12
Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја 1. Анализа приносног положаја 1.1. Структура финансијског резултата и успјешност биланса Структура финансијског резултата исказује колико од финансијског резултата прије опорезивања припада: пословном резултату, резултату финансирања, резултату редовне активности, ванредном и непословном резултату, и ревалоризационом резултату, а ако се у ову структуру укључи и порез на добитак, тада она исказује и: оптерећење укупног финансијског резултата (бруто добитка) порезом из добитка, и нето добитак, односно укупан губитак.. Без обзира на коначан (крајњи) финансијски резултат, билaнс је успјешан ако исказује позитиван резултат редовне активности. Успјешност биланса може се исказати односом резултата редовне активности и збира пословних и финансијских прихода (рацио број), што изгледа овако: 1. Пословни приходи, 2. Финансијски приходи, 3. Пословни и финансијски приходи (1+2), 4. Добитак/губитак редовне активности, 5. Рацио успјешности (4/3). Рацио успјешности показује колико се финансијског резултата редовне активности остварује на сваку новчану јединицу пословних и финансијских прихода. 1.2. Ризик остварења резултата редовне активности, доња тачка рентабилности и стопа еластичности Предмет ове анализе је финансијски резултат редовне активности, јер се тај резултат понавља из године у годину и од њега зависи напредак и опстанак предузећа. Непословни и ванредни резултат, као и ревалоризациони резултат искључују се из ове анализе, јер су ти резултати привремени и повремени. Да би се ова анализа сачинила, биланс успјеха који је сачињен по методи укупних трошкова са исказивањем промјене вриједности залиха учинака треба пребилансирати на биланс успјеха сачињен по методи продатих учинака на следећи начин: 1. Пословни расходи, 2. Набавна вриједност продате робе, 3. Трошкови садржани у пословним расходима (1-2), 4. Смањење вриједности залиха учинака, - 1 -

Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја

1. Анализа приносног положаја1.1. Структура финансијског резултата и успјешност биланса

Структура финансијског резултата исказује колико од финансијског резултата прије опорези-вања припада:

пословном резултату, резултату финансирања, резултату редовне активности, ванредном и непословном резултату, и ревалоризационом резултату,

а ако се у ову структуру укључи и порез на добитак, тада она исказује и: оптерећење укупног финансијског резултата (бруто добитка) порезом из добитка, и нето добитак, односно укупан губитак..

Без обзира на коначан (крајњи) финансијски резултат, билaнс је успјешан ако исказује пози-тиван резултат редовне активности.Успјешност биланса може се исказати односом резултата редовне активности и збира посло-вних и финансијских прихода (рацио број), што изгледа овако:

1. Пословни приходи,2. Финансијски приходи,3. Пословни и финансијски приходи (1+2),4. Добитак/губитак редовне активности,5. Рацио успјешности (4/3).

Рацио успјешности показује колико се финансијског резултата редовне активности остварује на сваку новчану јединицу пословних и финансијских прихода.1.2. Ризик остварења резултата редовне активности, доња тачка рентабилности и стопа еластичности Предмет ове анализе је финансијски резултат редовне активности, јер се тај резултат понав-ља из године у годину и од њега зависи напредак и опстанак предузећа. Непословни и ванре-дни резултат, као и ревалоризациони резултат искључују се из ове анализе, јер су ти резулта-ти привремени и повремени.Да би се ова анализа сачинила, биланс успјеха који је сачињен по методи укупних трошкова са исказивањем промјене вриједности залиха учинака треба пребилансирати на биланс успје-ха сачињен по методи продатих учинака на следећи начин:

1. Пословни расходи,2. Набавна вриједност продате робе,3. Трошкови садржани у пословним расходима (1-2),4. Смањење вриједности залиха учинака,5. Повећање вриједности залиха учинака,6. Трошкови продатих учинака (3+4-5),7. Коефицијент трошкова продатих учинака (6/3).

Са коефицијентом трошкова продатих учинака множи се свака врста трошка у оквиру пос-ловних расхода (осим наравно набавне вриједности продате робе), што даје трошкове прода-тих учинака по природним врстама. Потом се трошкови продатих учинака агрегирају у двије групе:

варијабилни расходи, и фиксни и претежно фиксни пословни расходи.

Варијабилне расходе чине: набавна вриједност продате робе, трошкови материјала за израду, трошкови енергије и горива, производне услуге, и

- 1 -

Page 2: Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја

бруто зараде производних радника. Фиксне и претежно фиксне пословне расходе чине сви остали трошкови продатих учинака.У ову анализу се укључују и нето расходи финансирања који су равни разлици између рас-хода финансирања и прихода финансирања.Квантитативна анализа изгледа овако:РИЗИК ОСТВАРЕЊА ФИНАНСИЈСКОГ РЕЗУЛТАТА РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ, ДОЊА ТАЧКА РЕНТАБИЛНОСТИ И СТОПA ЕЛАСТИЧНОСТИ1. Пословни приходи (приходи од продаје)2. Варијабилни расходи3. Мaржа покрића (1-2)4. Пословни фиксни и претежно фиксни расходи5. Нето расходи финансирања6. Пословни добитак (3-4)7. Добитак редовне активности (6-5)8. Рацио пословног ризика (3/6)9. Рацио финансијског ризика (6/7)10. Рацио укупног ризика (89) или (3/7)11. Рацио марже покрића (3/1)12. Потребан пословни расход за остварење неутралног пословног резултата (4/11)13. Потребан пословни приход за остварење неутралног резултата редовне активности

(4+5)/1114. Проценат искоришћења пословног прихода за остварење неутралног пословног резултата

(12/1100)15. Стопа еластичности остварења неутралног пословног резултата ((1-12)/1)10016. Проценат искоришћења пословног прихода за остварење неутралног резултата редовне

активности (13/1100)17. Стопа еластичности остварења неутралног резултата редовне активности ((1-13)/1)100Када предузеће по природи своје дјелатности има високе фиксне пословне расходе (због ви-соке амортизације) имаће висок пословни ризик, а да би укупан ризик био у границама прих-ватљивог, такво предузеће треба да се више финансира из сопственог, а мање из позајмљеног капитала, због чега ће финансијски ризик бити нижи, што ће, упркос високом пословном ри-зику, укупан ризик свести на ниво прихватљивог.

1.3. Финансијска моћ

- 2 -

Page 3: Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја

Финансијска моћ се изражава: покривеношћу трошкова камата, покривеношћу фиксних задужења, и покривеношћу преференцијалне дивиденде.

Рацио покривености трошкова камата израчунава се овако:

Што је рацио покривености камата виши од један камате су утолико покривеније пословним добитком. Ако би рацио покривености камата био мањи од један, то значи да пословни доби-так не покрива трошкове камата.Рацио покривености фиксних задужења. Фиксна задужења обухватају:

трошкове закупа, и доспјелу главницу дугорочних обавеза.

, рацио покривености фиксних обавеза је:

Ако је овај рацио виши од један, фиксне обавезе, укључујући и камате, покривене су. Супро-тно, ако је рацио нижи од један фиксне обавезе су непокривене.Рацио покривености фиксне дивиденде. Дивиденда на преференцијалне акције је фиксна, њена висина не зависи од оствареног нето добитка, јер је она фиксирана приликом емисије и продаје преференцијалних акција. Овај рацио показује да ли је фиксна дивиденда покривена. Рацио покрића камате, трошкова закупа, доспјеле главнице дугорочних обавеза и фиксне ди-виденде израчунава се на сљедећи начин:

Ако је овај рацио виши од један покривени су трошкови камата, закупа, доспјела главница дугорочних обавеза и фиксна дивиденда и што је већи од један то је финансијска моћ већа, а ако је мањи од један вриједи обрнуто.1.4. РентабилностРентабилност је зарађивачка моћ, моћ приноса на уложену имовину, и израчунава се стопом рентабилности (приноса). У теорији и пракси ова стопа се зове и стопа пораста уложене имо-вине. Нпр., ако је стопа рентабилности уложене имовине 10%, ово значи да ће уложена имовина бити враћена кроз добитак за 10 година (100/10), због чега се и назива стопа пов-рата.Постоји више начина мјерења рентабилности, као што су:

рентабилност укупног капитала, рентабилност инвестираног капитала, рентабилност сопственог капитала, рентабилност основног капитала, нето добитак по акцији, и дивиденда по акцији.

Рентабилност укупног капитала. Рентабилност укупног капитала условљена је економич-ношћу и ефикасности коришћења имовине, што се може приказати овако:

- 3 -

Page 4: Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја

што су већи приходи, а мањи расходи (без трошкова камата), виши је пословни добитак и стопа пословног добитка,

што је мања укупна имовина, а већи приход, виши је коефицијент обрта, и што је виша стопа пословног добитка и што је виши коефицијент обрта виша је стопа

бруто приноса на укупан капитал, јер коефицијент обрта мултиплицира стопу пословног добитка.

Разликујемо стопу бруто приноса и стопу нето приноса на укупан капитал. Стопа бруто при-носа на укупан капитал рачуна се из односа збира бруто добитка и расхода камата, на једној и просјечне имовине на другој страни, тј.:

Стопа нето приноса на укупан капитал рачуна се из односа збира нето добитка и расхода ка-мата, на једној и просјечне имовине на другој страни, што изгледа овако:

На стопу нето приноса на укупан капитал битно утиче уштеда на порезу на добитак.Зарада по једној акцији. Зарада по једној акцији израчунава се тако што се нето добитак подијели просјечним бројем акција које су биле изван предузећа у току обрачунског периода.Дивиденда по једној акцији. Дивиденда по једној акцији израчунава се тако што се дио нето добитка намјењен дивиденди подијели са просјечним бројем акција изван предузећа. Стопа дивиденде израчунава се из односа дивиденде по једној акцији и номиналне вриједности једне акције.2. Анализа имовинског положајаИмовински положај предузећа чини актива, а анализа имовинског положаја обухвата:

анализу структуре активе, анализу оперативне имовине, анализу сталне имовине, и анализу обртне имовине.

2.1. Структура активеСтруктура активе, илустрована хипотетичким подацима, изгледа овако:

Ова структура показује из чега се укупна актива састоји. Кад се укупан губитак билансира на страни активе, аналитичар треба да упореди губитак ис-казан на страни активе са висином капитала у пасиви да би дошао до сазнања да ли је губи-так мањи или већи од капитала.2.2. Структура и ефикасност оперативне имовине

- 4 -

Page 5: Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја

Оперативну имовину чини стална и обртна имовина, а њена структура је следећа:

Структура оперативне имовине условљава: дјелатност предузећа. Нпр., индустријска предузећа имаће веће учешће сталне имовине

него трговачка предузећа, јер имају по природи дјелатности већа улагања у основна средства, и

ефикасност коришћења обртне имовине. Што предузеће ефикасније користи обртну имо-вину, обртна имовина имаће већи коефицијент обрта и за дати обим пословања обртна имовина биће у апсолутном износу мања. Обрнуто, уколико обртна имовина има низак коефицијент обрта, за дати обим пословања обртна имовина у апсолутном износу биће већа.

Ефикасност оперативне имовине мјери се коефицијентом обрта и бројем дана трајања обрта. Коефицијент обрта оперативне имовине израчунава се на следећи начин:

Број дана трајања обрта израчунава се на следећи начин:

Што је коефицијент обрта оперативне имовине виши, број дана трајања обрта је мањи, а ефи-касност већа и обрнуто.2.3. Структура и ефикасност сталне имовинеСтруктура сталне имовине. Структура сталне имовине се исказује на основу врста сталне имовине исказаних у билансу, што изгледа овако

Структура сталне имовине, заправо, показује из чега се стална имовина састоји.

- 5 -

Page 6: Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја

Истрошеност основних средстава. За сваку врсту основних средстава истрошеност (дотра-јалост) утврђује се на следећи начин:

Што је проценат истрошености виши, то је ближи крај корисног вијека основног средства, бржа ће бити његова замјена новим основним средством. При тумачењу процента истроше-ности основних средстава треба имати у виду метод обрачуна амортизације.Израчунати проценат истрошености није промјенљив код основног стада, зато што се код основног стада при обрачуну амортизације од набавне вриједности одбија количина (ликви-дациона) вриједност, а та вриједност код основног стада врло је висока, а основица за обра-чун амортизације је ниска.Ефикасност коришћења. Код предузећа која мјере капацитете, ефикасност коришћења ос-новних средстава мјери се степеном искоришћења капацитета.Ефикасност коришћења укупне сталне имовине мјери се коефицијентом обрта.Разумљиво, што је коефицијент обрта сталне имовине виши, ефикасност њеног коришћења је боља.2.4. Структура и ефикасност обртне имовине

Структура обртне имовине исказује учешће појединих врста обртне имовине у укупној об-ртној имовини, што изгледа овако:

Ефикасност обртне имовине. Ова ефикасност се мјери коефицијентом обрта односно бро-јем дана везивања: залиха, потраживања од купца и цијеле обртне имовине.а) Ефикасност залихаШто је коефицијент обрта залиха виши, број дана везивања залиха је мањи, а тиме и боља ефикасност њиховог коришћења. Обрнуто, ако је коефицијент обрта залиха низак, број дана везивања залиха је висок, а ефикасност њиховог коришћења је слаба.б) Ефикасност потраживања од купцаБрој дана везивања потраживања од купца исказује просјечан број дана од настанка до наплате потраживања од купца. Што је тај број дана мањи ефикасност је већа и обрнуто.в) Ефикасност обртне имовинеКоефицијент обрта обртне имовине израчунава се на сљедећи начин:

Број дана обрта обртне имовине израчунава се овако:

- 6 -

Page 7: Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја

Што је број дана трајања обрта обртне имовине мањи, ефикасност обртне имовине је боља и обрнуто.3. Анализа финансијског положајаОва анализа обухвата:

анализу структуре пасиве, анализу ликвидности, анализу финансијске стабилности, анализу задужености, и анализу солвентности.

3.1. Структура пасивеСтруктура пасиве приказује се овако:

Ова структура пасиве исказује стварно расположиви капитал и што је његово учешће у пасиви веће, предузеће се више финансира из сопственог капитала, што дјелује на смањење расхода камата. Дугорочна резервисања су бесплатан извор финансирања и што су она виша, мањи ће бити расходи камата. Висина расхода камата зависи од висине дугорочних обавеза и краткорочних финансијских обавеза и висине каматних стопа, што су ови извори виши и што су каматне стопе више, већи ће бити расходи камата и обрнуто.3.2. ЛиквидностЛиквидност је способност предузећа да плати обавезу у моменту њеног доспјећа. Постоји ви-ше начина мјерења ликвидности.Тренутна ликвидност. Рацио тренутне ликвидности израчунава се на следећи начин:

Ако је рацио тренутне ликвидности један или виши од један, предузеће је тренутно ликвид-но, може платити доспјеле обавезе за плаћање, а ако је мањи од један не може (тренутно не-ликвидно).Рацио убрзане ликвидности. Овај рацио израчунава се овако:

- 7 -

Page 8: Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја

О висини рација убрзане ликвидности постоје два опречна мишљења. Прво, ако је рацио убрзане ликвидности један или виши од један предузеће је ликвидно, а ако је нижи од један предузеће је неликвидно.Друго, будући да постоји ризик уновчавања краткорочних потраживања и краткорочних хар-тија од вриједности рацио убрзане ликвидности требало би да буде већи од један да би се могло тврдити да ће предузеће бити ликвидно.Рацио текуће ликвидности израчунава се помоћу следећег обрасца:

У стручној литератури сматра се да је предузеће ликвидно ако је рацио текуће ликвидности два или више од два. Међутим, ово мишљење, с наше тачке гледишта, није прихватљиво. Ако је рацио текуће ликвидности два, имплиците то значи да су сталне залихе половина обртне имовине, а у реалном животу сталне залихе могу да буду и веће и мање од половине обртне имовине. Ако су сталне залихе веће од половине обртне имовине, рацио текуће ликвидности од два сигурно не гарантује ликвидност предузећа.3.3. Финансијска стабилност Рацио финансијске стабилности утврђује се на следећи начин:

Рацио финансијске стабилности може да буде мањи од један, један и већи од један. Ако је рацио финансијске стабилности мањи од један дугорочна финансијска равнотежа помјерена је ка трајним и дугорочним изворима финансирања, разлика између трајног капитала и дугорочних обавеза, на једној, и дугорочно везане имовине увећане за губитак исказан на страни активе на другој страни, исказује износ трајног капитала и дугорочних обавеза употр-ебљеног за финансирање краткорочно везане имовине, чиме је са становишта дугорочног финансирања створена сигурност у одржавању ликвидности. Ова сигурност је утолико већа што је рацио финансијске стабилности ближе нули.Уколико је рацио финансијске стабилности један, постоји дугорочна финансијска равнотежа. У области дугорочног финансирања створени су услови за одржавање ликвидности, али не и сигурност.Ако је рацио финансијске стабилности виши од један, дугорочна финансијска равнотежа помјерена је ка дугорочно везаној имовини увећаној за губитак исказан у активи. У области дугорочног финансирања онемогућено је одржавање ликвидности утолико више што је ра-цио финансијске стабилности већи од један.

3.4. ЗадуженостЗадуженост се исказује власничком структуром пасиве при чему се из пасиве искључују транзиторне позиције пасиве ( дугорочна резервисања и пасивна временска разграничења ) и нераспоређени добитак. Нераспоређени добитак се искључује зато што није извјесно да ли ће он у цјелини или дјелимично бити акумулиран за капитал или ће у цјелини или дјелимично

- 8 -

Page 9: Analiza Prinosnog, Imovinskog i Finansijskog Polozaja

Анализа приносног, имовинског и финансијског положаја

бити исплаћен власницима капитала у виду дивиденди код акционарских друштава, односно у виду учешћа у нето добитку по основу удјела у капиталу код других друштава капитала, а можда ће дио бити исплаћен у виду премије или екстра премије менаџменту за остварени резултат у складу са стандардом, односно резултат бољи од стандарда.Уколико се укупан губитак билансира на страни активе при утврђивању задужености тај гу-битак треба одбити од капитала и капитал исказати у нето износу.Сагласно наведеном, власничка структура пасиве утврђује се овако:

3.5. СолвентностСолвентност значи способност предузећа да плати дугове, не о року доспјећа већ кад-тад, ма-кар из стечајне односно ликвидационе масе. Солвентност се мјери рацијом солвентности ко-ји се израчунава овако:

Рацио солвентности треба да буде знатно виши од један, да би се предузећу могао додијели-ти епитет да је солвентно. Разлог је у следећем: - при утврђивању рација солвентности узима се билансна (књиговодствена) вриједност пословне имовине, а ако дође до ликвидације, ликвидациона вриједност те имовине изразито је нижа. Ликвидациона вриједност имовине је равна утрживој вриједности имовине предузе-ћа које нестаје (стечај или ликвидација), а утржива вриједност имовине је знатно нижа од ње-не књиговодствене вриједности из следећих разлога: прво, нематеријална улагања и активна временска разграничења немају никакву утрживу

вриједност, и друго, реална имовина има мању утрживу од књиговодствене вриједности зато што купац

зна да продавац у стечају или ликвидацији мора да је прода и то у што краћем року како би трошкови ликвидације били нижи (а они су иначе пропорционални времену трајања ликвидације) и због тога је купац спреман да плати ниску цијену. Другим ријечима, овдје се не може постићи фер вриједност, јер продавац није независан, он је под притиском.

Ако предузеће падне у ликвидацију или стечај неизвјесно је колики ће трошкови ликвидације бити, а ти трошкови се плаћају из ликвидационе масе прије исплате обавезе.

- 9 -