i volite da umarate ribu okretanjem ruèice u oba prav-ca, bez upotrebe koènice, nije vam potreban pu�ni prenos.

• prenosni odnos - pokazuje koliko puta æe se okrenuti špulnadok vi okrenete jednom ruèicu. Veæi prenosni odnos garantuje veæu brz-inu namotavanja strune. Odnos vam je bitan samo ukoliko lovite varal-

155

ièarskom tehnikom i u tom sluèaju odnos mora biti bar 1:5.• sistem za slaganje strune - omoguæava ravnomerno namo-

tavanje strune po celoj površini špulne. Lepo slo�ena špulna omoguæavadaleke zabaèaje i ne dozvoljava da se struna upetlja ili zaglavi na špulni.Tehnološki najnapredniji sistem za slaganje strune je “Worm Shaft” kodkoga se struna sla�e unakrsno. Ovaj sistem je bitan ukoliko se odluèite zavaralièarsku tehniku, posebno ukoliko lovite sa lakim mamcima, koje jepotrebno baciti na veliku daljinu, kao i kada lovite upredenim strunama.

• špulna - slu�i da se na nju namota struna. Veæina proizvoðaèasvoj proizvod oprema dvema špulnama: grafitnom i aluminijumskom. Poobliku najèešæe se razlikuju plitke i dugaèke špulne (namenjene dalekomizbacivanju lakih tereta) i duboke i kratke špulne (namenjene dubinskomribolovu, gde je potrebna velika rezerva strune).

• sistem za slobodni hod špulne - omoguæava ribi da slo-bodno izvlaèi strunu sve dok ribolovac ne kontrira. Sem ukoliko ne lovitemodernim šaranskim ribolovom, ovaj mehanizam vam nije potreban.

• koènica - je vitalan deo svake mašinice. Veæina ribolovakoènicu ne koristi ili je koristi nepravilno. Namena koènice je da umararibu, dok ona odlazi od ribolovca izvlaèeæi strunu. Mora biti takopodešena da ne dolazi do loma štapa ili pucanja strune usled sile kojuriba izaziva. Potpuno zategnuta koènica, dovešæe do sigurnog gubitkasvakog malo krupnijeg ulova, usled pucanja strune ili ošteæena opreme.

• kuæište - se danas izraðuje od aluminijuma ili od karbonskihmaterijala. Aluminijum je skuplji i èvršæi i ovakve mašinice su mnogo tra-jnije. Obratite pa�nju da se svi zupèanici i le�aji oslanjaju na kuæište.Ukoliko se ta le�išta u mašinici prošire dolaze do lufta osovina.

• kuglièni le�aji - omoguæuju ravnomeran i miran rad mašinice.Danas svi modeli imaju bar jedan le�aj. Minimalno je potrebno da se le�ajnalazi u glavi rotora na glavnoj osovini. Najèešæi modeli su sa tri le�aja ioni imaju pored le�aja u glavi i jedan na kraju glavne osovine i jedan navoðici strune. Veæi broj le�aja od tri, èešæe neopravdano di�e cenu negošto podi�e kvalitet èekrka.


XY

Štapovi

Namena štapova je da omoguæiprecizno plasiranje sistema, sig-nalizira trzaj ribe, amortizuje

udare ribe i u kombinaciji sa mašinicom vrši umaranje ribe pri izvlaèen-ju.

Moderni štapovi se izraðuju od fiberglasa, karbonskih vlakana injihove mešavine. Fiberglas štapovi su elastièniji, jaèi, jeftiniji i te�i.Uglavnom se koriste za dubinski ribolov, onda kada štap nije potrebnodugo dr�ati u ruci i kada nije potrebno da budu du�i od 5 m. Karbonskavlakna (pogrešno nazvana grafitna) èine veliku grupu razlièitih materijala,sa velikom varijabilnosti osobina. Generalno gledano, karbonska vlaknasu lakša od staklenih vlakana (fiberglas) i koriste se za duge štapove ( od5 pa do 12 i više metara) i za one štapove koje je potrebno dugo dr�atiu ruci, kao i za veliki broj štapova sa paraboliènom krivom savijanja.Mešavina karbona i fiberglasa je kompromis izmeðu cene i kvaliteta iveæina štapova na tr�ištu spada u ovu grupu.

Po svojoj konstrukciji štapovi mogu biti:• teleskopski - kod kojih se jedan nastavak uvlaèi u drugi.

Prednost ovih štapova je mala transportna du�ina. Mana im je relativnakrtost i veliki broj spojeva. (izuzetno su osetljivi na upadanje peskaizmeðu spojeva) Obièno se štapovi bez sprovodnika du�ina od 2 do 7m, bolonjez štapovi i mach štapovi realizuju kao teleskopski štapovi.

• štek - je štap od dva ili više delova kod kojih se jedan deonatièe na drugi. Mogu biti i puni i šuplji, za razliku od teleskopskih kojimoraju biti šuplji. Zbog manjeg broja spojeva i moguænosti izrade punihdelova ovi štapovi su jaèi i trajniji od teleskopskih. Mana im je velika

157

transportna du�ina. Najdu�i štapovi šteke mogu biti dugi i 12 i višemetara.

Pri izboru adekvatnog štapa treba obratiti pa�nju na sledeæekarakteristike:

• du�ina štapa - ukoliko lovite štapom bez sprovodnika du�inaje od 1,5 do 7 m, štekom od 3 do 14,5 m, za bolonjez tehniku koriste seštapovi od 2,4 do 3,6 m, za mach tehniku 3,6 do 4,5 m, za varalièarenjeiz èamca 1,8 do 2,4 m, a sa obale od 2,4 do 3,6 m i za moderni šarans-ki ribolov od 3,3 do 3,9 m.

• te�ina bacanja (T.B.) - je ona optimalna te�ina sistema za kojuje štap predviðen. Te�ina bacanja se daje u vidu opsega vrednosti. (npr.5-25g, 10-30g, 20-40g, 30-60g, 50-100g, 100-250g,...)

• akcija štapa - pokazuje kako se štap saviju ukoliko se opteretioptimalnom te�inom. Štap se mo�e savijati samo vrhom (brz štap - akci-ja “A”), prvom treæinom (brz štap - akcija “B”), prvom i drugom treæinom(umereno brz štap - akcija “C”) i kompletnom du�inom od rukohvata(spor štap - parabolik).

• test kriva (T.C.) - je karakteristika parabolik štapova. Pokazujekoliko treba da bude te�ak teret koji okaèen za vrh štapa savija isti podpravim uglom, ukoliko štap stoji paralelno sa zemljom. Izra�ava se u libra-ma (lb). Jedna libra ima te�inu od 453,6 gr. Da bi T.C. petvorili u T.B.,potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno�enjem sa 453,6) i podeliti sa16. Ukoliko �elite da izraèunate kolika je idealna nosivost strune nekogkarbonskog štapa potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno�enjem sa453,6) i pomno�iti sa 5.


Radio 021radio koji povezuje ljude

http://www.radio021.co.yu

I

IV deo:Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Predgovor IV delu

Upotreba ribolovnih tehnika i sistema zavisi od tipa vode na koji-ma se lovi. U ovom delu biæe objašnjene neke specifiènostivezane za lov na jezerima, rekama i kanalima u zavisnosti od nji-

hove velièine i doba godine.U engleskoj literaturi ova tematika se naziva jedinstvenim

imenom “watercraft”. Ovaj termin u suštini oznaèava poznavanje karak-teristika voda i �ivota u njoj.

Kada krenete na neku vodu treba imati na umu oje ribe u njojuopšte �ive. Skoncentrišite se na one vrste kojih ima najviše. Ako idete naslepo, probajte sa nekim opšte prihvaæenim mamcem ( mesni crviæi iligliste), pa po ulovu se skoncentrišite na dalje pecanje. Ukoliko se navodi naðete predveèe ili rano ujutro, lako æete primetiti mesta gde ribedolaze do površine, to su obièno i dobra mesta za lov.

PRVI HRVATSKIMJESE¨NIK ZA

SPORTSKIRIBOLOV

Lov na jezerima

Jezera

Najva�nija karakteristika jezera je dase voda u njima vrlo slabo ili nima-lo ne kreæe. Zato je va�no obratiti

pa�nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je utekuæim vodama malo bitna. Naime, obratite pa�nju na pravac duvanjavetra. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meðutim kada ovajsloj priðe obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu sevraæa u suprotnom smeru, sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. Ovahrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To jemesto gde generalno treba tra�iti ribu. Male bareLov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu neprelazi dve du�ine štapa mo�e biti izuzetno interesantna. Kako su ovevode zapreminski male, potrebno je da su bar delimièno okru�ene veg-etacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj naèin se osigura-va pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i �ive i razmno�avajuse insekti i ribe.

U ovim vodama mo�ete oèekivati šarane i štuke do 3,2 kg, linjakei deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuške i bandare do 0,45kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one moguæe.

Pronala�enje pravog mesta svodi se na pronala�enje znakova�ivota u vodi. Iz daljine mo�e vam pomoæi dvogled, a za bli�e detaljekoristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispodpovršine. Tra�ite sledeæe stvari:

• mehurove gasa na površini vode koji, ukoliko im se lokacijaSponzor poglavlja:Riibici i ribe 161

pomera, potièu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potièu od linjaka, akrupniji od deverike i šarana

• pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran, deverika ilinjak u potrazi za hranom

• pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potraziza pu�evima

• zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran, dev-erika i linjak u potrazi za hranom na dnu

• prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæiinsekte sa površine vode

Zimi ribe tra�ite u najdubljim delovima, sa proleæa uz travu gdese mresti, a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe, a kadaduva vetar bli�e obali na koju vetar naduvava talase i hranu.

Pribli�avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa�nju. Uraditeto što tiše i pa�ljivije, jer æe vas ribe osetiti, buduæi na male dimenzijevode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imajumeko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastin-ja.

Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crviæi,kukuruz šeæerac i gliste.

Od tehnika treba koristiti:• U vrlo plitkim barama, u kojima ima šarana i linjaka, treba koris-

tit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se nekaèi olovo niti hranilica, veæ se umesto ote�anja uzima odreðena kolièinaprimame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako “okaèe-na” primama æe poslu�iti i da se sistem zabaci i da se riba primami.Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-omkako bi riba slobodno uzela mamac.

• Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pecsistemi se mogu koristiti. Dohranjujte èesto i pomalo.

• Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu jenajbolji lift-float metod.

Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovimvodama ribu najlakše prehraniti.

162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Mala duboka jezera - ciglane i šljunkareBilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde jedošlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare iliciglane) ove vode su idealne za �ivot velikog broja krupnih primerakariba.

U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovodno mo�e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo�eno, sapuno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaèaja za uspešanribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo�ete koristitirazna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meridubina u najbli�oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogudati detaljnu sliku dna. Obratite pa�nju na rezultat merenja dubine. Kodovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali, a sve pliæaka centru. Ovo posebno va�i za ciglane i šljunkare zbog specifiènognaèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja.

Pored slike dna, treba obratiti pa�nju na temperaturnu slojevi-tost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gorn-jih 6 m vode, dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna iiznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra�iti samo zimi, kada su gornjislojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna�an vetar, dolazi donaginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vodena strani od koje duva vetar, pa sve do najveæih dubina na strani ka kojojduva vetar. Odavde treba zakljuèiti, da u trenucima kada duva vetar,ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va�i tokom celegodine osim zimi, kada treba iæi na suprotnu obalu.

Kao što je i reèeno u ovim vodama �ive gotovo sve vrste ribamirnih voda, sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki.Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu, imajte na umu da na velikimdubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”.Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise.

Za lov šarana, babuške i deverike mogu se koristiti svi poznatisistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Ukolikolovite bodorke, tra�ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæiwaggler sistem. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubina-ma do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163

Gradska veštaèka jezeraKod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veæinom nastala veštaèkimputem, obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnihudolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana.Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalosenku na vodu. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla�aili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. Dubina im sepostepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m.

Na ovakvim vodama, ribolov je ogranièen u periodu “vansezone kupanja”, pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. U smiraj dana inoæu, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ihtra�iti u pliæim delovima. Kada birate mesto, obratite pa�nju na ostaleribolovce. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæinjih, lako æete naæi dobre pozicije.

Somovi, karaši, šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredneribe. U nekim od ovih voda ima i štuka, meðutim brojnost njihove pop-ulacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja.

Šarana u ovim vodama treba tra�iti u svim dubinama. Èesto pri-lazi obali i hrani se u samom pliæaku. Voli sunèane intervale dana i danekada duva blagi povetarac i obièno se zad�ava na mestima gde je dnoèisto i prekriveno muljem. Karaša tra�ite u samom priobalju kao i na mes-tima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duvavetar. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini, a krupniji bli�e dnu.Voli sunèane intervale dana. Soma danju treba tra�iti u najdubljim delovi-ma, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu, kaoi kod svake prepreke na dnu. Noæu som kreæe u potragu za hranom idolazi u pliæake.

Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakšemoguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Kao mamac koristite�ito, hleb i mesne crviæe. Klen se mo�e loviti svim dubinskim sistemima ivaralièarskom tehnikom. Za šarana mo�ete koristite sve dubinske i mod-erne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesnicrviæi, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluèite se za adek-vatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d�igericu, crnu glistu, dur-baka ili èikova. Mo�ete probati i varalièarenje. Kada u vodi �ive i štuke,


mali plavac, crvenperka ili karaš kao �ivi keder, odnosno beovica ili sitnasunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate.Akumulaciona jezeraOva jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na reka-ma. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera.Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru�ajuvelike moguænosti za lov kapitalnih primeraka.

Na ovakvim vodama tra�ite sledeæe detalje:• priobalni pojas obrastao u travu - privlaèi ribe sa proleæa da

se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnuribu

• pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve�u vodu uglavnu masu i stvaraju mesta sa najbr�im tokom. Izuzetno su privlaèna zasve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸, avoda ima najviše kiseonika.

• potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta sugde se krupniji primerci riba rado zadr�avaju. Ovde se misli kako naeventualne potpoljene graðevine, tako i na mala uzvišenja i ostale intere-santne strukture.

• originalan tok matice - je obièno najdublji deo akumulacije pokome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom.

• zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo�e zabac-iti u samu maticu. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe, a dubinanajveæa.

Na ovim vodama mo�ete naæi sve vrste riba koji �ive u slatkimvodama vašeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnostribe. Leti, za vreme najveæih vruæina, deverika, štuka, bandar i bodorkaodlaze u najdublje delove ovih voda, dok šaran, linjak i crvenperka radoostaju u pliæaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra�ite na mestima gde onnajsna�nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoðe, ukolikoje izuzetno toplo u toku dana, riba se više hrani predveèe i u toku noæi.

Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolo-va uz hranilicu, tra�ite je u starom toku i na najveæim dubinama. Lovite jena mesne crviæe i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-


ma na mesne crviæe, gliste, hleb i �ito. U brzim delovima vode, mo�eteprobati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra�ite mrenu ili skobalja.Šarana mo�ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima,a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuru-zom šeæercem ili boilijima. Štuku lovite varalièarenjem, dubinskim iliplovkaroškim metodama (�iv keder, mrtav ili parèe) sa obale, èamca ilibrane i ustave. Tra�ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikimdubinama uvek tamo gde je riblja mlað. Bandara nešto dalje od obale iispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varalièarite sit-nijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebucrnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra�ite na samomdnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama, a kao mamac koristitedurbaka, crnu glistu, rovca, d�igericu ili mrtvu ribu. Smuða æete naæi ustarom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varalièarskim meto-dama, jigovanjem, muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. Mamactreba da je mrtva ili �iva riba ili parèe. Lov iz èamcaLov iz èamca nudi niz prednosti, od kojih su najva�nije: moguænost pre-ciznog pronala�enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenjasvih poznatih tehnika ribolova.

Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je izèamca lako, jer ste mobilni. Pretra�ite što veæi prostor, a ukoliko planirateda više puta izaðete na vodu, dobro bi bilo da napravite priruènu kartudna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæihnepomiènih struktura na obali, koji slu�e kao orijentiri. Svakom mestukome odredite dubinu, dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu.Verovatno æete pored manjih struktura na dnu, pronaæi i više taèaka kojesu na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaèavaju terase nadnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom.Po vodi se kreæite što tiše, kako bi minimalno uznemirili ribu.

Kada naðete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite.Iako vam se mo�da èini da jezerska voda ne teèe, ona æe ipak vremenom,uz uticaj strujanja vazduha nad površinom, pomeriti vaš èamac.

Iako iz èamca mo�ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike


daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loose-feeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. Lov sa jeseniJesen je interesantna za lov, jer se ribe još nisu povukle na mirovanje,veæ se ubrzano hrane, spremajuæi se za predstojeæu zimu. Ono što sajeseni tra�ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakupljase u tim slojevima.

Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slikevode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va�i:ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornjisloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako jemoguæe pecati, to mo�ete raditi po celom jezeru, buduæi da je vetaruskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. Ukoliko je vetarumeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli�e strani ka kojoj duva vetar, au drugoj (onoj bli�oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva.Lov zimiRibe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperaturesredine u kojoj �ive. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov, raspita-jte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoðe birajte sunèane dane.Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Dugotrajno ili naglozahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi.

Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, poto-pljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovibrana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto jemesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dubljestrane ove škrape.

Štuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najèešæe inajupešnije love. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili�ivog kedera. Kedera æete vrlo teško naæi zimi, pa je bolje napraviti zali-hu istih još u toku jeseni. Štuku tra�ite blizu potopljenih ostrva, na mesti-ma gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obal-no drveæe natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjatimesto. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.


Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. Zimi su uvek u jati-ma. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode samrtvom (slatkovodnom) ili �ivom ribom, durbakom ili glistom dajuodliène rezultate.

Bodorku, deveriku i ploticu tra�ite u najdaljim i najdubljimdelovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimihrane kao i leti, ali pretra�uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne volepreterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov jenakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimislabiji nego leti, plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha.Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote�anje smanjite na mini-mum. Mamac mo�e biti hleb, kukuruz šeæerac, �ito, durbak i kasteri.Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.


gh

Opštinska organizacija sportskihribolovaca "DRINA" u Loznici osno-vana je 24. marta 1950. godine i veætada je bila najmasovnija u slivuDrine.

Danas ima oko 1500 èlanovameðu kojima je i znatan broj pripad-nica lepšeg pola, ali i dece i omla-dine.

Loznièki ribolovci pobednici sumnogih takmièenja i osvajaèi lige tro-feja na nivou Jugoslavije.

Prostorije udru�enja OOSR "DRINA"nalaze se u Loznici u ulici VukaKarad�iæa br. 9, u èijem je sklopu iklub ribolovaca. Udru�enje ima èetiristalno zaposlena radnika, a sveostale funkcije se obavljaju volonters-ki.

Udru�enje izdaje sopstveno glasi-lo pod imenom "Loznièki ribolovac",a u pripremi je i poèetak rada školeribolova i sekcija u svim gradskimosnovnim školama u Loznici.

Knjiga “Tajne ribolova 1” jezvanièan ud�benik škole ribolovaOOSR “Drina”.

http://www.drina-lo.org.yu

OOSR "DRINA" LoznicaVuka Karad�iæa 9

Tel: 9938115874376 e-mail:[email protected]

Lov na rekama

Reke

Veæina ribolovnog iskustva je upra-vo sa reka. Buduæi da su one uvekdeo neke veæe vodene mre�e, ribe

lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaæujuæi broj vrsta. Samo setako mo�e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama.Velike reke, kao što su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kap-italne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tommoguænošæu nesluæenog ulova.Brze, èiste rekeU ovim vodama mo�ete naæi mrenu, klena, kleniæa, bodorku, štuku, ban-dara i reðe deveriku. Mrenu, klena i kleniæa tra�ite na mestima gde se pri-obalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca,stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depre-sijama dna (koje jedino mo�ete otkriti merenjem dubine olovom), namestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliæim delovima kod kojih jedno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom.Bodorku, štuku i bandara tra�ite u delovima sa najsporijim tokom vode,posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvoje dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte površinu vode.Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni,predveèe mo�ete oèekivati mrenu i klena.

Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr�imdelovima toka, koristeæi tehnike freelining, troting, kotrljajuæeg olova i svetehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo�ete loviti sve vrste ribe u glavnoj stru-ji koristeæi sve raspolo�ive tehnike. Zimi se treba odluèiti za klena,Sponzor poglavlja:Riibici i ribe 169

kleniæa, bodorku i štuku. Tra�ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koris-tite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehnikui lov mrtvim i �ivim kederom za štuku. Nemojte podceniti snagu reènogtoka. Uvek koristite ote�anja veæe mase i krupnije plovke. Jaèi štapovi istruna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za pred-mete na dnu. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. Nosivoststrune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg zaostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavitebli�e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bismeo da bude te�i od 60 g.Spore, ravnièarske reke slabog intenziteta tokaOve vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju usvojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. Obale ovih reka su gustoobrasle travom, a sam pravac reènog korita je vijugav. Ovo su bez sum-nje najte�i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno.Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. iElodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava nešto dublje vode,a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzan-imljivije.

Ove reke mo�emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr�i jekod izvorišta. Buduæi da je tok ovde uzak, ribe opa�aju sve dogaðaje naobali. Tihi pristup, korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi, sman-jiæe moguænost da oterate ribu. Plovkaroške, tehnika kotrljanja olova itehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristitegliste, durbake, hleb i kulju.

U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose nadnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meðu njom seèesto krije štuka. U depresijama dna, mo�ete naæi mrenu. U delovima saustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka,koristite najlakši pribor koji funkcioniše, bez obzira da li koristiteplovkaroške ili dubinske tehnike.

Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijihprimeraka. Tra�ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna


polako poveæava (pla�e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gdese priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristitesve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika, kao i varalièarenje.Male reke srednjeg intenziteta tokaPo pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagibaterena i širine korita. U njima �ive bodorke, bandari, štuke, klenovi, kleniæi,mrene, a ukoliko su èiste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka jeod presudnog znaèaja za uspešan lov. Najbolje je obiæi reku u periodukada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okuplja-ju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kaoi (depresije) udubljenja u dnu.

Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. U njima se okupljajubodorke, bandari, kleniæi i klenovi. Štuka mo�e biti na ivicama depresijeodakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i uko-liko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obièno kriju najkrupnijiklenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i punikiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljenamesta mrenama. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi, a sastrane štuke i bandari. Uopšte uzev, najsporiji delovi toka su staništabodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja goto-vo dotièi površinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samojpovršini predveèe. Ispod vode, korenje ovog drveæa probijaju koritoreke i stvaraju mre�u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i drugestrukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr�im delovima rado se sku-pljaju pastrmke i lipljeni, u pliæim, nizvodnim mestima koja su obraslatravom na dnu kriju se mrene.

Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitneudice i najkrupnije mamce koje mo�ete kaèiti na njih. Od tehnika moguse koristiti sve tehnike plovkarenja, vo�nja mamca po dnu, freelining,bolognese tehnika, muvanje, varalièarenje, mušièarenje, kao i lak dubins-ki ribolov. Velike mutne rekeU ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-


toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. Ovakve reke sustaništa velikog broja riba, pa èak i salmonida, sa tim da je brojnost jedin-ki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti.

Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu nadubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drveæa ili �bunja koji se nadvisuju nadvodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci.Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Šarani se obièno zadr�avajuu pliæoj vodi, uz trsku i ševar, mada se mogu naæi i u dubljim delovimatoka. Uz trsku se mo�e naiæi i na jato babuški. Kleniæi vole nešto br�i tok,posebno mesta gde se dno polako uzdi�e. Bandari se nalaze na istommestu, ali se rado pribli�avaju obali kako bi lovili belu ribu. Štuke seobièno zadr�avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene senalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i naddnom koje je èvrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrup-nije deverike i babuške. Tu se danju nalazi som. Smuða i bucova trebatra�iti u sredini toka, sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini,a bucov u gornoj polovini vode.

Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa�nju da je mirisi vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. Koristite najmirisnije mamce,kao što su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane �itarice. Ukolikokaèite �ive mamce, obratite pa�nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbakje jedan od naj�ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glistai mesnih crviæa. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskogribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varalièarenje i muvanje. Reèni kej i marineNa velikim i plovnim rekama, kod veæih gradova i industrisjkih centaragrade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. Ovamesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspešan ribolovtreba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namen-jeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale bitiveæa, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obalesu gotovo vertikalne i odmah posti�u maksimalnu dubinu. Samo dno jeravno i bez prirodnih struktura.

Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-


perka, beovice, štuke i bandari, dok se u nekim sluèajevima mogu naæišarani u velikom broju. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bezobzira što oni više vole tekuæe vode. Ono što sve ove ribe privlaèi je obil-je hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavovai èamaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra�iti upravo na tim mestima.

Na samom dnu treba tra�iti deverike, linjake i šarane. Štukese takoðe kreæu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakriveneiza potopljenih struktura u vodi, tra�ite ih i ispod dokova i èamaca.Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali, gde lovebodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture nakojima �ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba(sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji �ivi u velikombroju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratitigde se raèiæi nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veæini sluèa-jeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa timda se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj površini , pa svedo 1/3 dubine. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Klenove tra�ite nasamim ulazima u marine, bli�e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji sepolaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestimapotra�ite bodorke i crvenperke.

Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodamauspešnije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lovmoguæ samo u smiraj dana i noæu.

Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, štuki, bandaru iponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Pored varalièarenja lovdubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranil-icom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obziromda se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristitimonta�e sa klizeæim plovkom, jer se onda mo�e precizno zabaciti plovakna �eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodamasa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli�e površini sistem trebaopteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristitijedno, ali veæe olovo.Brane i ustave


Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija nanizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipadna. Deverike i šarani više vole mekše dno, mrene, skobalji i smuðeviradije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa�nju na sam tok vodenakon prelivnice. Površinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanjena samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo�no strujanje stvara nizvodno odprelivnice duboki bazen. Kako idemo više nizvodno, dubina bazenaopada, sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku.Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) dajenajbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najveæa.

Mrenu tra�ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmahnakon repa i u najbr�im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na dur-baka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ilikonolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. Deveriku tra�ite u naj-dubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim meto-dama sa hranilicom na kastere, crviæe, gliste, hleb i kukuruz šeæerac.Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskommetodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz šeæer-ac ili durbaka, i varalièarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu iodmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem.Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem, troting ili dubin-skom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Štuku tra�ite u priobalnompodruèju i mirnim zalivima, a lovite je varalièarenjem ili troting i dubin-skim metodama na mrtvu ili �ivu ribu. Pastrmku tra�ite u samomvodopadu i u najbr�em toku, a lovite je sitnim varalicama i mušicama. MlinoviMlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. Nizvodnood ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava.Meðutim, glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i usta-va celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova izglavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok.Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoðe, mlinovi sustalni izvor hrane za ribe.

Na ovom mestu se mogu naæi deverike, u najdubljim delovima


bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili �ito, u sumrak iliu prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mes-tima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru�a kojima se oni radohrane. Treba ih tra�iti kako na dnu, tako i u najpliæim priobalnim delovi-ma. Bodorke se obièno zadr�avaju u jatu na sredini bazena, u gornjojpolovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrenese zadr�avaju uz sam mlin, obièno u jaèoj struji pretra�ujuæi dno (mrene)i površinu vode (klen). Pri dnu, kriju se štuke, odakle vrebaju sitnu ribu.Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varalièarenjem. Ade - reèna ostrvaReèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru�aju odliènuzaštitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prih-vataju kao staništa. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze usredini toka, koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko seostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrièno postavljenadodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sanizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljujereèno korito u kome se riba zimi rado zadr�ava.

Deverike tra�ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko jeostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. U ovomzatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, uko-liko u zatonu ima dosta mulja. Velike štuke mo�ete naæi u svim priobal-nim delovima ostrva, meðu ševarom i trskom, odakle vrebaju sitnu beluribu.

Loviti oko ostrva na velikim rekama mo�ete iz èamca ili sa obaleostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno, lov iz èamca je neprikos-noven, jer mo�ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste sesve tehnike lova iz èamca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojihse mamac spušta nizvodno nošen strujom. Na uskim rekama, moguæe jezabaciti sa reène obale do obala ostrva. U ovom sluèaju, uglavnom sekoriste dubinske metode ribolova.

Mostovi


Most se svojim stopama oslanja o reèno korito, pritom menjajuæi tokvode. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depre-sije dna. U njima se rado zadr�avaju bandari. Sama senka koju most bacana površinu privlaèi ribe, dajuæi joj sigurnost. Ispod mostova se èestonalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseæih mostova, jeobièno mnogo veæi. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini jeslièan ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i dev-erika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra�iti i štuku.

Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. Mamac trebapuštati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcimakoristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni dalekizabaèaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bezhranilice, u zavisnosti koju ribu èekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrhštapa više, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.UšæaSvako ušæe, bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado nasel-javaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæamanjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. Generalno gledanotri tipa ušæa su:

• Ušæe brzog toka u spori - je mesto gde se na malom pros-toru mo�e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. Jako komešanje vode,spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajuæi kameno-pešèanodno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi,mrene i kleniæi, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekrivenomuljnim nanosom velike reke mo�ete naæi bodorku, deveriku, štuku ilibandara. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada seribe mreste i u vreme najveæih vruæina, kada ribe dolaze u ove vodepune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br�em delu toka, kada se lovina crviæa i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicomili bez nje.

• Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovimravnièarskim ušæima mo�ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske.Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i šaran semogu veoma uspešno loviti. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno


uspešno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica štuke.• Ušæe dva toka istog intenziteta - obièno formira dno

prekriveno finim peskom. Obala je èesto jako zarasla. Skoro sve vrstenizijskih riba se ovde mogu naæi. Od tehnika treba koristiti troting loveæina crviæe, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite saklizeæim plovcima. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikimuspehom.Plavne rekePostoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplavesvoje priobalje. Jedan je proleæni, kada se nivo poveæava zbog otapan-ja snega. Ribu ne treba tra�iti dok reka raste, jer je u tim trenucimaizuzetno hladna, veæ kada poène da se vraæa u korita. Drugi je letnji,kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. I tada ribu treba tra�iti kada nivopoène da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraæa u staništa ipotrebna joj je ekstra hrana.

Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok,obratite pa�nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da sunapustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. Naselila su nove,mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli�e obali, jer je tok vode tuslabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvi-ma, stopama mostova, a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jaktok vode. Obratite pa�nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlorado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovomperiodu treba tra�iti samo dve vrste riba, klena i mrenu.

Kada lovite u ovim uslovima obratite pa�nju da je prozirnostvode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao što su mesninarezak, sir ili fermentirane �itarice. Pored mirisnih koristite i �ive mamce,koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne. Lov s jeseniOd septembra do novembra, promene vremena su toliko èeste da je toglavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poèetkom hladnog vremenavodene biljke poèinju da propadaju, lišæe poèinje da otpada sa drveæa, te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. Vetar poèinje


èešæe da duva, i meša vodu sve više je hladeæi. Ono što ide u koristribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj naæi jato. Meðutim,nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima,riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. Tada treba biti izuzetnooprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamacizuzetnone�no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivopoèinje da se spušta, a bistrina vode dostigne oko 45 cm.Lov zimiKada zima jako stegne, samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovimdanima mogu pru�iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleniæ, lipljen, pastrmka,bodorka, manjov, bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. Ukolikolovite na malim rekama obratite pa�nju na prilaz, jer je riba izuzetnoplašljiva. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama, obratite pa�nju nadebljinu ledenog sloja. Tra�ite mesta sa najtoplijom vodom i najdubljamesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvatimamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno �ivahan. Od meto-da najèešæe se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolo-va sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. Ukoliko primamljujeteribu, radite to sa minimalnom kolièinom hrane.


D E

Lov na kanalima

Kanali

Kanali su izuzetno èesti u Vojvodini,gde su graðeni zbog stvaranjaplovne mre�e, ali i zbog isušivanja,

odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. Kanali mogu biti uskisvega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovi-ma širi od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktiènepotrebe da se izgraðuju dublji.

Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i veštaèkeobale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolin-ijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov,posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je štofabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, takozagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta, koja zimiprivlaèe ribu. U hladnom periodu, èamci su obièno privezani uz obaluu zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru�aju zaklon i one se ovde radookupljaju. Ribu treba tra�iti uz obalu obraslu trskom, ispod drveæa i�bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodnestrukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja. Irigacioni kanali - maliVeliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodn-javanja terena. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu seulivaju u veæe plovne kanale ili reke. Ova ušæa su ili preko malih brana ilipreko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke,pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog �ivota.Ipak najèešæe su babuška i štuka. Štuku po pravilu u ovim vodama trebaSponzor poglavlja:Riibici i ribe 179

loviti od jeseni, dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine.Babuške se zadr�avaju uglavnom pri dnu, gde rijuæi tra�e hranu. Dobroje znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se naðe skok mamactreba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkaroškim meto-dama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male širine kanalapreviše komplikovane. Štuke treba tra�iti u srednjem i gornjem slojuvode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varalièarenjeje retko uspešno, zbog èestog kaèenja, pa treba koristiti dubinske iplovkaroške metode. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima, lovese ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samojpovršini, meðu travom, plutajuæim mamcima. Bela riba, bodorke icrvenperke u ovim vodama ostaju sitne. Èesti su i cverglani i bandarikoji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. U timvodama ostaju vrlo sitni.Irigacioni kanali - velikiU nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline idobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacionikanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. Ovi ulivisu direktni, tako da riba mo�e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetnosu atraktivni za ribe, posebno u proleæe kada se brzo greju, a gustimrastinjem pru�aju utoèište mnogim vrstama.

U poèetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnihreka, ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta.

Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. Po pravilu, obaleovih kanala su gole i bez ikakvih obele�ja. Vrlo retko rastinje na obalama,mo�e biti vodiè. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. Riba se u jati-ma kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran naèin da loci-rate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca isaslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana.

Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr�avaju ribe, buduæi danisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne.Duboki i široki kanaliNeki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodskiteretni saobraæaj. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obièno


imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekadaprolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo�eno dno.

Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Obièno su uzsamo obalu i rastinje. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Najèešæe se lovepec-pec tehnikama, pole štapovima ili staight lead metodom. Deverikei babuške dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze naveæim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom.Babuške, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba lovitiplovkaroškim metodama. Šarane treba tra�iti na hranjenim i proverenimmestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok sesomovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra�iti nadnu, a druge na samoj površini. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra�itiblizu obale.Lov zimiIako u kanalima �ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspešno lovitibodorka, deverika, štuka, bandar i smuð. Druge riblje vrste se ili vrloretko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana.

Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta�ama sa kliznimplovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabaci-vati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena naminimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naiðe na jato.Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na �ive mamce. Štuka je zimiaktivna. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Ukoliko seono naðe, i štuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va�i i za smuðakoji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla�an. Štuku tra�ite na ivica-ma kanala, a smuða u sredini toka u gornjij polovini.


89

Ribe i staništa

Ovaj deo æe u nizu slika pokušatida prika�e mesta gde je najlakšepronaæi odreðenu vrstu ribe.

182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

AmurAmur se hrani usvim slojevima

vodeZimi miruje i ne

hrani se

Bandar

U jezerima bandar se leti nalaziuz obalu odakle vreba plen.

U sporotekuæimrekama bandar

vreba iz zaklona

3m

Zimi odlazi u najdublje delove.

3m

4,6m10m

Beovica Za vreme letnje �ege, beovicepretra�uju kompletan tok u potrazi za

hranom.Tok

Kada je vodostaj visok, beovice seokupljaju na ulivima odakle love

insekte na površini.

Beovice su u zalivima kada je reka plavna.


Bodorka

U proleæe separi u pliæacima

Zimi se nalazi nadnu sa spoljnestrane krivine

Na ravnom deludubine 2,4m

bodorka je celegodine

U jezerima je leti predveèe na površiniUveèe se hrani

blizu obale

5m

3m

Danju se hranidublje

U jezerima se zimiokuplja na naj-

dubljim mestima

Crvenperka

Ušæe kanala u rekuili jezeroU kanalu se hrani

na površiniMo�e se naæi u blizi-

ni trske

Jata se okupljajuispod lokvanja ili

priobalnog rastinja

Niz vetar saèekujuinsekte koji padaju sa

obalnog rastinja

Pravac vetra

Deverika

Popodne i noæu deojata se pojavljuje na

površini vode

2,7m

1,2 m

Hrane se na dnu meðuvodenim biljem

Karaš

Zimi mirujenepokretan na dnu

Staništa su mu bare ijezera obrasla rastinjem

Hrani se iskuljuèivo nadnu meðu rastinjem


Kesega

Omiljene vode su imreke i kanali

U proleæe dolaze upliæake kako bi se

parileÈesto plivaju u velikim jatima

(sa deverikom i bodor-kom) i pretra�uju dno

Klen

Klenovi patrolirajuoko ostrva

Veliki primerci se okupljajuu uvalama ispod preliva

U pliæacima sesunèaju na površini

Vole gusto obraslekanale

Rupe u obali dobra su skolišta za klena

Tok

Kleniæ

Tra�ite ih ispodkrošnji drveæa

Jata kleniæa se saproleæa mreste u

brzacima

Leti su u sencimostova

Zimi su u najdubljemdelu toka

1,5m

2m

15cm

Linjak

Linjak patrolira okouzdignuæa na dnu

0,6m0,6m

1,2m

1,2m

1,5m

1,5m

0,9m

0,9mTra�ite ih ispodkrošnji drveæa

Rado rije dno pod trskom

Rije po mekom dnuJede �ivotinjice sapriobalnog rastinja pravac vetra


Smuð Sa prvim sumrakomsmuðevi prilaze u

pliæak kako bi lovili

Som Noæu prilaze obali ilove

Šaran

Potpoljeno stablo jeza njih drago mesto

Štuka

Plitka mesta gde seribe mreste

Kada love pri površinilove u sredini toka u grupi

Danju rado ostaju u naj-dubljim delovima

Love i iznad muljevitogtla, jer ih ribe teško vide

na tamnoj podlozi

1,2m

3m

Danju su u dubinikraj potopljenih

struktura

Potopljena stabla Spori tokovi reka

Plitka, biljem obraslavoda

Duboke vode sa spoljnestrane krivine

Utoci malih kanalaPumpne stanice

Rado patroliraju okoostrva

ostrvoSkokovita promenadubine dna

Rado se kriju ispodkrošnji drveæa

4,5m

4,5m

Zimi odlaze unajveæe dubine

Krstare terasom upotrazi za hranom

Tereni za moderan šaranski ribolovPosebnu pa�nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Strukture nakoje ovde treba obratiti pa�nju su:

• Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu naæi u vodi ukojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. Na ovom mestu baitrunnervaše mašinice mora biti iskljuèen - inaèe æe riba umrsiti strunu u granje.Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da jenosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèeteiz prepreka. Dalja borba je uobièajena.

• Šljunkovito dno - èisto dno bez mulja je mesto gde se oku-pljaju mnoge �ivotinje koje su hrana šaranu. U prirodnim jezerima ovakvidelovi su retki i odlièna mesta za ribolov. U potopljenim šljunkaramatreba tra�iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna.

• Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite nazaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promenidubine dna.

• Mesto velike dubine - je šaranu interesantno i zimi, jer je tuvoda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana.

• Lokvanji - ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja, koristite sur-face rig, a kao mamac uzmite hleb.

• Trava na dnu - je siguran znak da je i šaran u blizini. Obratitepa�nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena,veæ slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcioniše. To znaèi da nema nisitnih �ivotinja, pa ni šarana koji se njima hrani.

• Priobalni pojas - šarand�ije vrlo retko smatraju dobrimmestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na�alost greška. Šaran seèesto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate bitiizuzetno tihi. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Lovite kadaduva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, šaran ide u dublje delovetoka. U ovoj zoni šaran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kuku-ruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva šakegroundbait primame. Strunu nemojte previše nategnuti, kako bi šaranmogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite èekrk sa baitrun-ner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac šarana je u ovomsluèaju izuzetno sna�an.


W

Prenumeranti:I izdanja

PrenumerantiI izdanja

�Dve su stvari kojima treba te�iti u �ivotu: prvoje da se dobije ono �to se �eli; a, potom, da seu tome i u�iva� - Logan Pearsall Smith, 1931

Aleksiæ Sne�ana,Vrbas Aleksiæ Vladeta,Kruševac Aleksov Predrag, Beograd Anðelkoviæ Slobodan,Kruševac Andesilic Pavle,Kula Antiæ Slobodan,Zemun Baciæ Davor,Kruševac Bašiæ Danijel, SontaBenko Mirko,M. Mitrovica Bicanin Nenad,Beograd Blaškoviæ Bela,Sombor Bojkoviæ Nenad,Bor Bojoviæ Zoran,Zemun Brkiæ Nemanja,Mladenovac Dakoviæ Milan,Beograd Dašiæ Dragan,Novi Beograd Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva Dobrosavljeviæ Èedomir,Loznica Dra�iloviæ Tatjan,Setonje-ZdreloDragomiroviæ Dragèe, Bošnjak Durakoviæ Zoran,Šid Ðeniæ Aleksandar,U�ice Ðokiæ Branislav,Beograd Ðokiæ Saša, Od�aciÐordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd Ðukanoviæ Aleksandar,Beograd Ðukiæ Zoran,Beograd Ferencik Laslo, Zrenjanin

Filipoviæ Igor,Beograd Gavriloviæ Aleksandar,S. Mitrov Geriæ Beatrica,Subotica Goluboviæ Darko,�arkovi Gordiæ Zvonko, Novi SadHemela Ljubomir,Baèki Petrovac Hudjan Andrej,Glo�an Ibrajter Ivan,Senta Iliæ Zoran,Despotovac Jakšiæ Boris,Mol Jakusin Aleksandar,Kruševac Jerotiæ Branislav,Borèa GredaJovanoviæ Igor,Beograd Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar Karanoviæ Ratko,S. Kamenica Keri Robert,Bajmok Kerkez Mile,Vršac Kerkez Zoran,Novi Beograd Kosoviæ Dejan,Paraæin Kostiæ Viktor,Zrenjanin Kozakijeviæ Branko,Beograd Kuraica Slavko,Šabac Laziæ David,Beograd Leban Laslo,Mu�lja Ljubisavljeviæ Goran,Niš Lonèareviæ Nenad,Beograd Maksimoviæ Miroslav,Zemun Maniæ Slobodan,Smederevo

Marinkoviæ Boban,Graèanica Marinkoviæ Milun,Kragujevac Maslovariæ Ivan,Beograd Masnikoviæ Dragomir,Beograd Matovina Zvonimir,Šid Mezei Ivan,Novi Sad Mijatoviæ Milan,Vladimirci Mijiæ Slobodan,Futog Milanoviæ Nebojša,Lazarevac Miliæ Zoran,Rekovac Milivojeviæ Momèilo,Kukujevci Milovanoviæ Iva,Svrljig Miriæ Siniša,Novi Sad Momiroviæ Radivoje,Mionica Nedeljkov Predrag,Kikinda Nikoliæ Dejan,Bajmok Nikoliæ Miroslav,Loznica Novkoviæ Predrag,Beograd Obradoviæ Danilo,Novi Sad Ostojiæ Marko,Novi Beograd Pantiæ Danijel, ZemunPernar �eljko,Kraljevo Petroviæ Borislav,BoljevacPinkava Ivan,Subotica Popoviæ Milan,Kragujevac Porèiæ Dejvid,Banovci-Dunav Praziæ Srdjan,Panèevo Prodanoviæ Rade,Novi Sad Puja Tomislav,Cerak - Beograd Radovanoviæ Relja, ZemunRadujkoviæ Janko,Novi Sad Rajkoviæ Milenko,Novi Beograd Ristiæ Slaviša,Stopanja Segi Arpad,Novi Sad Seocanac Dejan,Novo Selo

Sesartic Braslav,U�ice Simiæ Aleksandar,Kruševac Srdanov Vladimir,Zrenjanin Srdiæ �eljko,Sremska Kamenica Sremèeviæ Bojan,Kruševac Stanimiroviæ Miæa,Oseèina Stanimiroviæ Nebojša,Osniæ Stefanoviæ Andreja,Kragujevac Stojadinoviæ Milorad,Beograd Stojanoviæ Dragan,Vladièin Han Stojiæ Iva, VršacStojkov Ljubomir,ZrenjaninStruniæ Mladen,Beograd Suèeviæ Slobodan,BeogradŠarac Goran,KruševacŠiljiæ Goran,Novi BeogradTanurd�iæ Milenko,Beograd Tasiæ Gligorije,Leskovac Tesmanoviæ Miroljub,Loznica Trebinjac Milojko,Novi Beograd Viæentijeviæ Milivoje,Beograd Vozar Emil,Kisaè Vuèen Kristijan,Zrenjanin Vuèetiæ Miodrag,Vrnjaèka Banja Vujaèiæ Dragomir,Senta Vukašinoviæ Srdjan,Kraljevo Vukin Nebojša,Beograd/Cerak Vukoliæ Miloš,Novi Beograd Vuksanoviæ Nebojša,Beograd Zdraviæ Milan,Novi Sad Zdravkoviæ Zdravko,Temerin�igiæ Dragoslav,Zrenjanin �ivkoviæ Danilo,Kruševac �ivkoviæ Milan,G. Milanovac �ivkoviæ Nenad,Blace

Prenumeranti 189

W

190

Bele� ke

Lov na jezerima

Jezera

Najva�nija karakteristika jezera je dase voda u njima vrlo slabo ili nima-lo ne kreæe. Zato je va�no obratiti

pa�nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je utekuæim vodama malo bitna. Naime, obratite pa�nju na pravac duvanjavetra. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meðutim kada ovajsloj priðe obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu sevraæa u suprotnom smeru, sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. Ovahrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To jemesto gde generalno treba tra�iti ribu. Male bareLov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu neprelazi dve du�ine štapa mo�e biti izuzetno interesantna. Kako su ovevode zapreminski male, potrebno je da su bar delimièno okru�ene veg-etacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj naèin se osigura-va pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i �ive i razmno�avajuse insekti i ribe.

U ovim vodama mo�ete oèekivati šarane i štuke do 3,2 kg, linjakei deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuške i bandare do 0,45kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one moguæe.

Pronala�enje pravog mesta svodi se na pronala�enje znakova�ivota u vodi. Iz daljine mo�e vam pomoæi dvogled, a za bli�e detaljekoristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispodpovršine. Tra�ite sledeæe stvari:

• mehurove gasa na površini vode koji, ukoliko im se lokacijaSponzor poglavlja:Riibici i ribe 161

pomera, potièu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potièu od linjaka, akrupniji od deverike i šarana

• pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran, deverika ilinjak u potrazi za hranom

• pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potraziza pu�evima

• zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran, dev-erika i linjak u potrazi za hranom na dnu

• prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæiinsekte sa površine vode

Zimi ribe tra�ite u najdubljim delovima, sa proleæa uz travu gdese mresti, a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe, a kadaduva vetar bli�e obali na koju vetar naduvava talase i hranu.

Pribli�avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa�nju. Uraditeto što tiše i pa�ljivije, jer æe vas ribe osetiti, buduæi na male dimenzijevode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imajumeko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastin-ja.

Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crviæi,kukuruz šeæerac i gliste.

Od tehnika treba koristiti:• U vrlo plitkim barama, u kojima ima šarana i linjaka, treba koris-

tit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se nekaèi olovo niti hranilica, veæ se umesto ote�anja uzima odreðena kolièinaprimame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako “okaèe-na” primama æe poslu�iti i da se sistem zabaci i da se riba primami.Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-omkako bi riba slobodno uzela mamac.

• Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pecsistemi se mogu koristiti. Dohranjujte èesto i pomalo.

• Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu jenajbolji lift-float metod.

Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovimvodama ribu najlakše prehraniti.


Mala duboka jezera - ciglane i šljunkareBilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde jedošlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare iliciglane) ove vode su idealne za �ivot velikog broja krupnih primerakariba.

U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovodno mo�e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo�eno, sapuno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaèaja za uspešanribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo�ete koristitirazna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meridubina u najbli�oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogudati detaljnu sliku dna. Obratite pa�nju na rezultat merenja dubine. Kodovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali, a sve pliæaka centru. Ovo posebno va�i za ciglane i šljunkare zbog specifiènognaèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja.

Pored slike dna, treba obratiti pa�nju na temperaturnu slojevi-tost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gorn-jih 6 m vode, dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna iiznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra�iti samo zimi, kada su gornjislojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna�an vetar, dolazi donaginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vodena strani od koje duva vetar, pa sve do najveæih dubina na strani ka kojojduva vetar. Odavde treba zakljuèiti, da u trenucima kada duva vetar,ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va�i tokom celegodine osim zimi, kada treba iæi na suprotnu obalu.

Kao što je i reèeno u ovim vodama �ive gotovo sve vrste ribamirnih voda, sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki.Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu, imajte na umu da na velikimdubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”.Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise.

Za lov šarana, babuške i deverike mogu se koristiti svi poznatisistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Ukolikolovite bodorke, tra�ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæiwaggler sistem. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubina-ma do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.


Gradska veštaèka jezeraKod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veæinom nastala veštaèkimputem, obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnihudolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana.Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalosenku na vodu. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla�aili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. Dubina im sepostepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m.

Na ovakvim vodama, ribolov je ogranièen u periodu “vansezone kupanja”, pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. U smiraj dana inoæu, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ihtra�iti u pliæim delovima. Kada birate mesto, obratite pa�nju na ostaleribolovce. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæinjih, lako æete naæi dobre pozicije.

Somovi, karaši, šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredneribe. U nekim od ovih voda ima i štuka, meðutim brojnost njihove pop-ulacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja.

Šarana u ovim vodama treba tra�iti u svim dubinama. Èesto pri-lazi obali i hrani se u samom pliæaku. Voli sunèane intervale dana i danekada duva blagi povetarac i obièno se zad�ava na mestima gde je dnoèisto i prekriveno muljem. Karaša tra�ite u samom priobalju kao i na mes-tima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duvavetar. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini, a krupniji bli�e dnu.Voli sunèane intervale dana. Soma danju treba tra�iti u najdubljim delovi-ma, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu, kaoi kod svake prepreke na dnu. Noæu som kreæe u potragu za hranom idolazi u pliæake.

Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakšemoguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Kao mamac koristite�ito, hleb i mesne crviæe. Klen se mo�e loviti svim dubinskim sistemima ivaralièarskom tehnikom. Za šarana mo�ete koristite sve dubinske i mod-erne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesnicrviæi, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluèite se za adek-vatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d�igericu, crnu glistu, dur-baka ili èikova. Mo�ete probati i varalièarenje. Kada u vodi �ive i štuke,


mali plavac, crvenperka ili karaš kao �ivi keder, odnosno beovica ili sitnasunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate.Akumulaciona jezeraOva jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na reka-ma. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera.Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru�ajuvelike moguænosti za lov kapitalnih primeraka.

Na ovakvim vodama tra�ite sledeæe detalje:• priobalni pojas obrastao u travu - privlaèi ribe sa proleæa da

se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnuribu

• pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve�u vodu uglavnu masu i stvaraju mesta sa najbr�im tokom. Izuzetno su privlaèna zasve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸, avoda ima najviše kiseonika.

• potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta sugde se krupniji primerci riba rado zadr�avaju. Ovde se misli kako naeventualne potpoljene graðevine, tako i na mala uzvišenja i ostale intere-santne strukture.

• originalan tok matice - je obièno najdublji deo akumulacije pokome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom.

• zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo�e zabac-iti u samu maticu. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe, a dubinanajveæa.

Na ovim vodama mo�ete naæi sve vrste riba koji �ive u slatkimvodama vašeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnostribe. Leti, za vreme najveæih vruæina, deverika, štuka, bandar i bodorkaodlaze u najdublje delove ovih voda, dok šaran, linjak i crvenperka radoostaju u pliæaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra�ite na mestima gde onnajsna�nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoðe, ukolikoje izuzetno toplo u toku dana, riba se više hrani predveèe i u toku noæi.

Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolo-va uz hranilicu, tra�ite je u starom toku i na najveæim dubinama. Lovite jena mesne crviæe i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-


ma na mesne crviæe, gliste, hleb i �ito. U brzim delovima vode, mo�eteprobati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra�ite mrenu ili skobalja.Šarana mo�ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima,a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuru-zom šeæercem ili boilijima. Štuku lovite varalièarenjem, dubinskim iliplovkaroškim metodama (�iv keder, mrtav ili parèe) sa obale, èamca ilibrane i ustave. Tra�ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikimdubinama uvek tamo gde je riblja mlað. Bandara nešto dalje od obale iispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varalièarite sit-nijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebucrnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra�ite na samomdnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama, a kao mamac koristitedurbaka, crnu glistu, rovca, d�igericu ili mrtvu ribu. Smuða æete naæi ustarom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varalièarskim meto-dama, jigovanjem, muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. Mamactreba da je mrtva ili �iva riba ili parèe. Lov iz èamcaLov iz èamca nudi niz prednosti, od kojih su najva�nije: moguænost pre-ciznog pronala�enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenjasvih poznatih tehnika ribolova.

Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je izèamca lako, jer ste mobilni. Pretra�ite što veæi prostor, a ukoliko planirateda više puta izaðete na vodu, dobro bi bilo da napravite priruènu kartudna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæihnepomiènih struktura na obali, koji slu�e kao orijentiri. Svakom mestukome odredite dubinu, dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu.Verovatno æete pored manjih struktura na dnu, pronaæi i više taèaka kojesu na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaèavaju terase nadnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom.Po vodi se kreæite što tiše, kako bi minimalno uznemirili ribu.

Kada naðete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite.Iako vam se mo�da èini da jezerska voda ne teèe, ona æe ipak vremenom,uz uticaj strujanja vazduha nad površinom, pomeriti vaš èamac.

Iako iz èamca mo�ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike


daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loose-feeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. Lov sa jeseniJesen je interesantna za lov, jer se ribe još nisu povukle na mirovanje,veæ se ubrzano hrane, spremajuæi se za predstojeæu zimu. Ono što sajeseni tra�ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakupljase u tim slojevima.

Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slikevode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va�i:ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornjisloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako jemoguæe pecati, to mo�ete raditi po celom jezeru, buduæi da je vetaruskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. Ukoliko je vetarumeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli�e strani ka kojoj duva vetar, au drugoj (onoj bli�oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva.Lov zimiRibe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperaturesredine u kojoj �ive. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov, raspita-jte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoðe birajte sunèane dane.Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Dugotrajno ili naglozahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi.

Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, poto-pljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovibrana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto jemesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dubljestrane ove škrape.

Štuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najèešæe inajupešnije love. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili�ivog kedera. Kedera æete vrlo teško naæi zimi, pa je bolje napraviti zali-hu istih još u toku jeseni. Štuku tra�ite blizu potopljenih ostrva, na mesti-ma gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obal-no drveæe natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjatimesto. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.


Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. Zimi su uvek u jati-ma. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode samrtvom (slatkovodnom) ili �ivom ribom, durbakom ili glistom dajuodliène rezultate.

Bodorku, deveriku i ploticu tra�ite u najdaljim i najdubljimdelovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimihrane kao i leti, ali pretra�uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne volepreterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov jenakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimislabiji nego leti, plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha.Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote�anje smanjite na mini-mum. Mamac mo�e biti hleb, kukuruz šeæerac, �ito, durbak i kasteri.Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.


gh

Opštinska organizacija sportskihribolovaca "DRINA" u Loznici osno-vana je 24. marta 1950. godine i veætada je bila najmasovnija u slivuDrine.

Danas ima oko 1500 èlanovameðu kojima je i znatan broj pripad-nica lepšeg pola, ali i dece i omla-dine.

Loznièki ribolovci pobednici sumnogih takmièenja i osvajaèi lige tro-feja na nivou Jugoslavije.

Prostorije udru�enja OOSR "DRINA"nalaze se u Loznici u ulici VukaKarad�iæa br. 9, u èijem je sklopu iklub ribolovaca. Udru�enje ima èetiristalno zaposlena radnika, a sveostale funkcije se obavljaju volonters-ki.

Udru�enje izdaje sopstveno glasi-lo pod imenom "Loznièki ribolovac",a u pripremi je i poèetak rada školeribolova i sekcija u svim gradskimosnovnim školama u Loznici.

Knjiga “Tajne ribolova 1” jezvanièan ud�benik škole ribolovaOOSR “Drina”.

http://www.drina-lo.org.yu

OOSR "DRINA" LoznicaVuka Karad�iæa 9

Tel: 9938115874376 e-mail:[email protected]

Lov na rekama

Reke

Veæina ribolovnog iskustva je upra-vo sa reka. Buduæi da su one uvekdeo neke veæe vodene mre�e, ribe

lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaæujuæi broj vrsta. Samo setako mo�e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama.Velike reke, kao što su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kap-italne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tommoguænošæu nesluæenog ulova.Brze, èiste rekeU ovim vodama mo�ete naæi mrenu, klena, kleniæa, bodorku, štuku, ban-dara i reðe deveriku. Mrenu, klena i kleniæa tra�ite na mestima gde se pri-obalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca,stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depre-sijama dna (koje jedino mo�ete otkriti merenjem dubine olovom), namestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliæim delovima kod kojih jedno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom.Bodorku, štuku i bandara tra�ite u delovima sa najsporijim tokom vode,posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvoje dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte površinu vode.Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni,predveèe mo�ete oèekivati mrenu i klena.

Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr�imdelovima toka, koristeæi tehnike freelining, troting, kotrljajuæeg olova i svetehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo�ete loviti sve vrste ribe u glavnoj stru-ji koristeæi sve raspolo�ive tehnike. Zimi se treba odluèiti za klena,Sponzor poglavlja:Riibici i ribe 169

kleniæa, bodorku i štuku. Tra�ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koris-tite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehnikui lov mrtvim i �ivim kederom za štuku. Nemojte podceniti snagu reènogtoka. Uvek koristite ote�anja veæe mase i krupnije plovke. Jaèi štapovi istruna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za pred-mete na dnu. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. Nosivoststrune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg zaostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavitebli�e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bismeo da bude te�i od 60 g.Spore, ravnièarske reke slabog intenziteta tokaOve vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju usvojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. Obale ovih reka su gustoobrasle travom, a sam pravac reènog korita je vijugav. Ovo su bez sum-nje najte�i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno.Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. iElodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava nešto dublje vode,a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzan-imljivije.

Ove reke mo�emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr�i jekod izvorišta. Buduæi da je tok ovde uzak, ribe opa�aju sve dogaðaje naobali. Tihi pristup, korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi, sman-jiæe moguænost da oterate ribu. Plovkaroške, tehnika kotrljanja olova itehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristitegliste, durbake, hleb i kulju.

U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose nadnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meðu njom seèesto krije štuka. U depresijama dna, mo�ete naæi mrenu. U delovima saustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka,koristite najlakši pribor koji funkcioniše, bez obzira da li koristiteplovkaroške ili dubinske tehnike.

Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijihprimeraka. Tra�ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna


polako poveæava (pla�e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gdese priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristitesve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika, kao i varalièarenje.Male reke srednjeg intenziteta tokaPo pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagibaterena i širine korita. U njima �ive bodorke, bandari, štuke, klenovi, kleniæi,mrene, a ukoliko su èiste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka jeod presudnog znaèaja za uspešan lov. Najbolje je obiæi reku u periodukada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okuplja-ju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kaoi (depresije) udubljenja u dnu.

Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. U njima se okupljajubodorke, bandari, kleniæi i klenovi. Štuka mo�e biti na ivicama depresijeodakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i uko-liko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obièno kriju najkrupnijiklenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i punikiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljenamesta mrenama. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi, a sastrane štuke i bandari. Uopšte uzev, najsporiji delovi toka su staništabodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja goto-vo dotièi površinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samojpovršini predveèe. Ispod vode, korenje ovog drveæa probijaju koritoreke i stvaraju mre�u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i drugestrukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr�im delovima rado se sku-pljaju pastrmke i lipljeni, u pliæim, nizvodnim mestima koja su obraslatravom na dnu kriju se mrene.

Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitneudice i najkrupnije mamce koje mo�ete kaèiti na njih. Od tehnika moguse koristiti sve tehnike plovkarenja, vo�nja mamca po dnu, freelining,bolognese tehnika, muvanje, varalièarenje, mušièarenje, kao i lak dubins-ki ribolov. Velike mutne rekeU ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-


toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. Ovakve reke sustaništa velikog broja riba, pa èak i salmonida, sa tim da je brojnost jedin-ki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti.

Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu nadubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drveæa ili �bunja koji se nadvisuju nadvodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci.Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Šarani se obièno zadr�avajuu pliæoj vodi, uz trsku i ševar, mada se mogu naæi i u dubljim delovimatoka. Uz trsku se mo�e naiæi i na jato babuški. Kleniæi vole nešto br�i tok,posebno mesta gde se dno polako uzdi�e. Bandari se nalaze na istommestu, ali se rado pribli�avaju obali kako bi lovili belu ribu. Štuke seobièno zadr�avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene senalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i naddnom koje je èvrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrup-nije deverike i babuške. Tu se danju nalazi som. Smuða i bucova trebatra�iti u sredini toka, sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini,a bucov u gornoj polovini vode.

Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa�nju da je mirisi vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. Koristite najmirisnije mamce,kao što su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane �itarice. Ukolikokaèite �ive mamce, obratite pa�nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbakje jedan od naj�ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glistai mesnih crviæa. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskogribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varalièarenje i muvanje. Reèni kej i marineNa velikim i plovnim rekama, kod veæih gradova i industrisjkih centaragrade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. Ovamesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspešan ribolovtreba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namen-jeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale bitiveæa, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obalesu gotovo vertikalne i odmah posti�u maksimalnu dubinu. Samo dno jeravno i bez prirodnih struktura.

Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-


perka, beovice, štuke i bandari, dok se u nekim sluèajevima mogu naæišarani u velikom broju. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bezobzira što oni više vole tekuæe vode. Ono što sve ove ribe privlaèi je obil-je hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavovai èamaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra�iti upravo na tim mestima.

Na samom dnu treba tra�iti deverike, linjake i šarane. Štukese takoðe kreæu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakriveneiza potopljenih struktura u vodi, tra�ite ih i ispod dokova i èamaca.Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali, gde lovebodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture nakojima �ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba(sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji �ivi u velikombroju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratitigde se raèiæi nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veæini sluèa-jeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa timda se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj površini , pa svedo 1/3 dubine. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Klenove tra�ite nasamim ulazima u marine, bli�e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji sepolaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestimapotra�ite bodorke i crvenperke.

Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodamauspešnije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lovmoguæ samo u smiraj dana i noæu.

Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, štuki, bandaru iponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Pored varalièarenja lovdubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranil-icom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obziromda se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristitimonta�e sa klizeæim plovkom, jer se onda mo�e precizno zabaciti plovakna �eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodamasa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli�e površini sistem trebaopteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristitijedno, ali veæe olovo.Brane i ustave


Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija nanizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipadna. Deverike i šarani više vole mekše dno, mrene, skobalji i smuðeviradije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa�nju na sam tok vodenakon prelivnice. Površinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanjena samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo�no strujanje stvara nizvodno odprelivnice duboki bazen. Kako idemo više nizvodno, dubina bazenaopada, sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku.Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) dajenajbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najveæa.

Mrenu tra�ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmahnakon repa i u najbr�im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na dur-baka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ilikonolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. Deveriku tra�ite u naj-dubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim meto-dama sa hranilicom na kastere, crviæe, gliste, hleb i kukuruz šeæerac.Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskommetodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz šeæer-ac ili durbaka, i varalièarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu iodmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem.Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem, troting ili dubin-skom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Štuku tra�ite u priobalnompodruèju i mirnim zalivima, a lovite je varalièarenjem ili troting i dubin-skim metodama na mrtvu ili �ivu ribu. Pastrmku tra�ite u samomvodopadu i u najbr�em toku, a lovite je sitnim varalicama i mušicama. MlinoviMlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. Nizvodnood ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava.Meðutim, glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i usta-va celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova izglavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok.Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoðe, mlinovi sustalni izvor hrane za ribe.

Na ovom mestu se mogu naæi deverike, u najdubljim delovima


bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili �ito, u sumrak iliu prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mes-tima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru�a kojima se oni radohrane. Treba ih tra�iti kako na dnu, tako i u najpliæim priobalnim delovi-ma. Bodorke se obièno zadr�avaju u jatu na sredini bazena, u gornjojpolovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrenese zadr�avaju uz sam mlin, obièno u jaèoj struji pretra�ujuæi dno (mrene)i površinu vode (klen). Pri dnu, kriju se štuke, odakle vrebaju sitnu ribu.Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varalièarenjem. Ade - reèna ostrvaReèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru�aju odliènuzaštitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prih-vataju kao staništa. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze usredini toka, koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko seostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrièno postavljenadodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sanizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljujereèno korito u kome se riba zimi rado zadr�ava.

Deverike tra�ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko jeostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. U ovomzatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, uko-liko u zatonu ima dosta mulja. Velike štuke mo�ete naæi u svim priobal-nim delovima ostrva, meðu ševarom i trskom, odakle vrebaju sitnu beluribu.

Loviti oko ostrva na velikim rekama mo�ete iz èamca ili sa obaleostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno, lov iz èamca je neprikos-noven, jer mo�ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste sesve tehnike lova iz èamca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojihse mamac spušta nizvodno nošen strujom. Na uskim rekama, moguæe jezabaciti sa reène obale do obala ostrva. U ovom sluèaju, uglavnom sekoriste dubinske metode ribolova.

Mostovi


Most se svojim stopama oslanja o reèno korito, pritom menjajuæi tokvode. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depre-sije dna. U njima se rado zadr�avaju bandari. Sama senka koju most bacana površinu privlaèi ribe, dajuæi joj sigurnost. Ispod mostova se èestonalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseæih mostova, jeobièno mnogo veæi. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini jeslièan ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i dev-erika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra�iti i štuku.

Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. Mamac trebapuštati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcimakoristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni dalekizabaèaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bezhranilice, u zavisnosti koju ribu èekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrhštapa više, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.UšæaSvako ušæe, bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado nasel-javaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæamanjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. Generalno gledanotri tipa ušæa su:

• Ušæe brzog toka u spori - je mesto gde se na malom pros-toru mo�e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. Jako komešanje vode,spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajuæi kameno-pešèanodno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi,mrene i kleniæi, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekrivenomuljnim nanosom velike reke mo�ete naæi bodorku, deveriku, štuku ilibandara. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada seribe mreste i u vreme najveæih vruæina, kada ribe dolaze u ove vodepune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br�em delu toka, kada se lovina crviæa i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicomili bez nje.

• Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovimravnièarskim ušæima mo�ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske.Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i šaran semogu veoma uspešno loviti. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno


uspešno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica štuke.• Ušæe dva toka istog intenziteta - obièno formira dno

prekriveno finim peskom. Obala je èesto jako zarasla. Skoro sve vrstenizijskih riba se ovde mogu naæi. Od tehnika treba koristiti troting loveæina crviæe, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite saklizeæim plovcima. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikimuspehom.Plavne rekePostoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplavesvoje priobalje. Jedan je proleæni, kada se nivo poveæava zbog otapan-ja snega. Ribu ne treba tra�iti dok reka raste, jer je u tim trenucimaizuzetno hladna, veæ kada poène da se vraæa u korita. Drugi je letnji,kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. I tada ribu treba tra�iti kada nivopoène da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraæa u staništa ipotrebna joj je ekstra hrana.

Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok,obratite pa�nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da sunapustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. Naselila su nove,mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli�e obali, jer je tok vode tuslabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvi-ma, stopama mostova, a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jaktok vode. Obratite pa�nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlorado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovomperiodu treba tra�iti samo dve vrste riba, klena i mrenu.

Kada lovite u ovim uslovima obratite pa�nju da je prozirnostvode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao što su mesninarezak, sir ili fermentirane �itarice. Pored mirisnih koristite i �ive mamce,koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne. Lov s jeseniOd septembra do novembra, promene vremena su toliko èeste da je toglavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poèetkom hladnog vremenavodene biljke poèinju da propadaju, lišæe poèinje da otpada sa drveæa, te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. Vetar poèinje


èešæe da duva, i meša vodu sve više je hladeæi. Ono što ide u koristribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj naæi jato. Meðutim,nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima,riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. Tada treba biti izuzetnooprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamacizuzetnone�no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivopoèinje da se spušta, a bistrina vode dostigne oko 45 cm.Lov zimiKada zima jako stegne, samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovimdanima mogu pru�iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleniæ, lipljen, pastrmka,bodorka, manjov, bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. Ukolikolovite na malim rekama obratite pa�nju na prilaz, jer je riba izuzetnoplašljiva. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama, obratite pa�nju nadebljinu ledenog sloja. Tra�ite mesta sa najtoplijom vodom i najdubljamesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvatimamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno �ivahan. Od meto-da najèešæe se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolo-va sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. Ukoliko primamljujeteribu, radite to sa minimalnom kolièinom hrane.


D E

Lov na kanalima

Kanali

Kanali su izuzetno èesti u Vojvodini,gde su graðeni zbog stvaranjaplovne mre�e, ali i zbog isušivanja,

odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. Kanali mogu biti uskisvega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovi-ma širi od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktiènepotrebe da se izgraðuju dublji.

Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i veštaèkeobale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolin-ijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov,posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je štofabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, takozagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta, koja zimiprivlaèe ribu. U hladnom periodu, èamci su obièno privezani uz obaluu zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru�aju zaklon i one se ovde radookupljaju. Ribu treba tra�iti uz obalu obraslu trskom, ispod drveæa i�bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodnestrukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja. Irigacioni kanali - maliVeliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodn-javanja terena. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu seulivaju u veæe plovne kanale ili reke. Ova ušæa su ili preko malih brana ilipreko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke,pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog �ivota.Ipak najèešæe su babuška i štuka. Štuku po pravilu u ovim vodama trebaSponzor poglavlja:Riibici i ribe 179

loviti od jeseni, dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine.Babuške se zadr�avaju uglavnom pri dnu, gde rijuæi tra�e hranu. Dobroje znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se naðe skok mamactreba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkaroškim meto-dama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male širine kanalapreviše komplikovane. Štuke treba tra�iti u srednjem i gornjem slojuvode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varalièarenjeje retko uspešno, zbog èestog kaèenja, pa treba koristiti dubinske iplovkaroške metode. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima, lovese ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samojpovršini, meðu travom, plutajuæim mamcima. Bela riba, bodorke icrvenperke u ovim vodama ostaju sitne. Èesti su i cverglani i bandarikoji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. U timvodama ostaju vrlo sitni.Irigacioni kanali - velikiU nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline idobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacionikanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. Ovi ulivisu direktni, tako da riba mo�e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetnosu atraktivni za ribe, posebno u proleæe kada se brzo greju, a gustimrastinjem pru�aju utoèište mnogim vrstama.

U poèetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnihreka, ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta.

Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. Po pravilu, obaleovih kanala su gole i bez ikakvih obele�ja. Vrlo retko rastinje na obalama,mo�e biti vodiè. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. Riba se u jati-ma kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran naèin da loci-rate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca isaslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana.

Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr�avaju ribe, buduæi danisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne.Duboki i široki kanaliNeki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodskiteretni saobraæaj. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obièno


imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekadaprolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo�eno dno.

Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Obièno su uzsamo obalu i rastinje. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Najèešæe se lovepec-pec tehnikama, pole štapovima ili staight lead metodom. Deverikei babuške dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze naveæim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom.Babuške, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba lovitiplovkaroškim metodama. Šarane treba tra�iti na hranjenim i proverenimmestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok sesomovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra�iti nadnu, a druge na samoj površini. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra�itiblizu obale.Lov zimiIako u kanalima �ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspešno lovitibodorka, deverika, štuka, bandar i smuð. Druge riblje vrste se ili vrloretko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana.

Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta�ama sa kliznimplovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabaci-vati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena naminimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naiðe na jato.Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na �ive mamce. Štuka je zimiaktivna. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Ukoliko seono naðe, i štuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va�i i za smuðakoji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla�an. Štuku tra�ite na ivica-ma kanala, a smuða u sredini toka u gornjij polovini.


89

Ribe i staništa

Ovaj deo æe u nizu slika pokušatida prika�e mesta gde je najlakšepronaæi odreðenu vrstu ribe.

182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

AmurAmur se hrani usvim slojevima

vodeZimi miruje i ne

hrani se

Bandar

U jezerima bandar se leti nalaziuz obalu odakle vreba plen.

U sporotekuæimrekama bandar

vreba iz zaklona

3m

Zimi odlazi u najdublje delove.

3m

4,6m10m

Beovica Za vreme letnje �ege, beovicepretra�uju kompletan tok u potrazi za

hranom.Tok

Kada je vodostaj visok, beovice seokupljaju na ulivima odakle love

insekte na površini.

Beovice su u zalivima kada je reka plavna.


Bodorka

U proleæe separi u pliæacima

Zimi se nalazi nadnu sa spoljnestrane krivine

Na ravnom deludubine 2,4m

bodorka je celegodine

U jezerima je leti predveèe na površiniUveèe se hrani

blizu obale

5m

3m

Danju se hranidublje

U jezerima se zimiokuplja na naj-

dubljim mestima

Crvenperka

Ušæe kanala u rekuili jezeroU kanalu se hrani

na površiniMo�e se naæi u blizi-

ni trske

Jata se okupljajuispod lokvanja ili

priobalnog rastinja

Niz vetar saèekujuinsekte koji padaju sa

obalnog rastinja

Pravac vetra

Deverika

Popodne i noæu deojata se pojavljuje na

površini vode

2,7m

1,2 m

Hrane se na dnu meðuvodenim biljem

Karaš

Zimi mirujenepokretan na dnu

Staništa su mu bare ijezera obrasla rastinjem

Hrani se iskuljuèivo nadnu meðu rastinjem


Kesega

Omiljene vode su imreke i kanali

U proleæe dolaze upliæake kako bi se

parileÈesto plivaju u velikim jatima

(sa deverikom i bodor-kom) i pretra�uju dno

Klen

Klenovi patrolirajuoko ostrva

Veliki primerci se okupljajuu uvalama ispod preliva

U pliæacima sesunèaju na površini

Vole gusto obraslekanale

Rupe u obali dobra su skolišta za klena

Tok

Kleniæ

Tra�ite ih ispodkrošnji drveæa

Jata kleniæa se saproleæa mreste u

brzacima

Leti su u sencimostova

Zimi su u najdubljemdelu toka

1,5m

2m

15cm

Linjak

Linjak patrolira okouzdignuæa na dnu

0,6m0,6m

1,2m

1,2m

1,5m

1,5m

0,9m

0,9mTra�ite ih ispodkrošnji drveæa

Rado rije dno pod trskom

Rije po mekom dnuJede �ivotinjice sapriobalnog rastinja pravac vetra


Smuð Sa prvim sumrakomsmuðevi prilaze u

pliæak kako bi lovili

Som Noæu prilaze obali ilove

Šaran

Potpoljeno stablo jeza njih drago mesto

Štuka

Plitka mesta gde seribe mreste

Kada love pri površinilove u sredini toka u grupi

Danju rado ostaju u naj-dubljim delovima

Love i iznad muljevitogtla, jer ih ribe teško vide

na tamnoj podlozi

1,2m

3m

Danju su u dubinikraj potopljenih

struktura

Potopljena stabla Spori tokovi reka

Plitka, biljem obraslavoda

Duboke vode sa spoljnestrane krivine

Utoci malih kanalaPumpne stanice

Rado patroliraju okoostrva

ostrvoSkokovita promenadubine dna

Rado se kriju ispodkrošnji drveæa

4,5m

4,5m

Zimi odlaze unajveæe dubine

Krstare terasom upotrazi za hranom

Tereni za moderan šaranski ribolovPosebnu pa�nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Strukture nakoje ovde treba obratiti pa�nju su:

• Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu naæi u vodi ukojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. Na ovom mestu baitrunnervaše mašinice mora biti iskljuèen - inaèe æe riba umrsiti strunu u granje.Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da jenosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèeteiz prepreka. Dalja borba je uobièajena.

• Šljunkovito dno - èisto dno bez mulja je mesto gde se oku-pljaju mnoge �ivotinje koje su hrana šaranu. U prirodnim jezerima ovakvidelovi su retki i odlièna mesta za ribolov. U potopljenim šljunkaramatreba tra�iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna.

• Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite nazaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promenidubine dna.

• Mesto velike dubine - je šaranu interesantno i zimi, jer je tuvoda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana.

• Lokvanji - ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja, koristite sur-face rig, a kao mamac uzmite hleb.

• Trava na dnu - je siguran znak da je i šaran u blizini. Obratitepa�nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena,veæ slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcioniše. To znaèi da nema nisitnih �ivotinja, pa ni šarana koji se njima hrani.

• Priobalni pojas - šarand�ije vrlo retko smatraju dobrimmestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na�alost greška. Šaran seèesto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate bitiizuzetno tihi. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Lovite kadaduva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, šaran ide u dublje delovetoka. U ovoj zoni šaran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kuku-ruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva šakegroundbait primame. Strunu nemojte previše nategnuti, kako bi šaranmogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite èekrk sa baitrun-ner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac šarana je u ovomsluèaju izuzetno sna�an.


W

191

Sadr�aj

I DEO - RIBOLOVNE TEHNIKEMODERAN ŠARANSKI RIBOLOVMEÈ TEHNIKE

BRZINSKI LOV BEOVICAPECANJE NA KONOPLJU KAO MAMACPECANJE DIBEROMRIBOLOV ŠARANA VAGLEROM“STRAIGHT LEAD” TEHNIKAPECANJE NA HLEBNU RU�U

PLOVKAROŠKE TEHNIKERIBOLOV KLIZEÆIM PLOVKOMRIBOLOV WAGGLER PLOVKOMTROTTINGBOLONJEZ TEHNIKARIBOLOV FIKSNIM PLOVKOM

DUBINSKI RIBOLOVLOV DEVERIKE NA MIRNIM VODAMALOV KLENA SISTEMOM SA HRANILICOM“UPTIDE” TEHNIKA PECANJA SOMARIBOLOV SA HRANILICOM I OLOVOMLOV SA HRANILICOM NA MIRNIM VODAMA“METOD” TEHNIKA ZA LOV ŠARANA

MUVANJELOV SMUÐA MUVANJEM

VARALIÈARENJED�IGOVANJELOV RIBE VOBLERIMAVARALIÈARENJE IZ ÈAMCAVERTIKALNO VARALIÈARENJERIBOLOV VASER KUGLOM I MUŠICAMA

3522222629313437404042454749525255586264677070757578849190

UHVATI I PUSTIVITEŠKO PONAŠANJE NA VODI

II DEO - RIBOLOVNI SISTEMIMODERAN ŠARANSKI RIBOLOV

ANCHOR RIGSTIF RIG“D” RIGHELICOPTER RIGSAFETY RIGHOOK-HAIR RIGBOLT RIGGRAVEL RIGANTITANGLE RIGRUNNING RIGSHOCK RIGLONG RANGE SILT RIG

DUBINSKI RIBOLOVTHE CAITH LUMBERT CAT-O-COPTERLINK RIG“UPTIDE” RIGPOP-UP DEAD BAIT RIGARSLEY & FEEDER RIGPATERNOSTER RIGLINK LEGGER RIGBARBEL RIGFEEDER HELICOPTER RIGZENDER RIGFLOAT PATERNOSTER RIGBOTTLE RIGFREE RUNNING PATERNOSTAR RIGMONTAZA SA ODSTOJNICIMA

MACH RIBOLOVRIVER & CANAL RIGSLAKE RIGS

PLOVKAROŠKE TEHNIKESTRET-PEGGING RIGLAY-ON RIGPEC-PEC RIGDRIFT FLOAT RIGSURFACE RIGBEACHASTER RIGBALERINA RIGFIXED FLOAT RIG

959599103103105106108110111112113114115116117118118119120121122123124125126127128129130131132132134136136138139140141142143144

192 Index

WASSER BALL RIGBOLOGNAESE RIGWAGGLER RIG

MUVANJEMOVEING DEAD BAIT RIG

VARALIÈARENJEJIG RIG

III DEO - RIBOLOVNI PRIBOR 2OLOVOMAŠINICERIBOLOVAÈKI ŠTAPOVI

IV DEO - TIPOVI RIBOLOVA U ZAVISNOSTI OD TERENAJEZERA

MALE BAREMALA DUBOKA JEZERA (ciglane i šljunkare)GRADSKA VEŠTAEÈKA JEZERAAKUMULACIONA JEZERALOV IZ ÈAMCALOV S JESENILOV ZIMI

REKELOV NA BRZIM I BISTRIM REKAMALOV NA SPORIM RAVNIÈARSKIM REKAMALOV NA MALIM REKAMA SREDNJEG TOKALOV NA VELIKIM MUTNIM REKAMALOV SA KEJA I U MARINAMALOV ISPOD BRANA I USTAVALOV KOD MLINOVALOV SA ADALOV SA MOSTOVALOV NA UŠÆULOV NA PLAVNIM REKAMALOV S JESENILOV ZIMI

KANALILOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - MALIMLOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - VELIKIMLOV NA DUBOKIM I ŠIROKIM KANALIMALOV ZIMI

RIBE I STANIŠTATERENI ZA MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV

PRENUMERANTISADRZAJ

Index 193145146147148148149149151153155157159161161163164165166167167169169170171171172174174175176176177177178179179180180181181183187191

Aleksandar Dakiæ

TAJNE RIBOLOVA 2

ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda

Samostalno autorsko izdanje

Aleksandar Dakiæ

Copyright 2002

I izdanje

�tampa

�tamparija �Triton�, Vr�ac

Novembra 2002.

Tira�

500

ISBN 86-902935-2-3

799.12

TA J N E r i b o l o v a 2 : r i b o l o v n e t e h n i k e is istemi u zavisnost i od t ipa voda / pr iredioA l e k s a n d a r D a k i æ . - [ 1 . i z d . ] - V r � a c : A . D a k i æ , 2 0 0 2 ( V r � a c : T r i t o n ) . - 1 9 1str. : i lustr. ; 20 cm

T i r a � 5 0 0 .

ISBN 86-902935-2-3

1. Daki} ,Aleksandara) Sportski ribolovCOBISS-ID 102150924

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Documents

Aleksandar Dakić - Tajne Ribolova 2