492 P^ELAR, novembar 2006.

„Amitraz je materija koju su jo{ 1970.godine sinteti~ki izdvojili u VelikojBritaniji. Spada u hemijsku porodicuformamidina, a me|u wima odre|eni brojima interesantna akaricidna svojstva.Izme|u ostalog, amitraz je jedna od retkihmaterija (ove grupe) koja ne sadr`i hlorovatom…“, saop{tio je J. Busieras, profesorna Vi{oj veterinarskoj {koli u Alfortu ufrancuskom ~asopisu La Sante de l

,Abeille,

posebnom broju iz 1984. godine.Amitraz se koristi u vo}arstvu protiv

kru{kine buve i jabukine lisne buve, te uzasadima vo}aka, vinove loze i ukrasnog bi-qa za suzbijawe crvene vo}ne griwe (Pa-nonychus ulmi) i obi~nog pau~inara (Te-tranychus urticea). ADI vrednost iznosi0,003 mg/kg/dan, a karenca za vo}ke iznosi 28dana i 42 dana za vinovu lozu.

„Amitraz se koristi ne samo u poqo-privredi, ve} i u veterini za suzbijawe raz-li~itih parazitskih bolesti doma}ih `i-votiwa: najvi{e {uge kod pre`ivara, svi-wa i meso`dera, i za suzbijawe demidikozepasa. [to se ti~e otrovnosti treba za-pamtiti da prilikom spoqnog le~ewa mo-`emo da upotrebimo najvi{e 0,25–1 grama

na kilogram telesne mase“, (dr J. Busieras,prema dr Erich Shieferstein-u, 1984). Dakle,NIJE PRIMARNO NAMEWEN P^E-LARSTVU za suzbijawe varoe.

„Stalna upotreba odre|enih vrstaformamidina (~iji molekul u ve}ini slu~a-jeva sadr`i po jedan atom hlora) kod labo-ratorijskih glodara mo`e da izazove zlo-}udne tumore. Ova opasnost dolazi od sa-mih formamidina, a jo{ vi{e od rastvara-ju}ih produkata kao i prilikom stalneupotrebe materija cele ove grupe, uzimaju-}i u obzir i amitraz. Stru~waci FAO ob-javili su 1980. godine, da su zapazili pove-}an broj tumora limfnih `lezda i otekli-na posle stalne upotrebe amitraza prekohrane i to posle 80 nedeqa i samo kod najja-~e testiranih koncentracija (400 ppm

Kada sam 2000. godine u{ao u redakciju ~asopisa P~elar, pristigao nam je ovaj tekst,koga ni prethodni ni tada{wi urednik nisu hteli da objave. Po stupawu na du`nosturednika, gospodin Kantar mi je ponovo dostavio isti tekst rekav{i mi: „Nemoj nika-da da ga objavi{, ako ti to mo`e predstavqati bilo kakav problem!“. Me|utim, to ni-je bio razlog za{to je objavqen tek danas. Proteklih godina poku{avali smo da do|emodo informacija koje bi dodatno osvetlile problem zvani amitraz, ali ih i pored svih na-pora nismo na{li u `eqenom obimu, ako ne ra~unamo podatke o tome da je u nekim zemqa-ma dokazana izvesna otpornost varoe, {to smo i objavili (P~elar 10/2005, strana 441;P~elar 9/2006, strana 407). Tek ovih dana, uspeli smo da uz velike napore i utro{ak neve-rovatno mnogo vremena, do|emo do validnih podataka. U me|uvremenu, amitraz se ponovoafirmisao me|u na{im p~elarima svojom zadovoqavaju}om efikasno{}u. Me|utim, timenam se nije hvaliti. Jer, danas efikasnost nije dovoqna, sve su bitniji ostaci prepara-ta u p~eliwim proizvodima. Zato smo odlu~ili da objavimo ovaj tekst, a pred p~elari-ma je i daqe te`ak zadatak: Odabrati pravo sredstvo za suzbijawe varoe! Ovom prilikommoram da se zahvalim i predsedniku SPOS-a koji je podr`ao objavqivawe ovog napisa.

AAMMIITRTRAAZZZZA I PA I PRROOTTIIVV

Jovo N. Kantar11000 Beograd, ul. Ratka Vujovi}a ^o~e br. 16/28, (063) 694-070, kantar@EUnet.yu

Amitraz

P^ELAR, novembar 2006. 493

amitraza) ili kod upotrebe 2,4 Yxlidina (je-dan od rastvaraju}ih produkata amitraza)posle 18 meseci…“ (dr Gnedinger, savetnikza bolesti p~ela, 1984, prema dr Erich Shie-ferstein-u, 1984).

(Pomenuti autor je daqe naveo da su po-`eqna dodatna istra`ivawa kako bi se sveovo definitivno potvrdilo. Redakcija neraspola`e informacijama o daqim radovi-ma, osim izjave dr Klaus Wallner-a date u Ni-{u decembra 2002. godine, da se amitraz ukontaktu sa voskom raspada na ~ak pet he-mikalija o kojima se malo zna, te da su is-tra`ivawa u toku. Ipak, logi~no je zakqu-~iti da je sud o amitrazu ipak dat u nau~-nim krugovima, samim tim {to je u EUprakti~no izba~en iz upotrebe. To sigurnonije ura|eno na osnovu ne~ijeg mi{qewa,ve} iskqu~ivo na osnovu validnih podata-ka. Iako amitraz vi{e nije dostupan p~e-larima u EU, jo{ uvek postoji propis po ko-me se u kilogramu meda ne mo`e na}i vi{e od0,2 mg/kg amitraza – primedba urednika).

Na III Me|unarodnom simpozijumu o va-roi odr`anom u Splitu 30. IX – 2. X 1984. go-dine, zapadnoevropski istra`iva~i, a pr-venstveno oni iz SR Nema~ke o{tro su uka-zali na opasnosti koje mogu da nastupe kori-{}ewem preparata razvijenih na bazi ami-traza. „Ovi preparati su vrlo otrovni i zap~elare i za p~ele, a jo{ zaga|uju med, pa ~aki vosak, {to mo`e da ima vrlo negativneposledice“, ~ulo se sa govornice u kongre-snoj dvorani hotela „Lav“ pred 400 u~esnikaiz Jugoslavije i oko 50 istaknutih nau~nikaiz inostranstva. Posebno je ukazano na kan-cerogeni efekat. Niko od stru~waka i is-tra`iva~a iz zemaqa gde se ovaj preparatproizvodi ili primewuje nije bio u stawuda ovo mi{qewe opovrgne (L. Kolarovi}) .

Na Me|unarodnom simpozijumu „Zdrav-stvena za{tita p~ela“, odr`anom 1986. go-dine u Zagrebu, dr Talpay, direktor Institu-ta za p~elarski razvoj i izu~avawe meda uBremenu, SR Nema~ka, govorio je o rezulta-tima istra`ivawa Instituta o delovawu

amitraza u ko{nici, i istakao da amitraz uprimewenoj koncentraciji za le~ewe p~elanije toksi~an za ~oveka. „Kao supstancaamitraz nije ni kancerogen, ali metaboli-ti amitraza (produkti razgradwe – pri-medba urednika), formamidin i ksilidin sukancerogeni, mutageni i teratogeni, izbog na~ina primene amitraza oni (forma-midin i ksilidin) se nalaze svuda u ko{ni-ci, pa i u medu i u vosku“, izvestio je dr Tal-pay. Tom prilikom uva`eni nau~nik je upo-zorio da je problemati~na strana amitra-zom zaga|enog voska u wegovoj primeni u me-dicini, a naro~ito u kozmetici, budu}i da jeliposolubilan i kao takav ulazi u struktu-ru voska (dr Z. Klinar).

Uva`eni profesori dr N. Koeniger idr Fuchs, 1986. godine su izneli sumwu u is-pravnost amitraza i ukazali na wegovo kan-cerogeno delovawe. I uva`eni profesordr F. Ruttner, 1989. godine je upozorio da mediz ko{nica tretiranih amitrazom nije zaupotrebu u ishrani qudi zbog mogu}ih rezi-dua.

Qubqanska firma MEDEX jo{ je 1986.godine upozorila p~elare oglasom u „P~e-laru“, „P~eli“ i „Slovenskom ~ebelaru“ daprestaje sa otkupom meda od proizvo|a~a ko-ji tretirawe p~ela vr{e preparatima spra-

[vedska je jo{ 1986. godine na listukancerogenih pesticida stavila ami-traz (N-2,4(dimethylphenyl)-Ν−[((2,4-di-methylphenyl)-imino)methyl]−Ν−methani-midamide). Urednik

494 P^ELAR, novembar 2006.

vqenim na bazi amitraza. Dr Somerville izEngleske na Me|unarodnom sastanku o varo-zi odr`anom avgusta 1986. godine u Felda-fingu, SR Nema~ka, upozorio je „da uvektreba voditi ra~una o tome da je amitrazzapravo veoma nestabilan, te da je nano{e-we amitraza na listi}e ~esto nedelo-tvorno“, {to se nesre}no pokazalo i kodna{ih p~elara 1988/89. godine, kada su mno-gi p~eliwaci sa gubitkom vi{e od 50% dru-

{tava do`iveli katastrofu. Naravno,dr Somerville je u principu „protiv takvogna~ina primene“ amitraza.

Jedna austrijska firma je vratila izvo-zniku iz Jugoslavije ve}e koli~ine akari-cidima kontaminiranog voska, jer ga p~elenisu prihvatile (dr Priesnitz).

Da se Nemci ne {ale, pokazuje izve{taj@ivoslava Stojanovi}a da su pre neku godi-nu dr Peter Cserenyi-u, p~elaru iz Ma|arske

U ruskom ~asopisu P~elovodstvo broj6/2006. objavqen je tekst „Preparati nabazi amitraza“, koji afirmativno govorio ovoj hemikaliji. Ovde prenosimo izvodiz tog teksta:

„Specifi~ni akaricid amitraz(C19H23N3) danas je jedno od najefikasni-jih jediwewa koje se koristi kao aktivnamaterija pri proizvodwi razli~itihpreparata, predvi|enih za borbu protivvaroe. Wegova umerena otrovnost za to-plokrvne `ivotiwe i ~oveka (spada utre}u grupu pesticida po otrovnosti),brzo razlagawe na metabolite u unutra-{woj sredini i visoka akaricidna aktiv-nost omogu}uju wegovu {iroku upotrebuu p~elarstvu“.

Podsetio bih vas da u tre}u grupuotrova, koju Rusi ovakvim na~inom in-formisawa javnosti predstavqaju malte-ne bezopasnom, spadaju i slede}i pestici-di, svima vama dobro poznati: u p~elar-stvu ozlogla{eni imidakloprid (Gaucho),malation (Etiol, Malation, Ambarin), dimeto-at (Sistemin, Perfekthion, Fosfamid), fenitro-tion (Fenitrotion, Galation) i drugi. Prematome, u najmawu ruku nije umesno pravitiovakva pore|ewa.

U istom tekstu nalazi se jo{ nekolikokorisnih informacija za p~elare, kojepokazuju kako amitraz primewuju Rusi(ne{to o tome smo pisali u P~elaru za av-gust 2006. na strani 342):

Prva informacija vezana je za prime-nu vodene emulzije amitraza nakapavawempo p~elama:

„Ne preporu~uje se primena preparatau letwem periodu, kada u zajednicama imalegla, jer }e efikasnost protiv varoe bi-ti niska (ne ve}a od 40%), a mo`e da do|ei do uginu}a mladih p~ela i matica“.

Po{to se ve} primena amitraza naka-pavawem preporu~uje samo za zimski peri-od, jer tek tada posti`e dovoqnu efika-snost, postavqa se pitawe za{to ga kori-stiti i zimi, kada se ve} pokazalo da ok-salna kiselina posti`e i ve}u efika-snost od amitraza u periodu bez legla, aprimewuje se na potpuno isti na~in, uzmnogo mawi rizik po p~elara. Uz to, se}a-mo se vremena kada je preporu~ivano pr-skawe p~ela rastvorom amitraza, pa je do-lazilo do ugiwavawa velikog broja p~ela.

Druga va`na informacija odnosi se naprimenu aerosola amitraza tokom zime:

„Primewuje se za suzbijawe varoe u je-sen kada nema legla, pri temperaturamave}im od 10 °C, jer pri temperaturamani`im od 10 °C p~ele po~iwu da formira-ju klube, i aerosol ne mo`e da dospe do we-govog centra“.

Ovaj podatak je veoma logi~an, naro~i-to kada se zna da p~ele raspola`u sposob-no{}u da unutar klubeta reguli{u kon-centraciju razli~itih gasova shodno svo-jim potrebama (pove}avaju koncentracijuugqendioksida oko 100 puta u odnosu naobi~an vazduh, a smawuju koncentracijukiseonika oko 35%), {to zna~i da nema niteoretskih mogu}nosti da aerosol koji serelativno kratko nalazi u ko{nici dospedo svih p~ela u centru klubeta. Nedokaza-ni „dokaz“ da se aerosol u ko{nici zadr-`ava i do 7 dana (!?) tako|e nije logi~an,naro~ito kada se zna da se pri jakom vetru(8 m/s) za 2–3 sata izmeni celokupna za-premina vazduha u ko{nici pri normalnojveli~ini leta (V. I. Lebedev). Ipak, da-nas mnogi smatraju da zadaju odlu~uju}iudarac varoi ubacivawem aerosola u ko-{nicu, ~ak pri mnogo ni`im temperatu-rama od 10 °C. Urednik

NAJNOVIJI RUSKI PODACI

P^ELAR, novembar 2006. 495

koji p~elari sa oko 400 ko{nica i u Nema~-ku izvozi godi{we oko 20 tona meda u sa}u,vratili izvesnu koli~inu tog meda, jer suotkrili da je vosak zaga|en amitrazom. Po-sle tog nemilog doga|aja, on je bio prinu|enda iz Novog Zelanda uveze tri tone ~istogp~eliweg voska od koga sam proizvodi satneosnove.

Dr Zvonimir Klinar, veterinar, pi{e:„Toksikolo{ki gledano, prema nalazimaInstituta za p~elarski razvoj u Bremenu(Nema~ka) i izve{taju dr Talpay-a, na me|u-narodnom simpozijumu „Zdravstvena za-

{tita p~ela“ (Zagreb, 1986), pesticidiimaju znatno kra}i put svoje degradacije ieliminacije kroz `ivi organizam nego po-me{ani u medu ili vosku. I u mrtvoj p~elihemijske supstance se razgra|uju znatno br-`e nego nanesene u istoj koncentraciji i uistim ambijentalnim uslovima na predme-te ne`ive prirode. Mogu}nost dokazivawapesticida u mrtvoj p~eli znatno pre pre-staje zbog biohemijskih procesa kojima sepesticid razgra|uje, a na predmetimaostaje u istoj hemijskoj strukturi gde do-`ivqava tokom du`eg vremena svoju degra-daciju. U slu~aju amitraza znamo da u pri-mewenoj koncentraciji za le~ewe p~ela ni-je toksi~an za ~oveka. Kao supstanca ami-traz nije ni kancerogen, ali (prema Talpay-u) metaboliti amitraza formamidin iksilidin su kancerogeni, mutageni i tera-togeni (izazivaju zlo}udne tumore, mutaci-je gena i malformacije ploda u utrobi majke– primedba urednika), a oni se nalaze zbogna~ina primene amitraza svuda u ko{nicipa i u medu i u vosku. Amitraz je liposolu-bilan i kao takav ulazi u strukturu voska.Wegova razgradwa u vosku je daqi put wego-ve eliminacije“.

Nije davno bilo kada je pokojni doc. drDu{an Todorovi}, 1989. godine publikovaoda se „posle dva meseca amitraz potpunorazgradi u medu, dok wegovi metaboliti

Demonstracija tretirawa amitrazom na ovogodi{woj Ta{majdanskoj izlo`bi

ISTRA@IVAWADong-Ho Shin i Hsu W. H. (Iowa State

university, USA, Department of veterinaryphysiology pharmacology), utvrdili su1994. godine da amitraz i wegovi meta-boliti ispoqavaju uticaj na kontrak-tilnost sviwskog miometrijuma (sred-wi sloj zida materice) tokom lutealnefaze menstrualnog ciklusa. Amitraz iwegov aktivni metabolit koji se stvarakod sisara BTS 27271 (10-8 – 10-5 M)izazivaju dozno zavisno pove}awe kon-traktilnosti miometrijuma, i to pome-nuti metabolit ~ini mnogo efikasnijeod samog amitraza. Ostali metabolitiamitraza (≤10-4 M) ne ispoqavaju ovajefekat. Ina~e, amitraz se razgra|ujebr`e ako je izlo`en vi{oj temperatu-ri, ako je sredina kiselija ili ako jeemulgovan u vodi (Van Eeden CM, Lie-benberg W, Du Preez JL, De Villiers MM,2004, Research Institute for IndustrialPharmacy, School of Pharmacy, Potchef-stroom University for CHE, Potchefstroom,South Africa).

Po{to je metabolit amitrazaBTS 27271 α[2]-adrenergi~ni agonist,izaziva ne samo kontrakcije mi{i}amaterice kod sisara, ve} i kontrakcijesr~anog mi{i}a (Hsu W. H, Kakuk,1984). On se daqe u organizmu sisara iartropoda metaboli{e u 2,4-dimethyla-niline i druge raspadaju}e produkte(Schuntner, Thompson, 1978; Knowles, Be-nezet, 1981; Knowles, Gayen, 1983; Kim-mel et al, 1986; Knowles, Hamed, 1989).

Urednik

496 P^ELAR, novembar 2006.

Ura|ena je jedna ozbiqna studija 2001.godine tako {to je prou~avan uticaj ami-traza i wegovog metabolita (2,4-di-methylaniline) na pre`ivqavawe, rast,razvoj i teratogeni efekat kod `abe Xe-nopus laevis kojoj je prirodno stani{te je-zero Viktorija (O. Osano, odipo@africa-online.co.ke; A. A. Oladimeji; M. H. S. Kra-ak; W. Admiraal). Ovaj projekat je rezultatsaradwe nau~nika iz Holandije, Kenije iZimbabvea. Edem za~etog ploda je naj~e-{}a posledica amitraza. Kod 100% pre-`ivelih embriona dolazi do edema prikoncentraciji od 5 mg/l. Teratogeni in-deks amitraza je 2,7, a wegovog metaboli-ta (2,4-dimethylaniline) ve}i od 5. Kod svihembriona pri koncentraciji od 25 mg/l jezapa`en gubitak pigmentacije (boje) i en-cefalomegalija (nenormalno uve}awe mo-zga). Tako je prema svim nau~nim pokaza-teqima, metabolit amitraza 2,4-di-methylaniline ozna~en kao teratogen.

U istra`ivawu koje je ura|eno na mi-{evima da bi se utvrdio uticaj amitrazana reproduktivnu funkciju, a koje je nad-zirala Dr Fiona Young, 2003 (Flinders Uni-versity, Adelaide, Australia, School of medici-ne, Department of medical biotechnology, fi-ona.young@flinders.edu.au), utvr|eno je dasu `enke mi{eva kojima je tokom 5 danadavan amitraz kroz hranu (50 mg/kg) preparewa, gubile veliki broj fetusa (plo-dova) prevremenim ko}ewem, za razlikuod `enki kojima nije davan amitraz. Kadaje ista doza davana tokom 5 dana pre pare-wa mi{evima mu`jacima, plodovi u ute-rusu `enki su bili statisti~ki zna~ajnomawi nego kod mi{eva koji nisu dobijaliamitraz. Isti efekat amitraza na plod-nost je utvr|en i kod pacova i ze~eva, alise ne raspola`e podacima za qude. Mo`e-mo li mirno da spavamo?

Palermo-Neto J, Sakate M i Florio JC.(1997, Departman za patologiju, Fakultetveterinarske medicine UniverzitetaSao Paulo, Brazil) utvrdili su da je iz-lagawe `enki pacova (dojiqa) odmah na-kon ko}ewa hrani koja je sadr`ala dnevnudozu od 10 mg/kg amitraza, dovelo do tran-zitornih promena u razvoju mladunaca(kasniji razvoj dlake, kasnije otvaraweo~iju, kasnije spu{tawe testisa…).

Iako se p~elarima stalno napomiweda prilikom tretirawa amitrazom morajudobro da se za{tite (disajne organe i ko-`u, pre svega), oni to ne ~ine. Prilikomtretmana se velike koli~ine dima {irep~eliwakom, a p~elari su obi~no razgo-li}eni, naro~ito tokom avgusta i septem-bra, kada se obi~no tretiraju p~ele, pa sedim i amitraz u wemu lako lepe za vla`nuko`u. Rizik se mo`e samo pretpostaviti.Pored toga, p~elari ~esto nakapaju pre-parat na ruku i tome ne pridaju va`nost.Postoji jedno istra`ivawe (KW McDou-gall, 1979), u kome je utvr|eno da se u tki-vima junadi zaklanih 24 i 48 sati nakon„kupawa“ u preparatu TakticR koji se raz-re|en koristi za kupawe goveda, mle~nestoke i sviwa radi ubijawa krpeqa i va-{iju (razre|en u vodi na samo 0,025% ami-traza, dok Hemovar ili MitacR sadr`e ~ak20%, {to je 800 puta vi{e) nalazi maweod 0,02 mg/kg amitraza. Ostaci u mleku ibuteru dobijenim od krava okupanih uistom preparatu dosti`u maksimum od0,01 mg/kg (mleko) i 0,17 mg/kg (puter)amitraza 6 sati nakon tretmana, a tek kodmleka i putera uzetih 2 dana nakon tret-mana svode se na 0,01 mg/kg. Neka stada seredovno tretiraju pomenutim prepara-tom. Danas se zabrawuje primena ovog pre-parata u periodu od 3 dana pre klawa.

Quba Maver i Janez Poklukar iz Slo-venije (Apiacta, 2003) utvr|ivali su ostat-ke amitraza u slovena~kom medu, uz to na-pomiwu}i da je upotreba ovog preparatailegalna u Sloveniji od kraja 2002. godi-ne. Napomiwu da je amitraz nestabilan umedu i da se potpuno raspadne na nekoli-ko svojih metabolita nakon 3 do 4 nedeqe.U svim uzorcima meda, amitraz nije pre-lazio granicu od 0,02 mg/kg. To je mnogoispod granice od 0,2 mg/kg, koliko je do-zvoqeno Uredbom EU broj 2393/99. Citi-ran je i Klaus Wallner (1999) koji tvrdi davi{egodi{wa upotreba amitraza ne dovo-di do gomilawa amitraza u vosku.

Petzold (1977) navodi slede}e metabo-lite amitraza: N-(2,4-dimethylphenyl)-N'-methylformamidine (U-40,481); 2,4-di-methylformanilide (U-36,893); 2,4-dimethyla-niline (U-54,915A); 4-amino-3-methylbenoxicacid (U-54,914). Urednik

ISTRA@IVAWA

P^ELAR, novembar 2006. 497

formamidin i ksilidin ostaju u medu jo{punih 18 meseci, {to je utvr|eno u P~elar-skom institutu Liebefeld, [vajcarska 1988.godine“. To se ne mo`e porediti s karencomod 28 dana za vo}e i 42 dana za vinovu lozu,{to neki „stru~waci“ iz struke (veterinar-ske i poqoprivredne, „za{titari“) ve{tokoriste, navode}i p~elare na pogre{no za-kqu~ivawe, te tako obmawuju p~elare da na-zna~ene karence odgovaraju i za med.

Gospoda od struke i nauke, kao predava~ikoji treba da poseduju qudsku etiku, moralibi informisati slu{aoce da je Svetskazdravstvena organizacija (WHO) proglasi-la amitraz za najopasniju supstancu u p~e-larstvu (dr Klaus Wallner), pa je prakti~no

zabrawen u p~elarstvu u nekim zemqama,upravo zbog pomenutih nau~no utemeqenih~iwenica.

I sama sumwa u ekolo{ku i zdravstvenuispravnost preparata spravqenih na baziamitraza, dovoqan je razlog da se ozbiqnozamislimo ho}emo li ili ne}emo p~eliwadru{tva tretirati preparatima na baziamitraza. ^ini se da je nesre}a u tome {tosu preparati na bazi amitraza jeftini, a nabazi prihvatqivih (organskih) supstanciuglavnom veoma skupi i zahtevaju mnogo vi-{e rada i slo`ene kontrole efikasnosti.Ali, nesre}a zapravo nije u tome! Nesre}aje u na{em pogre{nom na~inu razmi{qawai nedostatku odgovornosti za potomstvo.

Evo i jednog svojevrsnog zakqu~ka. ^i-wenica je da je amitraz sigurno {tetan pozdravqe. ^iwenica je i da smo okru`eni iizlo`eni mnogo ve}im trovawima oko ~egase niko ne uzbu|uje. Me|utim, p~elari mo-raju da shvate da na amitraz moraju da zabo-rave. Ako smatraju da se, pre svega, sami netruju i da ne truju svoje ~lanove porodice ipotro{a~e, onda }e morati da ga zaboravejer uskoro, kao i u svim zemqama koje pri-stupaju EU, ne}e imati gde da ga kupe. Prenekoliko dana ~uo sam izjavu dobrog p~ela-ra i dobrog ~oveka koji je tvrdio da amitrazspa{ava na{e p~ele i da bi bez wega propa-li. Moj odgovor je morao da bude o{tar(zbog ~ega mi je naro~ito `ao). Jer, to nijeistina. Istina je da se sa varoom mo`emoizboriti i drugim preparatima, ali samo samnogo vi{e znawa, truda i novca.

Ali, da ne {irimo pri~u. Da pogledamodefinitivne zakqu~ke nauke.

U ispitivawima akutne toksi~nosti,amitraz je umereno toksi~an pri unosu pu-tem ko`e, zbog ~ega je sme{ten u II katego-riju toksi~nosti (druga najtoksi~nija od~etiri kategorije). On je blago toksi~anpri unosu oralnim putem i udisawem i pre-ma ovim efektima je sme{ten u III kategori-ju toksi~nosti. Amitraz ne izaziva irita-ciju o~iju i prema ovim efektima je sme-{ten u IV kategoriju.

U subhroni~nom ispitivawu toksi~no-sti na mi{evima, amitraz je izazvao uspore-ni rast telesne te`ine i toksi~nost jetre

pri ve}im dozama. Ispitivawe na bigl psi-ma je dovelo do promena na jetri, bubrezimai centralnom nervnom sistemu. Ispitivawena ze~evima je dovelo do promena na ko`i,anoreksije, pove}awa glukoze u krvi, dege-neracije testisa i promena na limfnim~vorovima i raznim organima. Ispitivawehroni~ne toksi~nosti na psima je rezulti-ralo depresijom centralnog nervnog siste-ma, pove}anim nivoom glukoze u krvi i pa-dom telesne temperature.

U ispitivawima na karcinogenost hra-wewem mi{eva, amitraz je pri najve}im do-zama izazvao limforetikularne tumore kod`enki. U jednoj drugoj studiji sa mi{evima,amitraz je pri prou~avawu najvi{ih nivoaizazvao tumore na jetri i plu}ima. Na osno-vu ovih ispitivawa, EPA (Agencija za za-{titu `ivotne sredine) je klasifikovalaamitraz kao mogu}e i po qude karcinogenumateriju grupe C. Karcinogeni efekti nisuzabele`eni u ispitivawu na pacovima. Urazvojnim studijama kod ze~eva, amitraz jepri najve}im dozama izazvao promene i kod`enki u razvoju.

Podaci iz ispitivawa akutne neurotok-si~nosti i ispitivawa metabolizma na qud-skom dobrovoqcu su kori{}eni za odre|i-vawe NOEL-a i LOEL-a. Neurotoksi~niznaci su prime}eni u studijama hroni~neoralne toksi~nosti kod glodara, kao i u is-pitivawima subhroni~ne i hroni~ne oral-ne toksi~nosti kod pasa. Srodni akutni zna-ci su prime}eni i kod qudi dobrovoqaca.

[[TTAA MOMO@EMO@EMO ZZAKQAKQUU^I^ITTI?I?

498 P^ELAR, novembar 2006.

Amitraz se ubrzano metaboli{e (uslov-no re~eno razgra|uje) u organizmu nekolikovrsta, ukqu~uju}i qude, i formira {est me-tabolita koji se izlu~uju uglavnom putemmokra}e. EPA je odredila referentnu dozu(RfD) za amitraz od 0,0025 mg/kg/danu naosnovu rezultata ispitivawa hroni~neoralne toksi~nosti kod pasa.

Tolerancije ili maksimalne granice re-zidua su odre|ene za rezidue amitraza u ilina jabukama, kru{kama, semenu pamuka, medui sa}u, jajima, mleku i mesu, slanini i me-snim prera|evinama govedine, sviwskog,kowskog i `ivinskog mesa. Ove tolerancijesu ponovo procewene i najve}i broj wih sepokazao odgovaraju}im. Tolerancija od3 ppm (delova na milion) za kru{ke je sma-wena na 2 ppm.

Rezidue amitraza i dva wegova metabo-lita su stabilne u nekoliko ispitivanihprehrambenih proizvoda.

EPA je procenila hroni~ne, karcinogenei akutne rizike koje amitraz izaziva u is-hrani. Najve}a izlo`enost qudi amitrazujavqa se prilikom konzumirawa kru{aka,za koje se smatra da ~ine 58% ukupne izlo-`enosti qudi na osnovu ~etrnaestodnevnogintervala pre berbe.

Amitraz u ishrani EPA procena hroni~nog rizika od ami-

traza u ishrani ukazuje da je sa ~etrnaesto-dnevnim intervalom pre berbe kod kru{a-ka, o~ekivana koncentracija rezidua zaukupno stanovni{tvo SAD-a 1,1% refe-rentne doze (RfD). To je koli~ina za koju sesmatra da ne izaziva negativne efekte akose dnevno konzumira tokom 70 godina `ivot-nog veka. O~ekivana koncentracija reziduaza najizlo`eniju podgrupu, bebe mla|e odgodinu dana koje ne doje, je 4,5% RfD. Saspekta ovih niskih o~ekivanih koncentra-cija, izgleda da je hroni~ni, nekancerogenirizik u ishrani od izlo`enosti amitrazuminimalan. Izgleda? Ili se zna? Ja bih vi-{e voleo da se zna, a ne da se pretpostavqana osnovu nekih statisti~kih brojeva. Qudinisu brojevi.

Gorwa granica rizika od raka (kancera)za ukupno stanovni{tvo SAD-a je procewe-na na 1,4 kancera uzrokovanih amitrazom na1 000 000 stanovnika. Agencija ovaj stepenrizika smatra prihvatqivim (!?!). Naravno,niko nije posmatrao p~elare kao grupu qudinajizlo`eniju amitrazu. Opet ovde moramda naglasim da se sla`em da postoje mnogoja~i kancerogeni (uzmimo duvan ili mnogedruge pesticide za primer), ali da li bi steVI voleli da budete makar taj JEDAN naMILION stanovnika? Ja ne bih.

Po{to neurotoksi~nost izaziva poseb-nu zabrinutost, izra~unati su akutna izlo-`enost i rizik za sve podgrupe stanovni-{tva SAD-a. Tolerancije izlo`enosti suve}e od 10 za sve ove grupe, {to se smatraprihvatqivim.

Izlo`enost u uslovima rada i stanovawa

Radnici mogu biti izlo`eni amitrazutokom me{awa, puwewa i primene pestici-da, naro~ito kada se koriste te~ni prepara-ti. Osim toga, postoji potencijalni rizikod izlo`enosti za radnike koji ulaze u tre-tirani prostor posle obavqene primene,naro~ito u vo}wake kru{aka i poqa pamuka(za{to ne i u p~eliwake tokom tretmana,zar ne?).

Izlo`enost uzgajiva~a kru{aka je najve-}a po zavr{enom me{awu/puwewu kori{}e-wem otvorenog sistema i kada se primenaobavqa uz pomo} otvorenih posuda/pumpi.Izlo`enost posle primene je najve}a tokomposlova koji zahtevaju dosta kontakta ko`e

P^ELAR, novembar 2006. 499

sa tretiranim li{}em. Oni koji rukuju ami-trazom u tretirawu vo}waka kru{aka, poqapamuka i stoke du`e vreme, mogu biti izlo-`eni riziku od kancerogenih efekata. Pri-mena kod kru{aka je povezana sa najve}imrizikom od raka, zatim sledi upotreba kodpamuka, i na kraju, kod stoke. Krajwe grani-ce rizika kod onih koji rukuju se kre}u od2,7×10-8 do 1,2×10-5. Me|utim, ovi nivoirizika su mawi od 1×10-4, {to EPA smatraprihvatqivim.

Radnici koji ponovo ulaze i koji su du`evreme ukqu~eni u poslove posle primenekoji zahtevaju kontakt ko`e sa tretiranimli{}em kru{ke tako|e mogu biti izlo`eniriziku od kancerogenih efekata, iako seovi rizici smatraju prihvatqivim. Nikonije utvr|ivao sli~ne rizike za p~elare.

Procena rizika za qude Amitraz je relativno niske akutne tok-

si~nosti, ali se pokazalo da izaziva kancerkod mi{eva i klasifikovan je u grupu C kaomogu}i kancerogen za qude.

EPA je zabrinuta zbog mogu}nosti daamitraz ima potencijal da izazove rizik odreproduktivne, razvojne i neurolo{ke tok-si~nosti za op{tu populaciju. Agencija jetako|e zabrinuta da oni koji rukuju amitra-zom u vo}wacima i rade sa doma}im `ivoti-wama du`e vreme, mogu biti izlo`eni rizi-ku od kancera.

Da bi se smawio rizik od kancera i neu-rotoksi~nosti po op{tu populaciju i onekoji rukuju amitrazom, EPA preduzima niz

mera za umawewe rizika. Na primer, Agen-cija zahteva pove}ani interval izme|u pri-mena amitraza.

Pona{awe amitraza u prirodi Ispitivawa ukazuju da se amitraz u pri-

rodi brzo razgra|uje i formira dva primar-na proizvoda BTS 27271, BTS 27919 i sekun-darni proizvod BTS 24868. Zbog wegovog br-zog razlagawa u prirodi, od amitraza se neo~ekuje da izaziva zabrinutost za podzemneili povr{inske vode. Za razliku od samogamitraza, proizvodi wegove razgradwe supokazali umerenu postojanost u vodenoj izemqanoj sredini i izgleda da su relativnonepromenqivi u ispitivawima sa zemqa-nim stubovima i rasipawem zemqe. Preci-zna kvantitativna procena ovih proizvodau podzemnim i povr{inskim vodama se ipakne mo`e obaviti. I {ta }emo onda?

Ekolo{ke posledice Sam amitraz izaziva promene u razmno-

`avawu ptica koje ukqu~uju pucawe quskijajeta i smawewe broja vitalnih embriona,embriona koji se zametnu i onih koji pre-`ive 14. dan.

^isti amitraz je veoma otrovan za slat-kovodne ribe dok je BTS 27271 slabootrovan i BTS 27919 prakti~no neotrovan.^isti amitraz je tako|e veoma otrovan zavodene beski~mewake dok je BTS 27271 ume-reno otrovan, a BTS 28919 prakti~noneotrovan.

Urednik

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZA ZA ZA NA NOOVEMBVEMBAARRDejan Krecuq

Ve} u prvoj polovini meseca vreme }e biti u granicama vi{egodi{weg proseka: bla-go, toplo i ugodno sa jutarwim temperaturama koje }e se kretati oko osmog podeoka Cel-zijusove skale i maksimalnim dnevnim vrednostima od preko petnaestak i vi{e stepeni.Prvi slabi jutarwi mrazevi o~ekuju se tek krajem druge dekade. Me|utim, u prvoj polo-vini meseca mogu}e su prili~no u~e-stale ki{e koje }e trajati po dva ilitri dana pa je o~ekivana koli~ina pa-davina u tom periodu 54 litra po kva-dratnom metru. Tiho vreme, bez zna-~ajnijeg vetra, uslovi}e na mnogimlokacijama pojavu magle.

Mada je o~ekivano da se krajem me-seca za kratko vrati ne{to toplijevreme, u drugoj polovini meseca izve-sno je da po~iwu hladniji dani.