Anali 2002_3-4 441-565

SUDSKE ODLUKE

GRA\ANSKO PRAVO

STVARNO PRAVO

PRAVO SVOJINE

Iskqu~iva svojina

1

Vlasnik stana ne moè imati pravni interes da se na sopstvenomstanu utvrdi wegovo pravo zakupa u smislu Zakona o stanovawu, jer je pravovlasni{tva ja~e i podrazumeva apsolutno raspolagawe vlasnika svojomstvari (da je drì, koristi, stavqa u promet itd.), dok se svojstvo zakupcamoè odrediti samo na tu|em stanu, odnosno stanu u dru{tvenoj svojini.

Iz obrazloèwa:

Re{ewem Drugog op{tinskog suda u Beogradu 3-R.broj 1813/93 od 21.novembra 1994. godine, sa wegovom ispravkom od 3. jula 1996. godine usvojenje predlog predlaga~a da se odredi za jedinog nosioca prava zakupca stana,opisanog u izreci tog re{ewa, koji }e stan koristiti zajedno sa sinomZoranom Vasiqevi}em. Stavom drugim izreke utvr|eno je da protivnikupredlaga~a Grujici Vasiqevi}u prestaje svojstvo sunosioca stanarskog pravana istom stanu. Stavom tre}im izreke protivnik predlaga~a je obavezan dapredlaga~u naknadi tro{kove postupka u iznosu od 268,75 dinara.

Re{ewem Okru`nog suda u Beogradu G`. 18/96 od 27. marta 1996. godineodbijena je àlba protivnika predlaga~a i prvostepeno re{ewe potvr|eno.

Protiv re{ewa drugostepenog suda protivnik predlaga~a je izjavioreviziju zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka i pogre{ne pri-mene materijalnog prava.

Ispituju}i pobijano re{ewe u smislu ~lana 386. ZPP u vezi ~lana30. Zakona o vanparni~nom postupku, Vrhovni sud je na{ao da je revizijaosnovana.

Predlaga~ Radojka Vasiqevi} je traìla da se u vanparni~noj pravnojstvari utvrdi da se za jedinog nosioca prava zakupca na stanu, opisanom uizreci prvostepenog re{ewa, odredi ona koja bi stan koristila sa sinomstranaka i da se utvrdi da je protivniku predlaga~a prestalo svojstvo suno-sioca stanarskog prava na istom stanu, te da se obaveè da se iz istog iseli.

Prvostepeni sud je konstatovao kao nesporno da su stranke bile ubraku do 2. aprila 1991. godine kada su se razvele, da je 1977. godine predlaga~dobila predmetni stan u svojstvu nosioca stanarskog prava i da je stanotkupila od davaoca stana na kori{}ewe dana 29. decembra 1992. godine.Postupaju}i daqe po predlogu predlaga~a prvostepeni sud je utvr|ivao ~iwe-nice koje je smatrao za potrebne da bi odlu~io o predlogu predlaga~a kao

441

vanparni~noj pravnoj stvari i usvojio wen predlog kao osnovan u celosti.Drugostepeni sud je takvu odluku potvrdio.

Me|utim, po{to je predlog predlaga~a podnesen 1. novembra 1993.godine, u vreme kada je predlaga~ bila vlasnik predmetnog stana na osnovuotkupa iz decembra 1992. godine, onda je zahtev po wenom predlogu da se uvanparni~noj pravnoj stvari ona odredi za nosioca prava zakupca na istomstanu bespredmetan. Naime, predlaga~ Radojka kao vlasnik ne moè imatipravni interes da se na sopstvenom stanu utvrdi weno pravo zakupa, jer jepravo vlasni{tva ja~e i podrazumeva apsolutno raspolagawe vlasnika svojomstvari (da je drì, koristi, stavqa u promet itd.), dok se svojstvo zakupcastana u smislu odredaba Zakona o stanovawu, koje predlaga~ traì u ovompostupku moè odrediti samo na tu|em stanu, odnosno stanu u dru{tvenojsvojini.

Me|utim, predlaga~ je osim toga traìla i iseqewe protivnika pre-dlaga~a, {to je u granicama wenog ovla{}ewa, kao vlasnika predmetnogstana, ali to moè da traì samo u parnici, a ne u vanparni~noj pravnojstvari.

Zbog toga }e predlaga~, ukoliko ostaje kod zahteva za iseqewe, uprvostepenom postupku morati da u smislu ~lana 109. ZPP uredi tu`bu koja}e se zavesti u parni~nom upisniku i ukoliko su ta~ni revizijski navodiprotivnika predlaga~a da se vodi posebna parnica o deobi bra~ne tekovinestranaka, prvostepeni sud moè izvr{iti spajawe tih parnica i jedinstve-nom odlukom razre{iti sporni odnos stranaka.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 3414/00 od 20. marta 2001. godine)

NEVR[EWE PRAVA SVOJINE

2

îwenica nevr{ewa prava svojine na stvari koja se nalazi kod drugoglica ne povla~i gubitak prava svojine, ne povla~i gubitak prava vlasnikada zahteva povra}aj stvari.

Iz obrazloèwa:

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu na osnovu koga su donete pobijanepresude, tuìqa je kao testamentalni naslednik po osnovu re{ewa Op{tin-skog suda u Ose~ini Obr. 48/91 od 24. V 1991. godine vlasnik spornih nepok-retnosti.

Pravnim poslom pravo svojine na spornim nepokretnostima tuìqanije prenela ni na tuènu niti na druga lica, sem {to se usmeno saglasilada tuèna spornu imovinu moè da koristi.

Kako je prvostepeni sud u dokaznom postupku utvrdio da se tuìqausmeno saglasila da spornu imovinu moè da koristi do kraja wenog ìvota,to su sudovi u pobijanim presudama stali na stanovi{te da je tu`beni zahtevtuìqe neosnovan.

Navedeno pravno shvatawe sudova suprotno je odredbama Zakona oosnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Sudske odluke -- Gra|ansko pravo (str. 441--565)

442

Odredbom ~lana 3 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propi-sano je da vlasnik ima pravo da svoju stvar drì, da se wome koristi i dawome raspolaè u granicama odre|enim zakonom.

Prema navedenoj zakonskoj odredbi pravo svojine po svojoj strukturije apsolutno pravo koje deluje prema svima i u vremenskom smislu neogra-ni~eno pravo koje postoji sve dok postoji stvar na koju se odnosi i ne moèse izgubiti zastarelo{}u. Sama po sebi, ~iwenica nevr{ewa prava svojinena stvari koja se nalazi kod drugog lica ne povla~i gubitak prava svojinekoliko god dugo trajalo to stawe kao i {to ne povla~i gubitak pravavlasnika da zahteva povra}aj stvari.

Prema odredbi ~lana 37. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosavlasnik moè tu`bom zahtevati od dràoca povra}aj individualno odre|enestvari s tim {to mora dokazati svoje pravo svojine, kao i ~iwenicu da sestvar nalazi kod tuènog.

Istina, dràlac moè odbiti vlasnikov zahtev za povra}aj stvari,ako je prema vlasniku ovla{}en na dràvinu po nekom od zakonom propisanihstvarno pravnih, obligaciono-pravnih ili drugih pravnih osnova. Me|utim,kada je u pitawu nepokretnost zasnivawe stvarnih, obligacionih, naslednihi drugih prava, zahteva ispuwewe posebne forme.

Na osnovu izloènog, kako je u konkretnom slu~aju sud utvrdio da jetuìqa vlasnik spornih nepokretnosti i da se ove nalaze u dràvini tuènena osnovu usmenog sporazuma parni~nih stranaka to nije bilo zakonskogosnova da se tu`beni zahtev odbije. Ovo zato {to navedeni usmeni sporazumo kori{}ewu spornih nepokretnosti, bez obzira na dogovoreno vreme ko-ri{}ewa ne predstavqa pravni osnov za sticawe ,,prava na dràvinu spor-nih nepokretnosti, a time i ne uskra}uje pravo tuìqi kao vlasniku da svojenepokretnosti drì, da se wima koristi i da wima raspolaè.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Gzs. br. 13/99 od 20. maja 1999. godine)

ZBOG ZABRANE OBELE@AVAWA ZEMQI[TA PRILIKOMAVIO SNIMAWA NE MO@E SE IZGUBITI PRAVO SVOJINE

3

Tuìoci su pravo svojine stekli nasle|em. Ni oni ni wihovi pravnipreci nisu mogli izgubiti pravo svojine novim premerom posle avio snima-wa, niti je na taj na~in zemqi{te moglo pre}i u dru{tvenu svojinuutoliko pre, {to je u vreme avio snimawa vlasnicima bilo zabraweno daobeleàvaju svoje zemqi{te.

Iz obrazloèwa:

Prema ~iweni~nom utvr|ewu na kome su zasnovane presude nièste-penih sudova i prema stawu u spisima sada sporne parcele je nesmetanokoristio kao vlasnik jo{ za vreme biv{e Jugoslavije Bogosav Orlovi},predak tuìlaca. Po starom katastarskom operatu iz 1952. godine, izvedenomna osnovu podela katastarskih op{tina na blokove parcela i popise parcelaunutar blokova i procene wihove povr{ine ,,od oka i bez premera i izradeplanova, sporna parcela se nalazi u {estom bloku. U tom {estom bloku poposedovnom listu br. 18 KO Gorwi Strmac na ime Orlovi} Bogosava nadelove od 1/1 upisane su kat. parc. br. 6/1 na mestu zvanom ,,Maliwak po


443

kulturi {uma V klase u povr{ini od 2.70.00 ha, wiva VIII klase u povr{iniod 0.30.00 ha, i katastarska parcela br. 6/26 na mestu zvanom ,,Senokos pokulturi {uma V klase u povr{ini 1.10.00 ha. Bogosav Orlovi} je umro 24.jula 1953. godine i na wegovoj celokupnoj zaostav{tini popisanoj u posedov-nom listu br. 18 Ko Gorwi Strmac je pravnosna`nim re{ewem Sreskog sudau Kosovskoj Mitrovici O. 68/61 od 20. aprila 1961. godine ogla{ena zanaslednika Orlovi} Darinka, supruga ostavioca. U vreme avio snimawa 1961.godine sporna parcela br. 628/2 u povr{ini od 05.08.43 ha kao deo kat. parc.628 na mestu zvanom ,,Maliwak (~ija je ukupna povr{ina 30.65.05 ha) upisanaje u posedovni list br. 46 KO Gorwi Strmac na ime Javnog preduze}a zagazdovawe {umama ,,Srbija {ume -- [umsko gazdinstvo Ibar -- Leposavi},kao i kat. parc. 627 na mestu zvanom ,,Maliwak -- Dan~etova wiva po kulturipa{wak V klase u povr{ini od 0.29.70 ha. Darinka, koja je bila naslednikOrlovi} Bogosava umrla je 14.9.1968. godine, i na wenoj zaostav{tini (sadabez sporne parcele) ogla{eni su za naslednike u po jednoj tre}ini, re{ewemOp{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici O. 141/73 od 5. decembra 1973.godine, Orlovi} Miqko, Radun i Razumenka, tuìoci u ovom sporu. Tako|eje utvr|ena ~iwenica da je u vreme avio snimawa tuìocu Miqku i drugimsusedenim vlasnicima zabraweno da obeleàvaju svoje delove od strane tadauticajnih lica, pa je kompleks evidentiran kao dru{tvena svojina.

Polaze}i od ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, koje se revizijom usmislu ~l. 385. st. 3 ZPP ne moè pobijati, nièstepeni sudovi su i postanovi{tu Vrhovnog suda pravilno zakqu~ili da je tu`beni zahtev tuìla-ca osnovan. Wihovi preci, suprotno navodima revizije, jesu bili vlasnicisada sporne imovine (za ~iju razliku u povr{ini nièstepeni sudovi dajuprihvatqivo obja{wewe da su prvobitnim premerom povr{ine parcela unu-tar blokova procewene bez premera i izrade planova ,,od oka). Nakon smrtioca tuìlaca imovinu je nasledila wihova majka, a tuìoci su weni nasled-nici. Prema tome, tuìoci su pravo svojine stekli nasle|em, a to je jedanod osnova sticawa prava svojine u smislu ~l. 20 st. 1 Zakona o osnovamasvojinsko-pravnih odnosa. Oni, ni wihovi pravni prethodnici, nisu mogliizgubiti pravo svojine novim premerom posle avio snimawa, niti je samo nataj na~in zemqi{te moglo pre}i u dru{tvenu svojinu, jer wihova imovinaprilikom tog snimawa nije obeleèna iz razloga o kojima je bilo re~i. Radise dakle o pogre{nom upisu ove imovine kao dru{tvene svojine, nasuprot~iwenici da su i tuìoci i wihovi prethodnici kao vlasnici stalno biliu dràvini sada spornih nepokretnosti. Svi oblici svojine uìvaju jednakupravnu za{titu, te se ni jednom obliku svojine ne moè dati ve}a pravnaza{tita u odnosu na drugi oblik svojine.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 3749/97 od 10. februara 1998. godine)

4

Poslovi koji prelaze okvire redovnog upravqawa (~l. 15 st. 4 ZOS-PO-a) zahtevaju saglasnost svih suvlasnika. Ako neko od suvlasnika odbijeda d saglasnost za adaptaciju i rekonstrukciju ku}e, kao i dogradwukotlarnice sud nije nadleàn za dono{ewe re{ewa koje }e takvu saglasnostda zameni. Nezadovoqni suvlasnik moè da zahteva deobu stvari, odnosnoure|ewe na~ina kori{}ewa zemqi{ta.

Iz obrazloèwa:


444

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu stranke su suvlasnici ku}e iz-gra|ene na katastarskoj parceli br. 2393. KOB Beograd 2, upisane u zk.ul.br. 522, kao zemqi{nokwi`no telo II i su korisnici ozna~ene katastarskeparcele koja je prema zemqi{nokwi`nom stawu u dru{tvenoj (sada dràvnoj)svojini. U postupku izdavawa gra|evinske dozvole za adaptaciju i rekon-strukciju ku}e, i to onog dela koji predlaga~ fakti~ki koristi, i dogradwukotlarnice protivnici predlaga~a su odbili da predlaga~u daju saglasnostza izvo|ewe ovih radova, pa je predlaga~ zahtevao da sud u vanparni~nompostupku donese re{ewe koje }e takvu saglasnost zameniti.

Okru`ni sud je pravilno zakqu~io da dono{ewe takvog re{ewa nespada u sudsku nadle`nost. Naime, prema ~l. 15 st. 4 Zakona o osnovamasvojinsko-pravnih odnosa za preduzimawe poslova koji prelaze okvir redov-nog upravqawa (o kakvim se poslovima u konkretnom slu~aju radi) potrebnaje saglasnost svih suvlasnika. Ako se takva saglasnost ne postigne Zakon nedaje ovla{}ewe sudu da o tome odlu~uje za razliku od preduzimawa poslovaredovnog upravqawa stvaraju kada, ukoliko je to neophodno za redovnoodràvawe stvari, o tome odlu~uje sud -- ~l. 15 st. 3 Zakona.

Kako ni Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, kao materijalnipropis, a ni Zakon o vanparni~nom postupku, kao procesni zakon, ne predvi|anadle`nost suda za davawe saglasnosti suvlasniku za preduzimawe poslovakoji prelaze okvir redovnog upravqawa u vanparni~nom postupku, a ne radise o pravnoj stvari za koju bi sud bio nadleàn po ~l. 1 st. 2 Zakona ovanparni~nom postupku, Okru`ni sud je pravilno postupio kada je predlogpredlaga~a zbog nenadle`nosti suda odbacio.

Neosnovani su navodi revizije kojima revident isti~e da kao vlasnikzasebnog objekta ima pravo da na tom objektu izvodi investicione radove, ida je sud ovla{}en da u vanparni~nom postupku odlu~uje o saglasnosti suv-lasnika ostalih objekata koji se nalaze na istoj katastarskoj parceli. Premazemqi{nokwi`nom stawu ku}a br. 41 u ulici Marka Ore{kovi}a u Beogradupredstavqa jedno zemqi{nokwi`no telo na kome su stranke (kao i tre}alica) suvlasnici sa idealnim udelima svih objekata koji ~ine to zemqi{nok-wi`no telo. Kada neki od suvlasnika ne da saglasnost za preduzimaweposlova koji prelaze okvir redovnog upravqawa sud nije ovla{}en da o tomeodlu~uje, a suvlasnik nezadovoqan ,,zabranom nekih od suvlasnika re{ewemoè traìti deobom stvari (~l. 16. Zakona). odnosno ure|ewem na~inakori{}ewa zemqi{ta.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 5438/98, od 30. decembra 1998. godine)

5

Lica koja su ìvela i privre|ivala u zajedni~kom doma}instvu moguzahtevati da se utvrdi wihov suvlasni~ki udeo u onome {to je tim radomste~eno.

Iz obrazloèwa:

U provedenom postupku je utvr|eno da su tuìoci -- protivtuèni ipravni prethodnik tuènih -- protivtuìlaca sticali u zajedni~kom do-ma}instvu u Mirnici pokretne i nepokretne stvari i to zajedni~kim radomi gajewem i prodajom stoke, se~om i prodajom drva i na druge na~ine.


445

Zajedni~ki zara|en novac nalazio se kod tuìoca -- protivtuènog Vladi-mira koji je raspolagao sa wim i rukovodio doma}instvom. Sve pokretnestvari ozna~ene u pobijanom delu prvostepene presude ste~ene su za vremedok je postojala na opisani na~in uspostavqena zajednica sticawa.

Kod tako utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilna je ocena nièstepenihsudova da su tuìoci -- protivtuèni vlasnici na predmetnim pokretnimstvarima sa udelom od jedne idealne tre}ine, jer je u toku postupka utvr|enoda su ih stekli zajedni~kim radom sa sada pok. bratom, koji je pravniprethodnik tuènih -- protivtuìlaca. Iz navedenog razloga, na pravilnostpobijane presude bez uticaja je revizijski navod kojim se isti~e da su svioni imali zajedni~ka porodi~na doma}instva jer su u doma}instvu u Mirnicisvi zajedno sticali sa podjednakim udelima.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 6623/97, od 27. oktobra 1998. godine)

Susvojina

SUSVOJINA NA INSTALACIJAMA ZA KORI[]EWE IZVORAVODE

6

Pravilan je zakqu~ak niìh sudova da je sporna kaptaà izvora vodei izgradwa instalacija vr{ena u reìji stanovnika sela, u ciqu obezbe|ewavode za potrebe izgra|enih objekata. U~e{}e u finansirawu izgradwe togvodovoda nije izvr{eno u ciqu sticawa prava svojine na vodovodnim insta-lacijama, ve} u ciqu re{ewa vodosnadbevawa u selu. Prema tome, ni tuìlacne moè osnovano traìti da se utvrdi wegovo pravo susvojine u sporniminstalacijama i to sa jednom {estinom suvlasni~kog dela.

Iz obrazloèwa:

U toku postupka pred prvostepenim sudom utvr|eno je da je lokalnivodovod u zaseoku ,,Malo poqe, selo Parcani izgra|en 1968. godine. Vodovodje izgra|en finansijskim sredstvima me{tana kao i radnim nadnicama. Takoje pet porodica uplatilo po 200.000 tada{wih dinara, a tri porodice po1.000 tada{wih dinara, a kasnije su vr{ene doplate, kupovane instalacije idrugi potreban materijal za izgradwu. @iteqi tog zaseoka obavili su iodre|ene radove i izgradili kaptaù i bazen da bi dobili vi{ak vode sapostoje}eg izvora. U izgradwi vodovoda angaòvan je majstor koji je radiostru~ne poslove. Porodice koje su u~estvovale u gradwi vodovoda nisu doc-nije pla}ale prikqu~ak za vodu, a oni koji su se docnije prikqu~ili na voduotpla}ali su prikqu~ak. Tuìlac je uplatio 1.000 tada{wih dinara, ali kaoprikqu~ak za ku}u u kojoj sada ìvi wegova sestra, a isti nije u~estvovao uradnim nadnicama u gradwi vodovoda. Nakon izgradwe vodovoda tuìlac jeizgradio novu ku}u, dok je na staroj ku}i u kojoj ìvi wegova sestra ostaoprikqu~ak.

Na osnovu nalaza i mi{qewa ve{taka hidro-struke prvostepeni sudje utvrdio da imaju}i u vidu kapacitet vodovodnog sistema postoje realnetehni~ke mogu}nosti za davawe jo{ jednog prikqu~ka. Me|utim, stambeniobjekat tuìoca koji je kasnije izgra|en nalazi se iznad akumulacionog


446

rezervoara pa ne postoji tehni~ka mogu}nost za prikqu~ewe ku}nih insta-lacija tuìoca i snabdevawe putem gravitacije, ve} samo putem prepumpava-wa iz akumulacionog rezervoara, pa bi stoga sa pumpama i instalacijama iprate}im objektima koje je obezbedio tuìlac, tuìlac mogao koristitive}u koli~inu vode od ukupnog kapaciteta vodovodnog sistema ,,Malo poqe,{to bi dovelo do poreme}aja ili do potpunog prekida vodosnabdevawa pos-toje}ih potro{a~a.

Na osnovu predwih ~iwenica pravilan je pravni zakqu~ak niìhsudova da primarni i alternativni tu`beni zahtev tuìoca nije osnovan.

Naime, pravilan je pravni zakqu~ak niìh sudova da je sporna kap-taà izvora vode i izgradwa instalacija vr{ena u reìji stanovnika sela,a u ciqu obezbe|ewa vode za potrebe izgra|enih objekata. U~e{}e u finan-sirawu nije izvr{eno u ciqu sticawa prava svojine na instalacijama, ve} uciqu re{ewa vodosnabdevawa u selu. Prema tome, ni tuìlac ne moèosnovano traìti da se utvrdi wegovo pravo susvojine u spornim instalaci-jama i to sa jednom {estinom suvlasni~kog dela.

Neosnovan je i zahtev tuìoca kojim je traìo da su tuèni du`nitrpeti da se tuìlac prikqu~i na instalacije vodovoda ,,Malo poqe, jer jeprvostepeni sud na osnovu nalaza i mi{qewa ve{taka utvrdio da bi sobzirom na visinsku razliku izme|u mesta na kojem se nalazi ku}a tuìocai izvor, bilo onemogu}eno snabdevawe instalacija u ku}i tuìoca vodom saizvora prirodnom gravitacijom, ve} bi za to bilo potrebno koristiti re-zervoar koji je izgradio i prepumpavawe vode iz izvora i rezervoara i daqepovezivawe sa ku}nim instalacijama tuìoca. To bi ugrozilo snabdevawevodom ostalih potro{a~a koji su u~estvovali u izgradwi vodovoda. Ovo timpre, jer je ku}a tuìoca sagra|ena kasnije.

Navodi koje tuìlac isti~e u reviziji isticani su i u toku postupkapred niìm sudovima i iste navode niì sudovi su pravilno cenili.

Naime, neosnovan je revizijski navod u reviziji da on ima pravo naprikqu~ak svojih vodovodnih instalacija sa navedenim izvorom po pravili-ma iz Zakona o vodama, te da ima ista prava kao i tuèni koji su u~estvovaliu izgradwi tog vodovoda. U vezi s tim, pravilno je drugostepeni sud urazlozima pobijane presude izneo da ovo pravo tuìoca na kori{}ewe vodekao op{teg dobra tuìoca ne moè koristiti na {tetu drugih korisnika.

Kako je u toku postupka utvr|eno da bi usvajawem tu`benog zahtevatuìoca bilo ugroèno vodosnabdevawe tuènih, a postojala bi mogu}nosti zaga|ewa vode, to se tuìlac ne moè osnovano pozivati na odredbe ~l.212. Zakona o vodama i traìti da se u iznetoj situaciji prikqu~i na spornevodovodne instalacije.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 5362/98, od 18. decembra 1997. godine)

ETA@NA SVOJINA

7

Zahtev tuìqe da se utvrdi suvlasni~ki udeo na predmetnoj stam-benoj zgradu sadrì u sebi zahtev da se utvrdi suvlasni{tvo tuìqe na


447

posebnom delu zgrade. Zbog toga sud nije mogao da odbije tako postavqentu`beni zahtev sa obrazloèwem da pre}utno sadràni zahtev nije pos-tavqen.

Iz obrazloèwa:

Prema utvr|ewu suda tuìqa i prvotuèni su ìveli u bra~nojzajednici u vremenu od 1968. do 9. decembra 1987. godine. Marta 1973. godinestranke su postigle sporazum o zajedni~koj izgradwi stambene zgrade naparceli br. 7240 KO Vr{ac s tim da drugotuèni sagradi prizemqe stambenezgrade, a tuìqa i prvotuèni da sagrade spratni deo zgrade. U izvr{ewuovog sporazuma drugotuèni je sagradio prizemqe predmetne stambene zgradedok su tuìqa i prvotuèni dogradili na ovoj zgradi stambene prostorijekoje ~ine prvi sprat zgrade, a koje su potpuno odvojene i ~ine zasebnu celinuu odnosu na prizemqe zgrade. Sporazum stranaka je bio da vlasnik zgrade uprizemqu bude drugotuèni, a vlasnici stana na spratu tuìqa i prvo-tuèni. Postoje uslovi za izdvajawe prizemqa i stana na spratu u posebnegra|evinske celine.

Kako tuìqa nije traìla utvr|ewe prava suvlasni{tva, saglasnosporazumu o zajedni~koj izgradwi samo na spratnom delu zgrade i ako jeupu}ena da takav zahtev postavi, a {to je mogla da u~ini, jer je sporazumstranaka bio da tuìqa i prvotuèni na dogra|enom delu zgrade na spratusteknu pravo svojine, a da gra|ewem drugotuèni stekne svojinu na prizemnomdelu zgrade koji ~ini zasebnu celinu, ve} je tu`bom zahteva utvr|ewe suv-lasni~kog dela na celoj zgradi. Sud nalazi da takav zahtev nije osnovan tega odbija.

Me|utim, po oceni Vrhovnog suda predwe stanovi{te je za sada preu-raweno.

Iz sadrìne spisa je vidqivo da je tuìqa tu`bom traìla utvr|eweda je suvlasnik predmetne stambene zgrade u obimu od 2/8 dela koji na licumesta predstavqa 1/2 spratnog dela ku}e sa posebnim ulazom po osnovuzajedni~ke tekovine. Tako postavqeni zahtev sadrì u stvari dva zahteva odkojih jedan predstavqa i zahtev da se utvrdi suvlasni{tvo tuìqe na poseb-nom delu zgrade. Zbog toga sud nije mogao da odbije i ovaj tu`beni zahtev saobrazloèwem da takav zahtev nije postavqen.

Nadzi|ivawem tu|eg gra|evinskog objekta sti~e se pravo svojine nadogra|enom posebnom delu zgrade ako je ugovorom tako utvr|eno. Radi pret-varawa idealnog suvlasni~nog dela zgrade u eta`ni mora postojati ispravao me|usobnim odnosima vlasnika posebnih delova zgrade {to bi u ovomslu~aju predstavqala odluka suda.

Kako je tuìqa postavila i zahtev za utvr|ewe prava suvlasni{tvana spratnom delu zgrade po osnovu zajedni~ke gradwe i sticawa u bra~nojzajednici, a ovo pravo tuìqe su tuèni osporavali vaqalo je da sud utvrdi~iwenice da li tuìqa i pored nedostatka pismene forme ugovora o zajed-ni~koj gradwi, odnosno kod ~iwenice da je samo drugotuèni u javnim kwi-gama upisan kao vlasnik zgrade, tuìqa takvom gradwom stekla pravo suv-lasni{tva na izgra|enom spratnom delu ku}e, obzirom da se radi o zajedniciu izgradwi izme|u bliskih srodnika (tuèni su bra}a) i da je ugovor reali-zovan u celini a po zavr{enoj izgradwi objekta tuìqa i prvotuèni sukoristili i spratni deo zgrade a tuèni prizemqe ku}e, a nakon utvr|ewaobima i karaktera doprinosa tuìqe i prvotuènog u izgradwi spratnog


448

dela ku}e te u~e{}e tuìqe u novcu i na drugi na~in kao doprinos u sticawui wihov obim.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 2399/98, od 20. oktobra 1998. godine)

ODR@AJ

8

Dràvina je zakonita ako se zasniva na punova`nom pravnom osnovukoji je potreban za sticawe prava svojine i ako nije pribavqena silom,prevarom ili zloupotrebom poverewa. Usmeni ugovor o prometu nepokret-nosti, kakav su stranke u konkretnom slu~aju zakqu~ile, nije punovaànpravni osnov potreban za sticawe svojine. Nezakonita dràvina vodisticawu svojine vanrednim odràjem (~lan 28. stav 4. Zakona o osnovamasvojinsko-pravnih odnosa) pod uslovom da je savesna, ali je potreban rok od20 godina, koji u konkretnom slu~aju nije protekao.

Iz obrazloèwa:

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, tuèna je, kao suvlasnik 1/3idealnog dela stambene zgrade u Petrovaradinu, Maùrani}eva 37, jula 1978.godine dala oglas u novinama da prodaje svoj suvlasni~ki deo. Na oglas su sejavili tuìoci i posle nekoliko dana predali deo kupoprodajne cene; tokomavgusta iste godine uselili su se u jedan stan navedene stambene zgrade.Pismeni ugovor nikada nije sa~iwen.

Prvostepeni sud je zakqu~io da su se stekli uslovi da tuìoci postanuvlasnici sporne nepokretnosti na osnovu odràja, jer istu drè u posedu pousmenom ugovoru o kupoprodaji, pa su stoga zakoniti dràoci, a tako|e su isavesni dràoci jer nije bilo smetwi za zakqu~ewe pismenog ugovora, osim{to je tuèna izmenila svoju voqu. Nepokretnost je predata u posed, pla}enoje 10% ukupne cene, a u~iwena je i ponuda SIZ-u za stambeno komunalnudelatnost i protekao je rok iz ~lana 28, st. 2 Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.

Drugostepeni sud je presudu prvostepenog suda preina~io i tu`benizahtev odbio. Prema razlozima drugostepene presude, tuìoci nisu steklizakonitu dràvinu, pa nema uslova za priznawe prava vlasni{tva u smislu~l. 28, st. 2 Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima.

Polaze}i od utvr|enog ~iweni~nog stawa, drugostepeni sud je pravil-no primenio materijalno pravo kada je preina~io prvostepenu presudu itu`beni zahtev odbio.

Odredbom ~l. 28, st. 2 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa,predvi|eno je da savestan i zakoniti dràlac nepokretne stvari na kojudrugi ima pravo svojine, sti~e pravo svojine na tu stvar odràjem protekom10 godina. Zakon o prometu nepokretnosti Republike Srbije u ~lanu 4predvi|a da ugovor o prometu nepokretnosti mora biti sa~iwen u pismenomobliku, a potpisi ugovornika overeni od strane suda. Ugovor koji nijesa~iwen na propisani na~in ne proizvodi pravno dejstvo.

Dràvina je zakonita ako se zasniva na punova`nom pravnom osnovukoji je potreban za sticawe prava svojine i ako nije pribavqena silom,


449

SimkeHighlight

prevarom ili zloupotrebom poverewa. Usmeni ugovor o prometu nepokret-nosti, kakav su u konkretnom slu~aju stranke zakqu~ile, nije punovaànpravni osnov potreban za sticawe svojine.

Na osnovu iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sudpravilno primenio materijalno pravo i tu`beni zahtev tuìoca odbio, jernisu ispuweni uslovi iz ~l. 28, st. 2 Zakona o osnovnim svojinsko-pravnimodnosima za sticawe svojine redovnim odràjem.

Nezakonita dràvina vodi sticawu svojine vanrednim odràjem (~l.28, st. 4 Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima) pod uslovom da jesavesna, ali je potreban rok od 20 godina, koji u konkretnom slu~aju nijeprotekao.

Stoga su neosnovani navodi revizije koji ukazuju na pogre{nu primenumaterijalnog prava. I sama revizija isti~e da tuìocima nije uspela konva-lidacija zakqu~enog ugovora u parnici koja je prethodila ovoj, upravo zbognepostojawa pismenog ugovora o kupoprodaji.

U reviziji se postavqa i pitawe savesnosti tuìlaca, koje nije odzna~aja za odluku po tu`benom zahtevu, jer nije protekao potreban rok od 20godina. Pri tom, tuìoci nisu savesni dràoci, jer je dràvina savesna akodràlac ne zna ili ne moè da zna da stvar koju drì nije wegova. Tuìociznaju da stan koji drè nije wihov, zbog ~ega se sa tuènom spore jo{ od1985. godine.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 36/98 od 9. decembra 1998. godine)

Prestanak prava svojine

9

Pravo svojine prestaje napu{tawem stvari. Stvar se smatra na-pu{tenom kada wen vlasnik na nesumwiv na~in izrazi da ne èli vi{e daje drì, a napu{tena nepokretnost prelazi u dràvnu svojinu u trenutkuwenog napu{tawa (~l. 46 ZOSPO). îwenica je da prebivali{te i bora-vi{te vlasnika nepokretnosti poznato a da se stvar ne nalazi u wegovojdràvini, u odsustvu drugih okolnosti koje ukazuju na napu{tawe nepok-retnosti nije dovoqno da bi se smatralo da je pravo svojine prestalonapu{tawem.

Iz obrazloèwa:

Presudom Prvog op{tinskog suda u Beogradu P. br. 4400/97 od 10. jula1998. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tu`beni zahtevtuìlaca kojim su traìli da se utvrdi da je ku}a br. 24 u ul. Drin~i}evoju Beogradu, upisana u zemqi{noj kwizi u ZKUL br. 1093 kat. parc. 1498, kov1postala dràvna svojina po osnovu napu{tawa prava privatne svojine odstrane tuène, na koje bi pravo raspolagawa imala Republika Srbija, a pravokori{}ewa i upravqawa Op{tina Stari Grad u Beogradu; a stavom drugimizreke obavezani su tuìoci da privremenom zastupniku tuène naknadetro{kove parni~nog postupka od 2.750,00 dinara.


450

SimkeHighlight

Presudom Okru`nog suda u Beogradu G`. br. 11270/98 od 25. 2. 1999.godine odbijene su kao neosnovane àlbe tuìlaca i potvr|ena prvostepenapresuda.

Protiv pravnosna`ne drugostepene presude tuìlac Op{tina Starigrad je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba par-ni~nog postupka i pogre{ne primene materijalnog prava.

Ispituju}i pobijanu presudu u smislu ovla{}ewa iz ~l. 386. ZPP,Vrhovni sud je na{ao da revizija nije osnovana.

U postupku nije u~iwena bitna povreda odredaba parni~nog postupkaiz ~l. 354. st. 2. ta~. 11. ZPP, na koju revizijski sud pazi po slu`benojdu`nosgi, kao ni bitna povreda odredaba parni~kog postupka iz ~l. 354. st.2. ta~. 14. ZPP, na koju povredu tuìlac revizijom ukazuje, jer nièstepeneodluke sadrè jasne razloge o odlu~nim ~iwenicama.

Navodi revizije o pogre{noj primeni materijalnog prava nisu osno-vani.

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu tuèna je zemqi{no-kwi`nivlasnik nepokretnosti -- ku}e u ul. Drin~i}evoj br. 24, koja se sastoji od tristana, u kojima po ugovoru o zakupu sa Javnim preduze}ima za stambene uslugestanuju tri nosioca stanarskog prava, odnosno zakupci po ugovorima iz 1980.godine, 1992. godine i 1994. godine. Stanovi ove zgrade udruèni su u fondstambenih zgrada i stanova Javnog preduze}a za stambene usluge RJ Starigrad u Beogradu od 1965. godine. Tuèna je sada nepoznatog boravi{ta iprebivali{ta, sporna nepokretnost ne nalazi se u dràvini tuène, jer sukorisnici ove nepokretnosti zakupcu stanova koji se u ovoj zgradi nalaze.Po utvr|ewu nièstepenih sudova tuèna nije na nesumwiv na~in izrazilavoqu ni izri~ito ni pre}utno da vi{e ne èli da drì spornu nepokretnost-- ku}u u Drin~i}evoj ulici br. 24.

Na osnovu ovakvog utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilno su nièste-peni sudovi primenili materijalno prava kada su odbili tu`beni zahtevtuìlaca kojim su traìli da se utvrdi da je sporna nepokretnost postaladràvna svojina po osnovu napu{tawa prava privatne svojine od stranetuène.

Pravo svojine prestaje napu{tawem stvari. Stvar se smatra napu{te-nom kada wen vlasnik na nesumwiv na~in izrazi da ne èli vi{e da je drì,a napu{tena nepokretnost prelazi u dràvnu svojinu u trenutku wenognapu{tawa (~l. 46. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa).

Imaju}i u vidu sve okolnosti koje su utvrdili nièstepeni sudovi ipo stanovi{tu Vrhovnog suda nisu ispuweni zakonski uslovi za prelazaksporne nepokretnosti u dràvnu svojinu, jer se stvar smatra napu{tenom akopostoji na nesumwiv na~in izraèna voqa vlasnika za odricawe prava svo-jine i prestanak dràwa stvari.

U konkretnom slu~aju iako je prebivali{te i boravi{te tuènenepoznato, a sporna nepokretnost se ne nalazi u wenoj dràvini, jer je ina~ei drè zakupci, ne postoje druge okolnosti koje ukazuju da je tuèna napus-tila ovu nepokretnost, obzirom da ne postoji ni izri~ito ni pre}utnoizjavqena voqa tuène da vi{e ne èli spornu nepokretnost. Stoga i nisu


451

ispuweni uslovi iz ~lana 46. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa,za prelazak sporne nepokretnosti u dràvnu svojinu.

Vrhovni sud je cenio navode revizije tuìoca kojima se isti~e da sesporna nepokretnost ne nalazi u dràvini tuène vi{e od 40 godina da jeweno prebivali{te nepoznato i da se duì niz godina ne stara o nepokret-nosti, (da ne pla}a porez), pa je na{ao da se wima ne dovodi u sumwupravilnost pobijane odluke. Pravo svojine ne moè prestati na osnovu same~iwenice da neko tre}i drì stvar i pona{a se kao wen vlasnik bez obzirana duìnu trajawa takvog stawa, ako nisu ispuweni uslovi za sticawe pravasvojine putem odràja, iz ~l. 28. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Ostale navode revizije u kojima se na posredan ili neposredan na~inosporava utvr|eno ~iweni~no stawe Vrhovni sud nije ispitivao, budu}i dase utvr|ena ~iweni~na stawa u smislu ~l. 385. st. 3. ZPP, revizijom ne moèpobijati.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 3230/99 od 1. februara 2001. godine)

POVRA]AJ ODUZETOG ZEMQI[TA

10

Sporna povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta oduzeta je od pravnogprethodnika tuìlaca po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizacijiiz 1945. godine, jer je prelazila povr{inu od tri hektara, kao maksimumaza nezemqoradni~ku porodicu. Prema tome, sporno zemqi{te nije oduzetopod prinudom zbog neizmirenih obaveza po Zakonu o poqoprivrednom zem-qi{nom fondu dru{tvene svojine i dodeqivawu zemqe poqoprivrednimorganizacijama iz 1955. godine, te tuìoci, kao pravni sledbenici biv{egvlasnika zemqi{ta oduzetog na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolo-nizaciji, nemaju pravo na povra}aj tog zemqi{ta.

Iz obrazloèwa:

Iz utvr|enog ~iweni~nog stawa u toku prvostepenog postupka proi-zilazi da su tuìoci naslednici pokojnog Na| Pal \er|a, odnosno da suwegove unuke i zakonski naslednici. Deda i baba tuìlaca Na| Pal \er| iJustina imali su ukupno 31 KJ i 1418 HV poqoprivrednog zemqi{ta, koje jeodlukom ONO pod brojem 28/46 oduzeto u povr{ini od 25 KJ i 1077 kvadrat-nih hvati i preneto u agrarni fond, tako da je od 1. januara 1998. godine dedii babi tuìlaca ostalo svega 5 KJ i 341 kvadratni hvat poqoprivrednogzemqi{ta. Oduzimawe je izvr{eno na osnovu Zakona o agrarnoj reformi ikolonizaciji iz 1946. godine.

Na osnovu predwih ~iwenica pravilan je pravni zakqu~ak niìhsudova da tuìoci u ovoj pravnoj stvari neosnovano traè da se utvrdi da jeni{tav ugovor o poklonu poqoprivrednog zemqi{ta od 26 KJ i 1077 kvad-ratnih hvati, te da se tuìocima kao naslednicima biv{ih vlasnika izvr{ipovra}aj te povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta na osnovu odredbe ~l. 17Zakona i uslovima priznavawa prava na vra}awe zemqi{ta koje je pre{lou dru{tvenu svojinu po osnovu poqoprivrednog zemqi{nog fonda i konfis-


452

kacijom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poqoprivrednih pro-izvoda.

Naime, sporna povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta oduzeta je odpravnog prethodnika tuìlaca po osnovu Zakona o agrarnoj reformi ikolonizaciji iz 1945. godine, a zbog maksimuma za nezemqoradni~ku porodicukoji prelazi povr{inu od tri hektara. Prema tome, sporno poqoprivrednozemqi{te nije oduzeto pod prinudom zbog neizmirenih obaveza po Zakonu opoqoprivrednom zemqi{nom fondu dru{tvene svojine i dodeqivawu zemqepoqoprivrednim organizacijama, koji zakon je stupio na snagu 1953. godine,te tuìoci, kao pravni sledbenici biv{eg vlasnika poqoprivrednog zem-qi{ta koje je oduzeto na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji,nemaju pravo na povra}aj tog zemqi{ta, sve kako su to pravilno zakqu~ilii niì sudovi.


STICAWE PRAVA SVOJINE NA NEPOKRETNOSTI ODLUKOMDR@AVNOG ORGANA

11

Re{ewe o kolonizaciji u skladu je sa ~lanom 20. stav 2. ZOSPO-aprema kome se pravo svojine sti~e odlukom dràvnog organa na na~in i poduslovima odre|enim zakonom.

Iz obrazloèwa:

Prema ~iweni~nom stawu utvr|enom u postupku, Barbuq Mara i Au-rel bili su roditeqi tuìlaca, Nade Barbuq i Vuke Barbuq, te su po osnovukolonizacije jo{ 1949. godine, izme|u ostalog dobili i spornu nepokretnost-- parc. br. 7451 KO Pan~evo, u ,,Srpskom poqu II, u povr{ini od 1 ha, 23ara i 98 m2. Vlasni{tvo na predmetnoj nepokretnosti upisano je na imenasvih ~lanova porodi~nog doma}instva u jednakim delovima. Posle smrti VukeBarbuq, udate Slavkovi}, 6. decembra 1975. godine, wen deo navedene parceleu 1/4 dela nasledili su tuèni I i II reda, wen bra~ni drug i sin, sa po 1/8dela svakom od wih.

Polaze}i od utvr|enog ~iweni~nog stawa, nièstepeni sudovi su pra-vilno odbili tu`beni zahtev kao neosnovan, uz razloge koje u celini prih-vata i Vrhovni sud, pa ne stoje navodi revizije o pogre{noj primeni mate-rijalnog prava.

Naime, pok. Vuka Barbuq, udata Slavkovi}, pravni prethodniktuènih I i II reda, stekla je pravo svojine na 1/4 dela predmetne nepokret-nosti odlukom dràvnog organa -- re{ewem o kolonizaciji -- jo{ 1949. godine,{to je u skladu sa odredbom ~lana 20, stav 2 Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Prema navedenoj odredbi, pravo svojine sti~e se i odlu-kom dràvnog organa, na na~in i pod uslovima odre|enim zakonom. Wenipravni sledbenici, tuèni I i II reda, wen bra~ni drug i sin, stekli su pravosvojine na ovom delu nepokretnosti svog pravnog prethodnika po osnovunasle|ivawa, u skladu sa odredbom ~lana 20, stav 1 istog zakona. Prema time,i pravni prethodnik tuènih I i II reda i sami tuèni I i II reda stekli su


453

pravo svojine na predmetnom delu nepokretnosti u skladu sa zakonom. Zbogtoga su oni zakoniti dràoci nepokretnosti na kojoj imaju pravo svojine.

Bez uticaja je ponovno isticawe revidenta da se pok. Vukica Barbuq,udata Slavkovi}, po sporazumu sa pokojnim roditeqima, zakqu~enom podbrojem R. 934/74 pred Op{tinskim sudom u Pan~evu, odrekla svog naslednogdela iza roditeqa, jer se ovaj sporazum o odricawu odnosi na nasledni deozaostav{tine roditeqa tuìoca, odnosno Vukice Barbuq udate Slavkovi},a ne i na deo kojoj joj je izvorno pripao kao ~lanu porodi~nog doma}instvare{ewem o kolonizaciji iz 1949. godine. Na ovom delu ona je ostala suvlas-nik sa ostalim ~lanovima porodi~nog doma}instva Barbuq i re{ewe onasle|ivawu posle wene smrti odnosi se na deo nepokretnosti koji je osta-viocu pripao jo{ 1949. godine.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 4363/98 od 2. septembra 1998. godine)

NACIONALIZACIJA

12

U ponovnom postupku utvr|ivawa naknade za nacionalizovanogra|evinsko zemqi{te prvostepeni sud }e utvrditi deo naknade koji jetrebao biti ispla}en do 14. jula 1997. godine, a od tada naknadu do istekapedesetogodi{weg roka, sve po kriterijumima ~l. 47 ranije vaè}eg Zakonao eksproprijaciji iz vremena nacionalizacije gra|evinskog zemqi{ta.

Iz obrazloèwa:

Re{ewem Tre}eg op{tinskog suda u Beogradu P. 327/96-98 od 1. oktobra1998. godine odba~en je predlog predlaga~a u odnosu na protivnika predla-ga~a Op{tinu Zvezdaru i odbijen predlog za utvr|ewe naknade za naciona-lizovano gra|evinsko zemqi{te bliè opisano u izreci u odnosu na drugogprotivnika predlaga~a.

Navedenim drugostepenim re{ewem odbijena je àlba tuìoca i pr-vostepeno re{ewe potvr|eno.

Protiv pravnosna`nog drugostepenog re{ewa predlaga~i su blagov-remeno izjavili reviziju zbog pogre{ne primene materijalnog prava.

Ispituju}i pobijano re{ewe na osnovu ~l. 400. u vezi ~l. 386. ZPP,Vrhovni sud je na{ao da je revizija osnovana.

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu pravnosna`nim re{ewem Tre}egop{tinskog suda u Beogradu P. 1520/66 od 9. novembra 1966. godine pravnimprethodnicima predlaga~a utvr|ena je naknada za nacionalizovano gra|evin-sko zemqi{te (kp. 524 upisano u zk.ul. br. 146. KO Mali Mokri Lug upovr{ini od 71,84 ara) u iznosu od tada{wih 7.184,00 novih dinara. Naknadaza nacionalizovanu nepokretnost ima se isplatiti predlaga~ima za periodod 50 godina po~ev od 15. juna 1960. godine u jednakim {estomese~nim obro-cima. Zbog monetarnih promena i uticaja inflacije dosu|eno potraìvaweje u potpunosti obezvre|eno. Kod takvog ~iweni~nog stawa nièstepenisudovi smatraju da je sudskom odlukom u vanparni~nom postupku u odnosu naprotivnika predlaga~a Op{tinu Zvezdaru utvr|ena naknada za nacionalizo-vanu nepokretnost pa predlaga~i ne mogu su{tinski ponovo traìti od-re|ivawe naknade (stvar je ve} pravnosna`no presu|ena). Po stanovi{tunièstepenih sudova predlaga~i su mogli u izvr{nom postupku ili eventu-


454

alno u parnici traìti naknadu tzv. inflatorne {tete zbog obezvre|ewapotraìvawa. U odnosu na ostale protivnike predlaga~a (Beogradski vodo-vod i kanalizaciju i Direkciju za gradsko zemqi{te i izgradwu) nièste-peni sudovi smatraju da nisu pasivno legitimisani u ovoj vanparni~nojstvari jer je Op{tina Zvezdara Preduze}u Beogradski vodovod i kanaliza-cija u smislu ~l. 38. Zakona o nacionalizaciji podzemnih zgrada i naciona-lizovanog gra|evinskog zemqi{ta predala spornu nepokretnost na ko-ri{}ewe.

Zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nijepotpuno utvr|eno te da se izloèno stanovi{te ne moè prihvatiti kaopravilno.

Potraìvawe predlaga~a prema titularu dru{tvene svojine (sadadràvne svojine) je usled uticaja inflacije i monetarnih promena ostalobez dejstva jer poverioci ne mogu realizovati dosu|enu naknadu do 2010.godine kada dospeva posledwa dosu|ena rata.

Delovawe opadawa kupovne mo}i novca i monetarnih promena ima zaposledicu {tetu za predlaga~e, a korist za titulara prava kori{}ewa zbog~ega se kr{i ~lan 46. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i gradskoggra|evinskog zemqi{ta (,,Sl. list FNRJ, br. 52/58) i nosilac prava ko-ri{}ewa bogati bez pravnog osnova. Naime, po toj odredbi za nacionalnogra|evinsko neizgra|eno zemqi{te ranijem sopstveniku se naknada koja seodre|uje po tarifi po kojoj se odre|uje naknada za eksproprisano gra|evin-sko zemqi{te (~lan 47. Zakona o eksproprijaciji). Naknada po prethodnomstavu ispla}uje se za vreme od 50 godina u jednakom godi{wim obrocima po~evod prvog dana po isteku meseca u kome je raniji sopstvenik predao zemqi{teu posed op{tini ili drugom korisniku (~lan 38.).

Zato predlaga~i imaju pravo na ponovno odre|ivawe naknade za periodod momenta podnetog predloga (14. maja 1997. godine), do isteka pedesetogo-di{weg roka (15. juna 2010. godine), procentualno u odnosu na iznos naknadekoji treba da bude ispla}en. Po{to se naknada utvr|uje u skladu sa propisimao eksproprijaciji (vaè}im u momentu prvobitnog odre|ivawa naknade) tonaknadu u pogledu budu}ih davawa treba da odredi vanparni~ni sud. Akotuìoci zahtevaju naknadu zbog uticaja tzv. inflatorne {tete (monetarnepromene i uticaj inflacije), ona se utvr|uje po op{tim pravilima obliga-cionog prava u parni~nom postupku (~l. 278. st. 2. u vezi ~l. 15. ZOO).

U ponovnom postupku prvostepeni sud }e utvrditi deo naknade koji jetrebao biti ispla}en do 14.7.1997. godine a od tada naknadu do isteka pede-setogodi{weg roka sve po kriterijumima ~lana 47. ranije vaè}eg Zakona oeksproprijaciji iz vremena nacionalizacije gra|evinskog zemqi{ta pa }etek potom doneti novu odluku.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 205/00 od 25. januara 2001. godine)

NAKNADA ZA URE\EWE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

13

Tuèni je u obavezi da isplati ostatak dogovorene naknade za komu-nalno ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, u svemu po{tuju}i i metodologijuutvr|enu ~lanom 2 i 3 ugovora, sa umawewem ili pove}awem u procentualnom


455

iznosu, prema postignutoj trì{noj ceni, koja se po prirodi stvari nevezuje samo za lokaciju gde tuèni gradi i prodaje stanove, ve} se radi oprose~noj trì{noj ceni.

Iz obrazloèwa:

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu ugovorom o pla}awu naknade zakomunalno ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta od 17. maja 1994. godine u ~lanu3. ugovora ugovoren je promenqivi deo naknade u zavisnosti od pove}awa iliumawewa postignutih trì{nih cena. Iz nalaza i mi{qewa ve{taka proi-zilazi da je za vreme ugovorenog odnosa i to u periodu dospe}a drugogpromenqivog dela obaveza do{lo do promena cena u gra|evinarstvu i to dopove}awa cena od 2,5 puta, {to kod ugovorene metodologije obra~una naknadeiz ~lana 2 i 3. ugovora daje iznos od 18.299,25 dinara na koliko je precizirantu`beni zahtev, koji je u samom ugovoru dospevao 20.05.1995. godine.

Na osnovu ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilno su privrednisudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili precizirani tu`benizahtev.

Pravilno privredni sudovi nalaze da tuèni u obavezi da isplatiostatak dogovorene naknade za komunalno ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta,u svemu po{tuju}i i metodologiju utvr|enu ~lanom 2 i 3. ugovora, sa umawe-wem ili pove}awem u procentualnom iznosu, prema postignutoj trì{nojceni, koja se po prirodi stvari ne vezuje samo za lokaciju gde tuèni gradii prodaje stanove, ve} se radi o prose~noj trì{noj ceni.

Ne stoje navodi revizije o pogre{noj primeni materijalnog prava.Navodi na koje se ukazuje u reviziji ve} su isticani u provedenom postupkui iste su privredni sudovi pravilno ocenili, polaze}i od obra~una naknadeza ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta kako je predvi|ena u ~lanu 2. i 3. ugovoraod 17.V 1994. godine. Obzirom da se nije radilo o nejasnim odredbama, nemogu se prihvatiti navodi revidenta da se promenqivi deo odnosio upravona cene koje bi postigao tuènik, tj. da se ugovor odnosio na konkretnulokaciju, konkretni objekat koji je dogra|en, dakle da se nije radilo okompletnom gra|evinskom objektu i 2,5 puta ve}oj ceni od one koju je uprodaji postigao tuènik. U reviziji se pobija ocena izvedenih dokaza inalaz ve{taka (~iweni~na pitawa u sferi znawa i ve{tina ve{taka) i ulaziu pitawa van doma{aja ~lana 387. i 395. stav 2. ZPP, {to je protivno propisu~lana 385. stav 3. ZPP.


ODRE\IVAWE NOVÂNE NAKNADE ZA EKSPROPRISANOGRA\EVINSKO ZEMQI[TE U GRA\EVINSKOM PODRU^JU

14

Kada izme|u stranaka ne postoji sporazum o obliku i visini naknadeza eksproprisanu nepokretnost, gra|evinsko zemqi{te u gra|evinskom po-dru~ju, ona se odre|uje na na~in predvi|en Zakonom o eksproprijaciji.

Iz obrazloèwa:

U ovoj vanparni~noj stvari nije sporno da je, pravnosna`nim dopuns-kim re{ewem Komisije za vo|ewe postupka i dono{ewe re{ewa po zahtevuza vra}awe zemqi{ta na teritoriji op{tine Kikinda br. 463-395/91 od 1.


456

februara 1996, utvr|eno pravo predlaga~a na nov~anu naknadu, koju je duànda isplati protivnik predlaga~a, za kat.parc. br. 6523/2 KO Zrewanin 3,wiva I klase, povr{ine 1 k.j. i 1161 kv.hv. i kat.parc. br. 6523/3 KO Zrewanin3, wiva I klase, povr{ine 627 kv.hv., koje je utopqeni u kat.parc. br. 15087KO Zrewanin 1, koje su, na osnovu Zakona o poqoprivrednom zemqi{nomfondu dru{tvene svojine i dodeqivawu zemqe poqoprivrednim organizaci-jama, oduzete ranijem vlasniku, pravnom prethodniku predlaga~a.

Kako stranke nisu postigle sporazum o obliku i visini naknade, ovaje odre|ena na na~in i po propisima za utvr|ivawe naknade za eksproprisanunepokretnost, kako je to stimulisano odredbom ~lana 9 Zakona o na~inu iuslovima priznavawa prava i vra}awu zemqi{ta koje je pre{lo u dru{tvenusvojinu po osnovu poqoprivrednog zemqi{nog fonda i konfiskacijom zbogneizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poqoprivrednih proizvoda (Sl.glasnik RS broj 18/91 i 20/92).

Saslu{ani ve{tak je proverom kod Geodetskog zavoda -- Slu`ba zanepokretnosti u Zrewaninu, i u Sekretarijatu za poslove urbanizma, stam-bene i komunalne poslove Op{tine Zrewanin, utvrdio da je predmetnozemqi{te gra|evinsko zemqi{te u gra|evinskom podru~ju obuhva}eno DUP-om, pa je imaju}i u vidu ponudu i potra`wu sli~nog zemqi{ta u istompodru~ju, mesne prilike, udaqenost zemqi{ta od centra grada ali dobrukomunalnu opremqenost lokaliteta i lak pristup do wega jer se nalazineposredno pored asfaltnog puta, {to mu daje ve}u vrednost, dao mi{qeweda je trì{na cena predmetnog zemqi{ta u visini od 25,00 po 1 m2, i daukupan iznos naknade za ovo zemqi{te ~ini 304.650,00 dinara.

Protivpredlaga~ je u postupku pred nièstepenim sudom prigovorionalazu ve{taka samo u delu kojim je tvrdio da se radi o gra|evinskomzemqi{tu u gra|evinskom podru~ju, navode}i da je u pitawu poqoprivrednozemqi{te. Me|utim, prvostepeni sud je iskazu ve{taka poverovao, za {ta jedao ispravne razloge. Odlu~uju}i o àlbi, drugostepeni sud je prihvatio kaopravilno utvr|eno ~iweni~no stawe i zato dao tako|e vaqane razloge.

Protivpredlaga~ u reviziji ponavqa navod koji je isticao u gra|evin-skom postupku pred nièstepenim sudovima: da je sporno zemqi{te po kul-turi poqoprivredno; da je utvr|ewe ve{taka da se radi o gra|evinskomzemqi{tu u gra|evinskom podru~ju neta~no; da je pitawe svojstva predmetnogzemqi{ta, kao prethodno pitawe, re{avala nadle`na komisija pri odlu~iva-wu o zahtevu predlaga~a za vra}awe ovog zemqi{ta i utvrdila da je ono pokulturi poqoprivredno. Istakao je i da je utvr|ena trì{na cena nerealna,previsoko odmerena. Ovim navodima revizije u stvari se pobija pravilnostutvr|enog ~iweni~nog stawa u presudama nièstepenih sudova, a iz tograzloga se reviziji ne moè izjaviti (~l. 385, stav 3 ZPP), po{to revizijskisud nije ovla{}en da ispituje pravilnost utvr|enog ~iweni~nog stawa uodlukama nièstepenih sudova. Nasuprot navodu u reviziji, odluke suda nisudonete uz bitnu povredu odredaba postupka, na ~ije postojawe se u revizijineosnovano ukazuje. Ne postoji protivure~nost izme|u utvr|enog ~iweni~nogstawa i izvedenih dokaza; odluke su jasne, razumqive; za odlu~uju}e ~iwenicedati su ispravni razlozi.

Na osnovu utvr|enih ~iwenica, zakqu~ak je da je u ovom slu~aju sudutvrdio trì{nu vrednost gra|evinskog zemqi{ta u gra|evinskom podru~juu skladu sa odredbama ~lana 42 Zakona o eksproprijaciji.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 5775/98, od 3. decembra 1998. godine)


457

SVOJINA NA PA[WAKU UPISANOM KAO SEOSKA SVOJINA

15

Prema ~lanu 1 i 2 st. 1 Zakona o progla{ewu op{tenarodnom imo-vinom seoskih utrina, pa{waka i {uma, seoski pa{waci su bili kolektivnasvojina sela, a kasnije su pre{li u dru{tvenu svojinu, ukoliko do danastupawa na snagu tog zakona nije bila izvr{ena deoba pa{waka, kao pravnovaqan osnov sticawa privatne svojine u skladu sa odredbom ~l. 1 st. 2Zakona o organima i postupku za raspravqawe samovlasnih zauze}a zem-qi{ta op{te narodne imovine (,,Slu`beni glasnik NRS, br. 36/54).

Iz obrazloèwa:

Nièstepeni sudovi su usvojili zahtev tuìoca da se utvrdi da jevlasnik KP 316. i 375/1, obe po kulturi pa{waci, upisane u posedovni listbr. 88. KO Drenovac. Ve{ta~ewem u prvostepenom postupku je utvr|eno dasu predmetne nepokretnosti nastale od ranije KP 1/188 KO Drenovac kojase prilikom prvog formirawa katastarskog popisa izvr{enog 1952. godinevodila kao pa{wak na ime ,,Dobro selo u povr{ini od 27,33 hektara, akasnijim preparcelacijama i novim katastarskim upisima vodila se kaodru{tvena svojina. Me|utim, stvarni korisnici predmetnih nepokretnostisu sada tre}a lica, koja su na wima i sagradila ku}e. Po{to nije bilo dokazao pravnom osnovu za upis predmetnih nepokretnosti u dru{tvenu svojinu do1952. godine, a prvostepeni sud je utvrdio da takvog upisa ranije nije bilo,onda je usvojio zahtev tuìoca kao osnovan smatraju}i da su predmetnipa{waci bili vlasni{tvo wegovog pravnog prethodnika i po tom osnovu jewegov zahtev usvojen.

Pobijaju}i zakonitost presuda nièstepenih sudova Javni tuìlacsmatra da je zakqu~ak nièstepenih sudova o osnovanosti tu`benog zahtevaza sada preurawen, jer zbog pogre{ne primene materijalnog prava nisuutvr|ene sve odlu~uju}e ~iwenice za dono{ewe zakonite odluke.

Vrhovni sud je na{ao da su navodi u zahtevu za za{titu zakonitostiu svemu osnovani.

Prema ~iweni~nom stawu u prvostepenom postupku predmetne nepok-retnosti su po kulturi pa{waci, koji su u prvom katastarskom premeru iupisu upisane kao seosko dobro. Seosko dobro je imovina od op{teg interesai zbog toga je bilo za{ti}eno Zakonom o progla{ewu op{tenarodnom imo-vinom seoskih utrina, pa{waka i {uma, imovine zemqi{nih, urbarijalnihi wima sli~nih zajednica, kao i kraji{kih (grani~arskih) imovinskihop{tina (,,Slu`beni glasnik NRS br. 1/48 i 98/55). Seoski pa{waci suprema odredbi ~l. 1. i 2. st. 1. ta~. 1. navedenog zakona bili kolektivnasvojina sela progla{ena op{te narodnom imovinom, a kasnije su pre{li udru{tvenu svojinu, ukoliko do stupawa na snagu tog zakona nije bilaizvr{ena deoba pa{waka kao pravno vaqan osnov sticawa privatne svojineu skladu sa odredbama ~l. 1. st. 2. Zakona o organima i postupku za rasprav-qawe samovlasnih zauze}a zemqi{ta op{te narodne imovine (,,Slu`beniglasnik NRS, br. 36/54).

Po{to je navedeni zakon iz 1948. godine stupio na snagu 15. januara1948. godine onda je u prvostepenom postupku prvo trebalo utvrditi da li jedo tog datuma izvr{ena deoba spornih pa{waka. i ako jeste, koji je deo sapreciznim katastarskim oznakama pripao pravnom prethodniku tuìoca i


458

ceniti da li bi ispuwavao uslove za priznavawe prava svojine po osnovusamovlasnog zauze}a, s obzirom da mu je do sada od ukupne prvobitne povr{inepa{waka priznato samo 40 ari.

Ukoliko pravni predak tuìoca nije u~estvovao u deobi predmetnenepokretnosti, do zakonom odre|enog roka, onda ne bi mogao biti osnovanzahtev tuìoca, jer bi predmetni pa{waci ostali u sastavu seoskog dobrakao dru{tvena svojina, kako se i vode po katastarskim kwigama.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Gzz. br. 138/97 od 8. decembra 1998. godine)

TU@BA ZA UTVR\EWE PRAVA SVOJINE I PREDAJA U POSED

16

Tuèni spornu parcelu drì bez pravnog osnova, jer nije bio u posedute parcele od 1963-1964. godine, kada je izvr{ena trampa izme|u wega ituènog PTK ,,Jedinstvo, do 1992. godine, kada je bez pravnog osnova stupiou dràvinu ove parcele, pa je osnovan tu`beni zahtev za utvr|ivawe pravasvojine tuìoca na spornoj parceli i za predaju u posed ove parcele.

Iz obrazloèwa:

U postupku je utvr|eno da je katastarska parcela broj 30/1, ranije broj33, povr{ine od 29,33 ari, koja je predmet ovog spora, re{ewem Slu`be zakatastar od 3. decembra 1963. godine ukwièna kao vlasni{tvo tuènogLazi} Danila na osnovu ugovora o deobi broj 178/62 koji nije prona|en. Ovimugovorom izvr{ena je deoba zaostav{tine izme|u majke tuènog i tuènog ina osnovu tog ugovora tuèni se ukwiìo kao vlasnik sporne parcele.Me|utim, po{to navedeni ugovor nije prona|en, to je uvidom u kwigu overeOp{tinskog suda u @abarima za 1962. godinu utvr|eno da je ovim ugovoromo deobi izvr{ena deoba imovine oca tuènog, pok. Lazi} Dimitrija, te daje po tom ugovoru parcelu broj 33 dobio tuèni. Tuèni se vodio u katastrukao vlasnik sporne parcele od 1963. do 1968. godine, kada je ova parcelapre{la u dru{tvenu svojinu i kad je kao korisnik upisan pravni prethodniktuènog PTK ,,Jedinstvo iz Aleksandrovca. Naime, utvr|eno je da je uperiodu od 1959. do 1963. godine vo|en postupak arondacije u KO Aleksan-drovac i Polatne i da je u tom periodu formiran zemqi{ni fond preduze}aPTK ,,Jedinstvo Aleksandrovac i formiran je blok zemqi{ta u ~iji sastavje u{la i ova parcela. U postupku vra}awa zemqi{ta, ova parcela je vra}enatuìocu. O tome su sa~iweni ugovori o arondaciji i o zameni zemqi{ta upismenoj formi. Me|utim, u maju 1973. godine poplavqena je arhiva predu-ze}a, tako da su o{te}eni svi ugovori i vi{e ne postoji nijedan ugovor oarondaciji i zameni. Parcelu koju je tuìlac dobio u postupku vra}awazemqi{ta koristio je PTK ,,Jedinstvo Aleksandrovac, jer nije bilo mo-gu}nosti da usred bloka parcela PTK ,,Jedinstvo Aleksandrovac fizi~kolice zadrì pravo svojine na parceli. Posle 1963. godine tuèni nije biou posedu sporne parcele, po{to se nalazila u bloku i bila je neprekidno udràvini PTK ,, Jedinstvo i u postupku vra}awa zemqe 1992. godine dode-qena tuìocu.

Polaze}i od ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, nièstepeni sudovisu pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev


459

-- zato {to je utvr|eno da tuèni spornu parcelu drì bez pravnog osnova,jer nije bio u posedu parcele od 1963-1964. godine, kada je izvr{ena trampaizme|u wega i tuènog PTK ,,Jedinstvo, do 1992. godine, kada je bez pravnogosnova stupio u dràvinu sporne parcele.

Navod u reviziji da ugovor o trampi izme|u tuènih nije zakqu~en,cewen je od strane okru`nog suda prilikom re{avawa o àlbi tuènog. Otome je Okru`ni sud u obrazloèwu pobijane presude dao razloge, koje kaopravilne u svemu prihvata i ovaj sud.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 6580/97 od 6. oktobra 1998. godine)

ODRE\IVAWE GROBNOG MESTA

17

Propisani na~in odre|ivawa grobnih mesta ne moè biti predmetparni~nog postupka, niti zahteva za uklawawe i pomerawe grobnog mesta,jer su grobna mesta, pa i grobna mesta roditeqa tuènog odre|ena odstrane ovla{}enog predstavnika Mesne zajednice, kako je to regulisanoodlukom Op{tine Zaje~ar.

Iz obrazloèwa:

Iz utvr|enog ~iweni~nog stawa u toku prvostepenog postupka proi-zilazi da je ovla{}eni predstavnik tuène mesne zajednice odredio tuènomgrobno mesto za ukop tuènikovih roditeqa na taj na~in {to mu je na licumesta pokazao prostor na kome moè da sahrani svoje roditeqe.

Na osnovu nalaza i mi{qewa ve{taka prvostepeni sud je utvrdio daje grobnica vlasni{tvo tuìoca sagra|ena od betona u osnovi spoqnihdimenzija 33 m, da ima otvor za uno{ewe kov~ega u zapadnom zidu grobnicekoji je {irine 130 cm, visine koliko i zid grobnice 150 cm i ista grobnicaje ukopana u zemqu, armirana betonska plo~a iznad grobnice je u visiniokolnog terena. Odmah uz grobnicu sa zapadne strane kod severozapadnog uglasagra|en je ivi~wak oko grobova predaka tuènika koji ivi~wak sa svojimjugoisto~nim uglom tangira na udaqenosti oko 3 cm grobni zid grobnicetuìoca i preklapa za 53 cm otvor na grobnici tuìoca za uno{ewe sandukau grobnicu. Iz tih razloga radi uno{ewa kov~ega u grobnicu tuìocapotrebno je izvr{iti otkopavawe zemqe i osloboditi novi otvor. Za to jepotrebno iskopati zemqu ispred otvora grobnice u dimenzijama najmawe{irine 100 cm i duìne 200 cm te visine prema dubini grobnice od 150 cm.Ovakvim iskopom po mi{qewu ve{taka ne ugroàva se i ne o{te}ujeivi~wak oko grobova predaka tuènika, niti isti smeta spu{tawu iuno{ewu kov~ega u grobnicu tuìoca. Ukoliko bi se uno{ewe kov~ega ugrobnicu tuìoca vr{ilo u ki{nom periodu, pored iskopa zemqe bilo bineophodno i obezbediti da ne do|e do odrona zemqe.

Prema odluci o sahrawivawu i grobqima u selima na teritorijiOp{tine Zaje~ar o odràvawu grobqa stara se Mesna zajednica, a pokopa-vawe posmrtnih ostataka se vr{i u odre|eno grobno mesto prema utvr|enojparcelaciji grobnih mesta. Pravo kori{}ewa grobnog mesta sti~e se dava-wem parcele na kori{}ewe od strane mesne zajednice o ~emu se izdajepismena isprava.


460

Na osnovu predwih ~iwenica pravilan je pravni zakqu~ak niìhsudova da je tu`beni zahtev tuìoca kako je postavqen, neosnovan.

Naime, u toku postupka pred prvostepenim sudom utvr|eno je da jetuènom odre|eno grobno mesto u svemu prema odluci o sahrawivawu igrobqima u selima na teritoriji Op{tine Zaje~ar, jer je od strane ov-la{}enog predstavnika tuènom na licu mesta pokazano grobno mesto u kojemje izvr{ena sahrana tuènikovih roditeqa. Propisani na~in odre|ivawagrobnih mesta ne moè biti predmet parni~nog postupka niti zahteva zauklawawe i pomerawe grobnog mesta, jer su grobna mesta, pa i grobno mestotuènog odre|eno od strane ovla{}enog predstavnika mesne zajednice, kakoje to regulisano odlukom Op{tine Zaje~ar.

Prema tome, kako je u toku postupka pred prvostepenim sudom utvr|enoda je sahrawivawe roditeqa tuènog na grobnom mestu koje je odre|eno odstrane Mesne zajednice izvr{eno u skladu sa propisanom odlukom, totuìlac neosnovano u tu`benom zahtevu traì da se tuènoj Mesnoj zajed-nici naloì da pomeri grobna mesta wegovih roditeqa i ivi~wak na uda-qenosti koja }e omogu}iti tuìocu prilaz u wegovu grobnicu. Pogotovu jeneosnovan tu`beni zahtev onako kako je isti postavqen, jer se tu`bom nemoè traìti da Mesna zajednica naloì drugotuènom da izvr{i odre|enu~inidbu.

Ukoliko je odre|enim grobnim mestom tuènikovih roditeqa onemo-gu}eno tuìocu da pristupa grobnici u kojoj je on izvr{io sahrawivawe, iliukoliko je zbog grobnog mesta tuènog prilaz grobnici tuìoca oteàn iliskop~an sa tro{kovima, tada bi tuìlac imao pravo da eventualno prematuènim postavi imovinski zahtev za naknadu {tete, a ne bi mogao traìtida se izvr{i pomerawe grobnice u kojoj su sahraweni roditeqi tuènog.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 5008/98, od 18. novembra 1998. godine)

ZEMQI[NE (I DRUGE JAVNE) KWIGE

18

Kada se na podru~ju Op{tinskog suda ne vode zemqi{ne kwige, pove-rilac ne moè da traì da se ukwiì pravo svojine du`nika u izvr{nompostupku.

Iz obrazloèwa:

Prema stawu u spisima proizilazi da poverilac traì da se premadu`niku donese re{ewe o izvr{ewu i odredi ukwi`ba prava svojine nanepokretnoj imovini bliè opisanoj u izreci re{ewa. Ukwi`ba se traìna osnovu pravnosna`nih sudskih odluka.

Odlu~uju}i po predlogu za ukwi`bu Op{tinski sud je na{ao da jepredlog neosnovan.

Ukwi`ba je regulisana Zakonom o zemqi{nim kwigama. Zemqi{nekwige fakti~ki predstavqaju javne isprave u kojima se ubeleàvaju stvarnaprava na nepokretnostima i promet tih prava. One se vode kod Op{tinskihsudova gde postoje posebna odeqewa, a postupak ukwi`be vodi sudija pojedi-nac. Ukwi`bom se kona~no sti~e ili gubi pravo svojine. Ukwi`ba se vr{ina osnovu javnih isprava u koje spadaju i presude. Upis u zemqi{ne kwigepredstavqa fikciju apsolutne ta~nosti. Me|utim, op{te je poznato kod


461

Op{tinskog suda u Negotinu se ne vode zemqi{ne kwige, ve} postoji tapij-ski sistem. Prema pravnom pravilu sadrànom u paragrafu 292 Gra|anskogzakonika predvi|ene su tzv. kwige ba{tanske. Ove kwige vodili su Okru`nisudovi i bio je predvi|en upis -- ukwi`ba pri svakoj promeni vlasnika nanepokretnostima. Me|utim, op{te je poznato da usled tehni~kih i finan-sijskih nemogu|nosti ovo pravno pravilo nije realizovano. U odnosu natapiju se isti~e da tapijske kwige postoje i predvi|en je poseban postupakza izdavawe tapija, ali tapijski sistem ne predstavqa fikciju apsolutneta~nosti. Prema tom postupku podnosilac zahteva, zahtev podnosi Op{tiniza izdavawe tapije i prilaè dokaze. Tapija je deklarativnog karaktera.Prema tapijskom sistemu predvi|ene su javne kwige koje imaju konstitutivankarakter tzv. intabulacione kwige u kojima se upisuju hipoteke i slu`beno-sti. Prema tome, u tapijske kwige se ne upisuje ukwi`ba niti pak drugaprava. Kako na podru~ju Op{tinskog suda Negotin ne postoje zemqi{nekwige to se predlog za ukwi`bu prava svojine pojavquje kao neosnovan.

(Re{ewe Okru`nog suda u Negotinu G@. 251/99 od 22. marta 1999. godine)

STVARNE SLU@BENOSTI

USTANOVQEWE PRAVA STVARNE SLU@BENOSTIOD STRANE SUDA

19

Odlukom suda ili drugog dràvnog organa ustanovqava se stvarnaslu`benost kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimi~no ne moèda koristi to dobro bez odgovaraju}eg kori{}ewa poslu`nog dobra (~l. 53st. 1 ZOSPO-a).

Iz obrazloèwa:

Prema ~iweni~nom utvr|ewu tuìlac je vlasnik parcele br. 4719/2,povr{ine 4,18 ari u ul. Mo{e Pijade br. 48 u Be~eju, izgra|eno gra|evinskozemqi{te, a tuèna i ume{a~ su suvlasnici parcele br. 4720 u ul. Mo{ePijade br. 50 u Be~eju na kojoj je sagra|ena porodi~na stambena zgrada. Premapriloènim pismenim dokazima utvr|eno je da je tuèna Katalin Kerisuvlasnik 6/24 dela navedenog stambenog objekta u povr{ini od 25,3 m2, aume{a~ je suvlasnik sa 18/24 u povr{ini od 44,90 m2. U postupku je tako|eutvr|eno da ume{a~ ima ulaz u svoj deo stana direktno iz ulice Mo{e Pijadei da isti jedino i koristi. Me|u strankama nije sporno da su tuèna i ume{a~navedenu nepokretnost kupili od tuìoca 1963. godine od kada uz saglasnosttuìoca deo tuìo~eve parcele i ulaznu kapiju koriste za prolaz. Poslerazvoda braka, s obzirom da je ume{a~ otvorio poseban ulaz na svom delustana ovaj prolaz je nastavila da koristi tuèna. Prema nalazu i mi{qewuve{taka datog u postupku neophodan je i nuàn prolaz tuène preko parceletuìoca br. 4719/2 radi ulaska i izlaska tuène iz stana, kao i da drugogkolskog i pe{a~kog prilaza i prolaza nema. Prema mi{qewu ve{taka drugaeventualna mogu}nost bi bila prolaz preko stana ume{a~a kroz wegov hodniki kuhiwu uz ponovno otvarawe vrata koja su zazidana radi fizi~ke deobestana biv{ih bra~nih drugova.

U postupku tuèna -- protivtuìqa je podneskom od 2. jula 1993. godinepro{irila svoj protivtuèbni zahtev i na Op{tinu Be~ej jer su predmetne


462

parcele vlasni{tvo Op{tine sa pravom kori{}ewa korisnika zgrada --fizi~kih lica. Ovom subjektivnom pro{irewu protivili su se i tuìlac iOp{tina Be~ej, ali je Op{tinski sud u Be~eju re{ewem P.br. 316/93 od 16.aprila 1996. godine dozvolio subjektivno preina~ewe protivtu`benog zah-teva.

Na osnovu ovakvog ~iweni~nog utvr|ewa sudovi nalaze da je tuènastekla pravo slu`benosti po osnovu odredbe ~lana 53. Zakona o osnovnimsvojinsko-pravnim odnosima iz kojih razloga je tu`beni zahtev odbijen aprotivtu`beni zahtev usvojen. Revizijski sud stao je na stanovi{te da je upostupku do{lo do pro{irewa tu`be na osnovu ~l. 196. stav 2. Zakona oparni~nom postupku za koji je potrebna saglasnost novotuènog, ali da nemabitne povrede postupka iz ~l. 385. stav 1 ta~ka 1 Zakona o parni~nompostupku.

U zahtevu za za{titu zakonitosti Savezni dràvni tuìlac isti~e daje u pobijanim odlukama pogre{no primeweno materijalno pravo jer je otu`benom zahtevu trebalo odlu~iti na osnovu odredbe ~lana 54. Zakona oosnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Tako|e se isti~e da je sud u provede-nom postupku u~inio bitnu povredu postupka iz ~l. 354. stav 1 u vezi sa~lanom 201. Zakona o parni~nom postupku jer je za pro{irewe protivtu`bena Op{tinu Be~ej potreban pristanak novotuène koga nema.

Pravno stanovi{te Saveznog dràvnog tuìoca se ne moè prihvati-ti.

Sud je nakon iscrpnog dokaznog postupka u skladu sa ovla{}ewima iz~l. 7 i 8 Zakona o parni~nom postupku cene}i svaki dokaz posebno i svedokaze zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka utvrdio da tuèna-- protivtuìqa ima pravo stvarne slu`benosti kako je to bliè opisano uizreci prvostepene presude. Zato ovaj Sud ne nalazi da su pobijane presudedonete uz bitne povrede postupka ozna~ene u ~l. 354. stav 2 ta~ka 13 Zakonao parni~nom postupku i da je to uticalo na nepravilnu primenu materijalnogprava.

Odredbom ~lana 53. stav 1 Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim od-nosima propisano je da se odlukom suda ili odlukom drugog dràvnog organaustanovqava stvarna slu`benost kada vlasnik povlasnog dobra u celini ilidelimi~no ne moè koristiti to dobro bez odgovaraju}eg kori{}ewa pos-lu`nog dobra.

Kako je u konkretnom slu~aju utvr|eno da tuèna -- protivtuìqa nemadrugog ulaza niti prolaza do svog stana koji se nalazi u ul. Mo{e Pijadebr. 50 u Be~eju, osim preko parcele tuìoca -- protivtuènog br. 4719/2, kaoposlu`ne parcele, to su sudovi pravilno primenili materijalno pravo kadasu na osnovu navedene zakonske odredbe usvojili protivtu`beni zahtevtuène i utvrdili pravo stvarne slu`benosti kolskog i pe{a~kog prolazau korist navedene nekretnine tuène kao povlasne parcele, maksimalnopo{tuju}i osnovno na~elo restrikcije prava slu`benosti.

Navodi Saveznog dràvnog tuìoca da su sudovi u provedenom postup-ku u~inili bitnu povredu postupka iz ~l. 354. stav 1 u vezi sa ~l. 201. Zakonao parni~nom postupku, te da je to uticalo na pravilnu primenu materijalnogprava, nisu osnovani. Propusti u primeni propisa o pro{irewu tu`be ukonkretnom slu~aju i po oceni ovog Suda ne predstavqaju bitnu povredupostupka koja je uticala na dono{ewe zakonite i pravilne presude.

(Presuda Saveznog suda Gzs. br. 82/98, od 20. maja 1999. godine)


463

UKIDAWE STVARNE SLU@BENOSTI

20

Budu}i da je tuèni stekao mogu}nost da od javnog puta do|e do svojekatastarske parcele, stekli su se uslovi za ukidawe prava slu`benostiprolaza kolima, pe{ice i progona stoke tuènika preko poslu`ne parceleu svojini tuìoca.

Iz obrazloèwa:

Putem ve{ta~ewa je utvr|eno da je u toku 1963. godine na zahtevsuvlasnika izvr{ena deoba katastarske parcele 897 KO Trstenik, da su tadaformirane nove katastarske parcele kada je formirano putno zemqi{te zapotrebe tih parcela da je po novom premeru iz 1978. godine to zemqi{teidentifikovano kao kp. 745 KO Trstenik u povr{ini od 3,55 ari i upisanou katastar nepokretnosti kao javni i nekategorisani put, da navedeni put najugu po~iwe od kp. 1957 KO Trstenik, regionalni put Trstenik--Stubal--Kra-qevo i prostire se u pravcu severozapad s tim da jedan krak tog puta dopiredo kp. 760 u svojini tuènog Miodraga. Uvi|ajem na licu mesta je utvr|enoda je ovaj put ovo zemqi{te utabano i nasuto {qunkom, a parcela od kojihje ovo zemqi{te formirano su ku}ni placevi sa ogradama. [irina tog putakoji se prostire do parcele tuènog na tom delu je 2,4 metara. Utvr|eno jeda tuèni Miodrag nesmetano sa javnog nekategorisanog puta na kp. 745moè da u|e u svoju katastarsku parcelu 760 i da je {irina puta na tomdelu 2,4 m.

Imaju}i u vidu izloèno da je tuèni stekao mogu}nost da od javnogputa do|e do svoje katastarske parcele i Vrhovni sud nalazi da su se stekliuslovi iz ~lana 58. stav 2 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa zaukidawe prava slu`benosti prolaza kolima, pe{ice i progona stoke tuèni-ka preko poslu`ne kp. 761/3 KO Trstenik u svojini tuìoca, a {to supravilno zakqu~ili nièstepeni sudovi. Stoga svi navodi revizije nemajuuticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 3691/97, od 6. januara 1999. godine)

PRAVO PLODOU@IVAWA

21

Tuìqa kao plodouìvalac predmetne nepokretnosti, ima pravo danepokretnost drì, da je upotrebqava i da sa we pribira plodove. Tuènikoji nema nikakav pravni osnov stanovawa u predmetnoj zgradi u obavezi jeda se iz we iseli i preda je u dràvinu tuìqi kao nosiocu prava plo-douìvawa.

Iz obrazloèwa:

Prema ~iweni~nom stawu utvr|enom u postupku, parni~ne stranke surazvedeni bra~ni drugovi. Predmetna zgrada podignuta je na zemqi{tu udru{tvenoj svojini, a sin tuìqe iz prvog braka, Steva Toma{i}evi}, uzemqi{nim kwigama je ukwièn kao vlasnik zgrade, sa pravom plodouìva-wa i doìvotnog stanovawa ukwiènim u korist tuìqe. Me|utim, u pred-


464

metnoj zgradi stanuje tuèni, koji je onemogu}io tuìqu da u istoj zgradistanuje. Pravnosna`nom presudom Op{tinskog suda u Zrewaninu u predmetuP. 3462/96, odbijen je tu`beni zahtev tuìoca, koji je u ovoj pravnoj stvarituèni, a kojim je traìo suvlasni{tvo na predmetnoj zgradi po osnovusopstvenog ulagawa u visini od 1/2 dela zgrade.

Polaze}i od utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilno je u ovom slu~ajuusvojen tu`beni zahtev i tuèni obavezan da se iz zgrade iseli i istu predau dràvinu tuìqi, uz razloge koje u celini prihvata i Vrhovni sud, pa nestoje navodi revizije o pogre{noj primeni materijalnog prava.

Pravilno je opredeqewe nièstepenih sudova, da tuìqa kao plo-douìvalac predmetne nepokretnosti, {to predstavqa li~nu slu`benost,ima pravo da nepokretnost drì, da je upotrebqava i da sa we pribiraplodove. Kao li~na slu`benost, pravo plodouìvawa vezano je za odre|enufizi~ku li~nost, a weno vremensko trajawe je doìvotno.

Tuèni, koji u ovom slu~aju stanuje u predmetnoj zgradi, samim ~inomstanovawa u zgradi onemogu}ava tuìqu kao nosioca prava plodouìvawa napredmetnoj zgradi da ovo svoje pravo koristi. S druge strane, tuèni nemanikakav pravni osnov stanovawa u predmetnoj zgradi pa je pravilno obavezanda se iz zgrade iseli i istu preda u dràvinu tuìqi kao nosiocu pravaplodouìvawa.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 6395/98, od 30. decembra 1998. godine)

LI^NE SLU@BENOSTI

22

^lanovi porodi~nog doma}instva imaju pravo stanovawa u stanu kojise otkupi po odredbama Zakona o stanovawu. Pravo stanovawa je li~naslu`benost koja tereti stan u svojini drugog lica. Privremeni odlazak nastudije u drugo mesto ne dovodi do gubitka svojstva ~lana porodi~nogdoma}instva.

Iz obrazloèwa:

Prema ~iweni~nom stawu utvr|enom u postupku, predmetni stan jeotac tuìqe dobio na kori{}ewe za sebe i ~lanove svog porodi~nog do-ma}instva, tuìqu i wenu majku. Tuìqa je bila kao korisnik stana unetau ugovor o kori{}ewu stana. Posle smrti tuìqine majke, otac je zakqu~iobrak sa tuènom, sa kojom je ìveo do svoje smrti, u kom doma}instvu jenastavila da ìvi i tuìqa, dok nije promenila boravi{te zbog odlaska nastudije u Beograd. Tuìqa nema re{eno stambeno pitawe ni u Beogradu, nitiu Ni{u. Posle smrti oca tuìqe, tuèna je otkupila stan, po{to je pret-hodno bila ogla{ena novim nosiocem stanarskog prava, odnosno zakupcemstana na neodre|eno vreme, u koji ugovor je i tuìqa uneta kao ~lan poro-di~nog doma}instva.

Polaze}i od utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilno je u ovom slu~ajuutvr|eno da tuìqa ima pravo li~ne slu`benosti -- pravo stanovawa napredmetnom stanu, uz razloge koje u celini prihvata i Vrhovni sud, pa nestoje navodi revizije o pogre{noj primeni materijalnog prava.


465

U konkretnom slu~aju radi se o pravu stanovawa, kao li~noj slu`be-nosti, koja je u ovom slu~aju ustanovqena u korist tuìqe, a koja teretinepokretnost u svojini drugog lica, u ovom slu~aju stan u svojini tuène.Prema odredbi ~lana 60. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravostanovawa ure|uje se zakonom. S tim u vezi, odredbom ~lana 16. stav 3 Zakonao stanovawu, ~lanovi porodi~nog doma}instva imaju pravo stanovawa u stanukoji se otkupi po odredbama toga zakona.

Tuìqa je bila ~lan porodi~nog doma}instva svoga oca, kada je wemudodeqen predmetni stan na kori{}ewe, te je uneta i u ugovor o kori{}ewustana, u svojstvu korisnika stana. Ona ovo svojstvo nije izgubila, jer je bila~lan porodi~nog doma}instva svoga oca i svoje majke sve do smrti majke, teje ostala ~lan porodi~nog doma}instva svoga oca i wegovog drugog bra~nogdruga -- tuène, sve do smrti svoga oca. Ona predmetni stan nije trajnonapustila, jer se wen odlazak u Beograd na studije smatra privremenimboravkom u drugom mestu, a ne promenom prebivali{ta. Posle smrti ocatuìqe, tuèna je otkupila predmetni stan, po{to je prethodno ogla{enanovim nosiocem stanarskog prava, odnosno zakupcem stana na neodre|enovreme. Me|utim, ova ~iwenica nije od uticaja na pravo tuìqe da u istomstanu stanuje. Ona kao ~lan porodi~nog doma}instva svoga oca ima pravo dau ovom stanu stanuje i po{to je stan otkupqen od wene ma}ehe, odnosnotuène, jer ovo pravo tereti otkupqeni stan kao nepokretnost i u slu~ajuda je isti otkupqen od strane bra~nog druga biv{eg nosioca stanarskogprava, odnosno zakupca stana na neodre|eno vreme, prema odredbi ~lana 16.stav 3 u vezi stava 2 Zakona o stanovawu.

Tako|e su bez uticaja navodi revizije da je tuìqa 1995. godinezasnovala porodi~no doma}instvo sa tre}im licem, sa kojim ima i sina, jerse radi o odnosu koji je nastao posle smrti oca tuìqe, 23. februara 1992.godine, kao momenta u kome se utvr|uje pravo tuìqe kao ~lana wegovogporodi~nog doma}instva na predmetnom stanu.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 7091/97, od 4. novembra 1998. godine)


466

STAMBENO PRAVO

23

Kra}i ili duì boravci u selu van mesta prebivali{ta ne predstav-qaju osnov za otkaz ugovora o kori{}ewu -- zakupu stana jer nisu ispuweniuslovi iz ~l. 35 st. 1 ta~. 1 Zakona o stanovawu.

Iz obrazloèwa:

Presudom Prvog op{tinskog suda u Beogradu P.br. 4766/96 od 14.septembra 1998. godine odbijen je kao neosnovan tu`beni zahtev tuìqe zaotkaz ugovora o kori{}ewu stana br. 1221 od 26. avgusta 1970. godine, zak-qu~enog izme|u tuènog i Gradskog stambenog preduze}a za stan br. 4, u ul.Cara Du{ana br. 52 u Beogradu i obavezivawe tuènog da se sa svim licimai stvarima iseli iz navedenog stana i preda ga tuìqi.

Odlu~uju}i o àlbama tuìqe i tuènog Okru`ni sud u Beogradu jepresudom G`. 10667/98 od 14. januara 1999. godine àlbu tuìqe kao neosno-vanu odbio i presudu prvostepenog suda u celosti potvrdio, dok je àlbutuènog kao nedozvoqenu odbacio.

Protiv navedene pravnosna`ne drugostepene presude tuìqa je bla-govremeno izjavila reviziju zbog, kako to iz navoda revizije proizilazi,pogre{ne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu ~l. 386. ZPP i na{aoda revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nema bitne povrede iz ~l. 354. st. 2 ta~. 10ZPP, na koju revizijski sud pazi po slu`benoj du`nosti.

Tu`beni zahtev za otkaz ugovora o kori{}ewu stana i iseqewetuènog zasnovan je na ~iwenicima da tuèni sporni stan ne koristi i daga daje u podzakup.

Prema ~iweni~nom stawu koje je utvr|eno u pravnosna`no okon~anompostupku tuènom je sporni stan dodeqen zakqu~kom tuìqe u 1970. godini,na osnovu koga je 26. avgusta 1970. godine zakqu~io sporni ugovor o ko-ri{}ewu stana. Sa kori{}ewem stana nikad nije prestao, ve} je samo povre-meno u kra}im ili duìm vremenskim intervalima boravio u selu. Ovakvaodsustvovawa iz stana po oceni nièstepenih sudova, koju prihvata i ovajsud, nemaju zna~aj nekori{}ewa stana, jer je centar svih ìvotnih aktivnostituènog bio i ostao sporni stan, na ~ijoj adresi je neprekidno i prijavqen.Ovaj stan, pored tuènog koristio je povremeno i Ilija ]osovi}, no kakose radi o stanu povr{ine 13 m2, odnosno o jednoj sobi, navedeno lice se nemoè smatrati podstanarom tj. korisnikom stana.

Kod ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilno su nièstepeni su-dovi zakqu~ili da zahtev za otkaz ugovora o kori{}ewu -- zakupu stana iiseqewe tuènog nije osnovan jer za to nisu ispuweni uslovi iz ~l. 35 st. 1ta~. 1 i 3 Zakona o stanovawu, na kojoj odredbi je s obzirom na ~iweni~niosnov tu`be tu`beni zahtev zasnovan. Tuèni naime sa kori{}ewem stananikad nije prestao, stan nije izdao u podzakup, a povremeno kori{}ewe stanaod strane tre}eg lica zajedno sa tuènim po oceni ovog suda ne moèpredstavqati zakonski razlog za otkaz ugovora o kori{}ewu stana.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 3717/99, od 24. februara 2000. godine)


467

24

Ako je nakon prestanka braka jedan biv{i supru`nik nastavio daìvi sa drugim koji je nosilac stanarskog prava ne}e izgubiti svojstvokorisnika stana.

Iz obrazloèwa:

Pobijanom presudom potvr|ena je presuda Petog op{tinskog suda uBeogradu P.3610/95 od 19. septembra 1994. godine, kojom je usvojen tu`benizahtev i tuèna je obavezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz stanabroj 13 na tre}em spratu u zgradi broj 1 u ulici Pive Karamatijevi}a uBeogradu. Istom presudom tuèna je obavezana da tuìqi plati tro{kovespora.

Protiv navedene presude tuèna je izjavila reviziju zbog bitnihpovreda odredaba ZPP i pogre{ne primene materijalnog prava.

Tuìqa je podnela odgovor na reviziju.

Ispituju}i pobijanu presudu u smislu ~lana 386. ZPP, Vrhovni sud jeodlu~io kao u izreci ove presude.

Vrhovni sud nalazi da izraèno pravno stanovi{te o tome da jetuènoj posle razvoda braka prestalo svojstvo korisnika predmetnog stananepravilno. Ovo zbog toga jer tuèna predmetni stan koristi sa suprugom,koji je ina~e sin tuìqin, jo{ od 1979. godine odnosno od 1984. godine kadase ona ponovo sa suprugom i sinom vratila u predmetni stan i nastavila daga od tada pa sve do sada neprekidno koristi a {to ukazuje da se ona upredmetni stan na zakoniti na~in uselila i isti stan zakonito koristi, {toje bilo u skladu sa odredbom ~lana 9 stav 1 i 3 tada vaè}eg Zakona ostambenim odnosima (,,Sl. glasnik SRS broj 9/85) odnosno sa sada vaè}omodredbom ~lana 34 stav 2 Zakona o stanovawu; naime da tuèna spada u kruglica koja su po razvodu braka prestala da budu ~lanovi porodi~nog doma}in-stva nosioca stanarskog prava, ali su nastavili da sa wim i daqe ìve ikoriste predmetni stan. Treba ista}i jo{ i da tuèna nema na drugi na~inre{enu svoju stambenu potrebu, kao i to da joj je po razvodu braka kao majcidodeqeno na ~uvawe i vaspitavawe zajedni~ko dete tuène i tuìqinog sina.

Prema tome kako se tuèna zakonito uselila i koristi predmetnistan, Vrhovni sud nalazi da se weno iseqewe moè traìti samo kada se zato steknu svi zakonski uslovi, a ne zbog toga, kako pogre{no zakqu~uju obanièstepena suda, da je ona izgubila svojstvo korisnika stana kada se 1993.godine razvela od tuìqinog sina, odnosno kada je tuìqa u me|uvremenuotkupila stan i postala novi vlasnik predmetnog stana. Naime, promenomvlasnika na predmetnom stanu tuèna zbog toga nije mogla da izgubi svojado tada ste~ena prava na kori{}ewe predmetnog stana a u smislu navedenih~lanova ZSO i sada vaè}eg Zakona o stanovawu. Osim toga ukoliko tuìqatraì iseqavawe tuène zbog wihovih poreme}enih odnosa, onda su sudovibili du`ni da u smislu ~lana 36. navedenog Zakona o stanovawu utvrde da lipostoji opravdan razlog za to, a {to nièstepeni sudovi nisu utvr|ivali.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je ukinuo obe nièstepene presudeu celini da bi prvostepeni sud cenio da tuènoj moè da prestane pravo nakori{}ewe stana samo kad za to budu ispuweni svi zakonski uslovi, ili akoutvrdi da je u smislu navedenog ~lana 36 Zakona o stanovawu tuèna


468

iskqu~ivo kriva za poreme}ene odnose stranaka, odnosno da to predstavqadovoqno opravdani razlog zbog ~ega tuìqa moè da traì iseqewe tuèneiz spornog stana.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 3509/95, od 25. juna 1996. godine)

25

Kada je ugovor o otkupu stana izvr{en u potpunosti pre stupawana snagu novog Zakona o stanovawu (2. avgusta 1992.) ne moè se zahtevatida se zakqu~eni i ispuweni ugovor o otkupu stana usaglasi sa uslovimapropisanim novim zakonom, zato {to je ispuwewem prestala obaveza izugovora.

Iz obrazloèwa:

Presudom Drugog op{tinskog suda u Beogradu P.br. 2275/99 od 22. juna1999. godine usvojen je tu`beni zahtev pa obavezan tuèni da tuìocu isplatiiznos od 315.588,00 dinara po osnovu razlike izme|u upla}enih uplata na imeotkupa stana u ulici Milo{a Pocerca 25 stan 14 i obra~unate otkupne cenestana po Zakonu o stanovawu sa zakonskom zateznom kamatom po~ev od 15.jula 1998. do isplate kao i da tuìocu naknadi tro{kove parni~nog postupka.

Odlu~uju}i o àlbi tuènog presudom Okru`nog suda u Beogradu G`.br. 6675/99 od 30. decembra 1999. godine potvr|ena je prvostepena presuda aàlba tuènog odbijena kao neosnovana.

Protiv presude Okru`nog suda u Beogradu tuèni je blagovremenoizjavio reviziju pobijaju}i je zbog pogre{ne primene materijalnog prava.

Ispituju}i pravilnost pobijane presude u okviru ovla{}ewa iz ~lana386. ZPP, Vrhovni sud je na{ao da je revizija tuènog osnovana.

U postupku nije u~iwena bitna povreda odredaba parni~nog postupkaiz ~lana 354. stav 2. ta~ka 11. (ranije ta~ka 10) ZPP, na koju Vrhovni sudpazi po slu`benoj du`nosti.

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu tuìlac je kao nosilac stanars-kog prava zakqu~io ugovor o otkupu stana sa tuènim kao nosiocem pravaraspolagawa dana 31. oktobra 1991. godine kojim ugovorom je utvr|ena otkup-na cena stana u iznosu od tada{wih 1.999.054,00 dinara sa otplatom u trajawuod 38,5 godina. Tuìlac je isplatom iznosa od 4.332,00 tada{wa dinara dana17. decembra 1991. godine, iznosa od 1.700,00 dinara 27. decembra 1991. godinei iznosa od 294.722,00 dinara 31. decembra 1991. godine izvr{io svoju ugovor-nu obavezu u celosti. Isplata je izvr{ena dinarima deviznog porekla.Tuìlac je shodno ovla{}ewu iz ~lana 45. Zakona o stanovawu dana 25.oktobra 1992. godine traìo da se ugovor o otkupu stana koji je zakqu~iousaglasi sa uslovima predvi|enim novim zakonom, smatraju}i da je to za wegapovoqnije. Tuèni nije udovoqio ovom zahtevu, pa se tuìlac obratiotu`bom sudu. U postupku je utvr|eno da otkupna cena stana prema svimuslovima utvr|enim u Zakonu o stanovawu na dan 2. avgusta 1992. godine, nadan stupawa na snagu Zakona o stanovawu iznosi 1.150.626,41 dinar tada{wi,da revalorizovana vrednost svih izvr{enih uplata od strane tuìoca na dan2. avgusta 1992. godine iznosi 5.925.502,00 dinara. Razlika izme|u ove dve


469

revalorizovane vrednosti izvr{enih uplata tuìoca i obra~unate otkupnecene stana prema uslovima Zakona o stanovawu, na isti dan -- 2. avgusta 1992.godine iznosi tada{wa 4.774.876,00 dinara. Ve{ta~ewem je utvr|eno da reva-lorizovana vrednost potraìvawa tuìoca od tuènog iznosi ukupno315.588,00 dinara za koji iznos su nièstepeni sudovi usvojili tu`benizahtev, nalaze}i da su se stekli uslovi za primenu ~lana 45. Zakona ostanovawu i na ovaj iznos dosu|ena je i kamata po~ev od 15. jula 1998. godinekao dana kada je potraìvawe tuìoca po visini utvr|eno ve{ta~ewem.

Me|utim, osnovano se u reviziji tuènog isti~e da je na potpuno ipravilno utvr|eno ~iweni~no stawe pogre{no primeweno materijalno pra-vo.

^lanom 45. Zakona o stanovawu Republike Srbije (,,Slu`beni glasnikRS, br. 50/92), koji je stupio na snagu 2. avgusta 1992. godine, stavom prvim,propisano je da kupac stana koji je zakqu~io ugovor o otkupu stana u dru{tve-noj svojini po Zakonu o stambenim odnosima koji je prestao da vaì stupawemna snagu tog zakona, moè u roku od {est meseci od dana stupawa na snaguzakona zahtevati da se ugovor o otkupu stana usaglasi sa svim uslovimapredvi|enim zakonom ukoliko je to za wega povoqnije.

Ugovor o otkupu stana zakqu~en izme|u stranaka izvr{en je u celostipre stupawa na snagu Zakona o stanovawu (2. avgusta 1992. godine) isplatomotkupne cene dana 17. decembra, 27. decembra i 31. decembra 1991. godine.Stoga se ne moè prihvatiti stanovi{te nièstepenih sudova da tuìlacmoè traìti da se zakqu~eni i ispuweni ugovor o otkupu stana po Zakonuo stambenim odnosima (,,Slu`beni glasnik SRS, br. 12/90, 47/90 i 55/90 i,,Slu`beni glasnik RS, br. 3/90 i 7/90), usaglasi sa uslovima propisanimnovim zakonom, zbog toga {to je ispuwewem prestala obaveza iz ugovora.Ispuwewe obaveza (isplata duga) je izvr{ewe one radwe koju je du`nik bioobavezan da izvr{i i realizacija prava poverioca, koje mu iz obaveze pri-pada. To je akt du`nika, kojim se wegova obaveza realizuje, pa prema tome ina~in prestanka obaveze. Ugovor o otkupu stana koji je izvr{en u celostiisplatom otkupne cene pre stupawa na snagu Zakona o stanovawu, ne moèse uskla|ivati sa odredbama novog zakona iako bi to bilo povoqnije zakupca, zato {to su obaveze iz ugovora prestale wegovim ispuwewem.

Kako je na potpuno i pravilno utvr|eno ~iweni~no stawe pogre{noprimeweno materijalno pravo, to su obe nièstepene presude preina~ene iodbijen tu`beni zahtev tuìoca u celosti.

Odluka o tro{kovima parni~nog postupka doneta je primenom ~lana166. stav 2 u vezi ~lana 154. i 155. ZPP, jer tuèni koji je u sporu uspeotro{kove nije traìo.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 3352/00, od 19. aprila 2001. godine)

26

Pravnosna`na odluka o dodeli stana ne moè se stavqati van snageukoliko nije doneta u zabludi o nekoj va`noj ~iwenici (ili sa drugimmanama voqe) ili pod uslovom koji se nije ostvario ili ako pre useqewanisu nastupile ~iwenice koje bi predstavqale razlog za otkaz ugovora okori{}ewu stana.


470

Iz obrazloèwa:

Presudom Tre}eg op{tinskog suda u Beogradu P. 2718/96-98 od 12. maja1998. godine odbijen je kao neosnovan tu`beni zahtev tuìqe kojim jetraìla da se utvrdi da je ugovor o kori{}ewu stana broj 1/1032/91 zakqu~endana 19. decembra 1991. godine, ni{tav, kao i da se obaveè tuèni da se sasvim licima i stvarima iseli iz stana broj 13 u Beogradu, ulici ProteMateje broj 72 i ovaj stan ispra`wen od lica i stvari preda tuìqi u posedna nesmetano kori{}ewe i raspolagawe, kao neosnovan. Obavezana je tuìqada tuènome plati na ime tro{kova parni~nog postupka iznos od 1.160,00dinara.

Presudom Okru`nog suda u Beogradu G`. br. 8578/98 od 3. decembra1998. godine odbijena je kao neosnovana àlba tuìqe i potvr|ena je presudaprvostepenog suda.

Protiv pravnosna`ne drugostepene presude tuìqa je blagovremenoizjavila reviziju zbog, kako to iz navoda revizije proizilazi, bitnih povredaodredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava.

Tuèni je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu ~lana 386. ZPP ina{ao da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nema bitne povrede iz ~lana 354. stav 2 ta~ka11 ZPP, na koju revizijski sud pazi po slu`benoj du`nosti, a ni drugihpovreda na koje se u reviziji tuìqe ukazuje. U obrazloèwu svoje presudedrugostepeni sud je ocenio àlbene navode koji su od odlu~nog zna~aja inaveo razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti, pa su neosno

Documents

Anali 2002_3-4 441-565