Amr Halid Stopama Miljenika s.a.w.s

Amr Halid

Novi Pazar, 2007.

Stopama miljenika, S.a.v.S.

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

28-9821.411.21-94

HALID, Amr Stopama Miljenika, s.a.v.s. / Amr Halid ; [prijevod Semir Re--bronja]. - Novi Pazar : El-Kelimeh, 2007 (Užice : Grafičar). - 182 str. ; 21 cm

Stv. nasl. izvornika na arap. jeziku. - Tiraž 300. - Napomene i biblio--grafske reference uz tekst.

ISBN 978-86-83707-89-8a) Ислам - ИсторијаCOBISS.SR-ID 139017996

Amr Hilmi HALIDStopama Miljenika, s.a.v.s.

عمر حلمي خالد، على خطى احلبيب

Prijevod:Semir RebRonjA

Recenzija:Mr. Senad HALItovIć

Izdavač:el-Kelimeh, novi Pazar

bookline d.o.o. Sarajevo

Za izdavača:Malik nURovIćedin bećIRovIć

Urednik i lektor:

Hasna Ziljkić

Korice:

Denisa FetAHovIć

DTP:

Fahrudin SMAILovIć

Tiraž:

300 primjeraka

Štampa:

Grafičar, Užice

Amr HAlid

168

Na ovakav način, nakon mjesec dana bi riješen ovaj problem u Medini, a vođa munafika bi osramoćen i od sramote nije mogao glavu podići.

Ugovor na HudejbijiŠeste godine po hidžri u Medini je vladalo blagostanje. Jedne

noći Alla hov Poslanik, s.a.v.s., usni da je ušao u Mekku, uzeo kljussčeve Kabe, obavio tavaf i umru, a nakon toga, neki od ashaba su obrijali ili skratili svoju kosu. Poslanik, s.a.v.s., protumači ovaj san da treba obaviti umru, zato se sa ashabima uputi u pravcu Mekke. Obukli su ihrame za umru, a ukupno ih je bilo hiljadu i četiri stotissne muslimana. Sa sobom su nosili samo osobno naoružanje s sablju u koricama. Kada su bili u blizini Afana, dođe im Ujejne i reče: “Ostavio sam Ka’ba ibn Luejja, oni su okupili Abesince da se bore protiv tebe i da te odvrate od Kabe!”

Poslanik, s.a.v.s., se posavjetova sa svojim ashabima, a Ebu Bekr reče: “Alla h i Njegov Poslanik najbolje znaju! Mi smo došli da obavimo umru i nismo došli da se protiv bilo koga borimo, ali ko se ispriječi između nas i Kabe!” Poslanik, s.a.v.s., reče: “Otidite i oni će otići!”

Poslanik, s.a.v.s., odabra sporedni put, ostavljajući glavni. Krećući se pregibom ElsMerar, Poslanikova deva kleknu i ljudi rekoše:

“Gle, kleknula je Kasva’! Kleknula je Kasva’!” Poslanik, s.a.v.s., reče: “To nije njena narav, već je od Mekke

spriječio Onaj ko je spriječio i slona od nje. Tako mi Onoga u čijoj ruci je moja duša, što god danas zatraže, a što se ne suprotstavlja Alla hovim propisima, prihvatit ću.”

Nakon toga, Poslanik, s.a.v.s., se spustio pored izvora u blizini Hudejbije, u kojem se nalazilo samo malo vode. Ashabi se požališe Alla hovom Poslaniku, s.a.v.s., na žeđ, pa Poslanik, s.a.v.s., izvadi

Stopama Miljenika, s.a.v.s.

169

svoju strelicu iz tobolca, dade je ashabima i naredi im da je spuste u bunar.

Kurejšije su neprestano slali izaslanike Alla hovom Poslaniku, s.a.v.s.. Poslali su Budejla ibn Vereku elsHuzaija, pa mu Poslanik, s.a.v.s., reče:

“Mi nismo došli da se borimo ni protiv koga, već smo došli da obavimo umru. Kurejšije je rat oslabio i štetu im nanio. Ako hoće, mi ćemo se udaljiti od ljudi i neka oni stanu između nas, a ako žele da uđu u ono u šta su ušli ljudi, neka to urade. Ako su se sakupili za borbu i prihvataju samo borbu, onda ću se, tako mi Onoga u čijoj ruci je moja duša, boriti, makar bio i sam ili dok Alla h ne sprovede svoju odredbu.”

Budejl ode Kurejšijama i reče im: “Ja sada dolazim od Musshammeda i on mi je kazao neke riječi, pa ako hoćete, ja ću vam ih kazati.”

Neki ekstremisti među njima rekoše: “Nema potrebe da nam od njega išta kazuješ!”

Ali oni koji su imali razuma rekoše: “Reci nam šta si čuo!”

On im ispriča sve što mu je Muhammed, s.a.v.s., rekao. Oni onda poslaše drugog izaslanika, po imenu Mukriz ibn Hafs. Poslassnik, s.a.v.s., ga vidje kako dolazi i reče:

“Ovaj čovjek je vjeroloman!”

Poslanik, s.a.v.s., i njemu ispriča sve što je ispričao Budejlu. On se vrati Kurejšijama i ispriča im šta mu je Muhammed, s.a.v.s., rekao. Oni poslaše i trećeg izaslanika s Hulejsa ibn Alkamu i kada ga Poslanik, s.a.v.s., vidje kako dolazi iz daljine, reče:

“Ovaj čovjek poštuje Alla hove svetinje!”

Poslanik, s.a.v.s., naredi ashabima da pred njega istjeraju žrsstvene životinje i da glasno uče telbiju. Vidjevši to, ovaj čovjek stade, vrati se Kurejšijama i reče im:

Amr HAlid

170

“Kurejšije, zar Kabu dozvoljavate najlošijim Arapima, a zassbranjujete je potomcima AbdulsMutallibovim, a Alla h im to ne zabranjuje. To je uništilo Kurejšije.”

Oni poslije poslaše Urvu ibn Mesuda, koji je tražio da Possslanik, s.a.v.s., prihvati sve što on od njega zatraži. Kada dođe kod Poslanika, s.a.v.s., obrati mu se:

“Muhammede, vidim da si sakupio samo bijedne ljude!” Iza Alla hovog Poslanika, s.a.v.s., sjedio je Ebu Bekr, r.a., pa

ustade i izgrdi ga. Urva upita: “Ko je ovaj čovjek što me je izgrdio!” Poslanik, s.a.v.s., reče: “To je Ebu Bekr essSiddik!” Nije ga prepoznao jer je Ebu Bekr, r.a., obukao oklop. Urva

zatim dohvati Poslanika, s.a.v.s., za bradu, a Mugira ustade i korisscama svoje sablje udari Urvu po ruci.

Urva se vrati Kurejšijama i oni poslaše sedamdeset ljudi, na čelu sa Halidom ibn Velidom, da bi isprvocirali muslimane i raspissrivali borbenu vatru. Oni su pokušali ući u muslimanski logor, ali ih je Muhammed ibn Seleme, vođa straže, sve priveo.

Poslanik, s.a.v.s., je želio poslati izaslanika u Mekku, koji bi potvrdio cilj Poslanikovog, s.a.v.s., dolaska u Mekku. Pozva Omera ibn elsHattaba, r.a., a Omer reče:

“Alla hov Poslaniče, u Mekki nema nikoga iz porodice Benu Ka’b ko bi me mogao štititi u slučaju kurejšijskih uznemiravanja. Pošalji Osmana, jer je njegova rodbina u Mekki, i on će im dostaviti ono što želiš!”

Poslanik, s.a.v.s., pozva Osmana, r.a., i reče mu: “Obavijesti Kurejšije da mi nismo došli radi borbe, već da smo došli da učinimo umru i pozovi ih u islam!”

Poslanik, s.a.v.s., je još naredio Osmanu da obiđe i vjernike u Mekki i obraduje ih bliskom pobjedom i da im kaže da će Alla h uzdići svoju vjeru u Mekki, tako da niko neće morati da krije svoje vjerovanje.


171

Kurejšije zadržaše Osmana i to potraja duže vrijeme, a među muslimanima se proširi vijest da je Osman ubijen. Kada Poslanik, s.a.v.s., ču tu vijest, reče:

“Nećemo se vratiti dok se ne sukobimo sa njima!” Poslanik, s.a.v.s., zatim pozva ashabe da mu daju prisegu da

neće bježati i prisegu na smrt. Ashabi to učiniše ispod jednog drssveta, i ovaj događaj je u historiji islama poznat kao Bej’atursridvan – Prisega zadovoljstva.

Kurejšije uočiše ozbiljnost situacije i poslaše Suhejla ibn Amr na Hudejbiju da sklopi ugovor. Kada ga Poslanik, s.a.v.s., vidje reče:

“Alla h vam je olakšao, oni žele ugovor čim su poslali ovog čovjeka.”

Suhejl dođe i dugo vremena razgovara sa Alla hovim Poslanisskom, s.a.v.s., da bi na kraju usaglasili slijedeće principe:

�. Poslanik, s.a.v.s., će se ove godine vratiti i neće ući u Mekssku, a naredne godine muslimani će u nju ući i ostati tri dana. Imat će samo lično naoružanje s sablju u koricama, i Kurejšije im se neće ničim suprotstavljati.

�. Sklapa se primirje između dvije strane na deset godina. U tom periodu ljudi će biti sigurni i suzdržavat će se jedni od drugih.

3. Ko želi, može pristupiti Muhammedovoj strani, a ko želi, može pristupiti kurejšijskoj strani. Svako pleme koje se priključi jednoj od strana smatrat će se njenim dijelom i svaki neprijatelj koji se suprotstavi tom plemenu smatrat će se zajedničkim neprijateljem te strane.

�. Ko od Kurejšija prebjegne Muhammedu, bez dozvole svoga staratelja, Muhammed će ga vratiti Kurejšijama, a ko od Muhamssmeda pribjegne Kurejšijama s Kurejšije nisu obavezni predati ga.

Nakon ovog dogovora, Poslanik, s.a.v.s., pozva Aliju da zapissše ovaj ugovor. Poče mu diktirati:

“U ime Alla ha Milostvog i Samilosnog.”

Amr HAlid

172

Suhejl reče: “To Milostivi, mi ne znamo šta je. Piši: ‘U tvoje ime, Alla hu!’

Poslanik, s.a.v.s., zatim reče Aliji da piše: Dogovoreno je između Muhammeda, Alla hovog Poslanika…”

Suhejl se usprotivi i reče: “Da znamo da si Alla hov Poslanik, ne bismo ti se suprotstavljali!”

Pa naredi Aliji da napiše: “Između Muhammeda, sina Abdulsslahova...”, i izbrisaše riječ Alla hov Poslanik. Poslanik, s.a.v.s., je svossjom rukom obrisao to. Nakon toga, sklopiše ugovor. Poslanikovoj strani priključi se pleme ElsHuza’a.

Nakon što napisaše ugovor, Poslanik, s.a.v.s., pozva ashabe: “Ustanite i zakoljite svoje kurbane!’’

Poslanik, s.a.v.s. je to ponovio tri puta, ali niko od ashaba to ne učini. Poslanik, s.a.v.s., uđe kod Ummu Seleme i kaza joj sve što se dogodilo. Ummu Seleme mu reče:

“Alla hov Poslaniče, zar ti to voliš? Izađi i nemoj kazati nijednu riječ, zakolji svoj kurban i pozovi svog berbera neka ti obrije glavu!”

Poslanik, s.a.v.s., tako i učini, a ashabi za njim postupiše isto. Tako Alla hov Poslanik, s.a.v.s., pobijedi.

Korespodencija sa svjetskim liderimaOva bitka, iako u nju nije Poslanik, s.a.v.s., učestvovao, nass

zvana je Gazvet s to je bilo zbog okolnosti u kojima se ova bitka odigrala i zbog veličine bizantijske vojske. Uzrok ove bitke bio je događaj s kada je Poslanik, s.a.v.s., poslao Harisa ibn Umejra vladassru Basre da ga pozove u islam. Prije nego je stigao, presrete ga neki od bizantijskih prvaka i ubi ga. Ovo ubistvo bilo je u suprotnosti običajima i pravilima koja su nalagala da izaslanici i ambasadori ne smiju biti ubijani niti im se smije suprotstavljati. Ovaj događaj bio je izazov za muslimane. Poslanik, s.a.v.s., nije imao drugog izlaza


173

nego da spremi vojsku za borbu protiv Bizantije. Poslanik, s.a.v.s., je pripremio tri hiljade boraca za borbu protiv sto pedeset hiljada nessprijatelja. Bilo je to osme godine po hidžri. Poslanik, s.a.v.s., postassvio je Zejda ibn Harisa da predvodi borbu. Zatim reče da ako Zejd pogine, komandu preuzme Džafer ibn Ebu Talib, a ako i Džafer pogine, da komandu preuzme Abdullah ibn Revaha. U vojsci je bio i veliki borac i heroj Halid ibn Velid, kome je ovo bila prva bitka nakon prihvatanja islama. Kada je Poslanik, s.a.v.s., poslao ovu vojsssku, dao im je savjete i humanu oporuku:

“U ime Alla ha se borite protiv Alla hovih i vaših neprijatesslja. Naći ćete ljude u manastirima koji su sebe posvetili ibadetu. Nemojte im se suprotstavljati, niti ih ubijati. Nemojte ubijati žene, djecu, životinje, niti sjeći drva, niti rušiti građevine!”

Bizantinci su za borbu protiv muslimana sakupili ogromnu vojsku. Sto hiljada vojnika bilo je iz redova Bizantinaca, a sto hissljada je bilo iz redova arapskih kršćana. Muslimani se neposredno prije bitke pokolebaše, pa im se Abdullah ibn Revaha obrati:

“Ljudi, ono što vi prezirete je šehadet na Alla hovom putu, radi kojega ste i ušli u borbu. Tako mi Alla ha, mi se ne borimo protiv ljudi brojem vojnika, oružja, niti konja. Mi se protiv njih borimo ovom vjerom kojom nas je Uzvišeni Alla h počastio. Slijedi nam jedna od dvije nagrade: ili pobjeda ili pogibija na Alla hovom putu!”

Bitka je otpočela i Zejd ibn Haris, noseći Poslanikov bajrak u rukama, duboko prodrije unutar neprijateljskih redova. Borio se dok ne bi ubijen. Bajrak uze Džafer ibn Ebu Talib, pa mu neprijasstelj odsječe desnu ruku, Džafer uze bajrak u lijevu, ali mu odsječe i lijevu. Nakon toga Džafer prigrli bajrak i tako bi ubijen. Imao je devedeset uboda na tijelu. Nakon njega, bajrak preuze Abdullah ibn Revaha. Borio se žestoko, tako da je zaboravio na sebe i svoj život. Borio se sve dok ne poginu kao šehid. Ljudi se okupiše oko Poslanikove zastave i predadoše je Halidu ibn Velidu. Halid je drssžao bajrak sve do noći. Tokom noći Halid okupi muslimane. Vidio je da se samim entuzijazmom nije moglo ništa postići, već je bilo

Amr HAlid

174

nužno isplanirati dalji tok bitke. I ovdje se pokazao izuzetni vojssnosstrateški talenat Halida ibn Velida, koji je uspio veoma vješto i uspješno izvući vojsku uz minimalne žrtve. Desno krilo postavio je u sredinu, sredinu na mjesto lijevog krila, a lijevo krilo na mjesto desnog krila. Zatim naredi vojnicima da konjima dižu prašinu svasski sat, pa neprijatelj pomisli da je muslimanima došlo pojačanje i to usadi strah u njihova srca. Zatim se Halid sa vojskom povlačio malo po malo dok ne stigoše do Mu’te. Tu je ostao sedam dana boreći se sa neprijateljem. Bizantinci pomisliše da Halid želi da ih postepeno uvuče u pustinju, gdje se ne bi mogli spasiti, pa stadoše i prekinuše borbu. To je jezikom vojnih taktika bila pobjeda muslimana, jer je Halid izvukao muslimansku vojsku iz obruča i vratio je sa minissmalnim gubicima. Kada je vojska došla u Medinu, neki muslimani ih optužiše da su pobjegli sa bojnog polja, a Poslanik, s.a.v.s., reče:

“Ne, već su se povukli, pripremajući se da ponovo napadnu!” Poslanik, s.a.v.s., zatim pohvali Halida i njegovo vojno i strass

teško umijeće koje je spasilo muslimansku vojsku.

Bitka na HajberuHajber je bilo utvrđeno i baščama bogato naselje, šezdeset miss

lja sjeverno od Medine. Kada je Alla hov Poslanik, s.a.v.s., osigurao mir i sigurnost od svojih najvećih neprijatelja, želio se razračunati i sa Jevrejima i plemenima iz Nedžda, kako bi uspostavio potpunu sigurssnost i kako bi mir zavladao ovom oblašću, što bi muslimanima dalo predah od stalnih borbi i omogućilo im predstavljanje misije islama.

Hajber je bio gnijezdo spletki i zavjera i centar vojnih i svih drugih spletkarenja. Poslanik, s.a.v.s., je nakon Hudejbije u Medini proveo mjesec zulshidže i dio mjeseca muharema, a koncem mjesessca muharema krenu prema Hajberu.

Poslanik, s.a.v.s., krenu na Hajber preko brda Asr i Sahba, zasstim se spusti u dolinu Redži’. Između njega i plemena Gatafan bilo


175

je dan hoda. Oni pripremiše svoje borce i uputiše ih prema Hajberu kao ispomoć jevrejima. Dok su bili na putu prema Hajberu, iza sebe čuše buku i žamor, pomisliše da su muslimani napali njihove porodice i imanja i vratiše se.

Poslanik, s.a.v.s., je počeo sa opsadom Hajbera. Hajber je bio podijeljen na dva dijela: na dio koji je imao pet utvrđenja i drugi dio koji je imao tri utvrđenja.

Prvo od osam utvrđenja koje su muslimani napali bilo je utvrssđenje Na’im. U prvom naletu sreća bi na strani Jevreja zbog strassteškog položaja ovog utvrđenja. Ovo je bilo utvrđenje jevrejskog junaka Murehiba, kojeg su upoređivali sa hiljadu ljudi.

Alija ibn Ebu Talib, r.a., krenu ka utvrđenju i pozva Jevreje da prihvate islam, ali oni odbiše i napadoše muslimane. Borba se vodissla oko utvrđenja i Jevreji se ne mogaše suprotstaviti muslimanima, tako da se predaše i iz ovog utvrđenja pobjegoše u utvrđenje Sab, a muslimani zauzeše ovo utvrđenje.

Ovo je bilo drugo utvrđenje po snazi i opremi, odmah nakon utvrđenja Na’im. Muslimani su ovo utvrđenje opsijedali tri dana. Alla hov Poslanik, s.a.v.s., molio je Alla ha posebnom dovom. Mussslimani osvojiše i ovo utvrđenje i Jevreji se povukoše u druga utvrssđenja Hajbera, sve dok sva utvrđenja ne padoše u ruke muslimana, pa muslimani osvojiše cijeli Hajber.

U povratku sa Hajbera muslimane zateče noć i Poslanik i mussslimani pospaše. Jedino je ostao Bilal, koji ih je trebao probuditi na sabah. Bio je oslonjen na svoju jahalicu, ali ga san prevari i on zaspa. Probudili su se tek nakon što ih je sunce obasjalo. Prvi se probudio Allashov Poslanik, s.a.v.s. Klanjali su sabah tek kada su izašli iz te doline.

Osvajanje MekkeNastupila je osma godina po hidžri i šezdeseta godina Poss

slanikovog, s.a.v.s., života. Nakon dogovora na Hudejbiji, plemena

Amr HAlid

176

počeše prihvatati islam. Među plemenima koja prihvatiše islam bilo je i pleme Devs, Tufejla ibn Amra edsDevsija, zatim pleme Gifar, Ebu Zerra elsGifarija, pleme Benu Sulejm i druga. Broj muslimana je počeo rasti, čak višestruko se uvećao.

U savez na strani muslimana pristupi pleme Huza’a, a na stranu Kurejšija pristupi pleme Benu Bekr. Između ova dva plemena vodili su se ratovi dugi niz godina i ovim ugovorom ovi ratovi se zaustaviše. Pleme Huza’a je otišlo u Kabu, gdje je izvršilo umru i tavafilo oko Kabe. Dok je ovo pleme obavljalo umru, dođe Nevfel ibn Muavija, nakon što dobi dozvolu od Kurejšija, i ubi nekoliko ljudi iz plemena Huza’a. Zaim u mjestu Vutejra zakla još trojicu. Oni pobjegoše u Harem i rekoše Nevfelu:

“Mi smo ušli u Harem, čuvaj se Boga!” On im odgovori: “Danas nema Boga, Benu Bekre, uzmite svoss

ju osvetu! Života mi moga, vi čak i kradete u zoni Harema, pa zašto, onda ne biste u njemu uzeli i svoju osvetu?!”

Kada Huza’a uđe u Mekku, pobjegoše u kuću Budejla ibn Versska’a elsHuzaija i njegovog štićenika Rafia.

Amr ibn Salim elsHuzai požuri i dođe Alla hovom Poslanissku, s.a.v.s. u Medinu. Stade pred Poslanika, s.a.v.s., koji je sjedio među ljudima u džamiji i izreče stihove:

“Gospodaru! Ja posdjećam Muhammeda,Našeg saveznika i saveznika pretka njegova stara!

Bijaste djeca, a mi već odrasli ljudi,Zatim islam prihvatismo i ne povukosmo ruku!”

Tako je recitirao stihove do kraja, a kada završi, Poslanik, s.a.v.s., mu reče:

“Bit ćeš pomognut, Amre ibn Saleme!” Zatim se na nebesima ukaza oblak, a Poslanik, s.a.v.s., reče:

“Ovaj oblak nagovještava pobjedu Benu Ka’ba!”


177

Ovako Kurejšije prekinuše ugovor sklopljen sa Muhamssmedom, s.a.v.s., i nastupi vrijeme Poslanikovog, s.a.v.s., ulaska u Mekku bez borbe i krvi. U ovo vrijeme Kurejšije su se sakupili u mekanskoj skupštini, oko Ebu Sufjana, prvaka Kurejša. Tražili su rješenje problema, a među njima bješe i čovjek po imenu Abdullah ibn Sa’d ibn Ebu Serh. On je bio prihvatio islam, pa se odmetnuo. On i predloži neka rješenja. Među rješenjima je bilo da plemenu Huza’a plati krvarinu ili da preda ljude koji su izvršili ubistvo da se nad njima izvrši osveta. Treće rješenje je bila borba. Oni odbiše oba prijedloga, jer nisu željeli davati svoj imetak, a nisu željeli predati ubice, bojeći se da sa njima niko više neće ući u savez. Ebu Sufjan predloži da sačine novi ugovor, jer je mislio da Poslanik, s.a.v.s., nije saznao šta se dogodilo.

U Medini je Ebu Sufjan imao kćerku Ummu Habibu, suprussgu Alla hovog Poslanika, s.a.v.s. Kada dođe, Ebu Sufjan ne nađe kćerku u kući, pa sjede na postelju Alla hovog Poslanika, s.a.v.s. Kada Ummu Habiba dođe, zateče Ebu Sufjana na Poslanikovoj postelji, pa je smota. Ebu Sufjan je upita:

“Kćeri, štitiš me od te postelje?” Ona reče: “Ne, već postelju štitim od tebe. To je Poslanikova

postelja, a ti si nečist čovjek!” Ebu Sufjan joj reče: “Kćeri, poslije mene te je zadesilo zlo!” Ummu Habiba odgovori: “Ne, nikako! Nakon što sam uposs

znala Alla hovog Poslanika, s.a.v.s., zadesilo me je samo dobro.” Nakon toga, Ebu Sufjan ode u džamiju i reče ljudima: “O

ljudi, Muhammede, ja nisam prisustvovao sklapanju ugovora na Hudejbiji, ali sam došao sa ugovorom boljim od tog, produžit ćemo i primirje!”

Poslanik, s.a.v.s., mu reče: “To je ono što si ti donio, Ebu Sufjane!”

Ebu Sufjan reče: “Da!” “Jeste li novo što izumjeli!” – reče Poslanik!

Amr HAlid

178

“Sačuvaj Bože!” – odgovori Ebu Sufjan. Poslanik, s.a.v.s., mu ništa ne reče. On ode Ebu Bekru, r.a., a

Ebu Bekr mu reče: “Mi smo pod ugovorom, nema promjena, izmjena niti prevass

ra. Ja sam na Poslanikovom, s.a.v.s., stanovištu!” Ebu Sufjan zatim ode Omeru ibn Hattabu, r.a., a Omer mu

reče: “Zar nikoga osim mene nisi našao? Tako mi Alla ha, kada bih

imao samo jednog malog mrava, sa njim bih se borio protiv vas. Između nas je ugovor i ja svakoga dana molim Alla ha da taj ugovor poništi, a ako bude poništen, da ga ne spaja.”

Ebu Sufjan ustade i ode Osmanu, r.a.,i od njega zatraži da posreduje kod Poslanika, s.a.v.s., ali i on odbi. Nakon Osmana ode kod Alije i reče mu:

“Alija, ti si mi rodbinski bliži od ostalih ljudi, pa nađi mi zaštitu kod ljudi!”

Alija mu odgovori: “Moja zaštita je uz Poslanikovu.” Fatima je bila tu prisutna, pa on i od nje zatraži zaštitu, ali ona odgovri:

“Ja sam žena i ne mogu pružiti zaštitu. Muškarci su ti koji pružaju zaštitu!”

Ebu Sufjan onda ode u džamiju i reče: “Ljudi, ja sam prvak Kurejša, ja sam Ebu Sufjan ibn Harb. Tražio sam nekoga ko bi mi pružio zaštitu!”

Poslanik, s.a.v.s., ga pogleda i reče: “To si već rekao!”Nakon što Ebu Sufjan napusti Medinu, Poslanik, s.a.v.s., ode

svojoj supruzi Aiši, r.a., i reče joj: “Pripremi me za borbu!” Povjeri joj svoju tajnu. Ona začuđeno upita: “Šta, Alla hov Poslaniče?” Poslanik, s.a.v.s., joj reče: “Napad

na Meku!”


179

Uto uđe Ebu Bekr, r.a., i reče: “Spremaš Poslanika, s.a.v.s., za borbu?”

Ona reče: “Da!” “Ići će u borbu?” – upita Ebu Bekr! “Da!” – odgovori Aiša. Ebu Bekr reče (više za sebe): “Možda hoće napasti

Bizantiju!” Aiša se osmjehnu i ništa ne reče. Ebu Bekr ponovo reče: “Možda hoće napasti Havazin!” Aiša se ponovo osmjehnu i ništa ne reče. Ebu Bekr po treći

put kaza: “Možda hoće napasti Kurejšije!” Aiša se ponovo osmjehnu i ništa ne reče, već ustade pred

ocem. Ebu Bekr, r.a., napusti kuću i izađe. Poslanik, s.a.v.s., pozva muslimane:

“Spremite se za borbu!” Ashabi upitaše: “Gdje, Alla hov Poslaniče?” On im odgovori: “Saznat ćete!”Ensarije obukoše ratnu odjeću, a Poslanik, s.a.v.s., posla izass

slanike u okolna plemena, pozivajući ih da se pripreme za borbu. Svakome onome ko bi upitao o cilju napada, Poslanik, s.a.v.s., je odgovarao: “Saznat ćete!”

Poslanik, s.a.v.s., pozva Ebu Bekra i Omera i sa njima je dugo vremena razgovarao. Poslao je izvidnice, ukupno njih osam. Talha ibn Ubejdullah im reče:

“Krenite prema putu Havazina.” Sa njima je bio Seid ibn Zejd i reče im: “Donesite mi vijesti iz Havazina!” U Medini se proširi vijest da Poslanik, s.a.v.s., želi napasti Havazin. Poslanik, s.a.v.s., pozva plemena i kako bi koje pleme došlo Poslanik, s.a.v.s., bi se molio Allashu za njih. Kada dođe pleme Eslem, Poslanik, s.a.v.s., reče: “Eslem,

Alla h ih osigurao!” Kada dođe pleme Gifar, Poslanik, s.a.v.s., reče: “Gifar, Alla h im oprostio grijehe!”

Ashab po imenu Hatib ibn Ebu Beltea napisa pismo i obassvijesti Kurejšije. Pismo posla po jednoj ženi. Naredi joj da ne ide uobičajenim putem. Poslanik, s.a.v.s., dobi obavijest o tome posredssstvom objave i posla Zubejra ibn Avvama i Aliju ibn Ebu Taliba da uhvate tu ženu. Oni je susretoše, ali ona odbi da prizna da je pismo kod nje. Kada joj zaprijetiše ona priznade i oni je odvedoše Allashovom Poslaniku, s.a.v.s. Poslanik, s.a.v.s., ode u džamiju, podiže pismo i naredi Aliji da ga pročita. Među ljudima sjedio je i Hatib ibn Ebu Beltea. Alija je čitao: “Od Hatiba ibn Ebu Belte’e, Ebu Sufjanu, prvaku Kurejšija, Alla hov Poslanik se sprema da vas napassdne, pa se spremite! Hatib ibn Ebu Beltea!” Poslanik, s.a.v.s., mu se obrati: “Hatibe, šta je ovo?” Hatib reče: “Alla hov Poslaniče, nemoj žuriti sa mnom. Ja sam vezan za Kurejšije, moja porodica i djeca su i dalje u Mekki i ja sam im se želio dodvoriti kako bi mi čuvali djecu i porodicu!” Tada ustade Omer, r.a., isuka svoju sablju i reče: “Alla hov Poslaniče, dozvoli mi da posječem vrat ovom munafiku!” Alla hov Poslanik, s.a.v.s., mu odgovori: “Šta znaš Omere, valjda je Alla h dobro znao sve učesnike Bedra, kada je rekao: “Radite šta hoćete – ja sam vam već oprostio!” Omer tada zaplaka i reče: “Alla h i Njegov Poslanik najbolje znaju!” Nakon ovog događaja Uzvišeni Alla h objavi ajete:

كم أولياء﴾ ي وعدو ذين آمنوا ال تتخذوا عدو ا ال ﴿يا أيO vjernici, moje i vaše neprijatelje nemojte uzimati za

prisne prijatelje!80

Poslanik, s.a.v.s., naredi da se Medina blokira i zabrani izlasszak iz nje, osim uz njegovu dozvolu. Dozvolio je da se u nju ulazi.

Vojska, koja je brojala deset hiljada vojnika, krenu. Bilo je tri stotine konjanika. Krenuše putem prema Havazinu i Havazin se poče pripremat. Halid ibn Velid je predvodio desno krilo, Ebu Ubejde ibn Džerah lijevo, a Zubejr ibn Avvam sredinu. Bajrak muss80 Kur’an, sura: ElsMumtehina, ajet: �.


181

hadžira i ensarija nosio je Sad ibn Ubade. Na osam kilometara od Havazin muslimani promijeniše pravac i uputiše se prema Mekki. Poslanik, s.a.v.s., posla izvidnicu Talhu i Seida ibn Zejda kako bi očistili put od špijuna i uhoda! Havazin ne dobi nikakve informasscije jer su svi njihovi špijuni pohapšeni.

Između njih i Mekke bila je razdaljina od četiri milje. Postaviše šatore i potpališe vatru. Deset hiljada muslimana je u isto vrijeme raspalilo vatru. U ovo vrijeme Abbas primi islam, amidža Alla hovog Poslanika, s.a.v.s.. Poslanik, s.a.v.s., se obradova njegovim prihvatassnjem islama. Abbas mu reče: “Nemojte napadati Mekku, možda je oni predaju bez borbe!” Zatraži nešto od Poslanika, s.a.v.s., kao znak povjerenja i Poslanik, s.a.v.s., mu dade svoju mazgu.

Ebu Sufjan izađe i vidje vatre. Jedan od njegovih pratilaca mu reče: “Možda je to Havazin” Ebu Sufjan reče: “Ne, Hevazin je malobrojniji i poniženiji!” Ovaj reče: “Možda je Huza’a!” Ebu Sufjan ponovo reče: “Ne, Huza’a je malobrojniji i poniženiji!” Uto Ebu Sufjan vidje Abbasa, Poslanikovog, s.a.v.s., amidžu kako ide i upta ga: “Jesi li prihvatio islam?” Abbas mu odgovori: “Ebu Sussfjane, Alla hov Poslanik, s.a.v.s., je došao sa deset hiljada do zuba naoružanih vojnika. Sa njime su došli svi Arapi. Osvojit će Mekku. Sada je sudbina Mekke u tvojim rukama! Ako muslimani osvoje Mekku silom, uništit će Kurejšije!” Abbas predloži da zajedno sa njim Ebu Sufjan krene Alla hovom Poslaniku, s.a.v.s.. Ušli su u lossgor muslimana, a Ebu Sufjan je jahao na mazgi iza Abbasa. Vođa straže bio je Omer ibn elsHattab. Kada ga Omer, r.a., vidje reče: “Došao si mi bez ikakvog ugovora, odsjeći ću ti glavu!” Abbas mu reče: “Omere, on je pod mojom zaštitom!” Omer reče: “Za njessga danas nema nikakve zaštite!” Abbas mu odgovori: “Omere, ti tako postupaš jer znaš da je on iz porodice Abdulmenafove, a da je iz porodice Kabove, ne bi tako postupao!” Omer, r.a.,, zaplaka i reče: “Tako mi govoriš, Abbasu, tako mi Allaha, primio si islam malo prije, i znaj da mi je draže što si ti primio islam nego da je to učinio moj otac Hattab, zato što bi se Poslanik, s.a.v.s., više obradovao tvom islamu nego Hattabovom.” Nakon toga uđoše kod

Amr HAlid

182

Alla hovog Poslanika, s.a.v.s.. Poslanikovo, s.a.v.s., lice pocrvene i reče Ebu Sufjanu: “Zar ste prekršili ugovor, Ebu Sufjane!” Ebu Sussfjan reče Poslaniku, s.a.v.s.: “Alla h te je, doista, nad nama uzdigao!” Poslanik, s.a.v.s., mu odgovori: “Ja vas danas neću koriti, Alla h će vam grijehe oprostiti!” Abbas reče Ebu Sufjanu: “Ebu Sufjane, pressdaj Mekku!” Poslanik, s.a.v.s., mu reče: “Ebu Sufjane, svjedočiš li da nema božanstva osim Alla ha!” Ebu Sufjan reče: “Kako si blag, kada bi stalno ovako bio, bilo bi nam dovoljno!” Abbas mu reče: “Teško tebi, Ebu Sufjane, primi islam i posvjedoči da nema bossžanstva osim Alla ha i da je Muhammed Alla hov Poslanik prije nego izgubiš glavu!” Tada Ebu Sufjan istinski prihvati islam. Abbas se, onda, obrati Alla hovom Poslaniku, s.a.v.s., i reče mu: “Alla hov Poslaniče, Ebu Sufjan voli ugled, pa daj mu nešto u tom smislu!” Poslanik, s.a.v.s., odogovri: “Da, ko uđe u kuću Ebu Sufjana, bit će siguran, ko zatvori vrata svoje kuće bit će siguran i ko uđe u Harem Kabe bit će siguran.”

Poslanik, s.a.v.s., uđe u Mekku bez kapi prolivene krvi. Ispe se na brdo Safa, okupi ljude i obrati im se: “Kurejšije, šta mislite, šta ću uraditi danas sa vama?” Oni rekoše: “Samo dobro, plemeniti brate, sine plemenitog brata!” On im odgovori: “Ja vam kažem ono što je Jusuf rekao svojoj braći: “Ja vas danas neću koriti!” Idite slossbodni ste!”

Pohod na HunejnPoslanik, s.a.v.s., u svome šatoru u Mekki ostade devetnaest

dana. U mjesecu ševalu osme godine po hidžri, Poslanik, s.a.v.s., sa dvanaest hiljada ljudi napusti Mekku. Deset hiljada su bili oni koji su došli iz Medine, a dvije hiljade su bili stanovnici Mekke koji su skoro prihvatili islam. Poslanik, s.a.v.s., od Safvana ibn Ummeja pozajmi sto oklopa, a u Mekki postavi za upravnika Itaba ibn Usejda.

Vojska krenu prema Hunejnu, ali ih Malik ibn Auf preteče i krenu sa svojom vojskom tokom noći. Rasporedi strijelce po putevissma i ulazima i naredi im da gađaju muslimane kada ih primjete.

Ujutro muslimani stigoše u dolinu Hunejna. Nisu znali za zasjedu koja im je postavljena na putevima i klancima. Dok su dosslazili, iznenadi ih kiša strijela koja je padala po njima. Nevjernici ih napadoše složno poput jednog čovjeka. Poslanik, s.a.v.s., se okrenu na desnu stranu i povika:

“Priđite, ljudi! Ja sam Alla hov Poslanik! Ja sam sin AbdulsMutallibov!”

Oko Poslanika, s.a.v.s., ostade veoma mali broj ljudi. Tu se pokaza Poslanikova, s.a.v.s., hrabrost. Poslanik, s.a.v.s., je uzvisskivao: “Ja sam Vjerovjesnik! Ja sam potomak AbdulsMutallibov! Nema laži!” Poslanik, s.a.v.s., zatim zamoli Alla ha za pomoć: “Allashu moj, spusti nam svoju pomoć!”

Poslanik, s.a.v.s., naredi Abbasu da pozove ashabe. Muslissmanske čete se počeše vraćati jedna za drugom na bojno polje. Dvije skupine uđoše u žestoki boj. Poslanik, s.a.v.s., pogleda bojno polje, zatim reče: “Sada se rasplamtala borba!” Poslanik, s.a.v.s., uze u svoju ruku prašine i baci je po neprijateljima, govoreći: “Lica se izobličila!” Nije ostao niko od nevjernika da ga ta prašina nije possgodila u oči.

Ne prođe puno vremena a muslimani teško poraziše neprijasstelja. Sekif izgubi oko sedamdeset svojih boraca, a muslimani zausszeše plijen, imetak i oružje.

Poslanik, s.a.v.s., ovaj ratni plijen podijeli Kurejšijama i nekim arapskim plemenima, a ensarijama ne dade ništa od toga. To povrissjedi ensarije, pa neki rekoše:

“Alla hov Poslanik, Boga mi, dobro dočeka svoje!” Onda je kod Poslanika, s.a.v.s., došao Sa’d ibn Ubade i rekao

mu: “Alla hov Poslaniče, ensarije u sebi osjećaju nezadovoljstvo prema tebi zbog onog kako si postupio s plijenom koji si zadobio: podijelio si ga uglavnom svojima, a velike si darove dao i drugim arapskim pless

Amr HAlid

184

menima, dok ensarijama nije ostalo ništa.” “Gdje si ti u tome, Sade“ s upitao ga je Alla hov Poslanik, s.a.v.s., a on je rekao:

“I ja sam dio svoga naroda!” Poslanik, s.a.v.s., mu reče: “Sakupi mi svoj narod na jedno mjess

sto!” I kada ih je Sa’d sakupio, Poslanik, s.a.v.s., im se obrati: “O ensarije! Šta znače one vaše priče koje su stigle do mene i

ta ljutnja na mene koju nalazite u sebi? Zar vam ja nisam došao kao zabludjelima, pa vas je Alla h na pravi put uputio? Zar vas ja nisam zatekao siromašne, pa vas je Alla h bogatim učinio? Zar niste bili neprijatelji jedni drugima, pa je On zbližio vaša srca?”

“Tako je“ s odgovorili su oni. “Alla h i njegov Poslanik su najssveći dobročinitelji i oni su najbolji!”

“Zašto mi ne odgovorite, ensarije“ s upitao ih je Poslanik, s.a.v.s.

“Pa, čime da ti odgovorimo, Alla hov Poslaniče“ s rekli su oni! ‘Dobročinstvo i svaka prednost pripadaju Alla hu i Njegovom Poslaniku!’

“Bogami, da hoćete, kazali biste“ s rekao je Alla hov Poslanik. “I istinu biste rekli, i to bi vam bilo potvrđeno! Rekli biste: ‘Došli smo ti kad su te drugi u laž ugonili, povjerovali ti kad si bio bespossmoćan, pomogli te kad si bio odbačen, pa smo te prihvatili, kada si bio siromašan učinili smo te nama ravnim!’ Ensarije, zar ste vi u sebi nešto osjetili zbog ono malo dunjaluka kojim sam one ljude želio pridobiti da prime islam, dok sam vas prepustio vašem islamu? Zar ne biste bili zadovoljni time, ensarije, da ti ljudi odu sa ovcama i devama, a da se vi vratite kućama sa Alla hovim Poslanikom! Tako mi onoga u čijoj ruci je Muhammedova duša, da nije bilo hidžre, bio bih jedan od ensarija! Alla hu moj, ukaži milost ensarijama, djessci ensarija i djeci djece ensarija.”

Ensarije su plakali da su im suze natopile brade. Rekoše: “Zassdovoljni smo Poslanikovom, s.a.v.s., podjelom!”

Poslanik, s.a.v.s., se zatim vratio, a oni se raziđoše.


185

Pohod na TebukPoslanik, s.a.v.s., dobi vijest da se Bizantinci okupljaju i spress

maju napasti Medinu. Ovo se dogodilo u teškom vremenu i tada je pokazana plemenitost, darežljivost i nesebičnost ashaba u dijeljenju na Alla hovom putu. Poslanik, s.a.v.s., je znao kuda će ashabi morati ići i koliko je put dalek, stoga je u odred uzimao samo ashabe koji su imali potpunu opremu. Poslanik, s.a.v.s., je poslao izaslanike u Mekku i arapska plemena, tražeći od njih da pomognu opremassnje vojske. Osman ibn Afan donese deset hiljada dinara, tri stotine opremljenih kamila i pedeset konja. To ispuni Poslanika, s.a.v.s., radošću, pa reče:

“Alla hu moj, budi zadovoljan sa Osmanom, jer sam ja zadossvoljan njime!”

Dođe Ebu Bekr, r.a., i donije sve što je posjedovao. Poslanik, s.a.v.s., ga upita:

“Ebu Bekre, jesi li ostavio šta svojoj porodici?” Ebu Bekr, r.a., reče: “Ostavio sam im Alla ha i Njegovog

Poslanika!” Omer, r.a., dođe i donije polovinu svog imetka. Poslanik,

s.a.v.s., reče: “Razlika među vama u vrijednosti je kao razlika u vašim

prilozima!” Zatim su ashabi donosili imetak svako u skladu sa svojim

imanom. AbdursRahman ibn Auf je donio sto oka zlata, Abbas i Talha su donijeli veliku količinu imetka, Asim ibn Adijj je donio nekoliko tovara hurmi. Žene su donosile svoj nakit! Skidale bi nassrukvice sa svojih ruku, minđuše sa ušiju i ogrlice sa prsa i stavljale ih pred Poslanikom, s.a.v.s., u džamiji. Poslanik, s.a.v.s., bi molio Allaha za njih.

Amr HAlid

186

Svaki musliman počeo se spremati za ovu borbu. Uprkos velisskom broju onih koji su udijelili veliku količinu imetka za ovu borbu, bilo je onih muslimana koji se nisu mogli pripremiti za nju. Sedmerissca siromašnih građana Medine odoše Alla hovom Poslaniku, s.a.v.s., i zatražiše od njega da im nađe jahalicu za putovanje. Poslanik, s.a.v.s., im odogovri:

“Nemam ništa što bih vam mogao dati!” Oni se plačući okrenuše. Plakali su zbog nemogućnosti odlass

ska u džihad sa Alla hovim Poslanikom, s.a.v.s. Nakon toga Osman prihvati da opremi trojicu, Abbas dvojicu i Jamin ibn Omer dvojicu. Muslimanska vojska brojala je trideset hiljada vojnika. Za namjesnisska Medine Poslanik, s.a.v.s., ostavi Muhammeda ibn Meslemu, da brine o Poslanikovoj porodici ostavi Aliju, r.a. Alija, r.a., prigovori Alla hovom Poslaniku, s.a.v.s.:

“Alla hov Poslaniče, zar me ostavljaš da upravljam ženama i djecom?”

Poslanik, s.a.v.s., mu odgovori: “Alija, zar nisi zadovoljan da mi budeš kao što je Harun bio Musau, s tim što poslije mene nema poslanika!”

Neki ljudi slabog imana i munafici izvinuše se zbog nemossgućnosti učestvovanja u borbi. Uzvišeni Alla h objavio je u Kur’anu namjere svih onih koji nisu pošli sa Poslanikom, s.a.v.s., u borbu, navodeći da u njima nema nikakvog dobra i da bi svojim učešćem u borbi samo unosili sumnju u srca boraca i rušili njihovu odlučnost. Poslanik, s.a.v.s., je putovao sa vojskom i, kada su došli u područje koje je naseljavao narod Semud, Poslanik, s.a.v.s., reče ashabima:

“Nemojte ulaziti u kuće ovih nasilnika drukčije osim plačući!” Poslanik, s.a.v.s., je time želio da ashabi u svojim srcima osjete

strah od kazne koju je Alla h spustio na taj narod koji nije vjerovao u svoga poslanika. Muslimani su stigli na Tebuk, koji nije imao nikasskvih naselja, niti drugih objekata. Poslanik, s.a.v.s., se obrati Muazu ibn Džebelu: “Neće puno proći, ako budeš bio živ, vidjet ćeš ovdje


187

puno bašči!” Muaz je doživio to vrijeme i na Tebuku je gledao bašče. Bila je to Poslanikova mu’džiza.

Nakon što je Poslanik, s.a.v.s., već bio otišao iz Medine, jedan ashab, po imenu Ebu Hejsema, se u danu sa paklenom vrelinom, vratio da nekoliko dana provede sa svojim ukućanima. Svoje dvije žene je zatekao u kolibama od granja u svojoj bašči. Svaka je svoju kolibu bila poprskala vodom, njemu rashladila vodu u spremila mu hranu. Kada je stigao, stao je i sa vrata svoje kolibe pogledao u svoje žene i ono što su mu one bile pripremile.

“Alla hov Poslanik, s.a.v.s., je tamo na usijanom suncu i vrelom vjetru, a Ebu Hejsema ovdje u ugodnom hladu, sa pripremljenom hranom i lijepom ženom boravi na svom imanju! Alla ha mi, neću ući u kolibu nijedne od vas sve dok se ne priključim Alla hovom Poslaniku, s.a.v.s.”

Poslanik, s.a.v.s., je iz daljine ugledo jahača na devi i reče: “Neka to bude Ebu Hejsema!” Ono i bi Ebu Hejsema. I ovo je jessdna od Poslanikovih mu’džiza.

Kada muslimanska vojska dođe na Tebuk, Biznantinci se već bjehu povukli. Čuli su za snagu i brojnost muslimanske vojske, a Poslanik, s.a.v.s., nije vidio nikakve koristi u potjeri za njima. U Tebuku je ostao neko vrijeme, primajući delegacije i dao im garansscije sigurnosti za njihove kopnene i morske puteve. Nakon toga, Poslanik, s.a.v.s., se sa vojskom vrati u Medinu. Ovo poveća ugled i dostojanstvo muslimana. Kada se vratiše u Medinu, mnogi dossđoše izvinjavajući se za svoje odsustvo iz borbe. Alla hov Poslanik, s.a.v.s., uvaži njihovo javno izvinjenje, a njihovu savjest i tajnu presspusti Alla hu i zamoli ga za oprost. Uzvišeni Alla h je takve osobe u suri “Tevba” nazvao munaficima – licemjerima. Bila su i trojissca ashaba koji su priznali svoj grijeh: Ka’b ibn Malik elsHazredži, Murare ibn Rebi’a i Hilal ibn Umejje! Kada je Ka’b ušao u džamiju, vidio je Alla hovog Poslanika, s.a.v.s., koji se nasmija osmjehom srssdžbe i reče mu:

“Ka’be, šta te je navelo da ostaneš?”

Amr HAlid

188

Ka’b mu reče: “Alla hov Poslaniče, kada bih razgovarao sa nekim drugim, onda bih tražio neko opravdanje kako bih sa sebe otklonio njegovu srdžbu, ali, ako bih ti danas pričao laži i time stesskao tvoje zadovoljstvo, onda bi se Uzvišeni Alla h rasrdio na mene. Zato mi je draže da ti kažem istinu, iako će na mene izazvati tvoju srdžbu, ali mi ipak ostaje nada da će mi Alla h oprostiti. Alla hov Poslaniče, nemam nikakvo opravdanje!”

Poslanik, s.a.v.s., reče: “Ovaj je istinu kazao. Zato ustani i čekaj da Alla h donese svoju presudu!”

I Hilal i Murare su priznali svoje greške. Nisu željeli izlaziti iz svojih kuća, jer je Alla hov Poslanik, s.a.v.s., zabranio ljudima da govore sa njima. Čak je naredio i njihovim ženama da ne budu uz njih. Jedino je Hilalova supruga zatražila dozvolu Alla hovog Poslassnika, s.a.v.s., da služi svog muža, jer je on bio star. Ka’b je odlazio u džamiju i nazivao selam Alla hovom Poslaniku, s.a.v.s., ali nije znao da li bi mu Poslanik, s.a.v.s., odgovorio ili ne. Ova izolacija trajala je pedeset dana i ova trojica ashaba u tom periodu osjetiše veliku tjeskobu. Njihova prsa postadoše im tijesna, čak im je i zemlja, kossliko god prostrana bila, postala tijesna. Uzvišeni Alla h objavi ajete u kojima im oprosti grijeh i primi im pokajanje. Poslanik, s.a.v.s., posla im muštulukdžiju, koji im donese radosnu vijest o oprostu. Ljudi ih u skupinama dočekaše, čestitajući im na primljenoj tevbi, jer su ovi ashabi bili omiljeni među svojim prijateljima. Alla hov Poslanik, s.a.v.s., susrete Ka’ba i reče mu:

“Ka’be, raduj se najsrećnijem danu koji ti je svanuo od kako te majka rodila.”

Ka’b upita: “Alla hov Poslaniče, je li to od tebe ili od Alla ha?”

Poslanik, s.a.v.s., mu reče: “To je od Alla ha!” Ka’b se toliko obradovao da mu je umalo srce iskočilo iz gruss

di, pa reče Poslaniku, s.a.v.s.: “Alla hov Poslaniče, kao znak svog pokajanja, želim udijeliti

svoj imetak na Alla hovom Putu!”


189

Poslanik, s.a.v.s., mu reče: “Zadrži nešto imetka za sebe, bit će ti od koristi!”

Poslanikova smrtSvjedočimo da si dostavio poslanicu

i da si izvršio emanet

Pred kraj ramazana Poslanik, s.a.v.s., obznani da želi obaviti hadž. U Medinu se sjati velika grupa ljudi. Poslanik, s.a.v.s., krenu ��. zulska’dea i u ZulsHulejfi obuče ihrame. Za vrijeme puta, kad god bi se Poslanik, s.a.v.s., zaustavio, dolazile bi delegacije plemena i on bi ih podučavao propisima hadža. Broj hadžija dostiže sto četrssnaest hiljada. Poslanik, s.a.v.s., uđe u Mekku i zanijeti kiran hadž. Već je bio zatražio od Alije da dovede kurbane iz Jemena, pa mu je on doveo šezdeset tri kurbana. Bilo je i onih koji su zanijetili ifrad i onih koji su zanijetili temettu. Poslanik, s.a.v.s., sa ljudima uđe u Harem i reče:

“Alla hu moj, povećaj mu čast, veličinu i dobročinstvo!” Zatim su učinili tavaf oko Kabe sedam puta, Poslanik, s.a.v.s.,

poselami Crni kamen, dotičući ga rukom, klanja dva rekata iza messkami Ibrahima, napi se vode sa Zemzema, a nakon toga učini saj između Safe i Merve na svojoj jahalici. Kada bi se popeo na Safu, izgovarao bi:

“Nema božanstva osim Alla ha, Alla h je najveći! Alla h je obećanje svoje ispunio, roba Svoga pomogao i saveznike porazio!”

Osmog dana zulshidžeta uputio se na Minu i tu prenoćio. Devetog dana otišao je na Arefat, gdje je klanjao podne i ikindiju spojeno i nakon namaza održao svoju hutbu, u kojoj je objasnio cissjelu vjeru s i njene primarne i njene sekundarne dijelove. Poslanik, s.a.v.s., reče:

Amr HAlid

190

“Ljudi, poslušajte dobro šta ću vam reći, jer ja ne znam da li ću vas više ikada susresti na ovom mjestu!

Ljudi, vaši životi i vaši imeci su vam sveti dovijeka, kao što vam je svet i ovaj dan i ovaj mjesec. Vi ćete susresti vašeg Gospodassra i On će vas pitati za sve što ste činili – eto prenio sam vam! Stoga, kome od vas bude dato nešto na povjerenje, neka to izvrši! Sve vrste kamate se ukidaju i imate pravo samo na glavnice vašega imetka – vi ne smijete biti nepravedni, niti dozvoliti da se vama nepravda čini. Alla h je propisao da ne smije biti kamate, a kamata Abbasa ibn AbdulsMutalliba se sva poništava. Poništava se i svaka krvna osveta koja potječe iz doba neznanja, i ja, evo, prvo poništavam krssvnu osvetu za Amira Ibn Rebiu ibn Harisa ibn AbdulsMuttaliba, koji je išao tražiti dojilju u Benu Lejsu, pa ga je ubilo pleme Huzejl – on je prvi sa kojim počinjem dokidanje krvne osvete koja potiče iz doba neznanja.

Ljudi! Šejtan je izgubio svaku nadu da će ikada više biti obossžavan u ovoj vašoj zemlji, ali će biti zadovoljan ako mu se budete pokorava u nečemu mimo toga, u nekim vašim postupcima kojima vi pridajete važnost – stoga se njega dobro čuvajte u onome što se odnosi na vašu vjeru!

Ljudi! Prolongiranje nekog svetog mjeseca samo još više possvećava nevjerstvo, čime se zavode oni koji ne vjeruju: jedne godine ga dopuštaju, a druge zabranjuju, kako bi sebi podesili period u kojem je Alla h zabranio ratovanje – tako dopuštaju ono što je Alla h zabranio, i zabranjuju ono što je On dozvolio! A vrijeme kruži rassvnomjerno još od kada je Alla h stvorio nebesa i Zemlju. Broj mjessseci kod Alla ha je dvanaest, a od toga su četiri sveta mjeseca: tri uzastopna i mjesec redžeb plemena Mudar, koji se nalazi između dva džumada i šabana.

Ljudi! Vi imate prava kod svojih žena, kao što i one imaju prava kod vas. Vaše pravo se sastoji u tome da one nikoga ne ugoste i u vaše kuće puste onoga koga vi prezirete i da ne učine očito razssvratno djelo. Ako to učine, Alla h vam dopušta da ih odstranite iz postelje i da ih malo i udarite, pa ako prestanu sa time, imaju pravo


191

da im se na lijep način daje opskrba i odijevanje. Lijepo postupajte prema ženama, jer su one kod vas zarobljenice i ništa svoje ne posssjeduju. Uzeli ste ih sebi s Alla hovim emanetom i njihove polne organe prisvojili zahvaljujući Alla hovim riječima!

Ljudi! Dobro shvatite ove moje riječi – eto, dostavio sam vam ih! Ostavljam vam nešto sasvim jasno i, ako ga se budete držassli, nikada nećete skrenuti s pravoga puta: ostavljam vam Alla hovu knjigu i sunnet Njegovog Poslanika!

Ljudi! Dobro čujte i razumite što vam kažem: dobro znajte da je svaki musliman brat svakom muslimanu; da su muslimani među sobom braća! Svakome od njih je od njegova brata dozvoljeno samo ono što mu on dragovoljno od sebe dadne i zato nemojte nipošto sami sebi nepravdu činiti! Alla hu, jesam li dostavio...”

“Da! Dostavio si” s rekoše ljudi.Poslanik, s.a.v.s., reče: “Alla hu! Ti budi svjedok!”Tada Uzvišeni Alla h objavi Poslaniku, s.a.v.s., ajete:

لكم ورضيت نعمتي عليكم وأتمت دينكم لكم أكملت ﴿اليوم

اإلسالم دينا﴾Sada sam vam vjeru vašu usavršio i blagodat Svoju prejjma vama upotpunio i zadovoljan sam da vam islam bude

vjera.8� Poslanik, s.a.v.s., onda napusti Arefat i zanoći na Muzdelifi.

Zatim je bacao kamenčiće na Akabi, svojom plemenitom rukom zaklao kurban, zatim njegovo meso i kožu podijelio siromasima kao sadaku. Zatim je obrijao glavu i oslobodio se ihrama, a nakon toga otišao u harem Kabe i učinio tavaf, zatim je učinio saj između Safe i Merve. Ljudi su ga posmatrali i od njega učili propise hadža. Zatim se u danima tešrika vratio na Minu, tu je bacao kamenčiće i puno udjeljivao sadaku. Puno je ljudima upućivao savjete. Tako se završiše obredi hadža i ljudi od Poslanika, s.a.v.s., zapamtiše svaku riječ i svaki njegov pokret, jer je to nakon njih ostalo kao sunnet 8� Kur’an, sura: ElsMaida, ajet: 3.

Amr HAlid

192

svim ljudima. Krajem zulshidžeta Poslanik, s.a.v.s., dođe u Medissnu. Kada vidje Medinu, tri puta izgovori tekbir i reče:

“Najbolje što su kazali svi vjerovjesnici prije mene bile su riječi:

بون بون تائ مد وهو عل كل شىء قدير، آي لك وله ال ل اله ال الل وحده ل شيك له، له الده وهزم الحزاب وحده. ب نا حامدون، صدق الل وعده ونص ع رب عابدون ل

“Nema drugog božanstva osim Alla ha, Jedan je i nema sudruga, Njemu pripada vlast i hvala i On je svemu kadar, vraćamo se teubu čineći, robujući i zahvaljujući se Gospodaru našem, Alla h je ispunio obećanje, pomogao Svoga roba i Sam porazio saveznike!”

Alla hov Poslanik, s.a.v.s., saznade da su Bizantici sakupili veliku vojsku, s namjerom da napadnu Medinu. Poslanik, s.a.v.s., pozva ljude u džihad i sakupi vojsku. Na čelu vojske postavi Usamu ibn Zejda ibn Harisa, koji je tada imao samo sedamnaest godina. U vojsci su bili i veliki ashabi, poput Ebu Bekra i Omera. Ali vojska ne krenu, jer se bješe zauzela nečim drugim. Neki su u čuđenju govorili:

“Postavio je mladog dječaka da upravlja starim muhadžirima i ensarijama!”

Kada to Poslanik, s.a.v.s., ču, izađe bolestan među ashabe i reče:

“Ljudi, izvršite naređenje vezano za Usaminu vojsku! Jer, tako mi Boga, ono što o njemu govorite, kao da ste govorili o njegovom ocu još ranije. On zaslužuje vođstvo, kao što ga je zasluživao i njessgov otac još prije!”

Usama krenu sa vojskom i ulogori se u blizini Medine. Zbog Poslanikove, s.a.v.s., bolesti, nisu nastavili put. Kasnije je Usamissna vojska izvršila svoj zadatak na najbolji način. Kada je Alla hov Poslanik, s.a.v.s., izvršio svoju misiju, ode u džamiju i uspe se na minber. Okupljenim ashabima se obrati:


193

“Jednom svom robu Alla h je dao da odabere između dunjalussčkih ukrasa i onoga što je kod Gospodara, pa je taj rob odabrao ono što je kod Gospodara!”

Ebu Bekr, r.a., shvati ove riječi i zaplaka. Reče: “Alla hov Poslaniče, za tebe bih žrtvovao i oca i

majku!” Poslanik, s.a.v.s., reče: “Ebu Bekr mi je najviše pružio prijateljstva i imetka i, ako

bih koga uzeo za prijatelja, uzeo bih Ebu Bekra. Ali, svi ste vi moja braća u islamu!”

Nijedna vrata u džamiji ne ostadoše otvorena osim vrata Ebu Bekra, r.a. Poslanik, s.a.v.s., zatim uđe u svoju kuću. Poslanikova, s.a.v.s., bolest trajala je trinaest dana, i za to vrijeme on je boravio u kućama svojih supruga. Kada se Poslanikova bolest poveća, on zamoli svoje supruge da mu dozvole da dane svoje bolesti provodi u kući Aiše, r.a., i one mu to dozvoliše. Bolest se malo pomalo povessćavala i on zatraži od Aiše da ga posipa vodom, kako bi mu smanjili temperaturu. U vrijeme bolesti Poslanik, s.a.v.s., nije mogao izlaziti među ljude i klanjati im kao imam, pa ovlasti Ebu Bekra da to čini umjesto njega. Na kraju, ipak, savlada bol i klonule glave izađe u džamiju, oslonjen na Aliju i Fadla, a ispred njega je išao njegov amidža Abbas. Dođe do minbera i sjede na prvu stepenicu. Zahvali Alla hu i reče:

“Ljudi, čuo sam da se bojite za mene? Da li je ijedan vjerovjesssnik prije mene bio vječan, pa da ja budem vječan?! Ja idem svom Gospodaru, a i vi ćete mu se priključiti! Oporučujem vam da dobro postupate sa prvim muhadžirima! Oporučujem i muhadžirima da dobro postupaju u međusobnim odnosima!”

Poslanik, s.a.v.s., zatim poruči suru “Asr“ i završi svoj govor riječima:

“Vrijeme teče po Alla hovoj odredbi. Brzina neće ubrzati nissšta. Ko pokuša savladati Alla ha, Alla h će ga savladati, a ko pokuša prevariti Alla ha, sam sebe vara. Oporučujem vam da lijepo postuss

Amr HAlid

194

pate sa ensarijama. Zar oni još ranije nisu otvorili svoje kuće vjeri? Zar sa vama nisu podijelili svoje plodove? Zar vas nisu primili u svoje kuće? Zar vam nisu dali prednost nad sobom, iako je njima bilo potrebno…”

Dok su muslimani klanjali sabah namaz, a predvodio ih je Ebu Bekra, r.a., Poslanik, s.a.v.s., izađe među njih i, zadovoljan njihovim jedinstvom i Ebu Bekrovim, r.a., imametom, nasmija se. Kada ga muslimani vidoše, pometoše se u svom namazu, misleći da je Alla hov Poslanik, s.a.v.s., ozdravio. Ebu Bekr, r.a., se malo povuče iz mihraba, ali mu Poslanik, s.a.v.s., reče:

“Klanjaj pred ljudima!” Zatim Poslanik, s.a.v.s., sjede sa Ebu Bekrove desne strane,

klanjajući za njim.Kada se namaz završi, Alla hov Poslanik, s.a.v.s., se okrenu

ashabima i glasno, tako da su ga čuli čak i oni koji su bili van džassmije, reče:

“Ljudi! Džehennem se razbuktao, a smutnje nailaze poput pramenova mrkle noći! Meni, Alla ha mi, ništa ne možete prebaciti – ja vam ništa nisam dopustio što nije dopustio Kur’an, i ništa vam nisam zabranio što nije zabranio Kur’an. Alla h je prokleo ljude koji su grobove svojih vjerovjesnika uzimali za bogomolje!”

Ovaj dan se nije završio, a Alla hov Poslanik, s.a.v.s., je odsesslio svom Gospodaru. U smrtnim mukama je ponavljao: “Ne, nego najuzvišenije društvo u Džennetu!”

Neka je na tebe Alla hov salavat i selam, Alla hov Poslaniče!Neka je na tebe Alla hov salavat i selam, vjesniče Alla hove

milosti!Neka je Alla hov salavat i selam na tvoju porodicu i tvoje

ashabe!Reći ću još nešto o Poslanikovoj, s.a.v.s., bolesti. Poslanikova,

s.a.v.s., bolest sve više i više se povećavala. Njegova kćerka Fatima uzviknu:


195

“Ah, muke, oče moj!” Poslanik, s.a.v.s., joj odgovori: “Kćeri moja, tvoj otac neće osjetiti od danas nikakve muke!” Dok je Fatima sjedela pored svog oca, Poslanik, s.a.w.s., joj

nešto šapnu na uho i ona poče plakati. Nešto kasnije, Poslanik, s.a.v.s., joj ponovo nešto šapnu, a ona se nasmija. Aiša je upitala šta joj je to Poslanik, s.a.v.s., šapnuo. Ona joj reče:

“Prvo mi je kazao da će preseliti, pa sam zaplakala. A onda mi je rekao da ću ja ubrzo za njim preseliti, pa sam se nasmijala!”

Ova plemenita žena, kćerka Plemenitoga, umrla je mlada, šest mjeseci nakon smrti svog oca, odselila je svom Gospodarau, a iza sebe je ostavila sinove Hasana i Husejna.

U zoru, u ponedjeljak dvanaestog rebiulsevvela, namaz je mussslimanima predvodio Ebu Bekr, r.a. Poslanik, s.a.v.s., ih pogleda iz svoje sobe. Ebu Bekru su suze tekle niz lice, a Poslanik, s.a.v.s., se nasmješi. Bio je to posljednji Poslanikov, s.a.v.s., osmjeh radi namassza. Ljudi koji su klanjali sabah govorahu:

“Kao da je sunce zasijalo kada se njegovo lice pojavilo!” Također su govorili: “Nismo vidjeli Poslanika, s.a.v.s., ljepšeg,

svjetlijeg i bjeljeg od tog dana!” Smrt Poslanikova, s.a.v.s., nastupi izlaskom sunca dvanaestog

rebiulsevela u ponedjeljak. Aiša, r.a., kaže: “Alla hov Poslanik, s.a.v.s., je preselio na mojim rukama, na

mojim prsima!” Dok je Poslanik, s.a.v.s., bio u Aišinoj sobi dođe mu melek

Džibril i reče. “Muhammede, sa mnom je došao melek smrti!” Poslanik, s.a.v.s., reče: “Džibrilu, dozvoli meleku smrti da uđe.”Melek smrti uđe i nazva Poslaniku, s.a.v.s., selam. Reče mu: “Alla hov Poslaniče, Gospodar mi je naredio da ti ponudim da

odabereš: ostanak na dunjaluku ili susret sa svojim Gospodarom!”

Amr HAlid

196

Poslanik, s.a.v.s., podiže ruku prema nebesima i reče: “Ne! Nego najuzvišenije društvo u Džennetu!” Aiša kazuje: “Znala sam da mu je ponuđeno da bira, a on je

stalno govorio: “Ne, nego najuzvišenije društvo u Džennetu!” Rekla sam: “Tako mi Onoga Koji te je sa istinom poslao, dato

ti je da biraš, pa si odabrao.” Poslanik, s.a.v.s., je neprestano ponavljao: “Ne, nego najuzviss

šenije društvo u Džennetu!” Ležao je u Aišinom krilu i smiješio se. Melek smrti dođe do Poslanikovog, s.a.v.s., uzglavlja i reče:

“O plemenita dušo, dušo Muhammeda ibn Abdullaha, izađi sa zadovoljstvom svog Gospodara! Gospodar je tobom zadovoljan i nije srdit.”

Aiša, r.a., kaže: “Poslanikova, s.a.v.s., ruka pade i glava oteža i ja shvatih da je umro! Nisam znala šta učiniti. Ništa mi nije preossstajalo osim da izađem na vrata na koja je izlazio Alla hov Poslanik, s.a.v.s. Na ta vrata niko nije osim njega izlazio.”

Aiša, r.a., je pogledala ashabe i viknula: “Poslanik, s.a.v.s., je umro!”

Ashabi se nađoše u čudu. Alija, r.a.,, je sjeo i nije se mogao possmjeriti. Osman ibn Affan pobježe u jedan kraj i poče plakati poput djeteta. Fatima je, kako joj je i otac rekao, bila strpljiva. Govorila je:

“O oče moj!Odazvao se pozivu svoga Gospodara!

O oče moj!Džennetul-firdevs je prebivalište njegovo!

O oče moj!Džibrilu si želio!”

Ovo je uporno ponavljala ne bi li umirila sebe.Omer, r.a., isuka sablju i reče: “Ko kaže da je Muhammed,

s.a.v.s., umro, odsjeći ću mu glavu. On je otišao da se susretne sa svojim Gospodarom, kao što je to uradio Musa, a.s.”


197

Tada Ebu Bekr, r.a., reče:“Ko je od vas obožavao Muhammeda, s.a.v.s. s Muhammed,

s.a.v.s., je umro! Ko je obožavao Alla ha – pa Alla h je živ i ne umire!” Zatim je proučio ajet:

سل ﴾ د إال رسول قد خلت من قبله الر م ﴿وما مMuhammed je samo poslanik, a i prije njega je bilo

poslanika.8�

Pripremiše Alla hovog Poslanika, s.a.v.s., za ukop, ogasuliše ga, umotaše u ćefine i ukopaše na ono mjesto u sobi gdje je i preselio.

8� Kur’an, sura: Ali Imran, ajet: ��.

SadržajPredgovor .............................................................................................. 5Najbolji uzor ........................................................................................... 8Najveličanstvenija ličnost historije ................................................................ 9Primjer za renesansu ummeta .....................................................................10Svijet prije njegovog rođenja .......................................................................12Arabijsko poluostrvo prije rođenja Muhammeda, s.a.v.s. ....................................14Mekka prije poslanstva .............................................................................16Poslanikovo ime .....................................................................................18Poslanikovo porijeklo ...............................................................................19Poslanikovo rođenje ................................................................................20Poslanikova svojstva ................................................................................21Poslanikovo djetinjstvo .............................................................................21Muhammed, s.a.v.s., kao siroče ...................................................................23Milost svjetovima ....................................................................................30Poslanikov boravak u pećini .......................................................................33Poslanikove mudžize ................................................................................34Silazak Objave ........................................................................................36Primjer dobre supruge ..............................................................................40Plemeniti moral ......................................................................................41Oslanjanje na Alla ha ................................................................................42Budite čvrsti, omladino islama ....................................................................43Kamo sreće da sam mladić .........................................................................43Namaz na prvom mjestu ............................................................................44Hamza i Omer prihvataju islam ...................................................................66Okupljanje ashaba u kući Erkamovoj .............................................................71Politika pregovora ...................................................................................74Cjenkanje ..............................................................................................78Prva hidžra muslimana .............................................................................79Alla hova blizina (zaštita) je uzvišenija ...........................................................84Na posjedu Ebu Taliba ...............................................................................86Nije svaki nevjernik neprijatelj ....................................................................87A vojske Gospodara tvoga jedino On sam zna ..................................................91


199

Godina tuge ...........................................................................................92Putovanje u Taif ...................................................................................93

Isra i Mi’radž...........................................................................................96Kojoj grupi pripadaš? .............................................................................98Poruka vašeg oca Ibrahima, a.s. ................................................................99Frizerka Faraonove kćerke........................................................................99Položaj bludnika i uzurpatora jetimskog imetka u vatri ....................................100Stanje onih koji su narušavali ugled ljudi ....................................................100Kod Sidretul-Muntehaa ........................................................................100Namaz ...........................................................................................101

Islam ensarija .......................................................................................102Musena ibn Harise predvodi borbu protiv Perzije ............................................106Prva prisega na Akabi ............................................................................110Velika prisega na Akabi ...........................................................................113Zalaganje i trud ashaba prilikom hidžre .......................................................116

Suhejb er-Rumi .................................................................................117Omerova, r.a., hidžra u Medinu ...............................................................118

Poslanikova, s.a.v.s., hidžra u Medinu .........................................................119Hidžra je promijenila tok historije...............................................................121Poslanikov, s.a.v.s., dolazak u mjesto Kuba ...................................................125Dolazak Alije ibn Ebu Taliba, r.a. ................................................................125Poslanikov, s.a.v.s., dolazak u Medinu .........................................................126Prva hutba u Medini ...............................................................................127Poslanikov, s.a.v.s., boravak kod Ebu Ejjuba el-Ensarije ....................................128Medina u vrijeme hidžre ..........................................................................129

Izgradnja džamije ...............................................................................130Bratimljenje među muslimanima .............................................................130Donošenje Medinskog ustava .................................................................130

Primjeri pozitivne inicijative u medinskom društvu .........................................131Stanovnici Sofe i učenje Kur’ana napamet ....................................................132Nova etapa u suprotstavljanju zabludi ........................................................133Promjena kible .....................................................................................134Pripreme za bitku na Bedru ......................................................................134

Početak bitke ....................................................................................138Silazak meleka ..................................................................................143

Bitka na Uhudu .....................................................................................144

Amr HAlid

200

Prve aktivnosti munafika u muslimanskom društvu .......................................145Poslanik, s.a.v.s., sprovodi plan ...............................................................146Alla hu moj, uputi moj narod, jer on ne zna ..................................................149Šehidi Uhuda ....................................................................................150Enes ibn Nadr ....................................................................................150Hanzala – čovjek kojeg su meleki ogasulili ..................................................151Amr ibn Džumuh ................................................................................151Abdullah ibn Haram ............................................................................151Abdullah ibn Džahš .............................................................................152Sa’d ibn Rebia ...................................................................................153Hamza ibn Abdul-Mutallib, r.a. - Lav islama ................................................153

Završetak bitke .....................................................................................154Poteškoće na putu formiranja nove države ....................................................154Bitka Hamraul-esed ...............................................................................155Komandosi sa Poslanikove akademije .........................................................156Protjerivanje plemena Benu Nadir iz Medine .................................................158Bitka Zatur-Rika’ ...................................................................................159Bitka na Hendeku i ujedinjenje saveznika .....................................................161

Neobični događaji ..............................................................................162Početak bitke ....................................................................................163

Slučaj potvore i čuvanje društva od dezinformacija .........................................165Ugovor na Hudejbiji ...............................................................................168Korespodencija sa svjetskim liderima ..........................................................172Bitka na Hajberu ...................................................................................174Osvajanje Mekke ...................................................................................175Pohod na Hunejn ...................................................................................182Pohod na Tebuk.....................................................................................185Poslanikova smrt ...................................................................................189

Svjedočimo da si dostavio poslanicu i da si izvršio emanet ................................189

Documents

Amr Halid Stopama Miljenika s.a.w.s