Regnum PLANTAE (Carstvo BILJAKA)

Niže biljke - Tallophyta Razdeo Cyanophyta (Cyanobacteria) – modrozelene alge/bakterijeRazdeo Chlorophyta – zelene algeRazdeo Phaeophyta – mrke alge

Razdeo Rhodophyta – crvene algeRazdeo Pyrrophyta – vatrene algeRazdeo Xanthophyta – žutozelene algeRazdeo Chrysophyta – zlatne algeRazdeo Bacillariophyta – silikatne algeRazdeo Euglenophyta – euglenofitaRazdeo Charophyta – pršljenčice

Više biljke - Cormophyta Razdeo Bryophyta MahovineRazdeo Equisetophyta RastavićiRazdeo Polypodipohyta PapratiRazdeo Pinophyta GolosemeniceRazdeo Magnoliophyta Skrivenosemenice

B.Lakušić - Alge

ALGE

B.Lakušić - Alge

VEGETATIVNO TELO ALGI JE TALUS

JednoćelijskoKolonijalno

Acelularno (sifonalno) - jednoćelijsko, višejedarnoVišećelijsko

Najprimitivnije alge nemaju ćelijski zid - gimnoplasti, neke alge imaju elastičan sloj pelikulu ili čvrst omotač teku,

dok veliki broj algi imaju ćelijski zid

Hloroplasti različitih oblika – zvezdasti, mrežasti, spiralni...

PigmentiHlorofil a, b, c, d

Karotenoidi (karotini I ksantofili) - kod svih algi Fikobilini - modrozelene, crvene i neke vatrene

B.Lakušić - Alge

Ishrana algi – autotrofna, miksotrofna i heterotrofna

Razmnožavanje – vegetativno, bespolno – sporama i polno

Rasprostranjenje – Vodeni ekosistemi, ima ih i na kopnu

fitoplankton, fitobentos, epifitne alge

Neke alge žive u simbiozi sa gljivama, višim biljkama ili životinjma

B.Lakušić - Alge

Razdeo CYANOPHYTA - modrozelene alge hlorofil a, fikobilin

Prvi fotoautotrofni organizmi na Zemlji

PROKARIOTSKI ORGANIZMI (CYANOBACTERIA) Jednoćelijski ili kolonijalni oblici

Osnovna supstanca ćelijskog zida je murein, kao kod ćelijskog zida gram-negativnih bakterija.

Protoplast diferenciran na hromatoplazmu I centroplazmu

Retko prisutne vakuole sa ćelijskim sokom, ali javljaju se gasne vakuole sa azotom

Rezervna materija je glikoproteid

AzotofiksatoriB.Lakušić - Alge

Razdeo CYANOPHYTA - modrozelene alge

Chrococcus sp. - jednoćelijska alga

B.Lakušić - Alge

Nostoc sp., kolonijalna končasta alga

B.Lakušić - Alge

heterocista

Arthrospira spp., spirulina končasta kolonijalna modrozelena alga U suvoj masi sadrži 70 % proteina, 2-3 % lipida, vitamine B1, B2, B3, B6, B9, C..,

gaji se

B.Lakušić - Alge

Oscilatoria sp.,končasta kolonijalna modrozelena alga

B.Lakušić - Alge

Cyanophyte - Anabena spp., Microcystis spp.formiraju ” vodeni cvet”

Sekundarni metaboliti modrozelenih algi su cijanotoksini

B.Lakušić - Alge

Chlamydomonas sp. - jednoćelijska alga

Razdeo CHLOROPHYTA - Zelene alge, hlorofil a,b

B.Lakušić - Alge

Closterium sp., jednoćelijska alga

B.Lakušić - Alge

Scenedesmus spp., kolonijalna alga

B.Lakušić - Alge

Acetabularia spp., sifonalna alga

B.Lakušić - Alge

Pandorina sp., kolonijalna zelena alga

B.Lakušić - Alge

Višećelijske končaste zelene algeSpirogyra spp., Zygnema spp.

B.Lakušić - Alge

Cladophora sp. višećelijska končasta alga,

živi i u slatkim i u slanim vodama

B.Lakušić - Alge

Ulva lactuca je višećelijska listolika zelena alga i na talusu je moguće razlikovati rizoid, kauloid i filoid

B.Lakušić - Alge

Caulerpa taxifolia, poreklom iz Indijskog okeanaOtrovne materije koje luči smrtonosno deluju na druge alge i

manje morske organizme

Razdeo PHAEOPHYTA - mrke alge, hlorofil a, c,stanovnici mora

Plastidi - feoplasti sadrže hlorofil a,c, fukoksantin i karotenoide

Specifična supstanca ćelijskog zida je algin ili alginska kiselina

Rezervne materije su: alkohol manit, polisaharid laminarin i ulje

Najpoznatije vrste su iz rodova Sargassum, Laminaria i Fucus

B.Lakušić - Alge

Talus

Filoidi

Rizoid

Kauloid

Vazdušni mehur

B.Lakušić - Alge

Fucus vesiculosus, bračić, raste u zoni plime i oseke

izvor vitamina A, B, C, E, kalijuma i joda

B.Lakušić - Alge

U Japanu se od različitih vrsta roda Laminaria (L. japonica), pripremaju prehrambeni proizvodi poznati pod nazivom kombu, koji sadrže veliku količinu Mg.

B.Lakušić - Alge

Sargassum fusiforme (syn. Hizikia fusiformis)

Bogata proteinima, Fe, Ca, vitaminima A, B1, B12,

sadrži veliku količinu alginske kiseline.

B.Lakušić - Alge

Plantaže algi

Alginati i alginske kiseline su polisaharidni kompleksi koji se koriste u ishrani, farmaciji... Osnovni sastojak je alginska kiselina ali sadrže i jod, kalcijum, natrijum, magnezijum, fosfor, gvožđe i silicijum.

Derivati alginata se upotrebljavaju u proizvodnji sladoleda, pudinga i sireva...

Neke alge gajene u kulturi imaju 10 puta više proteina nego u pšenici, 3 puta više nego u govedini i 30 do 35 puta više nego u krompiru.

Sadrže i glicine, lipide i osnovne aminokiseline.

B.Lakušić - Alge

Razdeo XANTOPHYTA - žutozelene alge, hlorofil a,e

većina živi u slatkim čistim vodama

Botrydium sp. alga sifonalne građe

B.Lakušić - Alge

Razdeo CHRYSOPHYTA - zlatne alge, hlorofil a,e

u slatkim i slanim vodama

kolonijalna alga

B.Lakušić - Alge

Razdeo BACILLARIOPHYTA - silikatne alge, hlorofil a,c

B.Lakušić - Alge

Razdeo RHODOPHYTA - crvene alge, hlorofil a,duglavnom u morima

Razdeo PYRROPHYTA - vatrene alge, hlorofil a,cu slatkim i slanim vodama, optimum u tropskim morima

Razdeo EUGLENOPHYTA - euglene, hlorofil a,buglavnom u malim stajaćim, toplim slatkim vodama

Razdeo CHAROPHYTA - pršljenčice, hlorofil a,bbentosne alge pretežno slatkih voda, izgledom podsećaju na rastaviće

B.Lakušić - Alge

ULOGA I ZNAČAJ ALGI

1. Primarni producenti organske materije i kiseonika u vodeni sredinama – naročito značajan fitoplankton, dok je fitobentos manje značajan za ishranu vodenih organizama

2. Biološko čišćenje zagađenih voda, alge koriste CO2 koji se oslobađa u procesu trulenja i obogaćiju vodu kiseonikom, naročito značajne alge dna i epifite

3. Alge kao biološki indikatori stepena zagađenosti voda

4. Privredni značaj algi

- Alge se koriste za dobijanje đubriva – krupne mrke alge ili pršljenčice

- Alge su izvor mineralnih soli, kalijumovih, natrijumovih i azotnih

- Alge se koriste u ishrani, sadrže najviše ugljenih hidrata, manje proteina a najmanje masti, puno vitamina – A,B,C, D...

- Algin ili alginska kiselina iz mrkih algi se koristi u kozmetičkoj industriji

- Iz pepela pojedinih mrkih algi (Laminaria sp.) se dobija jod

B.Lakušić - Alge

Polisaharid agar – agar se dobija iz pojedinih predstavnika crvenih algi

Rhodophyta - Gelidium sp. Gracilaria sp.

B.Lakušić - Alge

4. Alge producenti toksičnih supstanci - endotoksini (alkaloidi), u spoljašnju sredinu dospevaju tek nakon uginuća alge

- U slatkim vodama najčešće modrozelene, a nekad i zelene alge

- U slanim vodama uglavnom vatrene

- U stajaćim zlatne alge

B.Lakušić - Alge