Analiza raspodele emisije zagadjujućih komponenata iz ... · Brigsov logički dijagram za proračun visine podizanja oblaka dimnog gasa Atmosferska stabilnost izražena je preko

Analiza raspodele emisije zagadjujućih komponenata iz novog „vlažnog“ dimnjaka TE Kostolac B

Jovović, A.1, Stanojević, M.1, Radić, D.1, Obradović, M.1, Todorović, D.1, Jankes, G.1, Stojiljković, D.1, Jovanović, V.1, Manić, N.1, Rubow, L.2, Jackson, C.2, Ignatov, G.2,

Milovanović, Dj.3, Petrović, S.3, Pašajlić, P.4 1Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Beograd

2WorleyParsons, resources and energy, USA 3Energoprojekt, Entel, Beograd

4ROSS, Beograd Uvod U skladu sa planiranom izgradnjom postrojenja za vlažno odsumporavanje dimnih gasova (postrojenje za ODG) blokova B1 i B2 TE Kostolac B, JP EPS je ugovorilo izradu projektne dokumentacije rešenja odsumporavanja dimnih gasova na TE Kostolac B. Projektnu dokumentaciju sačinjavaju Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, Studija opravdanosti sa idejnim projektom i Procena uticaja projekta na životnu sredinu. Projektnu dokumentaciju uradio je Konzorcijum koga čine Mašinski fakultet, Beograd, Worley Parsons, USA, Rudarski fakultet, Beograd i Energoprojekt-Entel, Beograd. Na osnovu više mogućih rešenja postrojenja, generalnim projektom je usvojeno da se za buduće postrojenje predvidi vlažni krečnjački postupak, u okviru koga je predvidjena i izgradnja novog vlažnog dimnjaka. Na tom nivou projektovanja došlo se do početne vrednosti visine novog dimnjaka od 200 m, pa je u sledećoj fazi projektovanja izvršeno poređenje uticaja emisija: − pri radu TE Kostolac B sa postrojenjem za ODG, pri čemu se svi dimni gasovi ispuštaju i

kroz novi vlažni dimnjak usvojene visine 200m − pri radu TE Kostolac B bez postrojenja za ODG, pri čemu se svi dimni gasovi ispuštaju kroz

postojeći, 250 m visok dimnjak. Na osnovu toga, u radu su prikazani dobijeni rezultati disperzije dimnog gasa i raspodele prizemnih koncentracija SO2 i NOx. U sprovedenoj analizi blokovi B1 i B2 TE Kostolac B razmatrani su kao jedini izvori zagađenja. Analiza daje trenutne rezultate proračuna pri odredjenim pretpostavkama, usvojenim tokom modeliranja disperzije i zasnovanim na preliminarnim zaključcima donetim na osnovu raspoloživih podataka. Pristup modelovanju kvaliteta vazduha Sprovedena analiza bazira se na analizi uticaja različitih scenarija emisija štetnih materija iz blokova B1 i B2 TE Kostolac B na kvalitet vazduha u centralnoj Srbiji (slika 1).

Slika 1. Pogled na predmetnu oblast Izračunate su prizemne koncentracije SO2 i NOx na različitim udaljenostima od termoelektrane. Razmatrana oblast oko termoelektrane nalazi se u opsegu radijusa od 0 do 50 km, pri čemu se na udaljenosti od 0 km nalazi izvor emisija tj. dimnjak, dok je 50 km maksimalna udaljnost koja je u analizi razmatrana. U analizi je korišćen opšte poznati Gausov model disperzije sa Brigsovim modelom oblaka dimnog gasa, koji je šematski prikazan na slici 2.

( )( ) ( )

⎟⎟⎟

⎠

⎞

⎜⎜⎜

⎝

⎛+××

σ×σ×ω×π×= σ×

−−

σ×+

−σ×

−2z

2eff

2z

2eff

2y

2

2hz

2hz

2y

zyexpexpexp

2Qz,y,xC

gde su: Q – emisija zagađujuće materije iz izvora, g/s, ω – brzina vetra na visini izvora emisije, m/s, heff – efektivna visina dimnjaka, m, σy – koeficijenti bočne disperzije, m, σz – koeficijenti vertikalne disperzije, m.

Slika 2. Šematski prikaz Gausovog modela disperzije oblaka dimnog gasa Efektivna visina dimnjaka se izračunava na osnovu izraza: heff = hstack + Δh gde su: hstack – fizička visina dimnjaka, m Δh – visina do koje se podiže oblak dimnog gasa, m. Visina podizanja dimnog gasa može se izračunati korišćenjem logičkog dijagrama prikazanog na slici 3.

Slika 3. Brigsov logički dijagram za proračun visine podizanja oblaka dimnog gasa Atmosferska stabilnost izražena je preko Pasquill – Gifford sistema klasifikacije stabilnosti, koji identifikuje šest klasa stabilnosti, počevši od A (veoma nestabilna) do F (veoma stabilna). SCREEN3 model Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA) korišćen je za dodatna poređenja.

Emisioni podaci Za potrebe analize korišćeni su tehnički i bilansni podaci iz Idejnog projekta ODG (tabela 1). Emisija SO2 i radu TE bez i sa postrojenjem za ODG, izračunata je na osnovu materijalnog bilansa postrojenja Tabela 1. Emisija SO2 pri radu bez i sa instaliranim postrojenjem za ODG (ugalj lošijeg kvaliteta) Parametar Oznaka/Jedinica Bez ODG

stari dimnjak Sa ODG novi dimnjak

Visina dimnjaka H, m 250 200 Izlazni prečnik dimnjaka (isti za oba bloka) ds,m 9,8 9,9 Brzina dimnog gasa na izlazu iz dimnjaka vs,m/s 25,7 18,3 Temperatura dimnog gasa Ts,oC 170 66 Emisija iz izvora (ista za oba bloka) Q,g/s 6364 334

Postrojenje za odsumporanje dimnih gasova u načelu ne utiče na nivo emisija NOx. Snižavanje visine dimnjaka i izlazne temperature dimnog gasa utiče na povećanje prizemnih koncentracija NOx prilikom njihove disperzije. Nivo emisija iz izvora zagađenja određen je na osnovu rezultata merenja emisija na TE Kostolac B, sprovedenih u periodu 15–18. januar 2007. godina. Primenjujući konzervativni pristup u analizi, najviša izmerena vrednost emisija NOx od 624 kg/h po bloku usvojena je kao merodavna. Meteorološki podaci Klimatske karakteristike razmatranog područja imaju odlike umereno kontinentalne klime, uz izražen uticaj stepsko-kontinentalne klime susednog Banata. Relativna blizina Đerdapske klisure utiče na pojačano duvanje jugoistočnog vetra – košave. Podaci o klimatskim uslovima, prikazani na slikama 4-6, zasnovani su na višegodišnjim merenjima sprovedenim od strane RHMZ Srbije na meteorološkim stanicama Veliko Gradište (25 km istočno od termoelektrane), Kostolac (2 km jugo-zapadno od termoelektrane) i Ram (13 km severo-istočno od termoelektrane).

Meteorologic Station RAM - Yearly

0

1

2

3

4

5N

NNE

NE

ENE

E

ESE

SE

SSES

SSW

SW

WSW

W

WNW

NW

NNW

Wind Speed m/s

Meteorologic Station RAM - Yearly

02

46

810

12N

NNE

NE

ENE

E

ESE

SE

SSES

SSW

SW

WSW

W

WNW

NW

NNW

Wind Direction %

Slika 4. Brzine i pravci duvanja vetra u regionu TE Kostolac B

Average Temperature - Meteorologic Station RAM

19 18.2

11.211.26 12.1

17.2

22.5 22.1

63.3

-0.1-0.6

4.2

-5

0

5

10

15

20

25

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

Months

Tem

pera

ture

Average Mothly Temp °C Average Year Temp °C Slika 5. Prosečne godišnje temperature u Kostolačkom regionu

Average Stability Classes - Meteorologic Station RAM

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Spring Summer Aut umn Wint er Average Year ly

F

E

D

C

B

A

Slika 6. Prosečne zastupljenosti kategorija stabilnosti atmosfere u Kostolačkom regionu Rezultati disperzionih simulacija Prilikom odgovarajućih simulacija disperzija imisija SO2 i NOx, usvojene su i dodatne predpostavke: − Nije razmatrano obaranje oblaka dimnog gasa; tipični uslovi koji dovode do obaranja oblaka

dimnog gasa su velika brzina vetra (preko 9 m/s) i niska brzina dimnog gasa (npr. zajednički dimnjak, ali samo jedan blok u pogonu). Navedeni nepovoljni meteorološki uslovi nisu razmatrani. U okviru novog dimnjaka predviđena je zasebna dimna cev za svaki kotao/absorber ODG postrojenja. Postojeći dimnjak ima zajedničku dimnu cev za oba bloka.

− Usvojen je ravan teren razmatranog područja; već deo razmatrane oblasti odlikuje se ravnim terenom. Na udaljenosti od 15 km od izvora emisija ne postoji značajno uzvišenje iznad nivoa zemlje, dok se nakon 20-og km u istočnom pravcu pojavljuju brdoviti predeli, ali bez visokih vrhova. Potrebno je naglasiti da uzvišenje terena može dovesti do povišenih koncentracija štetnih materija, naročito u uslovima stabilne atmosfere (klase stabilnosti D, E i F). Maksimalne vrednosti koncentracija za tačke koje su 200 – 400 m iznad nivoa na kom se nalazi lokacija TE Kostolac B (za prethodno navedene klase stabilnosti atmosfere) mogu i više puta premašiti vrednosti dobijene na osnovu pretpostavke zastupljenosti ravnog terena.

− Usvojeno je da se izvor zagađenja nalazi u ruralnom području, s obzirom da se TE Kostolac B nalazi se u ruralnoj oblasti.

Prosečne zastupljenosti kategorija stabilnosti atmosfere u Kostolačkom regionu

Pros mesečna temp Pros godišnja temp

Proleće Leto Jesen Zima Prosečna godišnja

Na osnovu svih prikazanih parametara, na slikama 7-10 e prikazan model raspodele godišnjih koncentracija SO2 i NOx sa i bez postrojenja za ODG.

Slika 7. Raspodela srednjegodišnjih koncentracija SO2 pri radu elektrane sa instalisanim postrojenjem za ODG; prizemne koncentracije SO2 u μg/m3

Slika 8. Raspodela srednjegodišnjih koncentracija SO2 pri radu elektrane bez instalisanog postrojenja za ODG; prizemne koncentracije SO2 u μg/m3

Slika 9. Raspodela srednjegodišnjih koncentracija NOx pri radu elektrane sa instalisanim postrojenjem za ODG; prizemne koncentracije NOx u μg/m3

Slika 10. Raspodela srednjegodišnjih koncentracija NOx pri radu elektrane bez instalisanog postrojenja za ODG; prizemne koncentracije NOx u μg/m3 Raspodela srednječasovnih koncentracija po Gausovom modelu disperzije oblaka dimnog gasa Model Američke Agencije za zaštitu životne sredine SCREEN 3 korićen je za poređenje uticaja koji na kvalitet vazduha (srednje 1-časovne koncentracije) ima jedan izvor, ali u različitim uslovima rada, npr. rad termoelektrane sa postrojenjem za ODG i novim vlažnim dimnjakom i rad termoelektrane bez izgrađenog postrojenja za ODG i sa ispuštanjem dimnih gasova kroz postojeći dimnjak. Poređenje je rađeno za šest klasa stabilnosti atmosfere i dve spoljne temperature – srednju godišnju temperaturu od 11,26°C i najgori scenario sa temperaturom okoline od 30°C. Na slikama 11-18 dati su primeri rezultata izvršene uporedne analize za dve najčešće klase stabilnosti, dok se celokupni proračun nalazi u odgovarajućoj projektno-tehničkoj dokumentaciji.

SCREEN3 Simulations Ambient Temperature 11.26 °C

Stability Class "D"

0

1

2

3

45

6

7

8

9

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

Downwind Distance (Km)

SO2 C

once

ntra

tion

(μg/

m3 )

Wind speed 3 m/s Wind speed 5 m/s

Slika 11. Raspodela koncentracija SO2 za klasu stabilnosti “D“, temperaturu 11,26°C i rad TE sa postrojenjem za ODG

SCREEN3 Simulations Ambient Temperature 11,26 °C

Stability Class "D"

05

10

15

2025

30

3540

45

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50


SO2

Con

cent

ratio

n (μ

g/m

3 )


Slika 12. Raspodela koncentracija SO2 za klasu stabilnosti “D“, temperaturu 11,26°C i rad TE bez postrojenja za ODG

SCREEN 3 Simulacija Temperatura okoline 11.26 0C

Klasa stabilnosti “D“ SO

2 Kon

cent

raci

ja

SO2 K

once

ntra

cija


Klasa stabilnosti “D“

Brzina vetra Brzina vetra


Rastojanje u smeru strujanja vetra, km


SCREEN3 Simulations Ambient Temperature 30 °C

Stability Class "D"

0

2

4

6

8

10

12

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50


SO2 C

once

ntra

tion

(μg/

m3 )

Wind speed 1 m/s Wind speed 3 m/s Wind speed 5 m/s

Slika 13. Raspodela koncentracija SO2 za klasu stabilnosti “D“, temperaturu 30°C i rad TE sa postrojenjem za ODG


Stability Class "D"

05

101520253035404550

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50


SO

2 Co

ncen

tratio

n (μ

g/m

3 )


Slika 14. Raspodela koncentracija SO2 za klasu stabilnosti “D“, temperaturu 30°C i rad TE bez postrojenja za ODG

SCREEN 3 Simulacija Temperatura okoline 30 0C


SO2 K

once

ntra

cija

SO

2 Kon

cent

raci

ja

Brzina vetra Brzina vetra Brzina vetra







Stability Class "F"

0.00

0.05

0.10

0.15

0.20

0.25

0.30

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50


NO

x Co

ncen

trat

ion

(μg/

m3 )


Slika 15. Raspodela koncentracija NOx za klasu stabilnosti “F“, temperaturu 11,26°C i rad TE sa postrojenjem za ODG


Stability Class "F"

0.000

0.001

0.002

0.003

0.004

0.005

0.006

0.007

0.008

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50


NOx

Conc

entra

tion

(μg/

m3 )


Slika 16. Raspodela koncentracija NOx za klasu stabilnosti “F“, temperaturu 11,26°C i rad TE bez postrojenja za ODG


Klasa stabilnosti “F“



NO

x Kon

cent

raci

ja


NO

x Kon

cent

raci

ja





Stability Class "F"

0.00

0.05

0.10

0.15

0.20

0.25

0.30

0.35

0.40

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50


NOx

Conc

entra

tion

(μg/

m3 )


Slika 17. Raspodela koncentracija NOx za klasu stabilnosti “F“, temperaturu 30°C i rad TE sa postrojenjem za ODG


Stability Class "F"

0.000

0.001

0.002

0.003

0.004

0.005

0.006

0.007

0.008

0.009

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50


NO

x Co

ncen

tratio

n (μ

g/m

3 )


Slika 18. Raspodela koncentracija NOx za klasu stabilnosti “F“, temperaturu 30°C i rad TE bez postrojenja za ODG Prethodno prikazane raspodele predstavljaju uobičajene rezultate modelovane disperzije. Na primer, povećanje temperature okoline dovodi, kao što je i očekivano, do povećanja maksimalnih koncentracija štetnih materija u poređenju sa vrednostima na nižoj temperaturi. Prisustvo postrojenja za ODG dramatično snižava maksimalne vrednosti imisija SO2. Konkretno, u svim razmatranim simulacijama disperzije SO2, oblak dimnog gasa koji izlazi iz 200 m visokog dimnjaka





NO

x Kon

cent

raci

ja


NO

x Kon

cent

raci

ja




rezultuje nižim 1-časovnim koncentracijama i uticajem na kvalitet vazduha nego u slučaju dimnog gasa koji se ispušta kroz 250 m visok dimnjak. U simulacijama disperzije NOx, maksimalne koncentracije NOx bitno su više za slučaj ispuštanja dimnog gasa kroz 200 m visok dimnjak. Na svim slikama, koncentracija zagađujuće materije data je u zavisnosti od brzine vetra. Za sve klase stabilnosti, maksimalne koncentracije NOx javljaju se na istim udaljenostima od izvora emisija, kao i maksimalne koncentracije disperzije SO2. Simulacija rasprostiranja zagađujućih materija pri klasi stabilnosti atmosfere “A”, za ispuštanje dimnog gasa kroz novi, 200 m visok, vlažni dimnjak i pri radu TE sa postrojenjem za ODG, ukazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 1,2 - 1,8 km od izvora emisija (dimnjak), pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija u istoj klasi stabilnosti atmosfere, ali pri ispuštanju dimnog gasa kroz postojeći, 250 m visok dimnjak i pri odsustvu postrojenja za ODG, pokazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 1,6 - 2,3 km od izvora zagađenja (dimnjaka), pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija rasprostiranja zagađujućih materija pri klasi stabilnosti atmosfere “B”, za ispuštanje dimnog gasa kroz novi, 200 m visok, vlažni dimnjak i pri radu TE sa postrojenjem za ODG, ukazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 3,9-9,4 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija u istoj klasi stabilnosti atmosfere, ali pri ispuštanju dimnog gasa kroz postojeći, 250 m visok dimnjak i pri odsustvu postrojenja za ODG, pokazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 6,4 - 16,3 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija rasprostiranja zagađujućih materija pri klasi stabilnosti atmosfere “C”, za ispuštanje dimnog gasa kroz novi, 200 m visok, vlažni dimnjak i pri radu TE sa postrojenjem za ODG, ukazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 5,5 - 10,9 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija disperzije u istoj klasi stabilnosti atmosfere, ali pri ispuštanju dimnog gasa kroz postojeći, 250 m visok dimnjak i pri odsustvu postrojenja za ODG, pokazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 10,2 - 16 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija rasprostiranja zagađujućih materija pri klasi stabilnosti atmosfere “D”, za ispuštanje dimnog gasa kroz novi, 200 m visok, vlažni dimnjak i pri radu TE sa postrojenjem za ODG, ukazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 27 – 74 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija disperzije u istoj klasi stabilnosti atmosfere, ali pri ispuštanju dimnog gasa kroz postojeći, 250 m visok dimnjak i pri odsustvu postrojenja za ODG, pokazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 69 -74 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija rasprostiranja zagađujućih materija pri klasi stabilnosti atmosfere “E”, za ispuštanje dimnog gasa kroz novi, 200 m visok, vlažni dimnjak i pri radu TE sa postrojenjem za ODG, ukazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 50 - 69 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija u istoj klasi stabilnosti atmosfere, ali pri ispuštanju dimnog gasa kroz postojeći, 250 m visok dimnjak i pri odsustvu postrojenja za ODG, pokazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 74 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija rasprostiranja zagađujućih materija pri klasi stabilnosti atmosfere “F”, za ispuštanje dimnog gasa kroz novi, 200 m visok, vlažni dimnjak i pri radu TE sa postrojenjem za ODG, ukazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 74 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Simulacija u istoj klasi stabilnosti atmosfere, ali pri ispuštanju dimnog gasa kroz postojeći, 250 m visok dimnjak i pri odsustvu postrojenja za ODG,

pokazuje da se maksimalne prizemne koncentracije javljaju na udaljenostima od oko 74 km od izvora zagađenja, pri odgovarajućim brzinama vetra. Zaključci modelovanja disperzije dimnog gasa Rezultati dobijeni modelovanjem rasprostiranja zagađujućih materija iz TE Kostolac B pokazuju da predloženi novi, 200 m visok vlažni dimnjak, u potpunosti zadovoljava zahteve propisane zakonskom regulativom, kao i to da ODG postrojenje utiče na snižavanje prizemnih koncentracija SO2 u području oko izvora zagađenja. Sve prikazane simulacije rasprostiranja zagađujućih materija urađene su pomoću skrining metoda i uz korišćenje srednjih godišnjih meteoroloških podataka karakterističnih za region TE Kostolac B. Simulacije raspodele časovnih/dnevnih koncentracija zagađujućih materija moguće je izvršiti ukoliko se raspolaže detaljnijim meteorološkim podacima kao što su časovni/dnevni meteorološki izveštaji i podaci o specifičnom uzvišenju terena. Ovi podaci omogućili bi detaljnije poređenje sa odgovarajućim maksimalnim vrednostima propisanim zakonom. Iz tog razloga, omogućavanje sprovođenja ovih vrsta simulacija bio bi naredni korak u analizi. Na kraju, potrebno je napomenuti da su ovom analizom razmatrane samo emisije iz blokova B1 i B2 TE Kostolac B, dok emisije iz blokova TE Kostolac A i ostalih industrijskih izvora i domaćinstava prisutnih u razmatranoj oblasti, koji dodatno doprinose povećanju nivoa zagađenja životne sredine, nisu uzete u obzir. Literatura 1. Prethodna studiju opravdanosti sa generalnim projektom odsumporavanja dimnih gasova TE

Kostolac B, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Beograd, WorleyParsons, resources and energy, USA, Energoprojekt, Entel, Beograd, 2007.

2. Studija opravdanosti sa idejnim projektom odsumporavanja dimnih gasova TE Kostolac B, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Beograd, WorleyParsons, resources and energy, USA, Energoprojekt, Entel, Beograd, 2008.

3. Studija o proceni uticaja na životnu sredinu uvođenja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, Beograd, WorleyParsons, resources and energy, USA, Energoprojekt, Entel, Beograd, 2008.

4. http://www.epa.gov/ 5. http://whqlibdoc.who.int/hq/2006/WHO_SDE_PHE_OEH_06.02_eng.pdf, “WHO Air quality

guidelines fir particulate matter Ozone, Nitrogen dioxide and Sulfur dioxide”, 2005 6. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:31999L0030:EN:HTML,

Council Directive 1999/30/EC of 22 April 1999 relating to limit values for sulfur dioxide, nitrogen dioxide and oxides of nitrogen, particulate matter and lead in ambient air

7. http://www.sepa.sr.gov.yu/download/Environment_in_Serbia_Full.pdf - Environment in Serbia and indicator-based review

8. User's guide for industrial source complex (ISC3) dispersion model – volume 1 – User instructions, 1995

9. User's guide for industrial source complex (ISC3) dispersion model – volume 2 – Dispersion of model algorithms, 1999

10. Pravci optimalnog smanjenja emisija sumpornih oksida iz termoelektrana EPS-a, STUDIJA, JP EPS, 2006.

11. Beychok, M., Fundamentals of Stack Gas Dispersion, 1984. 12. Briggs, G.A., Plume rise and buoyancy effects, Atmospheric Science and Power Production,

1984

13. Robins, A, Apsley, D., Plume rise model specification, 2005

Documents

Analiza raspodele emisije zagadjujućih komponenata iz ... · Brigsov logički dijagram za proračun visine podizanja oblaka dimnog gasa Atmosferska stabilnost izražena je preko