1.novembar 2016. godine

ALO! IZRAČUNAO Evo kolike će vam biti plate i

penzije posle povećanja

Premijer Aleksandar Vučić juče je najavio povećanje penzija i plata u javnom sekturu. Alo! je izračunao na

koliko povećanje mogu da računaju građani Srbije.

Plate u javnom sektoru biće povećane za pet do sedam odsto, penzioneri za nekoliko nedelja mogu da

računaju na jednokratnu pomoć od 5.000 ili 6.000 dinara, a od 1. januara i na povećanje penzija od 1,5 ili 1,7

odsto, najavio je premijer Aleksandar Vučić.

Sektor primanja u septembru nakon povećanja rast

obrazovanje 43.833 46.462-46.901 2.629-3.068

kultura 43.833 46.024 2.191

zdravstvo i soc.rad 42.023 44.124 2.101

pravosuđe 49.911 52.406 2.495

vojni službenici 39.549 41.526 1.977

policija 45.000 47.250 2.250

penzije 23.456 23.807-23.854 351-398

u dinarima

Da najavljeno povećanje primanja zaposlenih u javnom sektoru i penzionera neće imati negativne efekte na

budžet, ocenjuje ekonomista Miladin Kovačević.

- Stvoren je fiskalni prostor za povećanje jer je postignuta ušteda u odnosu na plan možda i veća od 80

milijardi dinara na nivou države. Ta ušteda će do kraja godine biti još i veća - objašnjava Kovačević.

Ekonomista Ljubomir Madžar napominje da povećanje ovih primanja i dobre i loše strane.

- Ovo povećanje je dobro za vlast jer su dobili popularnost za male pare za koje pritom ne mogu da oštete

budžet, a loše je zato što otvaraju apetite na način na koji oni ne mogu biti zadovoljeni - napominje Madžar.

Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je dobro što su prosvetnim i zdravstvenim radnicima povećane

plate.

- Znamo da nam sve više odlaze lekari te je dobro što su im plate povećane. Bilo bi dobro da je i veće

povećanje, ali verovatno se više nije moglo. Povećanje penzija je samo za 1,5 do 1,7 odsto, što neće

doprineti povećanju standarda, pogotovo imajući u vidu rast cena struje, kao i mnogih elementarnih

proizvoda - napominje on.

Podsetimo, plate u javnom sektoru i penzije umanjene su u novembru 2014.

Primanja iznad 25.000 su umanjena za 10 odsto, pa povećana januara ove godine. Uvećanje od četiri odsto

dobili su zaposleni u osnovnim i srednjim školama, a u socijalnoj zaštiti i zdravstvu povišica je bila tri odsto.

Dva odsto otišlo je policiji i Vojsci, a sve penzije su uvećane za 1,25 procenata.

Najava smena direktora gubitaša, šta im se stavlja

na dušu?

Srebrnina - ili nešto sasvim drugačije? Veliki državni gubitaši u boljoj su situaciji nego ranije, ali su rezultati

slabiji nego što je očekivala Vlada. Premijer Aleksandar Vučić juče je najavio da će zbog toga gotovo svi

direktori biti smenjeni do nove godine. Na koga je mislio i šta im se stavlja na dušu?

Previsoke investicije, visoki operativni i

materijalni troškovi, između ostalog to im

predsednik vlade stavlja na teret. Više od toga,

što, kako kaže, nisu objavljivali prave podatke.

"Na sebe sam ljut. I ne znam šta bih sebi uradio

što nisam to proveravao svakog meseca. Što

sam verovao brojnim ljudima koji su me lagali i

koji su mi slali lažne izveštaje", rekao je Vučić.

Ko je dostavljao podatke premijer nije objasnio,

kao ni o čemi je sve lažno bio obaveštavan.

Podaci o poslovanju su, pak, javno objavljeni. Vučić je iz grupe kontaminiranih preduzeća izdvojio

nekoliko, a akcenat je bio na tri.

MSK koji je u 2015. završio za gubitkom od 2,2 milijarde dinara, Azotara koja je u minusu 1,6 milijardi i

Petrohemija sa manjkom od 1,4 milijarde.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da nije iznenađen optužbama premijera.

"To je izgleda u prirodi ljudi da šminkaju stvarnost odnosno da prikazuju rezultate boljim nego što jesu.

Naravno, ne bih hteo da branim premijera, ali mi ponekad smeta kad on sve mora da dotakne svojom rukom

i sve da vidi. Očigledno da nije uspeo da oformi ekipu koja može da iskontroliše sve te procese", smatra

Savić.

Optužena preduzeća nisu se oglašavala tim povodom. Iz Azotare je za N1 rečeno samo da je Vučić pogrešno

informisan, i da će narednih dana da se obrate javnosti.

Ekonomista Milan Kovačević podseća da je više od samih direktora problem to što ih Vlada postavlja. U

sadašnjem sistemu, kaže, ne može se ni očekivati da takvim firmama rukovode vrhunski kadrovi.

"Nisu samo ova tri koja su na jednom rubu gde bi trebalo izmeriti da li mogu da opstanu ili ih treba

likvidirati. Ono što se sad radi je da se nateraju poverioci da pretvore to u kapital. To je samo pogoršavanje

stanja, to nije kretanje ka boljem. Postojanje velikog broja ovakvih preduzeća otežava poslovanje uspešnim

na tržištu", smatra Kovačević.

U kvarljivo nasleđe pemijer je uračunao i druge gigante, poput Železare, koja je dobila novog vlasnika iz

Kine, ali i RTB Bor, za koji se Vlada nada da će naći vlasnika i obećava da zbog značaja za istok Srbije,

neće pustiti da ode pod led.

Obezbeđen novac za otpremnine

TEHNOLOŠKI VIŠAK: Niško pogrebno

preduzeće otpušta 58 radnika

Javno komunalno preduzeće "Gorica" Niš koje se bavi pogrebnim uslugama, moraće do kraja godine da broj

zaposlenih smanji sa sadašnjih 188 na 130, rekao je na sednici Veća grada Niša načelnik Uprave za

komunalne delatnosti Miodrag Brešković.

On je podsetio da je iz budžeta grada "Gorici" odobreno 40 miliona dinara za isplatu otpremina radnicima

koji će biti proglašeni za tehnološki višak.

Brešković je rekao da će se sa smanjivanjem broja zaposlenih u "Gorici" početi nakon što rukovodstvo ;

preduzeća napravi prihvatljiv plan racionalizacije.

"Oni su već napravili jedan plan racionalizacije ali njime nismo bili zadovoljni ni mi u upravi, ni resorno

zaduženi većnik", rekao je Brešković i dodao da je struktura zaposlenih po tom planu bila "malo više

službenička".

Prema njegovim rečima, grad je zatražio od "Gorice" da napravi sistematizaciju radnih mesta prema kojoj će

u firmi ostati manje zaposlenih na mestima službenika.

Osnovice za penziju manje za one koji sami

uplaćuju doprinose

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da su za građane koji sami

plaćaju doprinose za penziju od novembra osnovice niže za 0,87 odsto i da će se kretati u rasponu od

5.773.04 do 82.473.30 dinara mesečno.

Do toga je došlo zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu i važiće za naredni kvartal,

od novembra 2016. do januara 2017.

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme, podseća se

u saopštenju.

Sindikati penzionera: Jednokratna pomoć

nezakonita

Uduženje sindikata penzionera Srbije (USPS) i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije

(USPVLS) ocenili su da je nezakonita isplata jednokratne pomoći svim penzionerima, da je ponižavajuće

povećanje penzija od januara iduće godibe za jedan do dva odsto

Predsednik USPS Mihajlo Radović rekao je da članovi tog udruženja traže da im se pre svega vrati iznos

kojim im je oduziman od penzija svakog meseca u protekle dve godine.

USPS, kako je istakao Radović, neće odustati od protesta koji je za sutra zakazan, bez obzira na "obećanja

premijera Aleksandara Vučića o jednokratnoj isplati i povišici".

"Ne da nismo zadovoljni obećanom jednokratnom pomoći svim penzionerima i povećanjem od janura za

jedan-dva odsto nego smatramo da premijer Aleksandar Vučić nema pravo da daje pare iz PIO fonda kao

socijalnu pomoć. Takva vrsta podrške najugroženijima se može davati samo iz budžeta. Vlast je od PIO

fonda napravila rezervni budžet i daje koliko misli da treba", rekao je Radović.

On je dodao da je nezapaženo prošlo i ukidanje 13. penzije koju su dobijali penzioneri sa najnižim

primanjima, do 20.000 dinara.

"Priključili su PIO fondu penzioni fond zemljoradnika, dele socijalu i tako upropaštavaju fond koji bi možda

bez toga i mogao da normalnije funkcioniše. Vlast ima četiri člana u Upravnom odboru, podržavila ga je i

može da radi šta hoće", ocenio je Radović.

"Umanjene penzije za 10-22 posto, sada rastu za 1-2 posto"

Predsednik USVLS Jovan Tamburić smatra da je najava o povećanju penzija od januara svođenje penzija na

socijalnu kategoriju.

"Umanjili su nam penzije od deset do 22 odsto, a sada govore o rastu od jedan-dva odsto", rekao je

Tamburić.

On je kazao da svi građani koji primaju penzije koje su niže od minimalne potrošačke korpe od 36.000

dinara zaslužuju da od države dobiju pomoć.

"U Srbiji su sve institucije urušene i o svemu odlučuje jedan čovek, pa tako i o penzijama. Čujemo da nam

dobro ide i da u budžetu ima višak od 52 milijarde dinara. Kako nijedna reforma nije urađena, a ni suzbijena

siva ekonomija taj novac ušteđen je tako što je nama zakinuto. Ne znam kako ministri ne znaju koliko

budžet dotira PIO fond, jedni kažu sa 60, a drugi sa oko 37 odsto", rekao je Tamburić.

On je kazao da su "Vučićeva obećanja deo predizboirne kampanje u kojoj vlast hoće da potkupi deo

glasača".

Savez penzionera Srbije danas je ocenio da će jednokratna pomoć doprineti poboljšanju materijalnog

položaja pezionera koji su "imali razumevanja za odluke Vlade u situaciji kada je trebalo uspostaviti

finansijsku stabilnost u državi".

To udruženje očekuje da se što pre utvrdi trajanje zakona kojim su umanjene penzije jer je to od

"opredeljujućeg značaja za penzinere".

Лек за кризу није само штедња већ и потрошња

– Лек за кризу није само штедња већ и потрошња – изјавио је за „Дневник” председник Уније

послодаваца Србије Небојша Атанацковић.Он је нагласио да је сигурно да је већа потрошња један од

начина како би се у Србији могао подстаћи привредни раст, а опоравку може да допринесе и реални

сектор, али да држава треба да настави да побољшава пословни амбијент.

– Постоји неколико теорија о томе на који начин подстаћи привредни развој, а једна од њих је и

повећање потрошње – рекао је Атанацковић.

Он је, поводом најаве премијера Александра Вучића да ће Влада, уместо штедње, у наредном

периоду бити усмерена на раст и потрошњу, изразио очекивање да ће Влада наставити да подржава

предузетништво.

– Приватни сектор код нас је врло жилав и људи

су предузимљиви, али је неопходно да држава

више уради на побољшању привредног

амбијента. Влада је 2016. прогласила за Годину

предузетништва и надам се да ће помоћ

предузетницима бити настављена у следећих

неколико година – навео је Атанацковић.Он је

нагласио да се зато мора више урадити у пракси и

растеретити привреда у много чему.

Говорећи о фискалним наметима, Атанацковић је

истакао да су они такви да привредник не зна шта

га очекује наредне године или шта ће га снаћи

можда већ истог месеца.Председник УПС-а је

напоменуо да су привредници под притиском увођења неких система и правила из ЕУ који тамо нису

скупи, али нашим предузетницима представљају велики проблем.

– Лако је увести напредан систем ако то радимо, на пример, у Норвешкој, али је то велики проблем

ако га уводимо у Србији. Онда чак и нека релативно скромна цена представља велики проблем ако

нема помоћи државе – објаснио је Атанацковић.Он је скренуо пажњу на чињеницу да је Србија

раније имала покушаје повећавања потрошње, али и значајну инфлацију, од чега су највећу корист

имали трговци и увозници, као и произвођачи иностране робе.

Атанацковић је додао да нам је тржиште релативно „танко” у домаћој роби.

Он је навео да смо, у сваком случају, као народ по менталитету много ближи потрошњи него штедњи

и да би модел развоја кроз повећану потрошњу био пријемчивији код нас него код Немаца или

других сличних нација.– Фокус Владе Србије у наредном периоду треба да буде на инвестицијама,

извозу и расту приватне потрошње, уколико жели да с политике штедње пређе на политику раста,

коју је недавно најавио премијер – истиче председник Савеза економиста Србије Александар

Влаховић.

Он је указао на то да је бруто друштвени производ прошле године углавном био вођен инвестицијама

и делимично извозом, и да та трајекторија мора да се настави.– То је нешто чега би требало да се

држи Влада Србије, да постепено уводи повећање приватне потрошње, а тек онда јавне, као

подстицаја расту БДП-а – рекао је Влаховић за Танјуг .

Он је објаснио да је то неопходно јер још нису завршене стурктурне реформе, нити су до краја

отклоњене све препреке за пословање, а што би свакако позитивно утицало на смањење ризика за

инвестирање и на повећање укупних инвестиција.– Влада у наредном периоду мора да заврши посао

и на структурним реформама, на реструктурирању јавних предузећа и повећању ефикасности јавне

администрације – подвукао је Влаховић.

Премијер Александар Вучић је најавио да је с ММФ-ом постигнут договор да плате за просвету,

здравство, Војску, полицију, културне установе буду повећане од пет до седам одсто, док ће свих око

1.780.000 пензионера у Србији у овој години моћи да рачунају на једнократну помоћ од 5.000 до

6.000 динара.

Трајно повећање најстарији грађани би могли очекивати у 2017. години.

Економски и психолошки

Професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин указао је на то да повећање плата и

пензија представља и одговор на економску кризу јер се, растом примања, отвара простор да

привредни раст, који се до сада заснивао на инвестицијама и извозу, буде базиран и на потрошњи

становништва.

Он указује и на психолошки фактор повећања:

– Ту се појављује и један психолошки фактор јер сви воле позитиван тренд, па су и очекивања још

позитивнија – каже Ђуричин, и истиче да позитиван тренд позитивно утиче и на очекивања

инвеститора.

NSZ sprovodi od 1. novembra Anketu poslodavaca

2016.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) saopštila je danas da će od 1. novembra sprovoditi istraživanje

kojim će biti obuhvaćeno oko 5.000 poslodavaca u Srbiji iz svih oblasti rada.

Kako se navodi, "Anketa poslodavaca 2016" se sprovodi u cilju kontinuiranog praćenja potreba tržišta rada.

"Apelujemo na kompanije kojima ćemo se uskoro obratiti da učestvuju u ovom istraživanju i da u razgovoru

sa našim anketarima obezbede tražene podatke", piše u saopštenju. Dodaje se da je ovo istraživanje od

nacionalnog značaja i da je zato dragocena podrška predstavnika najbrojnijih asocijacija poslodavaca i

socijalnih partnera NSZ - a, a to su Privredna komora Srbije (PKS), Unija poslodavaca, kao i Asocijacija

malih i srednjih preduzeća, u smislu aktivacije, odnosno boljeg odziva njihovih članova.

PKS: Završena prva faza jedinstvenog sistema

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je završena prva faza izgradnje jedinstvenog komorskog

sistema Srbije.

Prva faza je završena potpisivanjem ugovora kojim se regulišu međusobna prava i obaveze između PKS-a,

Privredne komore Beograda i svih regionalnih privrednih komora.

Kako se navodi, PKS, Privredna komora Beograda i sve regionalne privredne komore potpisale su taj

ugovor koji je osnova za nastavak aktivnosti na izgradnji jedinstvenog komorskog sistema, u petak 28.

oktobra.

"U toku su aktivnosti na organizacionom i funkcionalnom povezivanju svih privrednih komora u sistema

koji će biti respektabilan partner državi u zakonodavnom postupku, pri donošenju mera ekonomske politike,

a istovremeno i kvalitetan servis i logistička podrška privrednicima u svakodnevnom poslovanju", piše na

sajtu PKS-a.

Kako se preko „fantomskih firmi“ izvlači novac i pljačkaju država i poverioci

Lažni računi za lažne kupovine

U 2015. i prvih devet meseci ove godine Poreska uprava otkrila je 314 fantomskih preduzeća za pranje novca i utaju

poreza. Šteta za državu prošle godine je bila 10 miliona evra. Ovo je zvanično, ono što je otkriveno. Kolike su stvarne

utaje, nema ni nezvaničnih ni zvaničnih procena

Poslednjih godina "fantomske firme” ušle su u centar

pažnje globalne javnosti, najviše otkrivanjem

"Panamskih papira”, podataka o "ofšor” kompanijama

otvorenim u Panami. I u Srbiji su dobro poznate

kompanije registrovane na egzotičnim ostrvima. Neke

od njih su vlasnici najvećih domaćih privatnih

kompanija, a prosečan građanin Srbije je u poslednjih

petnaestak godina verovatno prvi put čuo za

Devičanska ili Kajmanska ostrva čitajući u novinama o

najnovijim junacima privatizacije.

Ipak, "fantomske firme” ne dolaze samo sa ostrva, već

se uredno i po zakonu registruju i u srpskoj Agenciji za privredne registre sa minimalnim osnivačkim

kapitalom, po pravilu bez zaposlenih ili samo sa jednim zaposlenim. U 2015. godini tih preduzeća bez

zaposlenih bilo je 25.790 i činili su skoro 28 odsto svih privrednih društava. Naravno, nisu sve ove firme

fantomske, a većina je neaktivna, ali tu je i nemali broj firmi koje prave veliku štetu i državi i drugim,

regularnim preduzećima.

Fantomske firme služe za utaju poreza i pranje novca. Koriste se i da se u legalne tokove ubaci nelegalan

novac, ali i da se iz regularnih preduzeća izvuče gotovina. Takođe, jedna od njihovih namena je da se sakrije

identitet vlasnika i poreklo novca i na kraju koriste se za najrazličitije prevare.

Poreska uprava je u prošloj godini otkrila oko 230 fantomskih firmi, čijim je poslovanjem budžet oštećen za

gotovo 13,5 milijardi dinara (oko 10 miliona evra). Do kraja septembra ove godine otkrivena su još 84

"fantoma” ili "peračka” preduzeća.

Kako objašnjavaju u Poreskoj upravi, takva preduzeća izdaju lažne račune koje regularna preduzeća zavode

u svojim knjigama iako prodaje i kupovine dobara i usluga zapravo nije bilo. Na taj način poreski obveznici

protivzakonito koriste porez iskazan na računima kao prethodni porez, iako nije plaćen, a potom za toliko

umanjuju, odnosno izbegavaju plaćanje poreza na dodatu vrednost.

U sledećem koraku „fantom" preduzeće, nakon što je privredni subjekt prebacio novac na njegov poslovni

račun, podiže tu gotovinu i vraća je poreskom obvezniku koji tako dolazi do keš novca za isplate "na ruke”,

čime se dalje zaobilaze drugi porezi.

"Na ovaj način izvlači se gotov novac iz regularanih novčanih tokova, bez izmirenja pripadajućih poreskih

obaveza. Istovremeno, uspostavlja se veza između legalne ekonomije i one u ’sivoj’ zoni. Poreska policija

zbog utajenog poreza podnosi krivične prijave protiv odgovornih lica registrovanih privrednih subjekata,

kao i protiv tzv. fantomskih i peračkih preduzeća za pomaganje u izvršenju poreskog krivičnog dela.

Poreska uprava pokreće i inicijativu za privremeno oduzimanje PIB-a ovih preduzeća, što za posledicu ima

blokiranje računa kod poslovnih banaka”, stoji u pisanom odgovoru Poreske uprave.

U 2015. i 2016. godini, prema podacima Ministarstva pravde, na osnovu krivičnog dela poreske utaje

oduzeto je 17 stanova, 14 kuća i jedna benzinska pumpa sa perionicom i radnjom za popravku vozila. Kada

je u pitanju krivično delo pranje novca, u toku prošle i ove godine oduzeta su tri stana, pet kuća, jedan

magacin i 39 lokala.

Kako teče operacija

Ko bi bolje znao kako fukcioniše fantomska firma od knjigovođa koji poznaju sve rupe u sistemu i poreskim

zakonima. Tako Dragan Radović, vlasnik knjigovodstvene agencije Kvatro objašnjava, za „Novu

ekonomiju" jedan od načina za izvlačenje keša i utaju poreza preko „fantoma".

"Recimo da firma X, koja proizvodi pločaste materijale, na računu ima 10 miliona dinara i htela bi da ima

keš u rukama. Ona nalazi peračku firmu koja će joj izdati fakturu na šest miliona dinara, navodno za

isporuku iverice. Tih šest miliona se sastoji od pet miliona za robu i milion dinara za PDV. Za uplaćenih šest

miliona dinara firma X će odbiti PDV u svojoj firmi, a peraču će isplatiti proviziju od recimo pet odsto za

"uslugu” lažnog fakturisanja. Perač nakon uplate šest miliona dinara podiže gotovinu sa računa i vraća firmi

X 4,75 miliona dinara i fakturu sa otpremnicom da je isporučila tri šlepera iverice. Perač ne uplaćuje milion

dinara za PDV već to zadržava za sebe i uz onu proviziju od pet odsto (250.000 dinara) on u ovom poslu

uzima 1,25 miliona dinara. S obzirom na to da se radi o velikom iznosu perač mora obazrivo iz više puta u

manjim iznosima da podiže gotovinu iz banaka, kako ne bi upao u oči. Zato se perači ponašaju kao

menjačnica, oni rade sa primanjem žiralnog novca, ali i sa plaćanjem istog na račun”, objašnjava Radović.

Perači su često povezani sa proizvođačima građevinskog materijala, s obzirom na to da ova preduzeća imaju

puno gotovine u rukama, a veliki deo građevinske industrije je u sivoj ili crnoj zoni. Kako funkcioniše

sistem izvlačenja gotovine iz nekog takvog preduzeća koje ima gotovinu umesto iz banke?

Recimo da imamo firmu Y koja je veliki proizvođač crepa. Oni veći deo svoje proizvodnje prodaju na crno

u kešu. Kada im dođe vreme za isplatu plata, treba im žiralni novac i traže perača koji će im uplatiti recimo

šest miliona dinara, a kome će zauzvrat fakturisati crep. Tako peračka firma onih šest miliona dinara iz

prethodnog primera, koje joj je uplatila firma X, prosleđuje preduzeću Y, a to preduzeće peraču daje keš iz

svojih crnih fondova. Perač taj keš koristi da isplati firmu X. U ovom slučaju perač najčešće uzima provizije

i od firme X i od firme Y, mada s obzirom na to da su preduzeća sa kešom u rukama vredna i retka, ona

često dobijaju popust.

"Ovakve poslove rade vrlo ozbiljni perači i ne rade ih svaki dan jer bi brzo bili uhvaćeni. Rade ih mesečno

po nekoliko, firme X i Y papirološki su dobro pokrivene, vrlo ih je teško otkriti. Perač sve svoje obaveze

izmiruje na vreme, tako da poreznici ne mogu da primete ništa sumnjivo u svojoj evidenciji. Činjenično, na

terenu, da dođe kontrola kod perača, trenutno bi bio otkriven”, objašnjava Radović.

Šteta za budžet i za radnike

U ovim slučajevima prevarena je jedino država, odnosno poreski obveznici, jer nije plaćen PDV. Međutim,

kako ističe Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, to nije sve jer posle tom

gotovinom isplaćuju radnike na ruke, dok im preko računa uplaćuju minimalac sa pripadajućim porezima i

doprinosima.

"To je šteta za budžet, ali i za radnika koji će, kad ode u penziju, biti socijalni slučaj sa minimalnom

penzijom i opet će pasti na teret države. To je kancer koji potpuno razara ekonomsko tkivo”, upozorava

Savić.

U drugim slučajevima, kada se fantomske firme koriste za prevare, najveća šteta nastaje za te firme, a tek

sporedna utajom poreza.

Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, prema nekim anketama od 2008. do 2014.

godine prijavljeno je oko 19.000 prevara, a šteta je iznosila više od 200 miliona evra. Teško je proceniti

kolika je stvarna šteta i koliko još ima neprijavljenih slučajeva prevare.

Galeb grupa kao velika kompanija bila je više puta meta različitih prevara od strane fantomskih firmi.

Radoslav Veselinović, vlasnik Galeb grupe, ističe da se poslednjih desetak godina, od početka krize, mnogo

češće pojavljuju lažna preduzeća sa lažnim dokumentima i lažnim identitetom.

Jedan slučaj napada na ovu kompaniju desio se kada se neko upisao u APR sa falsifikovanim papirima kao

prokurista Galeb grupe i izdao menice kojima je blokirao firmu za 1,3 miliona evra.

"Mi smo slučajno videli da se neko nepoznat upisao u APR-u i reagovali da to ispravimo, ali nam je ubrzo

stiglo obaveštenje od jedne banke da ima dve naše menice, na 800.000 i na 500.000 evra. Uspeli smo da

dokažemo da se radi o prevari i sprečili smo krađu. Na kraju smo utvrdili da se radi o nekoj ženi sa

bugarskim pasošem koji je istekao pre tri godine. Napravili su sistem da čim bi iz banke bio prebačen novac,

automatski i bez ikakvog potpisa bi bio transferisan između nekoliko računa kako bi mu se zameo trag”,

ističe Veselinović za „Novu ekonomiju".

Drugi put, pre pet godina, jedna firma je uzela devet šlepera robe i nestala. Kako objašnjava prvi čovek

Galeb grupe, u početku su plaćali uredno, a kada su dobili robu na odloženo plaćanje na 90 dana, poručili su

robe za 200.000 evra i nestali.

"Policija je pronašla deo te robe, ali tužilaštvo nije htelo da je zapleni već je samo pokrenulo postupak. U

međuvremenu su rasprodali i taj ostatak i mi smo ostali bez ičega”, vajka se Veselinović.

Ali ni to nije sve. Pre četiri godine naišli su na firmu koja je kupila pravo preduzeće sa dobrom istorijom i

koja je u početku plaćala menicama.

"Onda su složili priču kako rade sa velikim sistemima i kako mogu da prodaju velike količine robe. Naš

komercijalista se zaleteo da realizuje prodaju i dao robu. Oni su nestali, a posle, kada smo ih tražili, videli

smo da su bili iznajmili neki prostor i samo se iselili”, kaže Veselinović, dodajući da takva roba završava na

buvljacima i prodajom na crno po ceni nižoj od tržišne, ne samo što se ne plaća PDV, već i zato što je

„nabavna cena" nula.

Veselinović ističe i da je ranije policija brže reagovala u ovakvim slučajevima. "Sada su nadležni tužioci i

policija, ništa ne sme bez njihovog naloga, a oni su zatrpani predmetima, tako da je ceo postupak spor”,

ukazuje on.

Neuspešna akcija „Šetač"

Uglavnom je u biznisu najteže robu prodati, ali u Srbiji se često dešava da je od prodaje teže robu naplatiti.

Preduzeća troše mnogo novca i vremena da provere sa kim posluju, a s druge strane zbog krize koja traje već

skoro deceniju svi očajnički žele da nađu kupca i upadaju u zamke prevaranata. Tim pre što je ovde

finansijska disciplina na niskom nivou i pored famoznog Zakona o rokovima plaćanja, koji nikada u

stvarnosti nije dao rezultata.

Fantome nije uspela da zaustavi ni akcija "Šetač” srpske policije iz 2010. i 2011. godine, kada je oko 500

preduzeća uhvaćeno da učestvuje u pranju novca. Tada je policija otvarala fantomska preduzeća koja su

izdavala lažne fakture i tako došla do dokaza o pranju novca teškom 450 miliona dinara, a desetine ljudi je

završilo u istražnom postupku.

Prema izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za 2015. godinu, struktura organizacije za poreske utaje

i pranje novca bi najpre imala izgled piramide. Piramidalna organizaciona struktura polazi od lidera (vođe

grupe) i spušta se ka licima koja su u lancu na nižim nivoima (osnivači fantomskih preduzeća,

komercijalisti, kuriri, vozači u tim preduzećima i saradnici).

Država i fantomi

Žrtve fantomskih firmi nisu samo privatna preduzeća, već i država. U već spominjanom izveštaju Uprave za

sprečavanje pranja novca napominje se da se fantomska preduzeća koriste i u slučajevima "kada je bilo

potrebno da se kroz proces javnih nabavki izvuče novac iz javnih preduzeća, gde se pojavljuju firme sa

izmišljenom biografijom koje preuzimaju poslove”.

Za ovo su kao stvoreni veliki infrastrukturni radovi koje finansira država, a u kombinaciji sa građevinskom

industrijom za koju se procenjuje da je oko 50 odsto u sivoj zoni, dobija se plodno tle za izvlačenje para.

Krajem 2014. godine ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je prilikom

predstavljanja belih i crnih lista građevinskih preduzeća istakla da je od 540 firmi na spisku 87 fantomskih,

odnosno bez ijednog zaposlenog.

"Zbog haosa u građevinarstvu napravljena je šteta državi od više milijardi dinara zbog dogovora u četiri

oka", rekla je ona tom prilikom.

Goran Rodić iz Privredne komore građevinske industrije ističe da je od 250 firmi koje rade na koridorima,

njih 125 bez ijednog zaposlenog, a promet se meri milionima evra.

"Firme preko tajkuna ili političkih uticaja dobijaju poslove, a onda ih delegiraju drugim firmama po niskoj

ceni. Za investitora to znači manji kvalitet i probijanje rokova, a za radnike da rade u lošim uslovima.

Investitor često kasni ili uopte ne postavi nadzor, pa onda može da radi svako šta hoće. To je sve stvar

investitora. Ali tamo gde se troši državni novac, mora se raditi po pravilima struke. Mora se proći

pretkvalifikacioni konkurs gde bi otpala takva preduzeća i gde bi se gledali svi uslovi, a ne samo najniža

cena”, napominje Rodić, dodajući da je bilo slučajeva kada firma dobije da radi 13 mostova, a "nema

kapaciteta da premosti potok”.

Profesor Ljubodrag Savić ističe da su tenderi i javne nabavke najelegantniji način da se stekne neopravdano

veliki novac. On podseća na čuvene anekse ugovora, koji su u građevini često znali da koštaju državu kao i

ceo originalni ugovor.

„Firme se pojavljuju na konkursu sa nerealno niskom cenom, a obećavaju kvalitet. Dobiju posao, a onda

ustanove da treba obaviti još neke nepredviđene radove, pa se piše aneks ugovora koji može biti vredan

skoro kao glavni ugovor, a pošto kod nas svi probijaju rokove, to se i ne primeti. Naravno, u toj igri ide

procenat onima koji su obezbedili posao. A često se radi o firmama sa samo jednim zaposlenim, koja nema

građevinsku operativu, mašine. Samo jedan menadžer koji sedi po kafanama sa političarima koji će da mu

obezbede posao. Ozbiljne firme u to ne ulaze, ali ove i nemaju nikakvu reputaciju koju bi izgubile. Oni samo

imaju interes da zarade veliki novac", ogorčen je Savić, dodajući da je tu država kriva jer njihovi ljudi

dolaze do takvih poslova.

S ovim se slaže i Rodić, ističući da se često radi o novokomponovanim firmama koje vode nepismeni ljudi

koji do poslova dolaze isključivo preko veze. Ima i drugih slučajeva, kada se raspisuju uslovi konkursa na

kome mogu da pobede samo strane firme koje prebace posao na domaćeg podizvođača, a one pokupe novac

i naplate reference.

Solarna milionska prevara

Pre tri, četiri godine u javnosti se pojavila vest da će u Srbiji biti napravljena najveća solarna elektrana na

svetu od čak 1.000 megavata, vredna 1,75 milijardi evra. Investitor je trebalo da bude investicioni fond

Securum Equity Partners, osnovan samo godinu-dve pre toga, sa sedištem na poznatom egzotičnom ostrvu

Kurakao, odakle potiče i poznato piće za koktele.

Ono što nije bilo poznato jeste ko su vlasnici novca koji je trebalo da bude uložen u gradnju solarnih

elektrana na čak 100 lokacija u Srbiji, na 3.000 hektara. Ništa od ovoga nije bilo sumnjivo predstavnicima

države, pa je prvo potpisan neobavezujući memorandum, a onda i ugovor po kome je država trebalo da

obezbedi infrastrukturu za ove lokacije. Već u avgustu 2013. godine, kada su rokovi počeli da ističu, ovaj

fond tvrdi da podnosi tužbu protiv Srbije za nadoknadu štete od 160 miliona evra.

Firma u Srbiji koju je ovaj fond osnovao zove se „Onegiga solar incubator" i registrovana je za trgovinu

električnom energijom. U 2013. godini imala je nula zaposlenih, osnivački kapital od oko 10.000 evra i

gubitak iznad visine kapitala od nešto manje od 20.000 evra. Za 2014. i 2015. godinu u APR nema

finansijskih izveštaja ovog preduzeća.

Naširoko se u medijima govorilo o tome kako je Srbija loše mesto za ulaganje i kako nije ispoštovan strani

investitor, a zapravo je bila na meti reketaša zaogrnutih u fantomske firme poreklom sa egzotičnih ostrva.

Iako su tvrdili da su podneli dve tužbe pred Međunarodnim sudom za poravnanje između investitora i

države, u bazama podataka ovih institucija ne postoji nijedna takva tužba.

U centru jednog od najvećih poslova u Beogradu i jedne od 24 sporne privatizacije, kupovine Luke Beograd,

takođe je fantomska firma. Kako je Savet za borbu protiv korupcije utvrdio, firma Worldfin u vreme

kupovine državnih akcija, kako je u njihovom izveštaju utvrđeno 2,5 puta ispod realne vrednosti, bila je

klasična fantomska firma bez kapitala, ili bilo kakvog drugog posla i ugovora pre toga. Ta fantomska firma

je samo formalno osnovana u Luksemburgu. Kako je nekadašnja predsednica Saveta Verica Barać u

intervjuu datom 2010. godine tvrdila, kada su ušli u kupovinu, nisu imali para čak ni za bankarsku garanciju,

a tek kada su nakon nekoliko meseci postali vlasnici akcija Luke podigli su kredit, jer su tek tada postali

kreditno sposobni.

Kako ističe ekonomista Danilo Šuković, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, šteta je što država

tu ne može ništa da uradi zbog slabih institucija i nedorađenih propisa.

„I oni propisi koji postoje i koji su dobri, ne sprovode se. Kada ti koji osnivaju fantomske firme dođu u

škripac, podmite koga treba i kao da ništa nije bilo. Slabost institucija čini da su ovolike zloupotrebe sa

fantomskim firmama moguće", zaključuje on.

Odjeci sedmodnevnog boravka premijera Aleksandra Vučića i ministara na jugu Srbije

Realna obećanja ili optimizam bez pokrića

Prema izveštaju Nacionalne koalicije za decentralizaciju, od 2000. godine 73,9 odsto stranih investicija

ušlo je u Beograd i Novi Sad, dok je svim devastiranim opštinama pripalo samo 0,43 odsto.

Ništa od obećanja ministra, radnici ogorčeni, izvestili su mediji početkom prošle sedmice, konstatujući da u

Niš nije došla operativna grupa Ministarstva privrede nadležna za rešavanje problema isplate zaostalih

zarada radnicima propalih niških društvenih firmi.

Podsećanja radi, ministar privrede Goran Knežević obećao je da će "operativci" stići 24. oktobra, sa

zadatkom da utvrdi tačan iznos potraživanja svakog radnika. Resorni gradski većnik Mihajlo Zdravković

izjavio je tim povodom, da je reč o minimalnom kašnjenja, da će grupa "ovih dana sigurno doći", pozivajući

radnike, koji godinama čekaju na isplatu, na "još samo malo strpljenja". Negativno reagovanje dela

zainteresovanih radnika, kao i građana, na ovakvo zakašnjenje prva je, javno iskazana, sumnja da će

obećanja predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i njegovog kabineta, data prilikom nedavnog

višednevnog radnog boravka u Nišu, biti ispunjena. Jedan od razloga za oprez leži u činjenici da su obećanja

premijera i drugih članova Vlade bila u toj meri optimistična da su više ličila na marketing, a manje na

realne najave čija je realizacija izvesna. Dodatni skepticizam izaziva i činjenica da su se građani Niša i juga

Srbije prethodnih godina, pa i decenija, naslušali brojnih političkih obećanja o "posebnoj brizi" centralne

vlasti za taj deo države, kao i o ravnomernom regionalnom razvoju.

- Da budem sasvim otvoren: davaćemo više za Niš nego što dajemo za Beograd. Dobićete mnogo, mnogo,

mnogo novca, jer hoćemo da ljudi u Nišu žive na jednako dobar način kao oni u Beogradu. Ali, Niš mora da

radi na sebi - ponovio je nekoliko puta Vučić za vreme boravka Vlade Srbije u Nišu. Usledila su i druga

obećanja o "boljem životu". Premijer i njegovi saradnici obećali su završetak izgradnje Koridora 10 i

gradnju Koridora 11, nove investicije i kargo prevoznike za niški aerodrom "Konstantin Veliki", izmeštanje

bezbednosno problematične železničke pruge koja "cepa" Niš na dva dela, završetak modernog Kliničkog

centra, nove investicije pet kompanija u Nišu i regionu koje će obezbediti radna mesta za 7.500 radnika,

proširenje kapaciteta nemačke kompanije Leoni i otvaranje pogona turskog Aster tekstila...

- Donosimo dve milijarde dinara, odnosno 17 miliona evra, koje je Vlada Srbije dodatno izdvojila za Niš i

druge gradove i opštine u pet okruga na jugu Srbije. Radićemo na tome da za ovaj deo zemlje obezbedimo

još novca kroz investicije i nova radna mesta. Od te dve milijarde, 300 miliona dinara smo izdvojili za

komunalno i drugo uređenje Niša, koje će lokalna vlast iskoristiti kako želi, kako bi dodatno porivukla

domaće, bugarske i ostale turiste. Niš nije samo regionalni centar u Srbiji, već i izuzetno važno čvorište

između Prištine, Sofije, Skoplja, Tirane. Svi putevi vode ka Nišu - rekao je predsednik Vlade.

Ovakve "velike reči" deo javnosti je "čitao" pre svega kao politički PR vlasti i jačanje pozicije premijera.

Neki su, pak, upozoravali da najavljene investicije ne izgledaju toliko dobro kao što su predstavljene.

Zanimljivo je, takođe, da je novac za velike projekte u najvećoj meri obezbeđen iz stranih kredita, dok je

otvaranje novih radnih mesta praćeno državnim subvencijama koje su čak i veće od same investicije.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović precizirali je da će radovi na

izgradnji Koridora 10 biti završen sledeće godine. Potvrdila je, takođe, da vrednost aktuelnih

infrastrukturnih projekata u oblasti transporta na tom Koridoru, iznosi četiri milijarde evra, a oko četiri

milijarde evra iznosi i vrednost "potencijalnih projekata", koji nisu precizirani. Ministarka Mihajlović je

kazala i da je država u aerodrom "Konstantin Veliki" u prethodne dve godine uložila četiri miliona evra, a

da će do 2019. uložiti dodatnih 5,5 miliona evra, ne precizirajući pritom izvore finansiranja. Rekla je i da će

izmeštanje teretnog saobraćaja na železničkoj pruzi u centru grada (posao vredan oko 80 miliona evra),

započeti 2018. godine. Premijer i ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavili su da će novi KC Niš, ka kojem

gravitira dva miliona potencijalnih pacijenata, biti završen do 31. marta sledeće godine. "Za izgradnju

zgrade ovog KC izdvojili smo oko 35 miliona evra, a što se opreme tiče prvo su mi rekli da je potrebno 10

do 12 miliona evra, a sad čujem da je potrebno 15 miliona, i Vlada Srbije će dati pare za to", obećao je

Vučić. Prema zvaničnim podacima, izgradnja novog KC Niš finansira se iz kredita Evropske investicione

banke (EIB) u iznosu od oko 32 miliona evra.

I sporazum koji će omogućiti otvaranje novog pogona Leonija u Nišu, koji inače u Srbiji posluje od 2009.

godine i već ima pogone u Prokuplju i Doljevcu, podrazumeva finansijsku podršku države. Kako je

saopšteno, na ime subvencija za Leoni, koji bi u Nišu trebalo da zaposli 2.200 radnika, iz budžeta je

izdvojen 31 milion evra, dok će ta kompanija uložiti 22 miliona evra. Polaganje kamena temeljca za "niški"

Leoni biće u decembru, a pogon će početi da radi u avgustu sledeće godine, najavio je premijer. I u

investiciji od devet miliona evra turske kompanije Aster tekstil, koja je u Nišu, za vreme radnog boravka

predstavnika vlasti, otvorila fabriku, država je učestvovala sa podsticajima od dva miliona evra. Kako je

najavljeno, u ovoj fabrici će raditi 300 ljudi, ali je planirano da se do 2018. zaposli više od 2.000 radnika.

Premijer je "zapretio" da će za šest meseci doći da vidi šta je od onoga što je dogovoreno - i realizovano.

Izvesno je, međutim, da će poučeni prethodnim, negativnim iskustvom "proveru" obaviti i građani, ili bar

deo njih. Ovo utoliko pre što je neispunjenih obećanja vlasti o ravnomernom regonalnom razvoju i

"posebnoj pažnji" države prema Nišu i jugu Srbije bilo sijaset. Investicije i životni standard u ovom delu

države, već decenijama unazad, zaostaju za Beogradom i severom zemlje, a taj jaz se ne smanjuje, naprotiv -

sve je veći. Od četiri najveća grada u Srbiji Niš je po ovim parametrima najsiromašniji. Situacija je još gora

u okolnim gradovima i opštinama. Od 40 opština koje je vlada svojim uredbama označila kao ekonomski

devastirane više od polovine nalazi se upravo na jugu Srbije. Prema analizi Nacionalne koalicije za

decentralizaciju, država Srbija je od aprila 2014. do aprila 2016. godine kompanijama u Beogradu i Novom

Sadu, koji spadaju u najrazvijenije lokalne samouprave i regione, dodelila čak 44,2 odsto subvencija za

podsticaj investicija, inače prioritetno namenjenih manje razvijenim lokalnim samoupravama. Za subvencije

u devastiranim opštinama, koje su po zakonu morale da imaju prednost, opredeljeno je samo 3,6 odsto.

Samo dva od 30 ugovora o državnim subvencijama, koji su zaključeni od aprila 2014. do aprila 2016.

godine, a čija ukupna vrednost iznosi 164,10 miliona evra, vezani su za investicije u Nišu, koji svrstan u

područja od posebnog interesa.

Dobro marketinško pakovanje

- Radnu posetu Vlade Srbije Nišu vidim kao pozitivan potez, pošto se naš grad bar nedelju dana našao u

fokusu, a otvorene su i neke fabrike i data važna obećanja o daljem razvoju. Ipak, činjenica je da je većina

investicija koje ova vlada pripisuje sebi u zaslugu započeta znatno ranije, odnosno za vreme prethodnih

vlasti. Tu pre svega mislim na kapitalne investicije kao što su izgradnja Koridora 10, izmeštanje pruge iz

Niša, izgradnju novog Kliničkog centra. Takođe, čitava poseta i sva obećanja su marketinški izvanredno

upakovani, kako bi se promovisali vlada i premijer - komentariše za Danas Miloš Simonović, bivši

gradonačelnik Niša.

Istraživanje o štednim navikama građana u vreme niskih kamata

Slamarica prvi izbor, pa tek onda banke

I pored toga što su kamate na devizne depozite samo 0,6 odsto godišnje, čak 34 odsto štediša i dalje bira

baš taj način čuvanja novca

Vreme kada su se banke u Nedelji štednje utrkivale koja će ponuditi višu kamatu i privući više deponenata,

odavno je prošlo.

Zbog niskih kamata, koje jedva da pokrivaju inflaciju, a

nekad ni toliko, štediše se sve više okreću alternativnim

načinima sigurnog ulaganja svog novca.

Kako se pokazalo, tradicionalna "slamarica" je i dalje

najpopularniji vid čuvanja novca, i pored toga što je to i

najsigurniji način da novac - izgubi vrednost. Kako je

pokazalo istraživanje specijalizovanog portala

Kamatica, čak 36 odsto građana planira da štedi baš na

ovaj način - čuvajući gotovinu u kući ili sefu. Posle

"slamarice", najpopularnija je i dalje štednja u banci, koju i pored kamatne stope od jedva 0,6 odsto na

devizne depozite bira čak 34 odsto građana. Štediše, smatrajući da je ovo ipak najsigurniji vid štednje, što i

jeste, i usled niskih kamata ipak odlučuju da zadrže svoje depozite unutar bankovnih računa.

U istraživanju je učestvovalo 2.048 ispitanika među kojima ima njih 17 odsto koji bi svoj novac najradije

uložili nekretnine.

"Ovaj vid ulaganja može da se posmatra i kao svojevrsni mini biznis, a ukoliko on na godišnjem nivou

ostvari dobit od pet odsto, smatra se dobro uloženim sredstvima", ocenjuje Kamatica.

Alternativne vrste štednje kao što su osiguravajuća društva, koja bi odabralo šest odsto ispitanika,

investicioni fondovi - četiri odsto i berza - tri odsto, još nisu u većoj meri pronašli svoj put do građana. Kako

se navodi, iako su se pokazale kao veoma isplative, zbog visokog rizika koje nose sa sobom, nisu popularne.

"Najmanje rizična ulaganja su kratkoročni plasmani do godinu dana, koji se odnose na državne dužničke

hartije, koje je moguće kupiti preko brokerskih kuća, nose solidan prinos, a dosta su siguran vid ulaganja.

Štednja u banci do iznosa od 50.000 evra takođe nosi garanciju države. Sličan nivo rizika (samim tim i

prinosa) nose novčani investicioni fondovi koji plasiraju sredstva u spomenute instrumente (niskorizične

hartije od vrednosti) i imaju za cilj očuvanje vrednosti imovine svojih članova", navodi se u analizi

istraživanja.

Kako se dodaje, sa niskim stepenom rizika ide i nizak prinos, pa oni koji žele samo da očuvaju vrednost

svog novca biraju sigurna ulaganja, dok oni koji su skloni riziku biraju alternative koje shodno visini rizika

nose i visok prinos. Kako štednja u Srbiji iz godinu u godinu raste, iako kamate sve više padaju, jasno je da

većina bira sigurne vode i svoj novac i pored niskih kamata drže u bankama.

Uprkos sve višim životnim troškovima, svaki drugi čovek u Srbiji i dalje uspeva da odvoji nešto novca sa

strane

Građani mesečno štede po 4.125 dinara

Stav “samo jednom se živi” ima svaki četvrti građanin Srbije

Uprkos teškoj finansijskoj situaciji i porastu troškova za svakodnevne izdatke poput hrane i kirije, više od

polovine radno sposobnih građana Srbije (starijih od 15 godina) uspeva da štedi.

Ipak, trend sve slabije štednje je evidentan, jer pre tri godine samo 36 odsto građana uopšte nije štedelo ni na

jedan način, a danas čak 49 odsto njih ne uspeva da odvoji ni malo novca “za crne dane”.

Kako pokazuje najnovije istraživanje Erste grupe o štednim navikama i stavovima građana, štediše u našoj

zemlji na mesečnom nivou trenutno izdvajaju prosečnu sumu u iznosu od 4.215 dinara. Četrdeset odsto

ispitanika odvaja između 2.000 i 6.000 dinara mesečno, dok više od 12.000 dinara na stranu stavlja sedam

odsto štediša.

Tačno 51 procenat anketiranih građana štedi. Pritom je 20 odsto njih zadovoljno, a šest odsto vrlo

zadovoljno svojom trenutnom ušteđevinom. Ove godine je nešto manje onih koji su nezadovoljni ušteđenim

novcem, 22 odsto, za procenat manje nego 2015. godine.

Više od polovine građana izjavilo je da je u protekle dve do tri godine uštedelo istu količinu novca. Trećina

njih je uštedela manje, a 13 odsto više u odnosu na prethodni period. Kao razlog za smanjenu štednju ističu

povećane troškove života, tvrdeći da su im prihodi ostali nepromenjeni. Dvadeset i jedan odsto ispitanika

ističe da je ukupni prihod njihovog domaćinstva snižen, a 14 procenata njih da je smanjilo štednju zbog

povećanih troškova za porodicu.

Ipak, 71 odsto stanovnika Srbije štednju prepoznaje kao važnu, a 40 odsto je smatra veoma važnom. Štednja

je najznačajnija pripadnicima starosne grupe između 30 i 49 godina. Kad je reč o ulaganjima, velika većina

građana naše zemlje sebe opisuje kao „veoma” ili „prilično” obazrive: gotovo 80 odsto njih bi prihvatilo

niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Samo šest odsto smatra da je uglavnom spremno da

prihvati rizike zarad većih kamata.

Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija ostala je na sličnom

nivou kao prošle godine – prednjače oročena štednja, štednja po viđenju i dečja štednja. Životno osiguranje,

kao vrsta štednog proizvoda je ostalo na istom nivou (devet odsto).

Glavni motiv za štednju i dalje su stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve.

Građani štede iz predostrožnosti (93 odsto), a kad je reč o kupovini, 32 procenta ispitanika štedi kako bi sebi

moglo „nešto da priušti”, dok 20 odsto građana štedi za odmor i putovanja. Četiri procenta njih ostavlja

novac po strani bez posebnog razloga,

Kada treba da se posavetuje u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, gotovo polovina ispitanika (46 odsto) se

obraća porodici i prijateljima, dok je na drugom mestu odlazak u filijalu banke. Internet, novine i časopisi su

na trećem mestu kao izvor informacija, dok se sedam odsto građana obraća ličnom bankarskom savetniku.

I dalje visok procenat ispitanih (90 odsto) tvrdi da u svakom trenutku upravlja svojom finansijskom

situacijom, a 79 odsto njih smatra da drži pod kontrolom svoje mesečne izdatke i rashode. Uprkos tome,

polovina ispitanika navodi da često potroši više novca nego što je planirano.

Mesečni kućni dnevnik za finansijska pitanja, koji bi pomogao u upravljanju ličnim finansijama

popisivanjem troškova, zarade, uštede i ulaganja vodi 39 odsto ispitanih, a tek 12 odsto građana detaljno

popisuje finansije.

U slučaju da se na računu ispitanika iznenada nađe 30.000 dinara, 70 odsto njih bi ovaj novac stavilo u

banku. Gotovo četvrtina ispitanika od 30.000 ne bi uštedela ništa, a u ovoj odluci prednjače muškarci - njih

30 odsto bi potrošilo čitav iznos. Od pomenute svote, ispitanici bi prosečno uštedeli 11.881 dinar.

Kad je reč o štednji u gotovini, kod kuće ili u sefu, za ovu vrstu čuvanja novca opredeljuje se 32 procenta

ispitanika, pet odsto manje u odnosu na prošlu i 13 odsto manje u odnosu na 2014. godinu.

O trošenju svakog dinara dobro razmisli 74 odsto ispitanika. Kako je pokazalo istraživanje, stav „samo

jednom se živi, častim se stvarima koje želim i nije mi važno koliko ću novca imati u budućnosti“ zauzima

24 odsto građana, što je za pet procenata više no prošle godine.

Evo ko može najviše da ZARADI preko

omladinske zadruge

Mnogi studenti i mladi prve poslove traže preko omladinske zadruge. To su najčešće fizički poslovi, poput

rada na građevini, čišćenja, selidbi i rada u magacinu, putujući - poput komercijaliste, akvizitera, ili

raznosača pica, ali ima i kancelarijskih, poput istraživača u marketinškoj agenciji, referenata u HR

agencijama, kao i promoterskih, pa čak i statiranja na filmu.

Kada govorimo o dugoročnom angažovanju (osam sati dnevno, pet dana u nedelji), u šest omladinskih

zadruga koje posluju u Beogradu, sajt KlikDoPosla saznaje smo da su najplaćenija zanimanja viljuškarista,

promoterka i pica majstor (250 dinara na sat), kao i vozač (do 230 dinara na sat). Oko 230 dinara na sat

(40.000 dinara mesečno neto) plaćeni su i asistenti u klijent servisima. Oko 200 dinara na sat (1.600 dinara

dnevno) zarađuju magacinski radnici, radnici za dežurstvo na štandovima, sekretari, radnici na sportskim

manifestacijama, pekari, bravari, konobari i šankeri.

Ubedljivo najveću zaradu kratkoročno mogu da ostvare promoteri i promoterke, koji mogu da dobiju

dnevnicu i do 3.500 dinara za četiri sata dnevno rada, ali takav angažman obično traje svega dan-dva.

Za najpopularnija i najplaćenija zanimanja na ovaj način pogledajte tabele na kraju teksta.

Od čega zavisi zarada?

Poslodavac je taj koji, prema rečima sagovornika iz omladinskih zadruga, najčešće diktira cenu rada, ali to

nije baš uvek slučaj. Prema rečima Nikole Mijailovića, direktora zadruge „S servis“, cenu sata definišu

poslodavci kao naručioci posla na osnovu „zahteva radne pozicije, tržišnih uslova i svojih budžeta“. U

omladinskoj zadruzi „Bulevar“ kažu za KlikDoPosla da cenu definiše nekoliko elemenata.

- Uglavnom se o ceni odlučuje na osnovu odgovornosti koju zadrugar snosi, odnosno, težine posla i uslova u

kojima se radi kada je reč o fizičkim poslovima. Veliku ulogu igraju i stručnost i predanost kandidata.

Naime, svaki od poslova poseduje neku specifičnu karakteristiku samo za taj posao koja bitno određuje

visinu cene radnog časa. Poslodavac, takođe, može odrediti cenu radnog časa – kažu za naš sajt u

„Bulevaru“, zadruzi koja nudi 10 do 20 poslova dnevno za studente i mlade do 26 godina.

Cena sata zavisi i od, kako kažu u zadruzi „Danivizard“, dužine trajanja posla. Što je dužina trajanja posla

kraća, to je cena sata veća.

- Bolje se plaćaju poslovi koji su kratkoročni, nego oni koji se obavljaju na mesec dana i duže. Primer su

promotivne aktivnosti, gde promocija nekog proizvoda ili usluge traje dva dana, radi se po 4 sata i dnevnica

je od 2.000 do 3.500 – kažu u „Danivizardu“.

Slavica Despotović, direktorka omladinske zadruge „Grof“, kaže da je pored složenosti posla i uslova u

kojima se obavlja posao, važan i stepen stručne spreme koja je potrebna za obavljanje određenog posla.

Međutim, desi se i da zadrugari koriguju cenu koju poslodavac ponudi, a smatraju je nedovoljnom.

- Ukoliko je ponuda poslodavca fer i korektna biće uvažena, u suprotnom poslodavcu biva dostavljena

ponuda koja je u okviru nekih korektnih vrednosti – objašnjavaju u „Bulevaru“.

Najpopularnija zanimanja i zarada na sat (sve zadruge)

Fizički poslovi 200 dinara na sat

Administrativni radnik 150-200 dinara na sat

Promoter 200-500 dinara na sat

Prodavac, maloprodaja 150-200 dinara na sat

Prodavac, brza hrana 150 dinara na sat

Pica majstor 250 dinara na sat

Radnik u kol centru 150-160 dinara na sat

Viljuškarista 170-250 dinara na sat

Pekar 200 dinara na sat

Vozač 140-230 dinara na sat

Redar na objektu, sportskoj priredbi 150-250 dinara na sat

Merchadizer 170-200 dinara na sat

Administrativni poslovi, rad na šalteru 135-200 dinara na sat

Konobar, šanker 120-200 dinara na sat

Sobar 120-190 dinara na sat

Referent za ljudske resurse 170 dinara na sat

Anketar 130-150 dinara na sat

Asistent u klijent servisu 250 dinara na sat

Deklarant robe 120-150 dinara na sat

Animator u igraonici 150 dinara na sat

Ovo su prosečne zarade, koje se razlikuju od zadruge do zadruge.

Nove elektronske knjižice startuju od 1. januara,

evo šta OBAVEZNO MORATE DA ZNATE

Uvođenje elektronskih zdravstvenih kartica, koje od 1. januara sledeće godine moraju da imaju svi građani,

onemogućiće zloupotrebe, odnosno falsifikovanje isprave. Takođe, one su i uslov da bi se u našem

zdravstvu, kao i u većini evropskih zemalja, uveli elektronski karton, uput i recept, i tako za pacijente

pojednostavile mnoge procedure.

Ovo je jedna od najbitnijih stvari koje će doneti uvođenje

elektronskih knjižica, smatraju u Republičkom fondu za

zdravsteno osiguranje.

Korist za pacijente

Nove, elektronske isprave značajno će olakšati proces overe, bez

potrebe da se ona, kao do sada, vrši odlaskom u filijalu ili

ispostavu RFZO.

Promene ličnih podataka o osiguraniku (promena adrese prebivališta, promene podataka o poslodavcu,

izmena osnova osiguranja) obavljaće se učitavanjem novih podataka na čip kartice, bez promene same

isprave, odnosno dosadašnjeg izdavanja nove zdravstvene knjižice.

- Sada, svaka izmena podataka na zdravstvenoj knjižici

podrazumeva zamenu zdravstvene knjižice, što za RFZO

predstavlja trošak. Elektronska knjižica omogućuje

uspostavljanje sigurnih i efikasnih elektronskih servisa u

RFZO. Za početak biće pojednostavljena provera datuma

overe kartice od strane osiguranika i zdravstvenih ustanova

korišćenjem elektronskih servisa. Kartica obezbeđuje

infrastrukturu za siguran pristup servisima koje će

zdravstvene ustanove moći da uspostave - objašnjavaju u

RFZO.

S obzirom da sve zdravstvene ustanove već poseduju neku vrstu zdravstvenog informacionog sistema, ne

očekuju se nikakave komplikacije u primeni, s obzirom da se provera podataka o zdravstvenom osiguranju

može, kao i do sada, vršiti putem dostupnog veb servisa Republičkog fonda, za čije su korišćenje sve

zdravstvene ustanove potpisale odgovarajući ugovor, dodaju u RFZO.

Šta će se videti na kartici

Na kartici su vidljivi ime i prezime građana, datum rođenja,

lični broj osiguranika i broj zdravstvene kartice. Podaci koji se

unose na čip preuzimaju se iz matične evidencije osiguranika

(ime, prezime, JMBG, LBO, adresa, matična filijala RFZO,

obveznik uplate doprinosa, period overe i drugi administrativni

podaci).

Kartica ne sadrži podatke o pruženim uslugama u zdravstvenim

ustanovama, podatke o lekovima dobijenim na recept, kao ni

druge podatke o ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja.

Međutim, elektronska kartica je uslov da bi se u našem zdravstvu uveli elektronski karton, uput i recept, i

tako za pacijente pojednostavile mnoge procedure. Ni sada, bar u prvoj fazi, lekar, recimo u Kliničkom

centru Srbije, neće moći da uđe u medicinski karton pacijenta koji vodi izabrani lekar u domu zdravlja, i da

iščita da li ima neko hronično oboljenje, koje lekove pije, da li je na neke alergičan... Jedino tako je

elektronska kartica svrsishodna, i to ona omogućava u drugim zemljama, a razlog što to u ovoj fazi kod nas

nije moguće jeste što u zdravstvu Srbije još ne postoji jedinstveni informacioni sistem.

Medicinski podaci, međutim, se ne nalaze na kartici, jer nije ni predviđeno da tu budu, pošto je to suprotno

Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Spora zamena

Do sada je ove elektronske isprave izvadilo preko tri miliona građana, skoro 50 odsto. Prema evidenciji

RFZO, najažurniji su bili građani Sombora, gde je 61 odsto stanovništva papirne knjižice zamenilo

elektronskim. Nakon njih, najviše zamenjenih knjižica je u Sremskoj Mitrovici 56 odsto, pa u Subotici 54

odsto. Beograđani pripadaju zlatnoj sredini, gde je zahtev za izdavanje nove knjižice predalo 43 odsto

građana.

Međutim, ima i onih gradova gde se ova zamena sporo sprovodi, pa tako samo 11 odsto stanovnika Vranja

ima elektronske knjižice ili Leskovca, gde je taj broj samo za 10 odsto veći. U Zaječaru je samo 29 odsto

njih ovu zamenu obavilo, a u Nišu 34 odsto.

Danas protest penzionera

NEZADOVOLjNO predugom primenom Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija

Udruženje sindikata penzionera će danas u 11 časova na Trgu Nikole Pašića održati protest penzionera i

budućih penzionera, kako bi Skupštini Srbije, Ustavnom sudu, Vladi i MMF skrenuli pažnju na svoj težak

položaj i oduzimanje stečenih prava.