Sadraj:

Saetak.......................................................................................................................................... 2Uvod............................................................................................................................................. 21.Analiza osnovnih proizvodnih faktora..............................................................................31.1.Analiza kadrova.................................................................................................................41.2.Analiza osnovnih sredstava................................................................................................91.3.Analiza materijala.............................................................................................................122.Analiza neiskorienih internih resursa preduzea...........................................................132.1.Analiza neiskorienih internih resursa preduzeau korienju osnovnih sredstava........132.2.Analiza neiskorienih internih resursa preduzea u korienju radne snage...................142.3.Analiza neiskorienih internih resursa preduzea u korienju sirovine i materijala .....152.4.Analiza neiskorienih internih resursa preduzea u procesu proizvodnje.......................163.Analiza finansijske situacije u funkciji realizacije poslovnih ciljeva................................173.1.Pojam i faktori finansijske situacije...................................................................................193.2.Geneza shvatanja finansijske situacije...............................................................................223.3.Pokazatelji uspenosti poslovanja prema terminologiji korienoj u Meunarodnim raunovodstvenim standardima........................................................................................254.Analiza nesposobnosti u funkciji otkrivanja uzroka nastajanja neiskorienih unutranjih rezervi................................................................................................................................284.1.Odakle i zato nesposobnost.............................................................................................284.2.Primeri nesposobnosti u pojedinim irim ekonomskim celinama.....................................29Zakljuak.......................................................................................................................................31Literatura.......................................................................................................................................32

Saetak:

U radu emo posebnu panju posvetiti analizama poslovanja, koje utiu na unapreenje efikasnosti i efektivnosti. Pravovremenom primenom informacija dobijenih ovim analizama u velikoj meri zavisi uspenopst preduzea. Objedinjavanjem tri kljune komponente, koju ine strategija, kultura i rukovoenje, a koje se nalaze u poslovnoj praksi u razvijenim zemljama, predstavljaju preduslov za ostvarivanje profitabilnog poslovanja. Sadanja poslovna filozofija u naoj zemlji je onemoguavala otvorenost preduzea za uvoenja novih mera poslovnog ponaanja, koje bi dovele do minimiziranja trokova poslovanja uz istovremeno maksimiziranje profita. Nalaz brojnih nedostataka, namee neizostavnu potrebu vrenja analiza poslovanja u smislu otkrivanja neiskorienih internih resursa, ijim bi se aktiviranjem, a kasnije i mobilisanjem stvorila bitna pretpostavka uspeha, esto znaajan osnov rasta, a ne retko i uslov opstanka.

Kljune rei: analiza poslovanja, finansijska situacija, unutranje rezerve, neiskorieni resursi, nesposobnosti.

Uvod

Analiziranje poslovanja preduzea kao osnovno u procesu trino orijentisanih reformi se namee realizacijom ideje restruktuiranja i reafirmacije preduzetnitva i samih preduzea. Nove okolnosti koje zahtevaju drugaije shvatanje poslovanja, nameu maksimiziranje profita kao motiv poslovanja preduzea i preduzimanje mera za smanjivanje trokova poslovanja i razvoj inovativnih sposobnosti i vetina. Kao jedna od bitnih injenica za smanjenje trokova poslovanja, odnosno poveanja profita, namee se mobilisanje neiskorienih internih resursa kao vana pretpostavka za izlazak iz krize u koju je zapala naa celokupna privreda.

Cilj rada je da ukaemo na znaaj analize unutranjih rezervi i neiskorienih resursa, kao i nesposobnosti, kao jednog od bitnih faktora za nastajanje negativnosti. Ovaj rad je koncipiran na sledei nain. U prvom delu rada panja emo posvetiti analizi osnovnih proizvodnih faktora koji predstavljaju kljune faktore u procesu stvaranja materijalnih dobara i usluga. U nastavku pojedinano analizirati svaki od osnovnih proizvodnih resursa sa osvrtom na znaaj koji oni imaju uz izvoenje zakljuaka na koje naine ih maksimalno iskoristiti u buduem poslovanju.

Potom emo analizirati neiskrorienost internih resursa preduzea sa posebnim osvrtom na analizu neiskorienih resursa za svaki od osnovnih faktora proizvodnje, uz upoznavanje problematike unutranjih resursa, sa kojima se malo koje preduzee u naem privrednom okruenju bavi. Istraivanjem emo doi do raznih mesta u preduzeu gde se mogu identifikovati brojne neiskoriene unutranje rezerve, ijim bi se aktiviranjem, a potom i mobilisanjem moglo pozitivno uticati na obim i ekonominost poslovanja u budunosti.

U sledeem delu rada izvriemo analizu finansijske situacije u funkciji realizacije poslovnih ciljeva. Analiza koju emo izvriti e ukazati na znaaj tanog i potpunog sagledavanja finansijske situacije, uz znaaj sagledavanja kroz indikatore uspenosti koji se koriste u savremenom meunarodnom poslovanju.

U zavrnom delu probaemo da damo ogovor na pitanje odakle nesposobnost u funkciji otkrivanja uzroka nastajanja unutranjih rezervi, kroz analizu karakteristinih pokazatelja u hijerarhiji koji utiu na to. Na samom kraju emo navesti nekoliko primera nesposobnosti u pojedinim ekonomskim celinama, uz navoenje nekoliko uzroka koji su nam svima poznati, a koji tako tipino opisuju odakle nesposobnost.

1.Analiza osnovnih proizvodnih faktora

Faktori proizvodnje su resursi u proizvodnji koji imaju odreene i razliite funkcije u procesu stvaranja materijalnih dobara i usluga.[footnoteRef:2] Razmatranjem problematike proizvodnje sa ekonomskog i tehnolokog aspekta od znaaja su posebno elementi procesa proizvodnje oznaeni kao osnovni proizvodni faktori, i to: rad, sredstva za rad i predmeti rada. Proizvodni faktori su dakle faktori koje je potrebno nuno obezbediti i uneti u proces proizvodnje kako bi se ona i realizovala. [2: Dr. T. uvakov, dr. A.agi, Mikroekonomija, Novi Sad, 1993, ]

Budui proces proizvodnje pored definisanog proizvoda i tehnolokog procesa, potrebno je odrediti i potreban rad kao kljuni proizvodni faktor. Zato je od posebnog znaaja da radnik, ili proizvodni kadar raspolae sa potrebnim psihofizikim i strunim sposobnostima. Za proces rada u procesu proizvodnje, potrebno je utroiti ne samo rad po koliini ve i po vrsti i kvalitetu sloenosti. Zbog toga je neophodno potrebno znanje i sposobnost izvravanja toga procesa, odnosno potrebno je imati optimalnu kvalifikovanost rada za odreeni proces rada.

Osnovna sredstva za rad su elemenat procesa proizvodnje i obuhvataju sve materijalne inioce procesa rada kojima se utie ili se stvaraju uslovi za uticaj na predmete rada u procesu proizvodnje.Predmeti rada obuhvataju sirovine i poluproizvode koji se ulau kao materijalna osnova za dobijanje novog proizvoda.

Poto u preduzeu dolazi do neiskorienosti osnovnih sredstava, kadrova i materijala, preduzea u nameri da spree tu neiskorienost, moraju pronai naina da dou do potpune iskorienosti. Menader e uspeno poslovati samo ako prati te analize. Potrebno je, dakle, vriti analize kadrova, osnovnih sredstava i materijala.

Analizi osnovnih materijala treba posvetiti vie panje, da bi samim tim menadment preduzea imao vie informacija, koje bi bile od velikog znaaja za preduzee. Kada govorimo o analizi kadrova, menadment preduzea mora imati kompletnu sliku o kadrovskom stanju u preduzeu, ali takoe i konkretnu sliku i o analizi neiskorienih unutranjih rezervi u korienju radne snage, kao i analizu nesposobnosti ime bi mogao da otkrije uzroke nastanka unutranjih rezervi. Pod analizom kadrova podrazumeva se deo koji se odnosi na ispitivanje veliine i strukture radnog kolektiva, kao i faktora koji uslovljavaju njegovo formiranje, kao radnog potencijala. Analizu materijala je neophodno vriti uporedo sa analizom kadrova i osnovnih sredstava. Trebalo bi obratiti panju na nabavku, korienje, odnosno troenje i upotrebu materijala. Materijal je veoma vaan faktor u poslovanju preduzea, pa se s toga mora paziti da bude utroen na pravi nain i da se sprei preterano rasipanje materijala, karakteristino za nau privredu, usled kojeg dolazi do velikih gubitaka.

1.1.Analiza kadrova

Pod analizom kadrova se podrazumeva samo onaj deo analize preduzea koji se odnosi na ispitivanje veliine i strukture radnog kolektiva, sjedne strane, kao i faktora koji uslovljavaju njegovo formiranje, kao radnog potencijala, s druge strane.

Uslovljenost veliine i strukture radnog kolektiva zavisi od dosta faktora, ali meu najvanije se ubrajaju: poslovni rezultati, poslovna sredstva, organizivana podela rada, proizvodna snaga rada, radno vreme i njegovo korienje itd.

Poslovni rezultat kao jedinstveni zajedniki uinak radnog kolektiva je kvalitativno razliit u zavisnosti od prirode delatnosti kojom se odreeno preduzee bavi. Dakle, poslovni rezultat se javlja u razliitim vidovima u trgovini, turizmu, transportu, ali se takoe razlikuje i u preduzeima iste privredne delatnosti, recimo kategorizacijom kvaliteta ili usluga. Na samu veliinu i strukturu radnog kolektiva poslovni rezultat deluje kvalitativno i kvantitativno. To znai da se najvei deo lanova radnog kolektiva preduzea jedne delatnosti razlikuje od preduzea iz druge delatnosti. S druge strane preduzee koje pravi znaajno vei promet po logici stvari e imati vei radni kolektiv u odnosu na ono preduzee koje pravi manji promet.

Zajedno sa rezultatom, poslovna sredstva deluju na veliinu i strukturu radnog kolektiva. Odreeni poslovni rezultat se moe ostvariti na razne naine, a svaki od njih zahteva odgovarajuu usklaenost sredstava i rada. Na primer, u jednom preduzeu proizvod koji se moe dobiti na nekoliko razliitih naina, uvek zahtevai razliita sredstva i drugaiju strunu osposobljenost radnika. Takoe sredstva utiu i na veliinu radnog kolektiva, jer na primer univerzalne maine zahtevaju vei broj radnika u odnosu na automatizovane maine.

Jedinstveni zajedniki uinak u organizovanoj podeli rada se ralanjuje na mnogobrojne interne uinke, uz ogranienje da svaki od njih predstavlja odreenu kombinaciju rada i sredstava. Kvalitet organizacije podele rada obrnuto je proporcionalan veliini radnog kolektiva. To znai da pri boljoj podeli rada potrebno je manje kadrova nego pri slabijoj, uz dobijanje istog poslovnog rezultata.

Proizvodna snaga rada, koja zavisi, izmeu ostalog, od tehnike opremljenosti rada, drutvenih i prirodnih uslova rada, sposobnosti radnika, to je vea za nju je potrebno manje radnog vremena za realizaciju odreenog uinka, a samim tim i manji broj radnika za izvravanje poslovnog zadatka. Proizvodna snaga zajednikog rada e biti utoliko vea to je vea sposobnost svakog pojedinca, odnosno to je vee njegovo znanje, iskustvo i vetina.

Radno vreme i korienje radnog vremena deluju obrnuto proporcionalno na veliinu radnog kolektiva. Uz due radno vreme i bolje korienje radnog vremena potreban je manji broj radnika za izvrenje konkretnih radnih zadataka. Duinu radnog vremena kao faktor veliine kolektiva treba shvatiti uslovno, jer poznato je da preko normalnog radnog vremena radni efekti opadaju, a time i raste potreba za veim brojem kadrova.

Preostali faktori koji utiu na veliinu i strukturu radnog kolektiva mogu se klasifikovati u dve grupe. Prva su mogunosti angaovanja kadrova, u zavisnosti od lokacije preduzea, broja stanovnika koji gravitiraju toj lokaciji, saobraajnih veza, atraktivnosti radnog mesta, ali i obrazovne mree za osposobljavanje kadrova, a druga su mere kadrovske politike.

Radno vreme, odnosno kalendarski fond radnog vremena, zajedno sa propisanim vremenom dnevnog odmora, propisano je na isti nain za sva preuzea. Analizom korienja fonda radnog vremena ispituje se korienje radnog vremena za vreme rada radnika na poslu, kao i razlozi odsustvovanja s posla. Da bi se dobio raspoloivi fond radnog vremena, potrebno je od kalendarski utvrenog fonda radnog vremena oduzeti razne gubitke radnog vremena, prouzrokovane dnevnim i godinjim odmorima, eventualnim bolovanjima i raznim drugim izostancima sa posla.

Raspoloivi fond radnog vremena = Kalendarski fond radnog vremena (1-proseni koeficijent gubitka radnog vremena)

Indikator potrebnog broja kadrova se dobija iz odnosa godinjeg vremena potrebnog za obavljanje odreenog posla i raspoloivog fonda radnog vremena:

Godinje vreme potrebno za obavljanje odreenog poslaPotreban broj kadrova = -------------------------------------------------------------------------- Raspoloivi fond radnog vremena

Za analizu su potrebno interesantna dva komplementarna indikatora, koeficijent gubitaka radnog vremena i koeficijent iskorienja fonda radnog vremena, zato to oba indiciraju na kvalitet korienja radnog vremena. Ukoliko pomenuti indikatori ukazuju na slabo korienje radnog vremena neophodno je utvrditi uzroke i preduzeti sve mere za njihovo otklanjanje. Dakle, tu se radi o korienju fonda radnog vremena u odnosu na evidenciju o formalnom prisustvovanju radnika na poslu, ali menadmentu preduzea neophodne su informacije o veliini stvarno korienog radnog vremena izraenog u satima, jer radnik moe biti na poslu itavo radno vreme, a da pri tome ne radi. Koristan rad u najveoj meri zavisi od nivoa organizovanosti radnog procesa.

Prilikom analize kadrova polazi se najpre od optimalne veliine i strukture kadrova kao normale. Optimum se moe definisati kao takva veliina i struktura kadrova za koje se smatra da na osnovu usklaenosti sa raspoloivim sredstvima i drugim uslovima privreivanja na najbolji nain obezbeuje izvravanje poslovnih zadataka ka postizanju ciljeva.

Tenja da se priblii optimalnom sastavu radnog kolektiva doprinosi ujedno i konstantnom poboljanju kvaliteta sastava kadrova, to je i osnovni uslov za podizanje racionalnosti. Potreban radni kolektiv, iako predstavlja normalu i polaznu osnovu za analizu, nije konstantna veliina. Promena obima poslovanja, kao i uslova poslovanja uzorkovae i promenu potrebnog radnog kolektiva.

Svako preduzee ima na neki nain izraenu sopstvenu potrebu za kadrovima kroz godinji plan, sistematizaciju radnih mesta, razvojne programe i dr. Radni kolektiv nije uslovljen samo sopstvenim potrebama, ve i mogunostima angaovanja kadrova kroz broj stanovnika u konkretnom podruju i odgovarajuih kola za osposobljavanje potrebnih kadrova, ali na njega utie i znatan broj faktora u samom preduzeu, kao to su mogunost napredovanja, visina linih primanja, meuljudski odnosi i drugi. Radni kolektiv je vrlo dinamian, jer neki radnici odlaze, drugi dolaze, osposobljavaju se, stiu nova iskustva, pa ak i kada je formiran on je u fazi konstantnog formiranja. Neke promene utiu na jaanje, dok druge deluju na slabljenje radnog kolektiva.

Sutina analize kadrova se sastoji u tome to je potrebno ispitati da li mere koje se trenutno reuzimaju, kao i one koje se imaju nameru u budunosti preduzimati, znae jaanje radnog kolektiva, ili ne. Ispitivanje radnog kolektiva kao celine predstavlja analizu obima kadrova, dok ispitivanje radnog kolektiva s aspekta sastavnih delova predstavlja analizu strukture kadrova. Ove analize se mogu vriti za krai ili dui vremenski period. Ve spomenute analize u kraem vremenskom periodu se odnose na ispitivanje u toku poslovanja i ispitivanje po zavretku poslovne godine, a oba pomenuta metoda analize su metodoloki i po analitikim postupcima veoma slini. Ispitivanje u toku poslovanja se vri sa namerom da se veliina i struktura radnog vremena prilagode potrebama. Nakon to se utvrde neadekvatno popunjena radna mesta viku kadrova moraju se nai odgovarajui poslovi, a manjak je neophodno popuniti. Ispitivanje po zavretku poslovne godine se vri sa namerom da se iskoriste iskustva za sagledavanje ispravnosti utvrivanja potrebnog broja kadrova za sledeu poslovnu godinu i mera koje se preduzimaju u pravcu jaanja radnog kolektiva. Analiza radnog kolektiva u kraem vremenskom periodu vri se na taj nain to se ukupan broj zaposlenih uporedi sa potrebnim brojem kadrova, pri emu se javljaju znatne razlike u vidu vika ili manjka, ali ak i kada su ove dve veliine identine, nakon analize ukupnog broja kadrova vri se analiza strukture. Nakon utvrenih odstupanja u veliin radnog kolektiva, pristupa se ispitivanju uzroka odstupanja, i to kako onih koji proistiu iz mogunosti angaovanja kadrova, tako i onih koji proistiu iz odreenih mera kadrovske politike. Iako se neadekvatna struktura kadrova pokuava objektivizirati tumaenjem da ona nastaje kao posledica slabe mogunosti angaovanja kadrova, dublja analiza, po pravilu pokazuje da je pravi razlog u nedovoljnim i slabim dugoronim merama poslovne politike.

Predmet analize radnog kolektiva na dui period predstavlja dinamika ukupnog broja kadrova i strukture. Ova analiza se vri uporeivanjem veliine i strukture radnog kolektiva po pojedinim godinama za koje se vri analiza, zatim, veliine i strukture radnog kolektiva s potrebnim brojem kadrova i radnog kolektiva preduzea sa radnim kolektivima srodnih preduzea. Tri su komponente analize radnog kolektiva u duem vremenskom periodu, analiza tendencije dinamike kadrova u proteklom periodu, analiza radnog kolektiva za svaku godinu posmatranog perioda i analiza razvoja kadrova.

Prva komponenta oznaava ispitivanje da li dinamika ukazuje na trend jaanja ili slabljenja radnog kolektiva, te mere koje preduzee preduzima za formiranje radnog kolektiva. Druga komponenta predstavlja dopunu prvoj analizi i ini je analiza radnog kolektiva za svaku godinu posmatranog perioda, u kojima se ispituju prorauni potrebnog broja kadrova, zatim, veliina i struktura radnog kolektiva, potom, odnos prema potrebnom broju kadrova, i na kraju, promene do kojih je dolazilo i mere koje preduzee u tom pravcu preduzimalo. Trea komponenta analize zasniva se na perspektivnim potrebama za kadrovima, koje se zasnivaju na buduem poslovnom zadatku u vidu poslovnog programa, sredstava, tehnologije, te organizovanoj podeli rada, u vezi sa planom za narednu poslovnu godinu, te u vezi s planom razvoja i s razvojnim programom kao osnovnim faktorima utvrivanja potrebnog broja kadrova. Analiza polazi od pretpostavke da uspean razvoj preduzea zavisi od kadrova i da nema uspenog obezbeenja kadrova bez odgovarajue i adekvatne kadrovske politike i planiranja kadrova.

Usled sve dinaminijeg razvoja nauke i njene primene dolazi do sve znaajnijih kadrovskih promena, ne samo u obimu ve i u strukturi. Javljaju se potrebe za nekim novim zanimanjima, dok neka druga postaju suvina. S toga razvoju kadrova moraju prethoditi ozbiljne i obimne pripreme. Budue potrebe u kadrovima neophodno je proceniti sa aspekta buduih tehnolokih i ekonomskih promena, te za obezbeenje tih potreba preduzimati pravovremene mere, koje semogu grupisati u dve sfere aktivnosti. Radi se o edukaciji kadrova u skladu sa novim trendovima, odnosno zahtevima posebno za svaku kategoriju radnika, potom dopunskim obrazovanjem ve zaposlenih kadrova u preduzeu i dopunskim obrazovanjem svih zaposlenih u pravcu podizanja nivoa znanja i strunosti i osposobljavanja kadrova za adekvatnije postavljanje i izvravanje zadataka i planova, stvaranje povoljnijih radnih, ali i optih uslova, planiranje i obezbeivanje finansijskih sredstava.

Relevantni indikatori za analizu obima kadrova su: dinamika ukupnih kadrova, promene radnog kolektiva, odnos poslovnog rezultata i kadrova, odnos poslovnih sredstava i kadrova, odnos osnovnih sredstava i kadrova, korienje fonda radnog vremena.

Usled promena uslova privreivanja, kao i promena obima poslovanja, radni kolektiv je izloen stalnim promenama. S obzirom na injenicu da se obim poslovanja uveava, potrebni su i novi kadrovi. Pored dolaska novih radnika, promene nastaju i kao rezultat odlazaka iz preduzea, nastalih kao izraz nude, kao to je odlazak u penziju ili nastalih iznenada, kao to je odlazak u drugo preduzee. Prvu vrstu odlazaka je potrebno predviati i u tom pravcu adekvatno pripremati zamene, dok u drugom sluaju zamena je oteana jer je odlaske uglavnom nemogue predvideti. Odlaskom iz preduzea radnik odnosi i svoje iskustvo to predstavlja izrazito negativnu pojavu za sam radni kolektiv, a s druge strane je potrebno svakog novog radnika upoznati sa poslom i okruenjem. Zbog toga je potrebno fluktuaciju smanjiti na najmannju moguu meru, a to se postie eliminisanjem razloga zbog kojih radnci naputaju preduzee. Najei razlozi mogu biti: slabi radni uslovi, loi meuljudski odnosi, neadekvatne mogunosti za struno usavravanje i napredovanje, promena mesta boravka kao i niz drugih razloga line prirode.

Ukoliko se promene radnog kolektiva ele kvantifikovati u obzir se moraju uzeti sledei indikatori: koeficijent primanja radnika u preduzee (Kp) koji se dobija iz odnosa broja primljenih radnika i prosenog broja zaposlenih, zatim koeficijent odlaenja radnika iz preduzea (Ko), koji u brojiocu ima broj otilih radnika iz preduzea, a u imeniocu prosean broj zaposlenih, potom koeficijent ukupnih promena (Kup), koji se dobija iz odnosa zbira primljenih i broja otilih radnika u brojiocu i prosenog broja zaposlenih u imeniocu, i napokon, koeficijent fluktuacije, odnosno zamene (Kf), koji u brojiocu sadri broj zamenjenih radnika, a u imeniocu prosean broj zaposlenih. Do prosenog broja zaposlenih radnika u preduzeu dolazi se tako to se krajem svakog meseca uzme stanje zaposlenih po tzv. matinoj evidneciji i zbir svih stanja podeli sa brojem uzetih stanja.

Ukoliko je vea fluktuacija radnika sa veim kvalifikacijama to e uticati na slabljenje radnog kolektiva. tete koje nastaju zbog toga mogu se kvantificirati na osnovu sledeeg indikatora:

God.iznos dobitka x pros.izgub.radno vr.zbog flukt. u satima po pojedincu x broj otilih radnika koje treba zameniti u toku god.teta zbog flukt. = --------------------------------------------------------------------------- Prose.br.zaposlenih x raspoloivo rad.vreme pojedinca

Indikator nivoa usaglaenosti izmeu kadrova i poslovnog razultata, ali, takoe, i indikator uspenosti poslovanja predstavlja odnos poslovnog rezultata i broja kadrova. Strukturu kadrova mogue je analizirati s vie razliitih kriterijuma, kao prema: kvalifikacionom sastavu radne snage, nainu sudelovanja u poslovnom procsu, vrsti zanimanja, godinama starosti, polnom sastavu preduzea, iako ovaj kriterijum sve vie gubi na znaaju, i ostalim kriterijumima. Prilikom analize starosne strukture kadrova vri se grupisanje pojedinih godita, s ciljem dobijanja razumljivih podataka. U analizi kvalifikacione strukture uporediemo veliinu i strukturu kadrova, najpre sa potrebnim brojem zaposlenih, a potom sa najboljim preduzeem u grupaciji.

Meutim, da bimenadment preduzea imao kompletnu sliku o stanju kadrova u preduzeu, neophodno je analizu dopuniti sa jo dve vrste analize, i to sa: analizom neiskorienih unutranjih rezervi u korienju radne snage, kao i analizom nesposobnosti, putem koje se otkrivaju uzroci nastanka unutranjih rezervi. Tek ovako pripremljene informacije e predstavljati solidnu osnovu menadmentu preduzea za preduzimanje odgovarajuih mera usmerenih ka poboljanju kadrovske situacije u preduzeu.

1.2.Analiza osnovnih sredstava

Kao to se zna, finansijski rezultati preduzea su uvek na prvom mestu, dok informacije o osnovnim sredstvima po pravilu ostaju u senci. Analizi osnovnih sredstava bi se trebalo posvetiti vie panje, jer bi tako menadment preduzea raspolagao bitnim informacijama koje bi ga podstakle na adekvatne poteze u domenu konsolidacije preduzea. Nizak nivo upotrebljivosti osnovnih sredstava utie na smanjenje fizike sposobnosti osnovnih sredstava. Pored podcenjenosti stvarne vrednosti osnovnih sredstava, kao i visokog stepena njihove otpisanosti, problem je to veliku istroenost osnovnih sredstava prati i hronina nestaica novanih sredstava za nove nabavke.

Analiza uticaja osnovnih sredstava na obim proizvodnje i na trokove proizvodnje bi se trebala odvijati sledeim redosledom: analiza randmana osnovnih sredstava; analiza veliine, starosti i strukture osnovnih sredstava na obim proizvodnje i na trokove proizvodnje, i analiza povezanosti randmana osnovnih sredstava sa drugim ekonomskim indikatorima.

U poslovanju sa osnovnim sredstvima najvaniji zadatak se ogleda u uinku, prinosu ili randmanu koji se postie iz raspoloivih osnovnih sredstava. Randman osnovnih sredstavase izraava putem indikatora kod koga se u brojiocu nalaziukupna proizvodnja, a u imeniocu ukupna osnovna sredstva. Indikator koji jo izrazitije govori o efektivnosti osnovnih sredstava dobija se iz odnosa izmeu ukupne proizvodnje i opreme. Za analizu randmana osnovnih sredstava koristi se jo jedan indikator, kod koga se u brojiocu nalazi ukupna proizvodnja, a u imeniocu ostvareni mainski sati. Uz pomo ovog indikatora dobija se odgovor na pitanje, koliko se dinara ukupne proizvodnje odnosi po jednom ostvarenom mainskom asu. Dalje se u analizi randmana osnovnih sredstava uporeuju rezultati do kojih se dolo prethodnom analizom sa istim tim rezultatima drugih preduzea u okviru iste privredne delatnosti. Tek tada se moe vrsta osnova za objektivnu ocenu o postignutom randmanu osnovnih sredstava konkretnog preuzea.

U drugom delu analize osnovnih sredstava potrebno je nai odgovor na pitanjesa kolikim i kakvim osnovnim sredstvima je postignut ve utvreni uinak. To znai da treba praktino ispitati i oceniti veliinu i dinamiku osnovnih sredstava, zatim, perspektivu daljeg razvoja osnovnih sredstava, stepen istroenosti osnovnih sredstava i na kraju, strukturu osnovnih sredstava.

Veliina osnovnih sredstavase moe analizirati sa razliitih aspekata: s gledita procentualnog uea osnovnih sredstava u ukupno angaovanim sredstvima, onda s gledita dinamike osnovnih sredstava i s gledita perspektive osnovnih sredstava. Upoznati veliinu osnovnih sredstava unutar celine angaovanih sredstava znai sagledati pravu snagu osnovnih sredstava. Tendencije izarzitog jaanja ili slabljenja osnovnih sredstava dobiemo analizom osnovnih sredstava sa gledita njihove dinamike. Takoe, veliina osnovnih sredstava analizira se i s aspekta perspektive osnovnih sredstava. Perspektiva jaanja osnovnih sredstava ispituje se analizom dinamike pozicije osnovnih sredstava u izgradnji ili izradi. Drugi indikator za analizu perspektive osnovnih sredstava je procentualno uee pozicije osnovnih sredstava u izgradnji ili izradi u ukupnim osnovnim sredstvima. S obzirom da uee osnovnih sredstava u izgradnji ili izradi konstantno i drastino opada u ukupnim osnovnim sredstvima to govori o slabljenju perspektive osnovnih sredstava. Posmatranjem faza u kojima se pozicija osnovnih sredstava u izgradnji ili izradi moe nalaziti, a to su: novana faza, odnosno investicije, zatim materijalna faza u smislu zaliha i faza investicija u toku, odnosno ve zapoeta montaa opreme, zavrava se analiza perspektive osnovnih sredstava.

Vanu stvar u traenju odgovora na pitanje, ime je postignut utvreni randman osnovnih sredstava, dobiemo ispitivanjem starosti ili stepena dotrajalosti osnovnih sredstava. Da li su ta sredstva i kom stepenu dotrajala. Ispituje se pomou indikatora stepena istroenosti osnovnih sredstava, kod koga se u brojiocu nalazi otpisana vrednost osnovnih sredstava, a u imeniocu nabavna vrednost osnovnih sredstava. Drugi vid utvrivanja pomenute strane osnovnih sredstava, dobija se iz odnosa izmeu neotpisanog, odnosno neamortizovanog dela osnovnih sredstava i nabavne vrednosti osnovnih sredstava. Na osnovu ovog indikatora dolazi se do spoznaje o preostaloj upotrebljivosti osnovnih sredstava. Stepen dotrajalosti osnovnih sredstava korespondira, najore sa indikatorom procentualnog uea osnovnih sredstava u izgradnji ili izradi u ukupnim osnovnim sredstvima. Ako su ona dotrajala do te mere da ih je neophodno obnavljati, o zapoinjanju procesaobnavljanja moemo stii uvid putem pozicije procentualno uee osnovnih sredstava u izgradnji ili izradi u ukupnim osnovnim sredstvima. Indikator stepena istroenosti osnovnih sredstava dovodi se i u vezu sa iznosom novanih sredstava izdvojenih na ime obraunate amortizacije, svrha tog povezivanja je da se utvrdi da li je mogue iz sredstava izdvojenih na ime obraunate amortizacije obnoviti osnovna sredstva ili se usled nedovoljnosti tih sredstava moraju traiti drugi dodatni izvori finansiranja. I na kraju, indikator stepena dotrajalosti osnovnih sredstava se moe dovesti u vezu sa randmanom osnovnih sredstava. Razumljivo je da e suprostavljene veliine biti u obrnuto proprcionalnom odnosu, jer jasno je da to je vei stepen istroenosti osnovnih sredstava bie i manji uinak ostvaren na takvim osnovnim sredstvima.

Analiza strukture osnovnih sredstava se vri sa ciljem da se ustanovi u kojim oblicima se nalazi preteni deo osnovnih sredstava, kao i da se vidi u kom pravcu se vre pomeranja unutar strukture osnovnih sredstava i kojim intenzitetom dolazi do promena u strukturi osnovnih sredstava. Pri izraunavanju procentualnog uea pojedinih oblika osnovnih sredstava u ukupnim osnovnim sredstvima vri se kategorizacija u tri kategorije, i to: smetajne kapacitete, koji stvaraju potrebne uslove za obavljanje procesa rada, zatim radne kapacitete, koji neposredno uestvuju u radnom procesu, i na kraju prenosne kapacitete, koji omoguavaju kontinuitet radnog procesa.

Analiza stepena korienja osnovnih sredstava ima zadatak da utvrdi kako se kapaciteti koriste, kao i koji su razlozi njihovog eventualnog slabog korienja, kako bi se blagovremeno mogle preduzeti odgovarajue mere u pravcu poboljanja intenziteta korienja osnovnih sredstava. Kapacitet se izraava u razliitim jedinicama mere, to je u zavisnosti od konkretnog oblika osnovnog sredstva, kao i od uinka koji se pomou njega postie. Takoe, pored jedinice mere, potrebno je utvrditi i jedinicu vremena u kojoj se izraava sposobnost kapaciteta, jer pojedina osnovna sredstva imaju razliite jedinice vremena izraavanja kapaciteta, u zavisnosti od njihovih specifinosti. U praksi se nailazi na razliite nazive koji poblie odreuju kapacitet osnovnih sredstava, kao to su: instalisani kapacitet, realni kapacitet i proizvodni, odnosno radni kapacitet, zatim optimalni kapacitet, potreban ili zauzet kapacitet i iskorien kapacitet. Strukuturu potencijalnog kapaciteta ine: instalisani, realni, i optimalni kapacitet, a da li e i u kojoj meri biti korieni zavisi od poslovne aktivnosti preduzea.

Mnogi razlozi uslovljavaju nisko korienje kapaciteta vezanim za poslovni zadatak, korienje materijala, kadrove, organizaciju i tehnoloki proces. Faktori koji su uzrok manje zaposlenog kapaciteta, a vezani su za poslovni zadatak su: zasienost trita, zastarelost proizvoda ili usluge, previsok nivo cena, neaktivna prodajna sluba i sl. Da bi se smanjilo dejstvo ovih faktora potrebno je izmeu ostalog, proiriti trite, stimulisati potronju, dati kvalitetniju uslugu i dr. Razlozi niskog korienja kapaciteta vezanih za korienje materijala su: neaktivna nabavna sluba, nestaica odgovarajue sirovine i sl. dok faktori koji su vezani za kadrove su: nedostatak adekvatnih kadrova, neadekvtna kvalifikaciona struktura, nemotivisani i zainteresovani kadrovi i drugo. U organizacionim delovima faktori koji utiu na nisko korienje kpaciteta mogu biti: neravnomerno snabdevanje materijalom i alatom, slaba organizacij izrade ili nabavke specijalnih alata, slabo normiranje i sl.dok vezano za tehnoloki proces razlozi se sastoje u slabim tehnolokim reenjima.

1.3.Analiza materijala

Na ostvareni obim proizvodnje i nivo ekonominosti poslovanja, pored ostalih faktora utie i faktor predmeta rada, odnosno materijal. Analiza spomenutog proizvodnog faktora razrauje kroz analizu snabdevenosti preduzea materijalom i kroz analizu stepena racionalnosti korienja materijala.

Poetkom poslovne godine preduzee bi trebalo da sastavi plan potrebnih nabavki materijala ili materijalni bilans s ciljem usklaivanja sa dinamikom proizvodnje. Materijalni bilans sadri konkretne potrebe za odreenim koliinama i vrstama materijala, a zatim se ukazuje na na stanje stvarnih zaliha materijala na poetku poslovnog perioda, kao i na planiranje zaliha materijala na kraju poslovnog perioda. Stepen izvrenja plana nabavki materijala meri se putem indikatora u ijem brojiocu se nalazi iznos ostvarene vrednosti pribavnjenog materijala,au imeniocu iznos planiranih vrednosti materijala koji tek treba da se nabavi.

Plan nabavki potrebnog materijala moe biti podbaen i premaen. Loija varijanta je kada je nabavljena manja koliina materijala od potrebnog, pa dolazi do podbaaja plana koji direktno ugroava kontinuitet proizvodnje. Premaaj plana nabavke materijala ima pozitivniji efekat u situaciji kada se vea koliina materijala moe uklopiti u poveanje proizvodnje, dok u situaciji kada to nije mogue, stvaranje zaliha materijala moe negativno uticati na strukturu obrtnih sredstava. Takoe, na izvrenje plana proizvodnje utiu i neblagovremene nabavke materijala, jer one izazivaju zastoje i gubitke u proizvodnom procesu. Posebnu panju zasluuje i odluka, da li nabaviti materijal u veim ili manjim koliinama. Prednost nabavke manjih koliina materijala se ogleda u niem nivou trokova skladitenja, ali je mana to postoji rizik od prekida kontinuiteta proizvodnje. Kod nabavke vee koliine materijala, problem je to se tako poveavaju trokovi skladinog prostora, ali je s druge strane osiguran kontinuitet procesa proizvodnje. Nabavka materijala je interesantna i sa aspekta da li se nabavke vre direktno od proizvoaa ili pak indirektno preko trgovinske mree, a za koji nain e se preduzee opredeliti zavisi od kvaliteta isporuenog materijala, od nabavnih cena i trokova skladita i kamata.

Analiza ekonominosti troenja materijala je znaajna jer trokovi materijala zauzimajudominantno mesto u strukturi trokova. Da bi se ta analiza mogla adekvatno obaviti, neophodno je postaviti realne normative utroka materijala. itav niz faktora utie na ekonominije iskorienje materijala, a dve osnovne grupe su koliinske i vrednosne. Najvaniji koliinski faktori su: veliina obima proizvodnje, struktura proizvodnog programa, stepen primenjenog tehniko-tehnolokog postupka u proizvodnji, kvalitet materijala, tehnika priprema proizvodnje, umenost radne snage, organizacija skladita materijala, kontrola utroka materijala, pravilno odreivanje normativa utroka materijala. Vrednosni faktori koji utiu na ekonominije troenje materijala su: cene materijala, metode procene materijala, adekvatno stimulisanje uteda na trokovima materijala i dr.

Menadmentu preduzea informacija o ekonominosti utroka materijala je veoma vana, jer je uteda materijala jedan od vanijih izvora poveanja obima proizvodnje, snienja poslovnih trokova, te poveanja ekonominosti. Ekonominost utroka materijala se moe analizirati u odnosu na planirani obim proizvodnje i na ostvareni obim proizvodnje. Povezivanjem indikatora stvarnog utroka materijala i izvrenja plana proizvodnje upotpunjava se analiza stvarne utede, odnosno rasipanja.

2.Analiza neiskorienosti internih resursa preduzea

Sa aspekta da u preduzeima u Srbiji postoje odreene neiskoriene rezerve u menadmentu preduzea, u cilju podizanja efikasnosti, namee pitanje kako sa sigurnou otkriti i mobilisati neiskoriene unutranje rezerve u preduzeu. Zasnivanjem strategije svog razvoja preduzee bi moglo da zasnuje na sopstvenim snagama i potencijalima. Za to je neophodno vriti kontinuirano istarivanje, praenje i mobilisanje unutranjih rezervi u preduzeu koje su neiskoriene ili nedovoljno iskoriene. Od neprocenjivog znaaja, za menadment preduzea je svaka informacija koja upuuje na izvore koji lee u resursima kojima preduzee raspolae, a nisu optimalno iskorieni.

Analizu neiskorienih internih resursa preduzea je neophodno uraditi i iz razloga privlaenja privatnog kapitala u preduzee koje je u svojinskoj transformaciji. Bez detaljne analize svih raspoloivih potencijala preduzea nema ni novih investicija. Istraivanje unutranjih rezervi moe se zapoeti od nekoliko zona istraivanja, i to: analiza neiskorienih unutranjih rezervi u korienju radne snage, analiza neiskorienih unutranjih rezervi u korienju sirovina i materijala i analiza neiskorienih unutranjih rezervi u procesu proizvodnje.[footnoteRef:3] [3: Prof.dr. Slobodan V.Vidakovi, Analiza poslovanja preduzea u trinoj privredi, Beograd, 2001]

2.1.Analiza neiskorienosti internih resursa u korienju osnovnih sredstava

Jedan od osnovnih faktora proizvodnje koji krije ogromne neiskoriene rezerve predstavljaju osnovna sredstva ijim bi se aktiviranjem, a potom i mobilisanjem moglo pozitivno uticati na obim proizvodnje, s jedne i na ekonominost poslovanja, s druge strane. Istraivanja neiskorienih unutranjih rezervi u korienju osnovnih sredstava mogla bi tei u smer: promaenih investicija, kupljene, a ne raspakovane opreme (inostrane), montirane opreme, ali koja nije u funkciji, analize korienja instaliranih kapaciteta i spreavanja tehnolokog razvoja.

Kao primer naina investiranja i poslovanja u domaoj privredi moe se navesti izgradnja Glavnog potanskog centra (GPC) Beograd. Javno preduzee Pota Srbije jo krajem 2010.god. zapoelo je izgradnju i rekonstrukciju potanskih centara u Beogradu, Niu i Novom Sadu. Ugovorena vrednost radova samo za GPC Beograd je bila oko 16 mil EUR, a zavretak izgradnje se oekivao u aprilu 2012. Graevinski radovi su zavreni, pa se krenulo u opremanje GPC-a mainama. Na tenderu taj posao je dobila firma Toiba, koja je bila zaduena za nabavku i instaliranje opreme za automatsko sortiranje poiljaka. Kupljena oprema koja nije u funkciji predstavlja neiskoriene rezerve osnovnih sredstva i to je ba bio sluaj ovde. Maine nisu bile u funkciji, samom injenicom da je GPC posle nekoliko najava, tek u drugoj polovini 2014.god. puten u rad, pa je pomenuta firma sa pravom traila nadoknadu za nekorienje maina navedenu u potpisanom ugovoru. Sa druge strane, na prostoru od oko 28.000 m2, vie objekata, poput hale za automatizovano sortiranje poiljaka, hibridnu potu, post-ekspres, biznis servis, preradu pisama i paketa u meunarodnom saobraaju propada od stajanja, a nije bolja situacija ni sada, u trenutku kada polako poinje ivot ispod krovova objekta koji iako je nov, prokinjava. Poseban sluaj predstavlja injenica da nove maine za preradu poiljaka stoje neiskoriene, zbog toga to radnici sa priznatim kvalifikacijama nisu u stanju opsluivati pomenute maine. Ako je izgradnja i putanje u rad GPC-a u Beogradu preduslov da Pota Srbije iz dananjih uslova prerade poiljaka iz devetnaestog ue u dvadeset prvi vek zato se taktizira i odlau sutinski potezi? Aktiviranjem nedovoljno iskorienih kapaciteta i opreme, oslobodila bi se ogromna materijalizovana akumulacija zarobljena u sluaju konkretnog preduzea. [footnoteRef:4] [4: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Drustvo/1095692/Novi+postanski+centar+u+Beogradu.html]

2.2.Analiza neiskorienosti internih resursa u korienju radne snage

Nedostatak radnika, ali istovremeno i viak zaposlenih radnika odreenih struka i profila je jedan od bitnih limitirajuih elemenata za aktiviranje gotovo svih potencijala u preduzeu. Prelazak na nove trine uslove privreivanja diktira i mogunost dobijanja otkaza usled: steaja, sanacijem likvidacije, ekonomskog i tehnolokog vika. Logikom apsurda nastajale su situacije, kao to je instaliranje visoke, skupe tehnologije, ija je jedna od osnovnih karakteristika uteda u angaovanoj radnoj snazi u odnosu na prethodnu tehnologiju, uz istovremeno obimno zapoljavanje u istom tom preduzeu. Ili nizak nivo iskorienosti kapaciteta, iako istovremeno postoje vikovi zaposlenih.

Sutinski problem neefikasnosti naih preduzea se ogleda u skoro potpunoj nemogunosti smanjenja broja zaposlenih u skladu sa padom rentabilnosti preduzea. Preduzee se, u takvoj situaciji, prilagoava tako to u velikoj meri smanjuje prosean lini dohodak po radniku. Sa obzirom da je radnik (ovek) posredno motivisan da radi, jer za zadovoljenje potroakih potreba je potreban novac, on e raditi samo da bi imao dovoljno novca. Prinudna motivisanost uz smanjenje linog dohotka dovodi do situacije kada radnik smatra da je malo plaen za posao koji radi. Ovu nepravdu nastoji ispraviti tako to e smatrati sasvim normalnim da radi to je mogue manje.[footnoteRef:5] [5: Prof.dr. Slobodan V.Vidakovi, Analiza poslovanja preduzea u trinoj privredi, Beograd, 2001]

Sektori za pravno-kadrovske i opte poslove, ine zaostavtinu nekih prolih vremena, gde vie od polovine vika zaposlenih ine nedovoljno kvalifikovani radnici i gde postoji neopravdano veliki broj raznoraznih referenata. Postavlja se pitanje da li preduzee treba da se bavi pitanjima iz socijalnog domena, kao to su ishrana i prevoz radnika na posao i sa posla. Takoe, sluba usluga je prepuna neracionalnosti kojih se treba osloboditi, tim pre to se radi o periodinim poslovima, ili treba po potrebi angaovati spoljnu uslugu.

Ostale neiskoriene unutranje rezerve vezane za korienje radne snage, bile bi: smanjenje bolovanja do 30 dana, odnosno bolovanja koje pada na teret preuzea, uz odsustvovanje sa posla i na posao, racionalizacija fonda radnog vremena, realno postavljanje normi, zaotravanje specijalizacije rada, osposobljavanje radnika za rad na vie radnih operacija i za rad na vie maina, eliminisanje prekovremenog rada, spreavanje fluktuacije radnika i dr.

2.3.Analiza neiskorienosti internih resursa u korienju sirovine i materijala

Znaaj analize neiskorienih unutranjih rezervi u korienju sirovina i materijala izuzetno je veliki, s obzirom na injenicu da trokovi materijala zauzimaju u najveoj meri, impozantno mesto u strukturi trokova proizvodnje. Polazei od naglaenog interesa preduzea za veim utedama materijala, neophodno je u prvom redu krenuti u analizu unutranjih rezervi u pogledu ekonominog, odnosno racionalnog korienja materijala. Da bise obezbedilo racionalno iskoriavanje materijala potrebno je utvrditi normative utroka materijala, tamo gde jo nisu postavljeni, a nakon toga izvriti naprezanje normativa, odnosno podizanje na jedan ekonominiji nivo.

Naravno, nabavna sluba bi trebalo da bude pod posebnim tretmanom, jer se ne retko deava, da odgovorna lica nabave materijal loijeg kvaliteta od zahtevanog, jer, poznato je, uzimaju procenat od dobavljaa. To je strano, ali je to naalost opte prisutna situacija u naem drutvu i poslovanju.

Umenost radnika, takoe, utie na ekonomino troenje materijala. Angaovanje radnika na odreeno radno vreme, pored ostalog se odraava i na ekonomino troenje materijala, jer nedovoljno obuena radna snaga, usled neumenosti, nedomainski se odnosi prema troenju materijala. Na primeru angaovanja znatnog broja privremeno-povremenih radnika u preduzeu Pota Srbije na poslovima potanskih dostavljaa ili kurira u post-ekspres slubi, na period vremena od jednog do tri meseca, se vidi sva apsurdnost i neekonomino troenje sirovina, jer je te radnike potrebno opremiti i obui u slubenu uniformu za taj kratak period, nakon kojeg ista ostaje neupotrebljiva za dalje korienje, iako je relativno nova.

Na ekonominije iskorienje materijala, pored navedenog utie i: uvoenje kontrole utroka materijala, pravilno stimulisanje uteda na trokovima materijala, smanjivanja karta, iskorienje neizbenih otpadaka i kartiranih gotovih proizvoda, supstitucija materijala, racionalnija konstrukcija proizvoda, skraenje vremena leanja proizvoda izmeu pojedinih operacija.

2.4.Analiza neiskorienosti internih resursa u procesu proizvodnje

Do sada obraeni faktori se sjedinjuju, pa je na kraju potrebno uraditi i analizu neiskorienih unutranjih rezerviu procesu proizvodnje od kojih u najvanije spadaju: kvalitet proizvoda i usluga, kao najznaajnija unutranja rezerva vezana za proces proizvodnje, zatim dizajn, kontrola kvaliteta, kao polazna pretpostavka za odravanje nivoa kvaliteta, i standardizacija proizvoda, odnosno normativno ureenje kvaliteta i kontrole.

Ona preduzea koja u izuzetno zaotrenoj konkurenciji ele da se potvrde na tritu, da moraju sutinski drugaije prii strategiji kvaliteta, koja se izraava kroz ukupni kvalitet, odnosno kvalitet kakav potroa eli. Zbog toga je neophodno uticati na stvaranje svesti o znaaju kvaliteta. Pojam kvaliteta je neophodno proiriti sa tehnike pouzdanosti proizvoda i na ostale zahteve trita u smislu funkcionalnosti, potreba, orijentacije prema standardima, dizajnu, boji, kvalitetu servisne slube i dr. Onaj ko nema ta da radi u pogledu kvaliteta, taj je apsolutno nepotreban u preduzeu. U menadmentu preduzea je potrebno mesto nekoga ko e voditi brigu o koordinaciji svih poslova u vezi sa kvalitetom, jer unutranja rezerva lei u proglaavanju politike kvaliteta sastavnim delom poslovne politike preduzea. Posebnim stimulacijama treba podsticati unapreenje kvaliteta, a destimulacijama je neophodno sankcionisati nekvalitetan rad sa druge strane.

Odgovarajuom orgainzacijom unutranje kontrole kvaliteta, koja je esto samo rutniski pregled nekih svojstava i karakteristika proizvoda, bez nekog sistematskog protokola i jedinstvene procedure trebalo bi pitanje kvaliteta definitivno okonati. Jasno je da uvoenje ve oprobanih, razraenih metoda, tehnika i upustava za vrenje kontrole, uz konkretizovanje organizacionih oblika i modela kontrole kvaliteta, lee velike neiskoriene unutranje rezerve u pogledu unapreenja kvaliteta proizvoda li usluga.

Neophodno je, uz kvalitet, postaviti pitanje standardizacije, koja predstavlja normativno ureenje kvaliteta proizvoda i metoda za proveru dosledne primene propisanog kvaliteta. U skladu sa tim, u normativnom ureenju propisa o tehnikim normama, normama kvaliteta, jaanju potencijala standarda i njihovom preispitivanju i inoviranju, lee ogromne unutranje rezerve ijim bi se aktiviranjem, domaa preduzea poela oslobaati stega zastarelih propisa, da bi sa druge strane smanjivale prednost koju razvijene zemnje imaju na meunarodnom tritu na manju, razumniju meru.

Sam po sebi kvalitet nije dovoljan, ve samom proizvodu je neophodno i kvalitetno pakovanje, ukupna prezentacija proizvoda i dobri propagandni materijali. Dizajn predstavlja veoma snano konkurentsko oruje, sve potrebnije kako se iri i internacionalizuje trite i rastu intenzitet i slobodna konkurencija.

Pribavljenim nformacijama koje dobijene su putem analize neiskorienih unutranjih rezervi, jasno ukazuju na da proces prestrukturiranja ne bi trebalo zapoinjati sve dok se preduzea ne oslobode itavog niza socijalnih davanja i briga, ukljuujui i viak radne snage. Korienjem brojnih unutranjih rezervi koje smo do sada napomenuli i koje su sasvim realne, preduzea bi bila sposobna za ravnopravnu utakmicu na razvijenom internacionalnom tritu. Meutim, sa obzirom na situaciju u naim preduzeima u kojima vladaju politiko-roaki odnosi kod nas je prisutno taktiziranje rukovodstva preduzea, odlaganje sutinskih poteza, ignorisanje menadmenta, izbegavanje dubljih organizacionih pomeranja i rezova, zarad prividnog socijalnog mira, ime se u celosti oteava reformisanje preduzea i njegovog poslovanja u pravcu savremenih principa poslovanja.

3.Analiza finansijske situacije u funkciji realizacije poslovnih ciljeva

Osnovni zadatak upravljanja finansijama predstavlja obezbeivanje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja reprodukcije. Bez finansiranja, nijedan od tri faktora proizvodnje ne bi mogao da aktivno uestvuje u realizaciji poslovnih ciljeva. U savremenim uslovima poslovanja celishodno upravljanje finansijama mora ii ka konstantnoj stabilizaciji, ravnotei i jaanju finansija preduzea, jer svaka pojava nestabilnosti, naruavanja ravnotee i slabljenja finansijske snage neizbeno vodi ka opadanju opteg poslovnog zamaha i ukupnih poslovnih efekata u preuzeu.

ivotna sposobnost preduzea na dui rok zavisi od odravanja finansijske ravnotee, u ijoj osnovi se nalaze dva zahteva, zahtev za to je mogue veom, odnosno maksimalnom rentabilnou i zahtev za optimalnom likvidnou. Preduzee e biti u mogunosti odravati finansijsku ravnoteu u situaciji kada su potrebe za kapitalom usklaene sa mogunostima njihovog pokria. Opet, s druge strane, pokrie potreba za kapitalom aktuelizira pitanje sastava pasive bilansa stanja, ije reenje pretpostavlja izbor optinalne kombinacije raznih izvora finansiranja. S toga se namee zakljuak da se finansijsk ravnotea ispoljava u onim bilansnim relacijama koje omoguavaju da nizovi uplata i isplata, u vremenskom razvoju, budu dovedeni u takav meusobni odnos koji obezbeuje usklaivanje aktuelnog obima poslovanja, eljeni rentabilitet, stanja rizika i mogunosti finansiranja.

Potrebe za kapitalom u dinaminoj privredi osciliraju usled razliitih determinanti, kao to su razvoj preduzea, promene cena, konjunktura, politika nabavke, politika prodaje, pa ak i angaovanje neiskorienih internih resursa, kao i to se, s druge strane, sastav pasive mora po ronosti usklaivati sa stepenom likvidnosti ulaganja u aktivi bilansa stanja, zadatak odravanja finansijske ravnotee ima svoja dva podruja. Prvo podruje je strukturalno-oragnizacionog karaktera koje obuhvata sledee poslove: pribavljanje i ulaganje dugorono vezanog kapitala, bilo sopstvenog ili tueg, koji poreklo vodi iz ostvarenog dobitka ili je pribavljen na tritu kapitala, ostale finansijske mere nevezane za pribavljanje kapitala, usled poslovno-politikih dogaaja koji nisu u neposrednoj vezi s redovnim poslovanjem. Svrha kapitala pribavljenog na tritu kapitala je redovno finansiranje investicija u postrojenjsku i obrtnu imovinu, pri formiranju i organskom irenju preduzea, ali isto tako i vanrednom finansiranju investicija u vidu rekonstrukcije, dogradnje, reorganizacije i ekspanzije, za pripreme usled promena pravne norme i dr. Drugo podruje vezano za zadatak odravanja finansijske ravnotee je dinamiko-dispozicijsko podruje koje obuhvata finansijske dispozicije u dinaminom poslovnom procesu. Tu spadaju: pribavljanje i ulaganje kratkorono vezanog kapitala korienjem trita novca uz stalno osmatranje likvidnosti, permanentno upravljanje uloga kapitala u obliku postrojenjske i obrtne imovine u cilju optimalnog izvrenja poslovnog cilja u prometnom procesu. Spomenuti cilj poinje izdacima za nabavku, a zakljuuje se primanjima od prodaje, ija upotreba u poslovne svrhe produava kontinuitet krunog kretanja vrednosti, ukljuujui upravljanje finansijama i platni promet.

Na poslovnu efikasnost preduzea, njegovu sigurnost, kao i brzinu razvoja u najveoj meri utie stepen uspenosti obavljanja ve pomenutih zadataka, koji su u funkciji odravanja finansijske ravnotee, a obuhvataju finansiranje, investiranje i upravljanje kapitalom. Osnovna pretpostavka za bilo kakvu finansijsku analizu preduzea je pregledno potpuno i verno prikazivanje finansijske situacije preduzea, koje je u sutini jedan od osnovnih i najvanijih zadataka preduzea.

Menadmentu preduzea analiza finansijske situacije doprinosi znatnom broju upotrebljivih podataka sa viestrukom namenom. Na taj nain se prua mogunost uoavanja dobrih i loih strana o poslovanju preduzea, kao i mogunosti preduzimanja potrebnih mera i akcija, sa ciljem poboljanja loe situacije, a odravanja i jaanja, odnosno prelaska u bolji kvalitet od onog u kome se trenutno nalazi u sluaju dobre situacije. Sa obzirom na veliki broj preduzea u naoj privredi koja imaju izrazito nepovoljnu finansijsku situaciju postaje neophodnost kontinuirane analize finansijske situacije. Samo upoznavanjem uzroka loeg finansijskog poloaja mogue je preduzeti adekvatne mere koje bi mogle dovesti do poboljanja nepovoljne finansijske situacije. Analiza finansijske situacije ima znaajnu ulogu u sprovoenju finansijske politike utvrivanja finansijske situacije, jer ostvarivanje ciljeva finansijske politike u direktnoj je zavisnosti sa finansijskom situacijom. U prilog ovome govori injenica da u uslovima nestabilne finansijske situacije nije mogue voditi nezavisnu i opredenjenu finansijsku politiku, to indicira na meuzavisnost i uslovljenost finansijske politike finansijskom situacijom.

Dakle, da bi se omoguilo pravilno finansijsko upravljanje i preduzimanje adekvatnih mera na liniji odravanja to povoljnije finansijske situacije, neophodno je objasniti pojam finansijske situacije, kao i faktore koji je determiniu.

3.1.Pojam i faktori finansijske situacije

Veoma je teko precizno definisati finansijsku situaciju. Postoje razliiti naini definisanja finansijske situacije, to je u zavisnosti od razliitih polazita u postupku njenog pojmovnog objanjenja.

Jedna od brojnih pokuaja definisanja finansijske situacije je definicija francuskog autora Pjera Konsoa koja glasi finansijska situacija preduzea se definie kroz njegovu sposobnost da odri stepen likvidnosti dovoljan da osigura permanentno usklaivanje monetarnih tokova. Dakle, on smatra da se konfrontiranjem izmeu stepena likvidnosti elemenata aktive i stepena dospelosti obaveza odreuje finansijska situacija, pa je oigledno da on posmatra samo finansijsku situaciju u ue, smislu.

Finansijsku situaciju u irem smislu posmatra Prof.dr. Miahilo Kovaevi koji kae da je dobra ako ima dovoljno sredstava za izvrenje postavnjenog poslovnog zadatka, ako postoji skladniji odnosi izmeu osnovnih i obrtnih sredstava u celini, ako unutar svake ove grupe nisu poremeeni normalni odnosi izmeu njihovih konstitutivnih elemenata, ako su rokovi naplate potraivanja relativno krai, ako su sopstveni izvori jae zastupljeni od tuih, ako su rokovi vraanja pozajmljenih sredstava dui, ako je kamata na pozajmljena sredstva manja i dr. Dakle po ovoj definiciji pored finansijske konstrukcijeu uem smislu, obuhvaena je i materijalna konstrukcija i struktura izvora sredstava, cena tuih sredstava i finansijska ravnotea.

Finansijska situacija kao izraz finansijskog stanja preduzea je uslovljena dejstvom niza eksternih i internih faktora. Odreen broj faktora koji se nalaze u okruenju predstavlja objektivne determinante finansijske situacije. Ovi faktori se obino nalaze izvan domaaja ekonomsko-pravnih subjekata, ali negativne efekte ovih, eksternih faktora na finansijsku situaciju mogue je donekle neutralizovati preduzimanjem odgovarajuih mera, kao npr. stvaranjem znaajnih rezervi, neutralisanjem inflatornih efekata i dr. U kreiranju finansijske situacije ipak je pretean uticaj internih faktora, ali potpunim ovladavanjem ovim subjektivnim faktorima finansijska situacija se moe optimizirati, to u sutini predstavlja osnovni cilj finansijskog menadmenta. Da bi mogla da se donese adekvatna ocena o finansijskoj situaciji, potrebno je izvriti analizu uticaja svih faktora, ali ne samo posmatranih izolovano, ve s gledita njihove meuzavisnosti i uslovljenosti.

Na poetku svog poslovanja, svako preduzee ima konstitucionu finansijsku situaciju, a njen znaaj za normalnu egzistenciju i pravilno funkcionisanje preduzea se moe sagledati pogotovo u sluaju loe inicijalne finansijske situacije, koja e hroninim konstitucionim slabostima optereivati sve budue finansijske situacije. To u svakom sluaju ne znai da dobra inicijalna finansijska situacija automatski garantuje optimalni bonitet svih buduih finansijskih situacija, ali ih oslobaa poetnih konstitucionih slabosti. S druge strane, ako neko preduzee startuje optereeno konstitucionim slabostima ne znai da ono svoj finansijski poloaj ne moe poboljati u predstojeem poslovnom periodu, a posebno u situaciji kada se posluje sa relativno dobrim finansijskim rezultatom i kada se vre znaajna izdvajanja u sopstvene izvore, ime se poboljava ranije poremeeni bitni konstitucioni odnosi.

Jedan od najznaajnijih faktora koji utiu na finansijsku situaciju preduzea je poslovna aktivnost. Ona se kao glavni uzrok stalnih promena finansijske situacije sastoji u nabavkama faktora proizvodnje, ulaganjima u proizvodnju, prodaji proizvedenih uinaka i njihovoj naplati. Unutar svakog od ovih podruja poslovne aktivnosti stalno dolazi do velikog broja poslovnih promena koje kontinuelno dovode do izmena pojedinih oblika sredstava i njihovih izvora, a time i do sukcesivnih finansijskih situacija koje se mogu meusobno i znaajnije razlikovati.

Dinamiki proces krunog kretanja, odnosno transformacije razliitih oblika poslovnih sredstava u procesu reprodukcije predstavlja obrt sredstava. Ubrzanje obrta sredstava u poslovnom procesu predstavlja izraz poboljanja i uspenijeg odvijanja poslovne aktivnosti, to se izraava u tome da se istom masom angaovanih sredstava postie povoljniji ekonomski efekat ili da se isti ekonomski efekat moe postii i srazmerno manjim angaovanjem sredstava. Usporavanje obrta sredstava u reprodukcionom ciklusu bi ukazivalo na odreeno pogoranje u poslovanju. Prema tome, svako ubrzavanje ili usporavanje obrta sredstava predstavlja dinamiki proces koji je rezultat poslovanja konkretnog preduzea.tokom analize obrta sredstava neophodno je razgraniiti objektivne od subjektivnih faktora. Na subjektivne slabosti je potrebno ukazati s ciljem njihovog eliminisanja i poboljavanja poslovne aktivnosti, to bi automatski doprinelo procesu ubrzanja obrta sredstava, a samim tim i poboljanju ekonomske situacije preduzea. To poboljanje se ogleda u apsolutnom ili relativnom smanjenju trokova angaovanih sredstava, poveanju dobitka i akumulacije, stvaranju uslova za uspostavljanje povoljne strukture izvora sredstava, kao i stvaranju povoljnijih uslova za obezbeivanje trajnije likvidnosti preduzea.

Ukoliko se svi vidovi potronje, investiciona, opta, zajednika, proizvodan i lina, ele dovesti u sklad sa realnim mogunostima privrede, oni se moraju drati pod kontrolom, odnosno u odreenim granicama. Restriktivni uslovi, u pogledu svih pomenutih vidova potronje, dovode neminovno do poremeaja odnosa izmeu ponude i tranje. Navedena kolebanja e na odgovarajui nain i da se odraze na finansijsku situaciju preduzea, ali ne na isti nain kod svih. Negde e pored redovnih javiti i znaajniji konjukturni pozitivni finansijski efekti, a samim tim i poboljanje finansijske situacije, dok e kod drugih preduzea finansijski efekti biti suprotni.

Veoma vaan i znaajan faktor koji utie na karakter i kvalitet finansijske situacije je privredni sistem i mere ekonomske politike. U ekonomskom smislu, privredni sistem se realizuje putem ekonomske politike i njenih mera ije dejstvo na finansijsku situaciju moe da ima usmeravajui ili ograniavajui karakter u zavisnosti od od ciljeva koje drutvo eli da ostvari u odreenom periodu. Mere ekonomske politike, kao opti uslovi privreivanja, se odraavaju na finansijske rezultate svakog preduzea, na neka pozitivno, a na druga negativno. Na finansijsku situaciju, izmeu ostalog moe uticati: carinski i devizni reim, kreditno-monetarna poltika, politika usmeravanja investicija, politika cena i slino.

Inflacija predstavlja porast opteg nivoa cena. U uslovima inflacije, koja za posledicu ima konstantno obezvreivanje novane jedinice, raunovodstveni izvetaji postaju zbir nehomogenih veliina. Nehomogenost se javlja zbog razlike u kupovnoj moi novane jedinice u kojoj se izraavaju pojedine bilansne pozicije. Sve bilansne pozicije se ne ponaaju na isti nain u uslovima inflacije, anjihovo razliito ponaanje je uslovljeno njihovom pripadnou pozicijama monetarnog ili nemonetarnog karaktera. Zbog toga to su u takvim uslovima neuporedive, odgovarajue bilansne pozicije je potrebno preraunati i njihovu nabavnu vrednost izraziti u novanim jedinicama dananje kupovne moi, jer se na taj nain izjednaava kupovna mo svih novanih jedinica iskazanih u datom bilansu, odnosno ostvaruje se paritet. S obzirom na injenicu da su efekti inflacije na kapital i rezultate preduzea u poslovanju naih preuzea veoma znaajni, trebalo bi obratiti daleko veu panju na njih. Naime, ukoliko se ignoriu, za posledicu moe imati stvaranje lane predstave o rentabilitetu preduzea, kreiranje neopravdanog poslovnog optimizma i reduciranje akumulacije preuzea, ili je ak pretvara u realnu dezakumulaciju, na taj nain ugroavajui finansijski poloaj preduzea i stimuliui novi inflacioni pritisak na nivou nacionalne ekonomije.

3.2.Geneza shvatanja finansijske situacije

Pravila ili norme finansiranja se prema nemakom autoru Ditrihu Herleu mogu oznaiti kao principi za izbor sredstava finansiranja radi zadovoljenja neke date potrebe kapitala, ako norme za pribavljanje kapitala sa odreenih aspekata. Svrha pravila finansiranja je da poslue preduzeima kao smernica za donoenje njihovih odluka o finansiranju, a sa druge strane na njima kreditori zasnivaju svoju ocenu krditne sposobnosti i finansijske situacije preduzea. Njihovo utvrivanje i postavljanje bilo je inspirisano prvenstveno zahtevom principa zatite poverioca, ija se osnovna intencija sastoji u utvrivanju imovinskog bilansa koji otkriva realnu garantnu supstancu, koja e poveriocima da omogui nadzor sigurnosti i odranja kapitala, pri emu kao garantna supstanca za poverioca slui sopstveni kapital.

U uslovimadinamine privrede s relativno brzim strukturalnim promenama, menja se klasino shvatanje kreditne sposobnosti i finansijskog poloaja preduzea, koje je sigurnost trailo iskljuivo u visini garantne supstance, odnosno sopstvenog kapitala. Za razliku od tradicionalnog shvatanja kreditora i kreditiranog u oceni kreditne sposobnosti, zasnivanje primarne sigurnosti na rezultatu (dinamiki karakter), a sekundarne na stanju (statiki karakter) dovodi do pribliavanja interesa izmeu kreditora i kreditiranog, a samim tim i do menjanja klasinog shvatanja kreditne sposobnosti. Tako po dinamikom shvatanju sigurnosti, rentabilnost, odnosno zaraivaka sposobnost (uspeh, ostvareni rezultat) dunika predstavlja najveu sigurnost za kreditora.

Naputanjem koncepta univerzalnih pravila, savremena nauna shvatanja potenciraju potrebu prilagoavanja naina finansiranja individualnim prilikama preduzea u skladu sa principima sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti, koji se pak nalaze u vrstom korelativnom odnosu. Zbog toga, racionalno upravljanje finansijama preduzea pretpostavlja optimalno usklaivanje navedenih zahteva i ostalih naela finansijske politike, usklaivanje iji je ideal maksimalna sigurnost i likvidnost, ada pri tome nita ne stoji na putu maksimalno mogue rentabilnosti. Iz svega se moe izvesti zakljuak da ispitivanje i ocena finansijske situacije podrazumeva kompleksnu analizu i dinamiki aspekt saznanja o stanju, kretanju i perpsektivi razvoja u budunosti.

Tradicionalno shvatanje finansijskog poloaja preduzea kao osnovni princip ima naelo zatite poverioca od rizika gubitaka sredstava. Princip sigurnosti deluje ograniavajue u pogledu korienja pozajmljenih izvora ne doputajui da to bude iskljuivi nain finansiranja. Uspena sistematizacija pravila finansiranja je teko ostvarljiva, s obzirom da u osnovi svih pravila finansiranja stoji jedan ili vie principa finansijske politike. Polazei od zajednike karakteristike svih pravila, da tangiraju finansijsku strukturu preduzea i da su izraz finansijske politike, mogue ih je sistematizovati u dve grupe: vertikalna pravila finansiranja, koja tangiraju samo pasivu bilansa stanja, odnosno sasatv kapitala prema poreklu i ronosti, i horizontalna pravila finansiranja, koja tangiraju odnose izmeu pojedinih delova aktive i pasive, odnosno odnose izmeu pojedinih delova imovine i kapitala.

Karakteristika vertikalnih pravila finansiranja je u tome to nastoje da postave normu za strukturu izvora finansiranja, nezavisno od strukture sredstava u aktivi bilansa stanja, te se najvea panja poklanja pravilima koja tangiraju odnose izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala, dok je broj pravila finansiranja koja tangiraju ostale odnose izmeu pojedinih vrsta kapitala daleko manji.

Gledita po pitanju odnosa sopstvenog i pozajmljenog kapitala se znatno razlikuju u zavisnosti od autora, te jedan broj autora zahteva vrsto utvrene norme za taj odnos, dok kod drugih je taj zahtev izraen u formi minimalnih zahteva ili donjih limita finansiranja. Pravilo poznato pod nazivom zlatno pravilo izravnavanja rizika polazi od pretpostavke da uee sopstvenih izvora treba da bude to vee, a uee od 50% se oznaava kao donja granica, koja ne bi smela da bude prekoraena, ako se ne eli ugroziti likvidnost. Jednakost izmeu sopstvenih i tuih izvora sredstava se navodi kao minimum, a najzdravije je finansiranje iskljuivo sopstvenim kapitalom. Postoje i drugaija miljenja, koja su manje kruta u odnosu na prethodno navedeno pavilo, a sastoje se iz miljenja da optereenje kapitala prema sopstvenim sredstvima moe da ide do odnosa od 1,5 do odnosa izmeu sopstvenog i tueg kapitala od najmanje 1:3. Takoe, formulisana su i neka pravila za odnose izmeu pojedinih vrsta kapitala u okviru istog kvaliteta vlasnitva. U razmatranjima odnosa izmeu dugoronog i kratkoronog kapitala istaknuto je da je ovaj odnos uslovljen imovinom preduzea i njenom strukturom, koja se razlikuje od preduzea do preduzea. S obzirom da su ova pravila orijentisana na parcijalno posmatranje problematike finansijske strukture, dok formulisanje politike preduzea se ne moe zasnivati na parcijalnim ciljevima, ve na integralnom obuhvatanju svih relevantnih momenata, njihova vrednost je umanjena. S druge strane posmatranjem samo odnosa izmeu sopstvenog i tueg kapitala ne moe se nita saznati o razvoju imovinske situacije u budunosti, te je u skladu sa savremenijim gleditima, ovaj statiki koncept iznalaenja univerzalnih indikatora, potrebno napustiti, a umesto toga sigurnost traiti u rentabilnosti, odnosno zaraivakoj sposobnosti.

Horizontalna pravila finansiranja bave se postavljanjem normi zaodnose kojei postoje izmeu pojedinih segmenata, odnosno delova imovine i kapitala, s ciljem obezbeivanja likvidnosti. Smisao tih pravila je u sagledavanju odgovora na pitanje da li je i u kojoj meri, u jednom trenutku, vreme vezivanja sredstava, koje proizilazi iz strukture imovine, usklaeno sa ronou kapitala u datoj strukturi finansiranja. Moto zlatnog pravila, izvedenog jo 1854.godine je da se primljeni tui kapital ne sme koristiti dugoronije nego to je dobijen. U njegovoj osnovi se nalazi parcijalni nain posmatranja, koji polazi od pretpostavke da finansiranje pojedinih delova imovine zahteva dugoroni kapital koji odgovara vremenu angaovanja pojedinih delova imovine, to utie na njegovo modifikovanje i pojavu zlatnih bilansnih pravila. Sutina zlatnih bilansnih pravila je izraena zahtevom da dugorono vezana imovina treba da bude finansirana dugoronim kapitalom, a kratkorono vezana imovina kratkoronim kapitalom. U uem smislu ovo pravilo predstavlja zahtev da se osnovna sredstva finansiraju sa dugoronim kapitalom, a obrtna sredstva kratkoronim kapitalom. U irem smislu zahteva se da se pored osnovnih i trajna obrtna sredstva finansiraju iz dugoronih izvora. Uglavnom, stavovi pojedinih autora nisu bili usaglaeni po pitanju iz kojih izvora trebaju da budu finansirana koja sredstva, pa se pojavljuju jo neka pravila finansiranja kao to su 1:1 (acid-test) ili 2:1 (current-ratio ili bankers-ratio).

Uoljiva su razliita gledita u pogledu prethodno navedenih pravila finansiranja, koja su orijentisana prvenstveno na probleme sigurnosti i likvidnosti, kao dva veoma vana, ali ne i najvanija principa finansijske politike. Kritiki analizirajui ova pravila stie se zakljuak da se ona ne mogu prihvatiti kao optevaei kriterijum za ocenu finansijskog poloaja preduzea. Vertikalna pravila finansiranja u ijoj osnovi se nalazi princip sigurnosti, nastoje da fiksiraju relacije izmeu sopstvenog i tueg kapitala, pri emu sopstveni kapital ima ulogu garanta. To nije ba najbolji princip u smislu da preduzee koje posluje samo sa sopstevnim kapitalom moe u toku poslovanja doi u situaciju da usled poremeaja u krunom toku sredstava ima za posledicu smanjenje priliva novanih sredstava, dok novane obaveze istovremeno nastavljaju pristizati. Nasuprot tome, preduzee sa minimalnim ueem sopstvenih sredstava moe zahvaljujui visokoj rentabilnosti imati zadovoljavajuu ocenu finansijskog poloaja. U dananjim uslovima poslovanja zahtev za obezbeivanjem sigurnosti je potrebno postaviti mnogo elastinije, s obzirom da je funkciju kriterijuma primarne sigurnosti preuzeo zahtev za rentabilnou. Osnovna intencija principa likvidnosti koji se nalazi u osnovi horizontalnoh pravila je obezbeenje sposobnosti plaanja, ali kritikim osvrtom na ova pravila se dolazi do zakljuka da ona ne obezbeuju likvidnost preduzea u svim uslovima i obrnuto da odstupanje od njih ne dovodi automatski do pojave nelikvidnosti. Shvatanje zahteva likvidnosti u dananjim uslovima se promenilo. Pomenuto shvatanje se dopunjuje dovoenjem u vezu stanja likvidnosti imovinskih delova sa obavezama preduzea. Takoe. Pod likvidnou ne treba samo podrazumevati sposobnost izmirenja eksternih obaveza, ve i sposobnost obezbeenja nesmetanog odvijanja poslovnog procesa. Savremeno shvatanje finansijskog poloaja polazi od pretpostavke da se ocena finansijskog poloaja mora zasnivati na organskoj povezanosti bilansa stanja i bilansa uspeha. Ovakav pristup uveo je kvalitativno nove momente pri oceni finansijskog poloaja preduzea, koje u prvom redu zavisi od toga da li je dunik zaraivaki sposoban, odnosno da li ostvaruje prihode, dok je pitanje njegove imovinske situacije sekundarnog znaaja.

U dananjim uslovima dinaminih zbivanja na tritu prodaje i nabavke, u proizvodno-tehnikoj sferi i na finansijskom tritu ne mogu se apsolutno odbaciti pravila finansiranja iako je praksa pokazala da nijedno pravilo ne moe biti optevaee. Za obezbeenje dugorone egzistencije i nesmetanog razvoja preduzea neophodno je simultano zadovoljenje svih principa finansijske politike u odreenoj meri, to podrazumeva odreeni kompromis izmeu pojedinanih kriterijuma za izbor finansijske strukture. Takav kompromis bi morai da rezultira u takvoj kombinaciji izvora finansiranja koja e sa stanovita ostvarivanja principa finansijske politike davati najbolje rezultate.

3.3.Pokazatelji uspenosti poslovanja prema terminologiji korienoj u Meunarodnim raunovodstvenim standardima

Analiziranjem finansijskih performansi preduzea na osnovu finansijskih izvetaja o poslovanju koji sadre tri grupe izvetaja, bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova finansijskih sredstava, moe se sagledati uspenost poslovanja. Na osnovu tih informacija mogue je dalje, uz upotrebu razliitih sredstava finansijske analize, razvijati itav sistem praenja i iskazivanja rezultata poslovanja preduzea. Analiza finansijske situacije preduzea putem racio analize je znaajan segment finansijske analize. Racio brojevi prestavljaju odnose izmeu dve uzrono vezane ekonomske veliine, izraene bilo u obliku kolinika, bilo u obliku procenta, relevantne za ocenu finansijskog poloaja u pogledu sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosati i upravljanja obrtnim sredstvima. O znaaju pojedinih racio brojeva finansijske analize treba suditi i u svetlu potencijalne poslovne saradnje izmeu naih i inostranih preduzea u vidu zajednikih ulaganja. Partneri iz inostranstva e po ustaljenoj praksi, pre donoenja odluke o ueu u zajednikom ulaganju sa nekim naim preduzeem izvriti vrlo iscrpnu analizu njegovog finansijskog poloaja o stepena njegove zaraivake sposobnosti, pri emu e pored ostalog koristiti i pojedine finansijske racio brojeve, ijeg znaaja naa preduzea jo verovatno nisu ni svesna u dovoljnoj meri. Iz tog razloga je bitno upoznati se sa racio analizom uspenosti poslovanja po terminologiji korienoj u Meunarodnim raunovodstvenim standardima.

Analiza uspenosti poslovanjauvek je izazivala zainteresovanost ekonomista, ali mnogi pokuaji na iznalaenju jedinstvenog indikatora uspenosti poslovanja nisu urodili plodom. Zato se najee koristi analiza indikatora po pojedinim podrujima za koje se smatra da ukazuju na uspenost poslovanja, pa se u pomenutom smislu najee koriste: podaci iz finansijskih izvetaja preduzea koje je predmet analize, zatim opti iskustveni podaci koji slue kao iskustvena mera i eksterni podaci iz drugih preduzea srodne grupacije. Posebna panja se posveuje analizi odnosa izmeu bilansnih pozicija u bilansu stanja i pozicija u raunu dobitk i gubitka (Ratio Analysis). Pozitivne karakteristike analize odnosa bilansnih pozicija i pozicija u raunu dobitka i gubitka mogle bi se sistematizovati na sledei nain: menaderima slue za planiranje, kontrolu i donoenje odluka; pomae u definisanju smerova menaderskih aktivnosti i donoenju optimalnih menaderskih odluka o izboru strategije poslovanja u budunosti; sumira kljune odnose i rezultate koji govore o finansijskim performansama preduzea; pomae u definisanju indikatora uspenosti. Strukturu analize odnosa bilansnih pozicija i pozicija u raunu dobitka i gubitka sainjava: analiza profitabilnosti, analiza obrta aktive, analiza solventnosti i likvidnosti, analiza investicionog potencijala, izraunavanje ukupnog izraza uspenosti (Zeta Score) i analiza dodate vrednosti (Value Added Analysis).

Najvanijom analizom odnosa smatra se analiza profitabilnosti (The Profitability Analysis), u kojoj su dve mere ili veliine najrairenije, povratna mara (Profit Margin) i povrat na investirano Return of investment ROI). U menaderskoj praksi najee upotrebljavana mera profitabilnosti je indikator mare dobitka ili profitne mare, koji se dobija iz odnosa izmeu dobitka i prihoda od prodaje:

Dobitak (Profit)Profitna mara (Profit Margin) = ---------------------------------- Prihod od prodaje (Sales)

Ovaj indikator pokazuje procenat ostvarenog dobitka u odnosu na vrednost celokupnoguraenog posla, pojedinani posao u zavisnosti od toga koje se kategorije dobitka i prihoda primenjuju u indikatoru. Polazei od toga najee se razlikuju sledee kategorije profitne mare: bruto profitna mara, profitna marapre oporezivanja, neto profitna mara i mara neto preostalog profita.

Bruto profitna mara predstavlja veoma znaajnu informaciju, s obzirom da pokazuje koliko prostora u prihodu ostaje za pokrie poslovne nadgradnje, nakon to se neki proizvod dovede do prodaje na tritu. Na njen znaaj ukazuje i injenica da ona indicira na mogunosti racioniranja ukupnih trokova. Operativna profitna mara menaderima daje informacije o tome koliko bi dobitka pre oporezivanja ostvarili ako bi se njihovo preduzee finansiralo iz sopstvenih izvora, odnosno bez uzimanja kredita. Ova informacija posebno slui menaderima u fazi planiranja poslova u uslovima nedovoljne uonjivosti kamatnih optereenja, a vana je kod donoenja menaderskih odluka za pojedinane poslove. Informacija o ostvarenoj profitnoj mari pre oporezivanja omoguava poreenje sa profitnim marama razliitih preduzea, uz iskljuenje politike oporezivanja dobitka, to u sluajevima kada se poreska politika esto menja, moe biti vano za uporeivanje ostvarene uspenosti u razliitim periodima, kao i za poreenja dobitka ostvarenih u razliitim poreskim reimima, prisutnim u razliitim dravama, u kojima preduzee eli ostvarivati ili ostvaruje prihod. Mara neto preostalog profita indicira na procentualni odnos ostvarenog profita prema profitu koji bi bio ostvaren da je kapital uloen na osnovu jednostavne pozajmice po postojeoj trinoj ceni, odnosno indicira na odnos profitabilnosti investiranja kapitala u odreeno preduzee, nasuprot pozajmice po trinoj ceni kapitala u fiksnom iznosu. Za razliku od prethodnih podataka za izraunavanje profitabilnosti, prilikom izraunavanja mare neto preostalog profita neophodno je uvesti trinu cenu kapitala, odnosno podatak eksternog karaktera.

Analiza obrta ukupne imovine predstavlja analizu odnosa izmeu prihoda i aktive, a moe se izraunavati i za svaki pojedinani deo aktive. Koeficijent obrta ukupne imovine indicira koliko jedna novana jedinica ukupne imovine stvara novanih jedinica prihoda.

Jedna od analiza koje ine strukturu analize odnosa bilansnih pozicija i pozicija u raunu dobitka i gubitka je analiza likvidnosti i solventnosti. Likvidnost (Liquidity) predstavlja sposobnost preduzea da u predvienom roku podmiri sve svoje tekue obaveze, za razliku od solventnost (Solvency) koja se definie kao sposobnost preduzea da u predvienom roku podmiruje svoje dugorone obaveze. Meutim, skoro je nemogue utvrditi ta je sa sigurnou pravilo, jer vlada velika neusaglaenost povodom toga.

Mere koje se koriste za analizu likvidnosti se mogu svrstati u dve osnovne grupe, i to na: mere koje baziraju na odnosu izmeu tekue aktive i tekue pasive (tekui odnos (Current Ratio), radno raspoloivi kapital (Working Capital), brzi odnos ili brzi tekui odnos (Quick Ratio or Quick Current Ratio)) i mere koje indiciraju na mogunost transformisanja tekue nenovane aktive u novac (broj obrta zaliha u vremenu (Inventory Turnovers or Stock Turnover) i proseno vreme unovivosti potraivanja od kupaca (Average Collection Period)).

Za analizu dugorone finansijske stabilnosti, kroz odnose unutar kapitalne i finansijske strukture preduzea, kao i odnose pojedinih pozicija te strukture sa aktivom, koriste se mere solventnosti. Najvaniji indikatori za analizu solventnosti su: odnos izmeu dugoronih obaveza i ukupnog dugoronog kapitala, stepen zaduenosti, predstavljen odnosom izmeu ukupnih obaveza i ukupne aktive (Debt Ratio) ili odnos izmeu deonike glavnice i ukupne aktive (Equity Ratio), kao nalije stepena zaduenosti; odnos izmeu ukupnih obaveza i glavnice (Debt/Equity Ratio); odnos pokria kamata (Interest Coverage Ratio); odnos dugotrajne aktive i deonike glavnice i kumulativni odnosi izmeu pozicija aktive i pasive.

Indikatori efikasnosti investiranja deoniara pruaju razliitim korisnicima informacije o efektima investiranja u redovne deonice deoniarskog drutva. U osnovne indikatore efikasnosti investiranja (Investmens Ratios) ubrajaju se: zarada po deonici (Earnings oer Share), dividende po deonici (Dividends per Share), povrat na deoniarsku glavnicu redovnih deonica (Return on Common Stockholders Equity), prinos od dividendi (Dividende Yield) i odnos cene i zarade po deonici (Price/Earnings Ratio).

Izraunavanje ukupnog izraza uspenosti (Zeta Score) predstavlja tehniku raunanja ukupnog izraza uspenosti preduzea koja baziraju na molom broju indikatora koji se nalaze u kauzalnom odnosu i koji razliitim intenzitetom utiu na ukupnu uspenost. U formiranju u formiranju ovog izraza, autori su se sluili poznatim iskustvenim normama u odnosima izmeu pozicija bilansa stanja i pozicija rauna dobitka i gubitka, kao i iskustvenim normama do kojih su doli na osnovu sopstvenih istraivanja. Zeta Score obrascem se esto slue revizori, kao i menadment preduzea s ciljem bolje procene tekueg poslovanja i oekivanja u budunosti.

Menadmentu preduzea izvetaj o dodatoj vrednosti pomae u odreivanju relativne efikasnosti preduzea bez analiziranja nedovoljno jasnih trokova koji dolaze spolja, posebno kada ih je tee kontrolisati. Dodata vrednost (Added Value) kao indikator produktivnosti predstavlja razliku izmeu prihoda i kupljenih dobara i usluga. Indikatori i informacije koje se baziraju na konceptu dodate vrednosti najee se upotrebljavaju za praenje produktivnosti. Dodata vrednost e postati primarna mera produktivnosti kada se stavi u odnos sa dugotrajnom aktivom, tekuom aktivom, brojem zaposlenih, direktnim platama i slinim podacima. Menaderima e pomenute informacije biti posebno vane tek kada se uporede sa nekom kontrolnom ili uporednom merom.

4.Analiza nesposobnosti u funkciji otkrivanja uzroka nastajanja neiskorienih unutranjih rezervi

injenica je da bi naa preduzea ostvarila ogromne efekte korienjem brojnih unutranjih rezervi, kao to su na primer, promaene investicije, nedovoljno korienje osnovnih sredstava, zatvaranje nerentabilnih kapaciteta, viak zaposlenih, nedostatak strunog kadra, neureeni i nerealni normativi utroka materijala, neadekvatna umenost radnika, nedovoljna kvalifikovanost radnika, hipertrofirani kapaciteti, lo i neprimeren kvalitet gotovih proizvoda, nepostojanje sistema kvaliteta u proizvodnji, nerazumno i neadekvatno voena poslovna i ekonomska politika i slino. Isto tako stoji injenica da najvei broj unutranjih rezervi u naoj privredi vodi poreklo od itavog niza posledica i propusta izazvanih voenjem poslova od strane nesposobnih kadrova, odnosno kadrova rasporeenih na poslove koji su nadmaivali nivo njihovih realnih strunih, kvalifikacionih i profesionalnih mogunosti. To u stvari znai da se na mnogim vanim funkcijama, kako na lokalnom tako i na irem nivou, nalaze kadrovi nesposobni da obave ak i svoje osnovne dunosti i odgovornosti.

4.1.Odakle i zato nesposobnost

Na postoji opta definicija radne sposobnosti ili nesposobnosti za rad. Opta radna sposobnost podrazumeva sposobnost pojedinca za obavljanje svih vrsta poslova na optem tritu radne snage, bez obzira na strunu osposobljenost, u cilju obezbeenja sredstava za egzistenciju. Profesionalna radna sposobnost podrazumeva sposobnost pojedinca za obavljanje poslova u oblasti usko profesionalnog opredeljenja vezano za strunu osposobljenost i kolsku spremu.

Nesposoban ovek sposoban je da sposobnog oveka uini nesposobnim. injenica je da svuda oko nas se susreemo sa ljudima koji uglavnom eprtljavo obavljaju radne zadatke bez o obzira o kojim poslovima ili industriji se radi. Nesposobnost nije ograniena samo na ljude koji su na odgovornim funkcijama, iako se moda takva nesposobnost najvie vidi na irem planu, ve je ona prisutna svuda oko nas, u naoj neposrednoj blizini. U svakoj organizaciji postoje osobe koje nisu sposobne da na adekvatan nain obavljaju svoje radne zadatke, da li svojom krivicom ili krivicom nekog drugog ko je po nekoj liniji i postavio te osobe na te radne zadatke.

Odakle i zato nesposobnost nije lako pitanje, ali u svakom sluaju poetak treba traiti u nainu napredovanja u hijerarhiji. Hijerarhija oznaava svaku organizaciju u kojoj su lanovi ili slubenici svrstani po lestvici dostojanstva, poloaja ili klase, i snano je prisutna u svim javnim i privatnim slubama. Postavlja se pitanje da li osoba koja napreduje moe na adekvatan nain da obavlja svoje nove zadatke. ta se deava sa njom, da li je ta osoba dostigla svoju granicu nesposobnosti ili je ta granica dotaknuta ve ranije, ali je silom prilika napredovala zbog politiko-rodbinskih odnosa koji su, priznaemo svi, opteprisutni u naoj svakodnevnici.

Naravno, postoje i sluajevi kada je osoba unapreena sa poloaja za koji je sposobna na poloaj za koji je nesposobna. Vremenom na svako mesto dolazi osoba koja je nesposobna da obavlja svoj posao. Problem nastaje kada pone da se prikriva takva nesposobnost prividnim unapreenjima, koja za cilj imaju pre svega prikrivanje neuspeha loe voene kadrovske politike. Sa mesta na kojem je bila neproduktivna, osoba se premeta na neko drugo neproduktivno mesto, pa to dalje utie na ostale osobe da trae unapreenje, jer kad moe taj neko drugi mogu i oni. Puno toga zavisi od toga ko procenjuje njihovu sposobnost. Ako je pretpostavljeni rukovodilac u hijerarhiji jo uvek na nivou sposobnosti, on e ocenjivati radnike prema koliini efekata, aukoliko je rukovodilac dostigao nivo nesposobnosti, on e elju podreenih za napredovanjem procenjivati prema specifinim kriterijumima, specifinim za rukovodioca koji je dostigao nivo svoje nesposobnosti.

Pored nesposobnosti, jedan od uzroka stvaranja neiskorienih unutranjih rezervi je i naruavanje hijerarhijskog poretka. Prosena nesposobnost nije razlog da neko dobije otkaz, ali prekomerna sposobnost moe voditi ka otkazu, jer naruava red u hijerarhiji. Nagomilavanje osoba u hijerarhiji je takoe veliki problem. Karakteristika je onih koji ne posluju sa uspehom, jer da bi se odrali na svojim mestima, na kojima su ve dostigli granice svoje nesposobnosti, oni zapoljavaju nove radnike za vreme opadanja poslovnih aktivnosti. Pojava prisilne nesposobnosti takoe je interesantna. Pojavljuje se u situaciji kada sposobna osoba na vrhu ne moe vie napredovati, pa je prinuena prelaziti iz hijerarhije u drugu hijerarhiju da bi tamo dostigla nivo nesposobnosti. Panju zasluuje i pojava regresije hijerarhije, odnosno nazadovanja u situaciji kada neke ranije postavljene kategorije vrednosti danas gube na smislu.

Ukoliko postoji nain da se smanji nesposobnost, trebalo bi ga preporuiti. Nesposobnost je neto to je svima nama dobro poznato iz sopstvenog okruenja. Zbog toga nije teko shvatiti katastrofalno stanje u kojem se nalazi naa privreda u kojoj vlada nesposobnost i neznanje.

4.2.Primeri nesposobnosti u pojedinim irim ekonomskim celinama

Prisustvo velikog broja unutranjih rezervi govori u prilog injenici da nesposobnost nema granice. Naalost, veze i poznanstva danas imaju veoma vanu ulogu, pa se tako moe dogoditi da se na jedno od najodgovornijih mesta u javnom reduzeu postavi osoba sumnjivih kvalifikacija. Primer troenja novca u eleznicama u kojima vladaju upravo spomenute veze je tako tipian za nae drutvo. Da li zapoljavanjem i unapreivanjem ljudi ije su jedine kvalifikacije prezime i poreklo moe da se pokrene gubita koji je na dravnim jaslama.

Vrednosti koje vladaju u naem okruenju su vidljive i u drugim sektorima kao to je kolstvo. Zapoljavanje se ne vri nuno po strunim kvalifikacijama, ve po dva osnova: partijskom i rodbinskom. Nijedan zakon u Srbiji ne sankcionie nepotizam, a dokazivanje partijskog zapoljavanja je teko. Na direktore se vre estoki pritisci, preti im se i smenom, ukoliko ne zaposle partijskog kandidata. alosno je, ali je to opteprisutno.

Gledajui iru ekonomsku celinu, Srbija ima dugogodinju tradiciju u proizvodnji nametaja. Veliki proizvoai u okviru bive SFRJ su pored velikog domaeg trita imali i veoma jaku domau konkurenciju iz svih republika bive drave, to je dobrim delom stvaralo uslove koji podseaju na trinu ekonomiju bar u onom delu koji se odnosi na borbu za dobijanje naklonosti potroaa.Propadanjem velikih,ostavljen je prostor za nove kompanije. Osnivanje malih i srednjih preduzea proizvoaa nametaja u Srbiji posebno je izraeno privatizacijom ili propadanjem velikih sistema kada su zaposleni ostajali bez velikih primanja ili ak, posla u tim sistemima.Danas ova grana ima veliki potencijal za dalji rast i razvoj, najpre zbog dostupnosti sirovina, broja registrovanih preduzea u ovom sektoru i to to broj zapoljenih u ovom sektoru raste. Ovaj sektor je potencijalni rezervoar za apsorpciju prekvalifikovanih radnika iz ostalih slinih sektora.Prema podacima Privredne komore Srbije uee sektora proizvodnje nametaja u BDP-u je 0,4%. Postoje velike mogunosti, ali loa tehnoloka opremljenost isledei nedostaci koji na osnovu optih informacija imaju istu teinuu celoj Srbiju: birokratija je istaknuta kao veliki teret za poslovanje. Posebno je istaknuto oteano dobijanje dozvola (sertifikata) za novi proizvod. Kljuni problem predstavlja veliki broj neophodnih dozvola, to stvara vee trokove za izvoenje bilo kakvih radova.Nedostatak odgovarajuih znanja i vetina kod zaposlenih je primetan.Decenijama unazad obrazovni sistem ne prati potrebe i trendove industrije, dok je problem i zastarela tehnologija, jer se u proizvodnji koriste zastarele maine koje imaju ogranienu produktivnost i smanjenu preciznost rada., pa nije udno da nisu iskorieni svi unutranji resursi. Takoe, proizvoai rade sve, nisu specijalizovani samo za ono za ta su najbolji u proizvodnom procesu i za ta imaju najbolja iskustva. To se deava zbog nedostatka poverenja i zbog nedostatka saradnje izmeu proizvoaa na terenu da prepuste jedan deo svog posla svojoj konkurenciji kako bi postigli vee profite. Proizvoai moraju biti svesni svih standarda kvaliteta neophodnih za unapreenje proizvodnje. U izboru razliitih mogunosti, preduzea moraju da se opredele za poslovnu filozofiju u kojoj kljunu ulogu ima kvalitet proizvoda i usluga. Primetna je neadekvatna organizacija proizvodnje po pitanju proizvodnog asortimana. Najee se na terenu moe videti veoma iroki proizvodni program, a da unutar preduzea niko nije odredio koji su to proizvodi koji su trenutni lideri na tritu. Preduzea su apsolutno neinformisana o potrebama meunarodnih trita. Kao pozitivne stvari se moe uzeti tradicija i dugogodinje iskustvo u proizvodnji kvalitetnog nametaja. Ono to se posebno istie kod ovih proizvoaa je izuzetna fleksibilnost. Pod fleksibilnou podrazumevamo sposobnost preduzea da blagovremeno iskoriste nove anse za ostvarivanje poslovnih rezultata, odnosno da uz to nie trokove prilagoavanja, izbegnu ili minimiziraju uticaj iznenadnih nepovoljnih okolnosti na svoje poslovanje.

Zakljuak

Neadekvatno upravljanjei dugogodinji pokuaji da se balansira izmeu socijalnog i trinog naina poslovanja, dovela su veinu preduzea u nezavidnu finansijsku situaciju. Brojni problemi se javljaju u poslovanju, od velikog uticaja politike na izbor rukovodstva koje se menja sa promenom vlasti, bez obzira na rezultate, pa do tehniko-tehnoloke zastarelosti, predimenzioniranosti preduzea, sklonosti ka neracionalnoj potronji, te nesposobnosti sopstvenog kadra za obavljanje datih im radnih zadataka.

Brojni problemi kao i finansijska situacija nameu analizu poslovanja kao obavezu, odnosno nain