Jovanka Broz Titova suvladarkaProfesor Dr. Aleksandar Matunovi, lini lekar biveg predsednika SFRJ, izneo je mnoge nepoznanice o Jovanki i Brozu, njihovim odnosima, i Jovankinim pretenzijama da bude naslednik Tita.Pie: Profesor dr Aleksandar Matunovi, maralov lini lekarMlade ene najjai afrodizijakU SVOM dugom i burnom ivotu Tito je imao veliki broj ena. Mnoge od njih bile su samo prolazne veze, simpatije i avanture, bez dubljeg traga u njegovom emotivnom ivotu. etiri ene s kojima je Tito proveo najvei deo svog ivota (vie od 60 godina) i s kojima je imao dugogodinji, krai, ili dui brani ivot, bile su: dve venane (Pelagija Belousova i Jovanka Budisavljevi) i dve nevenane (Herta Has i Davorjanka Paunovi).

Sve Titove ene bile su vrlo lepe i mlae od njega i svaka je bila vanserijska i samosvojna linost. Najvea razlika u godinama bila je izmeu Tita i Jovanke - iznosila je 32 godine. Titova slabost prema mladim enama moe se donekle objasniti reima koje sam, kao njegov lekar, uo od njega prilikom jednog od naih razgovora o mukoj seksualnosti. Tito mi je tada rekao: - Mladost je bujna i raskona, ona je prolee ivota, puna je hormona kao biljka sokova. Mladost je oaravajue podsticajno i kreativno doba. Mlado telo je vrsto, jedro, puno topline i ivotne energije. Oi mladih osoba su pune radoznalosti, ara i poude. Koa mladih ena je barunasta, meka i vlana. Ona prijatno mirie zbog znoja koji pojaano lue lezde. Znoj devojaka i mladih ena ima opojni miris, i sladunjav ukus. On je najjai prirodni afrodizijak koji deluje preko ula mirisa i ukusa. Znoj se pojaano lui u trenucima emotivnog uzbuenja.U prilog Titove konstatacije ja sam kazao:- Parfemi najprijatnijeg mirisa prave se od ekstrata znojnih, lojnih i polnih lezda ivotinja. Mous, jedan od najpoznatijih parfema, nastaje od sekreta polnih lezda mukaraca. Tita su sve njegove ene neizmerno volele. On je svaku od njih voleo posebnom ljubavlju, ali nijednu vie od sebe. Svaka od njih pokuavala je da zagospodari Titom, ali nijednoj to nije polo za rukom. Jednom prilikom u ali mi je rekao ono to je ozbiljno mislio: "Svaka od mojih ena, kad sam je upoznao, bila je devica i naivna ovica. U braku je svaka od ovica postala lavica, jer sam cenio i uvaavao njihove linosti. Kad bi lavice poele da ujedaju, morao sam da ih krotim, to je ilo dosta teko i dovodilo do mnogih nesporazuma".BEZ NJE NE MOGUDAVORJANKA Paunovi bila je najvea Titova ljubav. O tome najbolje govore ove njegove rei:- Greka je kada se misli da samo pesnici za svoju poeziju nalaze inspiraciju u voljenim enama. I moja velika inspiracija za mnoga ivotna dela bila je devojka Davorjanka Paunovi. Nju sam iz milote zvao Zdenka. Nadimak sam joj dao po zdencu koji predstavlja nepresuni izvor bistre i hladne vode. On obino izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osveava oveka. Zdenka je bila nepresuan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i politike aktivnosti. Bila je moje veliko psihiko nadahnue i telesno zadovoljstvo. Bila je moja svakodnevna mentalna stimulacija do kraja njenog kratkog ivota. Davorjanka je Titu bila i vie od toga. Ona je jedan od glavnih tvoraca Titove legende i Titovog kulta.Davorjanka je bila jedina ena za koju je Tito rekao: "Ja bez nje ne mogu!" Ove rei izgovorio je na partijskom sastanku lanova Vrhovnog taba odranom u okolini Foe 1942. godine s jednom jedinom takom dnevnog reda: "Odnos Tita i Davorjanke Paunovi". Na tom sastanku Tito i Davorjanka su otro kritikovani zbog krenja partizanskih moralnih normi, odnosno zbog odravanja seksualne veze iako nisu bili suprunici. Rade Vujovi, jedan od Titovih pratilaca, traio je tada da Tito bude iskljuen iz Partije, a Cana Babovi da se vrhovni komandant kazni poslednjom opomenom. Tito je tada izgovorio napred navedene rei i dodao: - Radite ta hoete.Zbog ovakvog Titovog stava, Rankovievo miljenje je bilo da se Tito i Davorjanka mogu izuzeti iz strogih partizanskih pravila, ali pod uslovom da posle zavretka rata obavezno stupe u brak. Tito i Davorjanka nisu partijski kanjeni. Uslov da posle rata stupe u brak, za njih nije bio nikakav problem, jer su oni to i sami eleli. Posle sastanka, oni su nastavili ivot po starom. Davorjanka je roena 1921. godine u Poarevcu, u uiteljskoj porodici. Otac joj je bio vrlo ugledna linost - uesnik Prvog svetskog rata, nosilac mnogih odlikovanja, meu kojima i Karaoreve zvezde. Posle zavrene gimnazije, Davorjanka se upisala na Filozofski fakultet u Beogradu i odmah postala jedan od glavnih aktivista studentskog pokreta.Davorjanka je Tita upoznala na ilegalnom radio-telegrafskom kursu odranom u Zagrebu, 1941. godine. Tito je kao generalni sekretar Partije pratio rad kursa, i njegovoj panji nije mogla da umakne Davorjanka, koja je bila izuzetno lepa i vrlo inteligentna devojka. Tito je Davorjanku osvojio lepotom, armom, mudrou i duhovitou, a posebno poloajem u Partiji, jer je mlada studentkinja cenila uspene i znaajne linosti, a i sama je elela da jednog dana to postane. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ljubav skojevke i generalnog sekretara KPJ, koji je od nje bio stariji gotovo 30 godina.NA DVA STROJAKOLIKO je bila velika i strasna ljubav izmeu Davorjanke i Tita, najbolje se vidi iz prie onih koji su bili upueni u njihove odnose, a koji kau da je Davorjanka bez ikakvih emotivnih trauma i moralnih obzira ostavila svog prethodnog ljubavnika Jovu Kapiia i svim arom predala se novoj ljubavi. Njihova ljubavna veza, intenzivna i iskrena, demantuje sve one psihologe, sociologe i seksologe, koji tvrde da je ljubav izmeu dve egocentrine, egoistine i narcisoidne linosti nemogua, ili, ukoliko do nje doe, da je kratkog veka. Posle okupacije Jugoslavije i Titovog prelaska u Beograd, Davorjanka je i zvanino obavljala poslove njegove sekretarice. U pratnji Jae Rajtera i Veselinke Malinski, Davorjanka je zajedno s Titom iz Beograda otila na slobodnu teritoriju.O Titu kao mukarcu, odnosno, seksualnoj osobi, uo sam nekoliko interesantnih stvari od Spasenije - Cane Babovi i od Stane Tomaevi. Davorjanka Paunovi je Stani jednom prilikom rekla: - Moj pisai i polni stroj moraju biti stalno u stanju pripravnosti. Ni za jedan ni za drugi Tito nema odreeno vreme. Nekada sam neke naredbe kucala izaavi iz kolone i drei mainu na krilu. Jednom prilikom za vreme naeg odnosa neprijatelj je bio veoma blizu mesta gde smo se mi nalazili. ula se jaka paljba koja se pribliavala. Ja sam bila jako uplaeno i Tita upozoravala, meutim, on je i dalje radio svoj posao. Njega to nije nimalo ometalo u njegovoj pohoti niti je hteo da prekine, sve dok nije doiveo vrhunac.Franc Leskoek je Cani Babovi ispriao sledei doivljaj: - Na elu slovenake delegacije jednog popodneva doao sam na zakazani sastanak kod Tita. Straar ispred Titovih vrata rekao mi je: "Moete da uete, Tito vas oekuje". Kad smo uli u sobu u njoj nije bilo nikoga. Iz susedne prostorije uli su se uzdasi i krici praeni jakom kripom kreveta. Krici su postajali sve glasniji, a kripa kreveta sve jaa. Izgledalo je da e se krevet raspasti, a osoba u jaucima izdahnuti. Rekao sam drugovima da izaemo napolje da se malo proetamo, jer ko zna kad e se ovo zavriti. Posle jednoasovne etnje, kad smo uli u sobu, Tita smo zatekli za radnim stolom, krepkog i dobrog raspoloenja. Pogledao je u asovnik i rekao: "Ne smeta to ste zakasnili, ja sam zavrio neke vane i neodlone poslove".

Pred kraj rata, Davorjanka se razbolela od tuberkuloze zbog ega je bila upuena na leenje u Rusiju. U Beograd se vratila neizleena. Posle kratkog vremena je umrla. Njena smrt je Tita duboko potresla. Ne obavetavajui nikoga o njenoj smrti, naredio je obezbeenju da je sahrane u krugu Belog dvora. eleo je da njegova Zdenka i mrtva bude u njegovoj blizini, a to je bila i njena poslednja elja.Domaica u statusu ljubavnicePOSLE smrti Davorjanke Paunovi, ukazala se potreba za novom domaicom Titove kue. Izbor je pao na kapetana Jovanku Budisavljevi iz etvrte like brigade. Ona je u prolee 1945. godine postavljena za slubenicu u Maralatu sa zadatkom da vodi Titovo domainstvo i da se stara o njegovoj bezbednosti. Na posao je dola u vojnikom odelu sa cokulama, opasaem i titovkom na glavi. Jovanka potie iz estite stare srpske seljake porodice. Roena je 7. decembra 1924. godine u selu Peani u Lici. Njeni roditelji imali su petoro dece. Dva sina - Maksima i Peru i tri keri - Jovanku, Zoru i Nadu. Majka Milica rano im je umrla, a otac Milan stradao za vreme rata. Detinjstvo Jovanke nije bilo sreno. ivela je pored maehe koja ju je esto maltretirala.Jovankino rodno mesto nosi ime po selu Peani kod Prizrena. Ona kae da su njeni preci bili plemii na dvoru cara Duana. Posle sloma drave Nemanjia, preko Crne Gore, Hercegovine i Dalmacije, doli su u Liku. Prezime Budisavljevi potie od imena jednog od tri brata koji su zajedno stigli u Liku (Juria, Filip i Budia). Budisavljevii su velika i poznata lika porodica. Jovankini blii i dalji roaci su Sran Budisavljevi, kraljev namesnik, Mane Budisavljevi, poznati lekar, Savica Kosanovi, ministar, i Dragutin Prica, admiral u austrijskoj vojsci. Jovanka je u daljem srodstvu i sa Nikolom Teslom. Jovanka je sa 17 godina stupila u partizane. Postala je borac Prve enske partizanske ete, u kojoj su birane najbolje devojke, poto su njenu kuu zapalile ustae. Prola je kroz vojniku obuku i isticala se kao odlian strelac. Posle rasformiranja enske ete, premetena je u tab Prvog korpusa na posao bolniarke. Za vreme nemakog vazdunog desanta na Drvar istakla se u organizaciji evakuacije ranjenika. U Drvaru je prvi put videla Tita. Radei kao bolniarka i rukovodilac u pritabskim jedinicama, doekala je kraj rata. Bila je hrabar borac, dva puta je ranjavana. ZAJEDNO SA ORDONANSIMANa Titov zahtev, Jovanka je uskoro poela da obavlja poslove njegove sekretarice. Da bi u tome bila uspena morala je da savlada stenodaktilografiju. Uz rad je zavrila veernju gimnaziju. Jovanka se brinula o mlaim sestrama Zori i Nadi koje je pronala u domovima za ratnu siroad u Vinkovcima i Otocu. Devojice je smestila, po Titovom odobrenju, u vilu u Uikoj 16, gde im je bila obezbeena i ishrana. Posle zavrene gimnazije, Zora je diplomirala na jugoslovenskoj knjievnosti, a Nada na engleskom jeziku. Pored navedenih obaveza, Jovanka je zajedno sa ordonansima svake veeri deurala ispred vrata Titovog kabineta, sve dok on ne bi otiao na spavanje ili je pozvao k sebi. Posle dve godine Jovanka je postala Titova ljubavnica. Kao ljubavnik, Tito je bio nean, ali je ponekad znao da bude grub i osoran i da Jovanku izgrdi pred osobljem rezidencije, nekada ak i za sitnicu.Jovanka kae da je ljubav izmeu nje i Tita bila velika, iskrena i bezrezervna. Nesporno je da je ona tu ljubav tako doivljavala. Meutim, period od est godina govori da nije bilo bezrezervne ljubavi sa Titove strane. Jovanka se uklapala u Titov stereotip ljubavnice, ali ne i supruge predsednika Republike. Kad je re o supruzi, Tito je imao visoke standarde u koje se Jovanka teko uklapala. Titovo samoljublje, koje je bilo jae od bilo kakve ljubavi prema drugoj osobi, trailo je linost koja e odgovarati reputaciji legendarnog voe, genijalnog politiara i dravnika. Jovankino zvanje, vaspitanje i obrazovanje bilo je, meutim, ispod onoga to je trebalo da poseduje budua supruga predsednika Republike. Kako e osoba koja nije proitala nijednu knjigu van kolskog programa razgovarati o knjievnosti? Kako e neko ko nije bio ni na jednoj umetnikoj izlobi, raspravljati o slikarstvu, skulpturi i arhitekturi? Kako e ena kojoj je partizanska bluza bila prvi kostim, a titovka prvi eir, pratiti i upranjavati visoku modu?Mnoga pitanja u tom smislu Tito je postavljao sam sebi. Doao je do zakljuka da ta osoba nije mogla da bude Jovanka. Po mom saznanju, Tito je reflektovao na neku od istaknutih osoba iz umetnikog sveta. I drugi politiari i dravnici za ene su uzimali mlade i lepe glumice (Napoleon, Peron, Mao Cedung). Uostalom, mnogi njegovi generali oenili su se glumicama, operskim pevaicama i balerinama. Zar on, kome oni nisu bili ni do kolena, da se loije oeni? Zar on da uzme seosku devojku skromnog obrazovanja iji su jedini kvaliteti bili mladost i lepota? Jedno vreme Tito je bio oduevljen Zinkom Kunc. Slavna operska pevaica odgovarala bi slavnom antifaistikom voi. Smetnja je, meutim, bio Zinkin sreni brak sa Titovim generalom.Kako se ni posle est godina odugovlaenja odgovarajua osoba nije pojavila, a odreeni drugovi nisu ispunili obeanje da e je pronai, Titu nita drugo nije preostalo nego da prihvati Jovanku koja mu je etiri godine bila ljubavnica. Ovo je savremena bajka o Pepeljugi. Princ nije naao Pepeljugu, ve se Pepeljuga, zahvaljujui po nju srenim okolnostima, nametnula princu.BOLJI OD MLADIAJovanka Budisavljevi udala se za Josipa Broza u aprilu 1952. godine. Njoj je bilo 28 godina, a njemu 60. Kumovi na venanju bili su Aleksandar Rankovi i Ivan Gonjak. Sveani ruak odran je u vili Dunavka kod Iloka. Pored kumova, na ruku su bili Kardelj, Krajai i Bakari. Prvo Jovankino pojavljivanje kao Titove supruge bilo je na prijemu koji je prireen u ast britanskog ministra inostranih poslova Antoni Idna, 19. septembra 1953. Vest o Titovom venanju sa Jovankom Budisavljevi pronela se svetom kao prvorazredna senzacija. Svi svetski listovi pisali su o Titovoj supruzi kao o stasitoj i lepoj crnki sa dugom, bujnom kosom i krupnim oima. Mnogo godina kasnije, za vreme boravka u vili kod Iloka, Jovanka mi je lino pokazala sve prostorije Dunavke. Na zidovima, koji su veinom bili obloeni drvetom bio je veliki broj Titovih i Jovankinih fotografija koje govore o njihovim dnevnim aktivnostima i izlivima nenosti. Na zidovima sam bezuspeno traio slike njihovih kumova, Rankovia i Gonjaka, ali ih nisam naao. Onaj koji je politiki skliznuo, ne samo da je otiao iz ivota monika nego se za njim i svi tragovi briu. - Ovde smo proveli jedan deo medenog meseca - priala mi je Jovanka. - To su bili divni dani. Dok drugi nisu poeli da se meaju u na ivot, mi smo bili idealan brani par u svakom pogledu. Tito mi je donosio voe i kafu u krevet. Ja nisam dala nikome da mu kuva ruak i veeru. Najdrae mi je bilo da ja to sama inim. On se ljutio govorei: Jovanka, gubi vreme na ono to moe i drugi da uradi. Bolje je da to vreme provedemo u etnji. Bilo je vremena za sve, ak ga je bilo i na pretek. Bili smo mladi. Na te njene rei ja sam se blago nasmejao, mislei na Titovih 60 godina. Ona je shvatila razlog takve moje reakcije i rekla:- Tito je sa 60 godina bio vitalniji od ijednog mladia.Bilo mi je posebno drago to sam uo ove rei iz njenih usta, jer su one bile potvrda mojih prethodnih saznanja o Titovoj seksualnosti, koja me je interesovala, jer je i ona predstavljala vanu karakteristiku njegove linosti.Postojale su mnoge predrasude o Titovom i Jovankinom seksualnom ivotu, s obzirom na razliku u njihovim godinama i Titovo poodmaklo doba prilikom enidbe. Te predrasude bile su posledica slabog poznavanja ovekove seksualnosti i u to vreme uvreenog miljenja da seksualni ivot ne prilii starijim ljudima i da u starijem dobu postoji samo pouda, a da se seksualna mo gasi.Naroito se malo znalo o velikim individualnim razlikama meu ljudima u pogledu seksualne moi i duini njenog trajanja. Delom zbog predrasuda, a delom iz zavisti, mnoge ene bile su zabrinute za Jovankin seksualni ivot. Te predrasude one su najee izraavale reima: Mi Jovanki na udaji ne zavidimo. Mi se nikada ne bismo udale za starca. ta vredi Jovanki sve bogatstvo kada nema ono osnovno to normalnoj eni treba. One obrazovanije bi jo dodavale: Po Frojdu je seks najvee ovekovo zadovoljstvo. I neki rukovodioci, ljuti na Jovanku, znali su rei: Ona svoje seksualne frustracije i nezadovoljstva iskaljuje na nama. Bolje je da nae nekog, pa da se iivi. Oni nisu znali da su te frustracije izazvane eljom za vlau, a ne eljom za seksom. Prilikom jednog naeg razgovora o Jovanki i njihovim odnosima, Tito mi je rekao: - Jovanka je za moju ljubav ostala bez poroda i materinstva. Liila se zaetog deteta, poto meni nije odgovaralo da imam dete u tim godinama. Sve ovo govori da Tito spada u grupu seksualno jakih ljudi i da su Jovanka i Tito imali normalan, bogat i skladan seksualni ivot.Ostavka ravna smrtiPOSLE udaje za Tita za Jovanku su nastupile mirnije godine. Ali to nisu bile godine dokolice i bezbrinog ivota, nego godine napornog rada, uenja i usavravanja. Jovanka je morala da savlada pravila ponaanja i ophoenja u velikom drutvu. Morala je dobro da upozna protokol efa drave i diplomatski protokol, kao i svoje protokolarne obaveze. Morala je da savlada svetske jezike i u krajnjoj liniji usvoji graanske manire. U tome su joj pomagale supruge visokih jugoslovenskih rukovodilaca, Vera Velebit, Pepca Kardelj, Lepa Popovi, Pjera Popovi, Milica Vukmanovi i Slavka Rankovi. Iako je imala mnogo nedostataka, Jovanka je nastojala da ih to bre otkloni. Uila je i radila mnogo, tako da je od uenice brzo postala uiteljica. ena koja u poetku nije poznavala ni graanski bontton, vrlo brzo je poela da se mea u dravni i diplomatski protokol, da daje svoje predloge i inovacije. Poela je da insistira na hijerarhiji, etikeciji i prefinjenom ponaanju. Traila je potovanje svoje linosti dok sama nije potovala druge, pogotovo one koje je smatrala niim od sebe.

O njenom odevanju starala se Klara Rotild, modni kreator iz Budimpete. Poto je Jovanka imala neograniena sredstva za garderobu i za sve druge line potrebe, za nju su nabavljani najbolji i najskuplji materijali koji su se mogli nai u svetu. Posle formiranja Kabineta predsednika Republike, formiran je i Kabinet Jovanke Broz. Prva njena sekretarica bila je Jovankina sestra Zora. Najjai Jovankin adut bio je njen spoljanji izgled, zbog koga je dobijala komplimente i u zemlji i u inostranstvu. Svojom pojavom ona je dostojno reprezentovala suprugu predsednika Republike. Visoka, vitka, skladno graena, sa dugim vratom, prodornim krupnim oima i dugom crnom kosom, koju je uvijala u visoku punu, predstavljala je klasian tip lepote. Ono to je posebno dominiralo u Jovankinom izgledu, to joj je davalo poseban arm, bio je njen magini osmeh koji je narod odmah nazvao "jugo-osmehom".iroko razvuene pune usne oiviene niskom pravilnih belih zuba, blago zaarene jagodice i iroko otvorene crne, sjajne oi, bile su fizike karakteristike njenog osmeha. To je bio osmeh srene i zadovoljne ene, osmeh koji osvaja i pleni. I sam Tito je zapazio maginost njenog osmeha, kao i utisak koji on ostavlja na pojedince i masu. I zato je govorio: "Smej se, Jovanka, smej!"POTOVANJE ZA PRVU DAMUIVEI sa ovekom koji je od svega na svetu najvie voleo vlast, Jovanka je i sama brzo njome bila inficirana. Bez ivotnog iskustva i ivotne filozofije, ona nije uspela da se odupre pogubnom dejstvu vlasti. Kasnije, drogirana vladarskom moi, postala je njen veliki zavisnik. Ona je elela da na svakom mestu i u svakoj prilici pokae svoju mo. Tito joj je u tome svesrdno pomagao. Traio je da se Jovanka potuje i slua, da se oslovljava sa "drugarice Jovanka". Pri vonji automobilom ona je sedela sa njegove desne strane otpozdravljajui narodu. Uestvovala je na sastancima rukovodstva drave i partije, a u mnogim sluajevima i na sastancima sa stranim dravnicima. To je od Jovanke napravilo Titovu suvladarku.Tito je 1962. godine napunio sedam decenija ivota. To su godine koje predstavljaju bioloku i pravnu granicu daljem aktivnom radu. On je tada bio u velikim linim, partijskim i dravnim problemima. Odlazak u penziju njemu nikako nije odgovarao. Znao je da penzija kod naeg sveta predstavlja ne samo politiku nego i socijalnu smrt. Vlast je bila smisao njegovog ivota. Bez nje Tito nije bio Tito. Zbog toga se on nije eleo odrei vlasti.Tito je znao da na njegovo mesto pretenduje nekoliko ozbiljnih kandidata, pre svih Kardelj i Rankovi. Tu je bila i Jovanka koja je smatrala da je ona jedina sposobna da nastavi njegovo, odnosno njihovo, zajedniko delo, kako je znala da kae. Za razliku od Kardelja i Rankovia, Jovanka nije elela naslee "ivog Tita". To njoj nije trebalo, jer je ionako vladala zajedno sa Titom. Ona je elela da nastavi njegovo delo posle njegove smrti. Bila je svesna da godine rade za nju, a protiv Kardelja i Rankovia. Potrebno je bilo jo neko vreme da bi ona uz Titovu pomo napravila linu politiku karijeru koja je bila preduslov za njeno nasleivanje Josipa Broza. U martu 1962. godine na proirenoj sednici Izvrnog komiteta CK SKJ dolo je do podele rukovodstva na Titovu struju, koja se zalagala za centralistiko voenje drave i ekonomije, i na struju na elu sa Kardeljem i Bakariem, koja je imala suprotne stavove. Kardeljeva i Bakarieva struja na plenumu je imala veinu, zbog ega je Tito demonstrativno ponudio ostavku. Pitanje je kako bi on proao da se tada o ostavci glasalo, s obzirom na to da je veina prisutnih bila protiv njegove politike i da su ga smatrali glavnim krivcem za teko stanje u Jugoslaviji, to je on u stvari i bio, jer je imao svu vlast u svojim rukama. Oni koji su bili protiv Titove ostavke, a meu njima na prvom mestu Rankovi i Gonjak, nisu dozvolili da se o ostavci glasa. Traili su od Tita da je povue, to je on na kraju i uinio.OBRATI SE NARODU! Kad sam s Titom, kao njegov lekar, jednom prilikom razgovarao o Jovankinoj privrenosti njemu, a u vezi sa dogaajem iz 1962, on mi je rekao: - Pored Rankovia i Gonjaka, koji su imali veliki uticaj na moju odluku da povuem ostavku, ogromnu ulogu u tome odigrala je Jovanka. Ja sam bio ogoren atmosferom koja je vladala na sednici Izvrnog komiteta i diskusijama koje su na njoj voene. Nepoverenje koje mi je tada iskazano smatrao sam izdajstvom od strane najveeg dela mojih drugova. Zbog toga moja ostavka nije bila puka demonstracija, kako to neki misle, nego iskrena namera da se povuem sa svih funkcija. Kada sam to rekao Jovanki, na nju je to delovalo poraavajue. Za nju je to bilo i neshvatljivo i neprihvatljivo. Verovatno je u tome videla i svoj veliki gubitak. Rekla mi je da ni po koju cenu ne smem da se povuem sa poloaja, jer bi to znailo smrt za nas oboje. Kad sam joj kazao da sam izgubio poverenje veine partijskog rukovodstva, ona mi je odgovorila:"Obrati se narodu! Tebe je narod izabrao a ne rukovodstvo! Tvoja snaga je u narodu, Tito! Narod je s tobom. Kad vide reakciju naroda svi e se povui u miiju rupu. Ti jo nisi zavrio svoje delo. Ti si u punoj stvaralakoj snazi. Ti nisi fiziki radnik pa da ti godine ne dozvoljavaju vie da radi. Tvoj mozak je sve. Od tebe narod jo mnogo oekuje."- To je bio koristan savet - rekao mi je Tito. - Zato sam joj neobino zahvalan. Mada sam i ja u meuvremenu doao na tu ideju, njene rei su me ohrabrile i pokazale da je ta ideja ispravna. O ovome to mi je povodom svoje ostavke rekao Tito, opirno sam razgovarao sa Kardeljem u junu 1977. godine. On mi je tada kazao: - Svi misle da su odnosi izmeu mene i Tita idealni i da smo mi veliki intimusi. Ali nije tako. Tito je nekoliko puta pokuao da me iskljui iz rukovodstva. Jedanput je ak predloio Rankoviu i moju fiziku likvidaciju. Vrhunac naih nesuglasila, a u krajnjoj liniji i netrpeljivosti, javio se posle njegovog govora u Splitu koji sam ocenio demagokim. Njegova odluka da ja moram da napustim sve partijske i dravne funkcije bila je definitivna. Toj njegovoj odluci umnogome je kumovala Titova supruga Jovanka. Mene i moju suprugu Pepcu ona nije podnosila. Ne zbog toga to smo mi imali neto protiv nje, nego zbog toga to smo bili prijatelji sa Titom. A svako ko je bio u dobrim odnosima sa Titom, bio je u loim odnosima sa Jovankom. Kardelj mi je dalje rekao: - Jovanka mene ne trpi i zbog toga to smatra da ja elim da nasledim Tita. Ona misli da je jedino ona zato predodreena. Bez imalo skrupula ona izjavljuje: "Ja najbolje poznajem Tita i njegovu politiku, zato to smo je zajedno kreirali i vodili. Jedini nastavlja Titovog dela mogu biti ja, Jovanka." Udar na RankoviaZBOG velike podrke koju su mu dali na proirenoj sednici Izvrnog komiteta CK SKJ u martu 1962. godine, a i posle nje, Tito je 1963. bez prethodne konsultacije sa najviim rukovodstvom, imenovao Aleksandra Rankovia za potpredsednika Republika, a generala Ivana Gonjaka za zamenika vrhovnog komandanta. Dok je ovaj Titov potez naiao na razliito reagovanje u vrhovima drave i partije, veina graana, makar u istonom delu zemlje, ova postavljenja prihvatila je sa simpatijama. U narodu su Rankovi i Gonjak slovili kao veliki Jugosloveni. Na njihovo postavljenje na vane funkcije gledalo se kao na jaanje prepreka svakom nacionalizmu i separatizmu. Bio je to garant ouvanja Jugoslavije kao jedinstvene drave.Hrvatski i slovenaki nacionalisti i separatisti, kao i nacionalisti u drugim republikama, videli su u ovom Titovom potezu veliku prepreku za ostvarivanje svojih ciljeva. Titova odluka posebno je naila na lo prijem kod dva glavna pretendenta na Titovo mesto, Edvarda Kardelja i Jovanke Broz. Oni su postavljenje Rankovia na mesto potpredsednika Republike doiveli kao lini poraz. Ovim inom, smatrali su, Rankovi je postao jedini siguran Titov naslednik. Svi protivnici ovog postavljenja jedino reenje za ostvarenje svojih programskih ciljeva videli su u obaranju Rankovia. Znali su da to nije lako ostvariv cilj i da za njegovu realizaciju moraju da se upotrebe sva sredstva.Tito lino nije imao razloga da se plai da bi Rankovi mogao da ugrozi njega i njegovu vlast. Kao veliki majstor vlasti, on je Rankoviu ve bio odsekao krila. Godine 1963. smenio je Rankovievog velikog prijatelja generala Jeftu aia, naelnika Kontraobavetajne slube JNA i generala Ivana Gonjaka. Na njihovo mesto, po preporuci Ivana - Steve Krajaia, Tito je doveo Ivana Mikovia Brka, koga je istovremeno postavio za naelnika svoje line bezbednosti i smatrao ga vrlo poverljivim ovekom. Poetkom 1965. godine smenjeni su Vojin Luki, sekretar za unutranje poslove Jugoslavije i dugogodinji Rankoviev saradnik, i Svetislav Stefanovi ea. Na njihova mesta, takoe po preporuci Krajaia, postavljen je Milan Mikovi, roeni brat Ivana Mikovia Brka. Ove smene i postavljenja Tito je radio uz "saglasnost" Rankovia, a u cilju "rotacije kadrova" i "debirokratizacije slubenog aparata".Kako je ruenje Rankovia predstavljalo teko reiv problem, sve antirankovievske snage ujedinile su se u reavanju tog problema. Osnovno naelo njihove borbe bilo je: "Rankovi mora biti smenjen, a Udba razbijena po svaku cenu!"U REIJI KRAJAIA KRAJAI, koji je objedinjavao sve ove snage i koordinirao njihovim radom, glavnu ulogu u tome poverio je Jovanki Broz koja je trebalo da ubedi Tita da mu Rankovi radi o glavi i da eli da mu preotme vlast. Jovanka je tu ulogu prihvatila pre svega iz linih razloga. O svojoj ulozi sama mi je nekoliko puta rekla: "Rankovia, drue doktore, nije smenio Tito ve Jovanka Broz. Ja sam bila ta koja je prva otkrila njegove podle namere. Morala sam da ubedim Tita da mu je Rankovi laan prijatelj i da mu je velika greka to to ga je postavio za potpredsednika Republike". Pod pritiskom Jovanke Tito je polako poputao. Ona mu je svakog dana servirala nove dokaze o Rankovievoj nelojalnosti i porastu njegove popularnosti. Neke od tih dokaza Tito je i sam zapazio u filmskom urnalu. Kod prolaska automobila u kome se nalazio Rankovi, ulicama Beograda, graani su se zaustavljali, aplaudirali i skandirali: "Leka! Leka!" uo se i poneki uzvik: "Leka predsednik!" Rankovi se u svojim govorima suprotstavljao nekim Titovim idejama i postavkama. Za Titovu ideju da partija treba da vodi a ne da rukovodi, rekao je da to nije realno i istakao svoje miljenje: "Partija mora i da vodi i da rukovodi. Njena uloga jo dugo godina mora da bude odluujua." Kardelj je Titu svakog dana punio ui time da je Rankovi centralista, da nema nita demokratskog u sebi i da je najvei neprijatelj samoupravnog sistema. Cvijetin Mijatovi, jugoslovenski ambasador u Moskvi, detaljno je Titu opisao kako je primljena i kako se ponaala delegacija unutraih poslova na elu sa Rankoviem prilikom posete Sovjetskom Savezu u aprilu 1966. godine. Mijatoviev izvetaj je na Tita okantno delovao. Nije mogao da zamisli da Sovjeti mogu da prave takve protokolarne gluposti da Rankoviu odaju poasti koje pripadaju samo efovima drava. Jedan od lanova delegacije (akota), na sveanoj veeri kojoj je prisustvovalo najvie sovjetsko rukovodstvo, podigao je zdravicu u ast "novoga, mladoga predsednika SFRJ". Sve su ovo bili jasni znaci Rankovieve rastue popularnosti i njegovih liderskih ambicija, ali i nedovoljan razlog da bi on mogao biti smenjen, pogotovo da bi smena mogla da proe bez veih posledica. Titu je najprihvatljivija bila Jovankina ideja da se Rankovi i Sluba bezbednosti optue za prislukivanje efa drave i najviih rukovodilaca, odnosno za zloupotrebu svojih nadlenosti.- To to si predloila dobra je ideja - rekao je Tito Jovanki. - Ne znam da li si, meutim, svesna da je to kriminalna radnja? - Pa zar oni nisu kriminalci? Njima takva radnja jedino i pristoji - odgovorila je Jovanka. Da je Jovanka odigrala kljunu ulogu u promeni Titovog odnosa prema Rankoviu i donoenju njegove odluke da se Rankovi smeni, kao i da je Tito prihvatio njenu ideju o prislukivanju, govore rei koje su njih dvoje uputili jedno drugom prilikom jedne prepirke kojoj je prisustvovao Rato Dugonji. Bilo je to 1974. godine. - Ti meni, Tito, nita znaajno i veliko u ivotu nisi uinio - rekla je Jovanka. - A etvrti plenum, Jovanka? - upitao je Tito. Sve vreme dok je Tito radio na smeni Rankovia, on je sa njim bio u najprisnijim i najsrdanijim odnosima. Nekoliko meseci pre Rankovieve smene, njih dvojica su se na jednoj proslavi grlili i ljubili.TITO UBEUJE SRBE NALAZ prislunih ureaja u Jovankinoj i Titovoj branoj postelji sigurno govori da su oni postavljeni sa Jovankinim znanjem i odobrenjem i da je ona tom inu prisustvovala. U Jovankinu spavau sobu bez njenog znanja i odobrenja niko nikad nije mogao da ue, pa ak ni istaica. Krajaiev tehniar Boo Raeta postavio je prislune ureaje iji su kablovi ili prema Rankovievoj vili. On je zbog tog posla specijalno doao iz Zagreba. Ureaje je trebalo da otkrije Vojno-tehnika komisija kao dokazni materijal protiv Rankovia. Jovanka se starala da se sve obavi u tajnosti i da zaposleno osoblje ni po emu ne primeti da se u rezidenciji neto dogaa. Dok se sve ovo obavljalo, i Tito je stupio u akciju. Najvanije mu je bilo da ubedi srpsko rukovodstvo i srpski narod da je obraun sa Rankoviem i Slubom dravne bezbednosti uinjen iskljuivo zbog njihovih greaka i da nije uperen protiv Srba ve je u njihovom interesu. Tito je poeo pojedinano da obrauje srpske rukovodioce. Jedan od njih, moj pacijent i prijatelj Duan Petrovi ane priao mi je o svom razgovoru sa Titom. Prema njegovim reima, Tito je poeo izokola, moleivim tonom. Imao je izraz duboko razoaranog i rezigniranog oveka kome je uinjena velika nepravda. "Zamisli, molim te", bile su njegove rei, "mene pijuniraju. Nemaju poverenja u Tita. Prelaze preko svega onoga to sam za vie od 40 godina revolucionarne delatnosti uradio. Zar sam ja to zasluio? ta treba da uradim?" Kad ga je ane upitao ko to radi i o kome je re, Tito je odgovorio: "Radi onaj u koga sam imao neogranieno poverenje i koga sam postavio za svoga zamenika. Radi Aleksandar Rankovi." - Bio sam zaprepaen onim to sam uo - rekao mi je ane. Tito mi je postavio direktno pitanje: "ta ti misli? Da li ja treba da preem preko toga?" Ja sam odgovorio: "Ne! Nikako! Iako sam dobar drug sa Rankoviem, taj njegov postupak smatram nedostojnim komuniste i asnog oveka."Slian razgovor Tito je imao i sa jo nekim srpskim rukovodiocima kao i rukovodiocima drugih republika. Tito je razgovarao i sa Koom Popoviem. Tom prilikom ponudio mu je mesto potpredsednika Republike i dobio je njegov pristanak. Titu je ovo bio veoma vaan adut. Hteo je da pokae da Rankovia ne smenjuje zato to je Srbin, jer Srbina postavlja na njegovo mesto. Kardelj i Jovanka prihvatili su Kou, za koga su smatrali da nije ozbiljan pretendent na Titovo mesto i da je on samo kompromisno reenje. Kou su prihvatili i Bakari i Krajai i njihovi sledbenici, jer su znali da on nije nacionalno optereen i da je za njega svejedno kako se ko nacionalno osea.Mnogo godina kasnije Koa mi je u jednom razgovoru rekao da mu je vlast odvratna i da je nikada nije eleo. Na to sam ga ja upitao: "Zato ste onda prihvatili mesto potpredsednika SFRJ, mesto na kome se nalazio va prijatelj Aleksandar Rankovi?" Bez mnogo razmiljanja on mi je odgovorio: "Ja sam znao da Rankovi mora da ode. Koga je Tito osudio on je bio reka bez povratka, politiki mrtvac. Na upranjeno mesto mogao je doi i gori od mene. Ja sam mesto potpredsednika prihvatio da bi napakostio onima koji su me bili otpisali i obmanuo one koji misle da e od moga poloaja neto profitirati."Brenjev preti ZagrebuKAD je Rankovi poslednji put izlazio iz Titovog kabineta, Titova pudlica Bil ga je ispratila glasnim laveom. Tito je na Bila viknuo: "Fuj Bil, fuj Bil!" A u sebi je verovatno pomislio: "Na njega nee vie nikada lajati." Nekoliko dana posle razgovora sa Titom, prema reima Dolanca, Rankovi je molio Kardelja da ga primi na jedan minut. Na vratima, ne ulazei u kuu, Rankovi je rekao: "Bevc, da li ti veruje da sam ja pijunirao Tita?" Kardelj ga je pogledao i bio potresen onim to je video. Pred njim je stajao skrhani ovek s paenikim izrazom lica i suzama u oima. Kardelj je spustio pogled ka zemlji i malo se zamislio. Ponovo pogledavi Rankovia, rekao je: "Ne verujem." "Hvala", rekao je Rankovi, okrenuo se i otiao. Iako je na plenumu govorio suprotno od onoga to je kazao Rankoviu, Kardelj je imao neku griu savesti zbog ega je pokrenuo pitanje Rankovieve abolicije. Reagujui na taj predlog, Jovanka je rekla:- Rankovia treba ubiti i zakopati tri metra ispod zemlje!Jovanka mi je jednom rekla:- Ne znate vi, drue doktore, ko je Tito! To nije ona osoba za koju se predstavlja. Svi misle da je Tito raistio sa maspokom u Hrvatskoj. Niko ne zna da je Jovanka Broz likvidirala "hrvatsko prolee" i otreznila Tita. Tito je, drue, ljuta guja... Ljuta guja nacionalistika! Ove njene rei bile su samo potvrda onoga to sam i nasluivao i pretpostavljao, a to je da je Tito za vreme nacionalistike euforije u Hrvatskoj bio duboko zagazio u nacionalistike vode. Nije mi, meutim, bilo jasno kako je Jovanka Tita otreznila i izvukla na pravi put, kako ona kae. Da li je ona imala za to dovoljno snage i moi? Da li je to samoinicijativno uradila ili po nagovoru nekog drugog? Kakva je u tome bila uloga Edvarda Kardelja, a kakve su bile uloge Steve Krajaia i Vladimira Bakaria?U ETIRI OKAZNAO sam samo jednu osobu koja mi je mogla dati pravi odgovor na ova pitanja. Bio je to Stane Dolanc, sekretar Izvrnog komiteta CK SKJ, s kim sam se vremenom sprijateljio. On je pored Tita imao glavnu ulogu u tim dogaajima. Za razgovor o "hrvatskom proleu" iskoristio sam jednu Dolanevu posetu mojoj kui. Posle riblje veeri i "frukogorskog bisera" preli smo u dnevnu sobu da puimo i kafeniemo. Pri obostrano dobrom raspoloenju obratio sam se Dolancu reima:- Dugo sam ekao priliku da sa tobom povedem razgovor o temi koja me posebno interesuje. Smatram da boljeg sagovornika od tebe o "hrvatskom proleu" ne mogu nai poto si ti bio jedan od glavnih uesnika i Titovih saradnika u tim dogaajima.- emu toliki uvod, Aco? Kai otvoreno ta te interesuje - rekao je Dolanc.- Ono to mislim da ti kaem odnosi se na Tita. Njegova supruga Jovanka mi je rekla da je Tito za vreme maspoka pruao podrku hrvatskim nacionalistima... Kad sam zavrio reenicu, paljivo sam pogledao Dolanca. Bio je zaprepaen i uplaen. Jako se zakaljao poto je duboko povukao dim cigarete. Pogledao je unaokolo, po navici starog obavetajca, i uzbueno rekao: - Aco, ta pria?! Kako ti tako neto pada na pamet. Sve i da je to tano, ti to ne sme da kae. Jovanka moe svata da pria, Tito e njoj oprostiti. Tebi sigurno nee. Plaei se da Dolanc ne odbije da razgovaramo na ovu temu, potegao sam sledei adut: - Mi, Stane, razgovor vodimo kao prijatelji, u etiri oka. On je potpuna tajna. Siguran sam da nijedan od nas tu tajnu nee otkriti.Zatim sam Dolancu rekao:- U jednom razgovoru u Karaorevu upitao sam Tita zato odmah na poetku nije preduzeo mere koje je preduzeo 1971. godine i na taj nain spreio da maspok u Hrvatskoj uzme tolike razmere da ga je kasnije gotovo bilo nemogue zaustaviti. - Ba me interesuje ta ti je Tito na to odgovorio - rekao je Dolanc.- Kazao mi je da je ekao da situacija sazri i da se nacionalisti pokau u pravoj boji. - Tito ti je dao pravi odgovor. Ja tu nemam ta da dodam.Ali, ni ja se nisam predavao. Rekao sam:- Mislim da je to bio samo Titov izgovor i da sutina nije u tome. Pre e biti da je neko Tita u poslednjem momentu otreznio i da je ono to je on uradio u Karaorevu 1971. uradio pod neijim velikim pritiskom. Tebe molim da mi kae ko je taj koji je to uinio. Da li je to bio Kardelj, Bakari ili neko drugi, poto ne verujem da je Jovanka imala dovoljno snage da to sama uradi.Dolanc se duboko zamislio, otpio je gutljaj kafe, zapalio novu cigaretu i rekao: - Stvarno mi nije jasno ta tebi, kao lekaru, ta saznanja znae. Koliko znam ti ne misli da se bavi politikom, a nisi ni istoriar. - Tano je to to si rekao, Stane. Ali, veliki sam zaljubljenik u istinu. Dolancu sam zatim kazao da sam od generala Jefte aia lino uo da je Savka Dapevi uem krugu saradnika rekla: "Ako nas Tito podri, mi smo pobedili! U suprotnom - sve e biti uzalud. Moramo nastojati, sluei se svim sredstvima, da Tita pridobijemo na nau stranu".TAKTIKA BELE RUETITU je Savka Dapevi bila simpatina i kao rukovodilac i kao ena. Prema njoj je pokazivao izvesnu slabost. Planirao je da joj ponudi visoku saveznu funkciju. Miku Tripala mnogi su ve videli kao Titovog naslednika. Savka je dobro poznavala Tita. Znala je da je on vrlo sujetan ovek, zbog ega je igrala na tu kartu. Insistirala je da se u svim hrvatskim sredstvima javnog informisanja, na politikim sastancima i samoupravnim skupovima, Tito glorifikuje do maksimuma. Nazivali su ga najveim sinom hrvatskog naroda, hrvatskim ujediniteljem i proiriteljem granica Hrvatske. Stavljali su mu u amanet da ispuni hiljadugodinji san svih Hrvata o samostalnoj hrvatskoj dravi. Nudili su mu krunu hrvatskog kralja Zvonimira. Vrlo smiljeno poele su u Hrvatskoj da se pevaju pesme po uzoru na partizanske. One su izraavale ljubav i brigu prema Titu i kazivale ta od njega oekuje njegov voljeni narod. Neki od ovih stihova su glasili: "Klie vila s Velebita i pozdravlja druga Tita/Drue Tito, mili brate, vrati nam se u Hrvate/Tebi svoje ruke prua i hrvatska Bela rua (Savka)/Drue Tito, ljubim te u elo/Ti obuci ustako odelo/Drue Tito, ostavi Jovanku, pa oeni profesorku Savku".Kad sam naveo ovaj poslednji stih, Dolanc se nagnuo prema meni i rekao: - Kad smo jednom razgovarali o situaciji u Hrvatskoj, ja sam Titu naveo iste stihove koje sam od tebe sada uo. Oekivao sam njegovu ljutitu reakciju. Umesto toga, on se nasmejao i kroz alu rekao: - Vidi ti fakina u ta bi oni mene da obuku. Jo hoe i da me oene. Posle kratke pauze, Tito me je upitao:- Je li, bogati, Dolanc, koliko Savka ima godina? Obojica smo se slatko nasmejali ovim Titovim reima, a ja sam nastavio:- Titovo dranje u "sluaju anko" bilo je veliko iznenaenje. Tito ne samo da nije uvaio opravdane i istinite stavove u ankovim lancima, ve ih je i sam osudio dajui podrku hrvatskim nacionalistima. Na "sluaju anko" Titovo jugoslovenstvo - s kojim se on svesrdno sluio u osvajanju vlasti i odravanju na njoj - raspalo se u paramparad. Maska je pala. Tito je pokazao lice hrvatskog nacionaliste... Dolanc je skoio na noge, uneo mi se u lice i rekao:- Aco, molim te, prestani! Ne elim vie da te sluam! Preimo na drugu temu. Ja sam mislio da ti Tita vie ceni, potuje i voli.- Stane, molim te, sedi! Ne moe rei da ja ne cenim, ne potujem i ne volim Tita ako sam rekao da je on u jednom trenutku pogreio. Nee valjda i ti kao i mnogi drugi rei da je Tito bezgrean, da je Tito Bog...Upitao sam Dolanca da se moda nije uplaio naeg razgovora i da li eli da ga prekinemo. - Ne, razgovor emo nastaviti. Ako bismo ga sad prekinuli to bi znailo da meu nama nema poverenja. - Slaem se - rekao sam. I postavio sledee pitanje: - Da li je Brenjev uticao na podelu u hrvatskom rukovodstvu, odnosno distanciranje Krajaia, Bakaria i njihove grupe od Savke Dapevi i Mika Tripala...- Postavio si mi vrlo delikatno pitanje. Osim Tita i mene, mali broj ljudi zna odgovor na njega, jer se on uva u najveoj tajnosti. ak sam i ja teko doao do te informacije. Brenjev je, zaobiavi Tita, preko Steve Krajaia poslao linu poruku Bakariu preteeg sadraja. Ukoliko Bakari ne zaustavi divljanje hrvatskih nacionalista i ustaa, Sovjetski Savez bie prinuen da Zagreb, kao leglo faista i ustaa, sravni sa zemljom. Sovjetski Savez podneo je ogromne rtve da bi faizam bio uniten i njegovo vaskrsavanje nee dozvoliti ni po koju cenu.Bakari, koji je bio vrlo plaljiv ovek, ovu poruku shvatio je ozbiljno. Nesumnjivo je da je Krajai o ovome upoznao i Jovanku i traio od nje da izvri pritisak na Tita kako bi se i on na vreme distancirao od Savke Dapevi i Mike Tripala, odnosno njihove politike.Nastavak na strani 22 -Opet spremaju noeveNA koji nain je Leonid Brenjev uspeo da preobrati Tita i da ga u vreme hrvatskog maspoka izvue iz nacionalistikih voda?Kada sam ovo pitanje postavio Stanetu Dolancu, on me je najpre ozbiljno i ispitivaki pogledao, a onda rekao:- Aco, ti opet trai avola! - Ti kao da zaboravlja ko je Tito. Nemoj da nas avo odnese obojicu. Sipaj mi au vina da se malo povratim. Ne krijem da si me svojim pitanjima uplaio. Otpivi gutljaj vina, on je rekao: - Brenjev je uinio veliki pritisak na Tita. U tom pritisku bilo je i drugarskih i prijateljskih molbi, ali i pretnje silom. Ti zna kakvi su bili njihovi odnosi. Njih dvojica bili su veliki prijatelji, to im nije smetalo da svaki od njih gleda svoje interese i svoju politiku. Mislim da se 1971. Brenjev vie sluio pretnjom nego molbom. Nekoliko meseci pre sednice u Karaorevu Brenjev je posetio Jugoslaviju i sa Titom vodio vieasovni razgovor u etiri oka.- Dolazak Brenjeva u nau zemlju - nastavio je Dolanc - u listu "Pravda" bio je propraen velikim lankom na naslovnoj strani. Njegovu sadrinu dobro sam zapamtio. U njemu se kae: "Nacionalistike strasti u Hrvatskoj dobile su neviene razmere. Re je o pokretu koji pod vidom socijalistike demokratije eli da razbije Jugoslaviju. Imperijalisti ekaju da se Jugoslavija raskomada pa da svako prigrabi po deo plena. Zbog njenog vojno-politikog poloaja i znaaja pitanje opstanka Jugoslavije nije vie samo unutranje pitanje te zemlje. Njen raspad imao bi vrlo tragine posledice na odnose na Balkanu, Evropi, pa i celom svetu. Sovjetski Savez to nee nemo posmatrati i ekati skrtenih ruku da stvari dobiju nepovoljan tok." - Zar posle ovog lanka u "Pravdi" treba pretpostavljati o emu su i kako razgovarali Tito i Brenjev u etiri oka - zakljuio je Dolanc. Posle ovog sastanka, prilikom jednog Titovog razgovora sa partijskim rukovodstvom Hrvatske, Tita je telefonom pozvao Brenjev. Posle razgovora Tito je uao u salu i glasno rekao: "Brenjev mi nudi vojnu pomo za borbu protiv hrvatskih nacionalista!"- Da li je to bila zvanina najava intervencije trupa Varavskog pakta? - upitao sam Dolanca.- Zvaninih najava nije bilo, meutim, u dva navrata auesku nas je obavestio o pripremama trupa Varavskog pakta za invaziju na Jugoslaviju kao sprovoenje Brenjevljeve doktrine o "ogranienom suverenitetu". Jednom sam ja umesto Tita na poziv aueskua iao u Rumuniju i tada mi je on rekao da su trupe ve spremne i da se oekuje samo naredba za poetak invazije. Drugi put je auesku lino doleteo avionom i sastao se sa Titom ukazujui mu na svu ozbiljnost koja preti Jugoslaviji od invazije.BRIGA ZA SRBEZAMOLIO sam Dolanca da mi kae kako on vidi Jovankinu ulogu u "hrvatskom proleu", poto tvrdi da je ona osvestila Tita i raskrstila sa hrvatskim nacionalistima. - Moram biti stvarno objektivan - odgovorio je Dolanc - i rei ono to sam uo i u ta sam se lino uverio. A uo sam da je Jovanka dobila veliki broj usmenih i pismenih podataka iz srpskih krajeva u Hrvatskoj, a naroito iz Like. Isto tako uo sam da je na razgovor primala neke penzionisane generale. Ne znam, meutim, ni za jedan njen javni nastup u tampi u smislu osude hrvatskih nacionalista, odnosno odbrane srpskog ivlja u Hrvatskoj. Ali se seam jednog dogaaja iz oktobra 1971. godine. Doao sam u Karaorevo da Titu referiem o situaciji u Hrvatskoj. Tito me je zadrao na ruku. Iako je tog dana bio Jovankin roendan, oni su celo pre podne proveli u svai. Tito mi je rekao da ostanem da bi on mogao makar mirno da rua. U toku ruka Jovanka je priala o hrvatskom nacionalizmu i sudbini koja oekuje Srbe. Rekla je: "Ako armija ne intervenie, provee se kao 1941. godine. Nadam se da ovoga puta Srbi nee biti naivni i lakomisleni i ii kao ovce na klanje." Dok je to govorila uporno je gledala u Tita. Tito je sve vreme utao. Nije pokuavao ni da ospori ni da odobri Jovankine rei. Razgovor s Dolancom zavrio sam reima:- Hvala ti, Stane, sada mi je Jovankina uloga u "hrvatskom proleu" potpuno jasna. Njene rei nisu bez osnova. Ona je sigurno uticala na Tita, ali verovatno bez veeg efekta. Zasluge Brenjeva u razbijanju hrvatskih nacionalista ona je sebi pripisala.Karaorevo 1. maja 1976. godine. "Predsednik Tito i ja etamo jednom stazom. Fiziki smo blizu, a u mislima ko zna koliko daleko. Ja razmiljam o kultivisanoj prirodi koja je meni lepa od divlje. Karaorevo je nekad bilo sala sa kaljavim putevima i stazama, jezerom obraslim u trsku i au. Sada je Karaorevo divan park sa velikim zelenim povrinama, kanalima koje premouju drveni i betonski mostovi, sa ribnjacima i bistrim jezerom. Sve je ovde uraeno sa puno ukusa i panje, tako da deluje skladno i funkcionalno." Iz razmiljanja trgla me je predsednikova primedba: - Dosta je, drue doktore, bilo prvomajskih parada. Evo, proveemo jedan miran praznik rada. Te parade su skupe, a narod je ve pomalo zamoren njima. Oseam, meutim, da mu prvomajska parada ipak nedostaje. Stvorenih navika ovek se teko odvikava. Tito samo pokuava da sebe i mene ubedi da je doneo ispravnu odluku.BITKA ZA NASLEDNIKAJA potvrujem ove njegove rei priseajui se prvomajskih parada u kojima sam i sam uestvovao. Prolazili smo ispred sveane tribine nosei sve - od lopate do lokomotive. Nije se znalo ko je sreniji - mi koji prolazimo u defileu ili usreitelj koji vidi svoje srene podanike. Ali, kako je ivot udan i pun iznenaenja. Evo, danas Tito i ja etamo jedan pored drugoga, a nekada smo bili tako daleko. - Da li e danas neko doi u posetu? - rekao sam tek neto da kaem.- Ne, odgovorio je Tito. - Danas za rukom glavni i jedini gost biete vi, drue doktore. To je predloila drugarica Jovanka. - Ja vam se zaista zahvaljujem na pozivu i ukazanoj asti - rekao sam vrlo iznenaeno. Ruak je bio posluen na otvorenom prostoru, u ambijentu ukraenom ukusnim cvetnim aranmanom. Sve troje smo bili sveano odeveni, i svearski raspoloeni. Jovanka je bila u elegantno skrojenom kompletu pastelnih boja, sa bogatom punom i diskretnom minkom. Uz dobro raspoloenje delovala je vrlo otmeno. Tito je bio u teget odelu koje se slagalo sa bojom njegove svilene kravate. Njegove duhovite dosetke odravale su nae dobro raspoloenje. Ono to me je posebno iznenadilo bili su komplimenti upueni meni. Jovanka je rekla da je Tito mojim dolaskom mnogo dobio, jer su mu prethodni lekari ograniavali fizike i intelektualne aktivnosti. Malo je trebalo, kazala je Jovanka, pa da Tito bude otpisan. Ove njene rei Tito je potvrdio klimanjem glave.Poto sam se zahvalio na ovim pohvalama, Jovanka je rekla:- Vama je, drue doktore, poznato da je Tito po Ustavu doivotni predsednik. No, i pored toga, neki ve sada neskriveno reflektuju na njegovo mesto.Odgovorio sam da mi je, naravno, poznato da je drug Tito doivotni predsednik i zato me ude njene rei, pogotovo to je predsednik mentalno sveiji od svih svojih saboraca, a i od mnogih iz mlae generacije. Ovo sam rekao zato to sam zaista tako mislio. Bio sam oigledno ubedljiv to je imalo povoljan efekat na oboje.- Tako vi mislite, drue doktore - rekla je Jovanka prilino uzbueno. - Tako misle i oni koji Tita dobro poznaju i vole, ali tako ne misle oni kojima je vlast draa od Tita. Tito je delovao pomalo nezainteresovano i odsutno, ili je takvo ponaanje glumio. Ja sam bio oprezan, jer, po svemu sudei, morao sam da odgovorim na vrlo delikatna pitanja. Na razgovor bio je povremeno prekidan zbog prisustva posluge. Kad je doneto glavno jelo, Jovanka je rekla posluzi da od sada dolazi samo na poziv.Znao sam da ona ima neto vano da kae, neto to posluga ne bi smela da uje. - Drue doktore - rekla je - vi ste obrazovan ovek i dobar psiholog, a uz to i vrlo kritian, zbog toga mislim da vam nee biti teak odgovor na moje pitanje a ono glasi: ta mislite o Dolancu kao o oveku, politiaru i dravniku? Jovankino pitanje me je prilino iznenadilo. Tito se trgao nagnuvi se prema meni i sa znatieljom oekivao moj odgovor. Senka Staneta DolancaZA vreme prvomajskog ruka u Karaorevu, kome smo 1971. godine prisustvovali samo Tito, Jovanka i ja, kao Titov lini lekar, Jovanka mi je postavila sledee pitanje: - ta mislite o Stanetu Dolancu kao oveku, politiaru i dravniku? - Drugarice Jovanka - rekao sam - ja nisam imao tu ast i zadovoljstvo da se dosad upoznam sa drugom Dolancom, zato iz linog iskustva nita ne mogu rei. Pratei njegove govore, diskusije, lanka i javna istupanja, stekao sam utisak da je on energian, inteligentan i vet politiar. O njegovim drugim kvalitetima zaista ne mogu da sudim. Ono to bih jo mogao da dodam to je da drug Dolanc, po mom miljenju, odan predsedniku Titu i da je jugoslovenski orijentisan.- Znai, ispunjava sve uslove da nasledi Tita - rekla je ironino Jovanka.- Izvinite, drugarice Jovanka, ja nisam govorio o Dolancu kao o Titovom nasledniku, nego o Dolancu kao jednom od partijskih rukovodilaca.- Ne znam da li se pravite naivni ili niste iskreni - rekla je Jovanka. Ovo me je malo uvredilo zbog ega sam neto povienim tonom reagovao:- Drugarice Jovanka, traite od mene da dam meritorno miljenje o oveku kojeg znam samo preko sredstava informisanja. Tito se tada aktivno umeao u razgovor. Obraajui se supruzi, rekao je:- Kako, Jovanka, tako moe da govori! Ti si stvarno opsednuta Dolancom.RADI TI O GLAVIOBRAAJUI se Titu, Jovanka je ljutito rekla:- Ne udi me mnogo to doktor ima takvo miljenje o Dolancu. On nije imao dosad prilike da ga upozna, a kad ga bude upoznao, miljenje e promeniti. udi me da ti ne moe da proceni tog pokvarenjaka. On ti stalno radi o glavi, a ti nikako ne moe to da shvati. Zatim se obratila meni:- Oekivala sam od vas, doktore, da ete me podrati u ovom mom miljenju. Tito nije jo shvatio loe Dolaneve namere iako mu ja na to stalno ukazujem. Ja moram biti jako otvorena. Meni je Tito sve u ivotu i zato moram nastojati da ga maksimalno zatitim. Verujem da ete mi i vi u tome pomoi. Da nema Tita, ove hijene bi me rastrgle. Tito! Tito! Dolanc ti stalno izmie stolicu, a ti to ne osea. Kada se nae na zemlji onda e ti valjda biti jasno, ali e tada biti kasno.Ove rei bile su Titu vrlo neprijatne. Na njegovom licu primeivali su se ljutnja i bes. Savladavai se, on je pokuao Jovanku da razuveri:- Ti si tvrdoglava Lianka. Kad neto uvrti u svoju glavu, niko ti to ne moe iz nje izbiti. ula si od doktora ta misli o Dolancu. I vidi da se ne slae s tvojim miljenjem.Na to mu je Jovanka odgovorila:- Doktor je samo rekao da Dolanca dovoljno ne poznaje i da nije bio u mogunosti da ga proceni, pogotovo to je Dolanc lukav i zna da se prikrije. To to je rekao da ne veruje da ti Dolanc izmie stolicu, to je samo njegova pretpostavka. Uostalom, on je lekar, a ne politiar. Ja sam utao, ne pokuavajui da joj protivreim. Meni je bilo drago, a to je u ovom razgovoru bila moja velika prednost, to su oboje mislili da sam ja apolitina linost. Preda mnom su i Jovanka i Tito slobodno izlagali svoje politike poglede o dogaajima i linostima. Ako bih ja o tim pojavama i linostima imao suprotno miljenje, oni se na mene nisu ljutili, jer su smatrali da imam pravo na politiku greku. - Moda ja stvarno nisam dobro ocenio Dolanca kao linost i kao rukovodioca - rekao sam. - Spreman sam da prihvatim vae miljenje, poto ga vi, drugarice Jovanka, bolje poznajete. Ali ono to ne mogu da prihvatim, to je daleko od moje logike, to je da Dolanc moe da rui druga Tita kojem je funkcija predsednika doivotno zagarantovana. Drug Tito je idol svakog Jugoslovena. On je iva legenda i nezamenjivi voa. Nema te sile, u vidu institucije ili linosti, koja bi mogla ita protiv Tita da uini. Titu preti opasnost od Dolanca kao lavu od mia, a pokuaj izmicanja stolice lii mi na pokuaj da se kamenom srui piramida.DIOGEN I ALEKSANDAROBOJE su me vrlo paljivo sluali. Posle ovih mojih rei Tito je blistao od zadovoljstva. Jovanki je bilo milo to sam Dolanca u odnosu na Tita minimizirao, ali nije bila zadovoljna to Dolanca nisam okarakterisao kao Titovog neprijatelja i to kao Titovog potencijalnog naslednika nisam imenovao nju, Jovanku Broz.Na kraju, kada s priom o Dolancu nije postigla svoj cilj, postavila je direktno, provokativno pitanje: - Vi, doktore, poznajete gotovo sve jugoslovenske rukovodioce. Ko bi, po vaem miljenju, mogao da zameni Tita. Kad kaem to, mislim na dalju budunost.- Drugarice Jovanka, ja o tome nisam razmiljao, a i ne elim da razmiljam - Da bih prekinuo neugodnu situaciju podigao sam au i rekao: - U zdravlje i za dug ivot naeg predsednika Tita, a o njegovom nasledniku razmiljaemo u 21. veku!Da ne bi senka Staneta Dolanca stalno lebdela iznad naeg stola, ispriao sam im anegdotu o Diogenu, poznatom grkom mudracu koji je i danju i nou nosio upaljen fenjer. Kad su ga pitali zato to radi, rekao je da trai oveka. Za Diogena se pria da je spavao u buretu. No, poenta je u neem drugom. Kad je Aleksandar Makedonski osvojio grad u kome je iveo Diogen, eleo je da vidi tog uvenog mudraca. Diogena je naao na ulici kako sedi naslonjen na zid kue i suna se. Aleksandar mu je priao i zapitao ga da li je on taj slavni Diogen, a ovaj mu je odgovorio: "Ja znam da sam Diogen, a da li sam mudrac, to drugi neka kau". "Ja sam Aleksandar Makedonski. Za mene si sigurno uo. Moja je mo tolika da mogu da ti uinim ta god eli", kazao je veliki vojskovoa. "elim da mi ne zaklanja sunce i da mi ne oduzima ono to su mi bogovi dali", kazao je Diogen Aleksandru.- Mislim da Dolaneva senka ne bi trebalo da bude iznad ovog stola i da nam oduzima ugodne trenutke i kvari ugodno praznino raspoloenje - rekao sam.- U pravu ste, doktore, rekao je Tito, smejui se. Ali, mi izgleda ne moemo bez defilea. Eto, umesto da priamo o neem drugom, pred nama stalno defiluju drugovi na elu sa drugom Dolancom. Naslednik po testamentuKARAOREVO, april 1975. godine. Tito i ja u prepodnevnoj etnji. Predsednik je bio izvanredno raspoloen. Fiziki se dobro oseao, a psihiki tonus mu je bio povien. Lepo vreme samo je popravljalo njegovo raspoloenje. U jednom trenutku zastao je i obratio mi se reima:- Drue doktore, nadam se da vam nee biti teko to u vas opteretiti jednim svojim porodinim problemom. Ne ekajui da bilo ta kaem, on je nervozno nastavio:- Vi ste sigurno u toku razgovora s drugaricom Jovankom zakljuili da se ona ne zadovoljava samo zvanjem i ulogom supruge predsednika republike. Njene ambicije su mnogo vee. Ona eli da ima neku znaajnu politiku i dravnu funkciju i duboko je nesrena to to do sada nije ostvarila. Trai od mene da joj to omoguim. Meni je nezgodno da proteiram svoju suprugu, pogotovo to znam da bi to nailo na vrlo nepovoljne reakcije, ne samo kod rukovodstva, nego i u narodu. Elena auesku, s kojom Jovanka voli da se uporeuje, izabrana je 1972. u CK KP Rumunije, a godinu dana kasnije u njegov Izvrni biro. Jovanki su neki drugovi bili obeali da e je na 10. kongresu SKJ predloiti za lana CK, ali obeanje nisu ispunili. To "izdajstvo" vrlo teko je podnela.- Poznato mi je kako je reagovala - kazao sam. - Nije im ostala duna. Nazvala ih je najrunijim imenima. - Kako vi to znate? - iznenadio se Tito. - Dobri lekari, u koje neskromno ubrajam i sebe, najbolje su obaveteni ljudi. Verovatno, drue predsednie, znate da meu mojim pacijentima ima mnogo istaknutih dravnih i politikih rukovodilaca. Kad god sam u mogunosti ja im rado pruam svoje usluge, a oni meni svoju zahvalnost i poverenje. Da bih ilustrovao svoju tvrdnju da se nita ne moe sakriti, spomenuo sam Titu bajku "U cara Trojana kozje ui". Na to mi je on rekao:- Tano, nijedna tajna ne moe se zakopati u zemlju. I ja imam jedan problem o kome dosad nikome nisam nita govorio. Vi ete biti prvi kome u to rei.TAJNA JOSIPA BROZAPOSLE ovih rei on je zastao, osvrnuo se unazad i pogledao ka pratnji, koja je takoe zastala. Rastojanje izmeu nas i pratnje bilo je oko 15 metara. Tito me je pogledao pravo u oi i kazao: - U najveem poverenju rei u vam da Jovanka eli da postane ef drave, odnosno da me nasledi na mestu predsednika SFRJ i mestu predsednika SKJ. To kod nje vie nije samo elja nego i vrsta namera, pri emu ona nastoji da ostvari sve potrebne uslove koji e joj to omoguiti. Ona, kao to sam vam ve rekao, insistira da dobije visoku politiku ili dravniku funkciju. Pored toga, insistira i na mom politikom testamentu, kojim bi ja nju odredio za svog naslednika kao linost koja je jedino sposobna da nastavi moju politiku. Pri tom, ona zaboravlja da smo mi ustavna zemlja i da funkcija predsednika drave nije nasledna nego izborna. Ona smatra da sam ja svemogu i da joj to mogu da obezbedim.- Moram vam rei - nastavio je Tito - i to da ona moje mesto eli samo posle moje smrti ili u sluaju da se meni neto dogodi. Sloiete se da su njene ideje apsurdne i iracionalne i kao takve zabrinjavajue. Reeno medicinskim renikom ove ideje su bolesne, pa prema tome bolesna je i osoba koja ih izraava. Jovanka se mora leiti. Vaa pomo, drue doktore, moe mi biti od velike koristi. Moramo razraditi plan koji e kompleksno obuhvatiti ovaj problem. Dok mi je Tito poveravao svoju tajnu, ja nisam hteo nijednim gestom da pokaem da mi je ta problematika dobro poznata. Glumio sam iznenaenog oveka. Kad je on zavrio govor, ja sam uzviknuo: - Neverovatno! Da li je to mogue?!- Neverovatno - rekao je Tito - ali je ipak mogue. Eto vidite kakve sve probleme ja treba da reavam. Ja sam se najsrdanije zahvalio na poverenju koje mi je Tito ukazao i rekao da u ono to mi je kazao uvati kao najveu tajnu.Nastavili smo etnju, a Tito je rekao:- Jovanka je bolesnik koga treba leiti. Znam da e leenje biti teko, ali se mora pokuati. Pri tom se mora paziti da se ne povredi njena linost. Poznato vam je da je ona vrlo sujetna. Problemu se mora pristupiti s vie aspekata. S jedne strane, treba je razuveriti u onome to je zamislila i objasniti da se njene ideje ne mogu realizovati. S druge strane, potrebno je izvriti sublimaciju njenih ideja i ponuditi joj neku primamljivu drutvenu funkciju koja e joj omoguiti vlast, publicitet i popularnost. Ja imam neke ideje, pa bih hteo da ih zajedno razmotrimo i da delujemo u istom pravcu. Ta druga forma njenog angaovanja po mom miljenju trebalo bi da bude u sferi humanitarnih delatnosti. Mislim da bi bilo najbolje da se ukljui u rad Crvenog krsta Jugoslavije, kao njegova predsednica. ta vi mislite o tome?- Potpuno se slaem sa vama - rekao sam. - Crveni krst je najvea i najjaa humanitarna organizacija. Kao predsednica Crvenog krsta Jugoslavije, Jovanka bi bila angaovana na reavanju humanitarnih problema ne samo kod nas nego i u svetu. Njen rad u zemlji i inostranstvu bio bi umnogome olakan injenicom da je vaa supruga. Ona ne bi nastupala samo kao predsednica naeg Crvenog krsta, ve i kao supruga predsednika Jugoslavije, uvenog antifaistikog voe i svetskog lidera. Jedina nezgoda bila bi njeno dugo odsustvovanje od kue. - Stvarno? Vi to ozbiljno mislite.- Ne da mislim, nego sam u to siguran.POLITIKA ILI NITAOVE moje rei ostavile su na Tita jak utisak. Stari lisac je u tome video i linu korist. Jovankino odsustvo bi mu dobro dolo. Imao bi vie line slobode i mira. Duinu trajanja masae niko mu za vreme Jovankinog odsustva ne bi ograniavao, a i njegov odnos prema fizioterapeutkinji van medicinskih prostorija bio bi slobodniji. A mogao bi da mu doe u posetu i neko od lanova njegove porodice kojima je Jovanka strogo zabranila svaki pristup. Iz razmiljanja me je trgao Tito reima:- Zamislite kakav e znaaj imati ta njena funkcija u zemlji? - Veliki - odgovorio sam. - Pored prve dame, ona e biti i "dobra vila".- Mislim da je ovo najbolje reenje - rekao je Tito. - Ostali su, meutim, jo neki vani detalji koje moramo precizirati - Jedan od njih je, na koji nain da saoptimo Jovanki odluku. Ja sam s Jovankom ve razgovarao o potrebi njenog humanitarnog angaovanja i o njegovom znaaju. Smatram da bi bilo dobro da joj vi, doktore, saoptite sadraj naeg dananjeg razgovora i utiete na nju da prihvati funkciju predsednika Crvenog krsta. Jovanka je u ratu bila bolniarka i upravnik bolnice. Pokuajte da igrate na tu kartu. - Prihvatam da drugarici Jovanki saoptim sadraj naeg razgovora, ali joj moram rei pravu istinu da je ideja da ona bude predsednica Crvenog krsta Jugoslavije potekla od vas, a da je ja svesrdno podravam.- Dobro, uradite kako najbolje znate, ali nemojte se previe oduevljavati. Ja dobro poznajem Jovanku, zbog ega mislim da e njen otpor ovoj naoj nameri biti veliki. Siguran sam da ona vie voli da se bavi politikom nego humanitarnim radom. Sutradan, u veernjim asovima, kada me je Jovanka pozvala na razgovor, ja sam, ulazei u salu, jo sa vrata rekao:- Drugarice Jovanka, drug Tito je predloio da vi budete predsednik Crvenog krsta Jugoslavije. Ja vam na tome srdano estitam.Ona me je otro pogledala i ljutito odgovorila:- ta vi to govorite, drue doktore? Kakve veze ja imam sa Crvenim krstom? Ja sam ceo ivot posvetila politici, i za nju se smatram kvalifikovanom. Pored politike, koja je moja profesija i vokacija, moji hobiji su arhitektura i kulinarstvo. U tim disciplinama mogu da se snalazim. Za drugo smatram da nisam sposobna.Ja sam i dalje insistirao: - Ba zbog vaih politikih afiniteta. Predsednik smatra da bi u okviru humanitarne delatnosti funkcija predsednice Crvenog krsta za vas bilo najprihvatljivije reenje. Vaa popularnost i slava na toj funkciji bie mnogo vea nego da postanete predsednik republike.Ne dozvolivi da zavrim misao Jovaka je rekla:- Drue doktore, nemojte da pokuavate da me ubedite u privlanost onoga to ne elim. Ako elite da mi pomognete da ostvarim ono to je moje ivotno opredeljenje, uinite to. Kako ne shvatate da sam ja politiar. Zar ste zaboravili moje politike zasluge o kojima sam vam priala. Treba li da vas na njih podsetim? amar pun mrnje i besaU KNJIZI "Jovanka Broz Titova suvladarka", dr Aleksandar Matunovi detaljno opisuje dramu koja se branom paru Broz dogodila u Kolombu za vreme samita nesvrstanih. Tenzije izazvane prisustvom i ponaanjem maserke Darijane Grbi toliko su narasle da se prepirka suprunika izrodila u fiziki obraun.U Kolombo, pie dr Matunovi, stigli smo 13. avgusta 1976. godine. Tito na ovaj skup nije iao samo kao uesnik nego i kao jedan od domaina, jer je samo zahvaljujui ogromnoj materijalnoj pomoi Jugoslavije ovaj samit mogao biti odran. Jugoslovenska delegacija odsela je u hotelu "Interkontinental". Tito je imao smetaj u najboljem i najveem apartmanu na osmom spratu, gde je bila i njegova ua pratnja koju su sainjavali lini lekari, ordonansi, sekretar i fizioterapeutkinja Darijana Grbi. Tito nije bio zadovoljan smetajem. Po njegovom miljenju, apartman je bio mali i nefunkcionalan, a posebno nije bio pogodan za obavljanje masae. Maserka Darijana morala je i pri dolasku i pri odlasku sa masae da proe kroz dnevni boravak apartmana i da se sretne sa Jovankom. Tog 13. avgusta, oko ponoi, hitno su me pozvali u Titov apartman. Kad sam stigao zatekao sam usplahirenu i uplakanu Jovanku. - ta se desilo? - rekao sam plaei se da nije dolo do onog najgoreg. - Ne plaite se! iv je i zdrav - rekla je Jovanka - briui maramicom suze. A zatim je dodala: - ta se desilo neka vam on kae, ako ga nije sramota.Ne ekajui njeno objanjenje uao sam u Titovu spavau sobu. Tito je leao u krevetu. Bio je zajapuren u licu i tee je disao. - Kako se oseate, drue predsednie? - brino sam upitao. - Koje tegobe imate? - Oseam se loe posle svega to se desilo - rekao je Tito. - Jovanka je pogrdnim reima izbacila fizioterapeutkinju Darijanu. Rekla je da nee da dozvoli da maserka prekorai prag njene sobe i da e napraviti skandal.PRELAZAK NA BROD PREDSEDNIKA sam detaljno pregledao. Pored znakova psihike uzbuenosti, puls mu je bio lako ubrzan a pritisak neto povien. Poto je ovo sve bilo posledica jakog uzbuenja dao sam mu tablete za smirenje. Rekao sam da je potrebno da se dobro ispava i odmori, jer nezavisno od ovog incidenta, i put do Kolomba bio je dug i zamoran. Pre nego to sam izaao iz sobe, Tito mi se obratio reima:- Vidite, doktore, ta mi ona prireuje. Kako ja mogu da budem koncentrisan i da uspeno obavljam poslove koji se od mene oekuju? Ona je ak htela da se fiziki obrauna sa Darijanom. Ja sam morao da se postavim izmeu njih da bih zatito Darijanu.Pogledao sam prema stolu za masau, koji je bio smeten u Titovoj spavaoj sobi, i rekao: - Moramo nai bolje reenje.Na to je Tito odgovorio: - Boljeg reenja u ovom apartmanu nema. Sutra idemo na "Galeb". Jo veeras javite admiralu Viloviu da emo se sutra pre podne preseliti na brod. Recite efu kabineta, drugu Milutinoviu, da domainima objasni da sam navikao na uslove i ivota i rada na brodu i da u se na njemu bolje oseati. A vama moram rei da prilikom izbora smetaja niste imali sve elemente u vidu. Znali ste kako Jovanka reaguje na masau i u tom pogledu morali ste nai bolje reenje. - Mogu vam, drue predsednie, rei da sam sve imao u vidu. Ljude iz nae prethodnice izriito sam upozorio da bi za va smetaj najbolje odgovarala vila sa vie odvojenih prostorija. Oni su me po povratku izvestili da nijedna od ponuenih vila nije odgovarala za va smetaj. Sve su bile prilino zaputene. ak i vila predsednice Sirimavo Bandaranaike, koju je ona htela vama da ustupi, bila je neuslovna. Predsedniku sam zatim poeleo laku no. Rekao sam da ukoliko se ne bude dobro oseao, moe u svako doba noi da me pozove. Moja spavaa soba nalazila se odmah pored njegovog apartmana. Kad sam zatvorio vrata i uao u dnevnu sobu u susret mi je pola Jovanka. - Kako je Tito? - upitala je oima punim suza. - Prilino uznemireno - rekao sam. - I ima razloga da bude uznemiren. I ja sam jako uznemirena - rekla je. - Moda bi vam trebalo neto za umirenje - rekao sam. - Drug Tito mi je kazao uzrok vae svae. - Za smirenje mi ne treba nita - rekla je Jovanka. - Kad bih za svaku sekiraciju koliko ih imam pila tablete trebalo bi da ih imam tonu godinje. Ako, doktore, nemate drugih obaveza, i ako niste umorni, ja bih vas zamolila da malo razgovaramo. Razgovor nekada bolje oveka smiri nego bilo kakva tableta.LEKAR BRANI TITA PONUDILA me je piem. Ja sam uzeo samo kiselu vodu, poto je i meni od uzbuenja grlo bilo suvo. - Kaete, doktore, da vam je Tito rekao uzrok nae svae. A da li vam je kazao da me je pri tom oamario?- Ne, drugarice Jovanka, to mi nije rekao. - Sigurno da vam to nije rekao, jer to ne moe da mu slui na ast. Nastala je mala pauze. Jovanka je maramicom obrisala suze. - Zamislite, drue doktore, on me je oamario! Nije to bio obian amar. U tom amaru bili su sva njegova mrnja i jed. Zamislite da me udari zbog maserke koja nije dostojna ni da mi ime spomene.Ponovo je obrisala suze i rekla:- Da li iko normalan moe da shvati da ovek svoju suprugu oamari zbog jedne protuve. Da bih je malo smirio pokuao sam da incident relativizujem:- Verujem da drug Tito nije svestan da je to uinio. Moda se to sluajno desilo kad vas je razdvajao, a ako je bio stvarno amar, to je bilo pranjenje akumuliranog afekta.- ta vam je doktore? Zar vam ja liim na osobu koja moe da dozvoli takva pranjenja, pa i kad je Tito u pitanju?- Drugarice Jovanka, ja ne znam stvarno ta da vam kaem da bih vas smirio i da bih vas ubedio da ovaj incident ne treba da shvatite tako tragino. Ako oekujete da vam kaem da je drug Tito uradio veeras veliki zloin, to vam ne mogu rei zato to tako ne mislim. Slaem se da nije trebalo to da uradi, ali mislim da i vi morate da pazite na svoje ponaanje. Ravnopravnost ene i mukarca znai uzajamno potovanje i uvaavanje, a ne neogranieno pravo ena. Koliko je meni poznato, vi u okviru samita treba da odrite predavanje o poloaju ena u nesvrstanim zemljama, zbog toga bi trebalo sve ovo da zaboravite i da se koncentriete na pripremu predavanja.- Posle onoga to se desilo ne mislim ni da ga odrim! - rekla je Jovanka. - O kakvoj ravnopravnosti jugoslovenske ene ja treba da govorim kad tu ravnopravnost nemam ni u vlastitoj kui. - Ne bih se sloio s vama, drugarice Jovanka. Meni su odnosi izmeu vas i Tita vrlo dobro poznati. O njima smo dugo razgovarali dolazei u Kolombo. Ne bi trebalo da ovaj neprijatan dogaaj na te odnose ima bilo kakav uticaj. Vi zaista treba da odrite to predavanje. To e biti ne samo vaa afirmacija nego afirmacija i Tita i nae zemlje. - Vi, doktore, preko svega lako prelazite, jer nije vaa koa u pitanju. Rekla bih da niste veliki potovalac ena kao linosti. - Moram vam rei da greite, drugarice Jovanka. Ja sam prihvatio ravnopravnost jugoslovenskih ena kao veliku tekovinu nae revolucije i srean sam zbog toga. Poto je naglasila da je moje rei i moje prisustvo smiruju, Jovanka je rekla: - elim, doktore, da ovaj dogaaj iskoristim kao povod za jedan ozbiljan razgovor s vama. Pretpostavljam da je i vama kao i meni jasna sutina ovog amara i ta se iza njega krije.- Drago mi je ako vam je razgovor sa mnom stvarno bio od koristi - rekao sam. - Ali, dozvolite da najpre pogledam kako je predsednik, pa emo razgovor nastaviti. Polako sam otvorio vrata od Titove spavae sobe i video da mirno spava.Vratio sam se u dnevnu sobu i zamolio za au viskija. Jovanka je ve delovala smireno. Zapalila je cigaretu i rekla: - U ivotu me dosad niko nije oamario. Eto doivela sam da me oamari moj suprug zbog jedne maserke. Da li vi, drue doktore, moete shvatiti koliko mi je to teko palo. Fiziki bol nita nije prema psihikom. Kad me je oamario, ja sam videla ogromnu mrnju u njegovim oima, mrnju koja se odnosila na mene.Maserka opasna po ivotI JA sam, kao i Jovanka, bio siguran da je amar, koji joj je Tito udario u Kolombu, bio znak dublje emotivne veze izmeu Tita i maserke Darijane Grbi. To ubeenje zadrao sam za sebe, a Jovanku sam nastojao da ubedim da je Titu do Darijane stalo samo zbog toga to ona odlino obavlja svoj posao.- Drue doktore, nata ja vama liim - rekla je Jovanka. - Kome vi to priate? Vi sigurno ne znate ta je enski instinkt. Eto, maserka postaje meni suparnica u mojoj vlastitoj kui. U to, prosto, ne mogu da verujem! - Ne treba ni da verujete! - rekao sam. - A u sebi sam pomislio: Jovanku je vlast potpuno izmenila. Ona veruje samo u ono to njoj odgovara. Ona nee da veruje ni u oigledne stvari. Ona ne zna ili se pravi da ne zna da vladari i ugledne linosti najee varaju svoje supruge sa njihovim prijateljicama, dvorskim damama, guvernantama, domaicama kue, bedinerkama... Jovanka je, verovatno, mislila da e ova njena "nedoumica" na mene provokativno delovati i da u joj ja potvrditi Titovo neverstvo, da bi ona sa mojim miljenjem sutradan izala pred predsednika i rekla: "Tito, i doktor Matunovi smatra da si me ti oamario da bi odbranio svoju ljubavnicu Darijanu Grbi."Ne smem ni da pretpostavim kako bi Tito na ove njene rei reagovao i u kakvoj bih se ja situaciji naao. Moda bih ja i naseo na ovu Jovankinu provokaciju da je nisam dobro poznavao. Oekivao sam da Jovanka odgovori na moju izreenu konstataciju, ali poto to nije uinila, rekao sam: - Mislim da je najbolje da sve ovo zaboravimo i da nastojimo da nita od onoga to se dogodilo ne izae iz ove sobe.- Lako je vama, drue doktore, to rei! Ne radi se o vaoj koi. Zar ja mogu da dozvolim da se pred mojim oima deavaju takve stvari i da preko toga prelazim. Svi smo mi krivi za ovo. Vi niste hteli da mi pomognete da oteram maserku kad sam ja od vas to traila. Ne kaem da Tito nije najvei krivac. Znam da je on slab kad su u pitanju mlade ene. Zbog toga sam ja mislila da dovedemo stariju, ozbiljnu enu koja e masirati i njega i mene. Ona bi bila pod mojom kontrolom. Ovako ni vi ni ja ne znamo ta se deava iza zakljuanih vrata. U stvari, sada znamo. Ovo je najbolji dokaz. Jo se nismo ni raspakovali, a Tito je legao da se masira. Nijedan dan ne moe bez masae, bolje rei bez maserke - rekla je Jovanka, a zatim zaigrala na poslednju kartu:OPROTAJ SVE REAVA- TO treba da vam neto znai, drue doktore! Vi zaboravljate koliko godina on ima. Verujem da masaa njemu koristi, ali maserke mogu da mu tete. On ne sme da se uzbuuje. Uzbuenja te vrste za njega mogu biti opasna. Zar ja vama, lekaru, treba da na to skreem panju. Ako se Titu neto desi, vi ete biti odgovorni! - Drugarice Jovanka, va status kao supruge i njegovog najblieg saradnika, po mom dubokom uverenju, nije ugroen. Ovo to se desilo nipoto ne sme uticati na odnos izmeu vas i Tita. Pogotovo ne u ovoj situaciji kad vas dvoje na politikom planu imate velike obaveze. Prvo to sutra treba da uradite to je da Titu kaete da ste amar shvatili kao njegov nekontrolisani i nesvestan postupak i da mu zbog toga opratate. Morate mu isto tako naglasiti da amar nije nita promenio niti moe promeniti u vaim oseanjima prema njemu.Ne dozvolivi mi da zavrim misao, Jovanka je upitala:- Zar stvarno mislite da ja preko ovoga treba da preem? Da se pravim da ne znam za odnos Tita i Darijane i da me on ne pogaa? - Da, drugarice Jovanka, ja ne vidim bolje reenje u ovoj situaciji, pogotovo to amar za mene nema ono znaenje koje mu vi pridajete. Vi, po mom miljenju, ne samo da treba ve i morate to da uradite!- Ne znam, drue doktore, da li u moi. - Vi ste jaka linost, sigurno ete uspeti - rekao sam. Zatim sam ustao i poeleo joj laku no. - Treba da se dobro ispavate i odmorite - rekao sam. - Niko ne sme na vama da primeti zabrinutost i neraspoloenje.Sutradan smo preli na brod "Galeb", koji je bio usidren u jednoj luci koja je bila u neposrednoj blizini grada. Na brodu su uslovi za rad i stanovanje bili povoljniji nego u apartmanu hotela "Interkontinental". Pored velikog salona, radne sobe i nekoliko spavaih soba, na brodu je bilo vie drugih prostorija u delu predvienom za smetaj efa drave. Jedna do njih bila je namenjena masai. Ta prostorija je imala poseban ulaz i nije bila u vezi sa dnevnim boravkom i salonima, tako da se Jovanka nije susretala sa maserkom Darijanom. Posle sukoba Tita i Jovanke u hotelu "Interkontinental" u Kolombu, zbog fizioterapeutkinje Darijane, Tito je imao lake tegobe koje su se manifestovale poremeajem sranog ritma. Posle ordinirane terapije i dvodnevnog odmora, njegovo se stanje u potpunosti oporavilo. Tito je mogao da obavlja svoje protokolom predviene aktivnosti, izmeu ostalog, da odri govor koji se oekivao sa velikim interesovanjem. Tito je govorio vie od jednog asa i na njemu se nisu mogli primetiti tragovi zamora, a zatim je prisustvovao ekspozeima nekolicine najistaknutijih uesnika samita. Potom se sreo sa velikim brojem efova drava i vlada i sa njima vodio politike razgovore u brodskim salonima "Galeba".Smatrali smo da e najvee optereenje za predsednika predstavljati oprotajna poseta svih uesnika samita, koja je trebalo da se odri na zavretku konferencije. Poto je bilo veoma toplo i sparno vreme, mislili smo da Tito moe, u prostorijama koje su klimatizovane, da prima u oprotajnu posetu efove drava i vlada nesvrstanih zemalja, s tim da poseta ne traje vie od pet minuta i da prilikom doeka i ispraaja gosta Tito ne izlazi iz prostorije.Upoznavi se sa ovim predlogom, Tito je zahtevao da u salon dou svi lanovi delegacije, Jovanka, ef kabineta i ef protokola. Postavilo se pitanje ko e od lanova delegacije, u ime Tita, sa efovima protokola doekivati goste na palubi broda, i ko e ih posle posete ispraati. Nastala je tiina. Nijedan lan delegacije nije nita predloio, a Tito je utao. Da bih prekinuo neprijatnu situaciju, rekao sam:- Drue predsednie, predlaem da to bude drugarica Jovanka, a da joj pomae ef protokola i ef kabineta. Tito je na to odgovorio: - Ako se drugovi slau, ja nemam nita protiv.VLAST KAO DROGADRUGOVI su se sloili, mada sam oseao da im se predlog nije mnogo dopao. U njihovim pogledima proitao sam pitanje: Ko ste vi da se meate u poslove drave i partije i poslove protokola? Otkuda vam, doktore, tolika smelost? Da bih prekinuo tiinu koja je nastala, Tito se sa osmehom obratio meni:- Vi niste samo dobar doktor, nego i dobar diplomata.Posle ovih njegovih rei drugovi su poeli da hvale moje ideje, a Dolanc je naglasio da je ona izvanredna, jer ovim unosimo neto originalno u diplomatski protokol.Jovanka je utala pognute glave. U jednom momentu me je pogledala. Prvi put sam u njenom pogledu osetio toplinu i zahvalnost. Naglaavam prvi put, jer sam esto nastojao da joj kao prijatelj pomognem, ali ona to nije htela ili nije mogla da shvati. Mislim da su ovo bili najsreniji trenuci u ivotu Jovanke Broz. Ona je bila prezadovoljna i blistala je od sree. Ako je ikada u snovima ili na javi zamiljala sebe kao vladarku, danas je to stvarno i bila. Doekujui strane dravnike, ona je to radila sa mnogo smisla i takta. Svakoga je toplo pozdravila i sa njenim poznatim osmehom uvela u kabinet predsednika, gde je prisustvovala razgovorima. Posle razgovora gosta bi otpratila do izlaska sa broda. Ispraaj je, takoe, bio srdaan, ali odmeren i korektan, pri emu je ona bila puna sebe i do kraja prijema nisu je naputali dobra volja, arm i ljubaznost.Sa strane sam posmatrao odvijanje posete i Jovankino ponaanje. Ona je bila druga osoba. I pored svoje gojaznosti kao da nije dodirivala palubu broda, ve lebdela iznad nje. Na njenom zaarenom licu mogle su se primetiti plemenitost i ushienost. Okrenuo sam se admiralu Viloviu koji je stajao pored mene i rekao:- Dananje ponaanje drugarice Jovanke potvrda je moje teze da su vlast i slava najjae droge. Danas je drugarica Jovanka u stanju najjae drogiranosti.Admiral Viloti se nasmejao i primetio:- ta e se desiti sutra kad doe do znakova apstinencije? - Mi emo nastradati - naalio se dr Kori, koji je stajao sa nama. eka me sudbina ijang ingJEDNE veeri krajem oktobra 1976. godine, oko 21 as, zazvonio je telefon u mojoj sobi. S druge strane ice bio je deurni ordonans. Rekao je da me drugarica Jovanka oekuje u enskom salonu. Kada sam uao u salon zatekao sam Jovanku tunu, neraspoloenu i uplakanu.- Sedite, drue doktore - rekla je jedva ujnim glasom. - Znam da je kasno, ali sam morala da vas pozovem. Psiholoki se vrlo loe oseam, to moete videti po mom izgledu i mojim reakcijama. uli ste kakvu je sudbinu doivela supruga Mao Cedunga. Nju su uhapsili. Bolja sudbina ni mene ne oekuje. Zvala sam vas da se sa vama posavetujem ta treba uraditi da se to i meni ne bi dogodilo posle Titove smrti.Poto sam zauzeo mesto u fotelji, Jovanka je otpoela svoj dugaki monolog:- Vama je sigurno poznato da je ijang ing bila ne samo supruga Mao Cedunga, nego i njegov najblii i najodaniji politiki saradnik. Mao je u nju imao neogranieno poverenje. Njegove misli i ideje ona je bezrezervno prihvatala i sa grupom svojih sledbenika pretvarala u dela. Zamislite, molim vas, kakav razliit kraj i tretman imaju dva najblia saradnika. Dok Mao Cedunga sahranjuju uz najvee dravne poasti kao velikog vou kineske revolucije, njegovu suprugu ijang ing, koja mu je bila najblii saradnik, proglaavaju voom "etvorolane bande", hapse je i osuuju kao najveeg kriminalca koji je poinio najgnusnija dela. - Ja sam u slinoj situaciji kao supruga Mao Cedunga - jadala se Jovanka. - Mene mnogi ne vole zbog moje otvorenosti, principijelnosti, istinoljubivosti, zbog mojih moralnih naela i doslednog istrajavanja na njima. Mnogi me ne vole, jer sam im otvoreno u oi rekla sve to mislim o njima, a onima koji su to zasluili znala sam uputiti i teke i neprijatne rei. Zabuante, neradnike i prevarante, organski nisam podnosila, zbog ega sam prema njima bila nemilosrdna i bez imalo sentimentalnosti udaljavala ih sa posla.STRAH OD OSVETE- MNOGI mi, drue doktore, zavide na lepom ivotu - nastavila je Jovanka. - Oni ne znaju kako je gorak hleb koji jedem. Ne znaju kako je teko biti javna linost koja nema svog privatnog ivota. Mnogi ne vole ni Tita. Kad to kaem, ne mislim na narod. Mislim na mnoge rukovodioce i njegove nazovi prijatelje, koji jedva ekaju da on umre. Pogotovo su nestrpljivi pretendenti na njegovo mesto - Kardelj, Dolanc i Ljubii. Muka mi je kada na njih pomislim. Kad Tito umre, sva mrnja prema njemu bie usmerena prema meni. Mnogi e biti sreni i zadovoljni da ponosnu i gordu Jovanku vide ponienu i oblaenu. Ima sigurno i takvih koji ele da me vide iza reetaka.- Ja sam, doktore, potpuno usamljena ena koja nema pravih i iskrenih prijatelja. Meni u kuu, osim moje sestre Nade, niko drugi i ne dolazi. Osim Tita, ja nemam nikog drugog s kim bih mogla da porazgovaram i razmenim miljenje. I kad mi je najtee, ja se nemam kome poaliti. Svi moji nazovi prijatelji izdali su me kada su mi bili najpotrebniji. Verovatno su uli da mi je bilo obeano da u na Desetom kongresu SKJ biti izabrana u CK. Predlog je trebalo da potekne od Dugonjia, Dolanca, Bakaria i Kardelja. Oni to nisu uradili, ve su me obmanuli. Uplaili su se da im Jovanka ne zauzme "Titov presto". Da bi ispravili svoju greku, Kardelj i Bakari su predloili Titu da me odlikuje visokim jugoslovenskih odlikovanjem zbog brige koju pokazujem prema njemu kao suprugu.- Zamislite ta su ti podlaci smislili. Hoe da me odlikuju za ono to je svaka brina supruga duna da radi, a ne za stvarni doprinos koji sam dala kao Titova glavna saradnica i kreator mnogih njegovih najznaajnijih poteza. Odlikovanje je trebalo da mi preda Bakari na doeku Nove 1976. godine u Zagrebu, ali sam to odlikovanje ja odbila da primim. Vidite kakvi su to ljudi. Ove e me hijene rastrgnuti posle Titove smrti. ta da uradim da bih se zatitila? Tito nije vean. On je star ovek. Njemu se svakog dana moe neto desiti. Zvala sam vas da o ovome problemu porazgovaramo i da se posavetujem sa vama.Sluajui s panjom Jovankinu ispovest, rekao sam:- Stvarno ne vidim nikakav razlog za vau bojazan da ete posle Titove smrti biti ugroeni. Ono to e vam najtee pasti posle tog gubitka i zbog ega ete dugo biti nesreni, to je promena vaeg drutvenog statusa, odnosno gubitka moi i vlasti. Znam mnoge rukovodioce koji su posle silaska s vlasti godinama bili u krizi. Shvatam da e vam biti vrlo teko da se posle toliko godina vladavine naviknete na ivot obine graanke.VLAST JAA OD LJUBAVIZATIM sam rekao:- to se tie straha od neke osvete onih kojima ste neto naao uinili, da ne kaem teu re, mislim da za to nema nikakve bojazni. Mentalitet naih ljudi je takav da njih interesuje samo osoba koja je na vlasti. Ali im sie s vlasti - prestaje da bude interesantna. Takva osoba brzo odlazi u zaborav. Ona doivljava politiku, socioloku i istorijsku smrt.- Toga sam i ja potpuno svesna, drue doktore. To me moda najvie i pogaa. Postavlja se pitanje ta preduzeti da do toga ne doe.- Ostati na bilo kom poloaju i imati bilo kakvu vlast - rekao sam pomalo u ali, iako sam to vrlo ozbiljno mislio.- Na koje poloaje mislite? - radoznalo je upitala Jovanka.- To u vam rei kada budete uli pravu istinu o ijang ing.- Drue doktore, u krajnjoj liniji, prava istina o ijang ing moda i nije bitna. Sada razgovaramo o meni i mojoj budunosti. ijang ing sam navela kao primer odbaene i nezatiene ene. - Drugarice Jovanka, prava istina o ijang ing vrlo je bitna. Ona je bila suvladar svoga supruga, ali suvladar bez zvaninih funkcija, dobijenih od dravnih institucija ili partijskog aparata. Njeno suvladarstvo, kao i vae, vezano je za sudbinu vaih supruga, njihovu volju i njihovo trajanje. To ste shvatili i vi i ona, ali vam je odnos prema tom problemu razliit. Vi elite da obezbedite vlast posle Titove smrti, dok je ijang ing to elela da uradi za Maova ivota. Ona je uz pomo Lin Bijaoa, komandanta kineske armije, pokuala da izvri dravni udar i da tom prilikom likvidira svoga supruga i sama preuzme svu vlast. Pokuaj nije uspeo, a ona je kao zaverenik ostala neotkrivena. Drugi nasilni pokuaj da preuzme vlast ijang ing je preduzela desetak dana posle Maove smrti, ali ni likvidacija naslednika Mao Cedunga Hua Guofenga nije uspela. Poto su njene namere otkrivene, ona je sa svoja tri glavna saradnika uhapena i kao "etvorolana banda" osuena. Moju priu o ijang ing zavrio sam reima: - Ona je izuzetno cenila i volela svoga supruga Mao Cedunga. Pokuaj njegove likvidacije sa njene strane nije bio motivisan mrnjom i netrpeljivou, nego blagovremenim obezbeenjem line vlasti koju je volela i koja je za nju vie znaila i od njenog supruga.Moje izlaganje Jovanka je vrlo paljivo sluala. Bila je duboko zamiljena. Moda se i ona u sebi preispitivala da li vie voli vlast ili Tita. Za Tita sam bio siguran da vlast vie voli nego Jovanku, a za Jovanku sam to mogao samo da pretpostavim.- Poto insistirate da ujem pravu istinu o ijang ing, ja u vas rado sasluati - rekla je Jovanka otpivi gutljaj viskija. To sam i ja uradio, jer sam oseao da su mi usta suva. - Kineska kulturna revolucija smatra se najveim masovnim terorom u istoriji oveanstva - rekao sam. - Njen idejni tvorac bio je Mao Cedung, a operativni izvrilac ijang ing. Po svojim nedelima ona spada u najmranije i najstranije enske likove u ljudskoj istoriji. Smatram da nema nikakvog opravdanja da sebe uporeujete sa njom. ak i kad je u pitanju vlast i odnos prema njoj, vas dve se u potpunosti razlikujete.Jedna dua dva telaDOK sam ja govorio o ijang ing, supruzi Mao Cedunga i njenoj sudbini, Jovanka me je paljivo sluala. Kad sam rekao da se njih dve bitno razlikuju, Jovankino raspoloenje se poelo popravljati. Na njenim usnama pojavio se osmeh.- Rekli ste, drue doktore, da ja nemam bitne slinosti sa ijang ing, to je tano kada se odnosi na zla dela koja je ona uinila u Kini. Meutim, kada je u pitanju politika i dravniki poslovi, ja nisam samo supruga predsednika republike, ve njegov najznaajniji saradnik. Ja nisam samo izvrilac i prenosilac njegovih misli i ideja, ve, kao formirana politika linost, i njegov najznaajniji saradnik u kreiranju politike i dravnikih aktivnosti. Kao takva sigurno da zasluujem odgovarajui respekt. Zatim je nastavila:- Verovatno znate da je Tito 1962. godine, na plenumu Izvrnog komiteta CK SKJ, ostao u manjini zbog ega je najavio podnoenje svoje ostavke. Ja sam bila ta koja to nije dozvolila. Rankovi i Gonjak takoe su bili protiv Titove ostavke, ali njihova podrka bila je mlaka. Ja ne krijem da sam bila protiv Titove odluke da Rankovia postavi za potpredsednika Republike. Ne krijem ni to da sam bila za Rankovievu smenu, i da sam u tome moda odigrala i glavnu ulogu. I na to sam ponosna, jer je Rankovi sa svojim pulenima eleo da smeni Tita i da u Jugoslaviji zavede diktaturu.Poto ja nisam komentarisao ove njene rei, ona me je upitala:- Da li, drue doktore, znate ko je raistio sa hrvatskim nacionalizmom i srpskim liberalima? - To zna i nepismen seljak, a vi pitate da li ja znam - rekao sam pomalo uvreeno. - Znam zato vas pitam, i molim da mi direktno odgovorite. - Drug Tito, drugarice Jovanka - odgovorio sam. - Znala sam da ete to odgovoriti i zato sam vam postavila direktno pitanje. Moram vas razoarati i rei da ste u zabludi. To nije uradio Josip Broz, nego Jovanka Broz. - Verujem da ste mu vi u tome pomagali - rekao sam.Ljutito me je prekinula:- Ne pomagala, ve odigrala glavnu ulogu!- Da li vi znate ko je tvorac nesvrstane politike?- Vi meni postavljate tako udna pitanja, kao da sam ja mali okica.VLAST, SAMO VLAST- DALEKO od toga da vas potcenjujem, doktore. Ja vas uvaavam i znam da elite da znate istinu. A to vi ne znate pravu istinu, kao ni drugi Jugosloveni, to je delo politikih poltrona koji sve zasluge ele da pripiu Josipu Brozu, a ne idejnom tvorcu koji se zove Jovanka Broz. Jovanka je tu politiku osmislila, a Tito je tu samo realizator. - Ako je to tako, a verujem da je tako kada vi to kategoriki tvrdite, ja vam iskreno estitam. U svetu nije redak sluaj da su supruge inspirisale velike ljude za velika dela.- Vi ili neete ili ne moete da shvatite ono to ja vama govorim. Nisam ja njega inspirisala, nego je on inspirisao mene. Znate, mi smo jedno vreme bili dva tela jedna dua, dok se nisu umeali drugi. Nai ideali bili su uzajamna ljubav i odanost. I dok drugi, kao auesku, svoje supruge favorizuju, Tito moju politiku i dravniku linost sputava. Ne vidim razloge zbog kojih ja ne bih mogla da zauzmem neku znaajnu funkciju u partijskom aparatu ili dravnim organima. Mislim da niko ne moe nastaviti Titovu politiku bolje od mene, poto smo tu politiku zajedno osmiljavali i sprovodili. - Kad smo govorili o sluaju ijang ing, ja sam vam rekao da je za vas, drugarice Jovanka, posle Titove smrti vano da ostanete na nekom poloaju. Sada je vreme da se ostvari ne bilo kakav poloaj, ve dobar, siguran i dugoroan. Nekada smo vam Tito i ja predlagali da budete predsednik Crvenog krsta Jugoslavije, ali vi ste to odbili.Nedozvolivi mi da zavrim misao, ona me je prekinula reima:- S vama se u svemu slaem, ali funkcije koje mi predlaete ne mogu da prihvatim. Ja sam, drue doktore, politiar i meni treba politika funkcija. Da bih do znaajne politike funkcije dola, najznaajniji korak koji treba da napravim je izbor za lana CK SKJ. Uskoro e XI kongres i to je poslednja prilika koju ne smem da propustim. Vi u tome moete mnogo da mi pomognete. Ako izuzmemo Dolanca, o kome ne elim da govorim, vi poznajete veliki broj jugoslovenskih rukovodilaca od kojih su mnogi vai pacijenti i prijatelji. Ja sam zapazila da je va odnos sa nekim od njih vrlo srdaan, sa Miniem, Dugonjiem, Pozdercem, Milatoviem, arkoviem, Doronjskim... Vi treba da im ukaete na moje dravnike i politike zasluge i da ih zamolite da me oni predloe za lana CK. Moete im slobodno rei da je Tito saglasan sa tim, ali je njemu nezgodno da on bude taj koji e biti inicijator. - Drugarice Jovanka, na mene sigurno moete raunati ako Tito bude na vaoj strani. Vie sam nego siguran da vas navedeni drugovi nee izneveriti. Samo to sam izgovorio poslednju re, na vratima salona pojavio se Tito. Umorno je seo u fotelju, rekavi da je sve do sada radio u kabinetu i da bi mu dobro prijalo jedno pie. Ja sam izaao i pozvao ordonansa koji je dobro znao ta Tito najradnije pije. Ordonans je doneo flau "ivas regala" i tri ae. Tito je sebi nasuo eljenu koliinu i rekao:- Vas dvoje sipajte koliko elite.U NEOBRANOM GROUOBRAAJUI se pr