analiza finansijskih izvestaja

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVE

JAFFA CRVENKA a.d.

Mentor:

Univerzitet Singidunum

Poslovni fakultet u Beogradu

SEMINARSKI RAD

iz predmeta

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

JAFFA CRVENKA a.d.

Student:

Beograd, 2011.

ŠTAJA

1

Sadržaj Error! Bookmark not defined.

1. UVOD 2 2. PROFIL KOMPANIJE 3 2.1. Osnovni identifikacioni podaci 4 2.2. Kvalitet i bezbednost proizvoda 4 2.3. Vizija i misija 5 3. ANALIZA POSLOVNE STRATEGIJE 6 4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 9 4.1. Horizontalna analiza 9 4.2. Vertikalna analiza 11 5. ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA 16 5.1. Pokazatelji likvidnosti 16 5.2. Pokazatelji poslovne aktivnosti 19 5.3. Pokazatelji finansijske strukture 21 5.4. Pokazatelji rentabilnosti 23 5.5. Cash flow pokazatelji 23 5.6. Analiza leverage-a 25 6. Prilog 26 7. ZAKLJUČAK 28 8. LITERATURA 29

2

1. UVOD

Imajući u vidu savremene uslove poslovanja, koji zahtevaju svakodnevno

donošenje operativnih i strateških odluka, osnov za svako ozbiljnije donošenje poslovnih odluka predstavljaju informacije dobijene iz finansijskih izveštaja o poslovanju preduzeća kroz višegodišnji period. Finansijski izveštaji, da bi pružili merodavne informacije, moraju biti sačinjeni na osnovama opšteprihvaćenog okvira za finansijsko izveštavanje.

Ekonomska analiza preduzeća predstavlja analizu vrednosti datog preduzeća u

određenom vremenskom trenutku i zasniva se na razumevanju prošlih, sadašnjih i budućih operacija preduzeća. Mišljenje o vrednosti predstavlja nezavisan, objektivan zaključak koji se bazira na činjenicama i okolnostima koje se odnose na svako pojedinačno preduzeće.

Finansijska analiza se bavi istraživanjem i kvantificiranjem funkcionalnih odnosa,

koji postoje između bilansnih pozicija, stanja i uspeha, sa ciljem da se omogući verodostojna ocena finansijskog položaja preduzeća. Tri osnovna dokumenta koja se koriste kao osnov za analizu finansijskog poslovanja preduzeća su: bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima. Finansijska analiza obuhvata: pokazatelje finansijske strukture, pokazatelje aktivnosti, pokazatelje likvidnosti, pokazatelje rentabilnosti i pokazatelji tržišne vrednosti.

Analitičar mora, pre svega, raspolagati kvalitetnim poslovnim izveštajima i informacijama da bi sastavio valjanu analizu poslovanja, koje obezbeđuje procedurom obavezne revizije bilansa, dok je drugi bitan uslov dovoljna raščlanjenost bilansnih podataka, što velikim delom zavisi i od kvaliteta bilansnih šema i kontnih okvira.

Fundamentalni zadatak ove analize poslovanja je ispitivanje i utvrđivanje

strukture sredstava i njihovih izvora, strukture tekućih sredstava i izvora, pokrivenosti stalnih sredstava i stalnih zaliha trajnim izvorima sredstava, investicione sposobnosti, analize dugoročne finansijske ravnoteže, analize kratkoročne finansijske ravnoteže, usklađenosti između stepena likvidnosti pojedinih elemenata aktive i stepena ročnosti elemenata pasive.

3

2. PROFIL KOMPANIJE

Jaffa fabrika biskvita iz Crvenke osnovana je 1975.godine, na inicijativu nekolicine privrednika tog kraja. Godine 1976. započeta je proizvodnja Jaffa keksa u punom kapacitetu fabrike, da bi se 1981. godine u redovan proizvodni asortiman uvrstio i Munchmallow. Po svom rejtingu među industriskim kolačima Jaffa biskvit i Munchmallow su godinama bili na vrhu.

Jaffa je zaokružila proizvodni ciklus ova dva proizvoda uvođenjem uređaja i tehnologije za sopstvenu proizvodnju šećernog preliva, voćnog želea i čokoladnog preliva, što su značajne komponente gotovog proizvoda i što je u mnogome uticalo na poboljšanje i zadržavanje visokog kvaliteta proizvoda.

U poslednjoj deceniji Jaffa znatno širi svoj asortiman i počinje najpre proizvodnju integralnog keksa O’ cake, a potom obogaćuje Jaffa biskvit i Munchmallow novim ukusima. Godine 2006. Jaffa Crvenka počinje i proizvodnju Čajnog peciva i Domaćeg keksa. 2007. Jaffa počinje i sa proizvodnjom tradicionalnog keksa Petit Beurre, nudeći tržištu i posnu varijantu ovog keksa – Polo keks, a za one sa posebnim zahtevima, Jaffa proizvodi Petit Choco i Integralni Petit. Prateći trendove tržišta Jaffa Crvenka plasirala je u oktobru 2007. godine mini verziju svog najvećeg brenda – Jaffa keksa, kao i jedinstvenu slatku grickalicu, mini keks sa puterom – mini Petit Beurre. Nedugo potom na tržištu se našao i Mini Petit Choco.

Kada je reč o slanim gricakalicama, od januara 2008. godine Jaffa proizvodi mini verziju hrskavog krekera Tak mini a pod istim brendom i Tak ring – klasičan slani kreker po originalnoj recepturi, zatim Tak ribice, lagane i hrskave, kai i Tak mix, kombinaciju različitih zabavnih oblika slanih gricakalica. Pošto je veoma brzo stekao poverenje potrošača, tak je ubrzo doživeo novu ekstenziju brenda: Tak sir, kreker sa ukusom sira, dostupan i kao Mini Tak Sir.

Jaffa je tokom 2008. godine lansirala i vafel proizvod – Jaffolitanke sa najkvalitetnijim kakao kremom – prelivena ili bez čokoladnog preliva, a potom i Jaffo Duo: napolitanke sa dve vrste fila kakao i mlečnim. Proizvodni asortiman Jaffa je upotpunila i proizvodnjom biskvita Markize, čime je dodatno ojačala svoju poziciju u kategoriji biskvita, u kojoj već godinama Jaffa ima dominantno tržišno učešće.

2009. Jaffa Crvenka počinje znatno da proširuje portfolio svojih proizvoda i predstavlja na tržištu nove ukuse Jaffa cakes-a Limun i Višnju. Potom su nastali i novi ukusi svima omiljenom Munchmallow-a Mini Jagoda Mini Banana. Pred kraj 2009. godine integralnom keksu O’ cakes se pridružuju i O’cakes lišnik i O’cakes sa pomorandžom i crnom čokoladom. Najnoviji Jaffa proizvodi koji su za kratko vreme osvojili srca svih potrošača – Napolitanke sa ukusom lešnika, Napolitanke sa lešnik kremom prelivene crnom čokoladom i posute lešnicima i Napolitanke sa pomorandžom i čokoladom.

4

Tokom 2006. godine izgrađen je novi proizvodni objekat ukupne površine 12.000m2. U okviru novog objekta izgrađena je nova savremena proizvodna hala, magacin sirovina i ambalaže, magacin gotovih proizvoda, labaratorija, radionice i kancelarijski prostor. Iste godine montirane su nove, savremene linije: APV i Cavanna.

U oktobru 2007. godine u fabrici Jaffa Crvenka počela je montaža najsavremenije linije za vafle. Jaffa svake godine nastoji da pruži više svojim potrošačima, ali i da stekne nove ljubitelje Jaffinih poslastica. Imidž fabrike Jaffa iz Crvenke je moderan i savremen, i može se porediti sa velikim svetskim fabrikama biskvita.

2.1. Osnovni identifikacioni podaci Pun naziv izdavaoca AKCIONARSKO DRUŠTVO JAFFA FABRIKA

BISKVITA CRVENKA, M. TITA 245 Pravni status izdavaoca Otvoreno akcionarsko društvo Adresa Maršala Tita 245

Crvenka Srbija

Web adresa www.jaffa.rs www.jaffa-ad.com

Datum osnivanja 27.12.2002. Broj rešenja upisa u sudski registar

BD 47129

Matični broj 08004684 PIB - poreski identifikacioni broj

100263582

Tekući računi i banke kod kojih se vode

Banca Intesa ad Beograd 160-157934-22

Hypo Alpe-AdriA-Bank a.d. Beograd 165-2620-42

Šifra delatnosti 15821 Osnovna delatnost Proizvodnja keksa Ime i prezime direktora Ratko Kuprešak Ime i prezime osobe za kontakt

Mira Uzelac

Telefon +381 25 755 187 Faks +381 25 755 111 e-mail [email protected] Naziv korporativnog agenta Hypo Alpe-Adria-Securities ad Beograd

2.2. Kvalitet i bezbednost proizvoda

„Jaffa“ AD fabrika biskvita je u junu 2004. godine sertifikovala integrisani sistem upravljanja kvalitetom i bezbednošću proizvoda prema zahtevima međunarodnog standarda ISO 9001 i HACCP principima od strane međunarodno priznatog i akreditovanog sertifikacionog tela

5

Quality Austria. 2007. godine uspešno je izvršena prva Resetifikacija integrisanih sistema upravljanja.

Tokom 2009. i u prvoj polovini 2010. u Jaffi se intenzivno radilo na uspostavljanju i implementaciji Sistema upravljanja bezbednošču proizvoda prema zahtevima Standarda ISO 22000 , što je u junu 2010. rezultiralo dobijanjem još jednog sertifikata.

„Jaffa“ AD Crvenka proizvodi visokokvalitetne i zdravstveno bezbedne proizvode kojima zadovoljava zahteve, potrebe i očekivanja kupaca i potrošača, negujući snagu već decenijama dobro poznatog brenda Jaffa. Poštovanje nacionalnih i međunarodnih zakonskih normi u celom lancu hrane, stalna edukacija zaposlenih i neprekidno praćenje i primena savremenih znanja i tehnologija, razvoj novih tehnologija, razvoj novih proizvoda i društveno odgovorno ponašanje osnov su uspešnosti „Jaffa“ AD.

S obzirom na to da Jaffa funkcioniše u skladu sa zahtevima Standarda ISO 9001:2008, ISO 22000:2005 i HACCP principima, sve aktivnosti u okviru rada internih labaratorija propraćene su adekvatnom dokumentacijom, kao što su Planovi prijemnog i procesnog kontrolisanja, Planovi monitoringa higijene, Izveštaji, Specifikacije itd. Neprestana kontrola sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, kontrola higijene proizvodnih linija i radnika odvija se u kako labaratorijskim prostorijama, tako i uz same proizvodne linije.Za kontrolu zdravstvene bezbednosti i kvaliteta proizvoda Jaffa koristi i usluge eksternih akreditovanih labaratorija, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Fabrika poseduje savremenu kompijutersku tehnologiju koja kontroliše unos sirovina iz silosa u proizvodni pogon.

2.3. Vizija i misija

„Jaffa“ AD Crvenka želi da zadrži i ojača lidersku poticiju u proizvodnji konditorkih proizvoda u zemlji i regionu. Istovremeno teži da ostvari značajan plasman svojih proizvoda na teritoriji Jugoistočne Evrope i bude prisutna i poznata na svetskom tržištu.

„Jaffa“ AD Crvenka svojim kvalitetnim i zdravstveno bezbednim konditorskim proizvodima u potpunosti zadovoljava zahteve, potrebe i očekivanja kupaca i potrošača, pružajući sigurnost i dobar životni standard našim zaposlenima, a što će rezučtirati profitom za svoje akcionare i većinskog vlasnika. „Jaffa“ AD Crvenka će negovati tradiciju učestvovanja u humanitarnim i donatorskim akcijama uz stalnu saradnju sa lokalnim i regionalnim zajednicama na obostrano zadovoljstvo.

„Jaffa“ AD Crvenka želi da ostvari svoju Viziju na zadovoljstvo i uz angažman svih korisnika i zainteresovanih strana (kupci, potroači, isporučioci, lokalna zajednica, zaposleni, poslovni partneri, većinski vlasnik).

„Jaffa“ AD Crvenka svoju lidersku poziciju održava razvojem sopstvenih brendova. „Jaffa“ AD Crvenka nprekidno radi na usavršavanju kadrova koji čine glavni oslonac u

postizanju Vizije.

3. ANALIZA POSLOVNE STRATEGIJE

Svako preduzeće se svakodnevno u svom poslovanju sisrekoji se mogu sagledati kroz model Poterovih pet sila.

Rivalitet između postojećih kompanija

Opasnost od proizvoda supstituta

Opasnost od novih konkurenata

Pregovaračka moćkupca

Pregovaračka moćdobavljača

6

ANALIZA POSLOVNE STRATEGIJE

će se svakodnevno u svom poslovanju sisreće sa brojnim rizicima, koji se mogu sagledati kroz model Poterovih pet sila.

•broj konkurenata•stopa rasta industrije•kapacitet• raznolikost konkurencije• fiksni troškovi

Rivalitet između

•sklonost kupca ka supstitutima• troškovi prelaska na supstitut•diferenciranost proizvoda

Opasnost od

•barijere ulasku novih konkurenata•zajedničke reakcijepostojećih preduzeća državna regulativa

•visina kapitala•pristup kanalima

Opasnost od novih

• troškovi prelaska•diferencijacija•važnost proizvoda i kvaliteta•broj kupaca•obim kupovine

ka moć

• troškovi prelaska na novog dobavljača•diferencijacija•važnost kvaliteta proizvoda i troškova•broj dobavljača•obim kupovine

ka moć

ANALIZA POSLOVNE STRATEGIJE

e sa brojnim rizicima,

7

Rivalitet između postojećih kompanija

Konditorska industrija Srbije je u ekspanziji i poslednjih godina beleži rast. Ima blizu 100 firmi, a od toga je dvadesetak velikih proizvođača, među kojima se nalazi i Jaffa. Stoga postoji visoka konkurencija, odnosno rivalitet između vodećih postojećih kompanija. Glavni, pravi i jaki konkurenti su joj Soko Štark, Swisslion, Pionir i Bambi-Banat. Jaffa mora da nastoji da smanji troškove kako bi smanjila cenu, a ujedno i da radi na diferenciranju svojih proizvoda kako bi ih učinila “vidljivim”, što uspešno radi u poslednjih nekoliko godina.

Opasnost od proizvoda supstituta

Kada je konditorska industrija u pitanju, supstituti su veoma izraženi. Postoji veliki broj supstituta za skoro sve proizvode. Skoro svaki konditorski proizvod na domaćem tržištu ima nekoliko supstituta istog ili sličnog kvaliteta, cene i rasprostranjenosti, pa čak je u nekim slučajevima i marketing slične snage. Ovo polje nije povoljno ni za jednu od konditorskih kompanija, kako domaćih, tako i stranih, jer se na ovom polju konstantno uvode neke inovacije, snižavaju troškovi a samim tim i cene, stvaraju novi supstituti i vrši se konstantna diferencijacija koja je pod uticajem svakodnevnog marketinga u vidu nagradnih igri, reklama, bilborda, akcija i drugog.

Imajući u vidu trenutnu ekonomsku krizu i tešku situaciju u kojoj se nalazi sve

veći deo stanovništva, možemo doći do zaključka da će se supstituti mnogo lakše nalaziti – glavni faktor pri kupovini će biti niža cena, što upravo pogoduje Jaffi.

Opasnost od novih konkurenata

Kao što smo već pomenuli, u Srbiji trenutno posluje dvadesetak većih konditorskih kompanija, među kojima se Jaffa nalazi na samom vrhu. U celokupnoj konditorskoj industriji ona ima veliki uticaj i udeo kako u zemlji, tako i u region. Ima poslovnu tradiciju dužu od trideset godina. Dugi niz godina predstavlja sinonim kvaliteta i dobrog ukusa. Jaffa je jedan od najznačajnijih brendova u prehrambenoj industriji ovog dela Evrope. O kvalitetu i popularnosti svedoči konstantan rast izvoza. Realna pretnja skoro da i ne postoji jer su potrošači naviknuti i zadovoljni proizvodima. Mala je mogućnost da će Jaffa i ostale veće konditorske firme biti potisnute jer su već godinama na tržištu i uživaju poverenje kupca, a mnogi njihovi proizvodi su postal nezamenljivi deo potrošačke korpe.

8

Pregovaračka moć kupca

Kada je konditorska industrija u pitanju, kupci imaju veliku pregovaračku moć, odnosno snaga kompanije u odnosu na kupce je mala. Glavni uzrok tome je postojanje velikog broja supstituta slične ili skoro iste cene, kvaliteta i rasprostranjenosti. S obzirom da su u razlike u proizvodima male, prednost imaju one kompanije koje imaju svoju distributivnu mrežu, daju neke popuste ili povoljnosti, ali pre svega one koje najviše odgovaraju potrošačima, gde Jaffa ima dobre izglede pre svega zbog tradicije i kvaliteta.

Pregovaračka moć dobavljača

Jaffa ima zadovoljavajuću snaga kompanije je u odnosu na dobavljače, jer je ona velika kompanija koja posluje već dugi niz godina ii ma pouzdane i izdefinisane odnose sa svojim dobavljačima.

4. ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Horizontalna analiza predstavlja pore

tekuće i prethodne godine, kao i pozicija bilansu uspeha

AKTIVA 2007. 2008.Stalna

imovina 3.511.057 2.541.281

Obrtna imovina

840.271 1.173.290

UKUPNA AKTIVA

4.351.328 3.714.571

U 2008. u odnosu na 2007. došlo je do povesmanjenja stalne imovine za 27,62%imovine za 2,17%, i smanjenja stalne imovine za

0

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

3000000

3500000

4000000

4500000

2007

Hil

jad

e R

SD

9


4.1. Horizontalna analiza

Horizontalna analiza predstavlja poređenje bilansnih pozicija u bilansu stanja prethodne godine, kao i pozicija bilansu uspeha.

2008. Promena % 2009 Promena

2.541.281 -969.776 -27.62 2.486.198 -55.083

1.173.290 333.019 39.63 1.132.015 -41.275

3.714.571 -363.757 -14.63 3.618.213 -96.358

U 2008. u odnosu na 2007. došlo je do povećanja obrtne imovine za 39,63%, i imovine za 27,62%. U 2009. u odnosu na 2008. došlo je do smanjenja

%, i smanjenja stalne imovine za 3,52%.

2008 2009

Godina

Promena u aktivi

Stalna imovina

Obrtna imovina

UKUPNA AKTIVA


enje bilansnih pozicija u bilansu stanja

Promena %

55.083 -2.17

41.275 -3.52

96.358 -2.60

anja obrtne imovine za 39,63%, i smanjenja obrtne

Stalna imovina

Obrtna imovina

UKUPNA AKTIVA

PASIVA 2007. 2008.Kapital 3.029.740 2.095.084

Dugoročne obaveze

677.767 822.766

Kratkoročne obaveze

621.930 776.829

Odložene poreske obaveze

21.891 19.892

UKUPNA PASIVA

4.351.328 3.714.571

U 2008. u odnosu na 2007. došlo je 2009. u odnosu na 2008. za 0,76%. kompanija nije emitovala dodatne akcije.

0

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

3000000

3500000

4000000

4500000

2007

Hilj

ade

RSD

10

2008. Promena % 2009 Promena2.095.084 -934.656 -30,85 2.079.120 -15.964

822.766 144.999 21,39 894.410 71.644

776.829 154.899 24,91 628.616 -148.213

19.892 -1.999 -9,13 16.067 -3.825

3.714.571 -363.757 -14.63 3.618.213 -96.358

U 2008. u odnosu na 2007. došlo je do smanjenja pozicije kapitala2009. u odnosu na 2008. za 0,76%. Smanjenje akcijskog kapitala govori o tome da je ova

emitovala dodatne akcije.

2008 2009

Godine

Promena u pasivi

Kapital

Dugoro

Kratkoro


UKUPNA PASIVA

Promena % 15.964 -0,76

71.644 8,71

148.213 -19,08

3.825 -19,23

96.358 -2.60

do smanjenja pozicije kapitala za 30,85%, u akcijskog kapitala govori o tome da je ova

Kapital

Dugoročne obaveze



UKUPNA PASIVA

11

4.2. Vertikalna analiza

Vertikalna analiza bilansa stanja i bilansa uspeha je značajna zato što se u ovoj analizi određene bilansne pozicije iskazuju kao 100% , a onda se sve ostale pozicije iskazuju kao % od te osnovne pozicije.

Bilans uspeha

PRIHODI I RASHODI: 2007. % 2008. % 2009. % POSLOVNI PRIHODI 1.591.753 100 2.158.307 100 2.289.068 100 - Prihodi od prodaje 1.546.267 97,14 2.070.757 95,94 2.294.086 100,21 - Prihodi do aktiviranja učinaka 9.150 0,57 18.193 0,84 13.198 0,58 - Povećanje vrednosti zaliha učinaka 35.857 2,25 71.020 3,29 0 0 - Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 0 0 2.154 0,10 19.091 0,83 - Ostali poslovni prihodi 479 0,03 491 0,02 875 0,04 POSLOVNI RASHODI 1.399.286 87,91 1.992.468 92,32 1.983.115 86,63 - Nabavna vrednost prodate robe 3.217 0,20 1.018 0,05 8.074 0,35 - Troškovi materijala 862.190 54,17 1.192.632 55,26 1.136.709 49,66 - Troškovi zarada i ostali lični rashodi 199.693 12,55 281.050 13,2 325.631 14,23 - Troškovi amortizacije i rezervisanja 117.572 7,39 182.802 8,50 182.492 7,97 - Ostali poslovni rashodi 216.614 13,61 334.966 15,52 330.209 14,43 POSLOVNI DOBITAK 192.467 12,09 165.839 7,68 305.953 13,37 POSLOVNI GUBITAK 0 0 0 0 0 Finansijski prihodi 32.438 2,04 56.409 2,61 84.676 3,70 Finansijski rashodi 87.673 5,51 220.237 10,20 235.505 10,29 Ostali prihodi 6.592 0,41 7.918 0,37 5.815 0,25 Ostali rashodi 4.834 0,30 3.828 0,18 45.131 1,97 DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA

138.990 8,73 6.101 0,28 115.808 5,06

GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA

0 0 0 0 0 0

Neto dobitak poslovanja koje se obustavlja

0 0 0 0 0 0

Neto gubitak poslovanja koje se obustavlja

0 0 0 0 0 0

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 138.990 8,73 6.101 0,28 115.808 5,06 GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 0 0 0 0 0 0 Porez na dobitak 0 0 0 0 0 0 Poreski rashod perioda 5.511 0,34 6.923 0,32 12.935 0,57 Odloženi poreski rashod perioda 12.855 0,81 0 0 0 0 Odloženi poreski prihodi perioda 0 0 1.999 0,09 3.825 0,17 Isplaćena licna primanja poslodavcu 0 0 0 0 0 0 NETO DOBITAK 120.624 7,58 1.177 0,06 106.698 4,66

NETO GUBITAK Neto dobitak koji pripada manjinskim ulagačima Neto dobitak koji pripada vlasnicima matičnog pravnog lica ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada Umanjena zarada po akciji

Na osnovu prethodnih podataka možemo zakljuposlovnim prihodima- iznad 95% za sve tri godine ima prihod od prodaje, dok u poslovnim rashodima preovladavaju troškovi materijala.

AKTIVA: UKUPNA AKTIVA Stalna imovina - Neuplaćeni upisani kapital - Goodwill - Nematerijalna ulaganja - Nekretnine postrojenja oprema i bioloska sredstva - Nekretnine postrojenja i oprema - Investicione nekretnine - Biološka sredstva - Dugoročni finansijski plasmani

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2007 2008

Godine

Učešće u poslovnim rashodima

12

0 0 0 0 Neto dobitak koji pripada manjinskim

0 0 0 0

0 0 0 0

- - - - 1 0 0 0 0 0 0 0

Na osnovu prethodnih podataka možemo zaključiti da najveiznad 95% za sve tri godine ima prihod od prodaje, dok u poslovnim

rashodima preovladavaju troškovi materijala.

Bilans stanja

2007. % 2008. % 4.351.328 100 3.714.571 100 3.618.2133.511.057 80,69 2.541.281 68,41 2.486.198

0 0 0 0 0 0 0 0

5.005 0,11 3.310 0,09

2.260.517 51,95 2.151.116 57,91 2.025.898

2.260.517 51,95 2.151.116 57,91 2.025.8980 0 0 0 0 0 0 0

1.245.535 28,62 386.855 10,42 459.673

2008 2009

Godine

Učešće u poslovnim rashodima

Ostali poslovni rashodi

Troškovi amortizacije i

rezervisanja

Troškovi zarada i ostali lični

rashodi

Troškovi materijala

Nabavna vrednost prodate robe

0 0

0 0

0 0

- - 1 0 0 0

najveće učešće u

iznad 95% za sve tri godine ima prihod od prodaje, dok u poslovnim

2009. % 3.618.213 100 2.486.198 68,71

0 0 0 0

627 0,02

2.025.898 55,99

2.025.898 55,99 0 0 0 0

459.673 12,70

Ostali poslovni rashodi

Troškovi amortizacije i

Troškovi zarada i ostali lični

Troškovi materijala

Nabavna vrednost prodate robe

- Učešća u kapitalu - Ostali dugoročni finansijski plasmani Obrtna imovina - Zalihe - Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina - Potraživanja - Potraživanja za više plaćen porez na dobitak - Kratkoročni finansijski plasmani - Gotovinski ekvivalenti i gotovina - Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgraničenja - Odlozena poreska sredstva Poslovna imovina Gubitak iznad visine kapitala Vanbilansna aktiva

PASIVA: UKUPNA PASIVA Kapital - Osnovni kapital - Neuplaćeni upisani kapital - Rezerve

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2007

Učešće u poslovnoj imovini

13

1.242.366 22,55 359.753 9,69 222.015

3.169 0,07 27.102 0,73 237.658

840.271 19,31 1.173.290 31,59 1.132.015193.432 4,45 315.241 8,49 205.636

0 0 0 0

646.839 14,87 858.049 23,10 926.379

586.948 13,49 716.878 19,30 781.383

8.589 0,20 0 0

6.341 0,15 3.104 0,08 40.810 0,94 125.430 3,38

4.151 0,10 12.637 0,34

0 0 0 0 4.351.328 100 3.714.571 100 3.618.213

0 0 0 0 5.000 0,11 196.062 5,28 206.366

2007. % 2008. % 4.351.328 100 3.714.571 100 3.618.2133.029.740 69,63 2.095.084 56,40 2.079.1201.325.635 30,47 1.700.998 45,79 1.700.998

0 0 0 0 41.448 0,95 0 0

2008 2009

Godina

češće u poslovnoj imovini

Nekretnine postrojenja i

oprema

Zalihe

Kratkoročna

potraživanja, plasmani i

gotovina

222.015 6,14

237.658 6,57

1.132.015 31,29 205.636 5,68

0 0

926.379 25,60

781.383 21,00

0 0

70.013 1,94 54.941 1,52

20.042 0,55

0 0 3.618.213 100

0 0 206.366 5,70

2009. % 3.618.213 100 2.079.120 57,46 1.700.998 47,01

0 0 0 0

Nekretnine postrojenja i

Kratkoročna

potraživanja, plasmani i

- Revalorizacione rezerve - Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti - Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti - Neraspoređen dobitak - Gubitak - Otkupljene sopstvene akcije Dugoročna rezervisanja i obaveze - Dugoročna rezervisanja - Dugoročne obaveze - Dugoročni krediti - Ostale dugoročne obaveze - Kratkoročne obaveze - Kratkoročne finansijske obaveze - Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja - Obaveze iz poslovanja - Ostale kratkoročne obaveze - Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda i pasivna vremenska razgraničenja - Obaveze po osnovu poreza na dobitak Odložene poreske obaveze Vanbilansna pasiva

Na osnovu vertikalne analize bilansa stanja možemo zakljustrukturi sredstava (aktive) i izvora finansiranja (pasive) bilansa stanja. U strukturi aktive

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

2007

14

1.326.299 30,48 387.333 10,43 387.257

0 0 938.807 25,27 938.807

0 0 882.612 23,76 1.020.350

336.358 7,73 3.779 0,10 72.4080 0 0 0 0 0 53.221 1,43

1.299.697 29,87 1.599.595 43,06 1.523.0260 0 0 0

677.767 15,58 822.766 22,15 894.410677.767 15,58 482.024 12,98 573.112

0 0 340.742 9,17 321.298621.930 14,29 776.829 20,91 628.616237.245 5,45 344.427 9,27 130.525

0 0 0 0

360.405 8,28 399.660 10,76 382.20320.510 0,47 21.251 0,57 84.730

3.770 0,07 10.120 0,27 24.628

0 0 1.371 0,04

21.891 0,50 19.892 0,54 16.0675.000 0,12 196.062 5,28 206.366

Na osnovu vertikalne analize bilansa stanja možemo zaključstrukturi sredstava (aktive) i izvora finansiranja (pasive) bilansa stanja. U strukturi aktive

2008 2009

Godina

Struktura pasive

Kratkoroč

Dugoroč

Kapital

387.257 10,71

938.807 25,95

1.020.350 28,20

72.408 2 0 0 0 0

1.523.026 42,09 0 0

894.410 27,72 573.112 15,84 321.298 8,88 628.616 17,37 130.525 3,61

0 0

382.203 10,56 84.730 2,34

24.628 0,68

6.530 0,18

16.067 0,44 206.366 5,70

Na osnovu vertikalne analize bilansa stanja možemo zaključiti nešto više o strukturi sredstava (aktive) i izvora finansiranja (pasive) bilansa stanja. U strukturi aktive


Dugoročne obaveze

15

dominiraju stalna sredstva sa prosečnih 70%, dok u strukturi pasive dominira akcijski kapital sa 55% učešća u izvorima finansiranja.

5. ANALIZA POMO

Pokazatelji likvidnosti imaju za cilj da ukažu na servisira dospele obaveze plaćanja, uz održavanje potrebne strkture sredstava i okreditnog boniteta.

��

Godina Obrtna imovina

2007. 840.271

2008. 1.173.290

2009. 1.132.015

0

200000

400000

600000

800000

1000000

1200000

2007

Hilj

ade

RSD

Odnos obrtne imovine i kratkoro

16

ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA

5.1. Pokazatelji likvidnosti

Pokazatelji likvidnosti imaju za cilj da ukažu na sposobnost kompanije da ćanja, uz održavanje potrebne strkture sredstava i o

��š��

��č��

Obrtna imovina Kratkoročne obaveze RACIO

621.930 1,35

1.173.290 776.829 1,51

1.132.015 628.616 1,80

2008 2009

Godina

Odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza

Obrtna imovina

Kratkoroč

U FINANSIJSKIH

sposobnost kompanije da anja, uz održavanje potrebne strkture sredstava i očuvanje dobrog

��

RACIO

1,35

1,51

1,80

Obrtna imovina


Imajući u vidu da je normala 2:1 (obrtna imovina:kratkororezultati mogu ukazati na to da preduze

��

Godina Likvidna sredstva

2007. 646.839

2008. 858.049

2009. 926.379

Ukoliko firma ima odnos 1:1 smatra se da je stanje njegove

relativno zadovoljavajuće. Preduze

0

200000

400000

600000

800000

1000000

2007

Hil

jad

e R

SD

Odnos likvidnih sredstava i kratkoro

17

i u vidu da je normala 2:1 (obrtna imovina:kratkoročne obaveze), ovakvi rezultati mogu ukazati na to da preduzeće može imati problem sa likvidnošću u budu

� ��

� ��

�� , ��ž ��, ��

��č��

Likvidna sredstva Kratkoročne obaveze RACIO

621.930 1,04

776.829 1,10

628.616 1,47

Ukoliko firma ima odnos 1:1 smatra se da je stanje njegove tekue. Preduzeće je u 2007. Godini bilo najbliže toj normi.

2008 2009

Godina

Odnos likvidnih sredstava i kratkoročnih

obaveza

Likvidna sredstva


čne obaveze), ovakvi u u budućnosti.

��č� ��

��

RACIO

1,04

1,10

1,47

tekuće likvidnosti

čnih

Likvidna sredstva


!��

Godina Obrtna imovina Kratkoro

2007. 840.271

2008. 1.173.290

2009. 1.132.015

Možemo uočiti pove

neto obrtnih sredstava automatski obezbe

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

2007

Neto obrtna sredstva

18

�� –��č��

Kratkoročne obaveze Neto obrtna sredstva Uč

621.930 218.341

776.829 396.461

628.616 503.399

iti povećanje neto obrtnih srdstava. Preduzeće koje ima veobrtnih sredstava automatski obezbeđuje i veći stepen likvidnosti.

2008 2009



��

Učešće u obrtnoj imovini

25,98%

33,79%

44,47%

e koje ima veći iznos


19

5.2. Pokazatelji poslovne aktivnosti

Pokazatelji poslovne aktivnosti povezuju informacije iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Ovi pokazatelji obuhvataju odnose između prihoda i troškova iz bilansa uspeha dovodeći ih u vezu sa odgovarajućim pozicijama iz bilansa stanja.

��# � �� = �� $��

��č��

��č�� =

�� ć��

�� +

�� $��

��

'

Godina Prihod od prodaje Prosečan saldo kupca Koeficijent obrta

kupca Prosečan period

naplate 2007 1.546.267 541.892 2,85 128,07 2008 2.070.757 651.913 3,18 114,78 2009 2.294.086 749.131 3,06 119,28

Prosečan period naplate je 120 dana. Ako uobičajeni kreditni period iznosi 30

dana, prosečan period naplate treba da bude oko 30 dana. Duži period znači nezadovoljavajuću naplatu potraživanja od kupaca u toku godine.

��# � �� č� = !��

��č�� č�

��č�� č� =

(��č � ��ć��

�� +

(��č � ��$��

��

'

Godina Nabavna vrednost

prodate robe Prosečan saldo

dobavljača Koeficijent obrta

dobavljača Prosečan period

plaćanja 2007 3.217 282.821 0,011 33.181,82 2008 1.018 380.033 0,003 121.666,67 2009 8.074 390.932 0,021 17.380,95

Prosečan period plaćanja varira iz godine u godinu i u nerealnim je iznosima, što

znači da preduzeće ne izmiruje svoje obaveze prema dobavljačima u nekom realnom roku.

20

��# � �� $� =)�� š�� $ ��

��č�� $�

Godina Cena koštanja prodatih zaliha

Prosečan saldo zaliha Koeficijent obrta

zaliha

Prosečano vreme trajanja jednog obrta

2007 1.591.753 148.413 10,73 34,02 2008 2.158.307 254.337 8,49 42,99 2009 2.289.068 260.439 8,79 41,53

Koeficijent obrta zaliha pokazuje da se zalihe obrnu i reprodukuju prosečno 9,42

puta godišnje. Brži obrt znači brže pretvaranje zaliha u gotovinu, što se smatra povoljnim.

��# � ��

�� $ ��=

*�� $��

��č��

Godina Ukupni poslovni

rashodi Prosečna obrtna

sredstva Koeficijent obrta obrtnih sredstava


2007 1.399.286 755.282 1,85 197,30 2008 1.992.468 1.006.781 1,98 184,34 2009 1.983.115 1.152.653 1,72 212,21

��# � ��

�� $ ��=

�� $��

��č��

Godina Prihod od prodaje Prosečna poslovna

sredstva

Koeficijent obrta poslovnih sredstava


2007 1.546.267 3.610.948 0,43 848,84 2008 2.070.757 4.032.949 0,51 715,69 2009 2.294.086 3.666.392 0,63 579,37

Uopšteni indikator poslovne aktivnosti firme. Na svaki dinar uložen u poslovna

sredstava ostvarilo se u proseku 0,52 dinara prihoda od realizacije proizvoda. Možemo uočiti da

21

se koeficijent obrta povećava, što je pozitivno, jer u suprotnom može biti posledica neefikasnog korišćenja stalnih sredstava.

5.3. Pokazatelji finansijske strukture

. Ukupna finansijska sredstva preduzeća mogu biti finansirana iz sopstvenih i tuđih izvora. Finansijska struktura preduzeća predstavlja odnos pozajmljenih i sopstvenih izvora.

�� $ ��

�� # �� =

��

*��

Godina Pozajmljeni izvori Ukupna pasiva Odnos 2007 1.299.697 4.351.328 0,30 2008 1.599.595 3.714.571 0,43 2009 1.523.026 3.618.213 0,42

Ovaj odnos ukazuje na relativno učešće pozajmljenih izvora u finansiranju

poslovnih sredstava Ne postoji unapred data normala. Treba ga porediti sa istoriskim rezultatima kompanije. Na svaki dinar ulaganja u poslovna sredstva, preduzeće je pribavilo prosečno 0,38 dinara iz tuđih izvora

�� č� $ ��

�� =

(��č��

+��

Godina Dugoročne obaveze i

rezervisanja Sopstveni kapital Odnos

2007 1.299.697 3.029.740 0,43 2008 1.599.595 2.095.084 0,76 2009 1.523.026 2.079.120 0,73

Ovim pokazateljem se izražava stepen dejstva leverage-a, kojim se pokušavaju

izmeriti efekti finansiranja iz pozajmljenih izvora na rentabilnost ili stopu prinosa sopstvenog kapitala. Na svaki dinar sopstvenih sredstva preduzeće je pribavilo prosečno 0,64 dinara iz tuđih izvora.

22

�� č��

�� # �� =

(��č��

+��

Godina Dugoročni dugovi Sopstveni izvori Odnos 2007 677.767 3.029.740 0,22 2008 822.766 2.095.084 0,39 2009 894.410 2.079.120 0,43

Na svaki dinar ulaganja iz sopstvenih izvora preduzeće je angažovalo u proseku

0,35 dinara dugoročnog duga tj. dugoročni dugovi učestvuju u finansiranju preduzeća sa 0,35 dinara u odnosu na sopstvene izvore.

�� č��

��č� $ �� # �� =

(��č��

(��č� ��

Godina Dugoročni dugovi Dugoročni izvori Odnos 2007 677.767 3.707.507 0,18 2008 822.766 2.917.850 0,28 2009 894.410 2.973.530 0,30

Preduzeće je od ukupnih dugoročnih izvora, u proseku 0,25 dinara pribavilo iz

dugoročnih kredita.

��# � �� ć� �� =��

,��$��

Godina Poslovni dobitak Rashodi na ime kamate Koeficijent

pokrića kamata 2007 138.990 87.673 1,58 2008 6.101 220.237 0,03 2009 115.808 235.505 0,49

Svaki dinar rashoda na ime kamate je pokriven u proseku sa 0,7 dinara poslovnog

dobitka.

23

5.4. Pokazatelji rentabilnosti

Rentabilnost predstavlja odnos rezultata poslovanja (profit) i angažovanih sredstava i kao takva, pokazatelj je uspešnosti poslovanja preduzeća.

+�� (,�-) =��

��č��

Godina Poslovni dobitak Prosečna poslovna

sredstva ROA %

2007 138.990 3.610.948 0,0385 3,85 2008 6.101 4.032.949 0,0015 0,15 2009 115.808 3.666.392 0,0316 3,16

Stopa prinosa na poslovna sredstva pokazuje procenat periodičnog prirasta

poslovnih sredstava i njome se meri efikasnost korišćenja poslovnih sredstava. Na svakih 100 dinara prosečno uloženih sredstava, preduzeće je ostvarilo prirast tih sredstava u proseku za 0,0716 dinara

+�� (,�.) =!��

��č��

Godina Neto dobitak Prosečna poslovna

sredstva ROE %

2007 120.624 2.541.159 0,0475 4,75 2008 1.177 2.562.412 0,0005 0,05 2009 106.698 2.087.102 0,0511 5,11

Stopa prinosa na sopstvena sredstva pokazuje relativan (procentualni) prirast onog

dela poslovnih sredstava koji je finansiran iz sopstvenih izvora i njime se meri efikasnost upotrebe sopstvenih sredstava angažovanih u poslovanje preduzeća. Na svakih 100 dinara prosečno angažovanih sopstvenih sredstava, preduzeće je ostvarilo prirast tih sredstava u proseku za 0,033 dinara

5.5. Cash flow pokazatelji

Izveštaj o tokovima gotovine je važan predmet analize s obzirom na činjenicu da je danas

mogućnost manipulacije računovodstvenim pravilima obračuna rezultata i prihodima i rashodima značajna, što je umanjilo efikasnost bilansa uspeha kao predmeta analize i povećalo uticaj izveštaja o novčanim tokovima.

24

�� č��

�� =

!�� č��

!��

Godina Neto novčani tok

iz poslovne aktivnosti

Neto dobitak Odnos

2007 290.023 120.624 2,40 2008 122.522 1.177 104,10 2009 507.348 106.698 4,76

Ovaj odnos pokazuje koliko novčanih jedinica neto novčanih tokova iz poslovne

aktivnosti preduzeće sposobno da generiše u odnosu na neto dobitak. U tabeli iznad vidimo ogromne fluktuacije, što ukazuje na nestabilnost poslovanja.

�� č��

�� $ �� =

!�� č��

��č�� ć�

Godina Neto novčani tok

iz poslovne aktivnosti

Prosečna ukupna sredstva preduzeća

Odnos

2007 290.023 3.610.948 0,08 2008 122.522 4.032.949 0,03 2009 507.348 3.666.392 0,14

Promene u odgovarajućim pozicijama aktive mogu se prevesti na novčane tokove

na sledeći način: • Povećanje pozicija aktive izaziva odliv gotovine (npr. nabavka materijala, robe

izaziva plaćanje obaveza prema dobavljačima, odnosno odliv novca), • Smanjenje pozicija aktive izaziva priliv gotovine (npr. Smanjenje potraživanja

od kupaca znači da su potraživanja naplaćena, dakle praćena su novčanim prilivom). Pošto u finansijskim izveštajima možemo videti i povećanje obaveza prema

dobavljačima, a i povećanje kratkoročnih potraživanja iz godine u godinu, može se zaključiti da je to utcalo na povećanje odliva u neto novčanom toku.

Na svaki dinar prosečni h ukupnih sredstava preduzeća, ono je imalo priliv iz

poslovne aktivnosti u proseku od 0,08.

25

5.6. Analiza leverage-a

/ �� = *��

+��

Godina Ukupna poslovna

aktiva Sopstveni kapital

Finansijski levrage

2007 4.351.328 3.029.740 1,44 2008 3.714.571 2.095.084 1,77 2009 3.618.218 2.079.120 1,74

Ovaj pokazatelj pokazuje stepen učešća sopstvenog kapitala u finansiranju

ukupnih sredstava. Povećanje leveridža znači da se veći deo sredstava finansira iz obaveza, što može povećati zaduženost kompanije, i dovesti do rizika nelikvidnosti i nesolventnosti.

26

6. Prilog

Prilog: Mišljenje ovlašćenog revizora „JAFFA“ AD CRVENKA IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA Akcionarima „Jaffa“ a.d. Crvenka 1. Izvršili smo reviziju priloženih finansijkih izveštaja „Jaffa“ a.d. Crvenka,

koji uključuju bilans stanja na dan 31. decembra 2008. godine, bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za poslovnu godinu zavrenu na taj dan, kao i statistički aneks i napomene uz finansijske izveštaje, koje uključuju pregled značajnih računovodstvenih politika i druge objašnjavajuće napomene.

2. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih

izveštaja u skaldu sa zakonskom regulativom važećom u Republici Srbiji. Ova odgovornost obuhvata: osmišljavanje, primenu i održavanje internih kontrola koje su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške, odabir i primenu odgovarajućih računovodstvenih politika i računovodstvene procene koje su razumne u datim okolnostima.

3. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima na osnovu

revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da radimo u skladu sa etičkim zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovođenje postupka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o

iznosima i obelodanjivanjima datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupka zasnovan na revizorskom prosuđivanju, uključujući procenu rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalim usled krimianlne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relativne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja revizijskih postupaka koje su odgovarajuće datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su pribavljeni dokazi dovoljni i odgovarajući da obezbede osnovu za naše revizorsko mišljenje.

4. Mišljenje Po našem mišljenju, finansijski izveštaji istinito i objetivno, po svim materijalno

značajnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje „Jaffa“ a.d. Crvenka, na dan 31. decembar 2008. godine, kao i rezultat njegovog polsovanja i tokove gotovine za poslovnu godinu završenu

27

na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji i računovodstvenim politikama obelodanjenim u napomenama uz finansijske izvetaje.

U Beogradu, 30. aprila 2009. godine

28

7. ZAKLJUČAK

U ovom radu izložena je analiza finansijskih izveštaja preduzeća Jaffa, za tri

godine – 2007,2008. I 2009 godinu. U prvom delu rada koji obuhvata kvalitativnu analizu i ocenu uslova i okruženja u kome posluje ovo preduzeće kao i informacije vezane za samu kompaniju (a koje se tiču delatnosti koju obavlja organizaciju rada, te misiju, viziju i ciljeve) došli smo do zaključka da se radi o perspektivnoj firmi, dobrih kapaciteta, razvijene distributivne mreže koja ima potencijal da raste i da se razvija. U prilog se može navesti i to što pripada međunarodnoj grupaciji koja ima svoje mesto na globalnom odnosno regionalnom tržištu.

Posmatranjem poslovanja kompanije „JAFFA“ AD iz Crvenke, zaključili smo da

je ova fabrika svakodnevno sve uspešnija. Izgradnja novih programa za nove linije za punjenje novih proizvoda,

zapošljavanje novih radnika, što je za primer u našoj zemlji u današnje vreme, veliko tržište i tražnja „JAFFA“ proizvoda koja u odnosu na 2004. godinu povećana za 100%, samo su neke od komponenti koje ovu kompaniju čine još uspešnijom.

Oni svojim redizajnom u procesu proizvodnje dolaze do željenih rezultata kao što

su: � skraćeno vreme proizvodnog procesa, � upotreba kvalitetne tehnologije, � povećan kvalitet gotovih proizvoda za potrebe tržišta, � manji škart, � ušteda energije.

Planom poslovanja za drugo polugodište 2010. predviđena je proizvodnja od 6.433 tona konditorskih proizvoda.

Na kraju, na osnovu svega izloženog, možemo zaključiti da je „Jaffa“ jedna od

vodećih srpskih kompanija za proizvodnju konditorskih proizvoda, koja se sve više razvija i usavršava i koja je svakim danom sve uspešnija.

29

8. LITERATURA

� Doc. dr Goranka Knežević, Analiza finansijskih izveštaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

� www.jaffa.rs

� www.apr.rs

� sr.wikipedia.org

� www.belex.rs

Documents

analiza finansijskih izvestaja