Hendaut 1: definisanje analize diskursa

Hendaut 1: definisanje analize diskursa

Definicija

Analiza diskursa (= razgovor) interdisciplinarno je polje istraivanja koje se afirmie u univerzitetskoj nastavi poslednjih 25 godina u svetu, a gotovo istovremeno i na naem Fakultetu.

To je iroko polje aktivnosti u razliitim smerovima, koje ima prepoznatljiva obeleja.Analiza diskursa se bavi jedinicama veim od reenice ostvarenim meu sagovornicima u nekom kontekstu. ime se bavi

Njen osnovni cilj jeste interpretacija znaenja i otuda kritiko propitivanje drutvenog i kulturnog, pre svega ideolokog i politikog, konteksta. U tom smislu je ova analiza mono sredstvo za dekonstrukciju raznih oblika moi u drutvu, a jedna takva mo je u institucijama i pojedinim autoritetim. Ova analiza nam omoguava i da analiziramo sami sebe.

Zato je vana analiza medijskog diskursa

Za budue novinarke i novinare analiza diskursa je veoma vano i mono sredstvo za:

dekonstrukciju sopstvene struke (ta to mediji rade drugima) i dekonstrukciju moi nad medijima u drutvu (ta to monici rade medijima).

Ono je za sada jedino sredstvo za kritiku analizu i dekonstrukciju moi u drutvu i u tom smislu jedino za otvaranje pitanja o razliitostima u drutvu (prema rasi, polu, naciji...).

Na emu se zasniva ?

Analiza diskursa crpi svoja teorijska uporita u razliitim teorijama poteklim u razliitim (pre svega humanistikim) disciplinama: filozofiji (teorija govornih inova i teorija govorne delatnosti), sociologiji, antropologiji, ali afirmie i sopsvene teorijske tvorevine. Jedna od monih teorija je teorija delatnosti prema kojoj je jezik delatnost jezikom delatnou (aktivnou) moe se menjati svet! Veoma produktivne danas su i : Konverzaciona analiza (Greatbatch) Kritika diskurs analiza - sociokognitivna (van Dijk) - diskursnopraktika (Fairclough) Kulturne studije (Allan) Strukturalna diskurs analiza (Bell) Pragmatika lingvistika (Ferueren) Sociolingvistika Analiza recepcije (Richardson) Gramatika vizualnog dizajna (Kress)

U Srbiji postoje dve istraivake linije u analizi medijskog diskursa:1. Lingvistika konverzaciona analiza, pragmatika lingvistika, sociolingvistika (u NS Svenka Savi i njeni saradnici Vera Vasi, Antoni, Dubravka Vali, Dejan Pralica; u Bgd. Ranko Bugarski, Vesna Polovina i njeni saradnici).2. Socioloka (Jovanka Mati, Snjeana Milivojevi, Rade Veljanovski)

Jedinice analize

Analiza diskursa ima vie jedinica analize: paragraf, razmena, reenica ili klauza, iskaz... To joj omoguava da jedinicu analize prilagodi cilju istraivanja. Odabiranjem jedinice analize istraivai odabiraju metod. U medijskoj literaturi jedan od najeih metoda je analiza sadraja (ali ne i jedini).

Principi

Postoje odreeni principi tipini za analizu diskursa: ta je jezik, kakav je odnos jezikog i vanjezikog, racionalnog i emocionalno...1. Jezik je delatnost (pored toga to je sistem namenjen komunikaciji u nekom drutvu).2. Za analizu diskursa jednako su vani standardni jezik (onaj koji je normiran) koliko i dijalekti i pokrajinski govori (nije standardni jezik vredniji od dijalekata).3. U analizi diskursa jednako su vani jeziki koliko i nejeziki (neverbalni) znakovi (nema hijerhijskog ustrojstva prema kojem je jeziko vrednije od nejezikog - na primer, iskaz od gesta, ili pokreta tela).4. Emocionalno i racionalno su dve strane iste stvari i otuda nerazdvojni u analizi diskursa (nije emocionalno 'obojen' iskaz racionalno izreen).5. Analiza diskursa se dominantnije fokusira na kulturnim razlikama ostvarene jezikom. Otuda je njen fokus ne toliko na jednom, nego na vie istih stvari u raznim kulturama (na primer, kako se pozdravlja u raznim kulturama, ili piu poslovna pisma i sl.).6. U analiza diskursa jednako je vaan (raz)govora koliko i pisana poruka (do sada je u strukturalnoj lingvistici ve znaaj poklanjan pisanom tekstu).Postavivi drugaije osnovne principe, analiza diskursa kao interdisciplinarno podruje crpi svoju snagu u razliitim disciplinama u nameri da kritiki preispita drutvo i kulturu u kojoj su realni sagovornici koji razmenjuju poruke.

U fokusu su ljudi koji razgovaraju, ne sistem jezika kao takvog.

Problematika definisanja

U socioloki orijentisanim disciplinama diskurs se razmatra u odnosu na drutveni kontekst jezike upotrebe. U lingvistiki orijentisanim disciplinama istraivanja su fokusirana na jezik u upotrebi. Poslednjih decenija primeuje se svojevrsna fuzija ova dva trenda.

Medijski diskurs

Relativizuje strogu distinkciju izmeu pojmova diskurs i tekst. Tekst se odnosi na spoljanju manifestaciju komunikativnog dogaaja, dok upotreba termina diskurs se moe objasniti pomou definisanja analize diskursa koja, po Guy Cooku odgovara na pitanja: ko komunicira sa kim i zato, u kakvom drutvu i situaciji, putem kojeg medija, koje tipove komunikacije koristi i kakav je njihov meusobni odnos. U medijskim istraivanjima analiza diskursa pod tekstom ne podrazumeva tradicionalno poimanje - rei napisane na papiru, ve ide mnogo dalje i pod medijskim tekstom smatra i govor, i muziku i zvune efekte, sliku i sve to komunicira.

Medijski tekst odraava raspoloivu tehnologiju za njegovu proizvodnju (David Graddol).Muzika i zvuni efekti modernih medija mogu delovati-funkcionisati na slian nain kao prozodijske osobenosti u govornom tekstu. Tekstom se u diskursnom smislu ak moe smatrati i nain preloma naslovne strane novina.

Otkud interes za medijski diskurs?

1. Mediji su jako dobar izvor za dostupne podatke za istraivanja i ueneje2. Upotreba medija utie na ljude i predstavlja stav ljudi prema jeziku u govornoj zajednici3. Upotreba medija moe mnogo rei o javnom mnjenju i stereotipima projektovanim kroz jezik i komunikaciju (npr. Upotreba stranih rei u reklamama, u radijskim muzikim emisijama)

4. Mediji odraavaju i utiu na formiranje i izraavanje kulture, politike i drutvenog ivota. Allan Bell

Analiza medijskog diskursa se bavi

Svim medijima Svim medijskim anrovima Preferira politiku, reklame i sve sline oblasti u kojima se jezik koristi kao sredstvo ubeivanja, propagande, irenja diskriminacije, predrasuda i stereotipa.

Hendaut 2 predmet i metode

Predmet

Hendaut 2-2 predmet i metode

SINHRONIJAu odreenom kraem vremenskom periodu izuavaju se odreeni fenomeni u razliitim medijima ili razliiti fenomeni u istim medijima.

DIJAHRONIJAIsti fenomen se analizira kroz vremeniski tok.Na primer prisutnost/odsutnost anrova u medijima u rasponu od 2 veka - u 19. i poetkom 20. veka preovladavaju reportae; krajem 20. veka vesti i izvetaji.

Etape u analizi medijskog diskursa

1. Utvrivanje predmeta analize2. Utvrivanje metoda i tehnika3. Utvrivanje vremenskog okvira4. Utvrivanje istraivakog uzorka5. Praenje uzorka pre samog uzorkovanja materijala6. Sainjavanje kodeksa za kodiranje 7. Uzorkovanje (prikupljanje medijskog materijala prema utvrenim principima)8. Transkripcija audio-vizuelnih sadraja9. Kodiranje uzorka na osnovu kodeksa10. Statistika obrada, ako je predviena istraivanjem11. Utvrivanja relevantnih konteksta za analizu12. Eksplikacija konteksta13. Analiza obraenog uzorka

A) Kvantitativana analiza sadrajaB) Kvalitativna analiza sadrajaC) Kvantitativno-kvalitativna analiza sadrajaD) Komparativna analiza sadraja

Kvantitaivno-kvalitativna analiza sadrajaKODEKS sadri Nepromenljive kategorije vae za sve teme i sve medije (datum, redni broj rubrike, duina, povod, subjekt, personalizacija subjekta, akteri, personalizacija aktera, vrednosni kontekst u kojem su postavljeni akteri, okvir izvetavanja, napomene)KODEKS sadri Promenljive kategorije vae samo za dato istraivanje (medij, anr, lokacija, teme, dodatne specifinosti)

Kodeks

1. MEDIJ Radio Televizija2. NAZIV EMISIJE (spisak emisija utvrditi)3.DATUMUjednaiti nain pisanja datuma. Na primer, 12.09.2006.4. REDNI BROJ PRILOGA - samo brojevi 1,2,3,4,5,.Ovi podaci e govoriti o prioritetu koji se daje odreenim temama. 5) DUINA PRILOGA (u sekundama) Duina priloga se meri od trenutka kada voditelj pone da govori o njemu. Ponekad je to prilog (vest) u kojem govori samo voditelj, nekada se u njemu kombinuje uvod voditelja sa izvetajem novinara, a nekada posle izvetaja voditelj da neku zakljunu notu o prilogu (Bio je to..). 6) ANR:1) vest (voditelj, spiker.saoptenje)2) autorski izvetaj 3) analitiki anr (intervju, analiza vesti, reportaa, anketa)Kao vest vodi se prilog u kojem govori samo voditelj ili spiker, bez obzira na duinu, i bez obzira na vizuelni element. Ovde su obino u pitanju agencijske vesti, koje radio i TV stanice tek malo prirede za svoje programe. 7) AUDIO/VIZUELNA PREZENTACIJA (ta se uje,vidi): najvia kategorija1) Radio-/TV lice (voditelj, spiker, novinar)2) slajd, mapa, tabela, grafikon3) arhivski snimak 4) aktuelni video snimak - nemi 5) aktuelni audio/video snimak - tonskiesto jedan prilog ima vie vizuelnih elemenata. Ne registruje se onaj koji se najvie upotrebljava (najdue) ve onaj koji je najpoeljniji, tj. najsloeniji. 7a) AUDIO/VIZUELNA PREZENTACIJA (ta se uje,vidi): Radio ili TV lice e se kodirati ako na ekranu nema niega osim slike voditelja, tj. spikera ili eventualno novinara. Pri tome se ne rauna ono to se eventualno pojavljuje na monitoru koji stoji pored voditelja i na emu se evanutalno smenjuju slajdovi ili ak slike. Arhivski snimak - samo ako je tako oznaen ili je jasno naznaeno da je to snimak od ranije.8) POVOD IZVETAVANJA1) aktuelni dogaaj2) pseudo dogaaj (konferencija za novinare, izjava, saoptenje, informacije iz drugih medija.) 3) medijska inicijativa (specijalna izjava, bez aktuelnog povoda)

1) aktuelni dogaajNovinari izvetavaju o aktulenim dogadjajima obino tako to njima neposredno prisustvuju, ili preuzimaju informacije koje su o njima napravili neki drugi mediji, npr. agencije. Dogaaji imaju mesto deavanja, vreme, aktere, dinamiku. 2) pseudo dogaaj (konferencija za novinare, izjava, saoptenje, informacije iz drugih medija.) Pod pseudo dogadjajima podrazumevamo dogadjaje koji su izreirani samo zato da bi dobili medijsku panju, jer se na njima u stvari nita zaista ne deava. Cilj je da se vidi koliko mediji reaguju pasivno i prate samo ono to su drugi odluili da treba da dobije madijsku panju, a koliko esto reaguju samostalno, pa sami aktuelizuju neke 3) medijska inicijativa (specijalna izjava, bez aktuelnog povoda) Novinari su uinili dodatni napor da istrae pojavu od javnog interesa.

9) LOKACIJA 1. svet2. ex-YU zemlje (Slov, Hrv, Bosna, Maked, CG)3. matine drave manjina (Maar, Rumun, Slova, Ukraj..)4. Beograd5. Novi Sad6. Druga mesta u Srbiji7. Druga mesta u Vojvodini8. neidentifikovano (nejasno)9. Drugo .. (objasniti u napomenama)10) TEMA 1. svet (nevazano za Srbiju)2. pregovori oko Kosova3. pregovori sa EU4. svet - Srbija, drugi politiki i ekonomski odnosi5. svet-Vojvodina-regionalizam (Igmanska inicijativa, DKMT)5. dogaaji u ex-Yu republikama (Slov, Hrv, Bosna, Maked, CG)6. dogaaji u matinim dravama (Maar, Rumun, Slova, Ukraj..)7. zbivanja na Kosovu8. aktivnosti republike vlasti (Skuptina, Vlada, ministarstva.9. aktivnosti vlasti u Vojvodini - pokrajinske, lokalne10. politika situacija (partijske aktivnosti, odnosi, izbori)11. ekonomija (ekonom. politika, razvoj, novac, inflacija)12. poljoprivreda 13. socijalna situacija (ivotni standard, plate, cene, nezaposlenost...)14. socijalne teme (porodini odnosi, narkomanija, odlazak mladih.) 15. kultura, obrazovanje, nauka16. demokratija (ljudska prava, manjine, mediji...)17. kriminal, korupcija (suenja)18. prolost - ratni zloini, suenja u Hagu, Mladi 19. multikulturalnost u Vojvodini 20. crkva i religija (SPC, RKC, ekumenizam)21. drugo, ta: Nekada e u rubrici biti obraena samo jedna tema, nekada dve, ili tri. Treba se ograniiti na tri i samo izuzetno ii na vie. Teme treba posmatrati u paru sa subjektom koji u okviru te teme neto radi ili neto govori.Ne analizira se prilog po lineranoj strukturi, nego po tematskoj. 11) SUBJEKT - nosilac radnje ili stavaKada je subjekt druge nacionalnosti, a ne srpske, obleava se brojem i dodatim slovom a 1) meunarodni i strani politiki subjekti 2) subjekti u ex-Yu3) republiki dravni organi i funkcioneri4) pokrajinski i lokalni dravni organi i funkcioneri5) pripadnici vojske i policije6) politike partije7) ekonomski subjekti (privredni kolektivi, radnici, biznismeni) 8) eksperti, naune institucije9) nevladine organizacije 10) subjekti iz kulture, obrazovanja, nauke11) pripadnici posebnih profesija12) graani13) pripadnici etnikih grupa14) novinar15) neko drugi, ko:Cilj je da se utvrdi koje su to socijajlne pozicije o kojima se najee govori kao o znaajnima i kojim subjektima, grupnim i pojedinanim, se daje mogunost da iskau svoje milejenje o neemu ili neke injenice. Ovo je, u stvari, najvea oblast slobode medija, jer i kada neke teme imaju po nekim kriterijumima posebnu vanost (objektivnu vanost), medij ima mo da izabere subjekte koji e o toj temi govoriti odnosno biti izvor informacija ili miljenja. Novinar se moe pojaviti kao subjekt samo u sluajevima kada izraava svoj lini stav.Tipian sluaj je komentar, ili neka vrsta komentarisanog izvetaja u kojem novinar ipak izraava neko vrednovanje. Ili bi mogao da se pojavi intervju u okviru nekog priloga u kojem bi novinar u obliku pitanja mogao da izrazi neki stav, pa ga je vano registrovati. Ili bi novinar mogao da se javi kao akter dogaaja.

12) PERSONALIZACIJA SUBJEKTA (nosioca stava): Navesti ime i funkciju.Ovde e se navoditi samo imena javnih linosti.

13) AUDIO/VIZUELNO PREDSTAVLJANJE SUBJEKTA 0. Nema tj. samo se pominje1. slajd, arhivski snimak2. aktuelni video snimak - nemi 3. aktuelni audio/video snimak tonski na jeziku medija3a Snimak tonski na maternjem jeziku (razliit od jezika medija)Prati se da li se subjekat kojeg smo kodirali uje/vidi uivo ili na koji nain. Svakog subjekta koji se uivo uje/vidi, obavezno treba registrovati, za ostale zavisi od znaaja koji im je dat u prilogu, odnosno znaja koji je dat temi za koju se ovaj subjekat vezuje.14) AKTER objekt o kome govori subjekt 1) meunarodni i strani politiki subjekti 2) subjekti u ex-Yu3) republiki i dravni organi i funkcioneri4) pokrajinski i lokalni dravni organi i funkcioneri5) pripadnici vojske i policije6) politike partije7) ekonomski subjekti (privredni kolektivi, radnici, biznismeni) 8) eksperti, naune institucije9) nevladine organizacije 10) subjekti iz kulture, obrazovanja, nauke11) pripadnici posebnih profesija12) graani13) pripadnici etnikih grupa14) novinar15) neko drugi, ko:U pitanju su drutvene grupe i eventualno javne linosti kao pojedinci. Poto utvrdujemo samo pozitivan i negativan kontekst u kojem se ovi akteri pojavljuju, treba ih registrovati samo onda ako nisu predstavljeni neutralno.Ako su predstavljeni u neutralnom kontekstu, neemo ih kodirati.Ovo treba razlikovati kao pozitivne i negativne vesti. O nekome ili neemu se pria samo u pozitivnom kontekstu - postigao je uspehe, dobio priznanje, uradio neto to svi smatraju poeljnim ili samo u negativnom smislu. To pozitivno ipak treba da se razlikuje od normalnog i uobiajnog, oekivanog. 15) PERSONALIZACIJA AKTERA (objekta): Navodi se ime i funkcija.

16) VREDNOSNI KONTEKST U KOJI SU POSTAVLJENI AKTERI: 1) pozitivan2) negativan 3) i pozitivan i negativan17) OKVIR IZVETAVANJA

1) informativan - neutralan2) evaluativan (vrednosni) - pozitivan3) evaluativan (vrednosni) - negativan 4) ukazivanje na kontroverzu, problematizovanje teme

18) NAPOMENE sve to se ini znaajnim za kasniju analizu i interpretaciju.

Hendaut 3 kontekstualnost

Kontekst bitno utie na kreiranje teksta

Medijski sektor funkcionie u odreenim kontekstima koji definiu uesnike-aktere u medijskom sektoru.

Konteksti bitno utiu na nain na koji e medijski sektor i auditorijum graditi interakciju.Interes za kontekst javlja se razvojem korpus lingvistike, pravca nastalog kao suprotnost tendenciji u transformacionoj generativnoj gramatici Noama omskog (1972 /1957, 1965, 1968/) da se govori o "idealnom" govorniku i sagovorniku, neuzimajui u obzir kontekst, niti komunikativne situacije (ko, kada, kako, zato nekom neto saoptava).Interes za kontekst javlja se razvojem korpus lingvistike, pravca nastalog kao suprotnost tendenciji u transformacionoj generativnoj gramatici Noama omskog (1972 /1957, 1965, 1968/) da se govori o "idealnom" govorniku i sagovorniku, neuzimajui u obzir kontekst, niti komunikativne situacije (ko, kada, kako, zato nekom neto saoptava).Autorka navodi primere iz usvajanja stranog jezika. Upravo je tekoa u tome to postoje podruja jezike kompetencije koja ne moe opisati ni jedna teorija ukoliko ne uvaava informacije o kontekstima u kojima se neki razgovor realizuje. Pojedini ekstralingvistiki fenomeni, kao to je drutveno uslovljen odnos meu uesnicima govornog ina, mogu biti znaajni za razumevanje jezike upotrebe.

Del Hajmz smatra da postoje verbalni i neverbalni sa stanovita govora, i kinemiki/nekinemiki sa stanovita telesnih pokreta.Pod okruenjem podrazumeva sve to se smatra kontekstualnim, po strani od samog dogaaja, pri emu se, za dati dogaaj, bilo koja pa i sve komponente komunikacije mogu uzeti kao odreujui element okruenja, a ne samo prostor i vreme u ijim je granicama dati dogaaj smeten.

Li kontekst odreuje u odnosu na uesnike u komunikaciji kao bilo kakvo njihovo predznanje.

Ochs (1979, 2) suava pojam konteksta na samo ono iz stvarnosti to se moe iskoristiti za interpretaciju znaenja diskursa. To se posebno odnosi na drutveni i psiholoki svet jezikog korisnika u svakom datom vremenu. Taj svet je pod uticajem kulturnih vrednosti i oekivanja, kao i kognitivnih i interakcijskih procesa, njegovih znanja i verovanja. Autorka podvlai da je i sam jezik kontekst, to se odnosi pre svega na govornikov odbir jezika ili dijalekta, zatim i na mesto iskaza u okviru diskursa, u emu se slae sa Schegloffom.

Izbor jezika, dijalekta, navodi Ochs, moe da da informaciju o govornikovoj nameri ili odnosu prema sagovorniku, na primer odabirajui standardni jezik u odreenoj situaciji znai da govornik eli da produbi distancu prema sagovorniku.

Goffman (1979) o kontekstu govori kao o okviru pod kojim podrazumeva kako uesnici definiu svoju trenutnu drutvenu aktivnost: ta se deava, kakva je situacija, koju ulogu igraju uesnici. Okvir utie na selekciju, interpretaciju i prezentaciju medijskih sadraja. U ovaj socioloki koncept Goffman uvodi i pojam stajalita (footing) koje definie kao trasu jednog uesnika, ili niz ili stanovite ili poloaj, ili projektovano ja (Goffman, 1979,1).

Umberto Eko smatra da u odnosu na recipijenta kontekst menja smisao, funkciju i informativnu kvotu poruke.Kasirer: kontekst jezikog sistema; govorni kontekst i izvangovorni kontekst.U govoru, za razliku od pisanog jezika, kontekst je neposredno prisutan (Veli, 1986) i bitno odreuje komunikaciju. Ova definicija u sredite panje stavlja tip komunikacije, a ne uesnike kao sve prethodno navedene.

Gamperc pokazuje da bilo koji aspekt lingvistikog ponaanja - leksiki, prozodijski, fonoloki, i sintaksiki izbor zajedno sa upotrebom odreenog koda, dijalekta, ili stila - moe funkcionisati kao kontekstualizacioni znak koji ukazuje na one aspekte konteksta koji su relevantni za interpretiranje onoga ta je govornik mislio.

eglofova konverzaciona teorija punu panju posveuje kontekstu. Razvija analitika sredstva za istraivanje razgovora u kontekstu (talk-in-context). Schegloff navodi da razvija empirijsku analizu prirode konteksta. Ovaj autor upuuje da kontekst moe biti deo onoga to se tradicionalno smatralo socijalnom strukturom kao osobinama uesnika, navodei na primer da se neki razgovori vode u birokratskom kontekstu, u kolskom kontekstu, u kontekstu ulice. Takve karakteristike ukljuuju pojedinane aspekte okruenja. Na primer, jedan skup karakteristika odnosi se na mesto iskaza u diskursu. Schegloffa je interesovalo na koji nain kontekst determinie razgovor, odnosno koliko odreeno okruenje utie na formu, oblik, sadraj, karakter konverzacije uesnika u razgovoru, odnosno kako kontekst proceduralno utie na razgovor. Kontekst u socijalnim i drutvenim naukama, posebno kada se vodi rauna o interakciji i diskursu, smatra Schegloff (1992a, 195), moe biti shvaen na dva naina: jedan je onaj koji bi se mogao nazvati spoljanji (external) ili krajnji (distal), i drugi intra-interakcijski ili diskursni. (...)Na primer konverzacija kupac - prodavac moe da se odnosi na oba konteksta, prema objektivnom statusu uesnika u interakciji na tritu (pijaci) i prema ulogama koje imaju u konverzaciji (inicijator konverzacije ili teme o kojoj se razgovara ili slualac).

Postoje dva osnovna modela shvatanja konteksta:

(a) jedan uzima u obzir mnogobrojne inioce koji opredeljuju ponaanje uesnika u konverzaciji bilo da su neposredno zavisni od njih ili ne; a

(b) drugi pitanje konteksta ograniavaju na sumu inilaca koji su neposredno vezani za odreenu komunikaciju.

Kontekst moe biti:

a) Ststaian (nepromenljiv u okviru istog diskursa)

a) Dinamian (promenljiv u okviru istog diskursa)

Sve to je unapred dati kontekst markirano je statinou, samo unutranji odnos elemenata jednog mediaautputa je obeleeno dinaminou konteksta.

Kontekst moe biti:

a) Jedan koji utie na odreeni diskurs

a) Vie koji utiu na odreeni diskurs

Nekoliko osnovnih konteksta utie na medijsku poruku/medijski sektor:

a) drutveno-politiki kontekst; b) kulturni kontekst; c) kontekst mesta (sedite medija, radnog mesta novinara: medij-teren); d) kontekst odreenog medija (radija, TV ili intervju u tampi) i samog anra; e) kontekst teme.Drutveno-politiki kontekst je za svaki pojedinani medij ili anr, uslovno shvaeno, statian. Mediji deluju u odreenom vremenu oznaenom odreenom politikom klimom i u odreenom geografskom prostoru omeenom odreenom kulturom i politikim sistemom koji bitno utiu na njihov sadraj.Drutveno-politiki kontekst moe da bude snaan ograniavajui inilac za funkcionisanje medija. Pitanja cenzure i auto-cenzure su veoma relevantna za planiranje i realizovanje medijskih poruka.

Medijsko zakonodavstvo definie uslove rada u okviru medijskog sektora. Zakon o javnom informisanju iz 1998. i iz 2003.U vreme rata na prostoru prethodne Jugoslavije, na primer, u dravnim medijima sve tri zaraene strane ili nije bilo uopte intervjua sa predstavnicima druge strane u sukobu, ili su to bili intervjui sa zarobljenicima i izbeglicama. (b) Kulturni kontekst je takoe, uslovno, statian. On unapred odreuje vie implicitno nego eksplicitno konstrukciju intervjua. Tako e obeleje intervjua u SAD (Cohen, 1989) emitovanog u emisijama vesti na TV biti kratkoa (prosena duina 1,5 minuta), dok je u Jugoslaviji mogue uti u radijskoj centralnoj informativno-politikoj emisiji intervju (i bez izuzetnog povoda) duine 7 minuta (Vali Nedeljkovi, Kosti, 1992). Odnos meu polovima takoe je deo kulturnog konteksta. U religijskom diskursu je uobiajeno da su u intervjuima novinarke sa verskim velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve, izuzetno dugi odgovori na pitanja. Verski velikodostojnik mukarac, monah, implicitno zna da ga novinarka (ena bez institucionalnog teolokog obrazovanja) nee prekidati u izlaganju. Duina odgovora se u ovom sluaju dovodi u vezu sa netolerantnou prema sagovornici (Vali Nedeljkovi, 1996b).

c) Kontekst mesta: Geografski prostor gde se nalazi centrala medijske kompanije utie na programiranje i formatiranje. Ovaj kontekst je statian. Mesto ralizacije medijskog sadraja, na primer anra intervju odvija se statino sem u izuzetnim okolnostima. Ukoliko intervju zapone u jednom prostoru (studio, radni prostor IE, mesto medijskog dogaaja), u tom prostoru odvijae se do kraja i taj prostor bitno e uticati na tok intervjua. Ukoliko se intervju odvija na mestu dogaaja, ili u ivotnom i radnom prostoru IE tada je u povoljnijem poloaju u odnosu na IR. Kontekst mesta, dakle, delimino utie na status uesnika i na odvijanje samog intervjua.

d) Kontekst samog medija i kontekst anra (na primer intervjua) kao komunikativnog dogaaja je suma dinamine i statine kategorije. Dinamina je kada je re o komunikativnom dogaaju jer se u toku intervjua on neprestano menja. Uesnici u intervjuu stalno su u dinamikoj interakciji koja podrazumeva zajedniko kreiranje intervjua, menjanje teme, promenu stajalita, ruenje ili graenje imida sagovornika. Statian je kada je re o kontekstu medija u kojem je intervju ostvaren. Tada osobine medija unapred odreuju karakteristike intervjua kao to su: duina intervjua (TV i novinama ne odgovaraju dugi intervjui); predstavljanje sagovornika (u TV intervjuu ime sagovornika tokom intervjua moe biti ispisano u dnu ekrana, a u radio intervjuu IR s vremena na vreme mora ponoviti u okviru pitanja i ime sagovornika; u novinama nije obavezno da se u toku intervjua ponavlja ime sagovornika); duina pitanja i odgovora (radio i TV prezentaciji ne odgovaraju duga, sintaksiki i semantiki komplikovana pitanja i predugi odgovori; u novinama to nije ograniavajua okolnost jer italac moe i nekoliko puta da proita pitanje odnosno odgovor); izraajno i lepo govorenje (veoma znaajno za radio prezentaciju, a za novine potpuno irelevantno); u radio intervjuu ili se pitanja i odgovori odmah konsekutivno prevode - ako se intervju emituje u ivo, ili se u montai nasnimi glas spikera koji ita prevod preko sasvim utianog originala; u TV prezentaciji gledaoci imaju priliku da sluaju intervju na stranom jeziku, a prevod je titlovan u dnu ekrana) spoljni izgled, ponaanje pred mikrofonom i kamerom (izuzetno vano u TV intervju, a za novine potpuno irelevantno) itd.e) Kontekst teme je dinamian. Kontekst teme utie bitno na jezike izbore.

U okviru bilo kog medijskog anra (teksta) pa tako i intervjua IR i IE mogu obraivati jednu ili vie tema. Razvijanjem intervjua razvija se i sagledavanje odreene teme iz raznih uglova kroz dinaminu interakciju IR i IE ili ukoliko se tema smatra iscrpljenom, a vreme nije isteklo, u intervju se uvodi nova.

1. Substanca fiziki materijal koji nosi tekst poruke koja se saoptava.

2. Muzika i slika

3. Parajezik ponaanje koje prati prirodni jezik koji je kontekstualno uslovljen (gestovi, kinezika, boja glasa, tip slova).

4.Okruenje osobenosti i odnosi prema objektima i osobama koji su prema opaanju participanata bliski tekstu.

5. Ko-tekst tekst koji prethodi ili sledi analizirani, a participanti smatraju da pripada istom diskursu.

6. Intertekst tekst za koji participanti smatraju da pripada drugom diskursu ali bitno utie na tekst koji se razmatra i utie na interpretaciju.

7. Participanti svaki participant je deo konteksta. Participanti su: poiljaoci, primaoci, onima kojima se obraa i oni kojima je poruka namenjena. Zadatak analize diskursa je da pokae kako participanti razlikuju jedan diskurs od drugog.

8. Participanti - da bi se u tome uspelo nije dovoljno obratiti panju samo na kognitivne procese ve i na kulturu koja je takoe kontekstualno uslovljena (a i sama predstavlja kontekst).

9. Namera poiljaoca i onoga kojem je tekst namenjne ta da tekst ini/radi ili ta primalac odnosno onaj kojem je tekst namenjen primeuju da bi on trebalo da ini/radi.

Diskurs predstavlja tekst i kontekst zajedno u interakciji na nain koji ima smisla i jedinstven je za sve participante. (Guy Cook, 1992, The Discourse of Advertising, Routledge, London and new York, str 2)

Hendaut 4: interdisciplinarnost

Komunikacijom se bave sa razliitim stepenom optosti tri meusobno povezane nauke:

1) lingvistika (prouava komunikaciju polazei od jezikog izraza); 2) semiotika (prouava komunikaciju svih verbalnih i neverbalnih poruka); i 3) antropologija i ekonomija bave se najirim pitanjima odnosa kulture, jezika i drutva.Ovoj treoj grupi mogao bi se dodati jo itav niz disciplina koje se jednim svojim delom, ili u celosti, bave komunikacijom.Dva su osnovna motiva za interdisciplinarna istraivanja.

Prvi je, da se interdisciplinarno izuavaju one pojave koje su ostale van interesovanja matinih nauka, to jest koje ih prevazilazile.

Drugi motiv je mogunost da se stari predmeti pojedinih nauka sagledavaju iz novog ugla - interdisciplinarnom saradnjom. Ta saradnja moe biti na razliitim nivoima i razliitog stepena:

A) od sagledavanja istog problema sa stanovita razliitih disciplina, odvojeno svaka na svoj nain i svojim metodama,

B) do ujedinjenja znanja svih disciplina angaovanih na prouavanju istog problema i ostvarivanja kreativne simbioze. Ova integracija znanja i metoda moe u jednom vremenu i prostoru biti izrazito plodotvorna, dok u drugim okolnostima ne mora da donese nita produktivno.

Ono to je interdisciplinarnost u konkretnoj realizaciji danas, ne mora to biti i sutra.

Interdisciplinarnost podrazumeva dinaminu saradnju, koja je proizvod konkrtetnih potreba i okolnosti.Svrha interdisciplinarnog pristupa istraivanju fenomena medijskog sektora je brisanje granica meu naukama i prevazilaenje zatvaranja u stroge okvire pojedinih disciplina, ohrabrivanje istraivaa da sloene pojave posmatraju sa stanovita vie razliitih pristupa i aspekata. Transfer znanja doprinosi boljem razumevanju sloenih medijskih fenomena. Monodisciplinarne nauke

Interdisciplinarne nauke

Nauke i monodisciplinarne i interdisciplinarne

Monodisciplinarne naukeTradicionalne nauke kao to su: matematika, fizika, hemija, biologija, istorija,Istraivanja jezika masovnih medija (mas-medija), plodotvornija su, ukoliko se zasnivaju na interdisciplinarnosti.

Budui da su mas-mediji kompleksni, prouavanjem ovog sloenog i specifinog tipa komuniciranja - "celine socijalno-psiholokih zbivanja koja prate i objedinjuju osnovne momente kretanja poruke od komunikatora do recipijenta i obratno" (Srdi, 1979,129) - bave se mnoge nauke samostalno i interdisciplinarno. Ve u navedenoj, jednoj od moguih, definicija masovnog komuniciranja uoava se neophodnost angaovanja raznih disciplina u istraivanjima medijskih fenomena:a) Monodisciplinarnih nauka lingvistike psihologije

B) multidisciplinarnih nauka sociologije politikologije Istraivanja masovnih medija ukljuuju

1. Lingvistiku

Ukoliko se fokusira najei posrednik u medijskoj komunikaciji, prirodni jezik ("sistem znakova namenjen komunikaciji u nekom drutvu" Sosir, 1969), lingvistika se namee, kao disciplina kojoj je jezik istraivaki zadatak, za jednu od znaajnijih lanica interdisciplinarnog tima u komunikolokim istraivanjima. Sama lingvistika je, s druge strane, istovremeno u interdisciplinarnom odnosu sa psihologijom, sociologijom, antropologijom i drugim naukama kojima su u sreditu panje kulturni modeli drutvenog ponaanja koji ukljuuju komuniciranje bilo implicitno bilo eksplicitno (Jakobson, 1971, 663). Pragmatika lingvistikaKritika lingvistikaSocio lingvistika PsiholongvistikaKognitivna lingvistika

2. Filozofiju i logiku

Logiari i filozofi takoe su se bavili znaenjem iskaza (Vitgentajn, 1980; Serl, 1987; Ostin, 1994). Rezultat njihovog promiljanja danas je jedna od najproduktivnijih teorija - teorija komunikativnih inova o kojoj je i u domaoj literaturi pisano (up. npr. Pupovac 1990, Savi 1993, Vukovi 1995, Vasi 1995). Osim toga teorije etike i estetike koje filozofija posebno razmatra su nerazdvojna komponenta medijskog sektora.Logike greke i modeli ubeivanja su deo svakodnevne novinarske prakse.

3. Pravo i ekonomija

Normiranjem medijske prakse (javnog komuniciranja), pa i upotrebom prirodnog jezika u medijima bave se pravnici.

Istovremeno zakonodavstvo ukljuuje i normiranje i upotrebu slubenog jezika i pisma u odreenom drutvu (dravi) u emu im pomau lingvisti (up. Lukovi, M. 1994).

S druge strane, lingvistika se bavi istraivanjem pojedinanih stilova komuniciranja, pa tako i jezika administracije, zakona.

Interdisciplinarnost je imanentna ovakvim istraivanjima.

Medijski sektor je jedna od najprofitabilnijih industrija danas. Dezmond Moris je naziva perolaka industrija. Medijske kategorije se definiu ekonomskom terminologijom i pripisuju im se ekonomske funkcije. Vest se definie kao roba koja ima svog Proizvoaa (novinari) Prodavca (mediji) Kupca (auditorijum)I od nje se trai da donosi profit.4. Sociologija i politikologija

Socijologija poznaje potdisciplinu sociologija masovnog komuniciranaj.Izuavajui mas-medije sociologija i politikologija posebnu panju posveuju drutveno-politikim fenomenima koji utiu na funkcionisanje medijskog sektora, kao i interakciji medija, razliitih centara moi (institucionalnih i vaninstitucionalnih) i auditorijuma.

5. Psihologija

Umetnike medijske poruke se dekodiraju ne samo na nivou denotacije ve uz pomo procesa indentifikacije i projekcije sloenim mehanizmima, kojima se bavi psihologija, one se konotiraju i tek na tom nivou upotpunosti razumeju i ona skrivena znaenja koja umetnici upuuju auditorijumu.Istraivanja medija bez razumevanja publike nemaju svhu. Procesi percepcije i recepcije su u domenu psihologije, a razvojna psihologija daje alatku za odgovore na pitanja kako uzrast uslovljava razumevanje medijskih poruka.

Hendaut 5 Konverzaciona teorija Emanuel eglof

Emanuel A. SchegloffOdsek za sociologijuUniverzitet UCLA (dravni univerzitet Kalifornije)Los AnelesStudirao i radio na Harvardu i Berklijulan urednitva asopisaDiscourse ProcessesPragmatics and BeyondJournal of PragmaticsResearch of Language and Social InteractionPoasni lan urednitva Discourse Studieshttp://www.soc.usla.eduFor me, direct interaction between persons is the primordial site of sociality. I am interested in exploring what we can learn about any of social science's traditional concerns through the detailed naturalistic study of interaction. In the course of pursuing this goal through the close study of (audio and/or video) recorded episodes of all manner of naturally occurring interaction, it has turned out that we can also discover previously unrecognized concerns for social science, and ones which appear to be central to the organization of conduct in interaction and of persons' experience of it. This mode of studying interaction ends up as an instrument for studying a broad range of topics in sociology and related disciplines.eglof samostalno i u saradnji sa Saksom (Harvey Sacks) i Defersonom (Gail Jefferson) bavi se primenjenom lingvistikom ukljuujui u analizu drutveni aspekt komuniciranja. Pripada amerikoj etnometodologiji.

Bavi se pre svega analizom diskursa komunikacije meu osobama. Prema eglovu znaajna etapa u analizi medijskog diskursa u okviru utvrivanja metoda i tehnika je odreivanje JEDINICE ANALIZEkoja mora daODGOVARA PRIRODI ONOGA TO SE ISTRAUJE JEDINICA ANALIZEu diskursu moe biti GRAMATIKA klauza (Klauza gramatika celina koja mora imati predikat, a ne mora biti reenica), reenica KOMUNIKACIONA - iskaz JEDINICA SOCIJALNE INTERAKCIJE - red i razmena, najprimerenija u istraivanjima interaktivne komunikacije (dijalokim formama)JEDINICA SOCIJALNE INTERAKCIJE - govori o onima koji su u interakciji, znai sagovornicima koji razgovaraju Govori o samoj prirodi razgovora ostvarenog kroz sekvence u odreenom vremenskom sledu.

eglof i saradnici smatraju veoma znaajnim opisivanje SEKVENCI razgovora.

SEKVENCE razgovora Utvrivanje i analiza sekvenci otkriva naine na koje se socijalna interakcija postepeno kroz dijalog razvija izmeu sagovornika.Sekvence su: Otvaranje: pre-teme(parovi izraza-blizanaki parovi), tema, markiranje pogrenog mesta Preuzimanje reda govora Pre-zatvarnje Zatvaranje (parovi izraza-blizanaki parovi) Otvaranje: pre-teme, tema, markiranje pogrenog mesta

Pre-teme Prva tema u konverzaciji je ona koja je znaajna, a ne ona kojom se razgovor otvara. Pozdravljanje Utivo pitanje kako si? i tome slino.Pre-temeBlizanaki par Blizanaki par je sainjen od nizova koji uglavnom imaju sledee osobine: 1) dva iskaza,2) blizanaka pozicija komponenata3) razliiti govornici proizvode iskaze. Tipovi iskaza su: pitanje/odgovor, estitanje/estitanje, ponuda/odbijanje 4) postoji redosled (drugi ide posle prvog) 5) diskriminativni odnos (prvi par odreuje selekciju drugog). Tipovi problema kod blizanakih parova: ta se deava ako sledei govornik ne obrazuje odgovarajui (ciljani) iskaz, ili uopte ne proizvede iskaz da li se tada pojavljuje problem upotrebe pravila zatvaranja. Zato su uopte neophodna dva iskaza? ta to rade dva to ne moe jedan?Drugi mora da prepozna na ta prvi cilja i da ima elju da to i nastavi. Moe prvi razumeti da je njegova elja shvaena, ali nije prihvaena. Drugi moe da iznese svoje neslaganje, ili loe razumevanje, naknadno ispitivanje drugog moe pomoi prvom da vidi zato je drugi mislio da razume, a ustvari nije razumeo. Tako da prvi moe da se koriguje (samoispravljanje). Sledei iskaz je zgodno mesto da se to uini, a to se ne moe dogoditi, ako je jedan iskaz a ne dva.

Osnovno pravilo za blizanake parove je: dati prepoznatljiv proizvod prvog dela para, na njegovom prvom moguem zavretku njegov govornik bi trebalo da se zaustavi i da sledei govornik pone i proizvede drugi deo para tipa kojeg je prvi (izgovoreni) prepoznatljiv deo. Markiranje pogrenog mesta

Nakon pitanja kojim se otvara konverzacija ubaci se jedan iskaz koji ne trai odgovor, nego daje informaciju, a poziv na odgovor sledi nakon toga.

npr: razgovor nepoznatih osoba u autobusu Da li mi to opet kasnimo? Uzgred moje ime je... - Potom sledi prava tema: odgovor na pitanje.npr: telefonski razgovor Pitanje Da li sam te probudila? - podrazumeva objanjenje zato ba sada to jest ima u presupoziciji ili nezgodno vreme u koje je poziv upuen, ili da je telefoin dugo zvonio pre nego to je dignuta slualica. To moe da bude i prioritetna procena (priorities assessment) koja je relevantna za iniciranje prave konverzacije. Potom sledi prava tema.Preuzimanje reda govora Red govorenja je osnovna jedinica analize razgovorne komunikacije. Karakteriu ga tri osnovna elementa:1. Sadanji govornik2. Mesto prenosa3. Prelaz govora od jednog ka drugom govorniku naizmenino i kraj razgovora. eglof smatra da je u svakom pojedinanom istraivanju neophodno odrediti ta je

MINIMALNI RED GOVORENJA

Koji se najmanji verbalni entitet moe smatrati redom?npr: aha, mmm, ma nemoj, bogati ... U jednom tipu istraivanja mogu se smatrati minimalnom jedinicom (cilj analize je praenje ta sve moe nadomestiti vizuelnu komponentu u komunikaciji), a u drugom, samo podrka da je sagovornik u komunikaciji (back chanel signals).npr: podrkaG: Videla sam ga opet jue... S: MMM..G: Naravno ni javio se nije..S: Bogati..G: I reila sam stvarno da vie ne obraam panju:S: Aha..G: Slua li ti mene uopte? Pa reci neto!Red je veoma upotrebljiva jedinica analize jer omoguava da se istrai na koji nain i zato se odvija interpersonalna sardanja u komunikaciji, na koji nain se ulazi i izlazi iz komunikacije i ko i na koji nain bira sledeeg govornika.

Preuzimanje reda govoraNajosetljivije mesto u komunikaciji je MESTO TRANZITA GOVORA1. postavljanje pitanja, zahteva ili ponude uz oslovljavanje osobe2. Izricanje suda i imenovanje osobe koja se odabira za sagovornika3. Intonaciono markiranje kraja reda govorenja, izostavljanje oslovljavanja4. Izostavljanje bilo kojeg signala. Preklapanje.

Preuzimanje reda govora Sociolingvistiki faktori utiu na model preuzimanja reda govora.

Status govornika u institucionalnom razgovoru status je zadan situacijom. Sledeeg govornika odabira onaj koji je hijerarhijski vii u socijalnoj stratifikaciji.

Uslovljeno je i kulturnim kontekstom. Finci red govorenja preuzimaju uz due pauze i oklevanje. U Indiji se smatra utivim prekidanje sagovornika time se pokazuje da govornik sarauje sa sagovornikom. Uslovljeno je i kulturnim kontekstom. Anglosaksonska jezilka kultura neguje pravilo da samo jedna osoba moe da govori u isto vreme. Mediteranski narodi esto govre svi u glas.

Uslovljeno je i rodnom perspektivom. ene ree prekidaju sagovornika i due ekaju na svoj red govorenja.Zatvaranje: blizanaki parovi, pre-zatvarnje Predstavlja granicu razgovora. Zavrna razmena podrazumeva parove iskaza, blizanake parove.Pre-zatvarnje eglof i saradnici u analizama raznih konverazionih diskursa uoili su nekoliko tipova pre-zatvaranja.

1) Ok, e pa dobro, u redu... (ukoliko se sagovornik sloi sledi zatvarnaje)2) Jedna od tehnika je i kada jedna strana ponudi poslovicu ili aforizam kao naravouenije. Ukoliko to druga prihvati kraj je teme.Pre-zatvarnje npr: Rekao Kosta za danas je dosta. Bilo ne ponovilo se.Zatvarnje Identifikovano je nekoliko strategija zatvaranja. Direktno su uslovljene tipom diskursa. Mogu biti:1) blizanaki par pozdravljanja.2) Naredba u punoj formi koja ne oekuje od sagovornika odgovcr, ve predstavlja najavu zatvaranja. npr: Odoh ja...; Voljno... Gotovo za danas 3) dogovaranje o narednom razgovoru, ili davanje nekih uputa, ili dogovaranje o sastanku, poziv i slino; ili ponovno podseanje na dogovor iz razgovora npr: Vidimo se onda u etvrtak ponovo. 4) ili podseanje na razlog konverzacije, ali ne i ponavljanje ranije diskusije npr: samo sam htela da saznam kako je beba.

Postoje odreene komponente koje su znaajne upravo za zatvaranje samo po sebi.Veina komponenti zatvaranja ima svoje korene u osnovnom toku konverzacije. Veina komponenti zatvaranja ima svoje korene u osnovnom toku konverzacije, iz toga proizilazi da nova tema moe da ue u zatvarajuu sekciju jedino ukoliko je u saglaena sa ve otvorenom temom, ili ako se prirodno nadovezuje na nju. Ukoliko se ukljui nova tema u zatvaranje ona je na specijalan nain markirana.

eglof opisuje dva naina markiranja.

1) Jedna se koristi u konverzaciji ali ne iskljuivo u zatvaranju i naziva je misplacement marking - markiranje pogrenog mesta, ili pogreno lociranje reda govorenja. npr: Trebalo bi do kraja sedmice zavriti taj posao, uzgred da ne zaboravim odline su ti te nove naoare, jer su rokovi veoma tesni.2) Naznaka da se otvara nova, poslednja tema, nakon ega sledi ponovno pokretanje procesa zatvaranja konverzacije.

npr: Samo jo ovo da ti kaemeglofov pristup izuavanju spontane konverzacije nastao je kao reakcija na teoriju govornih inova koju su utemeljili filozofi. eglof je tvrdio da govorni inovi mogu biti prikladni za analizu konverzacije koja ima stroga pravila, nije spontana i sami sagovornici su savreni. Drugi autori su eglofu zamerali to nije ozbiljnije u jedinicu analize ukljuio neverbalnu komunikaciju koja je u spontanom razgovru licem u lice nosilac znaajnih poruka i iste je hijerarhijske vanosti kao i verbalni.Transkripcija je prenoenje govornog materijala u pisanu formu.

U jezikim istraivanjima postala je predmet razmatranja stavljanjem u fokus empirijskog (snimljenog) materijala razgovornog jezika. Osnovno pitanje koje se postavlja jeste, koliko u svakom pojedinom sluaju pisani tekst (transkript) odgovara izgovorenom materijalu (audio/ audio-vizuelni snimak)? Odnosno, da li italac teksta (koji nikada nije uo originalni tonski zapis) iz transkripta, moe da rekonstruie ta i na koji nain je izgovoreno?

Transkripcija

Poekom sedamdesetih godina u SAD Sacks, Schegloff i Jefferson (1974, 734), izgradvi itav transkripcioni sistem za fonetsko beleenje veoma obimnog empirijskog materijala, insistiraju na to minucioznijem odslikavanju audio signala u pisanu formu. Iz ovog tima prenos konverzacionog empirijskog materijala u pisanu formu nastavio je dalje da razvija Jefferson. eglof u mnogim tekstovima navodi da je model preuzeo od Defersona.Predstavljajui za mnoge potonje istraivae inspirativno polazite, sistem je doivljavao promene, u zavisnosti od odgovora na pitanje ta je relevantno, a ta redundantno za odreeni empirijski materijal, odnosno ta je cilj svake pojedine analize. Saradnici W. Chafea, pre svih Du Bois-a (1991) sainili su precizan prirunik za transkripciju koji je, na primer, jedan od rado upotrebljavanih u evropskoj pragmatikoj lingvistici (npr: Jucker i Smith, 1996, Haegeman, 1996).U naoj sredini transkripcijom, utvrivanjem, razradom i sistematizovanjem uputstava za rad zapisivaa (Savi, 1989, 70-74; 1993, 71-72) i njihovom obukom, kontinuirano se bavi ve 25 godina S. Savi rukovodei projektom Psiholingvistika istraivanja na odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Ve ovaj turi pregled moguih uzora u transkripciji, ukazuje da nema univerzalnog transkripcionog sistema datog unapred za sva istraivanja odreenog tipa, ve da istraivai na osnovu iskustva i potreba, za svako istraivanje utvruju nova, ili prilagoavaju pravila koja su se pokazala upotrebljivim u ranijim slinim projektima. Mnogi istraivai (npr: Du Bois, 1991; Gumperz, 1992; Berman i Slobin, 1994; Haegeman, 1996; Savi, 1985, 1989, 1993) uglavnom su saglasni da znaci za transkripciju moraju biti:

motivisani i laki za uenje, kratki (ekonomini), itljivi i nestrunjacima, pogodni za raunarsku obradu, prilagodljivi razliitim istraivakim potrebama, zatim da

moraju odraavati dobro odabrane jedinice analize koje e biti dosledno beleene.

Otvoreno je pitanje, da li postoji jasna granica izmeu transkripcije i interpretacije? Odnosno, kako tu granicu prepoznati i interpretaciju smanjiti na najmanju moguu meru? Potrebno je utvrditi koliko je zapisiva (onaj koji empirijski materijal transkribuje) istreniran da uje, prepozna, zabelei, veoma komplikovanu zvunu sliku razgovornog jezika, na osnovu presluavanja tonskog zapisa, i, to je takoe znaajno, poseduje li adekvatna tehnika sredstva za to. Za transkripciju je vano reti sledee dileme:

(1) u kojoj meri bi trebalo da se u transkriptu ogleda razgovorni jezik; (2) kako odrediti klauzu; (3) ta pisati velikim slovom;(4) kako u transkriptu ouvati privatnost uesnika u komunikaciji; i (5) kako kompjuterski obraditi podatke? Osobine razgovornog jezika jesu

brzina govora, intonacija, pauze, pune i prazne pauze uzdasi, oklevanja, pogreni poeci, preklapanja, upadanje u re, govor vie osoba u isto vreme, gestovi (Svenka Savi, 1993). Istraiva, u zavisnosti od

cilja analize, tipa diskursa, osobina govora uesnika u razgovoru,

odluuje koje e elemente prirodno ostvarenog govora (verbalnog i neverbalnog) uneti u transkribovani tekst. Moe se govoriti o stepenu autentinosti govora u transkribovanom tekstu u zavisnosti od toga da li su unesene

(a) sve verbalne i neverbalne informacije; (b) sve verbalne i samo deo neverbalnih; ili (c) prenesene samo verbalne informacije.Posebno je vano u transkripciji obeleiti naglaavanje pojedinih rei (*tekst*) u redu govorenja ili klauzi, jer je to jedan od naina na koji govornik upozorova sluaoce da na odreeni segment jedinice obrate panju. Belee se uzdasi (Y). Uzdah je naglaeno uzimanje vazduha, due traje, dobro se razaznaje na audio snimku. Uoeno je da sagovornici u veini sluajeva svoj red govorenja poinju uzdahom to im ostavlja malo vremena da organizuju poetak reda govorenja. Uzdah na poetku reda govorenja trebalo bi razlikovati od uobiajenog uzimanja vazduha pre poetka govorenja koje ne bi trebalo beleiti, jer nije relevantno za analizu. Uzdah je nekad kombinovan sa oklevanjem (e') koje moe da indicira nesigurnost, nekompetentnost za odreenu temu, ali i da bude odraz emotivnog naboja, to je za analizu sadraja elektronskih medija veoma vaan pokazatelj.Postoji nekoliko naina na koje uesnici u razgovoru uobiajeno ukazuju da odluuju ta e i na koji nain rei. Jedan od njih je neartikulisani glas e, zatim su to

pauze kratke .., due ., veoma duge (.n).

One mogu biti jedan od indikatora ukupne razgovorne situacije .Belei se i nain na koji je teks izgovoren:

glasno -tekst- tiho =tekst= brzo sporo >tekst