analizator-uputstvo

502 UPUTSTVO 04 04 27.DOC 1 T501 0301.00 (LCS)

ATAL s.r.o. UPUTSTVO ZA UPOTREBU T 502 0301

Informacije i prodaja:

ELEKON EXIMPORT d.o.o., 11 232 Ripanj, Srednji Prnjavor 20 Tel: 86-51-407; e-mail: [email protected]

ANALIZATOR IZDUVNIH GASOVA AT 502

1 / 2004

502 UPUTSTVO 04 04 27.DOC 2

SADRAJ

Deo I - Osnovno uputstvo AT 502.......................................................................................... 4 1. UVOD .......................................................................................................................... 4 2. SIGURNOSNE NAPOMENE....................................................................................... 4 3. OPIS UREAJA........................................................................................................... 5 4. KONSTRUKCIJA ANALIZATORA............................................................................. 6 5. PRINCIP MERENJA.................................................................................................... 8 6. MERNI POSTUPCI..................................................................................................... 8 7. PORUKE (IZVETAJI) ANALIZATORA.................................................................. 15 8. ODRAVANJE .......................................................................................................... 16 9. TEHNIKE KARAKTERISTIKE .............................................................................. 18

Deo II - Kolica sa rukom - AT 190 2001 .............................................................................. 23

Deo III - Motortester modul - AT 127 3001......................................................................... 24 1. UVOD ........................................................................................................................ 24 2. OPIS UREAJA......................................................................................................... 24 3. TEHNIKI PODACI .................................................................................................. 25 4. POVEZIVANJE MODULA........................................................................................ 26 5. POSTUPCI MERENJA............................................................................................... 26 6. IZVETAJI (PORUKE) ANALIZATORA.................................................................. 31 7. OSNOVNI KOMPLET MOTORTESTER MODULA AT 127 ................................... 31 8. DODATNA OPREMA................................................................................................ 32 9. ODRAVANJE, KALIBRACIJA................................................................................ 32 10. SMETAJ MODULA ............................................................................................. 32

Deo IV - Modul za ispitivanje zadimljenosti (opacimetar) - AT 601L................................ 33 1. UVOD ........................................................................................................................ 33 2. SIGURNOSNE PREPORUKE.................................................................................... 33 3. OPIS OPACIMETRA ................................................................................................. 34 4. TEHNIKE KARAKTERISTIKE .............................................................................. 36 5. KONSTRUKCIJA UREAJA .................................................................................... 37 6. PRINCIP MERENJA.................................................................................................. 38 7. POSTUPAK MERENJA............................................................................................. 39 8. POETNO PODEAVANJE...................................................................................... 49 9. KALIBRACIJA I PROVERA LINEARNOSTI ........................................................... 51 10. OSNOVNA OPREMA modulA At 601L................................................................. 52 11. DODATNA OPREMA I REZERVNI DELOVI ...................................................... 52

Deo V - Stroboskop - AT 101 3001....................................................................................... 55

Deo VI - Poket - AT 150 3001............................................................................................... 56 1. OPTE........................................................................................................................ 56 2. OSNOVNE FUNKCIJE .............................................................................................. 56 3. SPECIJALNE FUNKCIJE .......................................................................................... 57

Deo VII - Daljinski upravlja - AT 155 4001 ....................................................................... 59

Deo VIII - Adapter za gornju mrtvu taku - AT 101 3003.................................................. 60 1. OPIS ADAPTERA...................................................................................................... 60 2. MERENJE .................................................................................................................. 60 3. TEHNIKI PODACI .................................................................................................. 61

Deo IX - Strujni izvor za induktivni dava - AT 112 3004.................................................. 62 1. OPIS STRUJNOG IZVORA....................................................................................... 62 2. POVEZIVANJE I MERENJE ..................................................................................... 62

Sadraj


3. TEHNIKI PODACI .................................................................................................. 62

Deo X - Komunikacija AT 502/AT 601L sa PC raunarom................................................ 65 1. UVOD ........................................................................................................................ 65 2. KOMANDE ................................................................................................................ 65 3. KOMUNIKACIONI PROTOKOL .............................................................................. 65

Deo XI - Zakljuak ............................................................................................................... 69

502 UPUTSTVO 04 04 27.DOC 4

Deo I - Osnovno uputstvo AT 502

1. UVOD

Tehniki nivo analizatora izduvnih gasova znaajno je povean naroito u oblasti ureaja za razvoj, odravanje i dijagnostiku benzinskih motora. Razlozi za kupovinu ovih ureaja u poetku su bili ekonomskog karaktera. Merne ureaje, koji analiziraju i prikazuju sastav izduvnih gasova, moemo da nazivamo analizatorima. Merne metode bile su bazirane posebno na merenju toplinske provodnosti izduvnih gasova, a ureaji kalibrisani uglavnom prema lambda konstanti (koeficijent vika vazduha). Postepeno su se javljali i zahtevi za merenje specifinih komponenti u izduvnim gasovima. Na poetku, teite je bilo na merenju CO (neto preko 2 % vol. CO), i u sluaju nieg sadraja HC, gde postoji relativno velika korelacija izmeu CO koncentracije i toplinske provodnosti ili reakcione topline izduvnih gasova, ovi merni ureaji bili su kalibrisani u [% vol. CO]. Njihova velika prednost bila je niska cena. Pouzdanost merenja ovih ureaja bila je veoma problematina, i nisu primenjivi za nie koncentracije CO, gde se poveava koncentracija HC. Pronaene su nove merne metode kojima se ne meri samo CO, ve i HC, CO2, O2, a mogue i NOx. Kao objektivne merne metode, dovoljno selektivne na pojedine komponente izduvnih gas-ova, pokazale su se optike metode bazirane na apsorpciji infracrvenog zraenja i metode koje koriste specijalne selektivne elektrohemijske elemente. Kako se razvijala svest o dejstvu izduvnih gasova motora sa unutranjim sagorevanjem, tako su se razvijali i zahtevi trita za kontrolu zagaenja koje ovi motori uzrokuju. Glavni razlog za kupovinu ovih ureaja je, radi toga, pomeren na podruje kontrole i speci-finih podeavanja motora sa aspekta emisije izduvnih gasova. U svetlu ove injenice, rezultati kon-trole viekanalnim analizatorima osnova su dijagnostike motora sa unutranjim sagorevanjem. Provere izduvnih gasova su, ili bi naravno trebale biti, uvedene prvenstveno u svim evrop-skim zemljama. Budui da je u pitanju zvanina (propisana) kontrola, merni ureaji trebaju da odgovaraju propisima, koji nisu, naalost unifikovani. Ovo se odnosi posebno na osnovna pitanja tanosti merenja. U Evropi, veina propisa za analizatore izduvnih gasova definisani su meunarod-nim OIML R 99 standardom za klasu ureaja 0. U ekoj Republici (gde se nalazi kompanija ATAL), primenjuje se poseban standard za ureaje za kontrolu izduvnih gasova, koji ima svoje iz-vorite u gore spomenutom standardu. Nakon uvida pravca u kojem se kree kontrola izduvnih gasova, kompanija ATAL elela je da Vam ponudi novi proizvod, koji nee biti razvijen samo za sadanje zahteve, ve i za zahteve koji se mogu predvideti u budunosti. Taj novi proizvod je etverokanalni analizator AT 502, koji zadovoljava meunarodne specifikacije OIML R 99 (klasa 0) i koji je, zbog svojih karakteristika, deo veeg dijagnostikog sistema kompanije ATAL, namenjen i za savremene motore, opremljene elektronskom kontrolom i regulacionim sistemima, kako za benzinske, tako i za dizel motore. 2. SIGURNOSNE NAPOMENE

a) Ureaj ispunjava zahteve u skladu sa EN 61010-1. b) Ureaj mora uvek biti povezan na napon mree preko propisanog prikljunog kabla Euro. c) Nije doputeno otvaranje ureaja usled opasnosti od strujnog udara. d) Ureaj ne sme da radi na visini manjoj od 0,5 m iznad poda prostorije. e) Za stanice za kontrolu izduvnih gasova i za servise, primenjuju se odgovarajui propisi. U

tom smislu, za osoblje koje radi sa analizatorom izduvnih gasova mora biti organizovana odgovarajua obuka. Sa stanovita merenja provedenim na vozilima, treba da se primenjuju propisi za servisne aktivnosti sa upaljenim motorom. Usled toga, moraju se potivati sigur-nosne napomene proizvoaa vozila i motora, koje se odnose na ispitivanje pri upaljenom



motoru. Mora biti osigurano odvoenje izduvnih gasova sa vozila i sa izlaznih prikljuaka analizatora!

3. OPIS UREAJA

Osnovni ureaj je etverokanalni analizator izduvnih gasova, namenjen za merenje i po-deavanje benzinskih motora, i za proveru izduvnih gasova na ovim motorima u skladu sa nacional-nim propisima (standardima). On omoguuje merenje koncentracija HC, CO, CO2, O2, i proraun COcor i koeficijenta vika vazduha iz tih konstanti. Nadalje, ureaj meri broj obrtaja motora, ugao pretpaljenja, ugao zatvaranja kao i temperaturu ulja. Mereni podaci mogu biti tampani ili kao po-jedinani rezultati ili kao kompletan protokol merenja izduvnih gasova. Nezavisno od ovih osnovnih funkcija, ureaj slui i za merenje parametara lambda sonde, ukljuujui grafiku interpretaciju i kompletan test kontrolne petlje za sastav smee na vozilu. Iz irokog izbora opreme izvajamo pre svega: a) dodatni modul MOTORTESTER AT 127, koji proiruje mogunosti ureaja na druge

funkcije, kao to je merenje probojnog napona, vreme trajanja varnice, merenja napona i otpora, pobude bobine itd.

b) MODUL ZA MERENJE ZADIMLJENOSTI AT 601L, koji zajedno sa sondom slui za podeavanje i kontrolu izduvnih gasova dizel motora.

Ureaj omoguuje komunikaciju preko serijske linije RS-232C (npr. za daljnju obradu i uvanje podataka preko raunara). Za ovu funkciju mora biti instaliran specialni program u ureaj za prijem podataka (PC raunar). Na ovaj nain mogu se preuzeti merene vrednosti, a moe se i pro-duiti ili skratiti protokol za kontrolu izduvnih gasova. Detaljnije informacije o nainu preuzimanja podataka preko RS-232C linije, moete dobiti od prodajnog i servisnog odeljenja kompanije ATAL s.r.o. Tbor, eka Republika. Mehanika konstrukcija opisana je u Deo I - 4.1. 3.1 PREDNJA PLOA

Sl. 1 izgled prednje ploe analizatora AT 502

Na prednjoj ploi analizatora smetene su sve komande i pokazni elementi osim glavnog prekidaa. Prednja ploa prikazana je na Sl. 1. Analizator je opremljen sa sedam crvenih LED dis-pleja, svaki sa etiri znaka visine 25 mm i dva indikatora za prikazivanje merne veliine. Na desnoj strani su membranski tasteri za upravljanje analizatorom. tampa je smeten ispod displeja D7.



3.2 ZADNJA PLOA

Na zadnjoj ploi (vidi Sl. 2) smetena je samo jedna komanda glavni prekida. Osim njega, tu su svi povezni konektori. Konektor K1 slui za napajanje. Konektori K2 do K9 su predvieni za povezivanje stroboskopa, induktivnih kleta, kabla za primar bobine, termometra, kabl za lambda test, poseban ureaj prema standardu ISO 9141-2, poket terminal i raunar preko linije RS-232C, vidi Sl.3. U sluaju da se koriste moduli za proirenje, namena konektora moe biti razliita, i povezivanje mora biti provedeno u skladu sa odgovarajuim uputstvima. Konektor K10 slui za napajanje sonde AT 601L. Nadalje, na zadnjoj ploi su izlazi i ulazi pneumatskog sistema analizatora. Ulaz P1 je predvien za prikljuak sonde, a P2 za ulazak nultog gasa. Filter sa aktivnim ugljem F4 moe se uvrstiti na ulaz P2 radi smanjenja HC iz okolnog vazduha. Izlaz P5 slui za izlaz kondenzata i nekoritenog gasa. P3 slui za izlaz gasa, koji prolazi kroz merni lanac. Izlaze P3 i P5 preporuljivo je preko creva povezati na odvod izduvnih gasova izvan prostorije u kojoj se vri merenje, svaki od njih posebno.

Sl. 2 izgled zadnje ploe analizatora AT 502

4. KONSTRUKCIJA ANALIZATORA

4.1 MEHANIKI DEO

Analizator je robusne konstrukcije, asija je izraena od elika sa povrinskom zatitom od cinka. Poklopac analizatora izraen je od durala, plastificiranog radi povrinske zatite. Prednja ploa izraena je sa membranskom tastaturom, koja je otporna na prainu i naftne derivate. Zadnja ploa je prekrivena akrilatnim dvokomponentnim slojem. Sonda je napravljena od savitljive cevi od nerajueg elika. 4.2 ELEKTRONSKI DEO

Unutranji elektronski sistem, sva kleta, konektori i davai dostupni spolja, galvanski su odvojeni od mree 220V, i napon na njima ne prelazi prag sigurnosti. Elektronski deo je modularan i izraen od 5 ploa, elektronskog sistema za optiko merenje, izvora napajanja sa klima ureajem i ugraenog tampaa. Pet navedenih ploa su: procesorska, displejska, ploa konvertora, ploa konektora i ploa tastera.



Sl.3 ema povezivanja AT 502 oprema za benzinske motore

4.3 PNEUMATSKI DEO

Osnovu ine pumpa sa dvostrukom membranom i pogonom. Pumpa P1 transportuje mereni gas prema optikim davaima i davau kiseonika, a pumpa P2 stalno ispumpava kondenzat sa grubog filtera F1. Elektromagnetni ventil namenjen je za postavljanje nule mernog analizatora preklapanjem usisnog dela na ulaz za nulti gas (okolni vazduh). Spoljanjim filterom sa aktivnim ugljem F4 sman-juje se koncentracija HC iz okolnog vazduha. Mereni uzorak dvostruko se filtrira pre ulaska u analizator. Prvo filtriranje je u grubom fil-teru F1, iji je umetak sito od sinterovane bronze. Druga filtracija je u finom filteru F2, koji ima zamenjivi papirni umetak. Unutar analizatora nalaze se sigurnosni filteri F3 i F5 koji tite precizne mehanizme ventila, optiku mernih davaa i dava kiseonika u sluaju neispravne montae vanjskih filtera ili u sluaju njihove neispravnosti. Analizator je, dodatno, opremljen kalibracionim ulazom CAL, koji je prilagoen za prikljuenje kalibracionog gasa. U usisnoj sekciji pumpe je vakuumski prekida namenjen za indikaciju smanjenog protoka kroz sondu i za test zaptivenosti.



Sl.4 - ema pneumatskog dela

(1-ulaz izduvnih gasova, 2-vazduh, 3-smanjenje pritiska, 4-prikljuak za oticanje kondenzata, 5-izlaz izduvnih gasova, 6-ventil za proveru, 7-optiki davai, 8-dava kiseonika, 9-vakuumski prekida, 10-ventil, F1-grubi filter, F2-fini filter, F3+ F5+F6-sigurnosni filtri, F4-filter sa aktivnim ugljem, CAL-kalibracioni

ulaz, P2-pumpa za kondenzat, P1-glavna pumpa) 5. PRINCIP MERENJA

Princip merenja CO, HC, CO2, O2 odgovara zahtevima OIML R 99. U sluaju CO, HC, CO2 to je nedisperzivno slabljenje svetla u infra-crvenom podruju (NDIR). Koncentracija tri navedene komponente meri se u posebnim mernim komorama. Signali dobiveni sa selektivnih detektora uporeuju se sa referentnim signalom. Rezultatati merenja se koriguju prema temperaturi i barometarskom pritisku. Isto vredi i za merenje zapreminske koncentracije O2, koje je realizovano elektrohemijskim elementom. Za poveanje stabilnosti merenja, ovaj dava je smeten u termostat sa temperaturom od 35 C. Vek trajanja davaa je ogranien, i zavisi od vremena i koncentracije, posebno koncentracija HC i Pb (iz deterdenata olovnog benzina), kojima je izloen. Praktino, vek trajanja treba biti minimalno pola godine. Kraj veka trajanja davaa signalizovan je od strane analizatora u obliku izvetaja o greci (vidi Deo I - 7). 6. MERNI POSTUPCI

Analizator radi u dva osnovna moda: kao analizator gasova (prikazuje koncentracije komponenti izduvnih gasova), i kao merni instrument za parametre motora (broj obrtaja, ugao pretpaljenja i ugao zatvaranja). U vremenu kada ne meri, analizator moe biti postavljen u stanje ekanja. Nakon to je analizator ukljuen preko glavnog prekidaa, provodi se test displeja (postepenim prikazom svih cifara na svim displejima), a nakon toga zahteva se ispitivanje zaptivenosti pneumatskog dela (vidi Deo I - 6.1). Tada sledi faza zagrevanja, neophodna za stabilizaciju temperature mernog sistema, tokom koje se prikazuje vreme (D1 i D4), datum (D2 i D5) i vreme od ukljuenja analizatora (D7). Nakon zagrevanja, analizator automatski prelazi u mod merenja koncentracije gasova, i nadalje njegove aktivnosti kontrolie rukovaoc.



U daljem tekstu primenjuje se sledea konvencija: pritiskanje kombinacije tastera tipa taster 1 + taster 2 znai da prvi taster mora biti pritisnut i zadran u tom poloaju, i tada pritisnuti drugi taster. 6.1 TEST ZAPTIVENOSTI

Na displeju D7, trepe oznaka LFC. Koristei zaptivnu kapu, koja je deo opreme, zatvoriti

ulaz sonde i pritisnuti taster . Analizator automatski stvara potpritisak u sistemu sonde, i posmatra smanjenje pritiska koje nastaje usled moguih nezaptivenosti. U sluaju pozitivnog rezultata testa, prelazi u fazu zagrevanja. U toj fazi, treba skinuti zaptivnu kapu sa sonde. U sluaju negativnog rezultata testa, na displeju D7 pojavljuje se izvetaj Err7 i analizator ne moe nastaviti dalje. Nakon uklanjanja nezaptivenosti, test zaptivenosti moe biti ponovljen pritiskom na taster

. Test zaptivenosti moe biti uraen u bilo koje vreme u modu merenja koncentracije gasova

nakon pritiska na tastere + . Procedura testa je ista kao nakon ukljuenja analizatora, samo to se, u sluaju pozitivnog rezultata, izvetaj Good pojavljuje na displeju D7. U toj fazi, zap-

tivna kapa mora biti uklonjena i mora biti pritisnut taster . 6.2 MERENJE KONCENTRACIJA GASOVA

U osnovnom modu, displeji prikazuju sledee: D1 - koncentracija CO D2 i D3 - koncentracija CO2 i HC sa indikacijom na indikatorima L12 i L10 D4 i D5 - proraunata vrednost COcor i koncentracija O2 sa indikacijom na indikatorima L1

i L3 D6 - proraunata vrednost koeficijenta vika vazduha. D7 - izmereni broj obrtaja i temperatura motornog ulja (vidi Deo I - 6.4). Pojedinane merene veliine pokazane su indikatorima L7 i L8 , i rukovaoc ih

moe odabrati koritenjem tastera .

Koritenjem tastera + , moe se odabrati optimalni mod merenja broja obr-taja motora u skladu sa tipom motora. Ovi modovi su pokazani na indikatoru L9.

etverotaktni motor - L9 ne svetli dvotaktni motor - L9 - svetli etverotaktni motor sa dvovarninom bobinom - L9 - trepe

Tokom rada, analizator automatski vri podeavanje nulte vrednosti u vremenskim inter-valima 15 do 30 minuta, tako da se odrava preciznost i izbegava pomeranje nulte vrednosti. Po-deavanje nulte vrednosti prikazano je izvetajem Clr na displeju D7. Ovo podeavanje moe se

provesti uvek u mernom modu dranjem tastera pritisnutog 5 sekundi. Za osnovnu orjentaciju, dijagram zavisnosti koncentracija pojedinanih komponenti iz-duvnih gasova prikazan je na Sl.5, u zavisnosti od odnosa vazduha i goriva, izraenog koeficijentom vika vazduha . Ovaj dijagram prikazuje model emisije izduvnih gasova motora bez katalizatora.



Povezivanjem odgovarajueg kabla za lambda test i pritiskom na taster , lambda upravljako kolo je izmeteno iz vozila (vidi Deo I - 6.6).

Taster se koristi za snimanje pojedinanih rezultata, to je pokazano kratkim iz-

vetajem -SA- (save snimanje, memorisanje) na displeju D7. Taster slui za tampanje pojedinanog merenja.

Taster se koristi za prebacivanje u mod ekanja, i u tom vremenu pumpa je iskljuena. Dranjem ovog tastera pritisnutog 5 sekundi, analizator ukljuuje podeavanje nulte vrednosti. Analizator moe prei automatski u mod ekanja i ako za odreeni period nije provedeno merenje (ovaj period se podeava u poetnom podeavanju analizatora, vidi Deo I - 6.7). U sluaju prelaska u mod ekanja, analizator uvek provodi podeavanje nulte vrednosti.

Sl.5 - dijagram zavisnosti koncentracija pojedinanih komponenti izduvnih gasova

(+ bogata smea, - siromana smea) 6.3 MERENJE UGLA PRETPALJENJA I UGLA ZATVARANJA

Drugi osnovni mod analizatora slui za kontrolu ili podeavanje osnovnih parametara pal-jenja nakon to su povezani odgovarajui kablovi. U ovaj mod moe se prei pritiskom na taster

u modu merenja koncentracija, ili se njime moe napustiti ovaj mod. U momentu zavretka ovog moda, prelazi se u mod za odstranjivanje preostalih HC, vidi Deo I - 6.5. Parametri koji se prikazuju su: ugao zatvaranja, ugao pretpaljenja i broj obrtaja motora, a prikazuju se na displejima D4, D5 i D7. Ovaj mod prikazan je indikatorima L2, L4 i L7. Ugao pretpaljenja meri se koritenjem stroboskopa pri emu se potenciometar koristi za kanjenje paljenja lampe, dok se ne poklope odgovarajue oznake za gornju mrtvu taku na zamajcu ili remenici sa oznakom na bloku motora.

Taster se koristi za snimanje pojedinanih rezultata (isto kao i taster na

stroboskopu), to je i pokazano kratkim izvetajem -SA- na displeju D7. Taster slui za tampanje pojedinanih rezultata.



6.4 MERENJE TEMPERATURE ULJA

Merenje se provodi koritenjem odgovarajueg termometra. Nakon uklanjanja ipke za merenje nivoa ulja, gumeni graninik se postavlja (uporeenjem sa ipkom) tako da se termometar uroni u ulje oko 20 mm (max. 30 mm). 6.5 PROTOKOL MERENJA IZDUVNIH GASOVA

a) Merenje ugla zatvaranja i pretpaljenja treba biti obavljeno u praznom hodu*), i treba biti

memorisano pritiskom na taster (na tastaturi analizatora ili na daljinskom upravljau), ili koritenjem tastera na stroboskopu. Memorisanje je pokazano izvetajem -SA- na displeju D7.

b) Isto se ponavlja na poveanom broju obrtaja**), u skladu sa odgovarajuim standardom (oko 3000 min-1).

c) Merenje izduvnih gasova treba biti provedeno na praznom hodu*) i treba biti memorisano

koritenjem tastera . d) Isto se ponavlja na poveanom broju obrtaja**) u skladu sa odgovarajuim standardom (oko

3000 min-1). e) Ukoliko imate poket AT 150, treba upisati podatke o vozilu i vlasniku. Napomena. : *) broj obrtaja treba biti nii od 1500 min-1 **) broj obrtaja treba biti vii od 1500 min-1, i provodi se pri propisanoj temperaturi

ulja.

tampanje rezultata pojedinanih merenja provodi se pritiskom na taster . tampanje

celog protokola vri se pritiskom na tastere + (njihovo snimanje u memoriju analiza-tora se provodi istovremeno i za moguu buduu obradu podataka u raunaru). Ponovljenim pritiskom tampa se kopija protokola. Protokol merenja moe se odtampati i nakon to su podaci podeeni sa poketa promenjeni. Protokol merenja moe sadrati samo merene vrednosti, ili propisane i merene vrednosti istovremeno (to omoguuje poket AT 150 - vidi tab. 2). Snimanje protokola merenja u memoriju analizatora za moguu dalju raunarsku obradu

podataka (bez tampanja protokola merenja) provodi se pritiskom na tastere + . Snimanje u memoriju je pokazano izvetajem SA-d na displeju D7. Do 20 protokola moe biti snimljeno u memoriju analizatora. Kad je merenje na vozilu zavreno, analizator prelazi automatski na test preostalih HC. Pri tome, sonda mora biti smetena izvan dosega izduvnih gasova. Sonda ne sme biti ostavljena na podu ili u prljavo mesto, da ne bi usisala okolnu prainu i prljavtinu. Test preostalih HC se provodi i nakon prelaska na merenje pretpaljenja i ugla zatvaranja iz moda merenja izduvnih gasova. Ako je HC koncentracija nia od 20 ppm vol., analizator prelazi neposredno na sledeu aktivnost. Inae, poruka HC je prikazana na displeju D7, a koncentracija HC na displeju D3. Test je zavren kad se koncentracija HC smanji na vrednost ispod 20 ppm vol.



Trajanje testa zavisi od zagaenja grubog i finog filtera, vidi Deo I - 8.1 i Deo I - 8.2. Pove-ana koncentracija HC na radnom mestu (npr. otvorena burad sa benzinom, razreivaem i sl.) mogu blokirati daljnja merenja. 6.6 LAMBDA TEST

Test se sastoji od dva dela. U prvom delu, omoguena je analiza lambda sonde i regulacione petlje bez uticaja na ovu regulacionu petlju samo merenjem i posmatranjem napona na lambda sondi. U drugom delu, analizator utie na regulacionu petlju i posmatra i promenu u sastavu izduvnih gas-ova i stanje lambda sonde u pojedinim modovima. Uslov za provoenje lambda testa je povezivanje odgovarajueg lambda test kabla AT 106 X (u zavisnosti od tipa motora) izmeu lambda sonde i upravljakog ureaja motora (vidi Sl.6). U drugom delu lambda testa, sonda za uzimanje izduvnih gasova treba biti umetnuta u auspuh.

Sl.6 - povezivanje lambda test kabla

(1 konektor lambda sonde, 2 specifini adapter, u zavisnosti od proizvoaa vozila)

Nakon kratkog pritiska na taster TEST u modu analize gasova, analizator meri najveu i najmanju vrednost napona na lambda sondi. Ove vrednosti su prikazane na displeju D6 i pokazane indikatorom L5. Najvea i najmanja vrednost su periodiki prikazivane i razlikuju se horizontalnom oznakom na prvoj cifri displeja D6. Ako sistem radi korektno, najmanji napon na lambda sondi treba biti ispod 300 mV, a na-jvei iznad 600 mV. Analizator u tom modu meri i srednju frekvenciju lambda regulacione petlje, koja je prikazana na D4 displeju. Frekvencija petlje obino se kree od 0,3 do 3 Hz. Rezultati mer-enja i ponaanje motora u pogledu sastava izduvnih gasova, ukljuujui i stanje lambda sonde

(Umax., Umin., frekvencija), bie odtampani nakon pritiska na taster . Kombinacijom

tastera + , provodi se procedura tampanja napona na lambda sondi. Prvo analizator prelazi na merenje u periodu od 10 sekundi (za do vreme prikazan je izvetaj Prn (printing tam-panje) na D7, a na D4 i D6 su frekvencija i napon, ostali displeji su prazni), a potom se rezultati

tampaju u obliku grafikona. Pritiskom na taster TEST , analizator ponovo prikazuje proraunatu

lambda vrednost na displeju D6, to znai da je analizator u osnovnom modu merenja koncentracije gasova.

Dranjem tastera TEST pritisnutog za period oko 5 sekundi tokom prvog dela merenja, analizator izvrava test regulacione petlje, to je pokazano na displeju D7 izvetajem -LA- (lambda test), a na displeju D6 izvetajem run tokom u trajanju 1 sekunde. Nadalje, napon lambda sonde predstavljen je na displeju D6 sa istovremenim svetljenjem indikatora L5 i L6. Rezultat testa je pri-kazan nakon priblino 1 minute na displeju D6 kao sledee:



good = dobra (to znai prihvatljiva) bAd = loa (to znai neprihvatljiva)

Rezultati testa mogu biti tampani pritiskom na taster . Odtampane e biti vrednosti

napona na lambda sondi pri najveem obogaenju i osiromaenju smee, ukljuujui i broj obrtaja motora. Kada je lambda test zavren, treba prei u mod merenja koncentracije gasova, pritiskom na

taster .

Sam lambda test obino se provodi na praznom hodu u skladu sa procedurom kako sledi: a) Analizator odspaja za nedefinisan period lambda sondu od upravljakog ureaja motora, i

informie ga, da je smea siromana (postavlja napon na ulazu u upravljaki ureaj za lambda sondu na 0 V). U isto time, analizator posmatra sastav smee u motoru i napon na lambda sondi. U sluaju korektne funkcije, koncentracija CO se poveava i napon na lambda sondi mora biti iznad 600 mV.

b) Analizator spaja regulacionu petlju na vozilu, i eka prelazak na normalni mod. c) Nakon to neko vreme provede pratei regulacionu petlju na vozilu, analizator ponavlja

proceduru u skladu sa takom a) sa tom razlikom, da informie upravljaki ureaj o bogatoj smei (postavlja napon na ulazu za lambda sondu upravljakog ureaja na 800 mV).

d) U sluaju korektne funkcije, koncentracija O2 u izduvnim gasovima se privremeno pove-

ava, i napon na lambda sonde mora biti ispod 100 mV. e) Na kraju testa, analizator ponovo spaja regulacionu petlju na vozilu, i eka na prelazak u

normalan mod.

Tokom merenja na motorima koji su opremljeni katalizatorom mora biti koriten filter sa aktivnim ugljenom (vidi Deo I - 4.3), radi smanjenja koncentracije HC iz okolnog vazduha. Tokom postavljanja nulte vrednosti za koncentraciju HC iz okolnog vazduha bez koritenja filtera sa aktivnim ugljenom, analizator moe pokazati negativnu koncentraciju HC.

Napomena: provoenje lambda testa moe uzrokovati memorisanje greke u upravljakom

ureaju motora na nekim vozilima. Preporuuje se brisanje memorije greaka nakon izvrenog testa.

6.7 POETNO PODEAVANJE

Poetno podeavanje odreuje ponaanje analizatora u nekim karakteristinim aktivnostima. Ovo podeavanje se provodi u skladu sa sledeom procedurom, i snimljeno je u memoriju nezavisnu od spoljanjeg napajanja analizatora, to znai, da ostaje snimljeno i nakon to je analizator iskljuen. U poetnom podeavanju provodi se podeavanje vremena, datuma, broj kanala za kontroli-sanje analizatora na daljinskom upravljau, period rada analizatora nakon kojeg analizator prelazi u mod ekanja nakon zavrenog merenja na vozilu, opcija prikazivanja i podeavanja koncentracije



HC (propan ili heksan) u kalibracionom modu i dozvola za koritenje modula AT 601L. Ostali do-datni moduli mogu traiti vlastito osnovno podeavanje. Za poetak, treba prei u mod ekanja (tj. stanje, kad je na displeju D7 prikazana poruka PAUS

(pause pauza)) dranjem tastera pritisnutog za period 5 sekundi. Vraanje u mod ekanja

moe biti provedeno bilo kada pritiskom na taster . Alternativno, koritenjem istog postupka

moe se prei u poetno podeavanje i iz moda poetnog zagrevanja analizatora. Procedura poetnog podeavanja:

a) Dranjem tastera pritisnutog za period 5 sekundi u modu ekanja, analizator prelazi u osnovno podeavanje koje se prepoznaje po:

D1 : vreme (trepe) D4 : -SE-

Koritenjem tastera , menja se mogunost podeavanja trepue vrednosti na dis-pleju D1 (vreme) ili na displeju D4 (datum).

b) Nakon pritiska na taster dok trepe informacija hour, analizator prelazi u mod po-deavanja sata. Jedno za drugim, svi podaci trepu: sati, minute, sekunde, dan, mesec i

godina. Svaki podatak moe se poveavati i smanjivati koritenjem tastera i

. Podatak koji treba podesiti odabire se koritenjem tastera . Podeavanje

vremena je zavreno pritiskom na taster . U modu podeavanja vremena, merenje vremena je zaustavljeno.

c) Nakon pritiska na taster , dok trepe poruka -SE- (settings podeavanje), analizator prelazi u mod sledeeg podeavanja prikazujui:

D1 : Cd 1 D4 : = X Broj X, dodeljen analizatoru na daljinskom upravljau; postavlja se u podruju 1 do 8

koritenjem tastera i . Zavretak i odobrenje vri se pritiskom na taster

.

D1 : Cd 2 D4 : = X Podeavanje vremena, nakon kojeg analizator prelazi u mod ekanja nakon to je merenje

koncentracije gasova na vozilu zavreno. Vreme se postavlja u podruju 1 do 20 minuta

koritenjem tastera i . Zavretak i odobrenje vri se pritiskom na taster

. U sluaju da je na displeju D4 postavljana nula, analizator nee automatski prelaziti

u mod ekanja. Nadalje, bie prikazano:



D1 : Cd 3 D4 : = P/H HC podeavanje prema koncentraciji propana ili heksana u kalibracionom modu. Zavretak i

odobrenje vri se pritiskom na taster .

U sledeem koraku bie poruka: D1 : Cd 4 D4 : = 0/1 Koritenje AT 601L modula za kontrolu dizel motora (0) nije doputeno, ili je (1)

doputeno. Zavretak i odobrenje vri se pritiskom na taster .

Sledee stavke (Cd 5 i Cd 6) su vezane za koritenje induktivnog davaa za odreivanje

gornje mrtve take motora. D1 : Cd 5 D4 : = X Broj X moe imati vrednosti od 0 do 90 , i prikazuje ugao u stepenima na kojem se nalazi

oznaka za dava u odnosu na gornju mrtvu taku motora. U sluaju vozila VW grupe, ovaj

ugao je obino 20. Zavretak i odobrenje vri se pritiskom na taster .

D1 : Cd 6 D4 : = 0/1 Koristi se induktivni dava sa vlastitom pobudom (0) ili induktivni dava sa vanjskom

pobudom (1). Zavretak i odobrenje vri se pritiskom na taster .

d) Zavretak poetnog podeavanja vri se dvostrukim pritiskom na taster .

7. PORUKE (IZVETAJI) ANALIZATORA

Greke analizatora AT 502 ili pogreno rukovanje prikazuju se u obliku izvetaja o greci oblika ErrX ili slino, koji je u nekim sluajevima popraen zvunim signalom. Izvetaji o greci popraeni su zujanjem a uspeno provedene aktivnosti sa bipom.

Err0 - Izlaz gasa zapuen (izlaz P3 vidi Sl. 2).

preporuka: pronai i otkloniti uzrok zapuenja i pritisnuti taster . Err1 - Unutranja greka

preporuka: pritisnuti taster , ili iskljuiti i ponovo ukljuiti analizator.

Ako izvetaj Err1 ostaje, otklanjanje greke provodi se u ovlatenom servisu. Err2 - Slab protok kroz sondu (sonda za uzimanje izduvnih gasova je zapuena, ili su zapueni

grubi ili fini filter).

preporuka: pronai i otkloniti uzrok zapuenja pritisnuti taster .



Err3 - Unutranja greka


Ako izvetaj Err3 ostaje, otklanjanje greke provodi se u ovlatenom servisu. Err4 - Unutranja greka


Ako izvetaj Err4 ostaje, otklanjanje greke provodi se u ovlatenom servisu. Err5 - Unutranja greka


Ako izvetaj Err5 ostaje, otklanjanje greke provodi se u ovlatenom servisu. Err7 - Nezaptivena instalacija sonde preporuka: vidi Deo I - 6.1 Err8 - Greka u kalibraciji kanala za merenje O2

preporuka: drati taster pritisnut 5 sekundi do provoenja podeavanja nulte vrednosti analizatora, ili do njegovog ponavljanja. Podeavanje nulte vrednosti je pokazano izvetajem Clr na displeju D7 (podeavanje nulte vrednosti moe se provesti bilo kada u modu merenja koncentracije gasova). Ovaj izvetaj signalizuje i kraj ivotnog veka davaa O2. Neispravan dava mora biti zamenjen - vidi Deo I - 8.2.

Err9 - Unutranja greka


Ako izvetaj Err9 ostaje, otklanjanje greke provodi se u ovlatenom servisu. 8. ODRAVANJE

Analizator je projektovan, tako da zahteva to je manje mogue odravanje. Za ispravno funkcionisanje analizatora, mora se obratiti panja posebno na pneumatski deo analizatora, posebno da se sonda ne ostavlja na podu ili prljavim mestima, gde moe usisati prainu, prljavtinu ili vee koliine vode. Sondu treba drati u auspuhu samo onda, kada je neophodna za merenje. U skladu sa odgovarajuim propisima, kalibracija analizatora mora se provesti svakih 6 meseci (vidi Deo I - 9.9). 8.1 PROVERA STANJA UMETKA GRUBOG FILTERA

Filtrirajui umetak od sinterobane bronze moe se oprati u alkoholu. U svakom sluaju, nakon ienja umetak mora biti dobro opran u istoj vodi i izduvan komprimovanim vazduhom. Zaprljanost umetka produava vreme HC testa nakon zavrenog merenja koncentracije gasova.



8.2 PROVERA STANJA UMETKA FINOG FILTERA

Zaprljani umetak mora se zameniti novim. Njegov vek trajanja zavisi od stanja merenih vozila. Orjentaciono, ako se radi o motorima sa katalizatorima, vek trajanja umetka je najmanje 50 merenja. Tokom merenja na motorima koji su u vrlo loem tehnikom stanju i u sluaju dvotaktnih motora, vek trajanja umetka moe biti samo 5 merenja. Zaprljanost umetka produava vreme HC testa nakon zavrenog merenja koncentracije gasova. 8.3 UGRAENI TAMPA

Ugraeni tampa ne zahteva bilo kakvo specijalno odravanje osim zamene papira ili trake sa bojom. Kraj papirne trake je oznaen obino crvenim rubom. Zamena papira ili trake sa bojom provodi se na sledei nain: a) Povui poklopac tampaa prema dole za oko 12 mm. b) Izvui traku sa bojom blagim pritiskom na kasetu na mestu oznaenom sa PUSH (levo na

kaseti za traku sa bojom). c) Izvui prazni namot za papir pritiskom povlaenjem male ruice na jednom kraju namota za

papir. d) Uvui novi papir odozdo koritenjem malog zupastog toka, sa desne strane mehanizma,

tako da papir bude povuen. e) Uvrstiti rolnu papira na osovinu i gurnuti je u osnovni poloaj. f) Provui papir kroz traku sa bojom (sama traka ostaje iznad papira) i kasetu uvrstiti blagim

pritiskom u osnovni poloaj. g) Zatezanje trake provesti zakretanjem tokia smetenog na desnoj strani kasete, u smeru

strelice. h) Provui papir kroz poklopac tampaa i vratiti poklopac povlaenjem odozdo prema gore u

osnovni poloaj. Povui papir iz tampaa, tako da se zategne unutar tampaa. 8.4 ZAMENA DAVAA KISEONIKA

Dava kiseonika je smeten odmah do filtera sa aktivnim ugljenom, i dostupan je sa zadnje ploe analizatora nakon odstranjivanja cilindrinog poklopca davaa kiseonika, vidi Sl. 2. Procedura zamene davaa kiseonika: a) Iskljuiti analizator. b) Odstraniti cilindrini poklopac. c) Za odspajanje davaa kiseonika povui telo konektora i, u isto vreme, proveriti ispravnost

okrenutosti konektora. d) Odviti stari dava kiseonika. e) Uvrstiti novi dava kiseonika uvrstiti ga lagano. f) Povezati novi dava kiseonika obratiti panju na ispravnu orjentaciju konektora, da se ne

obrne polaritet! Neispravno povezivanje davaa kiseonika tokom merenja koncentracije signalizovano je izvetajem Err4 i Err8 istovremeno na displejima D7 i D5 analizatora. U tom sluaju, ispravno povezivanje mora biti provedeno odmah!

g) Uvrsti cilindrini poklopac. h) Ukljui analizator proveri ispravno funkcionisanje merenja koncentracija.



9. TEHNIKE KARAKTERISTIKE

Ovi podaci su garantovani samo ako tolerancije ili ogranienja nisu prekoraeni. Ostale vrednosti date su samo informativno.



9.1 FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE

Mereni parametar Podruje Rezolucija Greka merenja Napomena

CO 0 10 % vol 0,01 % vol 0,06 % vol ili 5 % OV*) 1 CO2 0 20 % vol 0,1 % vol 0,5 % vol ili 5 % OV*) 1 HC (hex) -12 2000 ppm vol 1 ppm vol 12 ppm vol ili 5 % OV*) 1 2000 9000 ppm vol 10 ppm vol 5 % OV O2 0 4 % vol 0,01 % vol 0,1 % vol ili 5 % OV*) 4 21 % vol 0,1 % vol 5 % OV COcor 0 10 % vol 0,01 % vol 2 Lambda 0,500 2,000 0,001 ISO 3929 3 Broj obrtaja motora 0 9000 min-1 10 min-1 2 % OV Temperatura ulja 0 120 C 1 C 2 C Ugao pretpaljenja 0 60 radilice 0,1 radilice 1,5 radilice Ugao zatvaranja 0 100 % 1 % 2,5 % Napon lambda sonde 0 1000 mV 1 mV 15 mV 4 Lambda frekvencija 0 20 Hz 0,1 Hz 0,2 Hz Lambda test Funkcionalni test lambda sonde simulacija lambda sonde

OV = oitane vrednosti; *) koje je vee Napomena br. : 1 - Merenje greke u skladu sa OIML R 99/ klasa 0 2 - Proraun: pri CO + CO2 > 15% vol COcor =

2CO + COCO 15

pri CO + CO2 15% vol COcor = CO 3 - Proraun: Brettschneiderova jednaina**) 4 Merenje minimuma i maksimuma napona **) PRORAUN KOEFICIJENTA VIKA VAZDUHA Konstanta je proraunata iz merenih komponenti izduvnih gasova, u skladu sa Brettschneidero-vom jednainom (BOSCH - Technical report, vol. 6 (1979), Br. 4, str. 177-186). Jednaina glasi:

( )]HC.[K]CO[]CO[ 2O4H1

])CO[]CO([2O

]CO[]CO[5,3

5,34

H]O[2]CO[]CO[

12CVCV

2CV

2

CV22

++

+

+

+

+++

= ,

gde [ ] znai koncentracija elementata u zapreminskim % K1 faktor prerakunavanja FID na NDIR merenje (= 6.10-4) HCV odnos atomskih brojeva vodonika prema ugljeniku = 1,7261 OCV odnos atomskih brojeva kiseonika prema ugljeniku = 0,0175 9.2 SIGURNOST

U skladu sa EN 61010-1+A2. Lista osiguraa: 1) izvor napajanja: F1 = F 4 A 2) ploa prekidaa: F1 F6 = F 6,3 A Pristup gore navedenim osiguraima nije dozvoljen korisniku!



9.3 OPTE INFORMACIJE

Protok gasa kroz sondu......................................... 4 l u minuti nominalno Protok gasa kroz sondu......................................... 3 l u minuti minimalno Napon napajanja.................................................... 230 V (+10 / -15 %), 50 Hz (2 %) Prenaponska kategorija instalacije ......................... II Potronja energije.................................................. 100 VA max. Izlazni napon......................................................... 230 V, najvie 1A (samo za napajanje

sonde za dizel motore) Vreme pripreme za rad.......................................... najvie 15 minuta (pri 25C) Period reakcije ...................................................... najvie 15 sekundi (do 95 % vrednosti) tampa ................................................................ ugraeni, 24 znaka po redu Sat ........................................................................ ugraen sat i datum Displej................................................................... LED 25 mm, crveni Tastatura............................................................... membranska sa povratnom reakcijom, 8

tastera Daljinski upravlja ................................................ prekida za adresiranje, 6 tastera Komunikaciona linija ............................................ RS 232C Teina................................................................... najvie 20 kg Dimenzije.............................................................. najvie 260 x 560 x 350 mm

9.4 USLOVI AMBIJENTA

Radna temperatura ................................................ 5 40 C Radna relativna vlanost........................................ do 90 % ne kondenzujua Atmosferski pritisak .............................................. 860 1060 hPa Elektromagnetska kompatibilnost .......................... u skladu sa EN 61000 - 4 - 2 - nivo 3 u skladu sa EN 61000 - 4 - 3 - nivo 3 u skladu sa EN 61000 - 4 - 4 - nivo 4 u skladu sa EN 61000 - 4 - 5 - nivo 4 u skladu sa EN 55022 / A

9.5 TRANSPORT I SKLADITENJE

Temperatura skladitenja....................................... -10 45 C Analizator ne sme biti transportovan ili privremeno skladiten na otvorenom prostoru budui da nije zatien od kie, i u vozilima ili prostorijama u kojima su kiseline, hloridi, ivine pare i sl.



9.6 OSNOVNI KOMPLET ANALIZATORA AT 502

1 kom. ANALIZATOR IZDUVNIH GASOVA AT 502 1 kom. Kabl Evropska mrea AT 100 9001 1 kom. Dava paljenja A AT 102 3004 1 kom. Dava temperature ulja 0,65 m DK 4 m AT 103 3002 1 kom. Sonda AT 502 AT 104 3022 2 kom. Fini umetak filtera AT 120 9003 5 kom. Papir za printer AT 199 9026 1 kom. Uputstvo za upotrebu T 502 0300*) 1 kom. Kratko crevo izlaza za kondenzat DC 0,5 m 2 kom. Zaptivne gumice za filtere 4 kom. Zaptivna kapa za sondu

*) - zadrano pravo izmene bez upozorenja DK - duina kabla; DC duina creva 9.7 DODATNA OPREMA ZA AT 502

Stroboskop DK 4 m AT 101 3001 Adapter davaa gornje mrtve take AT 101 3003 Adapter davaa paljenja AT 102 4006 Kabl za primar bobine DK 4 m AT 105 4001 Povezni kabl za lambda test - M DK 4 m AT 106 3015 Lambda test A/2 adapter (Lada, Seat) AT 106 4004 Lambda test B/2 adapter (Peugeot) AT 106 4005 Lambda test C/2 adapter (univerzal) AT 106 4006 Lambda test D/2 adapter (koda) AT 106 4007 Lambda test H/2 adapter (koda) AT 106 4013 Strujni izvor za induktivni dava AT 112 3004 Adapter davaa PEUGEOT A AT 112 3005 Adapter davaa PEUGEOT B AT 112 3008 Induktivni dava C (koda - VW) AT 112 4002 Motortester modul AT 127 AT 127 3001 Poket AT 150 AT 150 3001 Daljinski upravlja AT 155 4001 Modul za ispitivanje zadimljenosti AT 601L AT 601 3001 Kolica sa rukom AT 190 2001

Dodatna oprema e biti proirivana prema zahtevima trita. U sluaju specifinih zahteva kupca u pogledu opreme, tokom izbora opreme za Va analizator ili prilikom njegovog kompleti-ranja, preporuujemo da se konsultujete sa Vaim prodavcem.



9.8 POTRONI MATERIJAL I REZERVNI DELOVI ZA AT 502

Nerajui prikljuak AT 104 3051 Grubi filtracioni umetak AT 120 4004 Fini filtracioni umetak AT 120 9003 Traka sa bojom za tampa AT 199 9025 Papir za tampa AT 199 9026 Zaptivne gumice za filtere Zaptivna kapa za sondu

9.9 KALIBRACIJA I SERVIS

U skladu sa odgovarajuim propisima, kalibracija analizatora mora biti provedena svakih 6 meseci. Kalibraciju i servis provodi Va prodavac i serviser.

502 UPUTSTVO 04 04 27.DOC 23 T501 0301 (LCS)

Deo II - Kolica sa rukom - AT 190 2001

Sl.7 kolica sa rukom - sastav

Pozicija Naziv dela Kom. Pozicija Naziv dela Kom

. 1 Ruka 1 24 Vijak 4 2 Okvir komplet 1 25 Vijak M6 x 25 2 3 Ruka 2 26 Vijak M3 x 10 4 4 Gornji distancer 4 27 Vijak M6 x 15 4 5 Donji distancer 4 28 Vijak M6 x 25 4 7 Gornja polica 1 30 Vijak M3 x 6 2 8 Dra sonde 1 31 Vijak IMBUS M8 x 15 4

10 Donja polica 1 33 Distancer prelazni 3,2 / 6 - 0,35

4

11 Bona ploa komplet 2 34 Distancer elastini 10,2 / 15,2 - 2,5

4

12 Ruka 1 35 Vijak IMBUS M10 x 20 4 13 Dra termometra 1 36 Matica M3 4 14 Dra stroboskopa 1 37 Distancer prelazni 6,4 /

12 - 0,5 8

15 Mala stopa 3,3 / 10 x 6 4 38 Sigurnosni prsten 6 / 0,8 4 18 Cilindrini pin 6 x 12 4 Vijak M5 x 30*) 2 19 Zakretni toak 75 Cr sa

konicom 2 Distancer prelazni 5,3 / 10

- 0,5*) 2

20 Zakretni toak 75 Cr 2 *) Za uvrenje analizatora za

poziciju 7


Deo III - Motortester modul - AT 127 3001

1. UVOD

Kompanija ATAL proizvodi etverokanalni analizator izduvnih gasova pod tipskim imenom AT 502. Ovaj analizator slui pored analize izduvnih gasova i za kontrolu funkcije lambda sonde, merenje ugla pretpaljenja, ugla zatvaranja, broja obrtaja i temperature ulja. AT 127 motortester modul sa dodatnom opremom opisanom u Deo III - 8, proiruje podruje funkcija analizatora AT 502 na merenje jednosmernog napona, otpornosti, visokog napona na sveicama, proveru funkcije bobine i vremena trajanja varnice. Izmerene vrednosti prikazuju se na displejima analizatora AT 502. 2. OPIS UREAJA

AT 127 modul je ugraen u plastino kuite sa prednjom i zadnjom ploom. Konektori za povezivanje nalaze se na obe ploe. Unutar kuita je tampana ploa sa mikroprocesorski kontrolisanom elektronikom. Komunikacija sa AT 502 provodi se preko serijske linije RS 232. Modul AT 127 napaja se sa analizatora AT 502, preko kojega se i upravlja koritenjem tastera na prednjoj ploi ili daljinskog upravljaa. Izmerene vrednosti prikazuju se na displejima AT 502. 2.1 PREDNJA PLOA

AT 500 - POKET konektor je predvien za povezivanje AT 127 sa analizatorom AT 502, dok se POKET konektor koristi za povezivanje poketa AT 150.

Sl.8 prednja ploa modula AT 127

2.2 ZADNJA PLOA

Konektor je predvien za povezivanje sa kontaktom kojim moe da se pobudi bobina tokom provere njene funkcije. VN dava povezuje se na radi merenja visokog napona na sveicama ili na VN optereenju tokom tokom provere funkcije bobine. Konektor V, se koristi za povezivanje kabla za merenje jednosmernog napona i otpornosti. Konektor UNIVERSAL koristi se za povezivanje specijalnih sondi i buduih proirenja modula.



Sl.9 - zadnja ploa AT 127 modula

3. TEHNIKI PODACI

Mereni parametar Podruje Rezolucija Greka merenja Napomena br.

Jednosmerni napon 0 9,99 V 0,01 V 0,05 V + 1,5 % OV 1 10,0 45,0 V 0,1 V 0,2 V + 1,5 % OV 1 0 99,9 0,1 0,2 + 1,5 % OV Otpornost 100 999 1 2 + 1,5 % OV 1,00 9,99 k 0,01 k 0,02 k + 1,5 % OV 10,0 70,0 k 0,1 k 0,2 k + 1,5 % OV Visoki napon na svei-cama

0 4,9 kV 0,1 kV 1,0 kV + 10 % OV 2

(vrni, probojni) 5,0 25,0 kV 0,1 kV 0,5 kV + 10 % OV 2 Visoki napon 0 4,9 kV 0,1 kV 1,0 kV + 7,5 % OV na optereenju (vrni) 5,0 30,0 kV 0,1 kV 0,4 kV + 5 % OV Trajanje varnice 0 10,0 ms 0,1 ms 0,2 ms

Napomena br. OV= oitane vrednosti 1 ulazna otpornost = 200 k 2 vrsta VN kabla koji se koristi na vozilu moe uticati na greku merenja (vidi napomene u Deo III - 5.3 i Deo III - 5.4) PREKIDA ZA POBUDU BOBINE: Maksimalna struja prekidanja ............................6 A Period pobude...................................................10 ms Frekvencija pobude ...........................................26,6 Hz SIGNAL ZA POBUDU TRANZISTORSKOG PALJENJA TIPA FAVORIT: Amplituda impulsa ............................................/+10 V Frekvencija impulsa...........................................26,6 Hz Napon napajanja................................................+ 12 V (sa analizatora AT 502) Maksimalna potronja struje ..............................0,6 A Teina...............................................................1 kg najvie Dimenzije..........................................................235 x 66 x 200 mm Temperaturno podruje rada .............................5 40 C



4. POVEZIVANJE MODULA

Dok je analizator AT 502 iskljuen, odspojiti poket AT 150 (ako je spojen). Kabl za povezivanje AT 502 - AT 127 spojiti na konektor POKET na AT 502. Drugi kraj ovog kabla povezati na konektor AT 500 - POKET na prednjoj ploi AT 127 modula (vidi Sl.8). Poket AT 150 se spaja na konektor POKET na prednjoj ploi AT 127. Funkcije poketa ostaju nepromenjene. Ostali kablovi (HV dava i kabl multimetra) povezuju se na konektore na zadnjoj ploi (vidi Sl.9, i Deo III - 7). 5. POSTUPCI MERENJA

Tokom merenja treba biti svestan da se radi samo o proirenju mernih mogunosti analizatora, te je i dalje mogue koristiti sve regulacije i oitavanja podataka ovog ureaja. Usled toga, merenja anali-zatorom AT 502 jednaka su kao i pre povezivanja modula AT 127. Proirenje mernih funkcija prov-edeno je u modu merenja ugla pretpaljenja, ugla zatvaranja, broja obrtaja i temperature ulja. U modu motortestera, displej D7 pokazuje broj obrtaja motora ukoliko je povezan dava paljenja. 5.1 MERENJE NAPONA

Ako je analizator u modu merenja koncentracije gasova ili modu ekanja (na displeju D7

prikazana je poruka PAUS), pritiskom na taster , prelazi se na drugi merni mod. Pritiskom

na taster ili , analizator AT 502 zajedno sa AT 127 meri jednosmerni napon. Merenje se provodi sa kablovima multimetra. Na Sl.10 prikazan je izgled displeja za vreme merenja napona.

Sl.10 AT 502 tokom merenja napona

5.2 MERENJE OTPORNOSTI

Ponovnim pritiskom na taster ili , prelazi se na merenje otpornosti. Merenje se provodi kablovima multimetra. U sluaju merenja otpornosti koje je povezano sa jednim krajem na provodni deo vozila, kablovi za primar bobine i lambda test moraju biti odspojeni. Ako se elite

vratiti na prethodnu operaciju, pritisnite taster . Na Sl.11 je izgled AT 502 za vreme merenja otpornosti.



Sl.11 - AT 502 tokom merenja otpornosti

5.3 MERENJE VRNOG (PROBOJNOG) NAPONA NA SVEICAMA

Pritiskom na taster ili , prelazi se na merenje vrnog napona na sveici. Mer-enje se provodi preko VN (visokonaponskog) davaa, koji je povezan na odgovarajui VN kabl*) sveice. Na displeju D1 prikazuju se maksimalne izmerene vrednosti vrnog napona, a na displeju D2 minimum od sa nekoliko poslednjih merenja (3 do 10 merenja, zavisi od broja obrtaja motora). Na Sl.12 prikazan je izgled AT 502 tokom merenja VN napona na sveici.

Sl.12 - izgled AT 502 za vreme merenja VN napona na sveici

5.4 MERENJE VRNOG NAPONA NA BOBINI

Ponovnim pritiskom na taster ili , prelazi se merenje visokog napona na bo-bini. VN dava je prikljuen na VN kabl*) koji povezuje bobinu sa razvodnikom paljenja. Displej D1 pokazuje vrednost maksimalnog vrnog napona a displej D2 vreme trajanja varnice, koji odgovara prikazanom naponu. Izgled AT 502 moe biti kao na Sl.13.



Sl.13 - izgled AT 502 za vreme merenja napona na bobini

Napomena: *) budui da preciznost VN davaa primenjenog na vozilu moe uzrokovati greku veu

od 0,5 kV+10 % oitane vrednosti, za preciznije merenje na sveici ili bobini, neo-phodno je koristiti kalibracioni kabl za VN dava (vidi Deo III - 7).

Postupak merenja:

1. odspojiti VN kabl paljenja sa merene sveice 2. uvrstiti kalibracioni VN kabl davaa na sveicu 3. povezati drugi kraj kabla na prikljuak za VN kabl

Ako se sad meri vrni napon preko VN davaa, smetenog na kalibracioni kabl, maksimalna greka merenja je kao to je deklarisano u tablici u Deo III - 3. Uporeivanjem vrednosti merene koritenjem VN davaa na kalibracionom kablu i alterna-tivno na originalnom VN kablu, dobija se odnos karakteristian za greku merenja na VN kablovima koritenim na vozilu. vrednost merena na kalibracionom kablu P = ------------------------------------------------- vrednost merena na orginalnom kablu

Tokom merenja vrnog napona na bobini (VN dava smeten na originalni VN kabl), is-pravna merena vrednost proraunava se mnoenjem odnosa P sa oitanom vrednosti na displeju AT 502. ispravna vrednost napona = P x oitana vrednost napona

Za uporeenje merenja na vozilu (razlika izmeu vrnih napona na pojedinim cilindrima, razlika vrnog napona na bobini i sveicama) i za merenje trajanja varnice, kalibracioni kabl VN da-vaa nije potrebno postavljati. 5.5 TEST BOBINE

Sledeim pritiskom na taster ili , prelazi se na kompletan test bobine i tran-zistorskog paljenja (npr. na vozilu KODA FAVORIT sa karburatorskim motorom), modula pal-jenja (komutatora sa bobinom) (npr. na vozilima KODA FAVORIT, FELICIA - sistemi MONO-MOTRONIC i MAGNETI MARELLI 1AV), i za testiranje same bobine.



5.5.1 BOBINA ZA TRANZISTORSKO PALJENJE

Merenje se provodi sa spojenim VN optereenjem na bobini. Povezivanje VN optereenja i VN davaa prikazano je na Sl.14. Postupak merenja:

1. Iskljuiti kontakt. 2. Odspojiti VN kabl od bobine. 3. Spojiti VN optereenje je na VN izlaz bobine, a tipaljku optereenja spojiti na asiju

vozila. 4. VN dava uvrstiti na merni izlaz VN optereenja. 5. Odspojiti provodnik na tranzistorskom paljenju koji vodi sa davaa na razvodniku

paljenja 6. Preklopnik na kutiji kompleta za ispitivanje sistema paljenja preklopiti prema belom

provodniku. 7. Plavi provodnik sa tipaljkom povezati na asiju. 8. Beli provodnik sa enskim prikljukom spojiti na osloboeni ulaz komutatora, koji je bio

spojen na dava na razvodniku. 9. Ukljuiti kontakt.

Na displeju D1 bie prikazana vrna vrednost napona na bobini. Preporuujemo da ovo merenje provodite to je krae mogue. Nakon to je merenje zavreno, pre odspajanja provodnika, ne zaboravite da iskljuite kontakt! Izgled AT 502 tokom ovog merenja moe biti kao na Sl.15.

Sl.14 povezivanje VN optereenja i VN davaa na bobinu

(1 asija vozila, 2 - bobina)



Sl.15 - Merenje vrnog napona na bobini sa tranzistorskim paljenjem

5.5.2 MODUL PALJENJA (KOMUTATOR I BOBINA ZAJEDNO)

Za ovu vrstu merenja, neophodan je kabl za napajanje*) (vidi Deo III - 7). Postupak merenja:

1. Iskljuiti kontakt. 2. Odspojiti VN kabl sa bobine. 3. Spojiti VN optereenje na VN izlaz bobine, a tipaljku optereenja spojiti na asiju

vozila. 4. VN dava uvrstiti na merni izlaz VN optereenja. 5. Odspojiti konektor instalacije od modula paljenja. 6. Spojiti crveni izlazni kabl na kontakt 1 bobine. 7. Preklopnik na kutiji kompleta za ispitivanje sistema paljenja preklopiti prema crvenom

provodniku. 8. Plavi provodnik sa tipaljkom povezati na asiju. 9. Kablom za napajanje dovodi se napajanje na kontakt modula paljenja (oznaen s br.3).

Na displeju D1 analizatora, mogu se videti vrne vrednosti napona na modulu paljenja. Nakon to je merenje zavreno, treba odmah odspojiti kabla za napajanje. Izgled AT 502 tokom ovih merenja prikazan je na Sl.15. Napomena: *) Kabl za napajanje je osiguran osiguraem od maksimalno 10A. Ukoliko je

neispravan, onemoguen je test modula paljenja. 5.5.3 POSEBNA (ODVOJENA) BOBINA ZA PLATINSKA ILI TRANZISTORIZOVANA

PALJENJA

Merenje se provodi sa VN optereenjem spojenim na bobinu. Povezivanje VN optereenja na bobinu prikazano je na Sl.14. Postupak merenja:

1. Iskljuiti kontakt. 2. Odspojiti VN kabl sa bobine. 3. Spojiti VN optereenje je na VN izlaz bobine, a tipaljku optereenja spojiti na asiju

vozila. 4. VN dava uvrstiti na merni izlaz VN optereenja. 5. Odspojiti kabl sa kontakta 1 bobine (sa platinske dugmadi ili tranzistora).



6. Plavi provodnik sa tipaljkom povezati na asiju 7. Crveni izlazni provodnik povezati sa kontaktom 1 bobine. 8. Ukljuiti kontakt.

Otpornik smeten u kutiji sa izlaznim kablovima spojen je u seriju sa prekidaem bobine. Ovaj otpornik mora biti ukljuen tokom ispitivanja bobina predvienih za rad u tranzistorizovanim sistemima paljenja ili u sluaju bobine predviene za rad sa serijskim otpornikom ukoliko taj otpornik nije u toku merenja spojen sa bobinom. U sluaju ostalih bobina, otpornik treba biti prespojen pritiskom na taster na kutiji. U gore navedenom sluaju, taster treba biti pritisnut. Na displeju D1 mogu se videti vrne vrednosti napona na bobini. Preporuujemo da ovo merenje provodite to je krae mogue. Nakon to je merenje zavreno, pre odspajanja provodnika, ne zaboravite da iskljuite kontakt! Izgled AT 502 tokom ovog merenja moe biti kao na Sl.15. 5.6 UPRAVLJANJE MERENJIMA, ZAVRETAK MERENJA

Pojedina merenja sa modulom AT 127 su popraena porukom dIAG na displeju D3, i red-nim brojem merenja na displeju D6.

Merenje napona dIAG 1 Merenje otpornosti dIAG 2 Merenje VN na sveici dIAG 3 Merenje VN na bobini dIAG 4 Test bobine dIAG 5

Pojedina merenja mogu se izabrati koritenjem tastera (istu funkciju ima i ) i .

Podaci na displeju mogu se tampati pritiskom na taster . Ako se u bilo kojem dIAG mer-

enju, pritisne taster , analizator AT 502 se vraa u prvobitno stanje, iz kojeg je prethodno bio pozvan. 6. IZVETAJI (PORUKE) ANALIZATORA

Er10 Komunikaciona greka izmeu AT 502 i AT 127

preporuka: pritisnuti gore navedena greka obino nastaje u sluaju neispravnosti nekog dela sistema paljenja,

koji uzrokuje visok nivo smetnji. Er12 prekoraena najvea dozvoljena struja za napajanje. Ispitivana bobina nije ispravno povezana, ili njen primar ima kratki spoj.

preporuka: odstraniti neispravnost i pritisnuti taster . 7. OSNOVNI KOMPLET MOTORTESTER MODULA AT 127

AT 111 3001 - VN optereenje AT 111 3002 - VN dava AT 111 4056 - Kalibracioni kabl VN davaa AT 127 4002 - Kabl RS 232 AT 502 - AT 127



AT 127 4003 - Kabl multimetra AT 520 4020 - Izlazni kabl AT 127 4011 - Kabl za napajanje AT 127 3001 - Motortester modul AT 127 sa draem

8. DODATNA OPREMA

Dodatna oprema e biti proirivana prema zaktevima trita. U sluaju specifinih zahteva kupca u pogledu opreme, tokom izbora opreme za Va analizator ili prilikom njegovog kompleti-ranja, preporuujemo da se konsultujete sa Vaim prodavcem. 9. ODRAVANJE, KALIBRACIJA

Motortester modul AT 127 ne zaheva nikakvo posebno odravanje. Nije poeljno izlaganje direktnom suncu i da radi u pranjavoj okolini. Kalibraciju modula provodi servisno odelenje kom-panije ATAL ili firma koju ATAL ovlasti. 10. SMETAJ MODULA

Motortester modul moe biti smeten bilo gde u blizini analizatora AT 502. Kompanija ATAL preporuuje uvrenje na kolica sa rukom za AT 502 i isporuuje dra za ovu namenu.


Deo IV - Modul za ispitivanje zadimljenosti (opacimetar) - AT 601L

1. UVOD

Razvojem mree stanica za kontrolu izduvnih gasova, koje su uglavnom imale teite na kontroli izduvnih gasova benzinskih motora, dolo je do stanja u kojem se stanice koriste i za mer-enje izduvnih gasova dizel motora. Za kompletno opremanje stanice za benzinske i dizel motore, svojedobno je bila neophodna minimalna oprema, od proizvoaa ATAL Tbor: ANALIZATOR IZDUVNIH GASOVA AT 500 sa opremom (etverokanalni analizator izduvnih gasova) i MERA ZADIMLJENOSTI (OPACIMETAR) AT 600 sa opremom (opacimetar sa protokom uzorka gasa). Stotine komada ovih merenih ureaja bili su uspeno koriteni u ekoj Republici i u inostranstvu. Savremena i naprednija varijanta koja reava kompletnu stanicu za merenje izduvnih gasova je novi kombinovani analizator za merenje koncentracije gasova oba tipa tj. ANALIZATOR IZ-DUVNIH GASOVA AT 502 (nadalje AT 502), zajedno sa MODULOM ZA MERENJE ZADIMLJENOSTI (OPACIMETAR) AT 601L (nadalje AT 601L). Ovaj kombinovani analizator u punoj opremi slui za provoenje sloenih merenja koncentracije gasova kompletnog asortimana motora na motornim vozilima, ukljuujui i motore teretnih i specialnih vozila. Servis i odravanje analizatora AT 502 je opisano detaljno u osnovnom uputstvu za upot-rebu. Sledei tekst je usmeren samo na opis opacimetra AT 601L, koji proiruje funkcionalne mo-gunosti analizatora AT 502, poseduje merenje broja obrtaja i temperature ulja, merenje zadimljenosti, poetka ubrizgavanja i vremena ubrzanja dizel motora. Metoda koritena za pronalaenje mere zadimljenja dizel motora u radu je bazirana na mer-enju slabljenja intenziteta svetlosti koja prolazi kroz prostor ispunjen izduvnim gasovima (tzv. me-toda neprozirnosti (opacity)). U praksi, ovaj metoda je realizovana sa nekoliko snanih ubrzanja motora, tokom kojih se zadimljenost (dimnost, aavost, neprozirnost (opacity) meri precizno de-finisanim postupcima. Ovo reenje je kompromis, koji omoguuje model punog optereenja motora. Rezultat ove metode ima dovoljnu ponovljivost rezultata za pronalaenje zadimljenja koje dizel mo-tor pravi u radu. Osnovna jedinica, koja se koristi kod opacimetara, je [m-1] = [metar na minus prvu], i de-finie smanjenje prolaza svetlosti kroz merene gasove. Radi uporeenja sa analizatorima prethodne generacije tipa Hartridge (Mk 3 - HR 150), zadimljenost se moe meriti i u jedinicama [%] = [HSU] = [Hartridge Smoke Unit]. Tabela za pretvaranje jedinica data je u tab. 1. Opacimetar AT 601L ispunjava sve zahteve ECE regulative br. 24, za merenja koncentracije gasova vozila sa dizel motorom. 2. SIGURNOSNE PREPORUKE

a) Kombinovani analizator AT 502/AT 601L ispunjava sigurnosne zahteve iz Deo I - 2. b) Jedinica za uzorkovanje predviena je za uvrenje u vertikalnom poloaju na prenosnom

stalku (sa draem okrenutim na gore). Nije dozvoljen rad ove jedinice (sonde) u bilo kojem drugom poloaju ili bez stalka, da bi bio omoguen rad regulatora temperature.

c) Merna komora sonde mora biti elektriki odspojena od napajanja pre ienja.



3. OPIS OPACIMETRA

Opacimetar AT 601L sastoji se od modula AT 601L, koji slui za neophodnu konverziju signala sa davaa prema AT 502 i sa sonde za merenje zadimljenosti LCS 2000, koja slui za ost-varenje protoka i obradu uzoraka izduvnih gasova. Mehanika konstrukcija ureaja opisana je u Deo IV - 5.1. Na ovom mestu e teite biti na kompletnom kombinovanom analizatoru AT 502/AT 601L sa stanovita rukovanja tokom merenja na dizel motorima. 3.1 RUKOVANJE KOMBINOVANIM ANALIZATOROM AT 502/AT 601L

Kombinovani analizator AT 502/AT 601L je projektovan za rad u dva moda, izmeu kojih

se vri prelaz sa tasterom . Osnovni mod je analizatorski mod, kad se na displejima D1 do

D7 pokazuju vrednosti merene u skladu sa uputstvom za upotrebu Deo I - 6.2. Drugi mod kombinovanog analizatora je opacimetarski mod, koji podrazumeva koritenje dodatnog, ovde opisanog modula AT 601L sa opremom. Ovaj mod slui za provoenje propisane kontrole izduvnih gasova dizel motora. Displej D2 na prednjoj ploi AT 502 pokazuje izmerenu vrednost zadimljenosti, displej D3 vreme ubrzanja, displej D5 poetak ubrizgavanja, displej D6 uputstva tokom testa ubrzanja a displej D7 broj obrtaja motora.

Izbor jedinice za merenje zadimljenosti [%] ili [m-1] vri se koritenjem tastera . Jedinica se pokazuje indikatorima L12 ili L13. Displej D7 se, osim broja obrtaja motora, koristi i za prikazivanje temperature motornog ulja. Broj obrtaja je pokazan indikatorom L7, a temperatura ulja

indikatorom L8. Taster se koristi za izbor izmeu ove dve funkcije. Kombinovani analizator AT 502/AT 601L u opacimetarskom modu moe da radi u etiri razliita moda: neposredno merenje zadimljenosti, test ubrzanja , merenje najvee

zadimljenosti i merenje poetka ubrizgavanja. Nakon pritiska na taster i nakon provoenja poetnih operacija, analizator automatski prelazi u mod neposrednog merenja. Mod

test ubrzanja se startuje tasterom . Merenje najvee zadimljenosti se startuje dvostrukim

pritiskom na tastere + . Merenje poetka ubrizgavanja se startuje dvostrukim

pritiskom na tastere + .

Tasteri i slue kao funkcijski tasteri za promenu znaenja ostalih tastera na

prednjoj ploi AT 502 (vidi Deo IV - 7.1). Pritiskom na taster due od 5 sekundi, provodi

se kalibracija i provera linearnosti analizatora (vidi Deo IV - 9). Pritiskom na taster due od

5 sekundi, analizator prelazi u mod poetnog podeavanja (vidi Deo IV - 8). Taster se

koristi za prihvatanje podatka ili za odobrenje akcije od strane rukovaoca. Tasterom poziva se funkcija tampanja merenih rezultata na ugraenom tampau AT 502.



3.2 PREDNJA PLOA AT 601L

Na prednjoj ploi AT 601L (vidi Sl.16) su konektori K1 - K5. K1: za povezivanje davaa pritiska (piezo-dava) AT 121X (tipa Capelec ili AVL) koritenjem

kabla davaa pritiska AT 105 4002. K2: za povezivanje davaa paljenja AT 102 3004 (osnovna oprema analizatora AT 502). K3: za povezivanje nekih induktivnih davaa serije AT 112X. K4: za povezivanje alternatorskog kabla AT 105 4007. K5: za povezivanje optikog davaa AT 122 4001. Nadalje, na prednjoj ploi su pet indikatora H1 - H5 (desno dole pokraj svakog konektora), koji signalizuju korektne funkcije gore navedenih davaa broja obrtaja.

Sl.16 - prednja ploa AT 601L

3.3 ZADNJA PLOA AT 601L

Sl.17 - zadnja ploa AT 601L

Na zadnjoj ploi AT 601L (vidi Sl.17), su konektori K6, K7 i izlazni kablovi sa konek-torima K8 i K9. K6 za povezivanje sonde koritenjem kabla RS 232 AT 109 4003 (vidi Deo IV - 3.4). K7 za mogue povezivanje adaptera davaa gornje mrtve take AT 101 3003 (vidi Deo

VIII - 1) K8 i K9 za povezivanje AT 601L sa AT 502, i to: K8 se povezuje sa konektorom K3 AT 502 K9 se povezuje sa konektorom K7 AT 502. 3.4 SONDA ZA UZORKOVANJE LCS 2000

Sonda ini sastavni deo AT 601L i spaja se sa modulom AT 601L preko sedam metara dugakog komunikacionog kabla AT 109 4003 (vidi Deo IV - 3.3) i sa mreom 220V preko kabla iste duine AT 110 4003 na konektor K10 na AT 502.



Sl.18 - sonde LCS 2000

(1 LCS 2000, 2 ulaz sonde, 3 slot za oslabljiva, 4 ruka, K1 komunikacioni konektor, K2 konektor za napajanje)

3.5 OSTALO

Prenosni stalak AT 191 4005 za sondu je sastavni deo AT 601L. Druga oprema, neophodna za korektno funkcionisanje ili komforniji rad sa kombinovanim analizatorom AT 502/AT 601L u modu opacimetar, npr. daljinski upravlja AT 155 4001, poket AT 150 3001, stroboskop AT 101 3001, dava temperature ulja AT 103 3003, ili komunikacioni kabla za PC AT 108 4002, povezuje se standardno na analizator AT 502 (vidi uputstvo za upotrebu AT 502). Sastavljanje dijagnostikog ureaja MODUL ZA ISPITIVANJE ZADIMLJENOSTI AT 601L je prikazano na Sl.23. Kataloki broj opreme sa slovom X znai da ta oprema ima razliite modifikacije. Ove modifikacije su detaljno opisane u cenovniku kompanije ATAL Tbor ili njihovog distributera, a moe se dobiti na zahtev. 4. TEHNIKE KARAKTERISTIKE

4.1 FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE

Merena veliina Podruje Rezolucija Greka merenja Napomena

Koeficijent apsorpcije 0 m-1 0,01 m-1 0,15 m1*); 0,30 m-1**) Zadimljenost (neprozirnost, opacity)

0 100 % 0,1 % 2 % Broj obrtaja motora 0 6000 min-1 10 min-1 2 % OV Temperatura ulja 0 120 C 1 C 2 C Dinamiki poetak ubrizgavanja 0 90 radilice 0,1 radilice 0,5 radilice stroboskop

om (pre GMT) -10 350 radilice 0,1 radilice 0,5 radilice davaem

GMT Vreme ubrzanja 0 99,99 s 0,01 s 0,20 s Automatsko merenje ubrzanja u skladu sa direktivom ECE R24.

OV = oitane vrednosti *) u podruju 0.0 2.5 m-1 **) u podruju 2.5 4.0 m-1



4.2 SIGURNOST

Odgovara EN 61010-1. Osiguranje: ulazni mreni filter sonde sa osiguraem F = T 1,6 A. 4.3 OPTE INFORMACIJE

Napon napajanja................................................12 V (sa analizatora AT 502) Najvea potronja struje ....................................0,2 A/+12 V; 0,1 A/-12 V Trajanje pripreme za rad....................................3 minuta Efektivna duina merne komore ........................364 mm Prenik merne komore ...................................... 20 mm Kontrolisana temperatura u mernoj komori........75 C Teina: modul AT 601L ..............................1 kg najvie sonda ..............................................5 kg najvie Dimenzije: modul AT 601L ..............................235 x 66 x 200 mm najvie sonda ..............................................235 x 380 x 90 mm najvie

4.4 USLOVI OKOLINE

Radna temperatura 5 40 C Radna relativna vlanost do 90 % nekondenzujua Elektromagnetska kompatibilnost u skladu sa EN 50 081 - 1

4.5 SKLADITENJE I TRANSPORT

Temperatura skladitenja...................................-10 45 C

Ureaj ne sme biti transportovan ili privremeno smeten na otvorenom prostoru budui da nije zatien od kie, i u vozilima ili prostorijama, u kojima su smetene kiseline, hloridi, ivine pare i sl. 5. KONSTRUKCIJA UREAJA

5.1 MEHANIKI DEO

Dvodelno kuite modula AT 601L je izraeno od crne plastike, dok su prednja i zadnja ploa izraene od plastificiranog elinog lima. Kuite sonde je izraeno od crne matirane plastike. Elektronika sonde je smetena u limenom kuitu. Sonde za uzorkovanje izraene su od savitljive cevi od nerajueg elika. Pro-vodna creva su od silikonske gume, otporna na naftne derivate i povienu temperaturu. Stalak za sondu je od elinog materiala i presvuen dvokomponentnim akrilatom.



5.2 ELEKTRONSKI DEO

Unutranji elektronski sistem i svi konektori i davai dostupni izvana su galvanski potpuno odvojeni od mree 220V, i napon na njima ne prelazi prag sigurnosti, osim ulaza za napajanje AT 502 i sonde. Elektronski deo modula AT 601L je izraen na samo jednoj tampanoj ploi. Napon napa-janja 12 V vodi sa AT 502 preko AT 601L do sonde. Sonda je opremljena elektronskim optikim sistemom opacimetra. Komunikacija sa AT 502 provodi se preko serijske linije. Elektronika sonde je smetena na dve tampane ploe; na jednoj su mikroprocesor, memorija i dekoder (konvertor koda), a na drugoj razvod nizmeninog napona. Napon 230 V~ napaja oba ugraena ventilatora, mernu komoru i grejanje detektora. 5.3 PNEUMATSKI DEO

Pneumatski deo AT 601L smeten u sondi prikazan je na Sl.19. Osnova sonde je merna komora (1), svetlosni izvor i detektorski blok (2) uz pomo kojeg se provodi merenje zadimljenosti. Ogledalo (3) slui za refleksiju svetlosti, koja se alje sa svetlosnog izvora. Ventilatori (4) usmeravaju izduvne gasove, tako da ne prljaju opriki sistem. Greja (spirala) (5) slui za grejanje merne komore.

Sl.19 - Pneumatski deo sonde

(1 merna komora, 2 svetlosni izvor i detektorski blok, 3 ogledalo, 4 ventilatori, 5 grejna spirala, 6 sonda)

6. PRINCIP MERENJA

Metoda merenja zadimljenosti AT 601L odgovara zahtevima ECE R24, a to je metoda slobodnog ubrzanja (vidi Deo IV - 1 i Deo IV - 4). Princip merenja opacimetrom je merenje slabljenja svetlosti koja prolazi kroz uzorak iz-duvnog gasa. Odsustvo dima u mernoj komori je nulta neprozirnost (optika gustoa). Kompletno zamraena merna komora (neproziran gas) znai stoprocentna neprozirnost. Kao to se moe videti na Sl.19, izduvni gas se sa sonde (6) uvodi u mernu komoru (1) sa efektivnom duinom 364 mm. Uzorak izduvnih gasova u mernoj komori meri se optikim sistemom, iji je svetlosni izvor zelena LED dioda, koji emituje (zrai) jasnu svetlost talasne duine 560 nm.



Detektor svetlosti je foto-dioda GaAs, zagrejana na temperaturu najmanje 30 C. Merna komora (1) je isto tako grejana iz razloga stabilnosti i tanosti merenja, i to do priblino 75 C. Metoda slobodnog ubrzanja je test zadimljenosti tokom kojeg motor prelazi sa praznog hoda do maksimalnog broja obrtaja sa pedalom gasa pritisnutom do kraja, dok je motor optereen sa inercijom vlastitih delova i masa kvaila i menjaa u neutralnom poloaju. Tokom slobodnog ubrzanja motora (uzrokovanog dodavanjem gasa sa poloaja broja obr-taja praznog hoda do poloaja maksimalan gas ), opacimetar vri periodiko uzorkovanje zadimljenosti u intervalima od 20 ms. Merene vrednosti se matematiki obrauju, a zadimljenost K [m-1] se prikazuje na displeju AT 502. Ovaj postupak se ponavlja propisan broj puta dok vred-nosti zadimljenosti ne ispune uslove ponovljivosti. Rezultat zadimljenosti u apsolutnim jedinicama [m-1] je aritmetika srednja vrednost sa poslednjih ispravno oitanih merenja, ako je u pitanju kon-trola vozila. Istovremeno, analizator proraunava vreme ubrzanja ta u skladu sa jednainom:

12

12ma 1,1n0,9n

nntt = ,

dge je: ta = vreme ubrzanja [s] tm = vreme [s] proteklo od 1,1 n1 i 0,9 n2 n1 = broj obrtaja praznog hoda [min

-1]

n2 = maksimalni broj obrtaja [min-1

] (vidi Sl.20) Rezultat se prikazuje na displeju.

Sl.20 ubrzanje motora

7. POSTUPAK MERENJA

Nakon ukljuenja i testa displeja, kombinovani analizator AT 502/AT 601L prelazi u analizatorski mod. U tom modu, tokom zagrevanja analizatora (analizator pokazuje datum i vreme), ili moda ekanja (analizator pokazuje poruku PAUS - pauza), prelazi se u

opacimetarski mod (ponovnim) pritiskom na taster . Tada se prikazuje izvetaj xxx C UP (= grejanje sonde), gde je xxx izmerena temperatura merne komore sonde. Grejanje merne komore traje najvie 3 minute. Nakon toga sledi kalibracija i provera linearnosti AT 601L modula (vidi Deo IV - 9) i ulaz u mod neposrednog merenja. U sluaju prethodnog predgrevanja,



neposrednog merenja. U sluaju prethodnog predgrevanja, analizator automatski prelazi u mod neposrednog merenja. 7.1 NEPOSREDNO MERENJE ZADIMLJENOSTI

U modu neposrednog merenja, na D2 kombinovanog analizatora AT 502/AT 601L prika-zuje se vrednost neposredno merene zadimljenosti a na D7 broj obrtaja motora ili temperatura ulja

(u skladu sa izborom preko tastera ). Jedinica za merenje zadimljenosti moe biti [m-1] ili

[%], to se moe izabrati tasterom a pokazano je indikatorima L12 i L13. U ovom modu rukovaoc moe odtampati vrednosti zadimljenosti, broja obrtaja, tempera-

ture ulja i poslednjeg izmerenog poetka ubrizgavanja pritiskom na taster . Zadimljenost se tampa u jedinicama koje su postavljene na prednjoj ploi, a tokom tampanja, poslednje izmerene vrednosti ostaju prikazane na svim displejima.

Istovremenim pritiskom na + , na displeju analizatora mogu se prikazati najvanije servisne informacije. Istovremeno, ove informacije e se ottampati na tampau.

Istovremenim pritiskom na + merenje broja obrtaja na displeju D7 moe se prebaciti na mod dvotaktnog ili etverotaktnog motora, pri emu se mod (2T) pokazuje na indika-toru L9.

Istovremenim pritiskom na + displej moe prikazati druge informacije, koje imaju servisnu namenu.

Istovremenim pritiskom na + prekida se komunikacija modula sa sondom preko serijskog interfejsa, ili se uspostavlja ponovo.

Istovremenim pritiskom na + izmereni podaci mogu se snimiti za PC raunar.

Istovremenim pritiskom na + , protokol merenja sa poslednjim testom ubrzanja moe biti odtampan na tampau analizatora (pod uslovom da je barem jedan protokol merenja bio proveden). Istovremeno se izmereni podaci snimaju za PC raunar.

Istovremenim pritiskom na + moe se promeniti broj oznaka za induktivni dava - vidi Deo IV - 7.5.3D.

Istovremenim pritiskom na + analizator se moe prebaciti na mod rune provere linearnosti vidi Deo IV - 9.2. Radi poveanja pouzdanosti merenja broja obrtaja motora koritenjem davaa pritiska, moe biti koriten napon signala sa alternatora. Za ovu namenu, kalibracija broja obrtaja mora biti provedena na dole navedeni nain. Preporueni broj obrtaja za kalibraciju je 1500 2000 min-1. Istovremeno, preporueno se provoenje kalibracije vri sa ukljuenim dugim svetlima. Postupak kalibracije broja obrtaja: 1. Povezati dava pritiska na motor i alternatorski kabl (vidi Deo IV - 7.5.3). 2. Nakon startovanja motora zasvetlee indikator H1 na prednjoj ploi AT 601L i indikator H4 e

da trepe. 3. Da bi se provela kalibracija, broj obrtaja motora treba drati konstantnim, koliko je mogue.



4. Pritisnuti taster (na displeju D7 je prikazana poruka -CA- - kalibracija). 5. Kada izvetaj -CA- vie nije prikazan, kalibracija je zavrena i ako je ispravno provedena,

stalno e da svetle indikatori H1 i H4. 6. U sluaju neispravno provedene kalibracije indikator H4 ostaje da trepe. Kalibracija mora biti

ponovljena. 7. Kalibracija moe biti ponovljena za vreme rada motora. Koriste se uvek rezultati poslednje

obavljene kalibracije. Gaenjem motora, kalibracija moe postati nevaea. 7.2 MERENJE ZADIMLJENOSTI PRILIKOM TESTA UBRZANJA

Drugi radni mod je test ubrzanja. To je slubena (propisana) kontrola dizel motora. Star-

tuje se sa moda neposrednog merenja pritiskom na taster . Sledi automatska kalibracija (vidi Deo IV - 9.1) nakon koje se provodi merenje. Pre poetka testa dava broja obrtaja mora biti ispravno spojen, i motor mora biti upaljen. Postupak testa ubrzanja je sledei: D3+D6 Displeji Potrebna aktivnost ili znaenje 1. trepe Prob In D1 P-1 (P-2) podesi tip sonde P-1/ P-2 umetnuti sondu u auspuh i pri-

tisnuti 2. trepe D1+D4 IdLE SPEE postaviti motor na prazan hod i

pritisnuti 3. saekati 15 s D1+D4 IdLE SPEE merenje broja obrtaja praznog hoda

tokom 15 s 4. trepe

D1+D4 OVEr SPEE ubrzati motor lagano do maksimal-

nog broja obrtaja i

tada pritisnuti

UPOZORENJE: Osoba koja provodi test mora obratiti panju na momenat maksimalnog broja obrtaja pos-matranjem broja obrtaja na opacimetru. U sluaju da broj obrtaja prekorai dozvoljenu

granicu proizvoaa vozila, pritisnuti tri puta uzastopce, odmah otpustiti pedalu gasa ne nastaviti test ubrzanja. U sluaju da se nastavi test ubrzanja, postoji opasnost od unitenja merenog motora usled prekoraenja maksimalnog broja obrtaja!

Nakon prekida testa, pritiskom na taster , nekompletan protokol merenja moe biti odtam-

pan (bez vrednosti zadimljenja) koritenjem tastera uz izvetaj o prekoraenju dozvoljenog broja obrtaja. 5. vreme od 3 s D1+D4 OVEr SPEE maksimalan broja obrtaja meren tokom 3 s 6. trepe D7 nnnn otpusti gas na prazan hod 7. vreme od 15 s D1 PAUS pauza pre ubrzanja 8. trepe D1+D4 0. ACC (tj. nulto ubrzanje) brzo dati gas do kraja

*)

9. svetli D1+D4 0. ACC dri pun gas



10. trepe D1+D4 0. ACC otpusti gas na prazan hod 11. saekati 15 s D1+D4 0. ACC pauza izmeu ubrzanja 12. trepe D1+D4 AN

D5 K brzo dati gas do kraja *)

trenutna zadimljenost K pritisnuti - kada je test zavren - taka 18

13. svetli D1+D4 AN dri pun gas 14. trepe D1+D4 AN otpusti gas na prazan hod 15. svetli ta + D1+D4 AN proraun ubrzanja i prikaz ta

(istovremeno sa pauzom) 16. svetli ta D2 svetli K

D5 svetli K prikaz rezultata K, ta i aktuelna disperzija zadimljenosti K

17. ako svetli D1+D4 AN nastaviti sa sledeim ubrzanjem na taki 12 18. svetli

svetli ta t

D2 svetli K D5 svetli K

prikazane su srednje vrednosti koeficijenta apsorpcije K, vremena ubrzanja ta, disperzije zadimljenosti K i disperzije vremena ubrzanja t

Ako na displeju D1 trepe poruka brEA, test ubrzanja je prevremeno zavren, npr. ako je

rukovaoc pritisnuo taster .

Napomena:*) - dodavanje gasa trebe trajati najvie oko 0,2..0,4 sekunde. nnnn - broja obrtaja motora AN - broj ubrzanja, tj. 1.ACC, 2.ACC, itd. Test ubrzanja je zavren pregledom rezultata (taka 18) sa sledeim znaenjem tastera:

tampanje protokola merenja izduvnih gasova

vraanje u mod neposrednog merenja

meurezultati, tokom kojih je broj ispravnih ubrzanja prikazan na displeju D1 (ili simbol rezultata srednje vrednosti), ekvivalentna zadimljenost i vreme ubrzanja na displejima D2 i D3 (u izabranim jedinicama), na D5 i D6 disperzija zadimljenosti K i disperzija vremena ubrzanja t, a na D4 i D7 broj obrtaja praznog hoda i maksimalni broj obrtaja motora za trenutno vaee ubrzanje

+ snimanje merenih podataka za PC raunar

promena jedinica zadimljenja U svim fazama testa ubrzanja, test moe biti prevremeno zavren (ponovljenim) pritiskom

na taster i, mogue, tampanjem pojedinanih merenja (znai sa manjim brojem vaeih ubr-zanja).

U protokolu merenja izduvnih gasova, tj. u snimanju merenja izduvnih gasova moraju biti snimljeni sledei podaci: 1. datum i vreme merenja 2. ime, adresa, telefonski broj i broj stanice za kontrolu izduvnih gasova 3. registarski broj i tip vozila 4. broj kilometara 5. tip motora

TEST



6. broj obrtaja motora na praznom hodu i maksimalni broj obrtaja u toku merenja 7. temperatura ulja motora pri merenju 8. izmerena vrednost poetka ubrizgavanja, i odgovarajui broj obrtaja na kojem je izmerena 9. rezultati (najvie) poslednja etiri merenja zadimljenosti, od kojih svako mora sadravati

sledee podatke: a) broja obrtaja praznog hoda pre ubrzanja b) maksimalni broj obrtaja nakon ubrzanja c) vreme ubrzanja ta d) koeficijent apsorpcije K

10. srednja vrednost vremena ubrzanja ta i koeficijent apsorpcije K 11. disperzija vremena ubrzanja t i disperzija zadimljenosti K 12. dozvoljena zadimljenost Lim 13. tumaenje izmerenih vrednosti, u ijem je delu ponovljeni rezultat K i mogui izvetaj ne

zadovoljava, ako bilo koji od sledeih uslova nije bio ispunjen: a) 4 slobodna ubrzanja b) disperzija K 0,25 m-1 c) vreme ubrzanja ta u podruju ta 50 % d) K Lim

14. ime, tip, serijski broj i datum kalibracije analizatora 15. oznaka koritene sonde 16. ime zaposlenog koji je vrio merenje 7.3 MERENJE NAJVEE ZADIMLJENOSTI

Trei mod je merenje najvee zadimljenosti. Startuje se sa moda neposrednog merenja

istovremenim pritiskom na tastere + . Na displejima D2 i D7 bie prikazani neposredna zadimljenost i broj obrtaja motora (ili temperatura ulja), isto kao u modu neposrednog merenja i, dodatno, budui da je D1 aktivan, na njemu se pokazuje i dri vrednost najvee zadimljenosti sa tog ubrzanja motora. Displej D6 daje rukovaocu informacije o stanju svakog slobodnog ubrzanja koritenjem sledeih simbola: Displej D6: Potrebna aktivnost ili znaenje ne svetli spreman (za slobodno ubrzanje) svetli primeeno poveanje zadimljenosti trepe otpusti gas na prazan hod U sluaju potrebe rukovaoc moe koristiti sledee tastere:

promena merne jedinice zadimljenosti na D1 i D2

promena funkcije D7 - broj obrtaja motora / temperatura ulja

zavretak moda i vraanje u neposredno merenje

> 5 s kalibracija (postavljanje 0 % i 100 %) resetovanje najvee vrednosti na D1

tampanje najvee vrednosti sa D1



+ grafiki izlaz vremena obrade zadimljenosti Napomena: displej D1 ne mora poprimiti vrednost nula, budui da e analizator to provesti u

momentu poveanja zadimljenosti tokom sledeeg ubrzanja. 7.4 MERENJE POETKA UBRIZGAVANJA

Poslednji mod rada je merenje poetka ubrizgavanja. Startuje se sa moda neposrednog

merenja istovremenim pritiskom na tastere + . Pre ukljuenja merenja poetka ubrizgavanja dava pritiska AT 121X, stroboskop AT 101 3001 i mogue adapter davaa gornje mrtve take AT 101 3003 moraju biti ispravn

Documents

analizator-uputstvo