01

Naslov originala Andrea Frediani300 Guerrieri

02

S italijanskog prevelaGordana Subotić

300 ratnikaBitka kod Termopila

Andrea Fredijani

03

04

Čitaocu

Odlučio sam da dužinu i razdaljinu izrazim u metrima i kilometrimada bih olakšao čitanje i poštedeo čitaoce komplikovanogpreračunavanja. Takođe sam preveo izraze koji se odnose na dužinui razdaljinu, a koji su se u Grčkoj koristili u V veku pre nove ere.Jedino sam u slučajevima uopštenog pominjanja razdaljina koristiojedinicu mere stadij, što iznosi 600 pedalja, u zavisnosti od regije ukojoj se ta mera koristila, oko 177-193 metra. Takođe sam koristio isavremene jedinice mera za težinu.

Smatram da će čitaocima koristiti i ovaj mali pojmovnik grčkihreči koje se najčešće javljaju.

Agoga – obrazovanje i vojno obučavanje mladih SpartanacaAmentum – kožni remen koji se, radi lakšeg držanja, obmotava oko

lakog kopljaBakterion – zapovednički štap pentekontarhaBalbis – početna linija trkeBater – linija odskoka prilikom skoka uvisEfori – nadzornici, petorica najviših spartanskih magistrataEnomotarh – zapovednik enomotijeEnomotija – vojna jedinica koja se satojala od 24 do 30 vojnikaEunomija – „skladan poredak“ spartanske državeFobos – bog strahaGeruzija – Veće staraca u SpartiHaltere – tegovi za skok udaljHelot – spartanski robHimation – ogrtač, togaHipeis – telesna straža spartanskog kraljaHoplit – težak helenski pešadinacHoplitodromos – trka atletičara u panoplijiIpagreti – magistrati zaduženi za izbor kraljevih telesnih stražaraKanon – daščica za merenje dužine skokova

05

Kiton – tunikaLakedemonija – naziv koji su Spartanci koristili za SpartuLokag – zapovednik bataljonaLokos – bataljonMora – jedinica koja se sastojala od dve stotine vojnikaOba – jedno od pet sela/oblasti koje su činile SpartuOragos – enomotarhov zamenikPanoplija – hoplitova oprema koja se sastojala od šlema, oklopa,

štitnika za noge, štita, koplja i mačaPentekontarh – zapovednik pentekostaPentekost – jedinica koja se sastojala od 48 do 60 vojnikaPerijek – slobodan čovek u Lakoniji koji, međutim, nije imao prava i

povlastice SpartanacaPolemarh – zapovednik regimente ili divizijePorpaks – drška, rukohvat na unutrašnjoj strani štitaPterugi – kožne trake kojima se štitio karlični pojasRiptaspis – doslovno: onaj koji ostavlja štit, kukavicaSatrapija – persijska vladavinaSkinijeri – bronzani štitnici za nogeSisicija – zajednica spartanskih ratnikaSkama – borilišteSpara – persijski štit od prućaSparabar – persijski štitonošaSpartijat – pripadnik kaste „jednakih“, to jest vladajuće spartanske

klaseStafilodrom – Staza/borilište za nadmetanja koja su se održavala za

vreme Karnejskih svetkovinaStiraks – zadnji kraj kopljaStrigil – lopatica za mazanje uljemStromata – mala prostirka za spavanje pod otvorenim nebomTribon – crveni ogrtač koji su Spartanci nosili u gotovo svim

godišnjim dobima i prilikama osim u borbiTihi – sreća

06

U Termopilima nije poginulo svih tri stotine Spartanaca koje je kraljLeonida poveo protiv Kserksa. Jedan, po imenu Aristodem, spasao se izauvek ostao proklet.

Ovo je priča o epskoj bici ali i o sudbini junakâ i o usudu jednogčoveka koji je poražen u borbi između dužnosti i ličnih uverenja.

07

08

Ž

Uvod

Sparta

ena ravnodušno ustade s ležaja, kao da pored nje nema nikog.Zašto bi, uostalom, marila za Aristodemovo prisustvo? Za

vreme svih tih sati bliskosti koja se pretvorila u dremež, Spartanacništa nije uradio.

Pogledao je robinju dok je, i dalja naga, skupljala kosu i vezivala jemaramom iznad levog uveta, ostavljajući otkriveno čelo i gornji deopotiljka. Nastavio je da je posmatra kad se ogrnula kitonom prkosnomu okrenuvši leđa. Učinilo mu se da ga izaziva tim jedva primetnimpokretom bokova i njihanjem zadnjice koje je načinila dok seoblačila. Nije umeo da stisne tu zadnjicu silovito i snažno kako seočekuje od muškarca.

Glupa helotkinja, pomisli Arostodem. Morala bi da bude zahvalnazbog pažnje koju joj je ukazao jedan jednaki. Neka zahvali Apolonušto je ne kaznim jer nije umela da me uzbudi. Možda ne zna dauzbudi ni one životinje s kojima se svakodnevno pari. Ne ume dakoristi ruke, usta joj služe samo da bi se hranila i kako će ti se odtakve dići? Osim toga... osim toga, s tim zdepastim telom kao utegleće životinje nimalo nije privlačna, naročito nekom ko je navikaona uživanja sa Spartankama.

Zanet izmišljanjem izgovora za svoj mršav učinak, nije bio svestanda više ne zuri u zadnjicu svoje ljubavnice već u neku neodređenutačku na zidu. Devojka je otišla, ostavljajući mu istu nedoumicu kojaga je mučila prethodnih dana. Kako da provede ostatak dana?

Ozdravio je, ako se izuzmu povremeni bolovi u desnom oku kojisu ga, sve u svemu, manje mučili od duševnog bola. Ozdravio je, alii dalje je vreme uglavnom provodio ležeći i razmišljajući. Nikadanije toliko razmišljao za trideset četiri godine života. Oduvek su mudrugi govorili šta treba da radi, smatrajući da treba da se ponosi

09

time što to čini, zato što on pripada jednakima. A on je izvršavaonaređenja, dičeći se što je deo povlašćene klase, spartijat iLakedemonac, jer Lakedemonci pripadaju privilegovanoj helenskojkulturi.

Nikad nije posumnjao u pravila spartanskog društva. Od sedmegodine, rame uz rame s vršnjacima, navikavao se na stroguspartansku disciplinu, na život u zajednici daleko od devojaka, naoskudnu hranu u sisicijama, na kažnjavanje u slučaju da budu takonesmotreni pa da nešto ukradu. Napadali su helote, učestvovali ukratkim borbama u Lakoniji i Meseniji. Rastao je zadojen kultomHomerovih junaka, osećanjem nadmoći Lakedemonije u odnosu naostale helenske polise i pomalo zavišću prema Atinjanima, koji su secelu deceniju dičili time da su sami zaustavili velikog persijskog caraDarija.

Kolektivni duh nije ga napuštao još od detinjstva, ni pod kakvimokolnostima, niti je iko mogao ukazati na njega kao na osobunedostojnu kaste jednakih. Više puta istakao se na olimpijadama,kao i na drugim atletskim nadmetanjima helenskih polisa. Iako gaipagreti nikad nisu uvrstili u hipeise – među tri stotine vojnika koji sučinili kraljevu telesnu gardu – u borbi je uvek izvršavao svojudužnost. Leonida mu je kod Termopila poveravao najteže zadatke,uvek ga je slao u prve redove, a on nikad nije tražio da ga nekozameni, izdržao je sve dok nije izgubio oko, iako niko nije preživeoda bi to mogao i da potvrdi.

Zašto ga je, onda, sramota, da se pojavi na gradskim ulicama?S naporom je ustao, umoran od bezvoljnosti, ne znajući da li joj

robuje ili gospodari njome. Najveći deo dana provodio je sâm, neradeći ništa, zbog čega su ga mučile nedoumice s kojima se većsuočio kod Termopila. Da li je on zaista spartijat? Eurit je,nesumnjivo, pokazao da pripada jednakima, ali šta je s njim samim?Istina je, oduvek je zastupao stavove spartijata, ali prilikomposlednjih događaja odlučio je da učinu po svome. Da li je bio upravu ili je pogrešio? Ako je ispravno postupio, znači li to dauređenje nije dobro ili da to uređenje njemu ne odgovara? Možda

10

nije mogao da ispuni zahteve tog uređenja?Da je reč o uobičajenoj situaciji kao što je neka pobuna u Meseniji

ili beznačajan mali sukob na granici Peloponeza, ni on niti ostali nebi pridavali značaj njegovom ponašanju.

Ali to je bila situacija s velikim „s“, događaj koji svaki spartijatčeka da bi dokazao da zaslužuje privilegiju da živi kao ratnik. Onajko živi kao ratnik, mora i umreti kao ratnik. Nevolja je upravo utome: da li se poneo drugačije od ostalih ili gore od ostalih?

Osim toga, da li je zaista privilegija živeti kao spartijat? Zar nisusrećniji perijeci koji imaju samo kratkotrajne dnevne obaveze, apotom mogu da biraju kako će da se zabave? Ako žele, svako večemogu da provedu s nekom ženom ili da, jednostavno, budu sami.Sad mu se čini da su oni povlašćeni.

Ipak, možda tako razmišlja samo zato što mu je jasno da se nijeponeo kao spartijat, da nije bio u stanju da se ponaša kao spartijat.Vrlo je poučna Ezopova priča o lisici i grožđu. Tek sad ume daproceni ono što je oduvek omalovažavao ili odbacivao kao odrazslabosti i nagona svojstvenog manje vrednima.

Otišao je da se umije, kao da želi da spere nečiste misli. Pomislio jekako je prošlo već dvadeset četiri sata otkad se okupao. Osećao jeustajao zadah znoja koji mu se uvukao u malje pod miškama, nagrudima i među preponama, s kojih je obrisao znoj nakon što je danproveo u dokolici, ali ne i posle odnosa s helotkinjom, koji je biopreviše blag da bi ga preznojio. Pomislio je da mu, verovatno, i dahneprijatno vonja. Vino koje je pio i hleb s lukom koji je pojeo prenego što je devojka došla, sigurno su mu ostavili gadan trag uustima.

Sigurno ne izgledam privlačno, pomislio je. Oslabio je odjednomesečnog lenčarenja, mišići koji su doskora ličili na mišićestatue nekog boga, opustili su mu se. Duga kosa mu se umrsila iosećao je kako mu se lepi za vrat i ramena, poput korena drveta.Kraći pramenovi padali su mu na oči, zamagljujući mu vid. Duganeuredna brada, koja mu se na više mesta skorela od vina,nepravilno mu je padala i pokrivala mu gušu; u toj crnoj šumi

11

prošaranoj sedim vlasima ležale su skorele mrvice hleba.Da li zato žena ne želi da me vidi?, zapitao se, pomalo naivno.

Zvali su me kalos Aristodem, lepi Aristodem, ali sad sigurno nisamnajlepši prizor. Po povratku ju je zatekao ćutljivu i sve vreme jeočajnički izbegavala njegov pogled. Bar mu se činilo da je tako otkadje progledao, iako sad može da vidi samo na desno oko.

Na sreću, to je kratko trajalo. Ima nedelju dana kako je natovarilasvoje stvari na kola i odselila se; odvela je dete, koje je previše maloda bi moglo da ga prezire, poput ostalih u gradu.

Možda je otišla zato što je saznala?Pomislio je da je možda, na neki način, saznala. Nemoguće je da

sudi o njemu na osnovu onog što se dogodilo u bici a da nijerazgovarala s njim o tome. Dakle, verovatno je nekako saznala zanjega i za Gorgu.

Gorgo.Nije mu došla.Ako je njegova žena zaista saznala nešto, i bolje je što nije došla.Nije mu došla.Jasno, imala je razloga što nije došla. Ipak... ipak...Nije mu došla.Ni pismo mu nije napisala! Ni jednu jedinu poruku mu nije

poslala!Nije mu došla.Nije želeo ni da pomisli na to da se nije oglasila iz istog razloga

zbog kojeg ga svi izbegavaju. Ipak... prošlo je više od mesec dana odnjegovog povratka, a od nje ni glasa... Zevsa mu, nekada seponašala kao da ne može da živi bez njega!

Nije mu došla.Setio se reči koje mu je uputila nekoliko dana pre nego što je

krenuo na sever. „Volela bih da se brinem o tebi kao tvoja supruga“,rekla mu je, „da te negujem ako budeš ranjen, da te lečim ako serazboliš.“

Ali nije mu došla.E pa, eto, sad je bolestan. Bio je ranjen, iako ga nije ranio

12

neprijatelj. Mogla je bar dušu da mu razgali stavivši mu do znanjada misli na njega, da nije s njim samo zato što ne može...

Tizija je iznenada ušao i on se trgnu. Smešno, pomisli. Nije nizadrhtao pred besmrtnicima velikog cara, a sad se prepao jednoghelota. Bio je to njegov rob kog je vodio na sever. U borbi nijemogao da se osloni na njega, čak ni kao na lakog pešadinca. Bio jenizak i zdepast, spor i nespretan, prilično ružnog lica: vrh orlovskognosa gotovo mu je padao na usta. Ponašao se udvorički, ali bio jerazborit i tačan, uvek na raspolaganju i zadovoljan što može daudovolji Aristodemovim potrebama, ukratko, savršen sluga ako seizuzme činjenica da ne ume da ratuje.

Tizija je bio neoubičajeno uznemiren, takvog ga nije viđao ni uborbi. Čak je dozvolio sebi da ga uhvati za ručni članak i da gaprotrese, dok ga je obasipao rečima, najpre nerazgovetnim.

– Euribijad je pobedio u Salamini – učini se Aristodemu da je čuopošto mu je sluga nekoliko puta ponovio reči unoseći mu se u lice. –Saterali su ih između ostrva i obale pa su se ovi, na kraju, sudarilijedni s drugima. Veliki car je s Kinosaura posmatrao propast svojeflote!

Možda je Tizija očekivao da će ga Aristodem podstaći nekimpitanjem te je zastao da udahne, odmakao se od njega i pažljivo gapogledao. Tek tada mu se učini da njegovog gospodara ne zanimajuzemaljski događaji.

Spartijat ništa nije rekao niti je promenio izraz lica. Okrenuo se iponovo se zaputio prema ležaju, a zatim seo nalaktivši se na kolenai zagnjurio lice u šake. Odsutno je zurio.

Tizija je, ipak, s oduševljenjem nastavio, kao da mu je ovajpostavio pitanje. – Našli smo se u obruču Egipćana na severozapaduSalamine i Feničana s jugozapada, upravo onako kako su našistratezi hteli. Euribijad je sa svojih sedamnaest brodova bio u zalivunaspram Jonaca, Atinjani su im bili zdesna, naspram Feničana.Umesto da sačekaju Helene na otvorenom moru, zapovedniciKserksove flote su, nakon naglog povlačenja naših, uplovili u zaliv,sve dok zvuk trube nije najavio kontranapad. Tako su se Persijanci

13

zatekli okruženi obalama s boka, naši su bili ispred njih, a njihovibrodovi iza. Nisu mogli ni da nastave ni da se povuku a da se pritome ne sudare s nekim od sopstvenih brodova. Nisu mogli čak nida manevrišu. Štaviše, ono malo plovila uspeli su da izvuku tek kadsu potopili nekoliko svojih lađa da bi napravili izlaz premaotvorenom moru. U tom malom zalivu ostavili su, naočigledKserksu, više od dve stotine uništenih brodova!

Aristodem je najpre morao da se priseti da se i dalje vodi rat. UTermopilima i kod Artemizija ništa nije odlučeno. Persijanci suprodrli na Atiku i u centralnu Heladu, preteći da će preći prekoKorintskog prolaza i prodreti u Peloponez. Osvojili su Atinu izapalili je, ni Akropolj nisu poštedeli. Dovoljno je poznavao vojno-političke prilike u Heladi da bi shvatio da pobedničku strategiju nijesmislio vrhovni zapovednik Euribijad, već Temistokle. Jedino je onmogao da odluči da se saveznička flota drži obale kod Salamine,umesto da se povuče do Korintskog prolaza. S druge strane, atinsketrireme čine dve trećine ukupnog helenskog brodovlja i strateg izAtine svakako je iskoristio tu činjenicu da bi sproveo svoj plan.

Da su pobedili kod Artemizija, ne bi se samo on vratio iz bitke...U mislima je razmatrao pobedničku strategiju. Vojno obrazovanje

previše je odredilo njegovu prirodu, iako se u duši borio da potisnemisli o svom životu ratnika. Zaključio je da bez dominacije na moruKserks može malo toga da učini, iako su njegove trupe uzduž ipopreko zauzele helensko poluostrvo. Peloponez je zaštićenutvrđenjima duž Korintskog prolaza koje je podigao spartanski kralji ne postoji opasnost od invazije s juga. Možda bi veliki Kserksmogao da se dokopa prevlasti u izvesnim delovima poluostrva ali,kako god bilo, najvažnije je da Spartanci mogu biti mirni jer su tapodručja daleko od Lakonije.

Nešto mu pade na pamet. Možda ga sugrađani neće više preziratisad kad se ispostavilo da je žrtvovanje trista ratnika i Leonide uTermopilima bilo odlučujuće za ishod potonjih ratnih operacija!

Pa naravno, reče u sebi, ne mareći za Tiziju koji je i dalje pričao.Strah od invazije izazvao je malodušnost i naveo ljude da od njega

14

načine žrtvenog jarca. Njegovi sugrađani strahovali su da biPersijanci uskoro mogli osvanuti i u Sparti i bili su ozlojeđeni što ihAristodem nije branio do smrti.

Sad će se Ona oglasiti. Možda će ga čak i zvanično posetiti, da bipozdravila jedinog preživelog iz Termopila i od njega čula izveštaj ovladarevoj smrti. Ko bi, pod takvim okolnostima, mogao ružnoprotumačiti tu posetu? A onda će sve biti kao nekad, pre njegovogodlaska...

Živnuo je, prvi put za mesec dana. Naredio je Tiziji da mupripremi vodu za kupanje i odlučio je da sredi kosu i bradu da biizgledao uljudno. Uklonio je višak malja, pre svega sa obraza, ispraoje bradu, a onda se očešljao s takvom žestinom da je počupaonekoliko pramenova.

Nije se mnogo doterivao. Ne sređuje se za posetu njoj, već onolikokoliko je dovoljno da može da izađe na ulicu i da stigne do Pantitovekuće. Posle bitke sreli su se samo jednom, nakratko, u Sparti, i to uprisustvu drugih ljudi, tako da nisu mogli da razmene utiske.Zapravo, Pantit je ugledao njega, a on nije mogao da vidi ništa osimobrisa svog saborca, jer ga je i dalje mučila infekcija očiju koja mu jespasla i uništila život.

Nije bio veseliji nego dotad, ali je povratio odlučnost i volju.Izašao je iz kade, obrisao se i poslao Tiziju da mu donese kiton.Helot mu je pomogao da se obuče, prebacio mu je ogrtač prekoramena, ali ne crveni spartijatski tribon u kojem bi bio previšeupadljiv, već himation. Tizija mu je provukao rub ogrtača ispoddesne miške, vezao ga na levom ramenu i pustio drugi rub da muvisi preko leve nadlaktice. Kosa mu je još bila mokra kad je na glavustavio petasos, kapu širokog oboda, i čilo izašao.

Brzo je iza sebe ostavio četvrt Kinosaur u kojoj je živeo, pošto jepre toga samo površno pogledao svetilište Stine Aleje. Dugo nijevideo taj hram, iako se nalazi u neposrednoj blizini njegove kuće.Pošao je na sever, prema četvrti Limne, gde živi Pantit, prolazećizaobilaznim putem levo od Eurita. Uživao je u jutarnjem povetarcukoji je duvao s reke, u tom prijatnom danu na izmaku septembra,

15

budeći se iz obamrlosti koja ga je obuzimala poslednjih mesec dana.Zaobilazni put pružao je još jednu prednost: izbegao je gradskuvrevu koja je vladala na ulicama iako još nije bilo vreme za otvaranjetržnice. Uprkos tome što je povratio volju, i dalje je strepeo odljudskih pogleda i osude.

Možda Pantit i on i nemaju više mnogo toga zajedničkog, pomisli.On je učestvovao u bici, bar prva dva dana, ali trećeg, nije se boriotrećeg, kobnog dana. Pantita su, međutim, poslali po pojačanje ivratio se tek kad je sve bilo gotovo. Dobio je jasno naređenje isvakako nije svojevoljno odlučio da ne učestvuje u bici. Ukratko,tom momku niko ništa ne može da zameri.

Kad se sve uzme u obzir, teško da će razumeti stanje njegoveduše. Pantita niko ne bi mogao optužiti da nije izvršio svoju dužnostniti bi on sâm mogao osetiti krivicu. Možda ga samo muči grižasavesti iz solidarnosti prema saborcima, kao što muči ponekoghoplitu koji nije podelio sudbinu ostalih. Aristodem ga nije dovoljnopoznavao da bi zaključio koliko je na njega uticalo to prisilnonapuštanje bojišta, ali bio je siguran da se ne može osećati gore odnjega i možda neće ni shvatiti muku koja ga razdire od dana kad sunjegovi saborci poginuli.

Produžio je Euritom ostavljajući s leve strane hram ArtemideOrtije na istočnom obodu grada. Na zapadu je ugledao poznateobrise Akropolja i skrenuo je desno, prema reci, prateći tok mislikoje je želeo da podeli s Pantitom i potiskujući one koje još nijepodelio s Gorgom.

Ušao je u naselje Limne. Na ulici ljudi nimalo nisu obraćali pažnjuna njega. Razmenjivali su mišljenja o nedavnoj pobedi kodSalamine, a do ušiju mu je dopro čak i žamor grupe žena koje supričale o tome. Naravno, ljudi nemaju pravi uvid u događaje niti sustručni kao on; ne shvataju da je persijska vojska, izgubivši prevlastnad morem, postala koplje bez vrha, pa je većina i dalje strahovala.

To pomalo komplikuje situaciju.Odlučno je produžio prema Pantitivoj kući. Ako se nešto i

promenilo u njemu, svakako se nije primećivalo. Znao je gde je

16

Pantitova kuća još u vreme kad su živeli u zajednici. Zahvaljujućizajedničkom životu, gotovo svi spartijati poznavali su se međusobom. Pantitova kuća je, kao i njegova, bila prilično skromna,onako kako i dolikuje pripadniku jednakih. U Atini bi takva kućapripadala nekom zanatliji. Zaštitni zid nešto viši od visine čovekarazdvajao je unutrašnje dvorište od ulice i ujedno je predstavljaopročelje jednog od tri dela niske kuće. Na suprotnoj strani dvorištauzdizala se jedina dvospratna građevina. Gornji sprat pročeljakrasila su dva prozora, a na donjem spratu nalazio se samo uzanotvor. Krov na dve vode bio je pokriven pečenim crepom, za razlikuod krova ostalih zgrada naslonjenih na glavnu, koje su imalejednovodni krov. Svi zidovi su, osim zadnjih, kamenih, bilimalterisani.

Kapija natkrivena nadstrešnicom u obliku izlomljenog luka nijebila zatvorena. Aristodem uđe i produži prema glavnoj zgradi. Udvorištu nije bilo nikog, niti se iko odazvao kad je pokucao na vrata.Ipak se, pod njegovim udarcima, sama otvoriše, kao da je kućaživela sopstvenim životom i odlučila da ga pusti unutra. Spartijat jeneodlučno prešao preko praga, obuzet iznenadnom željom da sevrati i da nastavi da sažaljeva sebe opružen na ležaju.

Ali bilo je previše kasno. Pogled mu je već pao na beživotno telosaborca Pantita, koji je poput vreće visio obešen o tavansku gredu,vrata stisnutog užetom koje ga je zadavilo.

Mrtav. I on.I on, kao i Leonida, Alfej, Maron, Dijenek, Eurit, Ditiramb. Sad je

zaista jedini preživeli.Sad je zaista sâm.

17

NOdabrani

ajzad! – uzviknu Dijenek, kad ga je rob obavestio o odluciefora. Stasiti spartijat podigao je ruke u znak pobede, a

gledaoci su taj teatralni gest pripisali njegovim zadovoljstvompoduhvatom na stafilodromu na kojem je upravo sustigao trkačaispred sebe.

Nadmetanja u čast Karnejskih svetkovina bila su u punom jeku.Činjenica da je neki trkač sustigao najbržeg smatrala se povoljnimznakom i publika je izražavala zadovoljstvo. Dijenek je, međutim,bio zadovoljan zbog mogućnosti da ode na bojište. Nedeljama suSpartanci razmatrali kad će se uključiti u rat protiv persijskihnapadača. Odugovlačeći, dočekali su i nadmetanja kojima sugrađani podredili sve ostalo.1

Nadmetanja su trajala svega devet dana, od sedmog do šesnaestogavgusta, ali varvarske trupe toliko su se približile da suLakedemonci morali što pre doneti odluku. To je zahtevala situacija,ali i cela Helada, koja je iščekivala spartanski doprinos. Spartanci sumorali da se iskupe i za loš utisak koji su ostavili deset godina ranije,prilikom invazije trupa cara Darija. I tada se bitka odvijala upravo uvreme lakedemonskih nadmetanja, te su zasluge za pobedu nadPersijancima pripale Atinjanima i Platejcima. Spartanske trupepristigle su na Maratonsko polje tek po završetku bitke i mogle susamo da pohvale doprinos Atinjana i Beoćana.

Ako se tako nešto ponovi, neće biti nepopravljivo ugrožen samougled Sparte već će i sama Lakonija biti u opasnosti. Pričalo se da jeudružena vojska Darijevog sina Kserksa ogromna i da je flota koja jeprati jednako moćna. Heleni su nemoćno posmatrali njenonapredovanje u Trakiji i Makedoniji, gubeći se u višemesečnimneplodnim raspravama o strategiji koju bi trebalo da primene.

Spartanci su predlagali strategiju zasnovanu na zatvaranjuKorintskog prolaza, strahujući da će im Persijanci prići s leđa akoliniju odbrane postave severnije. Naravno, Atinjani su u tom

18

predlogu videli potvrdu uskogrudog lakedemonskoglokalpatriotizma i na skupu u Korintu potvrdili su da Peloponeskomsavezu svakako nisu pristupili da bi bili prepušteni gnevuPersijanaca. I ostali članovi Peloponeskog saveza izražavali sunegodovanje. Neki su tvrdili da će, ako bez borbe puste Persijanceda dođu do Korintskog prolaza, ovi biti sveži i odmorni zaodlučujuću bitku.

Ukratko, na kraju su se nametnuli Atinjani i njihov strategTemistokle, koji je ispoljio zadivljujuću mudrost i karakter.Posedovali su značajnu flotu i smatrali da postoji veća verovatnoćada Heleni poraze varvare na moru a ne na kopnu. Temistokle jesmatrao da bi što severnije trebalo zaustaviti persijsku vojsku i takoprimorati Kserksa da pokuša proboj morskim putem.

Na kraju su i Spartanci pristali na tu strategiju zato što je njomebilo predviđeno da glavnina helenskih snaga bude koncentrisanaoko Korintske prevlake kao pojačanje u slučaju potrebe. Trebalo je,dakle, na severu ostaviti na raspolaganju najmanji mogući deokopnenih trupa za kopnenu borbu.

Nije bilo lako postići dogovor oko toga gde će se rasporeditivojska, u kom delu će postaviti liniju odbrane. U severnoj icentralnoj Heladi postoji dovoljno klanaca, prevoja i prolaza daHeleni mesecima raspravljaju o položaju. Zbog nepouzdanostiTesalaca propao je prvi pokušaj postavljanja linije odbrane naprevoju Tempa na obroncima Olimpa, gde se rasporedila jedinica oddeset hiljada hoplita pod zajedničkim zapovedništvom Temistokla ispartanskog polemarha Eujanita.

Novi odbrambeni zid postavljen je u klancu kod Termopila,između Ftiotide i Malide, iznad same obale, odakle se, desno,pružao direktan pogled na najseverniji istureni deo ostrva Eubeja.Upravo tu, kod Eubeje, raspoređena je flota koja će u visini rtaArtemizij sprečiti Persijance da prodru u kanal između obale iEubeje.

Dve linije odbrane, kopnena i morska, gotovo su se stopile, što jeprvoj omogućavalo da preuzme ulogu podrške. Osim toga,

19

Termopilski klanac je, širok petnaest metara na najužem delu,predstavljao jedan od najužih prolaza na celom Peloponeskompoluostrvu i činilo se da nije potreban veliki broj vojnika da bi sezatvorio. Dovoljno je bilo držati ga toliko dugo da veliki car pokušaprodor sa svojom flotom.

Trebalo je brzo delovati. Kserkosovi vojnici umeli su da marširajuneverovatno brzo uprkos tolikoj brojnosti.

Međutim, bio je mesec Karnejskih svetkovina, tokom kojih suSpartanci obuzdavali ratnički nagon zarad verskih obaveza. Ipak,Sparta je bila vodeća sila u savezu, kojem se postepeno pridružioveliki broj helenskih polisa i ovog puta nisu mogli da se povuku. Sdruge strane, nepoštovanje verskih običaja izazvaće nezadovoljstvobogova, što može biti jednako štetno za sudbinu grada.

Naposletku su efori našli srednje rešenje i u borbu su poslali kraljaLeonidu s trista hoplita, koji su dobili naročito razrešenje u pogleduverskih obaveza. Suveren je na putu prema Malidi trebalo da okupitrupe savezničkih polisa i ta vojska trebalo je da bude dovoljna daizdrži nalet Persijanaca do isteka svetog meseca.

Dijenek je bio upoznat s ratnim planovima i strategijom vrhovnekomande, kao što su s time bili upoznati svi jednaki koji su senadmetali na stadionu: Eurit, Pantit, Ditiramb i braća Alfej i Maron.

Spartijata doraslih u godine za borbu bilo je manje od devethiljada i uglavnom su se svi međusobno poznavali. Od malih noguodrastali su zajedno i gotovo da nije bilo onog ko nije podelio nekupustolovinu s nekim vršnjakom. Ipak, bilo je i onih koji su razvili jošbliskije odnose, stvarajući takozvane sisicije u kojima su spartijati,uključujući i one oženjene, provodili veliki deo vremena, bar dok nenapune trideset godina.

Spartijati su negovali pravo muško prijateljstvo vodeći dugerazgovore o ratničkim vrednostima, o hrabrosti u borbi, o nadmoćijednakih u odnosu na ostale građane Lakonije i helenskogpoluostrva. Njihove razgovore pratili su potoci pića i neobičnosmenjivanje izliva nežnosti i ispoljavanja snage. Gotovo svake večerinjihovi ratni razgovori započinjali su nakon večere i nastavljali se u

20

Euroti, izvan stambenog dela četvrti, gde su se nadmetali u gađanjustrelom i u rvanju, pa čak i u silovanju devojaka helotkinja koje bi sezatekle na ulici. Ako bi ih vino nadvladalo, završavali su jedan sdrugim u postelji, ispoljavajući fizičku bliskost koja je neposrednoproisticala iz njihove duhovne i intelektualne bliskosti.

Svaki mikrokosmos ima svog vođu, a vođa ove grupe ratnihdrugova bio je Dijenek. Njegovo čuveno prijateljstvo s Pauzanijem,Leonidinim mlađim bratom, koga je, kao dečak, spasao u lovu oddivlje svinje, stvaralo mu je izvestan ugled u očima prijatelja.Razmetljiv, sklon preterivanju u ponašanju, nije bio najkrupniji udružini, ali nije bilo izazova u kojem se nije pokazao najsnažnijim.Nije bio ni najprivlačniji, a ipak su žene uvek bile blagonakloneprema njemu, čak i kad ih je uzimao ne tražeći dozvolu. Nije imaonaročito osetljivu dušu, no uprkos tome ostali su se uvek najprenjemu poveravali. U osnovi, Dijenek je svojom mešavinom drskosti ismelosti bio otelotvorenje ideala spartanskog ratnika koji jelakedemonsko društvo vekovima stvaralo; svi su pokušavali da gaoponašaju, iako su često morali priznati da nisu dovoljno snažni,odlučni, nemilosrdni i besramni da bi se poredili s njim.

Najviše su se trudili braća Alfej i Maron, čiji je otac, Orsifant,nekadašnji učesnik u mnogim ratnim pohodima, sinovima usadiopriličnu veru u nadmoć njihove loze. Međutim, njihova tupavost tosaznanje pretvorila je u krajnju netrpeljivost prema svima koji nepripadaju njihovoj kasti. Alfeju još ne beše trideset godina i visinomje premašivao sve svoje saborce. Kad bi se trupe postrojile, njegovšlem štrčao je usamljen iznad mnoštva šlemova ispod kojih seskrivala čitava falanga. Zahvaljujući redovnim fizičkim vežbamakojih su se pridržavali svi spartijati, njegovo moćno telo bilo jeočuvano, ali nije bilo teško zamisliti ga kako, kao starac, s naporomvuče krupno telo, otežalo više od poroka i opuštenosti nego odstarosti.

Ništa na njegovom licu nije se moglo opisati kao pravilno, unjegovim rečima malo toga je ostavljalo utisak čoveka vaspitanog uduhu klasične kulture. Kad bi se napio, ponašao se neprilagođeno i

21

nedisciplinovano. Ipak, pristojno se borio i bio je nezamenljivsaborac, spreman da se uhvati u koštac sa svim opasnostima ne bi liizvukao prijatelja iz nevolje.

Njegovog gotovo deset godina starijeg brata bogovi su obdarilizrncem pameti, ali nije je najbolje koristio. Ratnici su se, u slučajuopasnosti, radije oslanjali na Alfeja, i to ne zato što je on snažniji;niko nije bio siguran da bi se Maron žrtvovao za njih onako odlučnokao njegov brat. Za Marona je postojao samo Maron i sopstveniposlovi i uglavnom je govorio samo o sebi. Istina je da se njegovepriče nisu mnogo razlikovale u odnosu na priče njegovih saboraca; ion je kao i ostali žudeo za ratničkom slavom, ali je u svojimizveštajima često zaboravljao da navede doprinos ostalih iz falange,sablažnjavajući time saborce naučene na zajedništvo i solidarnost nabojnom polju.

Istini na volju, Maron se nikad nije isticao u borbi i delovao je usavršenom saglasju s ostalima u jedinici kojoj je dodeljen. Međutim,sudeći po onome što je pričao posle borbe, upravo je on rasteraoneprijatelja. Do iznemoglosti je ponavljao to prijateljima koji su gaslušali saučesnički se podsmehujući. Maron je bio toliko zanetsobom da bi to primetio i nastavljao je da se hvali ne pitajući ostaleni za mišljenje ni za njihov doprinos u borbi.

Budući da nije voleo da ga prekidaju niti da sluša tuđe priče,Maron je najradije birao društvo Ditiramba, najćutljivijeg u grupi.Ditiramb je bio i najstariji u družini, ali upravo zbog svojepovučenosti nikad nije imenovan za komandanta iako je bio dobarvojnik. Vrlo rano izgubio je gotovo sve zube, zato nije voleo daotvara usta. Njegovi saborci smatrali su da je previše popustljiv i nijeim se uvek pridruživao u šaljivim poduhvatima i nepodopštinama.Ponekad ih je posmatrao kako se zabavljaju s nekom helotkinjom inajviše što bi učinio bilo je da im pomogne da je zadrže ako bi sepobunila. Niko ga nije krivio. Njegovi prijatelji znali su da im nezamera zbog ponašanja; jednostavno, bio je manje preduzimljiv iimao je manje srčanosti u odnosu na njih.

– Ovde nema više ništa zanimljivo – izjavi Dijenek pošto je helot

22

otišao. – Zašto ne odemo do Aristodema da mu javimo vest?– Što da ne? Možda ćemo ovog puta uspeti da provedemo malo

vremena s njim – brzo odgovori Eurit, koji je, pri pomenuAristodema, uvek pokušavao da promeni temu. Spartijat je bioduboko naklonjen jedinom iz družine koji tog dana nije došao nastadion i njegovim osećanjima nije bila strana činjenica da jeAristodem najlepši u grupi. Bio je tako lep da su brojni vajari tražilida im pozira za statue bogova koje su pravili po porudžbini.

Aristodem je uvek odbijao te ponude izbegavajući da se prepustitaštini; bilo kako bilo, u blizini Akropolja isticala se Hermesovastatua, koja je izuzetno ličila na njega, čak i u crtama lica. Pričalo seda ga je umetnik krišom posmatrao dok je vežbao s prijateljima i daje zapamtio njegove obrise i crte lica. Aristodem se nije potrudio datraži objašnjenje od umetnika zbog onog što je učinio i nije pokazaonimalo zanimanja za taj događaj, ali većina je verovala da je onzadovoljan zbog toga.

S druge strane, i Eurit se sviđao ljudima. I ženama i muškarcima.Ipak, zbog potčinjenosti i kompleksa niže vrednosti koji je oduvekosećao u odnosu na prijatelja, delovao je manje privlačno, naročitokad je bio u njegovom društvu. Iako mu je iz očiju i držanja izbijalodovoljno samopouzdanja, pogled mu je bio manje ponosan, aponašanje ponizno u odnosu na prijatelja pored koga se nagonskipovlačio u drugi plan. Nikad nije učinio ništa pre Aristodema ili nanjegovu štetu.

– Ako budemo među izabranima, provešćemo čak i previševremena s njim – primeti Pantit, poslednji iz družine. Pantit se zaistaposlednji pridružio grupi; bio je najmlađi i jedini koji još nijeučestvovao u bici, čak ni u onim najmanjim. Međutim, u sportskimtakmičenjima i nadmetanjima s oružjem bio je među najboljima i biloje sasvim izvesno da će ga prvom prilikom pozvati u boj. Osim toga,žudeo je da se dokaže. Ditiramb ga je podigao i obučio, bio je njegov„izvor nadahnuća“, a to je značajna uloga u spartanskoj agogi.

– Odlazak s prvom jedinicom samo je pitanje časti. Dok ne stigneostatak vojske, verovatno se nećemo ni boriti – primeti Dijenek,

23

izvodeći ostale sa stadiona i vodeći ih prema Aristodemovoj kući.– Kako možeš to da kažeš? – usprotivi se Maron. – Persijanci će

želeti da se probiju i radije će to pokušati dok prolaz bude čuvaoskroman broj vojnika, nego kad se pojave moćne trupe...

– Zaboravljaš da je našom strategijom – dodade Dijenek –predviđeno da se ishod bitke odluči na moru. Kserks će povestibitku sa svojom flotom što će mu omogućiti da brže dopre do Atike;ako pobedi, mogao bi da stavi između dve vatre trupe naTermopilima, bez obzira na to koliko brojne one bile. Ali, akopobedimo, što će se verovatno i dogoditi, kopneni front neće bitipoprište ratnih dejstava.

– Znači tako, ni ovog puta mi Spartanci nećemo moći da sredimopersijske neprijatelje, do đavola! – ljutito uzviknu Alfej.

– Ne mora da znači – zagonetno odvrati Dijenek i odmah zatimdodade: – Zaboravljaš da flotom zapoveda i jedan Lakedemonac.Pobeda će u svakom slučaju biti pripisana nama.

– Nije isto pobediti na moru. Pravi ratnici na kopnu dokazujukoliko vrede, borbom prsa u prsa, bez ljuljuškanja brodova i talasa.Da nisu Herakle, Ahil i Ajant dosegli ratnu slavu izigravajućipomorce? – primeti Eurit. Njegova upadica je izgleda označila krajrasprave, a zatim su se bavili manje važnim temama, sve dok nisustigli do Kinosaura, gde je živeo njihov prijatelj.

Kad su stigli pred kuću, ugledaše Aristodemovog helota Tiziju.Bio je uzbuđen i očigledno nestrpljiv da uđe u kuću. Dijenek gapozva pre nego što je ovaj uspeo da pređe prag.

– Ej, ti, ideš svom gospodaru? – brzo mu doviknu.– Naravno, gospodine – uslužno odvrati helot. – Možda i vi želite

da saznate novosti u vezi s odlukama efora.– Već su nam poznate. I želimo lično da ih prenesemo tvom

gospodaru, da vidimo kako će ih primiti – objasni Dijenek.– Poznata vam je i odluka kralja Leonide da povede sa sobom

samo one ljude koji već imaju decu? – uzvrati rob. – To je odlučiotek kasnije, kad su glasnici već bili otišli da prošire novost nastadionu.

24

Dijenek ga uhvati za mišicu i stegnu ga dovoljno jako da ovajzaječa. Helotu je bilo jasno da ni po koju cenu ne sme preći taj pragpre njih.

– Vojnici s decom? A kako to? – razdraženo uzviknu Alfej, kojidece nije imao.

– Da bi loza preživela, jasno – objasni Dijenek, puštajućipomodrelu mišicu sirotog roba.

– To onda znači da taj pohod smatra opasnim? – reče Maron. –Izgleda da na sever nećemo ići da bismo radili gimnastiku...

– Ti ćeš možda i otići na sever! – ljutito mu odvrati brat. – Meneneće ni uzeti u obzir te ćeš biti u velikoj prednosti u odnosu namene kad je reč o sticanju slave!

– Videćeš da će se naš otac poslužiti svojim uticajem i urediti daobojica pođemo. Ne misliš valjda da će propustiti priliku da pošaljedvojicu starijih sinova u bitku koja izdaleka miriše na slavu... nakraju krajeva, ima on još dvojicu sinova i ne postoji opasnost da namse seme zatre.

Njegovo objašnjenje izazvalo je salve smeha koji Dijenek, po svomobičaju, nadmeno prekinu. – Dobro. Čujmo sada Aristodemovomišljenje. Uđi i najavi da mu donosimo dobre vesti. I ništa više negovori – reče obraćajući se Tiziji.

Već nekoliko minuta helot nije ni nameravao da učini ništa više,već požuri da uđe u kuću. Ubrzo zatim ponovo se pojavi na pragupozivajući ih da uđu. Spartijati su čekali samo nekoliko sekundi daAristodem izađe iz kuće. Eurita bi preplavila navala osećanja kadgod bi ga ugledao, a ostali su u najskrivenijim uglovima svestiosećali blagi ubod zavisti zbog njegove privlačnosti.

Spartijat je bio visok, skladno građen, nabreklih mišića koji su setog letnjeg dana još više isticali onako oznojeni. Na sebi je imaosamo kratak komad tkanine vezan oko struka i kretao sepromišljeno sporo, kao čovek koji je svestan svoje lepote, dugimritmičnim koracima i pokretima ramena koji su pratili pokretebokova. Duga kosa kao u svakog spartijata bila mu je toliko crna daje odvlačila pažnju sagovornika čak i s njegovog kao izvajanog tela.

25

– Kao da ste nestrpljivi da mi nešto saopštite, prijatelji, ili grešim?– izjavi domaćin pozdravljajući se s njima.

Niko se nije usudio da kaže o čemu je reč pre nego što je Dijenekprogovorio. Jednaki zastade nekoliko sekundi, zadovoljan što uživatoliki ugled, a onda saopšti novosti, motreći ih ispitivačkimpogledom. Pecnuo je prijatelja. – To bi trebalo da podstakne tvojezanimanje za ratna pitanja koja ti izvesno vreme nisu na prvommestu...

Aristodem nije delovao zadovoljno.Uveče su se svi okupili na večeri u sisiciji, kao gotovo svakog

dana, iako mnogi od njih koji su napunili trideset godina nisu višeimali obavezu da društvo saboraca pretpostave porodici. Vinom suzalivali jednostavan obrok koji se sastojao od ječmenog hleba maza icrne supe od svinjske krvi i mesa, da bi završili poslasticom od sira ismokava.

Upravo dok su obedovali sedeći jedan pored drugog, objavljenasu imena trista ratnika koje su odabrali ipagreti. Svi su bili na spiskuodabranih, što je izazvalo pobedničke usklike, pre svega Alfejev, jerpremda se nadao, nije mnogo verovao da će biti izabran. Izgleda daje njegov otac uspeo da pošalje oba sina u klanicu, pomisliAristodem, dok ih je gledao kako čestitaju jedan drugom, grle se imaštaju o budućim poduhvatima. Nema sumnje da će posle večereslaviti, na ovaj ili onaj način...

– Ni danas, kad smo ti to rekli, nisi se obradovao – obrati mu seEurit, izgovarajući ono što je prećutao Dijenek, previše ponosan dabi pitao prijatelja zašto je tako smrknut.

Aristodem ga pogleda s visine. Uvek ga je tako gledao, svestan daje Euritov idol iako su bili vršnjaci. – Idemo u smrt, zar vam to nijejasno? – odvrati.

– Apolona mi, ti si spartijat! – uzviknu Dijenek. Ovoga puta on jeizgovorio ono što nije rekao Eurit, koji nije želeo da kritikujeprijatelja. – Mogućnost da umreš, štaviše, da umreš u borbi, trebalobi da bude vrhunac tvojih težnji!

– Istina je, trebalo bi da je tako – odgovori Aristodem – da

26

umiremo za otadžbinu.– A zar nije tako? – osmeli se Eurit da se uključi.– Nije. Tamo ćemo umirati isključivo zarad Leonidine lične

ambicije i nezadovoljstva – presudi njegov sagovornik.– Objasni to malo bolje... – izazva ga Dijenek.– Budimo iskreni: kralj se dokopao trona zahvaljujući preranoj

smrti dvojice starije braće. Niko nije očekivao da će postati vladarLakedemonije, što ne doprinosi njegovom ugledu.

– I onda?– Onda? Šta je potrebno jednom kralju da bi stekao poverenje

građana koji ga ne poštuju? Potrebna mu je neka akcija, pomogućstvu vojna – dodade Aristodem.

– Podsetiću te – primeti Eurit uobičajeno nesigurno – da smo mispartijati u svakom slučaju predodređeni da pođemo u boj, pre ilikasnije. Njegov pohod, a verovatno i bitka, neminovni su.

– Ali će stati na čelo panhelenske vojske, deleći komandu sostalim stratezima i verovatno će pružiti samo beznačajnu podrškupomorskoj bici. To ne donosi naročitu slavu, zar ne? – umeša seDijenek.

– Upravo tako – potvrdi Aristodem, nimalo iznenađenDijenekovom pronicljivošću. – Ako sad krene sa šačicom ljudi, kraljće obezbediti sebi veću slavu nego što zaslužuje. I videćete da ćepokušati da započne bitku pre dolaska saveznika.

– E, tu grešiš – primeti Dijenek – jer je jasno da je reč oproračunatom riziku. Kserks će napasti na moru ili onda kad i ostalevojske stignu u Termopile. Leonidi nimalo ne ide u prilog da tražinevolje, dovoljno mu je što će steći ugled kad povede malu vojskuprotiv varvara.

– Ipak, ostavio bi bolji utisak ako bi došlo do borbe, a još bolji akobi u našim redovima bilo mnogo žrtava i malo preživelih, računajućii kralja... – odvrati Aristodem.

– Pa, naći se među preživelima tog herojskog poduhvata svakakoje najbolji način da se zadobije večna slava – primeti Eurit, trudeći seda dâ za pravo prijatelju.

27

– Tačno! – Preživeti herojski poduhvat sigurno je najbolji način dase osvoji neprolazna slava! – žustro uzviknu Aristodem. – Ali zar neshvatate da smo već osuđeni, kakav god da bude ishod? Razmislite:od trista ljudi koje su izabrali ipagreti, nema nijednog koji je ikad biomeđu hipejima; nisu ih birali ni na osnovu godina. Leonida nijetražio najbolje, što bi bilo razumno budući da je u pitanju veomaosetljiv zadatak. Tražio je da izaberu one koji imaju decu, ali nemajunaročito uspešnu vojnu karijeru. U suštini, potrudio se da izaberuone koje će moći da žrtvuje... one koji nisu više toliko mladi da tektreba da sazru u vojnom smislu. Tražio je one koje posle nekolikogodina vojnih pohoda niko nije primetio. Sparta ne može dozvolitisebi da izgubi najbolje ratnike... ali može dozvoliti da izgubi nas...

– Pa, dobro – reče Eurit, nimalo obeshrabren – to će biti dobarrazlog da samo jednom bitkom steknemo ugled koji su drugi sticalimnogo dužim vojevanjem!

– U ime kralja koji te nimalo ne poštuje? Videćeš da će namkomandovati najnesposobniji Spartanci. Najbolje zapovednike ćesačuvati. A nikad ništa ne može ispasti dobro s lošimzapovednicima.

– Pa, u tom slučaju, biće to dobra prilika za brzo napredovanje.Od dvadesetogodišnjaka se ne očekuje da se istaknu, što ne znači dami nismo dobri... samo još nismo dobili priliku, to je sve.

– Ali zar još nisi shvatio da će tvoja karijera biti zauvek prekinutačim stignemo u Termopile? Leonidi treba mnogo mrtvih da bi stekaoslavu i neće oklevati da nas pošalje u klanicu! – preseče Aristodem,udarajući dlanovima o sto.

– Ima smisla u tome što govoriš – odvrati Dijenek. – Međutim,Leonidi nije dovoljno da samo preživi bitku; moraće i da postupiherojski da bi razvejao sve sumnje u svoje sposobnosti. Jedino će muse tako isplatiti...

– A šta treba da uradi jedan kralj? Mnogo je teže vojniku kojimora da izvršava naređenja, ali kralj... kralj izdaje naređenja. Kolikose ja razumem u to, mogao bi i da se dogovori s varvarima da naspobiju, ne bi li izvukao ličnu korist... – primeti Aristodem.

28

– Jesi li ti svestan šta govoriš? – odvrati Dijenek. – Pričaš o našemkralju. O kralju Lakedemonije! Zauvek bi bio proklet! Ubeđen samda je on samo lukav političar koji želi da dostigne ratnu slavu poskromnoj ceni.

– Lukav političar? On je beskrupulozan čovek, ja da ti kažem!Zbog njega će nas pobiti! – odgovori Aristodem tako besno da su senjegovi sagovornici trgli, a ostali spartijati koji su sedeli za stolomokrenuli su se prema njemu.

– Otkud tolika netrpeljivost prema Leonidi? – upita Dijenek,gledajući prijatelja pravo u oči.

– Netrpeljivost? Ma kakva netrpeljivost? – odvrati Aristodem,naglo se smirivši. – Samo mi... samo mi ne deluje kao kralj koji možeda zadovolji zahteve naše tradicije, eto! Nije moćan, nijeharizmatičan, nije autoritativan i da mu sudbina nije podarila jednogmaloumnog brata i drugog koji je toliko ambiciozan da je potražiosebi drugo kraljevstvo, ne bi bio nimalo značajniji od nas.

– Upravo zato hoće jeftino da stekne slavu... Čak i ako je istinaono što kažeš, moramo se uveriti u to, zar ne? – odgovori muDijenek, ustajući i ostavljajući ga da završi raspravu s Euritom koji,međutim, nikad nije bio u stanju da se suprotstavi Aristodemovommišljenju. Više bi voleo da provede veče zajedno s prijateljem, aliAristodem mu, zamišljen i smrknut, nije pružio priliku da mu to ipredloži. Zato je ustao, odsečnim pokretom glave se pozdravio iotišao svojim putem.

29

APoslednja noć u Sparti

ristodem je upravo napustio prijatelje, uzaludno se nadajućida će se pored Eurote malo rashladiti jer u Lakoniji ni noć ne

donosi osveženje, kad ga pozva neki ženski glas. Kao svaki spartijat,navikao je da hoda noću ulicama bez baklje, kako bi pokazao da jedovoljno trezan da nađe put do kuće. Ipak, prepoznao je njen glas ipre nego što je video njene obrise. Bila je to Gorgina lična robinja.Očekivao je da će svakog trenutka iskrsnuti pred njega, kao da timočekivanjem može da je materijalizuje.

U svakom slučaju, bila je tu i izgovorila je reči koje je očekivao dačuje od trenutka kad su im najavili pohod: Gorgo želi da se jošjednom sastanu. Robinja ga je vodila duž rečne obale useveroistočnom delu grada, gde žene visokog roda ponekad dolazeda se kupaju, čak i s večeri ili da se igraju loptom na obali.

Žena potom skrenu na zapad, prateći tok pritoke Musge koja sena mestu gde se ulivala u Eurotu razlila u nekoliko krakova izmeđukojih se prostirao trougaoni tvrd teren. Kad su stigli na mesto gde sereka račva, helotkinja zastade, pokazujući Aristodemu da pregazivodu, koje za letnjih meseci nije bilo više nego u kakvom potočiću.

Spartijat zagazi bos u vodu, koja mu je jedva doprla do sredinelistova. Prešao je svega nekoliko koraka kad u mraku koji se nadvionad severom primeti sitnu priliku koja je izgledala još tamnije stojećina sredini zemljišta između rečnih krakova. Brzo je prešao nekolikokoraka koji su ga delili od tla i kad se popeo na obalu, shvatio je dase pred njima nalazi šćućurena žena, do glave umotana u himation.

Čim joj je prišao otkrila je kosu skupljenu u konjski rep. – Nadamse da nisi sumnjao da ću sve učiniti da te vidim pre nego što odeš –reče mu, ne ustajući, glasom tako dubokim da se Aristodemu učinida mu se zatreslo tlo pod nogama.

Trebalo mu je malo vremena da joj odgovori. Toliko koliko jeuspeo da je vidi u mraku bilo je dovoljno da mu na nekolikotrenutaka zaokupi pažnju, barem dok mu do svesti nije doprlo da to

30

lice nije delo nekog uzvišenog umetnika koji izuzetno vešto rukujemermerom i bojama, već lice žene od krvi i mesa.

– Zapravo sam očekivao. Ali znam da lepa žena tvog položajamožda ima i drugih obaveza koje mora da izvrši pa sam strahovaoda nećeš uspeti – odgovori pa i sâm kleknu kao da želi da ukažepoštovanje njenoj lepoti.

– Tja! Upravo večeras su mnogi ratnici zaboravili svoje žene,kujući ratne planove – primeti ona, a usne su im bile toliko blizu daje spartijat osetio kako mu njen slatkasti dah blago miluje nos.

– A ti, šta ti planiraš? – reče Aristodem samo tren pre nego štoona pritisnu meke i tople usne, vlažne od pljuvačke i znoja, uznjegove.

Nije se odmah odvojila od njega da bi mu odgovorila. Štaviše,privukla ga je sebi malim šakama i razdvojila usne da bi doprla donjegovog jezika.

– Posle ćemo o tome. Sad samo želim da misliš na mene –zapovednički odvrati, ustajući znalačkim laganim pokretom, tako dasu mu pred očima prošli najpre njeno lice, vrat, potom grudi, trbuh,međunožje, bedra, kolena, pa čak i stopala kad ih je podigla jednopo jedno, da bi se sasvim oslobodila himationa.

Ispod himationa nije imala tuniku na sebi. Nije imala ništa. Ali toništa bilo je sve što je Aristodem želeo.

Nije je samo gledao. Da ju je jednostavno video nagu, mogao bi dase obuzda, uživajući u viziji koja se poklapala s njegovim idealomženske lepote i samo bi njegov um uživao. Međutim, on ju je osećao.Osećao je njen miris, mešavinu mirisnih ulja koja bi na nekoj drugojženi bila običan spoljašnji dodatak, nešto što svačiju kožu činiprijatnom na dodir. Na njoj se, međutim, taj miris pretvarao u darčulu mirisa, koji podstiče i sva ostala čula, toliko da više nije biosvestan onoga što ga okružuje.

Ona odveza tanku traku kojom je vezala kosu, traku koja je bilajedino što je imala na sebi. Zatresla je glavom i duga smeđa kosarasu joj se po nežno oblikovanim ramenima, veličanstvenim poputramena neke sportistkinje. Onda načini nekoliko koraka prema

31

mestu gde se Musga račva, u hodu dodirujući bokove tankimrukama.

Leđa su joj se sužavala u visini struka, kao da žele da napravemesta guzovima u obliku dva polukruga spojena pri dnu linijomtako naglašenom da je pružala nagoveštaj dubine. Obrisi te savršenezadnjice bili su presečeni na dva dela tankim prorezom koji se, jedvaprimetan, spuštao od krsta i blago se širio između dugih nogu naliklaticama cveta koji čeka da ga Aristodem ubere.

– Zar nećeš da se okupaš sa mnom? – upita ga, pošto se osvrnula ipogledala ga kao da se sva svetlost zvezda nad njima slila u njeneoči.

Ustao je, odjednom se postidevši što je obučen. Skinuo je tuniku, idalje je posmatrajući kako ulazi u vodu i spušta se na kolena dok jojse slaba mesečeva svetlost odbija o nabubrele grudi koje zablistašekad je vlažnom rukom prešla preko njih. Aristodem joj se približi,sve jasnije razaznajući njihov veličanstven oblik i jamicu koja ih jerazdvajala na dve simetrične kapi, gotovo spojene na sredini da bi sepri kraju opet razdvojile.

I sâm je ušao u vodu, pružajući ženi pogled koji je i ona njemupodarila nekoliko trenutaka ranije, samo što se njoj najpre ukazalonjegovo međunožje, zatim trbuh, prsa i na kraju vrat. Blago joj jedotakao usne svojim, a zatim je spustio glavu uz desnu ruku kojamu je već počivala na njenoj dojki. Nežno joj je, vrhom kažiprsta,pritisnuo bradavicu prelazeći jezikom preko velikog kruga koji seširio oko nje, nabreklog i hrapavog od dodira hladne vode.

Levom rukom je skliznuo preko njenih leđa prateći ispupčenje uzkičmu, dlanom joj milujući meku kožu. Pomerio joj je pramenovekose koji su joj se zalepili za leđa i dopro rukom do njenog struka;nastavio je, zaranjajući u vodu. Potom je dlanom prešao njenezadnjice, sve do bedara, a onda zavukao ruku u prorez izmeđuguzova; blago ju je pritisnuo prstima, tek toliko da joj neznatnopodigne karlicu, a žena je jače zastenjala i prigušila svoje uzdahepritiskajući mu usne uz uvo.

Aristodem načas oseti bol kad ga je ugrizla za usnu školjku, jako,

32

dok joj on sve snažnije zarivao prste između guzova. Od njenogvriska zabrujala mu je bubna opna. Znao je da to nije samo uzvik oduzbuđenja, već i poziv da joj pruži još veće zadovoljstvo. Prestao jeda joj stiska dojku i uhvatio je za bradavicu. Stiskao ju je snažno svedok ga njeni uzvici, koji su mu odjekivali u uvu, nisu naterali da seodmakne od nje; u ustima joj je ostao komadić njegove ušne školjke.

Preteći ga je pogledala, kao da mu naređuje da se ne buni i da sene žali; onda mu je ispljunula u lice komadić uva. Potom sama počeda stiska bradavice gledajući ga pravo u oči, pa iskezi u okrutanosmeh usne, tamnocrvene od krvi koja joj je curila niz bradu.

I u takvoj prilici Aristodem je znao šta zahteva ženska priroda.Zgrabio ju je za ručne zglobove i povukao njene ruke prema sebi, aliona se otimala i dalje stiskajući bradavice prstima, sve dok je nijenadvladao. Međutim, kad ju je naglo povukao, Gorgo je noktimaraskrvarila bradavice i kad ju je privukao prema sebi, krv mu umrljaprsa. Ponovo ju je poljubio, brišući joj jezikom krv oko usana, a ondaje sputio njene ruke na svoju zadnjicu, u koju mu je snažno zarilanokte.

Kad su im se usne razdvojile, sagla se i olizala krv kojom mu jeumrljala grudi. Osetila je ukus znoja i vode iz reke i prenela tumešavinu ukusa na njegove usne. Nokte je sve snažnije zarivala unjegovu zadnjicu, terajući ga da priljubi međunožje uz njenu karlicui izazivajući u njemu razornu mešavinu bola i zadovoljstva.

Voda oko njih bila je crvena od krvi kad se žena odvojila od njega.Odvojila je ruke od njegovih guzova kao što se vadi nož iz rane,odmakla je karlicu i sagnula se, zaranjajući glavu i ruke u vodu.Samo joj je potiljak virio iz vode, ritmično se pomerajući neko vremepre nego što je Gorgo izvukla glavu iz vode i udahnula.

Odmah ga obuze želja da prodre u nju. Zgrabio ju je za kosu da bije okrenuo prema sebi, ali Gorgo naglo skoči na noge i opkorači muramena stiskajući mu lice između svojih bedara i primoravajući gada se izvija dok nije pao nauznak u vodu. Žena onda pritisnuljubavnikovu glavu uz svoju karlicu, a on, dahćući i upirući selaktovima o dno, otvori usta i zavuče jezik u njeno međunožje. Usta

33

mu se pri tome napuniše vodom i žena pridignu karlicu, uhvati gaza kosu i podignu mu glavu puštajući ga da ispljune. Pošto jesačekala da se iskašlje, ponovo ga je gurnula u vodu; ponovo mu jebedrima stisnula glavu gurajući je prema dnu i izvijajući telo, a ondaga uhvati za ud.

Aristodem je nastavio da se opire kako bi joj učinio zadovoljstvo,iako mu je voda prodirala u pluća; onda ponovo oseti kako ga ženapodiže snažnim stiskom bedara i kako se baca unazad u vodu. Dokje kašljao izbacujući vodu, pogleda zamagljenog od vode, spartijat juje nejasno video kako se okreće oslanjajući se kolenima i rukama odno, tako da su joj samo voda i leđa izvirivali iz vode. Vrh njenezadnjice osvetljen mesečinom zaslepi mu još zamagljen pogled, aliona brzo sakri rukom tu tako glatku površinu na kojoj se svetlostgotovo prelamala. Zatim je zavukla ruke između guzova, kao dapokazuje ljubavniku put koji treba da sledi.

Aristodem posluša i mada je i dalje iskašljavao vodu, pomerinjenu ruku – koju ona odmah zavuče između bedara – i prodreudom u nju. Znao je da ona voli snažne pokrete i nastavio je svomsnagom koju je uspeo da oslobodi, dok joj je zapljuskivao leđavodom. Kad ju je čuo kako urla od zadovoljstva, nije se zaustavioniti se i sâm prepustio uživanju, jer je znao da će njegova ljubavnicaponovo urlati, i to još nekoliko puta. Tek kad ju je video kako izvijaleđa i kad se i četvrti put zgrčila, i sâm se prepustio, ispuštajućiživotinjske krike s kojima su mu iz pluća izašli i poslednji ostacivode.

Stigli su na obalu vukući se po dnu rečice, a onda su se opružili naleđa, s donjim delom tela još u vodi. Ležala je s njegove leve strane iprimetila da mu ušna školjka koju je ugrizla i dalje obilno krvari.Primakla je lice i obuhvatila mu uvo usnama da bi zaustavilakrvarenje i dezinfikovala ranu.

Aristodem se prepustio umirujućem ritmu njenog disanja i toplotinjenog tela, natopljen mirisima seksualne borbe koju su upravookončali. Osećajući kako mu miluje mišićave grudi, iznenadi gapomisao da ta žena može biti toliko nežna, iako je samo trenutak

34

ranije bila spremna da ga ubije samo da bi osetila zadovoljstvo.Gorgo je prava kraljica, zadovoljno zaključi, kraljica ratnica kakvu

Sparta zaslužuje, a istovremeno i vladarka sposobna da se stara osvojim podanicima.

– Sad me neguješ? – upita je, ne okrećući glavu da je pogleda; nijebio u stanju da podnese još jedan ugriz.

Ona se polako odvoji od njega i pre nego što mu je odgovorila,proverila je da li je uspela da zaustavi krvarenje. – Naravno. Ti siLakedemonac koga bih najradije negovala. Štaviše, volela bih da sivladar, kako bi i ti mogao da brineš o meni...

– Da li te je Leonida opet kinjio? – upita.– Ma! Šta može da promeni jedno poniženje manje ili više? –

odvrati ona, gotovo nemarno.– Zašto? Ponovilo se nakon onog poslednjeg?– Naravno. Nikad ne propusti da izrazi prezir prema mom ocu i

prema poreklu moje majke – odgovori ona krajnje uzdržanimtonom.

– Kleomen je bio kralj sumnjivih vrlina, ali to ne opravdava zadrtstav tvog muža prema uspomeni na polubrata. Ispričaj mi – ohrabrije, stežući je za mišicu koja je, ako se izuzme njena snaga izazvanaseksualnom žudnjom, delovala vrlo krhko.

Ona se načas zamisli. Onda duboko uzdahnu i odgovori. –Dogodilo se pre tri dana. Postao je još nervozniji pred polazak...

– I onda? – Učini mu se da joj se suze skupljaju u prelepim očima.– Poželeo je da mi ostavi poslednju uspomenu na svoju oholost, a

samo bogovi znaju šta će mi tek noćas uraditi... – s naporom jenastavila.

Privio ju je uza se. Znao je da je ona u pravu. Leonida će severovatno, svestan da se možda neće vratiti, iskaliti na njoj kaonikad dotad. Biće to duga noć za oboje.

– Naterao me je da uzmem očevu ratnu opremu – nastavi Gorgo.– Onda mi je naredio da skinem sve sa sebe. Uzeo je šlem i oklop ipomokrio se u njih, a potom me je primorao da ih stavim na sebe ida trčim sve dok se nisam srušila od napora.

35

Ponovo je zaćutala. Izgledala je kao da s mukom uobličava reči.Ali Aristodem je sačekao da ona ponovo progovori, ne požurujućije.

– Prisilio me je da ustanem i da nastavim da trčim... a kad samponovo pala... podigao me je, a onda me je vukao dok se i sâm nijeumorio... – Jecaji joj prigušiše reči, sprečavajući je da nastavi.

Aristodem je drhtao od gneva. Naglo se uspravio i zagledao sepravo preda se. – Na taj način ne samo da obeščašćuje tebe većpokazuje da nije dostojan krune koju nosi. Golim rukama bih mogaoda ga ubijem!

– Da je samo Kleomen imao muške dece – dodade Gorgo nakonkratke ćutnje – ili da je Dorijej umeo da sačeka, efori me ne biprimorali da se udam za Kleomenovog polubrata – kukala je žena,obraza izbrazdanih suzama.

– Da je, da je... – odvrati on – Leonida je upravo zahvaljujući tom’da je’ izgradio svoju sreću. Ali ako umre na Termopilima, biće toznak da ga je sreća zauvek napustila...

– Ako umre... ali i ti bi mogao tamo umreti – reče mu ona – a ja neznam kako bih preživela bez tebe, bez obzira na to da li će onumreti ili preživeti. Meni se svakako ne poverava, ali verujem da jenaumio da stigne na bojište pre svih ostalih i da sačeka da sezapodene bitka na moru.

– Nisi jedina koja to misli. Ja, međutim, mislim da će nas onodvesti u smrt da bi ga večno pamtili. U tome i jeste problem. Nećusamo ja umreti tamo. Voleo bih da izbegnem to, ali nemoguće je.

– Pa... mora se priznati da će na kraju svakako doći do bitke. Akomu se tada nešto dogodi – smelo nastavi Gorgo – onaj ko preuzmekomandu, mogao bi da naredi povlačenje. Niko neće moći da kažeda su se Spartanci povukli bez borbe...

– A šta će biti ako mu se ništa ne dogodi? Pre nego što on umre,svi ćemo morati da umremo!

– Mogao bi... mogao bi da se postaraš da mu se nešto dogodi, zarne? – oprezno reče ona.

Aristodem je pogleda kao da je prvi put vidi. Teško mu je bilo da

36

prizna da čak i najsavršenije biće koje su bogovi stvorili može imatipodle misli. Onda pomisli da možda i nisu toliko podle ako mogu dase začnu u takvom biću. U svakom slučaju, znao je da on nije čovekkoji je sposoban da je prati na tom putu. Ustao je i zaputio se premamestu gde su ostavili odeću.

– Oprosti mi, nije trebalo to da ti kažem... ti si častan i odanspartijat, a ja sam žena koju su okolnosti iskvarile – čuo je njen glasiza sebe.

Okrenuo se pre nego što je pokupio odeću i rekao: – Ne mari.Nećemo više razgovarati o tome – a onda joj je ponovo prišao,pružio joj ruku i pomogao joj da ustane.

– Ma, da, nećemo to više pominjati to. Sigurno ne mogu očekivatida se ti spustiš na njegov bedan nivo i da ubiješ kralja, kao što je onučinio... – ledeno reče ustajući.

Ponovo su stajali licem u lice. – Ubio kralja? Šta to znači?– Nikad nisam imala hrabrosti da ti kažem. Ali prevelika je to

tajna da bih je sama čuvala, a ti si jedini čovek s kojim mogu da jepodelim...

– Šta hoćeš da kažeš? – uhvatio ju je za ručni zglob, podstičući jeda nastavi.

– On je nabavio napitak koji su mom ocu Kleomenu nekoliko putasipali u vino dok nije poludeo od toga. Kad je saznao da je Dorijejskončao na Siciliji, Leonida je shvatio da mu se put ka tronu sasvimraskrčio i da će mu dovoljan biti samo još jedan korak.

– Kleomen je poludeo zato što je bio budala koja ne može bezvina. Svi to znaju – odvrati Aristodem.

– Veruješ u to zato što želiš da veruješ. Od vina se ne gubi pamet.Ali to nije sve.

– To je samo tvoja pretpostavka. Ne možeš biti sigurna da je tako– nije se predavao Aristodem.

– Ništa nije sigurno, osim činjenice da mi je to ispričao upravoLeonida tokom jedne od svojih izopačenih zabava. Ali, kao štorekoh, to nije sve.

– Nastavi.

37

– Šta znaš o Kleomenovoj smrti? – upita ga žena, prodorno gagledajući u oči.

– Ono što svi znaju – odvrati spartijat, šireći ruke. – Kad je dopaotamnice, Kleomen je uspeo da pribavi nož, zahvaljujući helotu kojiga je čuvao i zatim se u napadu ludila osakatio i umro u strašnimmukama.

Gorgo odmahnu glavom. – E pa, dobro, Leonida mi je ispričao štase zaista dogodilo. Pre izvesnog vremena, zatekla sam ga kako seiživljava nad statuom koja prikazuje mog oca. Razbio ju je uparamparčad i gađao me krhotinama, a onda je počeo da urla kakoje upravo on uzeo nož od helota, ušao u tamnicu i ubio kralja. Alinije mu bilo dovoljno što ga je ubio. Doslovno ga je iskasapio nožemi ostavio ga da umre u najstrašnijim mukama. Potom je naredio daubiju helota, optužujući ga da je dopustio Kleomenu da se ubije...

Ništa nije moglo više uznemiriti Aristodema. Odmakao se od nje iprovukao prste kroz kosu. – Zašto mi to ranije nisi ispričala? –uzviknuo je, pokrivajući lice rukama.

– Da li sam mogla da ti nametnem takav teret? Dobro znam šta toznači za jednu kraljicu i za jednog spartijata. Sad sam ti to otkrilasamo u nadi da će čovek koga volim blagonaklonije suditi o meni –reče mu i ponovo se svetlost svih zvezda nebeskog svoda slila unjene oči.

– Ja ne prosuđujem o svojoj kraljici. Ako i činim to, nikad je ne bihprosudio kao lošu – reče pre nego što ju je ponovo poljubio.

Još dugo su se ljubili i milovali, a onda su se obukli. Rastali su sebez reči, oprostivši se pogledom.

– Pokušaj da se vratiš bez njega – doviknu, međutim, Gorgo zanjim kad se već udaljio desetak metara. – Ako se vratiš, biću srećna.Ako se vratiš bez njega, bićemo srećni zajedno.

Aristodem nije mogao oka da sklopi te noći uoči odlaska na bojište.Bila je to noć kada su svi morali da se zabavljaju i opuste. Barem jedržava tako odlučila. Država koja je upravljala životom spartijata odnjegove sedme godine, ispunjavajući mu svaki trenutak u toku dana,

38

cele godine, određujući svaku njegovu aktivnost. Država, zaključiAristodem, koja je odlučivala i kad će morati da umre.

Do svitanja je razmišljao otvorenih očiju, opružen na krevetu da bise odmorio od napora kojima ga je izložila Gorgo, i ne pomišljajućida zadovolji svoju suprugu. Rekao joj je da je uvo povredio u tučipijanih ratnika, dok su terevenčili nakon vesti o odlasku u boj, aonda se brzo oprostio s njom i zavukao se u postelju.

Nekoliko puta rizikovao je život boreći se za cilj koji je smatraoispravnim: nije branio samo državu, već pre svega saborce uz koje jeratovao. Država je apstraktan pojam, dok su njegovi prijatelji ljudiod krvi i mesa, formirane ličnosti sa sopstvenim mislima. A njihovuličnost je, zapravo, više odredila sama njihova priroda nego država.Da li su ih zato zvali „jednakima“? Zato što ih je država sveoblikovala na isti način, kao beznačajne glumce predodređene daprikazuju zaplet koji su osmislili efori, kralj i Geruzija, koji su i samizavisili od kraljevih odluka?

Na kraju, koga je, naime, branio? Nemilosrdnog gospodara koji jeod njega napravio roba, zarobivši mu i misli, i saborce koji nisu niimali pravi život, već su glumili ulogu odavno napisanu za njih,ulogu koja se ponavlja iz generacije u generaciju, koja ne dozvoljavada se istaknu razlike između dva čoveka, između oca i sina.

Zašto bi spasavao život Alfeju kad će on ponovo živeti krozhiljade drugih spartijata?

Još od vremena agoge, njegovog mladalačkog vojnog obučavanja,punili su mu glavu idejama o značaju i nadmoći spartijata; stalno sumu govorili da je privilegovan, predodređen za sudbinu uzvišenijuod usuda većine ljudi. Ali možda to i nije tako ako sâm ne sme dadonosi odluke...

Pomislio je da su, verovatno, slične misli oduvek postojale unjegovom umu, ali su bile potisnute osećanjem ponosa koji ga jeispunjavao zato što pripada kasti i polisu nadmoćnih u odnosu naostatak sveta. Nešto se probudilo u njemu otkad je započeo vezu sGorgom, i to ga je sve više obuzimalo sve dok se naposletku nijezapitao, prvi put u životu, da li je ispravno živeti samo da bi se na

39

bojnom polju doprinelo slavi sopstvene države.Ali ono što mu je nekoliko sati ranije poverila ljubavnica urušilo je

i ono malo poštovanja koje je još imao prema institucijama. Akoeumonija, „skladno lakedemonsko uređenje“, dozvoljava nekomekao što je Leonida da zloupotrebi moć, da se oženi ženom koja bibila mnogo srećnija s nekim drugim, da povede u smrt stotine ljudisamo da bi zadovoljio lično samoljublje, onda je to znak da je neštotrulo u uređenju.

Sve dok je država oličena u nekom kao što je Leonida, opravdanoje pitati se da li ta država zaslužuje najveće žrtvovanje.

– Gospodaru, vreme je da se spremite. – Tizija je ušao u sobu iAristodem je tek tada primetio da slabašna zorna svetlost prodirekroz prozore. Ustao je iz kreveta, zastao i pomislio da je od tristaodabranih jedini koji polazi bez i malo oduševljenja.

Znao je da protokol zahteva da ritualu žrtvovanja prisustvuju podpunom ratnom opremom, iako će marširati u tribonima. Tizija jeprethodne večeri spremio opremu i sad mu je pružio bočicu s uljem.Aristodem je ispraznio sadržaj na dlan i lenjim pokretima mazaogrudi i mišice, kako bi uklonio znoj. Njegov rob se pomeri premazidu na kojem je bila okačena spartijatova oprema. Najpre je uzeooklop, polako ga skidajući sa zida i pažljivo je, gotovo spoštovanjem, skinuo zaštitni omotač.

Četiri glavna dela od kojih se sastojao oklop bila su složena jedanpreko drugog. Helot uze štitnike za ramena i pažljivo ih ispravi,proveravajući da li je sve na mestu. Onda je podigao štitnike zanoge, šlem, štit, mač i koplje i još jednom ih pregledao, a zatimskrenuo pažnju Aristodemu na to da su se duž unutrašnje straneštita olabavile dve nitne koje pričvršćuju uže za stabilnije držanještita.

– Ja sam ih pričvrstila sinoć dok si bio napolju – umeša se njegovažena, to jest žena koju je odabrao da mu rodi decu jer je državaspartijatima nametala obavezu da dobiju decu do tridesete godine.

A nije mu bila ni prva. Prvi put oženio se kad mu je bilo dvadesetpet godina, lepom devojkom koju je smatrao pravom

40

spartijatkinjom. Sâm ju je izabrao, iako je morao da dobije odobrenjestaraca iz obe kojoj je pripadala oblast Kinosaur. Pre nego što navršitrideset godina, muškarac u Sparti veoma retko je u prilici da budesa svojom ženom. Deca koju je država očekivala od tog braka nisuse rodila i posle dve godine Aristodem je bio prisiljen da odbaci tuženu, iako mu je bilo žao zbog toga. Nakon toga je izgubiozanimanje za pitanje braka i prepustio je starcima zadatak da munađu drugu ženu. Bilo mu je svejedno kojom će se oženiti, dovoljnoje da je plodna, što će mu omogućiti da dobije teknopoju, nagradu zaspartijate čije žene rađaju.

Starci su mu izabrali takvu ženu. Čvrsta i snažna, i sama je bilastrogo vaspitana, navikla da se bavi fizičkim vežbama; bila jebesprekorna gospodarica kuće i obzirno je upravljala njihovomimovinom. Povrh svega, ubrzo mu je rodila sina i nikad nije stvaralaprobleme.

Ali nije bilo ničeg u njoj što je Aristodem smatrao vrednim pažnje.Osim toga, u poslednje vreme, veza s Gorgom navela ga je da u tojženi blage naravi i pune poštovanja vidi još jednu potvrdu mešanjadržave u njegov život. Na nevolju, na kraju ju je omrznuo, a poštomu je rodila i drugo dete, nije joj više prilazio. Štaviše, jedva da joj sei obraćao. Iako se toj ženi ništa nije moglo zameriti, nije mogao daoseti naklonost prema njoj.

– Dobro si uradila – to je bilo jedino što je Aristodem uspeo daprozbori. Njena očajnička potreba za pažnjom budila je u njemunelagodu, u tom trenutku više nego ikad. Ne bi osećao toliku krivicukad bi se ona ponašala bar odbojno.

– Pomoći ću ti da namažeš ramena i leđa – reče mu, sipajući uljena dlanove. Aristodem je bio svestan koliko ga ona želi i dopustio jojje da mu pomogne. Žena stade iza njega i poče da mu masiraramena tako nežno da gotovo nije ni osetio, sasvim drugačije upoređenju s nasilnim pokretima kojima mu je Gorgo izgrebala kožusvega nekoliko sati ranije. Ruke njegove žene, čak previše nežne,klizile su kružnim pokretima niz njegovo izduženo privlačno telo.Budući da joj je odavno nedostupno, navikla je da se prema njemu

41

odnosi kao prema nečemu svetom, da posvećeno postupa s njim.Kad su joj se prsti spustili do njegove zadnjice, nije se trgao on negoona, jer je pod jagodicama osetila ogrebotine od kraljičinih noktiju iu te brazgotine ulje prodre bez otpora.

Nije oklevala pred tim prizorom, već se sagnula da mu namažebutine i listove koji su, uz mišice, jedini delovi tela nepokriveniodećom i ratnom opremom. Kad je trebalo da mu namaže gležnjeve,čučnula je ispred njega, ali kad je shvatio da joj je lice u visininjegovog obnaženog međunožja, Aristodem hitro uzmaknu.

– Spreda sam se već namazao. Donesi mi češagiju – reče joj,grublje nego što je želeo.

Žena naglo skoči na noge, uvređena, i dodade mu metalnu alatkus kukom koja je služila za uklanjanje viška ulja s kože. Načini pokretkao da će sama to učiniti, ali Aristodem je uhvati za ručni zglob ipolako joj uze češagiju iz ruke gledajući ženu jednako strogo istavljajući joj do znanja da sâm želi to da uradi.

Ona ode da mu donese hiton2 pa strpljivo sačeka da Aristodemukloni višak ulja s kože, posmatrajući ga s beskrajnom setom upogledu. Onda mu pruži odoru, koju on na brzinu navuče, nemogavši, međutim da je spreči da mu veže uzicu oko pasa. Snestrpljenjem je otrpeo njen zagrljaj, a onda se izmakao i otišao dauzme opremu, dok je Tizija i dalje proveravao dva bronzana štitnikaza noge.

Potom je podigao nogu na stolicu i namestio štitnik prekocevanice, pokrivajući njime deo noge od gležnja do kolena. Onda gaje zatezao da bi ga što čvršće pritegao uz list. Spustio je nogu na podda bi proverio je li dobro zategao štitnik koji mu je savršeno prianjaouz nogu. Ponovio je isti postupak i s drugom nogom, a zatim seuspravio i tražio od Tizije da mu donese oklop.

Žena je bez reči pomogla helotu da podigne opremu i da jeprinese ratniku koji je raširio ruke kako bi mu lakše navukli oklop.Ona mu je namestila prednji deo i zatim ga podesila na muževljevimgrudima. Nije nosio krut bronzani oklop koji su koristili mnogiistaknuti vojnici i zapovednici, već onaj savitljiviji, načinjen od

42

nekoliko slojeva lana zalepljenih jedan za drugi, koji nije bio debljiod pet milimetara i prilagođavao se obliku tela. Dok je nameštalaoklop, žena je iskoristila priliku da oseti pod prstima moćne,savršeno oblikovane mišiće ratnika koga su smatrali najlepšimmuškarcem u Sparti, čiji je dodir njegovoj ženi bio gotovo nepoznat.

Trudila se i da upije njegov miris približavajući lice njegovom, aliAristodem je, ne mogavši da podnese njen dah – ne stoga što je bioneprijatan već zato što ga je podsećao na dah ljubavnice – okrenuoglavu koliko god je mogao, prateći Tizijine pokrete. Rob je kružiooko njegovog moćnog tela opasujući mu bokove i leđa. Spartijat je idalje pratio pogledom helota koji mu je spajao grudni i bočni okloppričvršćujući ih kopčama.

Žena pokuša na drugi način da mu se približi. Kleknula je i počelada mu namešta završetak oklopa u vidu kožnih traka koje su sespuštale od struka do međunožja. Iza spoljnih traka postavljen je iunutrašnji niz koji je popunjavao šupljine između spoljnih, ali sve tetrake zapravo nisu pružale nikakvu zaštitu tako da je žena,odvajajući one koje su pale jedna na drugu, nekoliko puta dodirnulamuževljev ud.

Kad su njeni dodiri postali previše nametljivi, Aristodem nagonskiizmaknu karlicu. Njegov pokret ugasi i poslednje ostatke ženineželje, koja tužno ustade i ode da donese šlem koji je izvadila iz kutijei spustila na sto. Načas je zastala da osmotri taj deo opreme koji jepredstavljao poslednji deo opreme njenog muža: metalni oklop saširokim štitnicima za obraze koji su se na sredini gotovo spajali ištitnik za nos u obliku oštrog vrha koplja ostavljali su otkrivenesamo oči i usta. Tri prstena, dva u visini temena i jedan na potiljku,služila su za pričvršćivanje grive.

Izvadila je iz šlema zamotuljak s pamučnom kapuljačom kojom suhopliti štitili glavu od dodira s bronzanim šlemom. Raširila ju je ispustila pored šlema, a onda se sagnula i podigla s poda još jedanmali zavežljaj. Iz njega je izvadila crvenu grivu od konjske dlake iprošla prstima kroz nju, dok je u drugoj ruci stezala čvrst držač.Onda je uzela šlem, okrenula ga i namestila grivu snažno gurajući

43

cevaste šarke kroz prstenove.Pošto je pričvrstio oklop, Tizija je namestio gospodaru oko vrata

štitnike za ramena. Zatim je stavio štitnik za potiljak spajajući ga sleđnim oklopom u visini plećki i spojio dva dela štitnika vezujućiuzice na grudima. Onda je krpom izglancao zaptivke i ceo oklop nakojem blesnuše ukrasi i pozorišna maska prikovana za samo središtegrudne kosti.

Na kraju helot izvuče uzicu zadenutu za pojas kojom privezagospodaru kosu, a nekoliko dugih pramenova zadenu mu iza ušijuostavljajući ih da mu padnu na štitnike za ramena.

– Da odsečem? – upita hoplit pošto je uzeo nož.S obzirom na okolnosti pod kojima će se odvijati ovaj pohod,

podsmešljivo pomisli spartijat, trebalo bi da se ošišam do glave i dažrtvujem bogovima dovoljno kose ne bi li mi jamčili da ću se vratitiu otadžbinu. Ali ako je sve ovo samo predstava, moraću da odigramsvoju ulogu, nadajući se da svojom ohološću neću previše razljutitibogove.

– Seci – odgovori i slegnu ramenima.U skladu s običajem, Tizija mu odseče pramen kose i ubaci ga u

spiralnu kutijicu koju će ratnik ostaviti u Artemidinom hramu, kaozavet da će se hrabro boriti i kao molbu za dobar ishod poduhvata.

Odmah zatim, helot iz gospodaričinih ruku uze pamučnukapuljaču, pokri Aristodemu kosu pružajući svom dužinom ruke dabi mu dohvatio teme. Ratnik blago savi vrat kako bi mu pomogao, azatim savi i kolena dok mu je ovaj nameštao šlem. Znajući koliko jehoplitima vruće pod korintskim šlemom, Tizija mu ga samo blagonatuče na glavu ostavljajući mu lice otkriveno.

Rob se onda okrenu i zaputi se da donese mač, ali žena mu ga jeveć pružala, držeći ga u ruci, zajedno s koricama i remenom, kao daje svetinja. Tizija ga okači hoplitu preko desnog ramena nameštajućidršku mača u visini Aristodemovog levog boka. Ratnik odmah isučemač, zamahnu njime nekoliko puta, potom osmotri pravo dvoseklosečivo od sedamdeset centimetara, a onda ga, zadovoljan, vrati ukorice.

44

Ostali su još samo koplje i štit. Aristodem uze glavno hoplitskooružje stežući sredinu čvrste drške od jasena obloženu komadićemkože i poče vešto da ga okreće u vazduhu; onda se zaustavi iosmotri oba kraja koplja dugačkog dva i pô metra. Vrh je bio zašiljenu obliku lista, a donji deo završavao se običnim šiljkom koji suratnici zabadali u zemlju, zbog čega je taj deo koplja prozvan stiraks,„ubica guštera“.

Na kraju osmotri i štit koji mu je rob pružio, zadovoljan odličnimposlom koji je Tizija obavio nakon poslednjeg pohoda. Zamenio jetanak sloj bronze – koji zadržava neprijateljske udarce – zakovan zakostur štita od orahovine. Bronza je ponovo sinula, a veliko slovolambda,3 znak njegove pripadnosti lakedemonskoj vojsci, ponovo jeblistalo na sredini štita.

Tizija mu je zatim pomogao da navuče na podlakticu porpaks,bronzanu prstenastu dršku prikovanu za sredinu poleđine štita.Povukao je uzice koje su se spuštale duž ivica štita. Helot je tekprethodne večeri prikovao dršku koju su ratnici čuvali odvojeno odštita, kako onaj ko ga ukrade ne bi mogao da ga koristi.

Na kraju, Tizija ode da uzme togu prebačenu preko naslonastolice, raširi je i prebaci mu je preko ramena, a zatim mu je pričvrstikopčom za levo rame. Zaudarala je na vino, na znoj, na prašinu izemlju, na travu i na krv, ali spartijat ne pere svoju togu. Nikad.

Požurujući Tiziju, Aristodem mu naredi da spremi sve što jeneophodno za pohod i dovoljno namirnica za dve nedelje, u skladus naredbama efora. Nakon ceremonija ratnici će se sastati na obaliEurote, na drugoj strani mosta, koja predstavlja severoistočnugranicu grada. Ratnik opomenu roba da ne sme ništa da zaboravi.Naime, prvog dana vojska maršira sporim korakom kako bi onaj koje nešto zaboravio imao vremena da se vrati i da ih zatim stigne.Međutim, nije se nadao da će se ovoga puta taj običaj poštovati.

Aristodem ode u drugu sobu da pogleda svoje dete, koje jeLeonidi poslužilo kao izgovor da ga povede u smrt. Drugog dečakauzela je država pre nekoliko godina i viđao ga je vrlo retko,uglavnom prilikom javnih okupljanja, kad je gledao nadmetanja

45

između dečaka koje su agoge često priređivale. Dečak je spavao upostelji. Aristodem pomisli da će za četiri godine i on izaći iz te kućei da će se vratiti mnogo godina kasnije, obučen da bude otupelaratna mašina sposobna samo da se nadmeće, da ubija i da izvršavanaređenja, koliko god da su nerazumna.

Kad se vratio u glavnu prostoriju, pogled mu pade na ženu, i toga podseti da treba da se pozdravi s njom. Jedva je naterao sebe dato učini; na kraju krajeva, od tog trenutka čeka ga nešto mnogogore. Ipak, smogao je snage samo da joj kaže: – Brini se o našemsinu, barem još onoliko vremena koliko je to tvoja dužnost. – A ondaje odvratio pogled od nje i odlučno se zaputio prema vratima i neprimetivši da mu je ona pružila ruku, misleći da je pošao prema njoj.

46

NRitual žrtvovanja

iko od odabranih ne bi se odrekao prolaska kroz grad na putudo Akropolja, gde će se održati svetkovina. Država je uživala

dok su prolazili ulicama, sami ili u malim grupama, u punoj opremi,kako bi se narod ohrabrio gledajući veličanstvene hoplite koji sespremaju za ratni pohod. S druge strane, ohrabrenje naroda ulivaloje snagu i odlučnost ratnicima.

Ništa nije prepušteno slučaju. Država zna šta radi kad je reč outicaju na narod, reče Aristodem u sebi, dok je izlazio iz kuće ispuštao šlem na lice, zato što je tako morao da se prikaže ljudimahoplit koji želi da izazove strahopoštovanje.

Želeo je sâm da pređe taj put, kako saborci ne bi primetili njegovunelagodu. Međutim, posle samo nekoliko koraka, pred njim sepojavi neizbežni Eurit.

– Evo ih! Dvojica od trista! – uzviknu jedan prolaznik.Dvojica prijatelja nisu stigla ni da se pozdrave kad ljudi nagrnuše

na njih sa svih strana. – Ubijte što više varvara u naše ime! – rečejedan starac.

– Pokažite ostatku Grčke ko su najbolji ratnici! – dobaci jedandečkić.

– Ja sam bio u vojsci koja je krenula na Maratonsko polje, alinisam stigao ni da vidim te persijske kukavice. Razbežali su se čimsu ugledali Atinjane, nisu ni sačekali da vide prave vojnike.Donesite mi nešto od ratnog plena koji ćete skinuti s mrtvihPersijanaca! – dodade neki čovek bez ruke.

U mnoštvu ljudi koji su ih okružili zatekla su se i dva dečaka.Jedan je nosio na ramenima drugog, koji se obisnu Aristodemu okovrata i iščupa mu jedan pramen iz grive na šlemu. Hoplit se naglookrenu prisilivši ga da popusti stisak i dečak pade. Ali mališan je većdobio šta je hteo i brzo je pobegao sa svojim malim prijateljem. Ovadvojica su već uzela ratni plen, pomisli s gorčinom.

Eurit se grohotom nasmeja, a za njim se nasmeja i okupljeni

47

narod. Ponosan, želeo je što duže da ostane u centru pažnje, aliAristodem nije cenio takvu pažnju i probio se kroz mnoštvoodbijajući ih štitom i povremeno se okrećući da bi se uverio da gaEurit prati.

A Eurit ga je pratio, iako teška srca. Aristodem je čuo kako jejedan čovek koga je odgurnuo dobacio: – Sačuvaj te udarce štitomza Persijance, junačino! – i odlučnim korakom produžio je premaseveru, prema agori.4 Usput je slušao povike ljudi, ali šlem koji muje pokrivao uši, otežavajući mu da jasno čuje naređenja u bici, ovogaputa mu je koristio jer ga je izolovao od svega što se oko njegadogađalo.

Ipak, nije ga poštedeo Euritovih primedbi: – Jesi li čuo? Postalismo heroji a još nismo ni krenuli – razmetao se njegov prijatelj,presrećan što se našao među odabranima. Nekoga ko nije tolikoobuzet razočaranjem kao Aristodem zarazio bi svojim ushićenjem.

Stigli su na trg, koji je već vrveo od radoznalaca koji su željnoočekivali da otpočne ritual žrtvovanja. Svađali su se rešeni dazauzmu najbolja mesta, najbliža oltaru koju je za tu prilikupripremljen na trgu. S obe strane oltara stajao je po jedan hoplit upunoj ratnoj opremi praveći prolaz učesnicima rituala. Bočni zidovioltara bili su isprskani krvlju. Iza oltara nazirao se plamenik poredkojeg je jedan helot podsticao vatru da se ne bi ugasila, a malo daljestajale su dve robinje pored dva velika kazana ispod kojih je takođegorela vatra. Na središnjem delu agore, naspram oltara, već su sebili okupili najnestrpljiviji vojnici, koji su se izmešali s narodom.

Otoplilo je i mnogi su skinuli šlemove te ih je bilo lakšeprepoznati. Eurit ugleda Pantita i pozva Aristodema da mu sepridruže. Mladić je razgovarao s Ditirambom o borbenoj formacijitrista ratnika. – Zdravo, drugovi – reče pridošlicama. – Izgleda da suizabrali šezdesetoricu iz svih pet oba i da će nas podeliti na petposebnih pentekosta...

– Šta to znači? Da će svaki vod rasporediti u tri niza od po desetljudi, umesto uobičajena tri niza od po osam ljudi? – upita Eurit,obraćajući se, međutim, Ditirambu, koga je s uživanjem izazivao, i

48

zato ga je sad naterao da progovori.– Pretpostavljam da je tako. Ne vidim drugi način. – Bilo je

očigledno da se raduje pohodu: izgovorio je čak osam reči u nizu.– Ah! Za tako neuobičajen poredak trebaće nam sposobni

pentekontarsi! – primeti Aristodem, koji se uznemireno osvrtao okosebe, proučavajući i procenjujući ostale vojnike.

Odgovorio mu je Dijenek, koji im se u međuvremenu pridružio udruštvu Alfeja i Marona. – Pa, istini na volju, i nisu mnogo sposobni.Već su ih izabrali. Znaš li ko je Kleopomp?

– Onaj neodlučni? – uzviknu Ditiramb.– Upravo taj – potvrdi Alfej, vrteći glavom.– Neeee! – pobuni se Aristodem. – Taj je u stanju da se predomisli

svaki put kad sunce promeni položaj na nebu...– ... A u borbi je nevešt poput neke žene, svaki put izlažeš se

opasnosti da te ubiju... – Maron oseti potrebu da objasni.– Ali Anerist je možda još gori, zar ne? I on je u igri. Teško onom

kome on bude zapovedao... – reče Dijenek.– Taj je okrutan poput varvarina – nadovezao se Maron, mada ni

sâm nije spadao u blage osobe.– Da to nije onaj kome su oduzeli zapovedništvo nad pentekostom

posle pohare koju je sproveo u selu naših saveznika Arkađana? –upita Aristodem.

– Lakedemonci nikad dotad nisu tako postupali ni s najgorimneprijateljem. Nije bilo žene u Arkadiji kojoj nisu stavili ostatkenekog deteta u trbuh pošto su je ubili i izvadili joj utrobu. Gotovo jebesmisleno što su ga samo ražalovali – podseti ih Eurit.

– Možda zato što je ispoljavanje sile odgovaralo vođama koji suzbog toga kasnije uživali u potpunoj potčinjenosti saveznika –dodade Aristodem.

– Ali nisam vam pomenuo najgoreg od svih – prekinu ga Dijenek– najnesposobnijeg, najnaprasitijeg, najprokletijeg među bogovima:Dijeneka!

U prvom trenutku obuzeti čuđenjem, saborci zatim počeše da gatapšu po oklopu uz usklike odobravanja. Pantit se prvi pribrao: –

49

Dobro si to izveo! Ali kako si uspeo, Aplona mu? – upita ga.– Pa, vreme je da izvučem neku korist iz prijateljstva s

Pauzanijem... – odvrati Dijenek pa izvuče ispod toge šlem na kojemse isticala griva postavljena popreko, oznaka zapovednika.

– Eto zašto si tako dobro obavešten... Blizak si s visokimkrugovima... – zadirkivao ga je Alfej.

– I to nije sve – dodade Dijenek, s očiglednim zadovoljstvom. –Mom pentekostu poverena je kraljeva bezbednost. U ovom pohodumi smo hipeji, Leonidina telesna garda!

– Lepo – lakonski odvrati Ditiramb.– To svakako predstavlja stepenik više u hijerarhiji za Kastora i

Poluksa! – dodade Maron, koji je po prirodi bio pomalo zavidljiv.– Pa, nadajmo se da će u tom slučaju biti dodeljeni tvom

pentekostu... – primeti Pantit.– Uskoro ćemo saznati – reče Aristodem, dok se u međuvremenu

oglasiše trube i privukoše pažnju okupljenih. Svi se okrenuše premapozornici s oltarom kojoj su se približavali muzičari i glasnik. Čim sutrube utihnule, glasnik pročita proglas o rasporedu trupa. Dijenek semalo izdvoji iz grupe i stade pored oltara. Pored njega su se, nameđusobnom razmaku od deset metara, rasporedili i ostalipentekontarsi sa šlemovima ukrašenim poprečno postavljenomgrivom, koja im se spuštala do korena vilice. U levoj ruci, na kojojim je bio navučen štit, držali su koplje, a u desnoj bakterion,zapovednički štap s kukom na vrhu, na koju su se oslanjali ne bi li seodmorili. Kad je glasnik objavio raspored vojnika na osnovupripadnosti određenom puku, nisu se mogla videti lica skrivena izazapovedničkih šlemova.

Iza njih su se rasporedili njihovi zamenici, dvojica enomotarha ioragoji. Zatim je došao red na obične vojnike, koji su disciplinovanozauzimali svoja mesta sve dok se ceo puk nije rasporedio u tridesetnizova od po deset vojnika. Tek tada su oragoji stali iza njih,zatvarajući formaciju. Hopliti spustiše štitove na pod, uz štitnik levenoge i čvrsto zabiše u pod donju oštricu koplja, ruke blagoispružene napred.

50

Niko od Aristodemovih prijatelja nije bio dodeljen Dijenekovompentekostu. Za uzvrat, Aristodem je raspoređen s Euritom iPantitom, dok je u pentekostu pored svog ugledao Alfeja, Marona iDitiramba. Prilika je bila previše svečana da bi se bilo ko usudio daprogovori, ali Aristodem je pokretom glave pokazao Eurituzapovednika njihovog pentekosta, pitajući se ko se krije iza šlemapentekontarha.

Tek kada se spartanska vojska rasporedila – premda je delovalaskromno po broju vojnika – pozornica je dostojno mogla da sačekadolazak kralja, dostojanstvenika, sveštenika, svih onih koji suučestvovali u ritualu žrtvovanja. Povorku su najavili svirači flauta,dok su se učesnici obreda okupljali oko oltara. Zatim im se pridružiosveštenik po imenu Megista, čija je duga kosa bila vezana trakomukrašenom venčićem. Odora mu je bila bela i jarkocrvena, u strukupritegnuta širokim pojasom. U ruci je držao štap. Iza njega sukoračale tri sluškinje u kitonima koji su im dosezali do gležnjeva;jedna je nosila korpu sa žrtvenim nožem, uronjenim u zrnevljeječma. Druga je nosila krčag s vodom, a treća je, s izvesnimnaporom, nosila plamenik s tamjanom, držeći ga za dugačku dršku.

Potom se pojavio Leonida; na sebi je imao samo himation i venacod maslinove grančice na glavi. Iza kralja, dvojica muškaraca vodilisu žrtvenu životinju, ogromnog vola ukrašenog trakama, rogovapremazanih zlatnom bojom. Iza glavnih učesnika ceremonije kretalisu se članovi kraljevskih porodica, drugi kralj Leotikida, Leonidinbrat, Pauzanija i dve kraljice.

Čak i tokom zvaničnih ceremonija, dve prve žene Sparte nisu sesmele isticati u odnosu na sugrađanke. Ipak, u Aristodemovimočima Gorgo se isticala skladnom figurom i načinom na koji je nosilaodeću. Žena s kojom je proveo noć koja je vredela čitavu večnostnosila je belu tuniku preko koje je ogrnula himation, nedovoljnoširok da prikrije ženine obline, a na mišice je poređala nekolikonarukvica. Dugu kosu skupila je trakama u vidu spirale koja seblago uzdizala iznad potiljka, dok su se trake završavale upravo napotiljku, vezane u okrugli čvor. Izraz njenog lica nimalo nije odavao

51

nelagodu koju je osećala dok mu se poveravala nekoliko sati ranije.Štaviše, zračila je ponosom i gordošću, koji su bili u potpunomsaglasju s njenim položajem u državi.

Gorgino prisustvo ne samo da je Aristodemu odvuklo pažnju odobreda već je pojačalo njegovu sumnjičavost u odnosu na ceo tajdogađaj. Šlem je sakrio njegov zajedljiv osmeh i grimasu koju jenapravio kad je ugledao oficijante raspoređene oko oltara kako peruruke u svetom vrču. Osetio je još veću netrpeljivost kad je sveštenik,pošto je poprskao volujsku njušku vodom, zadovoljno gledaoživotinju kako pomera glavu; to je uobičajen znak koji se tumači kaoprihvatanje životinje da je žrtvuju, ali Aristodem pomisli da je tosamo nagonska reakcija uznemirenog vola.

U tom trenutku flaute utihnuše, a žene raspoređene oko oltarazapevaše svečanu pesmu koja je uvodila u ritual i sve vreme gapratila. Aristodem se sažali nad sveštenikom, koji je okrenuo leđažrtvi i, pokušavajući da sakrije pokret ruke, nemarno zavukao nož ukorpu i tako skrivenog ga podigao. I dalje se trudeći da ga vo nevidi, on odseče pramen kose i baci ga na plamenik koji je goreo naoltaru. Potom je dodao nož jednom od dvojice muškaraca koji sudoveli životinju, dok se drugi približavao volu i udarao ga palicompo njušci.

Ošamućen i izmučen, vo nesvesno poturi vrat krvniku, koja gaprereza s kraja na kraj, dok su sluškinje pevale sve glasnije. Onajkoji je mlatio vola sad ga je držao za rogove visoko mu podižućiglavu, sve dok krv nije snažno šiknula. Za nekoliko trenutaka oltar isvi koji su ga okruživali bili su poprskani krvlju, a jedan snažan mlazizli se po podu.

Upravo to će uraditi i nama. Najpre nas ošamute gomilomgluposti o zahtevima otadžbine, a onda bez i malo zazora pošalju usmrt... razmišljao je Aristodem, dok su na pozornici kasapili vola.Ona dvojica vešto i brzinom iskusnih dželata isekoše životinju, ameso odmah staviše na ražanj. Ispeklo se vrlo brzo i prvi komadponuđen je Leonidi, dok je sveštenik zapevao molitvu.

Širokim i naglašenim pokretima kralj otkinu jedan zalogaj, pa još

52

jedan, a onda dade komad mesa svešteniku, koji ga podeli ostalimaokupljenim oko oltara. Dok su učesnici rituala ispijali vino, kasapinisu nastavljali svoj posao, odvajajući kožu od mesa koje su zatim seklina manje komade. Odvojili su kosti i premazali ih masnoćom, aonda ih je sveštenik okadio tamjanom i spustio ih na plamenik daizgore. Podsticao je plamen sipajući na njega vino i pucketanje vatrenadjača litaniju upućenu bogovima.

Sunce je već bilo visoko na nebu i hopliti, stisnuti u svojoj ratnojopremi i ogrnuti togama, mučili su se na vrućini. Premeštali su se snoge na nogu i jedino je to nervozno tupkanje nogama o tlo odavalonjihovo nestrpljenje, praćeno jedva primetnim pokretom ruke ukojoj su držali koplje zabodeno u zemlju i blagim izvijanjem vrata.

Pod šlemom se zbivalo nešto sasvim drugačije. Aristodem je biouveren da nije jedini koji se podsmeva ceremoniji i da je najmanjepoštuju upravo oni koji je obavljaju. Leonida je svakako s preziromukazivao čast bogovima i ljudima koji su ga gledali, ali je i te kakobio svestan kakvu sliku o njemu ostavlja ta lakrdija. S druge strane, ito je deo njegove žudnje da dostigne večnu slavu, pomisli hoplit.

Kraj ceremonije još se nije nazirao. Ostatke vola baciše u kazan iskuvaše ih, dok je plamen na oltaru polako gasnuo. Kad je ostaosamo žar, meso koje se peklo podeljeno je onima koji su bili najbližioltaru, to jest dostojanstvenicima, zapovednicima i njihovimzamenicima, ponekom vojniku i ponekom građaninu. Ritualnodeljenje žrtvovane hrane izazvalo je među narodom oduševljeneuzvike, koji se pretvoriše u pokliče ohrabrenja vojnicima. Tek tada jeglasnik proglasio završetak ceremonije i naložio vojnicima da pođuka Euroti gde će se sastati sa svojim robovima i sačekati kralja, čiji ćedolazak biti znak za polazak.

Hopliti se napokon opustiše i brzo poskidaše šlemove. Lica su imse caklila od znoja, brade natopljene, usta širom otvorena kao dapokušavaju da dođu do daha.

– Po mom mišljenju – osmehujući se obrati se Pantit Aristodemu iEuritu – ovo je najteže iskušenje koje smo morali da podnesemo.

Odgovorio mu je Eurit. – Pa, ako smo ovo izdržali, spremni smo

53

za Kserksa i njegovu rulju. – Potom se pridružio Pantitu, koji jepošao da potraži ostale saborce, dok je Aristodem zurio premaoltaru zagledan u Gorgo koja se udaljavala s ostalim članovimakraljevske porodice. Drago bi mu bilo da je i ona njega potražilapogledom, sad kad je skinuo šlem, ali onda pomisli kako je todetinjasta želja i udalji se.

Maron, Alfej i Ditiramb već su se probijali do ostalih vojnika. – Odovoliko krvi poželeo sam da i sâm prolijem nečiju u bici – doviknuim Maron kad im se približio na nekoliko metara.

– Dug je put do Malide. Sačuvaj snagu za marš, pošto si se jutrosprilično izmorio – odvrati mu Eurit, prilazeći vojnicima.

– Kuda ste se vi to zaputili? – Naredbodavan ali piskav glas nateraih da se odmah zaustave. Pantit, koji je koračao iza Aristodema iEurita, oseti kako mu se nešto spušta na rame. Bio je topentekontarhov bakterion.

– Da se sastanemo s našim saborcima, a onda idemo na Eurotu.Šta nije u redu? – odvrati Pantit, osvrnuvši se.

Pridošlica je i dalje nosio šlem na glavi, i ništa ne reče. Umestotoga, snažno je štapom udario mladića po desnoj butini, jedinomotkrivenom delu noge. – Šta nije u redu? To što vas vašpentekontarh nije ovlastio da napustite poredak – odgovori, dok sePantit, presamićen, obema rukama držao za povređenu nogu,ispustivši prethodno koplje i štit. Kad se trgao od udarca, pao mu jei šlem koji mu je labavo stajao na glavi.

Aristodem potisnu ljutit pokret. – Još nismo krenuli, ne moramoda se pridržavamo naređenja za marš! – podseti ga.

Otvori na šlemu omogućili su mu da vidi stisnute usne i sitne zleoči koje su se sužavale dok su zurile u sagovornika. Prošlo jenekoliko sekundi pre nego što im zapovednik odgovori. – Pohodpočinje u trenutku kad se obred završi. Disciplinovano ćetemarširati do Eurote, gde ćemo sačekati robove. To su naređenja.Hoću da se odmah postrojite – tim rečima završio je razgovor izaputio se prema koloni koju su predvodili njegovi zamenici.

Pošto je načinio dva koraka, predomislio se. – Jedan hoplita stoji

54

pravo s oružjem u ruci, budalo! Hajde, pokupi svoje stvari i polazi! –reče Pantitu i štapom mu podiže bradu. Onda sačeka da momakpodigne šlem i koplje i da se ispravi. Pantit je teško hramao.Zapovednik udari štapom o štit koji je Pantit s naporom podigao stla i samo prislonio uz neozleđenu nogu. Momak je bio prisiljen dapodigne osam kilograma drveta i bronze i da provuče podlakticukroz porpaks.

Tek tada se pentekontarh udaljio.Niko od sedmorice prijatelja nije morao da se zapita ko se krije

ispod šlema s poprečnom grivom.– Anerist! Dodeljeni ste tom kopiletu – uzviknu Maron.– Ako ništa drugo, pošto sam otrpeo njegovo kinjenje, Persijanci

će biti dečja igra... – primeti Aristodem, trudeći se da sakrijezabrinutost iza prividno nehajnog ponašanja.

– A vi, kome ste vi zapali? – upita Eurit.– Nismo prošli ništa bolje od vas. Mi smo dodeljeni Kleopompu...– Ah, to znači – reče Aristodem smejući se – da postoji velika

verovatnoća da ćete izginuti, a još veća da ćemo i mi izginuti.– Blago Dijeneku! – dodade Pantit, i dalje hramljući. – On barem

nikom nije direktno podređen...– To samo znači da će lično snositi odgovornost za svoju smrt –

zaključi Aristodem. – Najgora smo spartanska vojska koja je dosadratovala. Ali ipak smo Spartanci.

Okupili su se na obali Eurote. Prvi je stigao Aristodemov pentekost,a onda su, u malim grupama, pristigli i ostali. Došli su i heloti, svakije vodio mazgu natovarenu ličnim stvarima vojnika; o drveno sedlobile su zakačene dve korpe od pruća. Bilo je i kola natovarenihopremom pukova.

Kao i ostali saborci, Aristodem je proverio tovar. Naredio je Tizijida otvori korpu s namirnicama iz koje se širio prodoran miris luka.U korpi je bilo zobenih pahuljica, raži, sira i usoljenog mesa. Udrugoj korpi nalazili su se stromata, prostirka na kojoj će ratnikspavati, i rezervni kiton. Ratnik je proverio i da li je Tizija spakovao

55

mali nož i turpiju za glačanje metalnih delova oružja i rezervneoštrice koplja.

Tizija mu je pomogao da se najzad oslobodi opreme. Zabio jekoplje u tlo, skinuo šlem, otkopčao togu i skinuo oklop i kitonnatopljen znojem, mač u koricama i štitnike za noge. Osvežio se uEuroti, a potom mu je Tizija doneo drugu tuniku, preko koje jeAristodem prebacio togu, a onda je stavio šlem na glavu. Posmatraoje helota kako stavlja oklop i štitnike u korpu i kako vraća stromatu uvreću. Rob je potom završio posao pošto je zatvorio vreću i zakačioje za štit koji će njegov gospodar nositi na leđima za vreme marša.

Primetio je i da je i Pantit proverio tovar, ali opazio je i da muprilazi pentekontarh, čije lice još nije imao zadovoljstvo da vidi bezšlema. – Ti što si se maločas pravio duhovit, kako se zoveš? – upitaAnerist momka.

– Pantit, gospodine – podozrivo odvrati mladić.– Idi da proveriš da li je natovarena sva oprema na kola. Ako

tokom borbe nešto bude nedostajalo, ti ćeš mi odgovarati za to!– To je zaduženje enomotarha. Ostavi ga na miru! – reče

Aristodem.– Enomotarsi sad imaju druga posla. Idi, vojniče, ako nećeš da te

još jednom odalamim! I podnesi mi izveštaj o tovaru kola, i jednih idrugih.

Pantit pogleda Aristodema, koji mu dade znak da pođe. – Aneristga je uzeo na zub, samo bogovi znaju zašto – primeti Eurit.

Pantit se pope na bliža kola i zaključi da su natovareni kožnoremenje, drvene table i štapovi, lopata, motika, desetak bradvi isrpova i jedan mlin za žito. Činilo se da je natovareno sve što jeneophodno. Proverio je i tovar drugih kola, a onda bojažljivo prišaozapovedniku i sačekao da se ovaj okrene da bi mu podneo izveštaj.Ali on kao da ga nije ni slušao i otpustio ga je pokretom ruke, neobraćajući pažnju na ono što je momak rekao.

– Samo je hteo da me podseti da je on glavni – reče Pantit solakšanjem kad je prišao prijateljima. – On je običan nezadovoljančovek kome je potrebno da se razmeće svojim položajem.

56

– Nadajmo se da si u pravu – odvrati mu Aristodem, koji je biobolje obavešten o podlostima na koje je spreman taj neprijatančovek.

Leonida se pojavio na belom konju, u punoj ratnoj opremi, sašlemom nemarno nataknutim do čela. Pratila su ga petorica helota,mazge i jedna kola, polemarh Knem i trojica hoplita, njegova telesnastraža. S njim su došla i dvojica proroka, Apolonovih sveštenikazaduženih za proricanje i za žrtvene rituale – jedan od njih bio jeMegista – zatim petorica lekara, isto toliko kovača i stolara čiji je alatbio natovaren na kola kraljeve telesne garde.

Aristodem s prezirom osmotri vladara. Ipak, morao mu je odatipriznanje za ponosito i dostojanstveno kraljevsko držanje. Da miGorgo nije otkrila njegova zlodela, smatrao bih ga samo kraljem kojise previše uživeo u svoju ulogu, pomisli.

Leonida je bio viši od muškaraca srednje visine, ali niži odAristodema. Imao je dugu zašiljenu bradu, jedva primetnoprošaranu sedima, a kosa mu je, kao i svim spartijatima, padala udugim pramenovima na ramena, zadenuta iza ušiju. Imao jeoprezan pogled, zenice su mu se stalno pokretale, a nos, pljosnat inedovoljno naglašen, kao da je želeo da napravi više mesta očima.Prilično istaknuta usta davala su njegovom licu blag, gotovo prijatani dobronameran izraz, koji je Aristodemu izgledao kao krajnjasuprotnost njegovoj prirodi.

Kralj naredi Dijeneku da okupi vojnike. Došlo je vreme da pođu.Najpre ih je, međutim, postrojio i obratio im se. Pentekosti se

postrojiše s urođenom spretnošću. Naređeno im je da se rasporededuž rečne obale, jedna jedinica iza druge. Ličili su na vrlo kratkuzmiju sastavljenu od pedeset zglobova, dok je uz svaki stajalo još petratnika. Nakon novog naređenja pentekontarha, vojnici, koji višenisu nosili oklope okrenuše se nadesno i pripremiše se da saslušajukraljev govor.

Kad je sišao s konja, Leonida je najpre nekoliko puta prošao poredcelog puka, zastajući povremeno da bi potapšao po ramenu nekogvojnika u prvom redu. Onda je zastao ispred dvadeset petog čoveka

57

u nizu i počeo da govori.– Vojnici! Idemo da se suočimo s milion varvara. Milion stranaca

dolazi da nam nametne ne samo svog kralja već i svoj poredak iobičaje, a taj poredak će svakog čoveka pretvoriti u roba. Ali činimoto svesni da svaki od nas vredi kao desetorica, možda kao stotinunjih; imamo najjače oružje i umemo da se odbranimo od njihovihkukavičkih strela, koje im dozvoljavaju da napadaju neprijatelja izdaljine, umesto da se bore prsa u prsa, kao pravi ljudi. A to jenajbolja potvrda njihove vojne slabosti.

– Znamo i da će nam pomoći teren na kojem ćemo se boriti.Branićemo prolaz toliko uzan da kroz njega jedva može da seprovuče prva linija puka. Zato sam podelio našu malu vojsku nazbijenije pukove, to jest, umesto dvadeset četvorice, svaki će imatipo tridesetoricu ljudi. Udvostručio sam prvu liniju u kojoj ćemoimati dvanaest hoplita, što će nam omogućiti više izmena u istompentekostu, dok budemo čekali da stigne druga jedinica. Praktično,svaki vojnik moći će da ispolji svu snagu kad se nađe u prvoj liniji,jer će kasnije imati dovoljno vremena da se odmori. Osim toga, dokbudemo marširali, pridružiće nam se dodatne jedinice našihsaveznika; kao što znate, olimpijade se završavaju, tako da i ostalimogu da pošalju svoju prethodnicu. U svakom slučaju biće nassasvim dovoljno za odbranu tog prolaza: možda i više nego što jeneophodno.

– Dakle, to nije veliki poduhvat za nas Spartance. Veliki je za sveostale i slaviće nas cela Grčka, a ne samo Sparta i Peloponeski savez.Zauvek će nas pamtiti, kakav god da bude ishod ovog pohoda ikakva god da bude naša sudbina.

– Osim toga, zapravo nećemo biti sami. Admiral Euribijad bićeudaljen nekoliko nautičkih milja od nas, u visini rta Artemizija, gdeće čekati Kserksov napad s mora. Jer pored nas Persijanci nećeproći, to vam jamčim. To znači da će veliki car pokušati da dopre dosredišnje Grčke svojom flotom, a Euribijad će se postarati za to dazada odlučujući udarac varvarima. Mi smo, dakle, samo levo kriloodbrambenog fronta koji se završava na Eubeji, ali naš zadatak

58

veoma je osetljiv: ako bi Persijanci uspeli da prođu, a pre svega akoprerano prođu, pre nego što se savezničke snage potpuno mobilišu izauzmu Korintski prolaz, cela strategija saveza bi se srušila i izgubilibismo Grčku. Izgubili bismo Peloponez. Izgubili bismo Spartu.

– Da ne želite, možda, da se na čelu Lakedemonije nađe jedanpersijski despot kome će jedino biti važno da nas izmuze kao kravekako bi slao naša blaga u Vavilon ili, još gore, da bi živeo kao Krez?Hoćete li da se mlitavi i slabi varvari žene našim ponosnimspartijatskim ženama i da s njima prave izrode? Hoćete da zavladakorupcija, da se uruši uređenje koje je od Lakedemonije napravilosavršeno društvo jednakih ljudi, ponosnih na svoju solidarnost ikolegijalnost? Da ne želite, možda, da vojnike zamene sumnjivišpekulanti, izrabljivači i trgovci najgore vrste?

– Sparta je stvorila uređenje u kojem živimo i napredujemo krozvekove ratova, žrtvovanja i herojskih dela. Mi ne želimo danametnemo to uređenje izvan našeg područja uticaja. Međutim, tajcar dolazi u Grčku s namerom da nam nametne pravila i dogmenazadne civilizacije. Ja kažem da ga moramo oterati iz našeg mora,moramo ga naterati da se vrati odakle je došao, da se tamo zamajavau svom carstvu robova, uljuljkan u iluziji da je veliki car. Ja mislimda je veliki kralj onaj koji čvrstom rukom vodi svoj narod, svestansvog značaja i spreman da se odbrani. Veliki kralj sam, dakle, ja, alisamo zahvaljujući vama!

Poslednja rečenica izazvala je toliko snažne ovacije da na drugojobali Eurote niko ne bi poverovao da tu vojsku čine svega tristaratnika. Ipak, radosnim pokličima nije se pridružio Aristodem, kogaje obuzimao sve veći gnev kad je shvatio da kralj osvaja poštovanje inaklonost svojih podanika.

– Ne budite previše sigurni u to – nastavi kralj pošto je ponovozavladala tišina – da će biti borbe. To uopšte nije izvesno.Najverovatnije je da će do sukoba doći na Artemiziju. Osim toga,moglo bi se dogoditi i da Persijanci pokušaju da prodru kopnenimputem u središnju Grčku, ali tek kad iza nas ili čak uz nas budevećina savezničkih snaga. Ako, međutim, Kserks pokuša da probije

59

našu odbranu čim stigne, to ćemo svakako moći sami da rešimo.Kasnije, kad varvare najurimo u Aziju, cela Grčka biće namzahvalna što smo joj omogućili da odnese odlučujuću pobedu.

– Svi će – zaključi podižući glas – pamtiti Leonidu i njegovih tristaratnika koji su zaustavili ogromnu vojsku sina Darija Velikog,naslednika loze Kira, osvajača četiri carstva. I neće biti važno da lismo se borili ili nismo: buduća pokolenja pamtiće da smo se mi,samo nas tri stotine, suočili s celom Azijom! Ako se budemo borili,postaćemo besmrtni čak i ako budemo ležali u grobu, kako kažeuzvišeni pesnik Tirtej!

Osim Aristodema, nije bilo čoveka koji nije podigao koplje iuskliknuo u znak odobravanja, glasno izvikujući Leonidino ime iime svoje države.

Eurit primeti smrknuto lice prijateljevo i glasno, da bi ovaj mogaoda ga čuje od pokliča, reče mu: – Ovo je kralj za koga zaista vrediumreti, zar ne?

Aristodem se prezrivo osmehnu. – Ako moraš da umreš, umri zaSpartu, budalo, a ne za jednog čoveka. I to za čoveka koji jespreman da žrtvuje trista i više ljudi da bi zadovoljio svojesamoljublje.

– Ako umremo, umrećemo u borbi, uz ostale savezničke snage.Zar nisi čuo? Verovatno nećemo ni ratovati, barem dok tamobudemo sami... – odvrati Eurit, uznemiren njegovim prezrivimstavom.

– Upravo ti je u lice rekao, a ti i dalje ne shvataš! – uzviknuAristodem. – On želi da se bori pre nego što pristignu ostali. Nada setome i ne bi me začudilo da pokuša da izazove neprijateljsku vojskuna borbu, umesto da se drži položaja; čak i po cenu da time dovedeu opasnost celu Grčku...

– Nisi objektivan... Kakve razloge imaš da tako sudiš o njemu? –odgovori mu prijatelj u trenutku kad je pentekontarh narediovojnicima da se okrenu nalevo i da se postroje u kolonu.

– Znam da je tako i tačka – preseče Aristodem. Onda uze svoj štit,stavi ga na leđa i okrenu se nalevo, spreman za polazak.

60

OMarš

d Sparte do Termopila trebalo je prevaliti preko pet stotinakilometara i visoka komanda izračunala je da će tako spremna

vojska poput Leonidine taj put preći za nešto više od deset dana.Kako god bilo, ritam marša zavisiće i od spremnosti saveznika kojiće pripremiti svoje trupe kad im glasnici jave da se Spartancipribližavaju njihovoj oblasti.

Tog dana vojnici su marširali svega nekoliko sati. Leonida nijeodmah zahtevao da se propisno rasporede, već je dozvolio da svakipentekost, počevši od onog koji je izabrao za svoju telesnu gardu,maršira uz svoja kola s opremom. Ipak, pre nego što se spustila noć,vojska je stigla do severne granice Lakonije, gde ih je sačekala grupaSkirita u ratnoj opremi. Naime, efori su zahtevali od planinskihzajednica da dodele Leonidi tridesetak lakih pešadinaca, čiji jezadatak bio da izviđaju i obaveštavaju. Izabrani Skiriti nosili su potri-četiri laka koplja, ali nisu imali odbrambeno oružje. Njihovajedina odeća bio je kožni pojas oko struka i karlice i kratak kožniplašt. Neki su nosili i zašiljenu kapuljaču od filca.

Kralj poveri polemarhu zadatak da ih rasporedi i da im objasninjihova zaduženja, dok je Dijeneku davao uputstva za postavljanjekraljevskih šatora u kojima će njegovi ljudi provesti noć. Hopliti izostala četiri pentekosta čekali su da im zapovednici pokažu sektorena kojima će se rasporediti. Potom su postavili prostirke i čekajućida im robovi spreme večeru razmenjivali su utiske o proteklomdanu.

– A ti si govorio da su izabrali najlošije spartanske hoplite! – rečeMaron Aristodemu kad mu se približio. – Danas nam je Leonidagovorio kao da se obraća najboljim vojnicima koji su kročili na tloHelade otkad su je bogovi stvorili!

Čak je i Ditiramb izrazio svoje mišljenje: – U svakom slučaju, ne bistavljao na kocku svoj ugled predvodeći nesposobne vojnike!

– Nikad nisam rekao da smo loši i nesposobni – naglasi

61

Aristodem. – Samo sam rekao da nas niko u Sparti ne poznaje naosnovu naših ratnih poduhvata.

– Gluposti! – nije odustajao Maron. – Jedino merilo kojeg su sedržali jeste da izabrani ratnici imaju sinove.

– Potrebni smo mi Leonidi, ali ne onako kako ti misliš da jesmo –odgovori Aristodem. – U najboljem slučaju, spreman sam dapriznam da je poveo vojnike koji nisu stekli slavu, kako mu ne bipomračili slavu u borbi. Rekao je da će nas ljudi pamtiti, ali zapravomu je važno da pamte njega.

– Pa šta i ako je tako? – umeša se Eurit. – Ako se ne izvrgne uiubris, ambicija nije neminovno loša. Mi treba da pokažemo kolikovredimo. Dosad smo učestvovali samo u manje važnim bitkama.Vrednost vojnika meri se u bitkama s velikim neprijateljem, a mićemo svakako dokazati da vredimo.

– Ako je istina da je jedino merilo pri izboru bila činjenica daimamo sinove – tvrdoglavo odvrati Aristodem – da li ste se zapitalikako to da s nama nije nijedan vojnik koji je odlikovan? Eurilej,sećate ga se, onaj koji je odlikovan za zasluge u ratu protiv Arinjana.On ima sinove, ali nije ovde. Isto važi i za Klearidu. Sećate li se kadje, davno, sam zadržao falangu u Argolidi? I njega su odlikovali, azatim još jednom, pre dve godine, posle borbe protiv Mesenaca. Ikako to da je Knem izabran za polemarha koji je samo jednom bio uratu, a nije izabran, na primer, iskusni Eujanit koji je nedavno bio naseveru? S nama su čak i degradirani zapovednici...

Zavladala je neprijatna tišina, a prijatelji su se zgledali. Ali Maronnije navikao da se predaje: – Pa, sad ćemo imati mnogo prilika dazaslužimo odlikovanja, a ja nameravam da ih iskoristim.

– Da, posmrtna... – odvrati Aristodem, ali ga prekinuše povici kojisu dopirali iza njega. Svi se okrenuše i ugledaše kako Anerist guraPantita prema kolima.

Pentekontarh je najzad skinuo šlem: bio je odvratan i bilo je jasnoda je potpuno svestan toga, toliko da je to preokrenuo u svoju korist.Guste obrve bile su mu spojene iznad prenaglašenog nosaizbrazdanog dubokim ožiljkom koji mu se protezao od čela do

62

brade. Ožiljak mu je izobličio gornju usnu te je izgledao kao davečito ima grimasu. Pričalo se da je sâm izazvao povredu od kojemu je ostao ožiljak kad je još dublje razrezao posekotinu odneprijateljskog mača, kako bi svoju ružnoću pretvorio u odvratnost itako ulio strah i svojim vojnicima i neprijatelju, ali i ženama imuškarcima s kojima je bio intiman, jer mu je milije bilo da izazivastrah nego saosećanje.

Bez obzira na to da li je ta priča istinita, činjenica je da je Aneristbio jedan od retkih ružnih ljudi u društvu koje nije trpelonesavršenost i kažnjavalo je decu koja se nisu uklapala u merilalepote, od samog njihovog rođenja.

– Ti si budala! – vikao je na mladića. – Je l’ se tako proveravajukola? Ako ni to nisi u stanju da uradiš, kako ćeš se boriti protivneprijatelja?

Pantitovi prijatelji okupiše se oko njih. Euriz je hteo da zaustavizapovednika koji se ponovo ustremio na mladića, ali Aristodem gaje zaustavio da mu prijatelj ne bi navukao na sebe pentekontarhovgnev. – Šta se dogodilo? – upitao je, trudeći se da se obuzda.

– Ovaj kreten je – odgovori mu Anerist pošto je još jednomgurnuo Pantita – dobio zaduženje da pregleda tovar i nije primetioda smo poneli jedan polomljeni pijuk. – Onda je pokazao alatku sodlomljenim vrhom, koja je ležala na zemlji.

– Bio je čitav kad sam proveravao – pobuni se Pantit, obraćajući seprijateljima. – Možda je bio malo oštećen pa se od truckanja sasvimodvojio!

– A, je li? – odvrati zapovednik. – Još ćeš mi reći da je Ares sišaomeđu nas i da je to uradio tebi u inat...

Ares nije, ali neko ko je možda vrlo blizak Aneristu jeste... pomisliAristodem, kome misli načas odlutaše. Nije primetio kad jezapovednik podigao pijuk sa zemlje.

– Je l’ vidiš? Sad više ničemu ne služi – reče pentekontarh držećialatku obema rukama. – Kladim se da ne bi mogao poslužiti ni da teubijem njime – dodade spremajući se da udari Pantita.

Aristodem je primetio njegov pokret tek u poslednjem trenutku.

63

Ipak, nagonski se bacio između pentekontarha i njegove žrtve i navreme zaustavio direktan udarac, ali nije mogao sasvim da gaizbegne; ipak, nabori toge ublažili su udarac. Pošto je pijuk bio bezvrha, svakako nije mogao ozbiljno da ga povredi, ali da jepentekontarh iz punog zamaha udario Pantita, posledice bi sigurnobile teže.

Pentekontarh s mržnjom pogleda Aristodema. Nekoliko trenutakaniko nije progovorio osim onih u zadnjim redovima, koji su upravodotrčali kad su čuli komešanje.

Tišinu je prekinuo zapovednik, ne odvajajući pogled odAristodema koji mu je uzvratio istom merom. – Videćemo da li ćešbiti jednako hrabar u borbi, gde ćeš svakako želeti da budeš u prvojliniji... – reče, odbaci pijuk na zemlju i okrenu se, spreman da ode. –A ti ćeš – dodade, obraćajući se Pantitu – noćas stražariti sve dopolaska; hoću da sutra marširaš u prvom redu, kako bih se uverioda se nećeš odmarati...

Stigao je i Kleopomp. Uvek je delovao izgubljeno i nikad nijegledao sagovornika u oči, niti mu se pogled više od jednog trenutkazadržavao na bilo kojoj tački. – Šta se ovde događa? Jeste li se upleliu nešto što bi trebalo da znam? – reče, a izraz njegovog lica jasno jegovorio kako se nada da je reč o nečemu što ne mora da zna.

Udovoljili su mu. – Ne brini – odgovori mu Maron – samo sugledali prepirku između dvojice u ovom pentekostu. Ali nisu seuključili niti su pravili gužvu.

– A, dobro – odvrati Kleopomp s očiglednim olakšanjem i ode dajede.

– Nadam se da nisam vojnik koji zaslužuje ovakve zapovednike.Sva sreća što je glavni zapovednik sposoban... – izjavi Ditiramb.

– Što se toga tiče, to će tek morati da dokaže – doviknu Aristodemza njim i ode s Euritom i Pantitom.

– Kunem vam se – požuri mladić da se opravda, mlatarajućirukama od uzbuđenja – da je jutros, kad sam ga video, bio čitav!

– Nimalo ne sumnjam u to – odvrati mu Aristodem. – Bojim se daće sâm naći razlog da te kinji, čak i ako mu ne daš povoda za to.

64

– Trebalo bi da razgovaramo s Dijenekom, s polemarhom ili čak skraljem, ne bismo li ga naterali da se smiri ili te premesti u drugujedinicu – predloži Eurit.

– Jesi li ti lud? Hoćeš li da me proglase plačljivom ženom? – skočiPantit. – Ne dolazi u obzir. Sâm ću se izboriti s njim. Upravo smorekli kako moramo dokazati da smo dostojni naših najboljih ratnika,a ti hoćeš da idem da kukam i pre nego što se sukobimo sPersijancima?

– Kako god hoćeš. Ali za tebe ovo neće biti obična šetnja –odgovori mu Aristodem i ode da večera.

Kakav je ovo skladan poredak, razmišljao je dok je, šćućuren, jeokomad usoljenog mesa i luk, ako trpi kralja koji je ubio svogprethodnika i divlja nad kraljicom, a jedan zapovednik se zabavljazlostavljajući podređene? Eurit je zaista naivan ako misli da ćemosve rešiti time što ćemo kralju ispričati šta radi Anerist. Leonidu nesamo da ne zanima kako se neko ponaša prema Pantitu nego moždai odobrava takve metode. Možda je Pantit stvarno u pravu: moždabi kralj pomislio da se ponaša kao kakva žena. A možda je upravokralj podstakao Anerista da očvrsne one manje ratoborne inedovoljno vešte...

Da li bi trebalo da ubijem Leonidu? Sad smo već krenuli u rat injegovo mesto jednostavno bi zauzeo polemarh. Sistem se ne bipromenio. Došao bi neki drugi Leonida, drugi Anerist, a ljudi bi usvakom slučaju morali da ih slušaju. Kad bih odlučio da ga ubijem,učinio bih to samo zbog Gorgo. Ali i to bi mogao biti dovoljanmotiv...

Pažnju mu odvuče žagor koji je dopirao iza njega. Osvrnuo se iugledao upravo Leonidu kako razgovara s nekim vojnikom. Vladarprimeti Aristodemov pogled i kad je završio razgovor s hoplitom,zaputi se prema njemu. Aristodem oseti blagi grč u stomaku, i kao isvi koji su se nalazili u njegovoj blizini, ustade ukazujući poštovanjekralju.

– Samo vi sedite, Lakedemonci – reče im Leonida, obraćajući seupravo Aristodemu: – Kako se zoveš, vojniče? – Na sebi je imao

65

jednostavan kiton; njegovo kraljevsko dostojanstvo ogledalo se unjegovom držanju i odmerenom ponašanju i nije mu trebao lažnisjaj.

– Aristodem, veličanstvo – odgovori upitani, koji je osetio obavezuda i dalje stoji, a pored njega je stajao i njegov helot.

– Onda, Aristodeme, plašiš li se Persijanaca? – upita ga blagozapovedničkim tonom.

Aristodem se načas zamislio pre nego što mu je odgovorio.Leonida nije delovao kao čovek koji voli razmetljivce. – Pa... ono štobi moglo... – pažljivo je birao reči – da izazove zabrinutost, jestenjihova brojnost. Ne poznajem bojno polje na kojem ćemo se suočiti,ali ako ih uistinu ima toliko kao što se priča, jednostavno nas mogupritisnuti i prisiliti da popustimo.

Hoplit je grickao usnu pitajući se da nije preterao, da ne rizikujeda ga kralj lično proglasi defetistom.

– Dobro si zaključio. Ti si čovek koji ume da razmišlja, vojniče. I toje dobro. Možda nije dobro kad se čovek nađe u prvim borbenimredovima, ali može da bude dobro kad treba da komanduje ljudima.Zreo si i prilično snažan muškarac. Posle ovog što nas čeka, setiću tese ako se budeš poneo onako kako se nadam da hoćeš kad dođe doborbe, ako dođe do nje.

– Što se tiče tvoje zabrinutosti – nastavi – nisi pogrešio, načelnogledano. Ali kada budeš video Termopile, shvatićeš da je dovoljnašačica ljudi da odbrani prolaz, čak i ako pred sobom ima celu Aziju.Ako je uz to ta šačica sastavljena od Spartanaca, možemo biti višenego sigurni da kroz taj klanac neće proći. Važno je da budemobrzi, da stignemo da na vreme učvrstimo odbrambeni zid koji suFokejci podigli pre nekoliko godina. Iza te prepreke možemoizdržati duže nego što je neophodno. Mirno spavaj noćas, vojniče, amirno ćeš spavati i kad budeš video kako se naša vojska uvećava.Želim ti laku noć.

Pošto je to izgovorio, Leonida se oprosti i ode u svoj šator.Aristodem nastavi da večera. Iskrene i smislene kraljeve reči navelesu ga na neka druga razmišljanja. Nema sumnje, reče u sebi, da je

66

kralj izuzetno harizmatičan i privlačan čovek. Naizgled mu ništa nenedostaje da bude vladar Sparte. Ne bi trebalo da popusti prediskušenjem i da postane blagonaklon prema njemu; on zna kakav jezaista spartanski vladar i šta je sve u stanju da uradi. Štaviše, sad mudeluje još opasnije pošto se uverio da kralj svojim ljubaznimponašanjem može da očara ljude i da ih podredi svojoj ambiciji.

Sumnje mu se raspršiše. Postalo mu potpuno očigledno kolikupretnju predstavlja Leonida. U njegovom umu ne beše više nimalostraha pred Persijancima: činilo mu se da je za Spartu dalekoopasniji njen kralj. Kserksove horde još su samo vojska utvara kojelebde nad Lakedemoncima, savršen neprijatelj s kojim se trebasukobiti da bi se dokazala sopstvena vrednost, ali neprijatelj koji idalje postoji samo u maglovitim delovima uma. S druge strane,Leonida je za njega predstavljao stvarnog, određenog neprijatelja,otelotvorenje licemerja spartanskog „skladnog uređenja“.

Leonidu je dosad video samo tokom marša u Sparti i razmišljao jeo njemu kao o uzroku nesreće žene koju voli. Ipak, kad mu je Gorgonagovestila mogućnost da ga ukloni, nagonski je to odbio, iz strahada bi to to bio čin izazvan isključivo ličnom korišću. Plašio se da uLeonidi može da vidi samo osobu čijim će uklanjanjem nadomestitiono što mu nedostaje: poverenje u uređenje koje u njemu izazivasve dublje osećanje nemoći i Gorgo.

A jedan Spartanac nikad ne deluje zbog lične koristi, već zbog koristizajednice.

Da se ponašao samo u skladu sa sopstvenim interesima, ne bi bioništa bolji od Leonide.

Ali sad je sve drugačije. Već su mu i Gorgina otkrića bila dovoljnada shvati koliku pretnju Leonida predstavlja za zajednicu. Njegovaželja da osvoji naklonost ljudi, u šta se uverio već prvog dana,učvrstila mu je uverenje da nešto mora preduzeti ne bi li sprečioLeonidu da naudi Sparti.

Učiniće to. Ne zato što je Leonida ubio Kleomena, što se iživljavanad ženom koju on voli niti zato što je poveo u smrt tristaSpartanaca. Ubiće ga da se Sparta ne bi survala u ponor iz kojeg se

67

možda nikad neće izvući.Leonida je naumio da postane heroj na njihov račun? E, pa, on će

ga, Aristodem, ubiti i postaće pravi heroj, iako možda niko nećesaznati šta je učinio. Žrtvovaće se za zajednicu premda nikad nećemoći da se podiči time. Postoji li išta što je više u skladu saspartanskim duhom?

Nije ga zanimalo odlikovanje, već samo Gorgino priznanje imogućnost da ona bude njegova.

Sad može da se odmori. Emotivne i mentalne muke kroz koje jeprolazio nakon Gorginog predloga iščezle su. Sad nastaju drugačijemuke, jer valja smisliti kako da sprovede svoju odluku. Ali o tome ćesutra razmišljati.

Persijanci? Na njih će misliti kad se suoče s njima; nadao se da ćedotad privesti kraju svoju borbu s pravim neprijateljem.

Vojska je sutradan krenula u zoru. Zahvaljujući Skiritima, Leonida jemogao lakše da se kreće po neprijateljskom i nepristupačnomterenu. Gorštaci iz severne Lakonije prvi su se probijali šireći se poterenu s krila formacije kako bi otvorili put teškoj pešadiji i otkriliprepreke. Ipak, kralj nije imao dovoljno ljudi da bi mogao da formiraklasične kvadrate hoplita u okviru kojih se kreću kola s vojnomopremom.

Zato je morao da se osloni na način marširanja koji dotad nijeprimenjivao, koristeći Dijenekov pentekost za formiranje kvadrata:na krila je rasporedio po petnaestoricu ljudi između kojih su sekretala kola, on sâm i polemarh. Ostatak vojske pratio ih je uporetku većeg kvadrata, iako su u toj formaciji činili samo četvrtinukvadrata koji bi mogao napraviti jedan puk. Po šezdesetak ljudiodabranih iz svih pentekosta raspoređeno je na oba boka, asredinom su se kretala kola s opremom svih jedinica. Vojnici koji sumarširali ispred i iza bili su raspoređeni u falange, što bi se moglopokazati kao vrlo koristan potez kad se domognu centralne Grčkebudući da tamo mogu naleteti na bande naklonjene Persijancima.

Već od sledećeg dana počeli su da im se pridružuju jedinice

68

Peloponeskog saveza. Kolona je nastavila da se kreće duž graniceizmeđu Arkadije i Argolide, izbegavajući da se približi ovoj drugojzemlji; Arg je bio jedini centar u Sredozemlju koji se suprotstaviospartanskoj prevlasti, a Leonida nije hteo da traži nevolje pre negošto stigne na bojište, utoliko pre što se pričalo da bi Argolida moglada se udruži s Persijancima samo da bi se suprotstavila Sparti.

Spartancima se u Tegeji pridružilo pet stotina hoplita i isto tolikonjihovih helota iz tog arkadijskog grada-države, a isti broj vojnikapridružio im se i u Mantineji, petnaestak kilometara severnije.Orkomen, koji se nalazio malo dalje, stavio im je na raspolaganje stodvadeset vojnika. Još nekoliko stotina priključilo im se u grupamadok su napuštali Arkadiju. Na teritoriji Korinta pridružile su im sečetiri stotine hoplita, onda su prošli preko prevlake u umarširali ucentralnu Grčku, nad koju se nadvila sablast invazije.

I zaista, već u Megaridi, poviše suženja koje deli Grčku na dvadela, vojnici su svuda oko sebe primećivali napetost: lica seljaka kojisu radili u polju odavala su strah. Spartanci su imali tu privilegiju dane moraju da rade ništa što nije povezano s vojnim aktivnostima i učudu su posmatrali ljude kako mahnito sakupljaju letinu obavijenizloslutnom tišinom. Pažnju su im na to skrenuli saborci iz drugihgradova koji su i sami, kad ne ratuju, radili u poljima te su i samipoznavali ritam i način seljačkog života.

Retko se događalo da ceo letnji period prođe bez upada trupanekog grada na teritoriju neprijateljskog polisa. Uništavanje usevaneprijateljskog grada predstavljalo je gotovo ustaljenu praksu ustalnim ratovima između grčkih država. Zato je nad radom težakastalno lebdela pretnja da će ih neko napasti, iako je neprijatelj timupadima nanosio samo ograničenu štetu.

Ali sada, svega dve stotine kilometara dalje, nalazi se najvećavojska koja je dotad viđena na helenskom tlu, vojska sastavljena odvarvara, od ljudi koje dotad niko osim ponekog Atinjanina iliPlatejca nije video u tim krajevima, vojska koja se nije moglaprebrojati. Svaki Grk naučio je da se za kratko vreme povrati nakonuništenja koja je prouzrokovala vojska nekog grada-države; ali

69

pitanje je na kakva su sve uništenja spremni Persijanci i u skladu skojima načelima deluju. Tolikoj vojsci potrebno je mnogo više izvorasnabdevanja nego što je to uobičajeno u Heladi. Toliko varvaraopustošiće polja i seoske kuće, pa čak i gradove.

Upravo to je najviše brinulo ljude. Pod uobičajenim okolnostima,polis predstavlja sigurno pribežište u koje se narod sklanja prednapadima. Unutar zidova polisa ljudi su bezbedni dok se ne okončadivljanje napadača. Međutim, da li će ti zidovi izdržati prednapadom milion ljudi? Pred tim pitanjem, pred saznanjem danemaju gde da se sklone od te beskrajne reke varvara, ljude jeobuzimalo osećanje nemoći.

Aristodema i njegove saborce Spartance nije zanimala sudbinaseljaka na koje su usput nailazili. Nisu pošli da ratuju zbog njih, veću ime spasavanja Sparte i ratne slave. Leonida se, međutim,povremeno nakratko zaustavljao i razgovarao s ljudima u polju,kako bi ih ohrabrio i podstakao njihovu veru u njegovu vojsku i uflotu.

Neki Spartanci, kao, recimo Maron, čak su im se bezobzirnopodsmevali: – Ne brinite, kukavice! Spartanci će vam spasiti guzice!– doviknuo je nekoliko puta. Njegova dobacivanja nisu bila dobroprihvaćena među vojnicima ostalih jedinica koji su smatrali da sujednako značajni za predstojeći poduhvat i tako su izbile čarkemeđu saveznicima.

Siroti Pantit prvi je platio danak. On je više od svih ostalih osećaopotrebu da se dokaže nadređenima i saborcima i dok su se odmaraliispod Kiterona, pridružio se Maronu, Alfeju i Ditirambu, koji su sesvađali s Arkađanima.

Mala grupa Tegejaca prišla je Kleopompovom pentekostu da bi seobračunala s Maronom zbog njegovih pošalica. Glasno su se svađali,ali nije bilo većih sukoba osim pomalo koškanja. – Šačicaproždrljivaca luka umislila je da može da spase celu Grčku. A kadsmo ih pre deset godina zvali da se bore na Atici, odugovlačili su dabi izbegli varvare... – čuo je Pantit jednog kavgadžiju krupnog kaoAlfej, kako se obraća nekom Tegejcu izazivački odmeravajući

70

Marona.Ovaj nije sačekao da ga mole. – Šačica proždrljivaca luka? Ta

šačica žderača luka – odvrati – u stanju je tako da satera koplje uguzicu tegejskog sodomite kao što si ti, da će mu vrh izaći krozpupak i zabiti se u varvarina koji se tu zatekne...

Tegejac se zajapurio od besa i tako se isprsio da je izgledao joškrupniji. Saborci stadoše da ga huškaju govoreći mu kako treba danauči pameti tog spartanskog razmetljivca. Ali upravo u tomtrenutku naišao je pentekontarh Kleopomp. – Šta se ovde događa? –upita, bez i malo autoriteta, ne obraćajući se onoj dvojici koja su sesvađala, već jednom posmatraču.

– Ništa ozbiljno, pentekontarhu – odvrati mu Alfej, dok su Maroni Tegejac jedan drugog streljali pogledima.

– Pa onda im kaži da ne prave gužvu – izjavi Kleopomp i većsledećeg trenutka ode za svojim poslom.

– Izgleda da tvom zapovedniku ne pada na pamet da te odbrani –podrugljivo reče Tegejac Maronu i zakorači prema njemu, spremanda ga napadne.

I Maron zakorači prema njemu kad se Pantit postavi između njihdvojice. Bio je čvrsto odlučio da se istakne, ali shvatio je da se nemože suprotstaviti toj grdosiji i zato je rešio da preuzme ulogupomiritelja. – Stanite! Ako počnemo međusobno da se bijemo –obrati se dvojici zavađenih – nećemo imati dovoljno snage dapotučemo silnu vojsku velikog Kserksa!

– Šta hoće ovaj? – nadmoćno se smeškajući upita krupni Tegejac,obraćajući se svojim saborcima. – S lakoćom se mogu obračunati sdvojicom tih proždrljivaca luka.

– Ako si zaista tako vešt – nastavi Pantit – bićeš veoma koristansavezu kad se budemo sukobili s neprijateljem. Pokušajmo barjednom da budemo jedinstveni, mi iz Helade. Sad smo deo istevojske, Aresa mu!

Po izrazu Lica Tegejca i njegovih saboraca reklo bi se da te rečinisu ostavile nikakav utisak na njih. Ali Pantit nije dobio priliku dapokuša da bude uverljiviji, jer upravo u tom trenutku oseti kako ga

71

neko snažno vuče za uvo. To nije bio Tegejac, niti Maron, Alfej iliDitiramb.

To je bio Anerist.– Šta da radim s tobom? – prodera se pentekontarh na njega, u

isto uvo koje je i dalje vukao, sve jače. – Sad unosiš neslogu i udruge jedinice? I stvaraš nevolje sa saveznicima?

– Ali samo je pokušao da nas razdvoji! – uzviknu Alfej, dok seTegejac smejuljio, zadovoljan što je Spartanac izvukao deblji kraj.

– Zatekao se tamo gde nije smeo i to mi je dovoljno – odvratiAnerist i zaputi se prema svojoj jedinici, vodeći Pantita sa sobom.

Maron je pustio brata da govori umesto njega; pažnja mu je i daljebila usmerena na kavgadžiju koji je napregao mišiće, očigledno sespremajući da ga napadne. Čim se pentekontarh udaljio, iz njegaprovali bes i on se poput bika koji pognute glave juriša da nataknežrtvu na rogove, ustremi na protivnika iznenadivši ga brzinomnapada. Maron pade na tlo, gotovo oduzet od udarca i pada.Protivnik ga zaskoči pritiskajući ga svom težinom, ne ostavljajući mumogućnost da povrati dah i snagu.

Tegejac zgrabi Marona za gušu i činilo se da Spartanac ni na kojinačin ne može da mu uzvrati. Alfej ne izdrža. Bacio se na krupnogArkađanina, zgrabio ga za kosu i povukao prema sebi. Njegovpostupak izazva negodovanje među Tegejcima i nekolicina nasrnuna njega. Jedan je snažno stezao podlakticom Alfeja za gušu kad sezaču poznat glas: – Imaćete dovoljno vremena da pokažete kolikovredite na bojnom polju. Nema potrebe da mi sad to dokazujete.

Oni koji su nameravali da se umešaju u tuču odustali su i namahzaćutali. Četvorica učesnika u tuči ništa nisu čuli i nastavili su da segušaju. Leonida odlučno uhvati za mišicu Tegejca koji je davio Alfejai snažno je iskrenu, a ovaj vrisnu i popusti stisak.

Arkađanin se naglo okrenu: zamahnuo je drugom rukom unameri da udari napadača, ali ovaj ga zaustavi na pola putauhvativši ga za ručni zglob i bez reči ga pogleda u oči.

Tek tada je peloponeski ratnik prepoznao Leonidu i spustio jepogled obuzet stidom i nelagodom; u međuvremenu, jedan od

72

njegovih saboraca prišao je Maronovom protivniku i pomogao muda ustane. Alfejev brat je i dalje bio ošamućen i jedva je uspeo darazabere šta se događa, dok je njegov protivnik stajao pravo ispredLeonide, ali je ovog puta delovao poniznije.

– Dakle, vojniče? Toliko si besan da bi mogao da napadneš i svogvrhovnog zapovednika ili si u stanju da se uzdržiš i da sav besuperiš na borbu protiv vrhovnog zapovednika persijske vojske? –reče mu kralj, gledajući ga u oči.

Arkađanin pognu glavu i ne odgovori. – To je bila obična razmenamišljenja, veličanstvo – reče mu Ditiramb.

– Da, razmena mišljenja u kojoj ste vi Spartanci izvukli deblji kraj– osmeli se da kaže Tegejac, i dalje trljajući ruku koju mu je Leonidaiskrenuo.

– Drago mi je što moji vojnici razmenjuju mišljenja o onome štonas čeka – odgovori kralj, nimalo uznemiren Tegejčevim drskimodgovorom – ali očekujem da to činite po uzoru na naszapovednike, razgovarajući o strategiji i taktici, o tome kako dasvoju nesumnjivu snagu stavite u službu helenskog cilja – dodade.Njegov miran i autoritativan nastup umirio je uzbuđene duhovevojnika. Kralj potom ode uveren da ih je dovoljno postideo da imviše ne padne ma pamet da se tuku.

Međutim, Leonida nije mogao da vidi šta se događa malo dalje.Jedan od njegovih pentekontarha iživljavao se nad hoplitom, čija jejedina krivica bila što je mlad i lep. Među njima dvojicom nije bilo niizazivanja ni borbe, i to ne samo zbog hijerarhijske razlike koja jesprečavala mladića da reaguje. Previše je naglašena bila razlikaizmeđu njihovih naravi, iskustva, snage i fizičke konstitucije da se tajsukob ne bi izrodio u okrutno životinjsko iživljavanje.

Kad su stigli do jedne padine, Anerist gurnu svoju žrtvu; momakizgubi ravnotežu i pade kotrljajući se niz kratku kosinu. Stigao jesamo da se pridigne na kolena kad se Anerist ustremio na njega,zgrabio ga za kosu i kolenom ga udario u bradu, izbivši mu dvazuba.

73

U tom trenutku mladić se pretvorio u vreću za vežbanje na kojojje zapovednik mogao da iskali sav svoj bes a da mu mladić ne pružinikakav otpor. Anerist ga je proračunato tukao, pazeći da mu nepovredi nijedan vitalni organ ili donji deo tela, a da pri tome što višeizobliči njegovo lepo lice. Kako su minuti prolazili, tako je i razlika ufizičkom izgledu ove dvojice postajala sve manja, dok se nije gotovosasvim izgubila. Pantitovo lice pretvorilo se u tragičnu pozorišnumasku prenaglašenih jagodica i podočnjaka; podbule usne delovalesu mu nestvarno i smešno, a nos mu se toliko iskrivio da mu jepokrivao deo obraza.

Kad je pomislio da je dovršio svoje delo, Anerist zadade mladićuzavršni udarac pesnicom u slepoočnicu, ne propustivši da mu zakačii uvo za koje ga je pre toga vukao. Do tog trenutka Pantit je uspevaoda ostane pri svesti i odjednom je shvatio da više ne čuje, nakončega je usledio dug zvižduk praćen mučninom i vrtoglavicom.Mladić je ležao na zemlji slušajući taj neprirodan zvuk sve dok nijezauvek utihnuo.

Shvatio je da je njegov progonitelj otišao. Šteta, pomislio je; voleobi da je krvnik video kako se uspravlja na noge. Kad je uspeo daustane, iako iskrivljen zbog naprslih kostiju, zadovoljno je zaključioda je pravi spartijat, sposoban da izvuče životne sokove iz bola, kaoda njime hrani sopstvenu snagu.

Ako je ikad i sumnjao u sebe, sad je prevazišao te sumnje. Bio jesiguran da će bez straha i oklevanja ući u borbu s Persijancima.

74

IIzvori tople vode

za Kiterona, u Beotiji, vladalo je drugačije raspoloženje. Tamo susvi delovali kao da su se pomirili sa sudbinom. Štaviše, činilo se

da su neke zajednice već bile poslale svoje predstavnike Kserksu dabi ga obavestile o svojoj spremnosti da postanu njegovi podanici,kao što je veliki car zahtevao. Ipak, nije se cela regija priklonilaPersijancima, tako da je Leonida prikupio još jedinica sastavljenih odizvrsnih vojnika. Kao polis koji je uživao najveći ugled, Teba jenajodlučnije pristupila Persijancima, ali uprkos tome, izvesniLeontijad pridružio se Peloponeskom savezu s četiri stotine hoplita istavio ih na raspolaganje spartanskom kralju. Leonida ih jeoduševljeno dočekao, dok su ih mnogi vojnici, i to ne samoSpartanci, posmatrali vrlo nepoverljivo, čak neprijateljski.

– Ne možemo se mnogo pouzdati u takve ljude ako ih postavimona krila ili na začelje – reče Maron bratu. – U odlučujućimtrenucima moraće da se suoče sa svojom braćom koja se bore zaKserksa, a onda se moramo zapitati kako će tada postupiti. Mislimda nije dobro što ih vodimo sa sobom.

Maronovo mišljenje zapravo je izražavalo brigu većine njegovihsaboraca. U Aristodemovom pentekostu vodili su se isti razgovori. –Boriš se na znajući da li možeš da se osloniš na saborca koji jeraspoređen svega nekoliko metara od tebe? – pitao se Eurit,gledajući pred sobom četiri stotine štitova s klasičnim tebanskimsimbolom, buzdovanom. – Kao da zaustavljanje stotina hiljadaPersijanaca nije već dovoljno težak poduhvat...

– Ako ništa drugo, poslužiće kao odličan izgovor Leonidi, uslučaju da pođe po zlu... – zlobno primeti Aristodem. – U svakomslučaju – dodao je, objašnjavajući tebanski običaj da ne nose oklop –uvek sam se pitao kako im uspeva da formiraju dobru falangu kadnisu propisno opremljeni. Videćete da ćemo na kraju mi morati daim pomognemo...

– Što se toga tiče – odvrati Eurit – šta kažeš na ove koji su pošli

75

nagi u bitku? Ti Beoćani su obični egzibicionisti... – Naime, upravoje pristizala jedinica vojnika sa zapada; ako se izuzme klamida,ogrtač koji im je dosezao do gležnjeva, bili su potpuno obnaženi.Nosili su korintski šlem, štit i mač okačen preko ramena. Zanimljivoje bilo to što su na nogama imali kratke čizme, za razliku od svihostalih hoplita koji su se borili bosi ili u kožnim sandalama.

Njihov zapovednik predstavio se Leonidinoj vrhovnoj komandi.Zvao se Demofil i predvodio je sedam stotina hoplita iz Tespije,nestrpljivih, kako je rekao, da doprinesu borbi protiv osvajača.Spartanski kralj srdačno se rukovao s njim, ispoljavajući i tomprilikom izuzetnu ljubaznost, veću od one koju su ispoljavali vojnicikoji su ga okruživali. Demofil je delovao oduševljeno i nije gazbunilo hladno držanje ostalih, naprotiv, podsticao je svoje vojnikeda se sprijatelje s peloponeskim hoplitima i sâm je pokušao dazapodene razgovor s ponekim Spartancem. Zaputio se premaAristodemovom pentekostu i, na nevolju, za sagovornika izabraopentekontarha: – Onda, prijatelju – reče i potapša ga po ramenu uzširok iskren osmeh – ne događa se često da se Beoćani i Spartancizajedno bore. To treba proslaviti, zar ne? Dođi da popiješ vino snama!

– Po mom mišljenju, ti ćeš biti previše zauzet braneći svojustvarčicu da bi mogao da se boriš... – odgovori Anerist, nastojeći daokrene na šalu svoju primedbu i da prikrije gađenje koje je osećaoprema tom čoveku i prema onome što on predstavlja. Ali njegovoružno lice potisnulo je svaku klicu humora u njegovim rečima.

– Ja ću rado piti s vama – brzo se uključi Eurit, ne bi li ublažionapetost. I Pantit je zaustio da kaže nešto, ali onda se uplašio da ćega Anerist naterati da se zbog toga pokaje pa zaćuta. S druge strane,posle batinanja koje je pretrpeo prethodne noći, shvatio je dapredahe između marševa mora da iskoristi da se odmori.

– O, evo jednog prijatelja koji se ne ustručava – odvrati Demofil,okrećući se prema onoj dvojici i nimalo ne mareći za Anerista. –Naravno, prijatelju! Hajde da popijemo nešto pre nego što pođemo!– Eurit pozva i Aristodema da im se pridruži i on, posle kraćeg

76

oklevanja, pođe za njima.Tebanski zapovednik Leontijad bio je mnogo uzdržaniji. Odmah je

osetio podozrivost s kojom je vojska dočekala njegovu jedinicu iodlučio je da se ne zbližava ni sa kim osim s Leonidom ipolemarhom. Zato je poveo svoje pravo do Dijenekovog pentekostačiji su vojnici, marširajući i odmarajući se uz kralja, bili krajnjedisciplinovani. Ipak, njegova uzdržanost izazvala je podozrenje imeđu vojnicima ostalih jedinica, koji su nastavili da ogovarajuTebance čak i kad se marš nastavio.

Kolona u kojoj je bilo već tri hiljade hoplita i najmanje još tolikohelota napredovala je preko Beotije u pravcu severozapada,ostavljajući s desne strane jezero Kopaidu. Prateći tok Cefisa, ušli suu Fokidu provlačeći se između dva planinska venca, Helikona nazapadu i Anargirona na istoku. U Keroneji, u podnožju Parnasa,Leonida je zaustavio vojsku i ostavio ju je ceo jedan dan, otišavšinekud s Dijenekom i nekolicinom hoplita. Nije ni pomenuo razlogesvog odsustva, ali niko nije ni posumnjao u to da kralj nije mogaoodoleti iskušenju da se ne posavetuje s Apolonovim prorokom uDelfima, gde je Sparta uvek držala četvoricu izaslanika-proroka. Usvakom slučaju, kad se vratio, ništa se nije čulo o toj poseti i niko senije usudio da ga upita za objašnjenje, u strahu da se iza njegovogćutanja krije loš predznak.

Nastavili su da marširaju, ovog puta između Parnasa, s levestrane, i Kalidroma, s desne. Na kraju, nadomak izvora Cefisa, tamogde je nizija uzmakla pred brdovitim predelima, vojska je skrenulaprema severu, ulazeći u Doridu, s ciljem da planinskim putemstigne do Trakisa. Mnogi vojnici su se već neko vreme pitali zaštoLeonida nije odabrao ravniji i širi priobalni put, koji bi ih prekoOpuntijske Lokride odveo pravo do Termopilskog klanca, nadomakMalijskog zaliva. Dijenek je objasnio prijateljima razloge za takvuodluku.

– Naš vladar mora da se uveri – reče on Aristodemu, Euritu iPantitu – do koje mere može da računa s Trakisom. To je jedinialternativni put koji vodi iz centralne Grčke i pre nego što stignemo

77

u Termopile, namerava da proveri i, ako bude potrebno, ojačaodbranu kod Trakisa. Osim toga, dogovorio se sa saveznicima sasevera, Fokejcima i Lokriđanima, da se sastanu u Trakisu.

– Kakav je kralj, ti si stalno uz njega? – upita ga Pantit.Dijenek ga zbunjeno pogleda, primećujući samo bledi trag lepote

kojom se njegovo lice isticalo svega nekoliko dana ranije. – Kakav ječovek? On je izuzetan čovek, jedan od najboljih vladara koje jeLakedemonija ikad imala, ako mogu da zaključim na osnovu ovihnekoliko dana koje sam proveo s njim... Naravno, tek treba da izdržinajveća iskušenja, ali upravo je on čovek uz koga želim da se suočims tim iskušenjima...

Evo još jednog koga je taj uspeo da zavede, pomisli Aristodem, aEurit odvrati: – I ja osećam sigurnost pod njegovim vođstvom. Činimi se kao da me vodi sâm Ares. – Ljut zbog tolikih hvalospeva naračun kralja, Aristodem odluči da ode pre nego što i njega neupitaju za mišljenje.

Vojska je stigla u Trakis u jutro dvanaestog dana marširanja. Grad seprostirao na najnižim obroncima planine Eta, na položaju koji jeomogućavao nadgledanje i blokadu puta koji vodi od Tesalije doDoride. S planinom iza leđa, predstavljao je kotu koju bi svakiiskusan i razuman vojskovođa proglasio neosvojivom.

Iako je Termopilski klanac, udaljen svega osam kilometara istočnood grada, bio toliko uzan da su kroz njega naporedo mogla proćisamo dvoja kola, svako ko se razume u vojnu veštinu smatrao ga jejednako odbranjivim koliko je to bio i sâm grad. Štaviše, strateziPeloponeskog saveza smatrali su prolaz ka Doridi praktičnozatvorenim zbog postojećih utvrđenja i jedinu brigu predstavljala jemogućnost da se stanovnici grada pridruže Persijancima. I to je biorazlog što je Leonida odlučio da prođe kroz grad. Hteo je da seuveri u raspoloženje njegovih žitelja, koji ga veoma radosnodočekaše. U ravnici ispod grada zatekao je i ulogorene jediniceFokejaca i vojnike iz Opuntijske Lokride, po hiljadu hoplita iz obejudržava.

78

Od gradskih starešina saznao je da Kserks napreduje bez ikakvogotpora i da, povrh toga, makedonske zajednice sarađuju s njim. Sdruge strane, ta saradnja se i očekivala. Kralj Aleksandar nikad nijekrio svoju naklonost prema Persijskom carstvu, čije je vojnoprisustvo u Trakiji prilično ograničilo upade Skita unutarmakedonskih granica. Zato je Kserksova vojska dočekana sa svimpočastima gde god da se zaustavila, iako je svako njenozaustavljanje prouzrokovalo ekonomsku propast oblasti koje su impružale gostoprimstvo.

Pričalo se da je persijska vojska toliko velika da prazni rečnakorita kad car pusti konje i ljude da se napoje. Pričalo se da je velikicar za sebe i svoju svitu zahtevao srebrno i zlatno posuđe i da seniko nikad nije usudio da mu ih uskrati. Pričalo se da je nekazajednica potrošila četiristo talenata za ishranu i smeštaj Persijanaca.

Na osnovu najnovijih vesti, neprijateljska vojska i flota upravo sunapustile Terme u istoimenom zalivu, gde su se kopnene ipomorske snage prvi put spojile otkad su prešle Helespont. Kserksse nije pomerio odatle dok se nije uverio da će i Tesalija stati nanjegovu stranu. Bilo je, dakle, opravdano pretpostaviti da će ipreostali put do Malide biti obična šetnja i da će se Persijanci pojavitiza nekoliko dana, dok je njihova flota svakog trenutka moglaosvanuti na jugu poluostrva Magnezija.

– O, kralju, dozvoli nam da tebe i tvoju vrhovnu komanduugostimo ručkom dostojnim jednog vladara – reče Leonidi jedan odpredstavnika gradskog saveta. – Oprostićeš nam ako taj ručak nebude na visini onih koje, kako se priča, nude Kserksu, ali mi tebe negostimo iz straha, kao Makedonci, već iz zahvalnosti i želje našegpolisa da podrži tvoj poduhvat.

Pokazali su mu trpezu punu izuzetno raznovrsne hrane, uz velikiizbor ribe i mesa, sira, hleba, smokava, maslina, čorbi od pasulja isočiva i mnogo vina. Leonida ih pogleda pomalo prezrivo, a ondareče ljubazno ali odlučno: – Sačuvajte svoje ulagivanje za Persijanceili, možda, za nekog drugog Grka. Ja sam spartanski vladar i nikadnisam ništa više ni bolje nego poslednji od mojih podanika. Ipak,

79

zahvaljujem vam što ste ponudili mojoj vojsci, umornoj od napornogmarša i nenaviknutoj na odricanja poput Lakedemonaca, priliku dase osveži i okrepi.

Onda kralj pozva Dijeneka i naredi mu da podeli svu hranu strpeze vojnicima iz svih jedinica osim spartanskih. Vojnici s veseljemi izrazima poštovanja prema Leonidi prihvatiše hranu. Zapravo, akoje sva ta hrana predstavljala raskošnu gozbu za nekoliko ljudi, zadve hiljade sedamsto vojnika bio je to prilično mršav obrok. AliLeonidin gest ostavio je takav utisak na saveznike da je to malohrane uspelo da nahrani duh svima koji su se pridružiliSpartancima. S druge strane, Spartanci su bili ponosni što njihovkralj smatra da njegovi vojnici mogu i bez tog ustupka, tako da su ioni bili zadovoljni jer je Leonida time potvrdio njihovu nadmoć.

Leonidi se žurilo. Zadovoljno je zaključio da se oko hiljadumuškaraca u gradu može suprotstaviti Persijancima. Oprostio se odsvojih domaćina i nastavio marš prema moru s vojskom povećanomFokejcima i Lokriđanima. Dijeneku je poverio zadatak da sačinimalu jedinicu meštana Malijaca, birajući one koji poznaju teren kakobi mogli da im pokažu put i da izviđaju.

Pošto je tražio dopuštenje od gradskih starešina da mu ustupeljude, pentekontarhu poslaše tridesetak mladića s lakimnaoružanjem. – Većina njih su pastiri – rekoše mu – koji odličnopoznaju teren. Istini na volju, samo jedan ima iskustva u ratovanju, anjega smo odredili da predvodi grupu.

Njihov vođa bio je nizak i zdepast Malijac, ali jak i nabijen. Širokpljosnat nos isticao mu se na licu na kojem nije ostalo mnogo mestaza bilo šta drugo. – Kako se zoveš? – upita ga Dijenek.

– Efijalt, gospodine – odgovori ovaj nazalnim glasom.– Kažu mi da imaš malo ratničkog iskustva... – prekinu ga

zapovednik.– Pa... predvodio sam, pre izvesnog vremena, nekoliko odmazdi

protiv tesalskih razbojnika. Jednom smo vodili pravu bitku nabojnom polju: na obe strane bilo nas je po četrdesetak, a ja sam ondarasporedio svoje u nizove i poveo sam ih u poretku falange i...

80

– Shvatio sam, shvatio sam – nestrpljivo ga prekinu Dijenek. – I toje sve?

– Pa... u ovim krajevima bilo je prilično mirno u poslednje vreme,dok se ovo nije dogodilo... U svakom slučaju, prilikom te bitkepolovinu te kopiladi ostavili smo na bojnom polju, a ja sam ličnoubio...

– Dobro, možemo da pođemo. Kralj želi što pre da stigne doTermopila. Povedite nas – prekinu ga Dijenek, okrenu se i ode.

– Verujem. Ne može da sačeka da se pošteno iskupa u sumpornojvodi, a? Da se odmori od napornog putovanja! – čuo je Dijenek izasebe.

Naglo se okrenuo. Efijalt se neodoljivo osmehivao; u njegovompogledu zapovednik nije primetio zlobu, već samo nedužnozadovoljstvo. Kako god bilo, šale na račun kralja Sparte, i to šalenekog stranca, bile su nedopustive. – Budalo! Pravi se duhovit predsvojim čobanima! Stani na čelo kolone i odmah nas povedi premaklancu! – reče Dijenek najstrožeg izraza lica koji je mogao danapravi. Učini mu se da je to dovoljno jer Efijalt istog trena krenupokazujući pokretima ruku svojim podređenima da ga prate.

Mala jedinica napredovala je prema istoku prolazeći poreduzvišenja i vodeći vojsku duž rubova nizije koja se s njihove levestrane pružala u nedogled, sve do mora. Činilo se da je istok oivičenplaninama, ali to su bila samo uzvišenja na obližnjem ostrvu Eubeja.Posle nekoliko kilometara, na planini koja se uzdizala iznad Trakisa,ugledaše pukotinu iz koje je tekla reka. Efijalt im objasni da je toizvor Azopa, a onda nastavi prema mestu na kojem se u reku ulivalajedna pritoka i gde se preko mosta moglo preći na drugu stranu,prema jugoistoku.

– Vidite li onaj grimizni krug u pritoci? – upita pričljivi EfijaltDijeneka i Leonidu, koji su hodali pored njega. – Zato se reka zoveFeniks. A imaće još jedan razlog više da se tako zove kad jepoplavimo krvlju Persijanaca!

Leonida i Dijenek ga pogledaše popreko.– Sad ćemo preći obe reke i ući ćemo u klanac – brzo dodade

81

Efijalt, trudeći se da napravi ozbiljan izraz lica.Neposredno iza rečnih tokova beše smešteno jedno selo na

dugačkoj blagoj padini koja se spuštala do obale mora. Efijalt objasnida je to Antela i pokaza svojim saputnicima svetilište podignuto uslavu Demetre Anfizionidijske, a potom i sedišta koja su pripadalačlanovima saveza.

– Ali mi smo ovde imali i jednog kralja, kao što možda znate –dodade, pokazujući drugo svetilište. – To je upravo hram Anfiziona,koji je bio kralj Termopila, pre nego što je otišao u Atinu da se oženikćerkom kralja Kranaja i da zauzme njegovo mesto.

Dijenek huknu prekidajući objašnjavanje, a Leonida ga uhvati zamišicu. – Gledaj koliko je ovde uzan – reče mu, pokazujući mu putkoji se protezao desetak metara ispred njih. S leve strane, more ikopno su se izmešali stvorivši močvarno zemljište nejasnih obrisa; sdesne strane poslednji obronci planina obrazovali su dijagonalni zid.

– Nije širi od petnaestak metara – primeti Dijenek pošto jeiskusnim pogledom procenio širinu prolaza.

Leonida klimnu glavom. Ali Efijalt nije bio čovek koji ume da ćuti:– Da, da, uzan je; možda je čak uži od prevoja. Ali čekajte da viditeostala dva. Možda su zgodniji za odbranu. Videćete, onaj srednji...

– Radije bismo sami odlučili, ako nemaš ništa protiv – pokušaDijenek da ga ućutka.

Čvrst ravan teren uskoro se ponovo širio pred njima, a dužšumovitih padina primetiše paru koja se podizala iz zemlje. Nekineuki momak iz kolone reče: – Hej! Tamo dole pale pruće u našučast!

Dijenek spremno stavi dlan Efijaltu na usta. – Rekao bih da je rečo izvorima tople vode, zar ne? – reče smejuljeći se.

Efijalt se nije uvredio. Čim mu je zapovednik oslobodio usta,spremno je nastavio: – Naravno! To su naša topla kupatila, koja mizovemo kade, pravo uživanje tokom zime, ali prava neprilika tokomostatka godine! A ni to nije slučajno, izgleda da su nastala upravo dabi osvajačima stvarala nevolje. Priča se da su se u drevno doba, kadsu Tesalci pokušali da osvoje zemlju, naši preci postarali da ispod

82

zemljine površine izbiju izvori tople vode kako bi zemljište biloneupotrebljivo i kako bi se još teže prolazilo ovuda. Kako god bilo,veličanstvo – reče obraćajući se Leonidi – vidiš li ono tamo, u ravni snajvišim stubom pare? Tamo je izvor s malim vodopadom, a porednjega nalazi se oltar, podignut u slavu tvog pretka Herakla.

Vojnici su, iza njih, počeli da se useknjuju pokušavajući daprepoznaju neobičan zadah koji se širio iz vode; ali još su bilipreviše blizu mora i zapahnuli su ih zadah vlage koji se širio izmočvare i miris slane vode. Jedan hoplit je čak izašao iz kolone da biprišao što bliže, ali ga je pentekontarh odmah vratio. Na njegovunesreću, taj pentekontarh bio je Anerist. Urlao je unoseći mu seulice i naredio mu je da će za kaznu, umesto da se odmori poslemarša, stajati sa štitom na podlaktici dok njegovi saborci buduvečerali. A svaki put kad spusti podlakticu ispod struka – dodao je –stajaće još jedan sat duže.

Vojnici su uskoro mogli da zadovolje radoznalost ne izlazeći izkolone. Naime, malo napred, dolina se sužavala prema stubovimapare, a zadah sumpora prodirao je vojnicima u nozdrve, što jeizazvalo talase negodovanja, koji su se uglavnom svodili napoređenje zadaha sumpora s vonjom gasova najbližeg saborca. Umeđuvremenu, vodiči su stigli do drugog suženja.

– Jedva da je širi od prethodnog... – primeti Knem, polemarh.– Da, ali pogledaj obronke planine: najmanje trideset metara

gotovo su uspravni. Drugi klanac može da se pređe i s jugoistočnestrane – reče mu Leonida.

– Rekao bih da možemo biti spokojni što se tiče prilaza s kopna –dodade Dijenek.

– A šta je ovo? – upita polemarh, pokazujući ostatke suvoslaganog zida s otvorom na sredini, dovoljno širokim da kroz njegaprođu jedna kola.

Efijalt revnosno odgovori: – To je zaštitni zid koji su davno, davnopodigli Fokejci da bi zatvorili prolaz tesalskim osvajačima. Naravno,nije mnogo ostalo...

– Da, ali popraviće se, popraviće se – reče Leonida i posle kraćeg

83

razmišljanja dodade: – Neka se trupe ulogore ovde. Mi ćemoprodužiti prema koti na krajnjem istoku. Hoću i nju da vidim.

Efijalt odmah stade pored njega, a za njim pohrli i njegova grupa.Pošto su prešli otprilike dvesta pedeset metara, obišli su usamljenouzvišenje koje se spuštalo u more i Leonida odluči da se popne da bimogao da sagleda ceo teren. Sedamdesetak dugih koraka i već je biona vrhu. Obronak je bio toliko gladak i pravilan da je izgledao kaoda je to uzvišenje napravio čovek. Na vrhu, tridesetak metara iznadnivoa mora, prostirao se ravan teren od stotinak kvadratnih metara.

Kralj se pažljivo zagleda preda se. Najpre je osmotrio svojuvojsku, koja se poput mestimično crvenog tepiha prostirala po nizijiu obliku peščanog sata suženog u ravni sa zidom koji su podigliFokejci. Onda pogleda desno, prema moru i zaključi da muuzvišenja zapadno od Eubeje zaklanjaju pogled na rt Artemizij, gdese okuplja grčka flota. Onda pogleda prema planini obraslojšumama, vrlo strmih, gotovo uspravnih obronaka. Na kraju seokrenu i pogleda u pravcu sledećeg klanca, a onda pođe nazad nizbrežuljak koji je ličio na savršen tron za njegovo kraljevskodostojanstvo.

Nije ni sišao a Efijalt ga je već obavestio o imenu uzvišenja:Kolonos, tako ga zovu u tim krajevima, a deca koriste padinu kaotobogan niz koji se spuštaju u more.

Posle gotovo tri kilometra kroz zaravan jedva nešto širu odprethodnog prolaza teren se ponovo sužavao. Planine i more deliloje svega nekoliko metara, ne više od razdaljine u Anteli. Malo daljenaziralo se neko selo.

– Zove se Alpenos – objasni Efijalt – i to je prvo naseljeno mesto uLokridi. Posle njega, otvara se put. Sad ti treba da odlučiš,veličanstvo, gde ćeš da rasporediš vojsku. – I prvi put ućuta i sačekaodgovor.

Leonida se zamislio, a onda upitao: – Ova tri klanca... postoji limogućnost da se zaobiđu planinskim putem? Hoću da kažem,postoje li staze koje vode od Trakisa?

– Zapravo postoje, ali treba ih poznavati – naglasi Efijalt. – Od

84

Trakisa, na primer, izvesni deo puta može se preći uz tok Azopa,onda se treba popeti na planinu Anopaju, dugom uskom i vrletnomstazom koja se spušta prema moru upravo tamo, u visini onihstenovitih venaca. Vidiš li ih? Mi ih zovemo Crni guzovi, zato štopodsećaju na kerkope, dvojicu kepeca koje je tvoj predak Herakleobesio naglavačke. – Efijalt pokaza tačku o kojoj je govorio.

– A za koliko vremena se može preći? – upita Knem.– Vojska koja poznaje teren ili je vodi lokalni vodič može da je

pređe za četiri do pet sati. Rekao bih da je nemoguće obići je s celomvojskom... – odvrati Efijalt.

– Ali ne možemo isključiti mogućnost da će neki žitelj Trakisapasti u iskušenje da se proda za persijsko zlato – primeti Leonida. –Dakle, treba i to imati u vidu, čak i ako se posluže time samo da bisproveli sporadične upade. Odlučio sam. Najbolje mesto zazauzimanje položaja jeste središnji deo klanca, gde ćemo popravitifokejski zid. Ali ovde ćemo ostaviti deo snaga s delom opreme dačuvaju položaj, i to upravo Fokejce, budući da su nadomak svojihkuća.

Vratili su se do mesta gde su ostavili vojsku i uskoro je uska trakazemljišta između planina i mora, između Kolonosa i Antele, brujalaod pokreta. Dve grupe helota zadužene su da poprave zid; jedna jedovlačila kamenje, a druga ga je postavljala. Leonida je naredio dase zid podigne u visini dva čoveka i da se produži prema moru, domesta gde močvare dopiru do kolena. S druge strane, zid jeprodužen do stenovitog obronka i nastavljao se pod pravim uglom,pružajući se uporedo s uzvišenjem. Na sredini je ostavljen prolazkoji će kasnije biti zatvoren pokretnom drvenom zaprekom. Oddrveta su napravili i skele koje su postavili duž unutrašnje stranezida kako bi im poslužile kao bedemi, a krampovima su, izmeđunaslaganog kamenja, probili otvore u visini očiju.

Dijenek je odvojio još nekoliko grupa helota i zadužio ih da ulovedivljač, a ostale je poslao da uzmu zalihe žita i ostalih namirnica odlokalnog stanovništva, pre svega iz sela smeštenih u dolini ispodTrakisa. Na taj način je obezbedio neophodne zalihe hrane, a

85

istovremeno ih uskratio osvajačkoj vojsci, koja će morati da seulogori u niziji podno Trakisa.

Osim toga, Leonida je, pošto je oduzeo čamce ribarima iz Antele iAlpenosa, poslao glasnike na Eubeju da ga izveste o položaju flote iprenesu mu Euribijadov izveštaj. Persijska flota kretala se brže isamim tim njen položaj nije se mogao predvideti, za razliku odsporih kopnenih trupa, čiji se položaj može unapred predvideti. Naosnovu onoga što su Grci u Termopilima znali, varvarski brodovimožda su već stigli do Artemizija i pomorska bitka možda je većzapočela. Kako god bilo, svestan da je samo ispomoć pomorskimsnagama, Leonida je čekao Euribijadova naređenja. Ratne okolnostistvorile su neobičan paradoks: kralj je primao naređenja odzapovednika flote.

– Kad se sve uzme u obzir, radije razmišljam o floti kao o šarki navratima koja će, kad se otvore, oterati neprijatelja. Ako mi nezaustavimo persijsku vojsku, naši na moru neće moći da se suoče svarvarima bez straha da će, kakav god da bude ishod pomorskebitke, Persijanci prodreti u središnji deo Grčke – poverio je kraljKnemu i Dijeneku. – Ako uništimo njihovu flotu, uskratićemo impodršku s mora i onemogućićemo im da napreduju prema jugu;međutim, ako im mi ovde dozvolimo da prođu pre nego štopomorska bitka zadobije presudan tok, naša flota će se naći izmeđudve vatre: između persijske flote na moru i njihovih trupa na kopnu.

– Pa, ako u Grčkoj postoji idealno mesto za zaustavljanje osvajača,onda je to upravo ovo – odvrati mu polemarh. – Ne verujem da nahelenskom poluostrvu ima još mnogo mesta koja braniocimapružaju mogućnost da se zaklone morem i planinom...

Dok se u kraljevom šatoru raspravljalo o strategiji, do večeri su svipripadnici teške pešadije pregledali svoju opremu. Svi osim vojnikakoga je Anerist kaznio; on je do odlaska na počinak stajao držeći štitu visini gornjeg dela tela. Ipak, nije bio sâm; zapovednik je našaoizgovor da mu pridruži Pantita. Izgovor je bio tako beznačajan da suga već sledećeg trenutka zaboravili i krvnik i žrtva. Mladić je uspeoda izdrži kaznu zahvaljujući konveksnom obliku štita čiju je gornju

86

ivicu povremeno prislanjao na rame i na taj način prebacivao na telodeo tereta od osam kilograma.

87

SKao Argonauti

ledećeg jutra, kao što je običaj, zapovednici okupiše svojejedinice da bi izvršili smotru. Posle obaveznih jutarnjih

gimnastičkih vežbi, vojnici su se okupili zadihani i oznojeni, iakosunce još ne beše izašlo. Osim toga, Alfej i Maron smislili su neštone naročito pametno: odlučili su da plivaju u močvarnompriobalnom pojasu jer će im, po njihovom mišljenju, plivanje u vodiveće gustine dodatno ojačati muskulaturu. Zato su se nevoljnoodazvali pozivu za smotru i pojavili su se pred svojimpentekontarhom pokriveni blatom, šireći neprijatan zadah koji jenaterao njihove saborce da se postroje podalje od njih. Da ihKleopomp ne bi video u takvom stanju, braća su stala na začelje,iako grdosiji kao što je Alfej to nije mnogo pomoglo.

– Spartanski ratnici! – obrati im se Kleopomp, koji nije primetiobraću. – Upravo sam bio na sastanku vrhovne komande. Da bismopodigli moral vojnicima, održali zdrav takmičarski duh i obezbedilistalno fizičko vežbanje, kralj je odlučio da se posvetite sportskimnadmetanjima, barem dok ne dobijemo vesti o napredovanjuneprijatelja. Zato smo odlučili da sledimo primer Argonauta i daodržimo pentatlon, koji će biti glavno nadmetanje u toku dana. Upentatlonu će se nadmetati po šest predstavnika iz svake jedinice.

Zapovednik sačeka da vojnici prihvate saopštenje i međuhoplitima nastade vreva kroz koju su dopirali uglavnom uzviciodobravanja.

Raspoloženje vojnika namah se popravi. Zapljuštaše pitanja i šale:– A kako ćete nas nagraditi? – doviknu jedan iz poslednjih redova,izazvavši salve smeha i glupavih odgovora: – Ja hoću venac odmaslinove grančice, kao na olimpijadama! – ili: – Da! I povez zamišicu i levu nogu. To si zaboravio? Ali ne brini, posle susreta sPersijancima poveze će ti svakako staviti!

– Ja hoću lovorov venac, kao na Pitijskim igrama! Ali gde danađemo nekog dečkića kome su živi i otac i majka da nam, u skladu

88

s tradicijom, odseče lovorovu grančicu? Ovde smo svi matori!Ratnici stariji od Sparte!

– Po mom mišljenju, prikladniji bi bio Hiposelmov pogrebni venackakav se dodeljuje na Nemejskim igrama, s obzirom na ono što nasčeka...

– Neka bude kao na Istmijskim igrama, nagradite nas novcem!– A šta će ti novac kad ćeš za nekoliko dana umreti?– Onda neka pobednik dobije ženu, štaviše, dve žene, da nas

uvesele ljubavnim veštinama, pre nego što stignu varvari!Poslednji predlog dočekan je povicima opšteg odobravanja.Zapovednika, kome nije bilo po volji to šaljivo raspoloženje,

očigledno je obuzela nelagoda. S druge strane, nije se usudio da ihprekine, jer mu je rečeno da treba podsticati dobro raspoloženjevojnika. Na kraju natera sebe da nešto preduzme i pokuša da ihsmiri. – Tišina, sad, tišina! – uzviknu. – Kralj je rekao da će vamnagrada biti borba u prvim redovima, a to bi, vama Spartancima,trebalo da pričinjava čast! Osim toga, jedinica koja bude imalanajviše pobednika u sportskim nadmetanjima biće raspoređena uprvu, isturenu liniju odbrane!

Među vojnicima se razlegnuše još glasniji uzvici oduševljenja,sprečavajući Kleopompa da nastavi. Raširio je ruke, ali njegovapublika se smirila tek kad se umorila.

– Sad – nestrpljivo nastavi zapovednik – moramo da izaberemošestoricu najboljih među vama. Počećemo od onih koji suučestvovali na Panhelenskim igrama.

– Ako je neko od nas i učestvovao, to je bilo pre sto godina –glasno primeti Alfej, koji je bio najmlađi u jedinici.

– Ti, što se praviš duhovit. Rekao bih da si najkrupniji – odgovorimu Kleopomp. – Tebe ćemo svakako izabrati, a s tobom i jošpetoricu krupnih i okretnih. – Pokazao mu je da priđe i da stanepored njega.

– Pentekontarhu, ja za drugog učesnika, predstavnika našejedinice, predlažem mog brata Marona! – reče Alfej dok je izlazio izstroja, prekriven blatom.

89

– Da vidimo, onda, tog Marona – reče Kleopomp i sačeka daprozvani izađe iz stroja. – Nadajmo se da izgleda pristojnije odtebe...

Naravno, nada mu se izjalovila. Praćen salvama smeha, Maroniskorači. Potom je pentekontarh sačekao da izaberu još četvoricu.Neki su se samo prijavili, neke su podstakli saborci i ubrzo je tim biokompletan. Niko nije podržao Ditiramba koji je, s druge strane, bionajstariji u jedinici.

U Aneristovoj jedinici izbor je protekao disciplinovanije. Niko nije niposumnjao u to da je Aristodem, zahvaljujući savršenoj muskulaturi,dostojan da predstavlja jedinicu. Potom izabraše Eurita; s godinama,njegovo beskrajno divljenje prema Aristodemu pretvorilo ga je ubledu kopiju prijateljevu, neznatno nižu, manje mišićavu, manjeskladnih proporcija između trupa i udova, manje pravilnih crta lica.Među trojicom preostalih izabranih najviše odobravanja dobio jePantit, koga su smatrali favoritom u trci.

– Lično ću se postarati da budeš kažnjen ako izgubiš... i da tenagradim ako pobediš – reče mu Anerist uz izopačen osmeh dok jeprolazio pored njega. Ali mladić je bio toliko oduševljen da nijepridavao nikakav značaj njegovim rečima, već je samo slegnuoramenima i pridružio se prijateljima.

– Dobili smo priliku da se istaknemo pred kraljem i pre nego štopočne bitka! Ko se tome mogao nadati? – poveri Pantit Aristodemu.

– Da se istaknemo? Pre će biti da je ovo samo jedan od načina daprekratimo vreme koje nas deli od sukoba s varvarima... – sgorčinom zaključi njegov prijatelj.

– Meni se, međutim, čini da je ovo dobra zamisao – primeti Eurit.– očuvaćemo kondiciju, zabavljaćemo se, međusobno ćemo senadmetati. Rekao bih da ne postoji ništa bolje što bi moglo učvrstitikolektivni duh.

– Jesi li ti umislio da si na Olimpijskim igrama? – negodovao jeAristodem. – A možda misliš da si jedan od Argonauta! Ovo jeobična lakrdija. Ne umišljaj da si sportista; ti si samo luda koja će

90

narednih nekoliko dana zabavljati Leonidu. Samo si sredstvo, i uovom slučaju, kao što ćeš to biti i u borbi, kad budeš umro zaradnjegove slave. Zato te je doveo ovamo, da te iskoristi.

Eurit ga pogleda zbunjeno, bez reči. Očajnički je želeo da se složi snjim, ali osećao je da je takav način pomalo neprikladan.

Pantit je bio određeniji. – Ne zanima me da li je tako ili nije.Leonida mi pruža mogućnost da se istaknem u sportskomnadmetanju i u borbi da bih mogao da zaslužim poštovanjesaboraca. A ja sam mu za to zahvalan, kakve god da su njegovepobude. Ako je istina to što kažeš, istina je i da svi mi služimo jedandrugom, što naš odnos čini savršenom vezom između vladara ipodanika.

Aristodem odmahnu glavom i zaputi se prema mestu gde jetrebalo da se održi prvo nadmetanje, stadion, to jest trka na kratkojstazi. Video je Dijeneka kako svojim helotima pokazuje kako daobeleže stazu dužine šest stotina stopa, to jest sto devedeset dvametra i dvadeset sedam centimetara ili stadion duž kojeg će seodvijati trka.

– O, tu ste! Jeste li spremni? Ja nisam – veselo uzviknupentekontarh kad je ugledao trojicu prijatelja. – Kralj me je zadužioda pripremim stazu i prilično sam se namučio dok nisam našaoravan i prav teren. – Neki robovi, opremljeni pijukom i lopatom,zarivali su lopatu u tlo da bi označili ivicu staze, dok su ostaliuklanjali kamenje sa staze.

Nekoliko helota označavalo je balbis, startnu liniju koja se sastojalaod dva uporedna plitka i uska kanala, međusobno udaljenatridesetak centimetara. U te kanale će trkači uglaviti stopalo prenego što trka počne. Da bi ograničili pojedinačne staze, robovi su napravilnim razmacima kopali male kanale u koje su zatim zabadalilopate da takmičari ne bi prelazili iz staze u stazu.

Dijenek je objasnio kako će se odvijati nadmetanja u pentatlonu.Prvog dana održaće se trka, zatim bacanje diska, bacanje koplja,skok udalj i borba. Kralj je odlučio da učestvuje najviše tridesettakmičara iz svake vojske saveza. Prisutno je bilo devet vojski:

91

spartanska, tebanska, tespijska, korintska, orkomenska, tegejska,mantinejska, lokridska i fokejska, iz kojih je odabrano dvestasedamdeset takmičara. Bilo je to mnogo sportista za jedan dannadmetanja, ali Leonida je želeo da uključi što više vojnika u igre.

Pravila i procedura pojednostavljeni su u odnosu na pravilaPanhelenskih igara, pa čak i odnosu na pravila Karnejskihsvetkovina. U prvom delu međusobno će se nadmetati sportisti izistog grada; zato će svaka vojska imati tri tima čiji pobednici,ukupno dvadeset sedmorica, ulaze u polufinale sa po devetoricomtakmičara. Prvoplasirani i drugoplasirani iz svakog nadmetanjaulaze u finale.

Dijenek je objasnio da će uglavnom ista pravila važiti i za bacanjekoplja i za skok udalj, dok će za borbu, koja će se odvijati poslednjegdana nadmetanja – ako budu imali vremena da ih privedu kraju –svaka vojska odabrati samo po trojicu predstavnika, i to međufavoritima, pobednicima prethodnih nadmetanja. Rvanje će, kao poobičaju, doneti odlučujuće bodove ukupnom zbiru bodova koje jesvaki tim osvojio u prethodnim disciplinama.

Posle nekoliko sati oglasile su se trube pozivajući takmičare da seokupe, dok su ostali potrčali da zauzmu najbolja mesta odakle ćepratiti trku. Oni koji su stigli prvi stali su uz same lopate zarazgraničenje, dok su se ostali popeli na obronke brežuljaka južnood klanca, gde neki posedaše, dok su drugi ostali na nogama.Obronci se pretvoriše u tribine stadiona. Određena mesta duž stazebila su rezervisana za sudije i zvaničnike iz gotovo svih vojski. Nakraju se i takmičari poređaše ispred startne linije mažući se uljem;bili su podeljeni u deset grupa, na osnovu pripadnosti određenojdržavi, to jest vojsci.

Pre početka nadmetanja sveštenici koji su se pridružili vojsciobaviše kratak verski obred. Nije bilo prinošenja žrtava božanstvimazato što igre nisu bile svetog karaktera, ali Leonida je zahtevao datakmičari barem polože zajedničku zakletvu. Sve je bilo spremno iprvi tim Korinćana zauze startnu poziciju. Pošto su postavili stopalau balbis, takmičari se sagnuše, blago saviše desno koleno, desnu

92

ruku povukoše unazad, a levu ispružiše preda se i okrenuše nadoledlanove obeju ruku. Posle nekoliko trenutaka potpune tišine, sudijauzviknu: – Primakni stopalo uz stopalo! – zatim ispusti uzicu koju jedržao u ruci, dajući time znak za početak trke. Takmičari potrčašeistovremeno, dok su ih saborci bodrili narednih tridesetak sekundi,koliko im je trebalo da pretrče stazu.

Dok su se timovi smenjivali, Aristodem se rasejano zagrevao, kaoi svi ostali koji su se spremali da trče i obeshrabreno je razmišljao otome kako će ove igre delovati na trupe: Leonida je još jednomizazvao opšte odobravanje, što je značilo da mu se ne može uputitinikakva primedba. Ako se usudi da mu naudi ili barem samo da gakritikuje, neće imati ničiju podršku.

Eurit je nekoliko puta morao da ga pozove da bi mu skrenuopažnju na to da je red na njih. Bili su u istom timu, a Pantit je trebaloda trči posle njih, s Ditirambom. Zauzeli su startnu poziciju, jedanpored drugog, a Aristodem je na licima ostalih takmičara primetioizraz velike odlučnosti da pobede. Nekada je i njega, pomislio je prenego što je sudija dao znak za početak trke, gonila želja da seistakne i u svakom nadmetanju učestvovao je s jednakim žarom kojije sad primetio u pogledu ostalih takmičara.

Ali čim je trka počela, u njemu se probudio urođeni takmičarskiduh koji je negovao od malih nogu. Pružao je noge najbrže što jemogao i snažno je zamahivao rukama da bi pojačao odražaj. Kad jeprešao polovinu stadiona, osetio je zamor i pomislio je da će izgubitijoš dok je bio daleko od cilja. Ipak, malo je okrenuo glavu udesno ishvatio da pored njega nema nikog. To ga je ohrabrilo, a ohrabrenjeje preraslo u zadovoljstvo kad je, pošto je pogledao i ulevo, shvatioda je samo Eurit brži od njega.

Pomirio se s tim da će osvojiti drugo mesto, ali bilo mu je dragošto će njegov prijatelj biti prvi. Ostalo je još nekoliko metara do ciljakad je Eurit primetno usporio, kao da mu je odjednom ponestalosnage. Trenutak kasnije sudije proglasiše Aristodema za pobednika,dok je Eurit zauzeo drugo mesto.

Pognut, držeći se za kolena i teško dišući od napora, Aristodem

93

pogleda u oči prijatelja i uhvati njegov pogled pun nade. Tad jeshvatio.

Eurit ga je pustio da pobedi. Još jednom je poželeo da skrenepažnju Aristodemu na sebe i da ga uveri u svoju blagonaklonost.

Načas pomisli da bi trebalo da mu prenese sve što mu je Gorgoispričala, ali ponovni povici bodrenja skrenuše mu pažnju napočetak sledeće trke u kojoj je učestvovao Pantit. I dalje zadihani,Aristodem i Eurit ostali su na cilju da gledaju svog prijatelja, koji jeneverovatno ubedljivo prednjačio. Kad je stigao na cilj, nije delovaoumorno, već je blistavim pogledom potražio prijatelje tražećinjihovo odobravanje, dok su ostali takmičari pristizali za njim itapšali ga po ramenu.

– Ne verujem da me iko može pobediti! – uzviknu Pantit prilazećiprijateljima.

– Pa, iako smo prošli tek prvi krug – popustljivo primetiAristodem – rekao bih da nemam nikakvih izgleda pored tebe.

– Trčanje je moja specijalnost – zadovoljno odvrati mladić,okrećući se prema stazi. – Ali sâm hoću da vidim s kim ću morati dase nadmećem – dodade i približi se cilju. Ditiramb, i dalje zadihanod napora, krotko pođe za njim.

Aristodem uhvati Eurita za mišicu i pokaza mu da siđe s njim ujarak pored staze. – Zašto si to uradio? – upita ga, čim su se povuklina mirno mesto.

– Ma, ne znam... Da bih te podstakao, možda. U poslednje vremedeluješ kao da ti jenjava podstrek – odvrati Eurit.

– Jenjava mi podstrek? Ja sam spartanski ratnik, ne zaboravi to! –uzvrati mu Aristodem.

– Onda ti, možda, ja više nisam po volji... – promrmlja Eurit ipognu glavu.

– Ma šta pričaš? Kad bi samo... kad bi samo znao ono što jaznam... – odgovori i ugrize se za usnu.

– Šta treba da znam? – prkosno mu odvrati Eurit. – Ima li to nekeveze s tim povređenim uvom?

Aristodem se nagonski uhvati za levu ušnu školjku pokrivenu

94

kosom vlažnom od znoja i prljavom od prašine. Možda, pomisli,može da mu poveri Leonidina zlodela, ali ne može mu otkriti svojuvezu s Gorgom. Kako god bilo, rekao je sebi, morao bi da muobjasni kako je saznao sve to, a onda bi se sve zamrsilo. – Pusti.Ovako je bolje za tebe – hladno mu reče.

Dolazak Alfeja i Marona izvuče ga iz neprilike. – Gde ste vasdvojica? Još dve trke, a onda smo mi na redu. Zar nećete da nasgledate? – upita Maron.

Prijatelji se pogledaše, a onda s naporom napraviše veseo izrazlica i stadoše da posmatraju trke. Gledali su i braću, smejući senezgrapnom Alfeju, koji je onako krupan jedva držao korak sostalima. Stigao je nekoliko trenutaka posle pretposlednjeg. On će sebolje pokazati u ostalim disciplinama, niko nije sumnjao u to. Maronse, međutim, dobro držao. Iako je trčao prilično lošim stilom,prikupio je svu snagu i domogao se trećeg mesta, što mu ipak nijebilo dovoljno da prođe u sledeći krug nadmetanja.

Sunce je bilo u zenitu kad je počelo polufinale. Takmičari su bilioznojeni i pre nego što su započeli nadmetanje, koža bi im se caklilada se nisu namazali uljem. Pantit je bio u prvoj grupi. Skakutao je,pljuvao, opuštao mišiće, gledao naokolo u potrazi za podrškomspartanskih saboraca koji su ga već smatrali favoritom i pokušao dausredsredi pažnju na njih.

Prvi je potrčao sa starta i prvi je stigao na cilj s neznatno manjomprednošću nad drugoplasiranim, u odnosu na onu koju je ostvario uprvoj trci. U finale je ušao i jedan Tespijac, koji je za zamah rukeprestigao trećeplasiranog Spartanca. Uzbuđen, Pantit je izazvaooduševljene uzvike saboraca, koji ga podigoše uvis kao da je većpobednik.

Došao je red i na Aristodema. U njegovoj polufinalnoj grupi nijebilo Spartanaca, ali mu je takmac bio Korinćanin koji se uprethodnoj trci istakao skoro koliko i Pantit. Silovito je krenuo iodmah izbio na čelo, a zatim ubedljivo vodio čitave tri četvrtinestaze kad mu se približio jedan Tebanac koji je, međutim, stigaodrugi. Kad je stigao na cilj kao trećeplasirani, Aristodem je pogledao

95

Eurita odmahujući glavom, siguran da bi njegov prijatelj bio bolji.Treća polufinalna trka bila je najneizvesnija, jer je nekoliko trkača

gotovo istovremeno stiglo na cilj. Sudije su se namučile da utvrderedosled prolaska kroz cilj, a bili su izloženi i dodatnom pritiskunavijača. Na kraju je ustanovljeno da je prvi stigao Spartanac –Pantit, zatim Korinćanin, Tebanac, Tespijac, Mantinejac i Tegejac.

Dijenek odluči da ostavi finaliste da se odmore nekoliko sati iobjavi da će završnoj trci prisustvovati i kralj, a zatim se povuče uhladovinu, što za njim učiniše i mnogi drugi. Ostali su prešli prekomočvare i osvežili se u moru, nagađajući ko će biti pobednik ikladeći se. Neki su, međutim, osmatrali obzorje ne bi li primetiliEuribijadovu i Temistoklovu flotu; ipak, premda je nebo bilo vedro avazduh prozračan, zaslepljujući sunčevi zraci onemogućavali sujasan pogled.

Pantit je proveo vreme u društvu prijatelja, kako bi do krajauživao u tim trenucima slave. Znao je da se u ostalim disciplinamapentatlona neće toliko istaći i svim srcem se nadao da će trenucislave potrajati barem još sledećeg dana.

Trube su označile nastavak nadmetanja, a gledaoci ponovopotrčaše u potrazi za najboljim mestima. Aristodem dopusti da gaEurit i ostali prijatelji odvuku, i pridruži se opštem metežu. Video jePantita i Korinćanina u dvema središnjim stazama, rezervisanim zafavorite i samog je sebe iznenadio kad je naglas počeo da bodriprijatelja. Međutim, Maron i Alfej koji su stajali pored njega, jedan sdesne, a drugi s leve strane, uspeli su da ga nadjačaju.

Aristodem je gledao čas start, čas cilj iza kojeg je sedeo Leonida uulozi sudije u poslednjoj trci. Kralj je zadovoljno posmatrao svojeljude koji su pratili trku, ali nije mu promakla ni napetost koja jevladala među šestoricom finalista, spremnih da ulože svu svojusnagu u odlučujuću trku. Niko nije sumnjao da je vladar, duboko usrcu, navijao za Spartanca, ali svi su mu bili zahvalni što im jeomogućio da na taj način provedu tih nekoliko dana koji ih, možda,dele od smrti.

Takmičari su prestali da gledaju naokolo i usredsredili su se na

96

liniju cilja, nastojeći da izvuku i poslednji atom snage iz tela.Ovo je upravo kao pred početak bitke, pomisli Aristodem, koji je

tek tada shvatio da je kralj pronašao najbolji način da mentalno ifizički pripremi ratnike za sukob. Lica i držanje potpuno nagihtakmičara odavala su ista osećanja i jednaku napetost koji bi obuzelišestoricu hoplita spremnih da se suprotstave protivničkoj falangi.Jedinu razliku predstavljala je činjenica da se zapravo protivniknalazi pored njih, a ne ispred njih.

Kad su potrčali, izgledali su kao da ih je ogroman morski talasiznenada gurnuo napred, sve zajedno. Ali taj talas najsnažnije jeodgurnuo Pantita i Korinćanina, koji su ubrzo izbili ispred ostalih,praćeni pokličima i topotom stopala o tlo, sličnim zveckanju oružja ijaucima ranjenih u borbi.

Na polovini staze Korinćanin je ubrzao i prestigao takmaca, kojije, međutim, trčao ujednačenije, trošeći manje snage. Korinćanin jemahnito pokretao glavu i ramena, nastojeći da stigne do cilja dok gasnaga sasvim ne izda, dok je Pantit trčao jednako kao i na početkutrke i zaista, kad im je preostalo još svega nekoliko metara do cilja,stigao je protivnika.

Iako je jedva disao, Korinćanin se borio da ostane na čelu. Alipred samim ciljem Spartanac se odvoji i izvi se napred rizikujući dapadne i da protraći trud. Prijatelji su ga gledali kako sklapa oči istiska šake u pesnicu, a zatim je gotovo doskočio na cilj. Nekolikosekundi kasnije Pantit je ugledao najbliže gledaoce kako mu prilaze,a zatim su ga podigli s tla, slaveći ga kao pobednika.

Alfej je gotovo srušio Aristodema kad je skočio i potrčao premaprijatelju. Aristodem, Eurit i Ditiramb mogli su da mu čestitaju samoiz daljine jer je mnoštvo navijača odvuklo njihovog prijatelja predLeonidu.

Pantita obuze snažno uzbuđenje kad je stao pred kralja. Leonidamu najpre spusti ruku na rame, onda ga privuče k sebi i snažno gazagrli, pa ga odvoji od sebe i okrenu ga prema mnoštvu podižućinjegovu ruku u znak pobede. – Ovo je naš prvi heroj; prvi iz, nadamse, dugog niza heroja. Iako sam ovde u ulozi zapovednika svih

97

Grka, i dalje sam kralj Spartanaca. Zato mi dopustite da se radujempobedi svog sugrađanina! – izjavi vladar i podignu ruke podstičućiostale da slave pobednika.

Pantitu se oči napuniše suzama. Ošamućeno je posmatrao vojnikekoji su pevali u njegovu čast, tapšali mu, izvikivali njegovo ime ičinilo mu se da se sve okreće oko njega neverovatnom brzinom inestaje u vrtlogu glasova i lica koje je jedva uspevao da vidi.

Osetio je da nikad nije bio toliko srećan.Osetio je da će smrt u borbi, pored tih ljudi čije je poštovanje već

zadobio, biti najbolji način da okonča život.Osetio je i da će se, sad kad je postigao svoj cilj, boriti takvim

žarom i hrabrošću kakve nije ni znao da poseduje.

Nakon toga prepustiše se slavlju, a Leonida im dopusti da piju višenego obično. Pantit je bio okružen najdražim prijateljima i s njima jepodelio snove o slavi koje je blago pijanstvo pretvorilo u čudesne inemoguće poduhvate.

– Mogli bismo da rasporedimo svih sedam falangi na planinskiobronak i da priđemo Persijancima s boka dok budu napadali našcentar... – reče Alfej, glasom nesigurnim od vina.

– Takvim napadom začas bismo ih sve saterali u more i ne bismoni morali da se borimo s njima – dodade njegov brat, jednako„veseo“.

– Ja, međutim, želim da se borim, i te kako! Zato ćemo ih napastiu ravnici, probićemo njihovu odbranu, stići ćemo do centra poretkai izaći boreći se kopljima, mačem i štitom! – uzbuđeno uzviknuPantit.

Aristodem ih je posmatrao tronuto, ne učestvujući u njihovomoduševljenju. Voleo je tu šestoricu ljudi s kojima je više putaučestvovao u borbi, poveravajući im sopstveni život, svestan da suse i oni oslanjali na njega da bi izvukli živu glavu. Ne bi poželeodruge vojnike pored sebe u borbi. Nisu bili najbolji u Sparti, alinijedan vojnik nije imao bolje uza se. Svako će, od mladogneiskusnog vojnika do veterana, uvek odabrati da se bori uz

98

prijatelja, ljubavnika ili bliskog rođaka da bi sa sigurnošću mogao daračuna na njihovu saradnju i spremnost da se žrtvuju.

Ipak, osećao je da su mu oni beskrajno daleki, potpunoukalupljeni u uređenje koje je njemu postalo odbojno. Život bi daoza njih, ali dati život za uređenje u koje ne veruje, nešto je sasvimdrugo.

Pantit ga prekinu u razmišljanju. – Aristodeme, hoćeš li da mipraviš društvo, idem do toplih izvora da se okupam? – upita ga.

Aristodemu je trebalo nekoliko trenutaka da usmeri pažnju naono što se događa oko njega, ali je stigao da primeti ljubomoru uEuritovom pogledu. Zato je odgovorio na jedini moguć način: –Hvala ti, ali ostaću još malo ovde.

– Dobro. Onda ja idem da se odmorim – odvrati Pantit, s naporomse uspravljajući na noge. – Mislim da sam zaslužio. Dosta mi jegužve, a danas će verovatno, ko god me sretne, poželeti da popričasa mnom. Zato idem na reku umesto u kupatila, na neko mračnomesto gde ću moći da budem sâm. – Još nekoliko sekundi stajao jetrudeći se da uspostavi ravnotežu, a onda je otišao.

Kad se odmakao od vatre oko koje su sedeli, mladić se s naporomprivikao na mrak, još tamniji od crnih obrisa planine. Vodilo ga ječulo mirisa; pratio je zadah sumpora koji je ukazivao na blizinurečice sa sumpornom vodom. Iako je često slušao o tome, nikad nijeuronio u takvo čudo prirode i prišao je oprezno, kvaseći najpresamo prste, onda šaku, pa podlakticu. Tek kad mu se kožaprilagodila toploti i kad se navikao na miris, skinuo je kiton i ceouronio u vodu, a zatim seo na plitko dno, dok mu je voda dopiralado ramena.

Zažmurio je i nastavio da sanja o slavi. Sanjario je da je Pantitpentekontarh, veteran iz hiljadu bitaka, prekriven ožiljcima, kojipredvodi svoje ljude u bitku protiv Persijanaca, u ratu koji se, poputTrojanskog, pretvorio u desetogodišnji. Pantit je bio polemarh, ličniLeonidin savetnik, zadužen da smišlja strategije i taktike koje je kraljodobravao sa slepim poverenjem.

– Vidi, vidi ko je to ovde!

99

Neprijatan, isuviše poznat glas natera ga da otvori oči, a osećajpotpune opuštenosti istog trena zamenila je krajnja napetost.Pogledao je nalevo i ugledao dve krupne tamne prilike koje su sejasno isticale na pozadini osvetljenoj vatrama, zvezdama i slabašnommesečevom svetlošću. Pokušao je da prepozna čoveka koji je imaodovoljno jak želudac da šeta s Aneristom.

Bio je to Kleopomp, što ga je donekle umirilo.Nema čega da se plaši, rekao je sebi. Ovo je njegov dan. On je

heroj i niko mu ne može ni dlaku s glave skinuti a da ne izazoveosudu svih ostalih, pa čak i samog kralja. Osim toga, Aneristom je,na sreću, još jedan zapovednik.

Moraće da otrpi još neku uvredu, možda, koja nije ništa drugo doizraz ljubomore, i to je sve. Danas je dovoljno jak da to istrpi.

– Evo jednog koji se uobrazio, dragi Kleopompe – reče Anerist, pakleknu uz reku i primaknu odbojno lice Pantitovom. Mladić jeshvatio da je zapovednik pijan. – Ovaj se sad oseća nadmoćnijim odnas samo zato što je pobedio u trci. A onda će se, možda, kad budemorao da se suoči s neprijateljem, unerediti od straha, terajući nasda udišemo miris njegovog izmeta...

Eto, znao sam. Uživa da mi se podsmeva. Dovoljno je da ostanemmiran.

– Video sam ja mnogo žutokljunaca kao što si ti, koji upravo takopostupaju u borbi. Ne samo da su potpuno beskorisni već nanoseštetu. Iako se ne razbeže odmah, usporavaju napredovanje falange iumanjuju pritisak na neprijatelja. Zbog takvih kao što si ti gubimobitke – nastavi Anerist, približavajući usta iz kojih se širio zadahzdravom mladićevom uvu.

Dovoljno je da ostanem miran...– Gle kakvo vitko telo, bela, nežna koža. Da sam imao takvog

sina, odveo bih ga na Tajget i ostavio bih ga tamo da umre. Šta ćeSparti jedan takav? Ti ženskasti momci dobri su samo da se malozabaviš s njima, zar ne, Kleopompe?

– Ma, ne znam... – odvrati ovaj, obuzet nelagodom.Sad će mu reći da se mane toga, da ne upada u nevolje. Da, da,

100

sigurno će mu reći, razmišljao je Pantit.– Kako god bilo – nastavio je Anerist – barem ti danas moramo

odati počast. Popravio si ugled jedinice, a s druge strane, obećaosam ti da ću te nagraditi ako se dobro pokažeš. A ti si čak ipobedio... – Način na koji je to rekao nije dopustio Pantitu daodahne s olakšanjem.

I Kleopomp je postao podozriv: – E, pa, odoh ja da spavam... –reče, spreman da pođe.

– Ne, ne, ne, kakvo spavanje! – zaustavi ga Anerist. – Ti ćeš ostatiovde da se postaraš da dečko dobije zasluženu nagradu. Nikad sene zna, čudne su te male barabe; ne mora da znači da će mu sesvideti, čak i ako ga nagrađuješ iz najboljih namera...

I Kleopomp poslušno ostade, bez reči, nervozno se osvrćući levo idesno kako bi se uverio da u blizini nema nikoga.

Pantit se skamenio. Ali odmah zatim čuđenje ustuknu predzabrinutošću kad je video da Anerist skida kiton i ulazi u vodu.Zabrinutost je prerasla u strah kad je osetio Aneristove snažne rukena ramenima, koje ga gurnuše prema kamenitoj obali reke. Onda gaje jednom rukom stisnuo za gušu, prisiljavajući ga da okrene glavu,a potom i celo telo, da bi mu na kraju pritisnuo glavu o tlo, dok sumu kolena, na kojima je klečao, i dalje bila u vodi. Istog trenutkazapovednik ga zajaha kako bi ga sprečio da pobegne.

Tek tad je, konačno, nagon za preživljavanje naterao Pantita dareaguje, istina nespretno, ali dovoljno da se otrgne od stiskanapadača. Zapovednik ponovo pokuša da ga zaustavi, ali nije gaudarao i mladić shvati da ovaj ne namerava da mu nanese vidljivepovrede. Pomislio je da iskoristi to, ali zapovednik je bio mnogo jačiod njega i borba se pretvori u očajnički pokušaj da se protivnikonesposobi.

– Brzo, Kleopompe, pokreni se! – reče Anerist, kao da se obraćapodređenom. – Stani s druge strane i sedi mu na glavu ili ga stisnibutinama čim ga namestim kako treba. – Sledećeg trenutka Pantit seponovo zatekao u početnom položaju, lica pritisnutog o tlo, kolenauprtih o dno rečice, dok su mu leđa izvirivala iznad vode.

101

Kleopomp promrmlja nešto što Pantit nije mogao da razume odhučanja vode. Ali dobro je čuo Anerista kada je dodao: – Hajde! Štačekaš?

Mladić je ponovo pokušao da se oslobodi kad je odjednom osetioneki teret na glavi, kojem se pridruži pritisak Aneristove ruke napotiljku. Shvatio je da je Kleopomp seo na njega, a zadah skorelogizmeta nadvladao je miris sumpora. Anerist ustade s leđa svoježrtve, ali je nastavio da mu pritiska kičmu rukama. Odmah potomPantit oseti kako ovaj životinjski nasilno prodire u njega, iako jestenjanje njegovog silovatelja doprlo do njega prigušeno. Sa svakimtrzajem Aneristovog tela, praćenog pritiskom Kleopompovog tela napluća, gubio je dah.

Posle izvesnog vremena, čiju dužinu nije mogao da odredi, Pantitje shvatio da mu težina Kleopompovog tela na glavi postajenepodnošljivija od Aneristovog iživljavanja i da jedva diše. Aneristje, međutim, shvatio da njegovom životinjskom uživanju neštonedostaje, da mu nedostaje patnja žrtve i naglo se odvojio odPantita. Naredio je Kleopompu da ga i dalje čvrsto drži i izašao izvode.

Pantit je samo nakratko mogao da odahne. – Možda si čak iuživao. Ko zna koliko puta si to radio. Sad ćemo da se postaramo dati se ovaj događaj ureže u pamćenje dublje od svih ostalih... – čuo jeAnerista iz daljine.

Onda je osetio razdirući bol u guzovima pre nego što je krvnikponovo prodro u njega. Nastavio je da gura sve silovitije, mrcvarećimu zadnjicu i struk. Priklešten Kleopompovim telom, Pantit jeuspeo samo da ispusti prigušen krik, dok su mu od očajanja suzetekle iz očiju.

Konačno, Anerist pobedničkim pokretom odbaci trnovitu granukupine koju je držao u ruci, pošto je prethodno raskrvario njome iodrao kožu svoje žrtve, dok mu je Pantitova krv kapala s lica poputtrofeja iz lova. Pantitov bol i strah dovoljno su mu podstakliuzbuđenje i odveli su ga do vrhunca. Zapovednik ispusti životinjskikrik, odvoji se od Pantita i sruči se u vodu leđa naslonjenih uz ivicu,

102

opušteno dahćući.– Obezbedio sam sebi lepo mesto u tvom pamćenju, dečko. Imam

utisak da izvesno vreme nećeš moći to ni sa kim da radiš... a akoumreš u borbi, tvoje poslednje misli biće upućene meni, poslednjemkoji te je uzeo... – reče on Pantitu, a onda se obrati drugomzapovedniku: – Šta radiš tu? Sad možeš da ustaneš...

Kleopomp ga krotko posluša, ustade, okrenu se i u tišini osmotrimladića koji je još nekoliko trenutaka ležao u istom položaju, obuzetnapadima kašlja dok je pokušavao da povrati normalan ritamdisanja. Onda je Pantit i sâm pokušao da se spusti u reku, ali bol kojije osetio pri dodiru kože s rečnim dnom natera ga da se ponovospusti na ruke i kolena, što Anerista natera na gromoglasan smeh.

– Je l’ vidiš? Još je voljan za upotrebu. Ako hoćeš, možeš i ti da gaiskoristiš, Kleopompe – reče pentakontarh.

– Skoro da bih i mogao... njemu je sad ionako svejedno –oklevajući odgovori drugi zapovednik i zakorači u vodu spreman dazauzme isti položaj u kojem je do maločas Anerist silovao svojužrtvu.

– Kad malo bolje razmislim, rekao sam da hoću da mu budemposlednji i biću mu poslednji. Pusti ga – naredi mu Anerist, glasomkoji nije dopuštao pogovor.

– Ali... pomogao sam ti... i to mimo svoje volje. Mislim da samzaslužio, zar ne? – neuverljivo se pobuni Kleopomp.

– Logor je pun raspoloživih guzica. Idi da uzmeš nekog drugog –ovog puta ni Aneristov pogled nije dopuštao prigovor.

Kleopomp pognu glavu i uroni u vodu do vrata, pokušavajući daugasi uzbuđenje, prepuštajući se blagodetima sumporne vode.Pantit shvati da je slobodan i s mukom se izvuče iz vode,pokušavajući da se osovi na noge. Ali one ga izdadoše i mladić padena zemlju, a zatim se okrenu na bok u travi, dok ga je mučiteljposmatrao veselim pogledom.

– Siguran sam da si previše ponosan da bi ispričao šta ti sedogodilo, dečko – reče mu Anerist. – Međutim, ako si dovoljno glupda to učiniš, zapamti da Persijancima treba još nekoliko dana da

103

stignu i da bi mogao poželeti da umreš pre nego što ugledaš prvogPersijanca... – upozorio ga je.

Pantit mu ne odgovori niti ga pogleda. Umesto toga, svu snagu jeusredsredio na pokušaj da se udalji odatle, ali morao je da zaključi,krajnje ponižen, da je puzanje jedini način da se kreće. Čuo jeAnerista kako mu dovikuje da mu je dosadilo da stalno gledanjegovu guzicu, čuo ga je kako se smeje njegovim naporima, ali jenastavio da puzi oslanjajući se na podlaktice ne bi li makar stomakpridigao sa zemlje. Oprezno je savio jedno pa drugo koleno i uspeoje da pređe nekoliko metara, dovoljno da žubor vode prigušiAneristove reči.

Pogleda i dalje zamagljenog od suza, jedva je razaznao u daljinisektor u logoru do kojeg je hteo da stigne. Vodila ga je samoslabašna svetlost plamičaka koji su goreli negde u moru. Iako je bilanoć, ličili su mu na titravi plamen vatre koja se razbuktala podužarenim suncem. Znao je da treba da pođe u tom smeru, ali kuda,nije znao. Međutim, čvrsto je odlučio da stigne hodajući, uprkosstrašnim bolovima.

I dalje je bio na kolenima kad su do njega doprli nejasni glasovi iobrisi, tačnije tri obrisa. Koračali su prema njemu, ne primećujućiga, ali nisu ni mogli da ga primete kad je gotovo puzio po zemlji.

– Rekao je da će poći uz reku. Pokušajmo da nastavimo pravoodavde, a onda ćemo hodati uz reku, dok ne naiđemo na kade. –Bio je to Dijenekov glas.

– Ako zatreba, tamo ćemo se razdvojiti. Jedan neka pođe desno,dvojica levo; onaj ko naiđe na njega neka da znak – odgovori onajnajbliži, u kome Pantit prepozna Aristodema. Treći je sigurno bioEurit.

Mladić je bio previše ponižen da bi poželeo da ga vide. Primirio setu gde se zatekao pokušavajući da se što više priljubi uz zemlju i dase izmeša s rastinjem. Ipak, odmah je shvatio da su se ona trojicazaputila pravo prema njemu. Ako ostane tu, zgaziće ga ili će sesaplesti o njega. Zato se pridigao na ruke i kolena pokušavajući dase pomeri što tiše, ali pridošlice primetiše njegov pokret.

104

– Tamo se nešto pomera. Kakva je to životinja, a? – upita Eurit,pokazujući rukom.

Dijenek se zagleda, a onda priđe nekoliko koraka. – Kakvaživotinja. To je čovek. I rekao bih da je povređen.

– Ko je? Je l’ neko od naših? – upita Aristodem.– Naš, i te kako je naš. To je Pantit – odgovori Dijenek.

Samo nekoliko sati ranije Pantit je bio ispunjen ponosom kakavnikad dotad nije osetio. Sad je izložen najstrašnijem poniženju. I svese dogodilo u kratkom vremenskom razmaku. Najdraži prijateljizatekli su ga kako puzi krijući se u travi poput pacova, potpuno nag,okrvavljene zadnjice. Bio je to težak udarac njegovom ponosu, kojiće teško zaboraviti.

– Šta ti se dogodilo? – upita ga Dijenek, pokušavajući da gapodigne. Pokuša da mu pomogne da sedne, ali mladić mu stavi doznanja da bi se radije opružio na bok, a ostali odmah primetišerazlog.

– Nezgoda... – pokuša mladić da objasni. – Samo sam hreo daskočim u reku, ali previše sam popio i nisam dobro procenio daljinu,tako da sam završio u trnju...

Trojica prijatelja ga pogledaše, zadržavajući pogled na njegovojunakaženoj zadnjici. Onda se zgledaše. – Je l’ on i dalje ovde? –upita ga Aristodem.

– Ko, on? – odvrati mu Pantit.– Znaš ti dobro o kome govorim. O onom kopiletu! Vreme je da

plati zbog onog što ti radi!– Grešiš. Sâm sam kriv. A s njim ću se ja obračunati. Znam kako

da ga držim podalje.– Ma šta pričaš? Kožu ćeš ostaviti ovde ako ne uradimo nešto s

tom ništarijom – srdito odvrati Aristodem. – Sad ću ga naterati da sezauvek pokaje. Dođi, Eurite. Ti, Dijeneku, nemoj da se izlažešopasnosti, zauzimaš vrlo osetljiv položaj. Načini pokret kao da ćeustati, ali Dijenek ga zgrabi za mišicu.

– Jesi li ti lud? Hoćeš da napadneš svog pretpostavljenog? To bi

105

bio tvoj kraj – reče zapovednik. – Ja ću vam reći šta ćemo dauradimo. Vi odvedite momka u logor i predajte ga Ditirambu da ganeguje. On je njegov zaštitnik, a Pantit je njegov štićenik; budući daje momak njemu dodeljen i da on treba da brine o njegovomratničkom razvoju, on treba i da se pobrine da se Pantit oporavi.Sutra ćemo reći da Pantit ne može da učestvuje u nadmetanjima jerje previše slavio, ali lekara ne zovite.

– Da barem pođem s tobom. Ne mogu da trpim da se događa takonešto – razjareno odvrati Aristodem.

– Zaboravi. Ne budi lud. Hoćeš da natovariš sebi na vrat takvogneprijatelja? – opomenu ga Dijenek. – Odmah idite Ditirambu. To jenaređenje – preseče, obraćajući mu se zapovedničkim tonom prvogLeonidinog starešine, a potom ustade i zaputi se prema toploj reci.

Zatekao je Anerista uronjenog u vodu, i dalje u Kleopompovomdruštvu.

– Hej, Dijeneku! Došao si da nam se pridružiš? Dobra zamisao! –prijateljski ga dočeka pentekontarh.

Umesto odgovora, Dijenek ga zgrabi za dugu kosu, podignu muglavu i tresnu je o ivicu, pre nego što je Anerist mogao da shvati štase događa. Kleopomp je naglo iskočio iz vode, u strahu da seDijenek ne ustremi i na njega.

– Hmmm... – tvoja reakcija navodi me na pomisao da si se i tizabavljao s onim momkom, Kleopompe... – primeti Dijenek dok jekrajičkom oka posmatrao Aneristove pokrete.

– Ja... ne, ne... ništa mu loše nisam učinio. Samo sam se zatekao iposmatrao – uzviknu Kleopomp i sâm gledajući Anerista, u nadi daovaj to neće poreći.

Anerist se u međuvremenu povratio i njegovo zlo cerekanjeponovo se razlegnu nad površinom vode. – Kako vidim, ta malausrana kukavica odmah je otrčala da se požali najvažnijem od svojihprijatelja, onom koji ljube moćnike u dupe, pa preko noći postanezapovednik prvog pentekosta... – bez oklevanja ga je izazivao.

Dijenek mu još jednom uzvrati svojim borilačkim veštinama.Šutnuo je Anerista posred vilice. – Govno kao što si ti – dodade – ne

106

bi smelo da prosuđuje druge. Ako još jednom naudiš tom momku,neću biti ovako nežan, a neće biti ni Leonida, uveravam te. Ima ondrugih briga i ne bavi se ovakvim neugodnostima, ali neko bi mogaoda mu skrene pažnju na tebe...

Anerist mu nije pružio zadovoljstvo da mu uzvrati. Samo jeispljunuo krv iz usta, a onda mu odgovorio: – I onda? Šta sam totako neobično uradio? Podučavam tog momka, trudim se danapravim od njega pravog ratnika, obuzetog mržnjom i besom, štoće mu pomoći da se bolje bori. To je ono što Sparti treba: ratnici.Osim toga, nisam mu učinio ništa što Pauzanija nije uradio tebitoliko puta, zar ne? To svi znaju... je li tako Kleopompe?

Ali Kleopomp je nestao, očigledno smatrajući da je pametnije dase vrati u logor. Anerist nije stigao da iznese još neke zaključke, jerga Dijenek udari laktom u jagodicu. Kad je otvorio oči, video je kakomu se nadređeni zapovednik smeje. – Odsad budi dobar, Aneriste.Svojim metodama obučavanja rizikuješ da desetkuješ našu ionakomalu vojsku – reče mu podrugljivo, pre nego što je ustao i pošaonazad.

– Dijeneku! Dijeneku! – dozivao ga je Anerist, nateravši ga da seosvrne.

– Ubiću te u ovoj borbi. Neću čekati da te Persijanci ubiju.Pauzanija ionako nije ovde da te zaštiti... – vikao je za njim i sâmpokušavajući da se osmehne, iako ga je bolela jagodica.

Dijenek nije smatrao da treba da mu odgovori.

107

SKavga

ledećeg dana trebalo je da se nadmeću u skoku udalj. Kada suse probudili, svi su se upustili u prognoziranje i opklade, a onda

su počeli da istežu mišiće i da vežbaju skokove. Takmičari su serastrčali duž reke i po morskoj obali da bi sakupili kamenje istogoblika i veličine kao haltere, tegovi koji se koriste za tu disciplinu.Sastojali su se od dva kamena polukruga s ručicama, a sportisti su ihkoristili držeći ih u rukama ispruženim preda se, kako bi prebacilitežinu napred. Efijalt i njegovi gledali su kako se stotine nagihmuškaraca zabavljaju skačući po četiri puta u svim smerovima jer sena zvaničnim takmičenjima izvode četiri skoka udalj.

Glavni vodič išao je od takmičara do takmičara ispitujući ih onjihovom umeću i očekivanjima, a onda je prišao Dijeneku iponudio da bude sudija. Pentekontarh mu je odmah izašao u susret,zaključujući kako je tom čoveku potrebno zaista malo da budezadovoljan. S druge strane, Efijalta su, zbog njegove blagorodnosti,koja je često bila naporna, svi zavoleli i već je stekao nekolikoprijatelja u raznim pentekostima i među vojnicima savezničkihjedinica. Bilo je i onih koji su huktali kad ga ugledaju ili su izmišljaliizgovore da se udalje od njega, ali većina je cenila njegovo društvo.Zahvaljujući njegovoj želji da udovolji sagovorniku i da budekoristan, mnogi su ga smatrali zabavnim i prijatnim.

Utvrđeno je da će se, kao i u prethodnom nadmetanju, održatiprvi krug skokova u kojem će učestvovati takmičari iz istog grada.Svaki od tridesetorice izabranih iz svake jedinice, i ovog putapodeljeni u grupe od po deset, skočiće samo jednom. Trojicapobednika nastaviće takmičenje da bi se odlučilo ko će ući upanhelensko finale. U finalu će oba takmičara izvesti po tri skoka.

Efijalt je s oduševljenjem prihvatio zadatak da pronađe devetmesta na ravnom i glatkom terenu da bi svi takmičari mogliistovremeno da skoče. Uz pomoć svojih vodiča, pokazao je ta mesta,jedno za drugim, i ostalim sudijama, a heloti počupaše busene trave

108

i ukloniše kamenje sa staze. Potom je poslednjih dvadeset metara usvakom sektoru odvojeno od ostatka staze linijom obeleženomumesto odskočne daske, zvane bater, a onda je na terenu ispred tihlinija plitko iskopana zemlja. To je bila takozvana skama, mesto zadoskok takmičara.

Pantitovo odustajanje izazvalo je veliko razočaranje, naročitomeđu Spartancima, jer je zahvaljujući brzini i okretnosti koje jeispoljio prethodnog dana važio za favorita i u skoku udalj. Mnogi suse kladili na njega pre nego što se proneo glas da se neće takmičiti.

Efijalt je poneo iz Trakisa nekoliko parova haltera i podelio je po tripara svakom timu da bi se takmičenje što brže odvijalo. Onda ih jeDijenek dodelio Spartancima, smatrajući da će se oni najboljepokazati. Efijaltov zadatak bio je da obavi merenje kanonom,štapićem koji se koristi u te svrhe. U skoku udalj predviđeno je bilo iocenjivanje stila, a za to su bila zadužena još dvojica za svakujedinicu. Ako obojica loše ocene stil skakanja nekog takmičara, taj ćebiti diskvalifikovan.

Od tri lakedemonska tima prvi je na stazu izašao Alfej, koji jediskvalifikovan zbog nezgrapnog skoka; utešila ga je činjenica da seto događa i na olimpijadama, i to daleko veštijim sportistima. Udrugoj grupi Maron je prebacio trinaest metara, što je bio dobarrezultat, ali nedovoljan da mu obezbedi prvo mesto.

Došao je red na Aristodema i Eurita. Zahvaljujući izduženim imoćnim mišićima, ovaj prvi je bio predodređen za tu disciplinu izaista, napravio je seriju skokova bolju od svih ostalih takmičara izauzeo prvo mesto. Ovog puta Eurit je morao više da se potrudi, štomu je donelo treće mesto.

Kad je došao trenutak da se među trojicom takmičara izaberudvojica finalista, Aristodem poče da skakuće da bi pripremio mišiće.Pokušao je da obuzda svu energiju koja je hranila njegovu mržnjuprena vladaru i da je preusmeri u mišiće nogu. Njegovi rivali skakalisu pre njega i jedan je doskočio čak trinaest i pô metara. Kad su mudali tegove, Aristodem energično odmahnu glavom da bi oslobodioum i usredsredio se na takmičenje, a onda stade na početak staze za

109

skok.Jedva je čuo Eurita i ostale prijatelje koji su ga bodrili. Kad je

Efijalt dao znak da može da potrči, najpre se sagnuo, a onda jepotrčao svom snagom. Malo ispred batera pružio je ruke ispred tela iskočio jednom, drugi put, treći put i na kraju i četvrti put, izvijajućileđa da bi što dalje dopro nogama, u ravni s pruženim rukama ukojima je držao tegove.

Efijalt se odmah dogega noseći kanon kako bi izmerio razdaljinudo tačke na kojoj je Aristodem dotakao tlo. Onda je naglas objavioda je takmičar skočio gotovo četrnaest metara, što znači da će onpredstavljati Spartu u finalu.

Prijatelji odmah dotrčaše da mu čestitaju. Eurit ga je srdačnozagrlio, dok je Maron već pravio neumerene prognoze u vezi sfinalnim skokovima. Aristodem se osmehnu, ali ne od radosti, većzbog osećanja nadmoći u odnosu na prijatelje i njihovo oduševljenje,koje mu je delovalo krajnje detinjasto. Telo ga je odvelo na prvomesto, barem među Spartancima, pomislio je. Da je zavisilo odnjegovog uma, dalekog i gotovo izgubljenog, samo bi se obrukao.Njegova uzdržanost prema zajednici u kojoj je živeo i netrpeljivostkoja mu je opsedala misli još nisu uslovile sposobnosti tela koje jereagovalo na osnovu davno usađenih, isključivo mehaničkihimpulsa. Dijenek ga je veselo gledao. Taj momak mu, pomislio je,mnogo olakšava posao.

Pre Aristodema već su skakala petorica takmičara. JedanLokriđanin sve je iznenadio zadivljujućim skokom, za koji se posleEfijaltovog merenja ispostavilo da je dostojan olimpijskogpobednika. Spartanac je potrčao opušteno, uveren da ne moženadmašiti takvog protivnika i odskočio je nehajno, puštajući da gategovi vuku prilikom sledećih skokova. Kad je Efijalt objavio da je zapola stope – petnaestak centimetara – premašio Lokriđaninov skok,među njegovim saborcima prolomiše se pobednički usklici, kojinadjačaše ljutite povike protivnikovih prijatelja.

U drugoj seriji skokova niko nije dostigao dužinu prvoplasiranog idrugoplasiranog, niko osim Lokriđanina koji je preskočio istu

110

dužinu kao i prvi put. Efijalt sačeka malo pre nego što objavirezultat, uživajući što svi čekaju njegovu reč. I ponovo su se oglasiliSpartanci i Lokriđani, prvi radosnim pokličima, drugi ljutitimuzvicima. Štaviše, Spartanci su ovog puta pravili grube šale naračun Lokriđana, kojima se to očigledno nije svidelo. Aristodem,međutim, nakon što je prethodni rezultat postigao krajnjeopuštenim skokom, ovog puta bio je pomalo napet i ukočen ipostigao je prosečan rezultat.

Kad je došao red na Lokriđanina da skoči treći i poslednji put, naskučenu niziju punu ljudi spustila se nestvarna tišina. Pošto se dugousredsređivao, takmičar se snažno zalete i odskoči zadivljujućedaleko ali i prilično nespretno, tako da se prilikom sledećih skokovanezgrapno zanosio levo i desno, ali početni zalet omogućio mu je dana kraju doskoči daleko.

Vrlo daleko.Svi pogledaše Efijalta, koji nikad dotad nije osetio kako je to biti u

centru pažnje. Još više nego prethodni put odužio je merenje ioklevao da saopšti rezultat, sve dok iz publike ne dopreše ne bašpohvalna dobacivanja na njegov račun. Onda je uzviknuo iz svegglasa, kako bi ga čuli i oni najdalji gledaoci, da je Lokriđanin za polastope premašio dotad najveću dužinu.

Pokliči koji se prolomiše posle njegove objave nadjačaše sve zvukekoji su dopirali sa staze, a pre svega nadjačali su reči druge dvojicesudija koji su objavili da se skok poništava zbog neprikladnog stila.Izvesno vreme niko nije shvatao šta se događa, a Lokriđani istommerom uzvratiše Spartancima podrugivanja. Tek kada su primetilida se njihov takmičar prepire sa sudijama, izražavajućinezadovoljstvo širokim pokretima ruku, posumnjali su da nešto nijeu redu. Njihovi pobednički usklici polako se pretvoriše u mrmljanje,nadjačano glasom jednog sudije koji je najzad mogao da objavi šta sedogodilo.

Za nekoliko trenutaka napetost je dostigla vrhunac, a iz redovaLokriđana poleteše psovke. Aristodem je u neverici gledao Alfeja,koji je skočio prema mestu na kojem su se okupili protivnički

111

navijači i silovito se bacio među njih. Za njim potrčaše Maron i jošnekoliko kavgadžija. Grdosija je pao na dvojicu lokridskih vojnika ioborio ih svojom težinom. Kako god bilo, on se dočekao na mekano,ali njegove žrtve svom silinom udariše o tlo. Maron pojuri pognuteglave, ciljajući stomak trećeg vojnika, koji pade na zemlju, ali pripadu zakači stopalom zadnjicu svog napadača. Maron od tog udarcapade na jednog Lokriđanina i začas se u kavgu uključiše desetineljudi iz obeju vojski.

Dok su se Lokriđani i Spartanci tukli, Aristodem je sedeo nazemlji ruku naslonjenih na savijena kolena i s podrugljivimosmehom na usnama. S druge strane, drugačije nije ni mogao:gledajući oko sebe, primetio je da se vojnici iz ostalih jedinicagrohotom smeju gledajući one koji se vređaju i tuku i da kude načinborbe i jednog i drugog kavgadžije. Komičnu sliku upotpunilo jeEfijaltovo držanje.

Vodič se, kao po običaju, isticao dobrom voljom. Stajao je poredzavađenih i pokušavao da razdvoji one najbliže svaki čas pružajućiruke između njih, ali vodeći računa da i sâm ne dobije neki udarac.Aristodem ga je gledao zabavljajući se; imao je utisak da posmatračoveka koji pokušava da izvuče nešto iz vatre, pazeći da se neopeče.

U međuvremenu, Dijenek je otrčao da pozove Leonidu, kome je utom trenutku stigao glasnik s Artemizija. Kad je shvatio da nećemoći svojim autoritetom da prekine tuču, pentekontarh se osloniona kralja, koji je stigao na poprište i pokušao da ih dovede u red.Međutim, poslušali su ga samo oni vojnici koji su uživali u prizoru.Lokriđani i Spartanci previše su bili zaneti tučom da bi mogli daprimete bilo šta što se događa izvan borilišta.

Leonida naredi Dijeneku da naoruža kopljem i štitom svojpentekost i da rasporedi hoplite u male grupe oko mesta gde su setukli Lokriđani i Spartanci. Ubrzo se šezdesetak vojnika rasporedilooko zavađenih i počelo da ih potiskuje štitovima. Većina ih jeprimetila i istog trenutka se zaustavila, ali neke su morali i dapodbodu kopljima da bi prestali da se tuku. Bilo je i onih koje su

112

jedva razdvojili, udarajaću ih drškama koplja po glavi.Alfeju se toliko razbesneo da se naglo okrenuo kad ga je jedan

hoplit udario po potiljku i zgrabio koplje koje je hoplit držao u ruci.Morala su da se uključe još dvojica vojnika i da ga bocnu kopljima ugrudni koš, da bi mu žar splasnuo, a u pogledu blesnuo zračakrazuma.

Malo-pomalo, ugasili su se i poslednji plamičci nasilja koje jezamenila nelagoda u trenutku kad im se Leonida obratio.

– Čini mi se da ste zaboravili da ste pre svega vojnici, a ne publika– ukorio ih je vladar uobičajenim dubokim i mirnim glasom – i daovo nije stadion već ratno poprište. Može se navijati, ali se disciplinamora poštovati; ako su ova nadmetanja način da se pripremite zabitku, da li to znači da ćete i u borbi biti nedisciplinovani? Da limogu da se oslonim na ljude koji planu i zbog najmanjeprovokacije? Meni i savezu, kao i floti koja se nalazi nedaleko odnas, potrebni su ratnici koji stupaju u pravom trenutku, u saglasju sasaborcima i poštujući naređenja nadređenih, zapamtite to!

Svi su slušali pognutih glava.– Hoću da razmislite o svom ponašanju. Sutra se – nastavio je –

Spartanci i Lokriđani neće nadmetati. Disk će bacati samo pripadniciostalih vojski, a današnje nadmetanje se prekida uz rezultat o kojemsu se izjasnile sudije; one su, naravno, neprikosnovene, kao izapovednici u ratu. Neka priđe pobednik da bih mogao da mučestitam.

Svi se okrenuše prema Aristodemu, koji je jednostavno ustao iprišao Leonidi. Nijedan Spartanac nije se usudio da glasno pozdravinjegovu pobedu, tako da ga je pratilo samo prigušeno mrmljanje.Pobednik je koračao sporo, pognute glave, da ne bi morao da gledaLeonidu u oči; čak je stigao i da se zapita da li izbegava da gapogleda zato što ga prezire ili zato što strahuje da će mu kraljpročitati prezir na licu.

Leonida potraži njegov pogled, ali Aristodem je šarao zenicamana sve strane, samo da ne bi morao da pogleda Leonidu.

– O, Aristodem, je li tako? Kako mi se čini – primeti Leonida

113

pažljivo ga odmeravajući – nisi samo oštrouman već si i odličansportista. Koliko vidim, bio si čak toliko razuman da se ne umešaš utuču. Ostaje ti samo još da pokažeš da si i odličan vojnik i bićešsavršen spartijat, onakav kakve je naše društvo vekovima stvaraloposvećenošću, odricanjima i žrtvovanjem, kako bi napravilo najboljeljude u Heladi. Ne sumnjam da će za nekoliko dana helenski cilj utebi naći valjanog branioca i siguran sam da ćeš se istaći u mnogimbitkama.

– Počašćen sam tvojim mišljenjem, veličanstvo. Nadam se da ćuispuniti tvoja očekivanja – bilo je sve što je Aristodem rekao,gledajući nekud neodređeno preko sagovornikovog ramena.

– Iako ti ničim nisi zaslužio da budeš kažnjen – nastavi Leonidatišim glasom – ne mogu ti dopustiti da se sutra nadmećeš, da mi nebi zamerili da si privilegovan. Ali želim da na neki način ipakučestvuješ i zato ćeš biti sudija u nadmetanju bacanja diska.

– Na raspolaganju sam ti, gospodine – odgovori Aristodemravnodušno ali nepoverljivo i pognu glavu u znak poštovanja izahvalnosti koje nimalo nije osećao. Činjenica da ga je kralj opisaokao najbolji primer uređenja koje mrzi, načas izazva radost u njemu;jednostavno nije mogao da se odupre duhu u kojem je odgajan.

Leonida ga stegnu za mišice, a onda dopusti spartanskimvojnicima da se raduju, pre nego što je pošao u svoj šator gde ga ječekao glasnik flote. Naredio je Dijeneku da pođe za njim i otišao jeispraćen pobedničkim usklicima svojih sugrađana, koji su jednakoslavili i Aristodemovu pobedu i mudrost svog vladara.

Nedugo zatim grčka vrhovna komanda sastala se s glasnikom koji ječamcem stigao s Artemizija. Glasnik ih je izvestio da je Euribijadglavninu flote rasporedio na ulaz u kanal kod Eubeje i da jespreman za bitku. Osim toga, da bi sprečili izmeštanje bitke kaistoku, pedeset tri atinska broda poređana su duž južnog rta ostrva,zatvarajući pristup Atici. Isti glasnik izvestio ih je da je varvarskaflota još u Termajskom zalivu,5 a kopnena vojska napreduje premaTermopilima. Euribijad se, rekao je na kraju glasnik, nada da

114

Leonida čini sve što je u njegovoj moći da zatvori sve kopneneputeve pred neprijateljskom vojskom, a pošto su Persijanci ušli uTesaliju pre opšte mobilizacije helenskih snaga, poželeo je kralju dasvojoj vojsci što pre pridruži trupe s pograničnih teritorija.

Leonida otpusti glasnika i sede, zamišljen, na jednu stenu na plaži,dok mu je voda zapljuskivala gležnjeve. – Reklo bi se da imamo jošnekoliko dana na raspolaganju; ovo nije vojska koja se kreće brzopoput Hermesa, iako je realno očekivati da u Tesaliji neće naići naznačajniji otpor. Kako god bilo, pojačanje bi trebalo da stigne prePersijanaca, ali moramo sakupiti još vojnika. Ima li neko nekipredlog u tom smislu? – upita Dijeneka i Knema.

Ovaj poslednji odmah odvrati: – Pa, u tom slučaju flota bi moglada nam pošalje malo ljudi; ovo je najslabiji sektor fronta i mogli bi dase odreknu nekih snaga da bismo ga ojačali...

– Za postizanje helenskog cilja daleko su korisniji jedan jak i jedanslab sektor. Najjači udarac mi Grci moramo zadati flotom, ne smemoto zaboraviti. A moraćemo i navesti Kserksa na zaključak da će moćida se probije ovde, na Termopilima, da bismo ga zadržali. Izstrateških razloga, kao što sam vam rekao, moramo navestineprijatelja da poveruje da će moći da se probije, ali postoji i taktičkirazlog, možda još važniji. Da li pogađate?

– Shvatam! – uzviknu Dijenek. – Bojno polje je usko i ako nasbude previše, nanećemo štetu jedni drugima!

– Tačno! – odvrati Leonida. – Upravo je brojnost sopstvene vojskeono što će Persijancima stvoriti neprilike na ovom terenu, a mi trebada upadnemo u istu zamku? Izabrali smo Termopile baš zato štouzan prostor obesmišljava brojnu nadmoć i glupo bi bilo daumanjimo svoju delotvornost natrpavajući vojnike u klanac.Smatram da imamo dovoljno sredstava da se odbranimo na najboljinačin.

– Ipak... ipak – predloži Dijenek – ne bi nam smetalo da tražimopodršku upravo u Tesaliji. Sigurno i tamo ima onih koji ne želePersijance i ko će se radije boriti s nama umesto da ponizno prihvatinjihovu vlast. Imaju pristojne konjanike koji bi nam mogli biti

115

korisni. Možda pokušavaju da organizuju neki vid otpora a i neznaju da smo mi ovde. Pružimo im priliku da se bore i imaćemo jošjedno taktičko sredstvo više.

Leonida se načas zamislio nad Dijenekovim rečima, a onda jerekao: – U svakom slučaju, nešto svakako moramo učiniti da bismopokazali da smo preduzeli korake u skladu sa zahtevima flote. Neporičem da bi nam doprinos konjice mogao koristiti. Dakle,poslaćemo glasnika na sever i videćemo šta će se dogoditi. Kogapredlažeš?

Dijenek je već bio odlučio, ali napravi izraz lica kao da se zamislio.– Hmm... treba nam neko brz i bistar – na kraju reče. – Ko bi biobolji od pobednika trke? Pantit, sećaš li ga se? Ne spada međunajjače, pa njegovim odlaskom nećemo ugroziti snagu falange. Osimtoga, nema dece, ako ne računamo jedno koje je na putu, što značida ne možemo biti sigurni da će ostaviti naslednika...

– Čini mi se da je to dobar izbor. Ako se povratio – nastaviLeonida – pošalji ga već sutra ujutru i neka se vrati tek pošto stupi ukontakt s najmanje desetak zajednica. Idi da ga obavestiš.

Dijenek nije čekao da mu dvaput kaže. Odmah se zaputio nazapad, prema glavnom logoru, smeštenom uz fokejski zid. Kad jestigao u lakedemonski sektor, potražio je Pantitov ležaj. Ugledao jeAristodema kako vežba, pozvao ga i pokretom ruke pokazao mu damu priđe.

– Znaš li gde je Pantit? – upita ga, pošto mu je prijatelj prišao.– S Ditirambom je, naravno. Šta se dogodilo? – reče.– Kralj nije naročito raspoložen da okupi još vojske ovde na

Termopilima, kao što zahtevaju ovi iz flote. Ali ubedio sam ga datraži pojačanje barem u Tesaliji, a to je dobra prilika da sklonimoPantita od Anerista. Odvedi me k njemu.

Aristodema je više pogodila prva nego druga vest. – Ne želipojačanje, a? Znao sam da hoće sve da nas pobije – jetko primeti.

– Ne pričaj gluposti! – odvrati Dijenek. – Ta odluka potkrepljena jevaljanim razlozima vojnog karaktera.

– U svakom slučaju – uporan je bio Aristodem – videćeš da Pantit

116

neće biti zadovoljan time.– Ne mora da bude zadovoljan. Mora da preživi, barem dok se ne

suočimo s Persijancima – odbrusi mu Dijenek kad upravo primetiDitiramba i Pantita.

Zatekli su ih ćutljive, prvi je utonuo u misli koje nikome nijeotkrivao, a drugi je oprezno radio gimnastiku. – Dakle? Kako si? –upita Dijenek da bi, pre svega, proverio njegovo zdravstveno stanje.

– Mislim da sam dobro, osim što me stalno peče ovde – reče Pantitsavijajući se u krstima – prilično sam dobro. Sutra bih, možda,mogao i da bacam disk kad bi mi Spartanci mogli da senadmećemo...

– Onda ćeš sutra učestvovati u drugačijoj vrsti nadmetanja.Zahvaljujući svojoj brzini, potreban si kralju, da mu nađeš pojačanjeu Tesaliji. Polaziš sutra u zoru i požuri jer Persijanci stižu – objasniDijenek.

Zavlada duga tišina. Aristodem je ćutao posmatrajući mladićevureakciju, Ditiramb je pogledao Dijeneka i odmahnuo glavom, aPantit utučeno reče: – Pa zar me baš sad kad stižu Persijanciudaljavate od bitke? Upravo sad kad treba da se borimo, šaljete meu šetnju po poluostrvu?

– Veliki poduhvati mogu se napraviti i prenošenjem poruka,naročito u ovakvim, izuzetnim oklonostima – objasnio mu jeDijenek. – Sećaš li se onog Atinjanina Filipida, koji je umro pošto jeza izuzetno kratko vreme stigao od Maratona do Atine, pre desetakgodina? Više pamte njega nego bilo kog hoplitu koji se na Maratonuborio protiv Persijanaca...

– Toliko ga pamte da ni sâm nisi zapamtio da se zvao Eukle –jetko primeti Ditiramb. – Taj Filipid koga pominješ došao je u Spartuiz Atine da bi preneo zahtev da se uključimo u rat. I stigao je zasamo dva dana.

Ditirambova reakcija bila je više nego očekivana. Barem nijeiznenadila Aristodema. Država mu je poverila Pantita još dok je ovajbio dečkić, postao je njegov zaštitnik, i niko više od samogDitiramba nije želeo da mu štićenik u borbi pokaže ono čemu ga je

117

on naučio. Svaki Pantitov hrabar i valjan gest u borbi učinio biDitiramba ponosnim kao da ga je lično napravio i učvrstio bi njegovugled ratnika. U svakom slučaju, država bi bila veoma zadovoljnanjegovim delom i poverila bi mu nove štićenike. Aristodem jeshvatio razlod njegovog razočaranja, iako se odnekud pomaljalapomisao na to kako je besmisleno poželeti da pošalješ u gotovosigurnu smrt nekog kome si naklonjen.

To je još čudnije, pomislio je, kad se zna da je nekoliko godinaranije Ditiramb spasao život Pantitu, a sad želi da ga pošalje u smrt.To se dogodilo kad je Pantit još bio dečkić. Pošao je s grupomvršnjaka u krađu pilića na jedno imanje perijeka nadomak Sparte.Kad su se vraćali, u gluvo doba noći, petao kog je nosio u naručjukljucnuo ga je za grudi upravo u trenutku kad su prolazili uz ivicuogromne pukotine u zemlji i dečak je izgubio ravnotežu. Propao jenekoliko metara i zadržao se na rubu mnogo dublje raseline.Njegovi drugovi otrčali su da pozovu Ditiramba, koji je došao dopukotine, legao uz uvicu i protegao ruku koliko god je mogao,uhvatio dečaka za šaku i izvukao ga. Pantit je prošao s nekolikoogrebotina, a događaj je zataškan jer bi dečak izašao na loš glasbudući da nije uspešno priveo kraju svoj mali poduhvat.

– Šta me briga za Eukla! Šta me briga za Filipida! Oni su Atinjani,a ne Spartanci! – pobunio se Pantit. – Atinjane ili žitelje bilo koghelenskog grada cene zbog doprinosa otadžbini čak i ako se nebore; dovoljno je da budu trgovci. Ali jedan Lakedemonac jedino uratu može zaslužiti poštovanje svojih sugrađana!

– A ti se onda potrudi da se vratiš na vreme – odvrati mu Dijenek,gubeći strpljenje.

– Šta ti zamišljaš, ko sam ja? Hermes lično?– Radije bi umro pod udarcima svog zapovednika? Ako ostaneš,

nikome nećeš biti od koristi, a možda nećeš ni preživeti do bitke.Ako i preživiš, bićeš u tako jadnom stanju da ćeš se obrukati u borbi.A pošto niko nikad neće saznati zašto si u takvom stanju, smatraćete vrlo lošim vojnikom. Je li to ono što želiš?

– Naravno da nije! – ljutito odgovori Pantit. – Ali sad kad je dobio

118

ono što je hteo, ostaviće me na miru, videćeš. Čak i ako me seokane, naučiću da se odbranim, kao svaki pravi Spartanac.Spartanac nikad ne beži pred opasnošću. Tako su me naučili i takonameravam da postupim.

– Ti zapravo ne bežiš. Samo sprovodiš naređenje – odgovoriDijenek, potpuno mirno. – Kralj zahteva da pođeš u svitanje i neverujem da si speman da se protiviš njegovim odlukama. Spremi se;neću da te vidim ovde sutra ujutru. I vrati se kad obiđeš sve najbližezajednice, ne zalazeći previše na sever, gde bi mogao da naletiš napersijsku prethodnicu. Pozdravljam te, Pantite. – Sledećeg trenutkaje otišao.

119

ALeonidina uhoda

ristodem se probudi proklinjući Leonidu što ga je odredio zasudiju u nadmetanju u bacanju diska. To zaduženje ni na koji

način ne može pobuditi njegovo zanimanje. Ne može da se nadmećeniti da navija za svoje prijatelje i sugrađane. Povrh svega, ceo dan ćeprovesti pored Efijalta, čija ga nevina i neumorna revnost priličnonerviraju.

Nije imao nikakvu nameru da se nadmeće s vodičem upripremanju takmičenja i povukao se do trenutka kad je trebalorasporediti sedam postolja za bacanje diska za sedmoricupredstavnika vojski koje su se nadmetale. Heloti su samo nagomilaliizvrnuto grumenje zemlje iskopano za skamu prilikom skokovaudalj, oivičili ga spreda i sa strane drvenim letvicama, a zatimutabali i poravnali površinu. Zadnji deo ostao je slobodan da bitakmičari mogli iz trka da skoče na postolje.

Iz Trakisa su stigli diskovi, okrugle pločice prečnika tridesetakcentimetara, nešto deblje u sredini, teške dva kilograma. U okvirunacionalnih timova, svaki sportista imao je pravo na tri bacanja, a udaljem toku takmičenja, u kojima će bacači imati pravo na petpokušaja, Aristodemu je dodeljen tebanski tim.

Efijalt mu gurnu u ruku pijuk i kočiće. Aristodem je trebalo daiskopa rupu na mestu gde padne disk i da u nju zabode kočić, azatim izmeri daljinu. Spartanac je mehanički prihvatio alat, i nerazmišljajući. U tom trenutku pažnju mu je privukao Leontijad,tebanski zapovednik u čiju su lojalnost mnogi sumnjali. Taj čovek jeod prvog trenutka ostavio povoljan utisak na njega. Aristodem ga jesmatrao iskrenim i neposrednim, uvek je delovao raspoloženo iimao je izuzetno prijateljski odnos sa svojim potčinjenima, premakojima se ponašao u krajnje drugarskom duhu. Ipak, prijateljskiodnos s vojnicima nije ugrožavao njegov autoritet i bilo je jasno daniko ne dovodi u sumnju njegove odluke. Aristodem odluči da gamalo ispita, kako bi zadovoljio radoznalost.

120

– Vidim da ste vrlo jedinstveni, ti i tvoji ljudi... – iznebuha mu seobrati, dok je zabadao kočić obeležavajući mesto gde je pao prvidisk.

– Silom prilika. Odbacio nas je naš grad u kojem se većinaotvoreno izjasnila za podršku Persijancima. Nas su proterali iz Tebe,iako bismo se svojevoljno pridružili svakom ko hoće da se boriprotiv osvajača. To je među nama stvorilo neraskidivu vezu. Postalismo drugovi u pravom smislu reči, jedinstveniji od svih ostalihjedinica. Osim toga, oni su me izabrali za svog zapovednika, štoznači da moram da zaslužim njihovo poštovanje, iz dana u dan... –odgovori mu Leontijad izuzetno mirno.

– I posle svega što ste prošli – izazva ga Aristodem – ne smeta tišto vas ostali Grci koji su došli ovde na Termopile smatrajunepouzdanim?

– Slagao bih ako bih rekao da mi to nije nimalo važno – odvratiTebanac posle kraćeg razmišljanja. – Mogu i da ih razumem. Moždabih se i sâm tako ponašao. Ali jedini način da razvejemo sumnje unas jeste da se dokažemo na bojnom polju i zahvalan sam tvomkralju što mi je pružio tu mogućnost ne postavljajući mi, pri tome,nikakve uslove.

I ovaj je očaran Leonidom... reče Aristodem u sebi. Da li ću ikadnaići na nekog ko gaji i najmanju sumnju u njega, nekog ko ćebarem pomisliti da nije zlato sve što sija? Da li ću sresti nekog ko jespreman da mi pruži makar moralnu podršku ako već nije spremanza konkretnu pomoć?

Obeshrabren, nastavio je da prati nadmetanje, između ostalog izato što Leontijad nije više obraćao pažnju na njega, jer se potpunousredsredio na takmičenje. Aristodem oseti obavezu da se i sâmposveti zadatom poslu da ne bi ostavio utisak nekog ko površnoobavlja svoju dužnost i da Tebanci, poučeni iskustvom, ne bipomislili da je i on neprijateljski raspoložen prema njima. Izuzetnopažljivo je pratio nadmetanje i razgovore između takmičara koji suga zanimali više od samog takmičenja i saznao je da je jedan iztebanskog tima četiri godine ranije osvojio venčić od maslinove

121

grančice za bacanje diska na Pitijskim igrama, na kojima suSpartanci samo s vremena na vreme učestvovali.

Kad je došao red na tog takmičara, posmatrao ga je s krajnjeprofesionalnim zanimanjem. Bacač diska uze pločicu i posu jepeskom da bi mu bolje prianjala uz ruku, onda se pope na postolje iodsečnim pokretima ga podignu obema rukama iznad glave. Uveriose da mu disk savršeno prianja uz desnu podlakticu, onda jezaokretom levog ramena desnu ruku postavio iza sebe, kako bipostigao najjači zamah. Glava i grudni koš savršeno skladno su mupratili pokret desne ruke, levom rukom je dotakao desno koleno, aonda se, premeštajući svu težinu tela na desno stopalo, odrazio ibacio disk. Bacio ga je tako daleko da je Aristodem zabo kočić narastojanju tek nešto manjem od šezdeset metara, što je dalekopremašilo rezultat prethodnih takmičara.

Taj hitac ostao je nenadmašen sve do kraja treće serije kad ga jenadmašio isti bacač hicem od preko šezdeset metara i tako stekaozlatnu rezervu za sledeću seriju bacanja. Finalno nadmetanjeizmeđu pobednika sedam timova odvijalo se u jednoj seriji sa po petbacanja i održano je posle pauze za ariston, prepodnevni obrok.

Pošto je prošlo i vreme koje im je bilo potrebno da svare hranu,takmičari se okupiše oko postolja koje je moglo da vidi najvišeokupljenih gledalaca. Naravno, odabrao ga je Efijalt još u prethodnojfazi nadmetanja, dok je nadgledao takmičenje Tegejaca.

Iako je nastavio da zabada kočiće i da meri razdaljinu, Spartanacnije više pratio nadmetanje, ali ga iz otupelosti prenuše uzvicigledalaca. Tebanac je opet bacio najdalje, što je izazvalo radost samou jednom malom delu gledališta u kojem su stajali njegovi saborci.Svi ostali su, uključujući i prisutne Spartance, zviždali i vređalitakmičara kad god bi zakoračio na postolje.

Pred poslednje bacanje postalo je jasno da samo dvojica takmičaramogu ugroziti Tebanca: Orkomenjanin, koji je bacio samo metarkraće, i Fokejac, čiji je hitac bio nešto malo kraći. Za njih je navijalapublika pošto je Tebanac, kao prvi takmičar u tom krugu, završionadmetanje, ali nije uspeo ponovo da nadmaši sebe. Kad je došao

122

red na Fokejca, iz opšteg bodrenja, ali iz neodređenog pravca,izdvoji se usamljen uzvik: – Pokaži tim tebanskim uhodama! – Na tereči mnogi Tebanci uzdrhtaše od besa.

Aristodem u tom trenutku pogleda Leontijada kako hvata zamišicu nekoliko svojih sugrađana ne bi li ih smirio, tako da nijevideo putanju diska. Pre nego što se Efijalt zaustavio da zabodekočić, uzvici razočarane publike uverili su ga da Fokejčev pokušajne može ugroziti rezultat najboljeg takmičara.

Protivnici Tebanaca mogli su da se oslone još jedino naOrkomenjanina. Počeli su da ga bodre još dok je Efijalt meriorezultat prethodnog bacača. Njihovi povici nadjačali su Efijaltovuobjavu koja, uostalom, nikog nije ni zanimala, ali i navijanje četiristotine Tebanaca. Ali čim je drugi favorit zakoračio na postolje,odjednom zavlada tišina. Njegovo pripremanje pratili su šum mora islabog vetra, koji je donosio blago osveženje ljudima zbijenim jedniuz druge.

Potom se jasno začulo stenjanje takmičarevo u trenutku kad jebacio disk; kao da je to bio znak za novi talas navijanja, kao da suuzvici iz publike mogli odbaciti disk dalje, kao da su povicitebanskog dela gledališta mogli zaustaviti pločicu. Kad je diskdotakao tlo, ponovo svi utihnuše.

Hitac je bio dugačak.Veoma dugačak.Sad je Efijalt bio u centru pažnje. Mnogi su, počevši od Alfeja i

Marona, mrmljali kao da mu predlažu da namesti rezultat, daodmeri više, u slučaju da je poslednji takmičar bacio kraće odTebanca.

Nosati sudija delovao je ozbiljno i usredsređeno. Takav je bio i kadje objavio rezultat, naglašavajući svaku reč pod užarenim suncem,okružen sablasnom tišinom koja je, u zavisnosti od sudijinih reči,svakog trenutka mogla da bude narušena.

Gužva nije izbila samo zato što je prethodnog dana Leonidakaznio kavgadžije. Tebanci su pobedonosno klicali, dok se međuostalim gledaocima, koji su i dalje ostali na svojim mestima, čuo tek

123

slabi žamor. Leontijad je očigledno strogo naredio svojima da neuzvraćaju na provokacije, pomislio je Aristodem, jer su njegovivojnici odustali od uobičajenog izrugivanja kojem pobednici izlažuporažene nakon tesne pobede.

A Tebanac je pobedio za dlaku, preciznije, za pedalj, to jest zasedam centimetara.

Leonida se iznenada pojavi pored postolja a da ga niko nijeprimetio i pozva pobednika da mu priđe. Rukovao se s njim, apotom se okrenuo prema gledaocima. – Vojnici! – uzviknuo je. – Snama je četiri stotine vojnika koji su imali toliko snage da odbaceodluku većine svojih sugrađana, da odbiju persijsku vlast i da seujedine s nama u odbrani slobode Helade.

Kralj zastade posmatrajući reakciju gledalaca, a onda nastavi s jošvećim žarom.

– Neko bi mogao reći da nije u duhu demokratije ne prikloniti seodluci većine, ali ako ta odluka predstavlja priklanjanje tiranskomrežimu, onda je neposlušnost oblik demokratije, i to najčistiji, jer senjome rizikuje život! Kažem vam da moramo zahvaliti tim ljudima,među kojima je jedan danas dokazao da je i te kako zaslužan dabude ovde s nama. Siguran sam da će se svih četiri stotine tihratnika istaći u borbi, onako kako se danas istakao njihovpredstavnik u nadmetanju. Jednako sam uveren da će svako od nasmoći, bez i malo oklevanja, da im poveri sopstveni život! Čestitajmoim, dakle, na današnjoj pobedi, koja je i najnepoverljivijima dokazalada su uz nas valjani ljudi!

Završetak govora Tebanci su dočekali podizanjem ruku u znakzahvalnosti Leonidi, dok su ostali ćutali, postiđeni. Tek poslenekoliko trenutaka prolomio se poneki usamljeni uzvik odobravanjau redovima ostalih vojski, kojem se zatim pridružiše i ostali sve dokcela publika nije zakopala nepoverenje prema Tebancima, onakokako im je kralj savetovao.

Aristodemu se, zapravo, učinilo da ljudi samo žele da izrazepoštovanje prema Leonidi i da su i dalje nepoverljivi premaTebancima. U svakom slučaju, pomislio je da tako treba protumačiti

124

ponašanje vojnika pošto je osmotrio Alfeja i Marona kako podižuruke i kliču, ali istovremeno odmahuju glavom, ne ispoljavajućinimalo radosti, kao što je kralj to od njih tražio.

Nije imao vremena za dalja razmatranja. U metežu koji jezavladao, osetio je kako ga neko kucka po ramenu. Bio je to Dijenek,koji mu šapnu na uvo da se pridruži Leonidi u kraljevom šatoru.Mogu da se kladim, pomisli Aristodem, da hoće da sazna nešto oTebancima. Samo još treba da postanem i njegova uhoda. Ko znakoliko ih već ima u spartanskoj vojsci... Sva sreća što nemam ništavažno da mu kažem, zaključi uz olakšanje dok je klimao glavomprema prijatelju, a zatim se zaputio za njim.

Ispred šatora zatekao je dvojicu hoplita koji su čuvali stražu,držeći u ruci koplje zabodeno u zemlju. Jadnici su stajali na suncu ukompletnoj opremi, a Aristodem je mogao samo da saoseća s njimazbog napora da istrpe paklenu žegu pod teretom šlema, oklopa iplašta.

Dijenek kao da je naslutio njegove misli: – Ne brini – reče,osmehujući se – smenjujem ih na dva sata. U suprotnom bih mogaoda se oprostim od svojih vojnika... – onda mu pokaza da uđe,zastajući ispred otvora.

Aristodem zakorači u šator, dok su mu se oči sporo privikavale naiznenadnu tamu u kojoj je, na jednoj stolici, primetio Leonidineobrise. Kralj polako podignu glavu gledajući prema Aristodemu, kaoda i sâm treba da privikne oči.

Verovatno je samo bio zadremao, pomisli Aristodem, i osmotri gabez snebivanja. Nije izgledao kao čovek kog je navikao da gleda najavnim skupovima, stasit i ponosan, blistav pod suncem, uzdignutna podijumu. Tu, u polutami, dok je posmatrao kralja kako polakoustaje sa stolice, vojnik je gledao čoveka na kome se jasno vidi da jedvadeset godina stariji od njega, gledao je zapovednika koji jeumoran od težine tereta događaja s kojima mora da se suoči, vladaraistrošenog od ispoljavanja moći.

Sad bih tako lako mogao da ga ubijem, pomisli. Tu je, u njegovojmilosti, potpuno bespomoćan, bez ikog ko bi mu mogao pomoći;

125

starac toliko slabiji od njega da bi mogao da ga zadavi bez većegotpora. Gorgo bi bila slobodna. Sparta bi bila slobodna. I on bi bioslobodan... da se vrati Gorgi i da ne umre u tom prokletom klancu.

Tek kad je Leonida progovorio, ponovo je pokazao svojekraljevsko dostojanstvo. Njegov glas bio je dovoljan da kod svogpodanika zaustavi navalu misli i izazove njegovu potpunu pažnju. –Onda, vojniče, kako ocenjuješ današnji dan? – upita ga.

Aristodem je dugo razmišljao pre nego što mu je odgovorio. Bio jesvestan da je to neka vrsta ispitivanja. – Pa, eto, bio je to događaj...koji ste mi omogućili da posmatram. Eto, da, da posmatram –odgovori, odugovlačeći.

– A šta si posmatrao? – podstaknu ga kralj da nastavi.Aristodem zaključi da je najbolje da mu odgovara onako kako bi

mu odgovarao da mu Gorgo ništa nije rekla. – Video sam da vojniciveruju svom zapovedniku, veličanstvo, što je dobro, zbog bitke,zbog Sparte i zbog slobode Grčke – reče, naglašavajući reči.

– I prava je sreća što je tako – složio se Leonida. – Kserkszapoveda stotinama hiljada ljudi, ali niko zaista ne veruje u njega.Prate ga samo zato što su prisiljeni na to, a njihova situacija neće sepromeniti bez obzira na to da li će pobediti ili izgubiti. Zauvek ćeostati robovi. Mi se, međutim, borimo da bismo sačuvali svojuslobodu i naša situacija će se iz korena promeniti ako izgubimo. Avi, vi vojnici, možete izabrati da li ćete pokloniti poverenje onom kovas vodi ili nećete; ja vas ne bih poveo u gotovo neostvarivpoduhvat da zapravo i sami to niste želeli, što je uistinu dobro, jer toznači da imamo zajednički cilj. Zato imamo ogromnu prednost nadnjima, iako njih ima mnogo više.

Nema potrebe da na meni primenjuješ svoju veštinu ubeđivanja,ništarijo odvratna, požele Aristodem da mu kaže. Poželeo je da gaubije i da pri tome uzvikne da će svoju slobodu sačuvati ako ga ubijei tako Spartu oslobodi čoveka čija tiranija ostalima nije poznata.

Leonida je, u međuvremenu, došao do suštine izlaganja. – Kadveć pominjem zajedničke ciljeve, kakav si utisak stekao oTebancima? Verujem da si ti u stanju da proceniš da li se možemo

126

pouzdati u njih – reče.– Pa, ti si javno izjavio da ih smatraš jednakim svim ostalim

vojskama, zar ne? – odvrati mu Aristodem, i dalje izbegavajućiodgovor.

– Ja sam javno izjavio ono čemu se nadam da će se dogoditi – objasniLeonida – zato što ne mogu biti siguran šta će se dogoditi. Potrebnomi je mišljenje odozdo, mišljenje vojnika koji ne zauzima istaknutpoložaj u vojsci. Pred tobom su se sigurno ponašali spontanije pa simogao da izvučeš neki zaključak, zar ne? Šta misliš o Leontijadu?

– Šta mislim o njemu? Pa... Ostavio je odličan utisak na mene –odgovori hoplit. – Sposoban je, autoritativan i razuman, video samga kad je jednostavnim gestom zaustavio svoje dok su ih izazivali zavreme nadmetanja. Čak sam pomalo i razgovarao s njim i rekao bihda mu je zaista stalo da pokaže njihovu veru u naš cilj. Naravno...ljudi nisu uvek onakvi kao što izgledaju... – nije mogao odoleti da nedoda, ali nije imao hrabrosti da pri tome pogleda sagovornika u oči.

– U izvesnom smislu možda je čak i dobro što oseća obavezu da sedokaže – odvrati Leonida, koji ničim nije pokazao da je shvatioprovokaciju. – Tebanci će se zalagati do krajnjih granica, pa čak ipreko toga; a ja hoću motivisane ljude, bez obzira na to šta ihmotiviše.

– Svi smo se okupili ovde da bismo nešto dokazali, zar ne? –odvrati Aristodem žustrije.

Leonida primeti njegov odlučan izraz lica i zagleda se nekudneodređeno. – Svaki čovek želi nešto da dokaže, u bilo komrazdoblju svog života. Samom sebi, da bi se osećao živim, otadžbini,da bi pokazao da ju je dostojan; bogovima, da bi im zahvalio što sumu dopustili da živi. Uskoro ćemo, možda, svi dati neki smisaosvom životu. Ti, na primer, šta želiš da dokažeš?

– Ja sam vojnik – primeti Aristodem – nisam kralj ili zapovednikniti onaj ko odlučuje o sudbinama ljudi, kako su ga bogovi ovlastili.Nije važno šta ja želim da dokažem, već samo ono što moram dadokažem. A verujem da moram dokazati da sam na visiniočekivanja moje otadžbine. Svako iole razuman zna da nisi izabrao

127

trista najboljih spartanskih ratnika; dakle, naš cilj je, sada, dademantujemo tebe, efore i Geruziju i da pokažemo da smo upravomi najbolji ratnici Sparte; zbog nas samih, za otadžbinu i za bogove,kao što si ti rekao.

– Dobar odgovor – reče Leonida – ali nisi mi rekao šta ti zaistaželiš da dokažeš...

Ali Aristodem je već imao spreman odgovor. – Svaki čovek imalične razloge koji ostaju samo njegovi. Čak i da ništa ne želim dadokažem, način je da nešto dokažem, ali to je nešto što se ne deli sdrugima. Ja tebe nisam pitao koji su tvoji lični razlozi. Svako od nas,ovde, važan je zbog onoga što predstavlja, a ne zbog onoga što onjeste. A mi bismo ovde mogli mnogo toga da predstavljamo:kolektivne žrtve na oltaru slobode Grčke? Sredstvo nečije ambicije?Živi primer tradicije zasnovane na preziranju opasnosti? Izaberisâm.

– Ja samo znam da se nikad niko neće pitati ko je zaista bioAristodem; niko se nikad neće pitati u čemu se jedan hoplit razlikujeod onog pored sebe. Mi vojnici nemamo ličnost, mi smo samo delovikoji se mogu međusobno zameniti i koje nadređeni mogu zamenitipo sopstvenom nahođenju, jer oni mogu da promene tok događaja.Štaviše, reći ću ti još nešto: mi smo poslednja karika u lancu koji senizanjem svakog pojedinačnog vojnika pretvara u jedinicu, potom ufalangu, u državu i na kraju, u ovom slučaju, u celu Grčku.

Rekao je to vrlo blago, bez i malo žustrine, i to je bio jedini razlogzbog kojeg ga kralj nije prekinuo. – Reklo bi se da nisi zadovoljanšto je tako. Mnogi su svesni toga, ali su i ponosni što je tako... –primeti Leonida.

– Uvek sam obavljao svoju vojničku dužnost, u svim okolnostima isvakako ću to učiniti i u najvažnijoj prilici. Ali, s druge strane, naznači mnogo ono što sam dosad učinio. Važno je ono što ću sadučiniti, zar ne? – odvrati Aristodem, nimalo se više ne uzdržavajući.

– Ne mogu reći da nisi u pravu – odgovori mu Leonida. – Uživotu svakog čoveka postoje rane koje vrede koliko i ceo jedanživot. To su rane koje određuju koliko čovek vredi. Ponekad ih sami

128

izazovemo, ispaštajući zbog nečega ili bežeći od nečega; ponekad ihizazovu bogovi i njih ne možemo izbeći, čak i ako želimo. Svi smodeo jednog mehanizma, od helota do vladara, nemoj misliti da jenekom drugačije.

– Činjenica da kralj ima više privilegija u odnosu na svogpodanika, ne znači da on može da radi šta god mu padne na pamet.Nismo u Persiji, štaviše, ovde smo upravo zato da ne bismo završilipod Persijom. Ovde smo da bismo dokazali da je svako od nas važanzbog doprinosa koji može da pruži u borbi za očuvanje slobode, dokPersijanci dolaze ovamo da bi omogućili Kserksu da pokaže da jenajveći i najmoćniji car na zemlji i ni zbog čega više. Oni svakakojesu obična zrna peska po kojem njihov vladar gazi. U tome jerazlika i zbog te razlike ćemo, ako bude neophodno, dati život.Dakle, u pravu si: ti si zamenjiv, ali na kraju ipak grešiš jer, kakvegod da su okolnosti koje su te dovele u Termopile, upravo si ti sadovde, a ne neko drugi i ne treba da žališ ni zbog čijeg odsustva.

Šta odgovoriti na takve argumente? Aristodem bi ćutao i da nijestajao pred kraljem. Leonida iskoristi priliku da se oprosti od njega:– Bio sam u pravu, oštrouman si. Ne znam koliko će ti to koristiti dapostaneš dobar vojnik, ali svakako doprinosi tome da budeš prijatansagovornik. Nadam se da ću imati vremena i prilike da ponovopopričam s tobom, Aristodeme, i da iskoristim tvoju oštroumnost udrugačijim okolnostima. Zdravo.

Aristodem se zbunjen vratio u svoj sektor. Kralj je delovao kaorazuman ali i odlučan čovek. Nekoliko puta je tokom razgovoradošao u iskušenje da popusti i da izrazi divljenje prema njemu;međutim, u mislima bi video sliku Leonide kako kinji i ponižavaGorgo ili se iživljava nad Kleomenom i ponovo bi osetionepoverljivost. Ako je čak i na njega, koji mu je toliko nesklon,pomisli Aristodem, Leonida uspeo da ostavi takav utisak, jasno muje zašto su svi ostali doslovno zaslepljeni. Zaista će ih povesti naklanicu, a oni će čak biti zadovoljni zbog toga.

Gorgo.Nikad nije proteklo toliko vremena da je ne vidi, pa makar

129

izdaleka. Događalo se da mora dugo da čeka da mu se ukaže prilikada je dodirne, da oseti njen miris, ali njihovi susreti uvek sunadoknađivali to dugo čekanje.

Da li će se ikad ponovo videti? Da je Leonida pravedan kralj,njegove reči imale bi smisla i sve što se ne odnosi na borbu koja ihčeka i na potpuno žrtvovanje bilo bi nevažno, bez uticaja i značaja.Ali Leonida je beskrupulozni licemer, zar ne? I zato je samoprisvojio plemenita načela i podredio ih svojoj ambiciji, koristećidobru volju onih koji su mu poverili svoj život da bi postali deoplemenitog poduhvata. Ima li, dakle, smisla, žrtvovati se za njegaiako to, naizgled, predstavlja žrtvovanje za državu i za celu Grčku?

Gorgo.Šta je, u tom smislu, Aristodemova obaveza? Da se žrtvuje za

kralja koga prezire ili da se vrati ženi koju voli?Da Gorgo nikad nije ušla u njegov život, da mu nije ispričala sve

ono o Leonidi, ne bi imao sumnji; previše je poštovao sebe da biizneverio saborce u falangi koji su mu ujedno i najbolji prijatelji. Zarnije to i dokazao prethodnih dana, tokom nadmetanja, trudeći se izpetnih žila? Ali sad je u pitanju život, zapravo mogućnost ilinemogućnost da i dalje viđa Gorgo i, pre svega, prilika da jeoslobodi.

Gorgo.Leonida mu je neprekidno govorio o slobodi. O slobodi Grka u

poređenju s ropstvom varvara. O obavezi da umreš za odbranuslobode. Ali šta je za njega, Aristodema, najvažnija sloboda?Slobodna Grčka ili slobodna Gorgo? I za koju se vredi žrtvovati? Zaonu koja mu izgleda kao nešto apstraktno, to jest za slobodu Grka iliza onu opipljivu, stvarnu, za slobodu Gorgo zbog koje je biospreman da se odrekne i samopoštovanja ako bi mu to pomoglo daje spase.

Gorgo.Da li je i sâm sebičan ako želi da je spase samo da bi mogao da

bude s njom? Posumnjao je da je zapravo samo nestrpljivi ljubavnikkoji jedva čeka da se vrati ženi koju voli, koji plemenitim idealima

130

licemerno pokušava da prikrije sopstvene nedostojne želje. Moždaje, pomislio je, čak i želja da se vrati Gorgo samo izgovor kojim krijesvoj kukavičluk i slabost.

Gorgo.Kraljica Sparte. Čudno, pomisli Aristodem. Postala je kraljica

Sparte zato što se udala za strica, očevog polubrata. Kad se udala zaLeonidu i rodila mu naslednika, stekla je privilegiju da postanenajznačajnija žena u Lakedemoniji, a možda i u celoj Grčkoj.Istovremeno, udajom za Leonidu postala je najnesrećnija žena uSparti, a možda i u celoj Grčkoj.

Gorgo.Aristodem bi je usrećio kad god bi se sastali tokom poslednje dve

godine. Zar nije njegova obaveza da je oslobodi nesreće koju joj jenametnuo njen bračni status? Kome bi taj zadatak mogao bitipoveren ako ne njemu?

Gorgo.Ona je njegov životni orijentir, a ne Leonida. Na kraju krajeva, i

ona je vladarka. Njegova vladarka.Gorgo.Setio se njihovog prvog susreta, trenutka kad je postala njegova

kraljica, kad nije više bila samo još jedan predstavnik lakedemonskihinstitucija. Dugo nije razmišljao o tome što je, sigurno, predstavljalojednu od rana njegovog života – da se posluži Leonidim rečima.Dugo nije mislio na taj dan kad je dohvatio loptu koja joj je ispala izruku i otkotrljala se u Eurotu.

Žena koja ga je čekala na obali bila je nešto najlepše što je dotadvideo. Viđao ju je i ranije, izdaleka, tokom zvaničnih proslava ili ugrupi žena koje su šetale po Sparti, ali tad bi je pogledao samopovršno. Nikad im se nisu sreli pogledi, niti je bio tako blizu nje dabi primetio njen prodoran pogled. Tada, kada je izašao iz vode sloptom u ruci, s mokrim crvenim kitonom koji mu se zalepio za telonaglašavajući muskulaturu, njene crne zenice odmerile su ga odglave do pete, kao da procenjuju gde bi trebalo da ga pogode; ondaga je pogledala u oči, bez osmeha, ne pomerajući nijedan mišić na

131

licu.A on je ugledao boginju koja je samo jednim pogledom mogla

uzdići smrtnika do svojih visina. Gledala ga ja dugo kao da mustavlja do znanja da nema nameru da odvrati pogled od njegovihočiju i što je dublje prodirala pogledom, to se on više osećao kaobog. Gorgo nije skrenula pogled s njegovog, niti se pomerila sve dokjoj Aristodem nije prišao toliko blizu da je osetio sva sečiva koja muprodiru u nozdrve u koje se miris boginje probio tako silovito da segotovo zateturao.

Onda je prvi put čuo njen glas, dubok i raskošan, dok mu jeuzimala loptu iz ruku, polako klizeći prstima preko njegovih. –Sutra uveče, posle proslave, ovde, ti i ja. Sami. – Tek tad je odvratilapogled kojim je dotad kao kopljem prodirala u njegove oči iiskoristila ga da mu probode srce, trenutak pre nego što se, neosvrćući se, pridružila svojim robinjama.

A on je sledeće večeri otišao na Eurotu. Otišao je pošto je umislima otišao već mnogo puta tog dana, razmišljajući o tompogledu koji ga je otrgnuo od običnih smrtnika i odneo ga njoj, naOlimp. Na obali reke zatekao je senu, nepomičnu poput stena kojesu štrčale iz močvara u podnožju Taugeta. Kad joj je prišao nanekoliko desetina metara, primetio je da je od glave do peteumotana u himation. Senka izmaknu pre nego što je stigao da jedotakne i nastavi da trči i ne osvrćući se kako bi se uverila da je onprati. Nije ni morala; koplje koje mu je prethodnog dana pogledomzarila u srce imalo je konopac kojim ga je vukla prema sebi.

Pratio ju je nekoliko stadija, ne približavajući joj se ni za jedankorak, svestan da mora sačekati i da će mu ona staviti do znanja kadbude poželela da joj priđe. Tek kad su se baklje u gradu pretvorile uslabašne iskre svetla u tami, ona je zastala i spustila se na tlo, ničimne pokazujući da se umorila. On je usporio korak i na kraju jehodao, sve sporije, dok nije stigao do nje. Kleknuo je pored nje, aGorgo je onda iznenada razdvojila rubove himationa pokazujući munago telo koje je blistalo pod zvezdama i mesečinom. I ponovo jepodigla glavu prepuštajući pogledu da izraze njene želje.

132

Aristodem pomisli da taj pogled kazuje njenu želju da je onpoljubi ili je možda samo bio obuzet sopstvenom željom da jepoljubi. Nagnuo se prema njenom licu, ali ona začas otpuza dalje odnjega i ponudi njegovim usnama središte vasione kojim mu pritisnuglavu ukrštajući listove oko njegovog potiljka i stežući muslepoočnice bedrima. Celim licem se zario ka njoj i uhvatio je zaguzove kako bi mogao da je pridigne, ali kraljica, nezadovoljnapritiskom njegovog lica, uhvatila ga je za teme, pomažući mu daprodre.

U tom trenutku iz grla su joj doprli dugi duboki uzdasi, a onpomisli da su to gotovo prvi zvuci koji su doprli iz njenih usta otkadsu se prethodnog dana sreli.

Prestala je da stenje tek kad je uspeo da je poljubi i da prodre unju. Gorgo se – kasnije je to naučio – rado ljubi samo posle, gotovonikad tokom. Ali zbog onog što je pružala dok su vodili ljubavnimalo nije zažalio za onim što nije pružala.

Posle je postala gotovo pričljiva. Dugo su razgovarali, već te prvevečeri, pre nego što su se ponovo prepustili jedno drugom jošjednom, dvaput, tri puta. A posle svakog propadanja u vrtlog čula,nastavljali su da razgovaraju, da se miluju, da se ljube, skladnokombinujući beskrajnu nežnost s pomamnom strašću, u kojima jebilo sve ono što je jednom muškarcu potrebno. Gorgo mu je pričalao svom odnosu s ocem, počevši od slučaja zahvaljujući kojem jepostala poznata u Sparti, dvadeset godina ranije. Svi u Lakedemonijiznali su tu priču, ali on ju je sad slušao upravo od glavne junakinje.Bilo je to kad je Gorgo imala samo osam godina i kad je odvratilaKleomena od odluke da prihvati savez s velikim persijskim caremDarijem, ocem sadašnjeg osvajača Grčke.

Što ju je više slušao i odgovarao na njena pitanja, sve češće sepitao kako to da mu niko od njegovih „zaštitnika“, nijedan Likurgovzakon, nijedan prijatelj, ukratko – kako to da mu niko nikad nijeobjasnio da se sreća može dosegnuti na način drugačiji nego što susedenje u sisicijama, marširanje po neprijateljskim zemljama, borbena bojnim poljima.

133

Tada se, po povratku kući, Aristodem prvi put upitao da li suuistinu vojna i sportska zadovojstva ono čemu muškarac treba dateži da bi se potpuno ostvario. S druge strane, tako su ga učili odmalih nogu, tako je pisalo u knjigama o ratnim veštinama kojima jeod detinjstva bio zadojen.

Da li je ovo što mu se događa ono što zovu ljubav? Ta obuzetostčula pored koje je površno sve što nije povezano s voljenomosobom? Da li je moguće da postoji neki Tirtej koji peva o lepotivojničkog života, a ne postoji pesnik sposoban da slavi radosti kakvepruža odnos poput njegovog s Gorgom?

Jedino objašnjenje koje je mogao da smisli te večeri bilo je da nikodotad nije osetio ono što je on osetio sa svojom ljubavnicom. Dakle,smatrao je sebe srećnim čovekom, štaviše, povlašćenim; tu sreću iprivilegiju želeo je po svaku cenu da zadrži.

134

ONova pobeda

d ranog jutra svi su se uskomešali pred bacanje lakog koplja.Takmičari su vežbali svugde gde nije pretila opasnost da

kopljem povrede nekog vojnika. Ispočetka, tehnika im je bilaprilično loša. Navikli na teška koplja od jasena i ne naročito vičnirukovanju lakim kopljima koja su koristili drugi rodovi vojske isportisti, hoplitima je trebalo nekoliko pokušaja da povrate spretnosts kojom su u detinjstvu i ranoj mladosti bacali laka koplja. Nekolikokopalja izgubilo se u močvari na koju se nastavljalo more, neka su sezarila u previše strme i nepristupačne planinske obronke, a jedanbroj završio je u žbunju.

Aristodem i Eurit nisu mnogo vežbali, ali ne zato što nisu imalivolje. Pažnju su im sve vreme odvlačili nespretni pokušaji Alfeja iMarona. Braća su pokazala nestručnost još od trenutka kad jetrebalo da provuku prste u amentum, kožni remen zakačen duždrške, koji učvršćuje putanju koplja i pojačava pritisak.

– Ovaj prokleti remen jednostavno ne može da se prilagodi mojimprstima – ljutito je uzviknuo Alfej dok je pokušavao da proturikažiprst i srednji prst i da ih raširi duž drške, previše tanke zanjegovu ručerdu.

– Onda pitaj da li možeš da koristiš dorsko hoplitsko koplje! –izazivao ga je Maron kroz smeh, iako je i on imao poteškoća skopljem. Naime, ispostavilo se da rukovanje lakim kopljem nijenimalo jednostavno. Svaki laki pešadinac obmotavao je remen okodrške u visini koja je odgovarala njegovoj tehnici bacanja, što značida je reč o oružju koje mora biti krajnje prilagođeno onom ko gakoristi.

Neki su bili dovoljno razumni ali i skromni te se nisu ustezali daponove lekciju zajedno sa svojim robom, koji su ih podsećali na tokako se pravilno rukuje lakim kopljem. I sâm Aristodem je, pošto jeosmotrio obeshrabrujuće Alfejeve i Maronove rezultate, odlučio davežba s Tizijom, da bi se bolje pripremio za nadmetanje.

135

U međuvremenu, Malijac Efijalt je pripremao teren. Ispostavilo seda je daleko teže napraviti devet polja za bacanje koplja i linijupostolja označiti kočićem koji će deliti zonu bacanja od mnogo dužezone u koju će koplja padati. Moglo se dogoditi da neki takmičarprebaci koplje preko polovine stadiona, a nije nimalo lako naći takodugačko polje u toliko skučenoj dolini.

Međutim, Efijalt je uvek imao neku maštovitu zamisao i ubedio jeDijeneka da se prvi krug takmičenja održi u dva dela, tako da setakmičari smenjuju na samo četiri polja za bacanje. Na taj načinostalo je više prostora i za publiku koja se od prethodne večeriuvećala za hiljadu vojnika što behu pristigli iz raznih gradovaArkadije.

Bili su previše umorni od forsiranog marširanja, pa nisu mogli daučestvuju u nadmetanju, zbog čega su neki među njima žalili idosađivali nadređenima tražeći da se nadmeću barem međusobno,van konkurencije. Nisu dobili dozvolu, između ostalog i zbognedostatka prostora. U skladu s tim, Efijalt i Dijenek odredili su dasvaki takmičar baca koplje samo dvaput u prvom krugu takmičenja ipet puta u završnom.

Spartanci su posle Fokejaca izašli na teren najbliži moru, gde jegraničnu liniju iza koje se rezultat poništava predstavljao početakmočvare. U močvari su završila tri koplja od četiri koliko su baciliAlfej i Maron, a jedino koje su sačuvali završilo je u zoni u kojoj suse takmičili Mantinejci. Tako se ispostavilo da je bilo mnogo višeponištenih rezultata od važećih. Takmičarima je bilo prilično teškoda pravilno bace koplje koristeći se pri tome remenom da bi pojačalipritisak.

U drugom krugu, nakon loših rezultata u prvom, neki čak nisu nipokušali da proture prste kroz amentum, već su jednostavno bacalikoplje držeći ga na polovini drške. Tako bačena koplja letela sukratko, za razliku od koplja nekolicine takmičara koji su, koristećiremen, uspeli skladno da izvedu različite faze, od zamaha dobacanja.

Aristodem je prvo bacanje iskoristio da poboljša tehniku kojoj ga

136

je Tizija naučio i nije se mnogo trudio da postigne daljinu, ali jenakon drugog udarca, kad je spojio snagu i tehniku, postigaonajbolji razultat. Na kraju se ispostavilo da je vrlo malo Spartanacaostvarilo dobar rezultat. Od tridesetorice takmičara, samo suosmorica imala pristojan rezultat. Takmičari ostalih vojski bili suuspešniji jer je svaki drugi uspešno bacio koplje.

Tako su se Spartanci našli u prilici da krive svoj život savršenogratnika koji nikad nije radio ništa drugo osim što se kao hoplitapripremao za borbu. Ostalima, među kojima je bilo seljaka, radnika,zanatlija, bilo je lakše da se prilagode nečem što za njih nije bilotoliko novo i nepoznato. Ne računajući mladalačka nadmetanja,nijedan spartijat ne bi se spustio tako nisko da ubije nekog čoveka iliživotinju, gađajući ih iz daljine. To su radile kukavice poputPersijanaca, koji su se gotovo isključivo borili lukom i strelom, ilirobovi koji su zbog nepoznavanja ratničkih veština držalineprijatelja podalje upravo zahvaljujući lakom koplju.

Dakle, ko god se obrukao prilikom bacanja koplja, imao je dobarizgovor: to, na kraju krajeva, nije oružje za prave muškarce.Drugačije su razmišljala samo devetorica pobednika, koji su tvrdilida svestrani ratnik mora da se snađe i prilikom manje važnihzadataka.

Publika se već tiskala da bi zauzela najbolja mesta za praćenjefinala kad se logorom prolomi snažna tutnjava. Približavao im seodred konjanika, prljavih, oznojenih i prašnjavih. Posmatrajućinjihove prepoznatljive kape od kravlje kože sa štitnicima za uši,karakterističan kratak plašt s belim rubovima koji su na vetru ličilina krila, najiskusniji vojnici shvatiše da je reč o Tesalcima.

Svi im potrčaše u susret pokušavajući da se probiju do nekogkonjanika i da mu postave neko pitanje, u nadi da su imnovopridošli doneli vesti o napredovanju varvara. Ali konjanici suhteli da sačekaju dolazak članova vrhovne komande. Posle metežakoji Aristodema ostavi prilično ravnodušnim, okupljeni serazmakoše da propuste četvoricu hoplita u punoj ratnoj opremi, kojisu koračali ispred Dijeneka, Knema i samog Leonide. Za

137

zapovednicima su koračala još četvorica naoružanih vojnika.Vesti su se širile, ali nedovoljno brzo. Tesalci su saznali da Grci

nameravaju da blokiraju Termopilski klanac, ali nisu znali ko ćekomandovati poduhvatom niti su poznavali Leonidu. Tek kad su imrekli da pred njima stoji spartanski kralj, sjahali su u znakpoštovanja i pozdravili se s Leonidom, a on ih pozva pod svoj šator.Članovi vrhovne komande odoše za njima praćeni zapovednicimasvih ostalih vojski i radoznalim pogledima stotina vojnika.

Leonida je tek nakon sat vremena izašao iz šatora. Vojnici supokušali da protumače izraze lica svojih nadređenih, kako binaslutili ton vesti koje su Tesalci doneli. Nema sumnje da nakraljevom licu niko nije video ništa osim ponosa i odlučnosti, izrazna koji je Leonida već bio navikao svoje vojnike.

Vođa se pope na uzvišenje Kolonos, malo iznad nivoa mora, da bimogli da ga čuju i najdalji pripadnici vojske.

– Vojnici Helade! – uzviknuo je. – Vrli konjanici iz Tesalije donosenam vest da varvarin napreduje! Konjanici su došli sa severa gde suse najpre, kao i mnogi njihovi zemljaci, pridružili osvajaču. Aliučinili su to samo da bi procenili njihove snage i zatim podneliizveštaj braniocima slobode! Dakle, obavili su dragocen zadatak iakoniko od njih nije zahtevao da rizikuju život. Eto, dakle, primera kojitreba da sledimo.

Leonida zastade, a onda nastavi: – Ako ste mislili da su vesti obrojnosti trupa kojima Kserks raspolaže preterane, pa... prevarili stese! Pred nama je zaista najveća vojska koja je dosad kročila na pragGrčke. Na svakog od vas dolazi hiljadu Persijanaca, čiji je broj jošveći zahvaljujući grčkim izdajnicima ili kukavicama koje se neusuđuju da se suprotstave velikom caru. Ali koliko Persijanaca vredisvaki od vas? To se, pre svega, zapitajte. Nemojte se pitati kolikonjih ima, nego koliko vi vredite!

– Zapitajte se za šta se vi borite, a za šta se oni bore! Shvatićete daoni marširaju za Kserksom zato što im je tako naređeno i mnogi odnjih godinama nisu držali oružje u rukama. Kad zarijete svoja kopljau njihova tela, s lakoćom koja će vas iznenaditi, shvatićete da u ratu

138

brojnost malo znači, a motivacija znači mnogo. A vi ste i te kakomotivisani. Vaša zemlja, vaše porodice, vaša sloboda, sve je to onošto persijski robovi nemaju ili imaju tek ponešto...

– Govorim vam to zato što sad znamo da su se zaputili pravoovamo i da zaista nameravaju da se probiju. Dosad smopretpostavljali da će car radije pokušati da prokrči put svojoj vojsciuz pomoć flote i naša generalna strategija prilično se oslanjala naodlučujući sukob na moru. Ali sad je jasno da je Kserks uveren damože proći i preko kopna i pokušaće da se probije ovde, naTermopilima, ako proceni da smo toliko slabi da nećemo moći daodbijemo napad. A pošto nas ne poznaje, ne poznaje vrednostgrčkih ratnika i oslanja se isključivo na svoju brojčanu nadmoć i nastrateška uverenja, verovatno će napasti. Da li će napasti samo nasili će istovremeno napasti i flotu, to ne možemo znati. Ono što sadmožemo očekivati, jeste da nećemo biti samo sredstvo zazastrašivanje, kao što se možda neko među vama nadao, većsastavni deo bitke koja će se odigrati za nekoliko dana.

– Zato znajte da će oni uskoro biti ovde. Naši prijatelji Tesalci reklisu nam da varvarske trupe napreduju brzinom nezamislivom zatako veliku vojsku. Imaju zavidnu logističku organizaciju, aliistočnjaci su uvek bili dobri organizatori. Ipak, kad je reč o samojratnoj veštini, mi smo nadmoćni. Još jednom ću vam reći: nedozvolite da vas uplaši brojnost snaga koje će se ulogoriti u niziji nazapadu; po mom mišljenju, sâm Kserks je svestan nespremnostisvojih ljudi: on se oslanja na brojčanu nadmoć kako bi ostavio utisakna neprijatelja. Posmatrajte njegovu vojsku kao paradne trupe i ništaviše.

Začuše se prvi oduševljeni pokliči među onima koji su jedva čekalida se suoče s Persijancima. Maron je, na primer, hteo da stavi doznanja da jedva čeka da odjednom naniže dvojicu-trojicu na svojekoplje. Alfej pak nije smatrao da treba da ćuti dok njegov bratgovori, te je dodao da se veća slava može dostići u borbi protivMesenaca nego u ratu protiv takvih vojnika. Ali Leonida nijezavršio.

139

– Hoćete prave neprijatelje koji će oplemeniti vaš poduhvat? –nastavio je. – U svakom slučaju ćete ih imati. Ta plima neobučenihvojnika izbaciće barem deset hiljada iskusnih i obučenih zaratovanje koliko i Spartanci. Zovu ih Besmrtni i predstavljaju ononajbolje što Azija može da napravi. Sve u svemu, i njih će biti višeod nas. Vešti su s lukom i strelom i po rečima naših prijatelja, imajulake oklope. Da li će ti oklopi izdržati udar naših dorskih kopalja ubliskoj borbi? Može biti da su veliki ratnici, ali u Aziji. Ovde, uEvropi, mogli bi da otkriju da vrede koliko i svaka laka pešadija...

– Ne pitam vas da li želite da se suočite s varvarima. Već znamvaš odgovor. U suprotnom ne biste ni bili ovde. Ja vas, međutim,pitam jeste li dovoljno hladnokrvni da sad nastavite nadmetanje kojeste započeli ili biste se radije usredsredili na čekanje neprijatelja, kojiu svakom slučaju ne bi trebalo da stigne još nekoliko dana. Da liželite danas da završite nadmetanje u bacanju koplja i da sutranastavite borbu prsa u prsa?

Umesto odgovora, dolinom se prolomi jednoglasan horski uzvikodobravanja i mnoštvo ruku diže se iznad glava prisutnih poputhiljadu kopalja koja se pre napada nadvijaju nad falangu. Efijalt jedelovao najsrećnije jer je obezbedio još nekoliko dana pažnje iodgovornosti. Odmah se uputio prema terenu koji je odabrao zazavršno nadmetanje – jedno od polja okrenutih prema istoku, kakopopodnevno sunce ne bi smetalo takmičarima – probijajući se krozmnoštvo ljudi koji su klicali svom zapovedniku i pokušavajući da ihskloni da bi oslobodili teren za nadmetanje.

Efijaltovo zadovoljstvo dostiglo je vrhunac kad mu se pridružioDijenek i ovlastio ga da samostalno vodi finale. Pentakotarh je otišaona sastanak vrhovne komande; trebalo je da uspostave vezu sArtemizijom da bi ih obavestili o novostima koje su dobili sa severa ida se dogovore s Euribijadom i Temistoklom o sledećim koracima.

Svako je znao svoju ulogu. Gledaoci se rasporediše da bi pratilifinale, sudije stadoše na svoja mesta, a devetorica takmičara okupišese ispred postolja s kojeg će bacati koplje.

Prilikom prvog bacanja takmičari su, znajući da imaju još četiri

140

pokušaja, išli na sve ili ništa, što je uglavnom imalo za posledicuponištavanje rezultata: čak četiri hica proglašena su nevažećim,među kojima i Aristodemov jer je Spartanac bio prilično uznemirennajnovijim vestima. Činjenica da će se uskoro boriti, razmišljao je,zahteva od njega da zauzme dosledan stav umesto da dopusti da gadogađaji nose. Ali još ga je mučilo previše sumnji da bi mogaopotpuno da se oslobodi spartijatskog nasleđa i da pomogne Gorgi ilida bi se jednostavno priklonio tradiciji i pomogao pre svega svojimsaborcima, a ne Leonidi.

Tespijski takmičar sve je začudio hicem od gotovo devedesetmetara, kojim bi se istakao na bilo kom panhelenskom takmičenju.Aristodem je čuo kako ga podstiču saborci okupljeni u blizinipostolja, a onda je primetio i ohrabrujući pogled priličnonezainteresovanog Ditiramba. Potisnuo je u mislima sve ono što gaje obeshrabrivalo i odlučio da ne razočara prijatelje. Kad je došaored na njega, zagledao se u daleku tačku u kojoj se zaustavilo kopljetespijskog takmičara; dok je uzimao zalet, odvratio je pogled sa svogzamišljenog cilja samo da ne bi prestupio.

Zahvaljujući odlučujućem pritisku amentuma i snažnom zamahubacača, koplje polete mahnito se vrteći oko sebe i dugo se uzdizalo unebo pre nego što je počelo da se spušta, dugo, čitavu večnost.Povici gledalaca raspoređenih daleko od postolja, u blizini mestagde su se spuštala najdalje bačena koplja, uveriše Spartanca da jehitac bio više nego dobar. I zaista, Efijalt mu je dodelio prvo mesto,ali Alfejevi i Maronovi uzvici utihnuše nekoliko trenutaka kasnijekad je sudija objavio da je hitac sledećeg takmičara, jednogLokriđanina, još bolji.

Posle drugog kruga bacanja Aristodem je bio tek treći. U sledećemkrugu bacio je dalje od protivnika, ali uspeo je da se popne samo zajedno mesto, jer je bio neznatno bolji od Tespijca.

Da li zato što su ga obavestili da je takmičenje vrlo neizvesno ilizato što je želeo da pokaže kako ni on nije mnogo zabrinut zbogdolaska Persijanaca, Leonida se pojavio među gledaocima zajednosa zapovednicima najvišeg ranga, upravo na vreme da vidi

141

poslednja dva kruga bacanja. Tespijac je pred kraljem izveozadivljujuće bacanje, koje je oduzelo dah svima koji su se spremalida uzviknu. Ponovo je izbio na prvo mesto, kako je objavio MalijacEfijalt, i to uz prednost od gotovo jedne stope nad Aristodemom.

Spartanac je poslednji uhvatio zalet pošto je pogledao Leonidu,koji je zurio u njega. Pogledi im se načas sretoše i vojnik se zapitaželi li da pobedi da bi ugodio kralju ili da bi ga izazivao. Pogledao jeEurita i ostale i razrešio nedoumicu odlučivši da se bori za pobeduda bi se oni radovali. Bacio je snažno, veoma snažno, ali kad jekoplje palo, svi su videli da se vrh zario u deo terena koji seprostirao malo iza linije u okviru koje se pogodak smatrao važećim.

Razočarani uzvici spartanske grupe izmešani s uzvicimazadovoljstva Tespijaca i Lokriđana pridružili su se nezadovoljstvukoje je obuzelo Aristodema kad je sudija poništio hitac. Svakako ganije oraspoložio ni hitac Lokriđanina koji je, prateći režanjem svojzamah, uspeo da premaši čak i rezultat tespijskog takmičara.

Šta god da je hteo time da dokaže, Aristodem je želeo da ihnadmaši, a umesto toga ponovo se našao na trećem mestu predposlednje bacanje. Još jednom je, gotovo krišom, pogledao Leonidu ijoš jednom mu je kralj uzvratio pogled; štaviše, nabrao je čelo iklimnuo glavom jedva primetno stisnuvši usne, kao da želi da muukaže poverenje i ulije samopouzdanje.

Aristodem je bio iznenađen. To jedva primetno ohrabrenjepotisnulo je obeshrabrenost i ulilo mu snagu da se napregne dokrajnih granica. Kad je došao red na Tespijca, Aristodem se većpribližavao postolju, spreman da zauzme njegovo mesto. Tespijac jeneubedljivo uhvatio zalet, razočaran i obeshrabren činjenicom da gaje Lokriđanin nadmašio posle hica koji je smatrao nedostižnim, iposlednje bacanje donelo mu je prosečan rezultat.

Alfejevi i Maronovi uzvici ohrabrenja najavili su i propratiliAristodemovu pripremu i zalet. Pošto je provukao kažiprst i srednjiprst kroz kožni remen, Spartanac je stao na liniju praveći širokezamahe rukom da bi opustio rameni pojas, presudan za pritisakprilikom bacanja. Za razliku od prethodnih dana, pred kraj

142

takmičenja sunce je već zalazilo; duga serija nadmetanja, a pre svegaprekidi koji su nastali zbog dolaska Tesalaca i Leonidinog govora,barem ovog puta poštedeli su finaliste borbe protiv iscrpljujućevreline.

Aristodem je potrčao dugim koracima, najpre polako, a ondabrže, dok je desnu ruku sve više povlačio unazad, izvijajući koplječiji se vrh uzdigao pod pravim uglom prema nebu. Kad je stigaonadomak postolja, koraci su mu bili odsečniji i snažniji, a stopala sumu se sve više odvajala od tla. Gledaocima se činilo da će svakogtrenutka poleteti, ali put neba je, trenutak kasnije, poletelo samokoplje.

Nijedan usklik nije propratio hitac. Kao da su se svi dogovorili daćute u strahu da bi i najmanji zvuk mogao da poremeti let koplja.

Koplje je pre ili kasnije moralo pasti i palo je. Najbliži gledaociprimetiše da se zarilo u ravni s kočićem kojim je bio označen najboljiLokriđaninov hitac. Ubrzo svi upreše pogled u Efijalta i zurili su unjega dok se nisu umorili, jer je ovaj dugo baratao kočićima idaščicama, nekoliko puta ponavljajući merenje, sve dok nije biosiguran da može da objavi pouzdan rezultat.

Jedan prst.Rekao je da je razlika samo jedan prst.Dotadašnje čekanje proisticalo je iz Efijaltove revnosti i osećanja

odgovornosti. Od tog trenutka, vreme koje je proteklo pre nego štoje izgovorio u čiju korist je razlika dužine jednog prsta, Efijalt jekoristio da bi se naslađivao njihovim iščekivanjem.

Spartanac je izbio na čelo.

* * *

– Kako izgleda, ti si čovek pun iznenađenja – primeti Leonida čimmu je Aristodem prišao da bi mu kralj čestitao.

Nakon Aristodemovog hica ponovo je došlo do prekida koji suizazvali njegovi najvatreniji navijači kad su upali u polje. Maron jepotrčao odmah nakon Efijaltove objave, a brat je krenuo odmah zanjim. Aristodem se u trenu obreo u dvostrukom zagrljaju dok je,

143

metar dalje, Malijac širio ruke i urlao pozivajući Spartance na red ipodsećajući ih da nadmetanje još nije završeno. Odmah zatim,Lokriđani su potvrdili njegovu opomenu, ali na određeniji način;jednostavno su izneli Marona i Alfeja s polja da bi njihov takmičarmogao da se usredsredi da izvede hitac.

Ali Lokriđanin nije mogao da se usredsredi na bacanje. Barem nijemogao dovoljno da se usredredi; poslednjim naporom morao je daprikupi svi snagu koju je, međutim, izgubio tokom prethodnihkrugova bacanja.

– Ni u jednom trenutku nisi odustao, čak ni onda kad je izgledaloda si već dao sve od sebe – reče Leonida pobedniku, ali obraćajućise i publici, barem onim najbližim gledaocima. – To je duh koji želimod svojih ljudi. Još jednom moram reći da ti, Aristodeme,otelotvoruješ duh pravog spartijata, duh koji će, nadam se, svi Grcikoji su sada ovde, na Termopilima, umeti da ispolje kad dođetrenutak za to.

Aristodem se sramežljivo osmehnu, a onda odgovori na ovacijegledalaca. Jedan deo njega bio je zadovoljan zbog kraljevih reči štosu ga uzdizale kao model uređenja koji je on prezirao; ali smatrao jeda je uistinu ironično, paradoksalno pa čak i neukusno što je upravoon sredstvo Leonidine slave. Upitao se da li je pobedio upravo zatošto više ne razmišlja kao spartijat. Ta pobeda, pomislio je, nijezasluga veštine, već stava. Želeo je da pobedi, ali ne toliko kaoostali, i snazi je, za razliku od drugih, mogao da pridruži opuštenijiemotivni pristup, što je njegovim mišićima dozvolilo da se napregnudo kraja, bez ikakvih kočnica.

Znači tako, Leonida bi voleo da svi budu kao on? Aristodem jesumnjao da bi kralj to poželeo da je prozreo njegova unutrašnjapreviranja. Da li će i u borbi biti ovako? Da li će i s Persijancimaodmeriti snage opuštenog uma i mišića? Ne, svakako neće. U borbise umire, pomislio je spartijat; a kad umreš, više ne možeš videtiGorgo; u borbu nije moguće ući bez emotivnog naboja. Još nijednomnije bio u ratu otkad su prve pukotine prošarale mentalni monolitzahvaljujući kojem je, poput hiljade drugih ljudi, postao produkt

144

krutog obrazovnog sistema. Nije znao kako će se ovog puta ponašatikad stane pred neprijatelja; ipak, bio je siguran da neće biti u stanjuda mu se suprotstavi laka srca, jednako nehajno kao kad je bacio tokoplje.

145

SRvači

ledećeg dana ljudi se razbudiše razmišljajući o rvanju a ne oPersijancima. Leonida i Knem smatrali su da je to dobar znak,

ali njih je više zanimao Euribijadov odgovor na poruku koju mu jeposlao kralj. I zaista, glasnik koji je otišao prethodnog popodneva izAlpenosa, stigao je već u prvim jutarnjim satima. Nije doneoodgovor, izvestio je Dijenek svoje prijatelje, već najavu skorogdolaska Temistokla, zapovednika atinske flote, koga je Euribijadposlao da se posavetuje s Leonidom.

Aristodema je to začudilo. Temistokle se borio na Maratonu desetgodina ranije i pričalo se da je veštiji političar nego ratnik. On je odAtine stvorio pomorsku silu, snagom volje odlučujuće je uticao nakorenite promene u atinskom državnom uređenju. Ipak, mogao je toda učini – i to je ono što je zanimalo Aristodema – zato što jedelovao u društvenim i institucionalnim uslovima daleko manjekrutim od lakedemonskih. Vladao je u sredini u kojoj čovek jakeličnosti može da promeni i popravi, ako je potrebno, otupelezahteve tradicije. Mogao je to da uradi i zato što, u Atini, pojedinacmože da se izdigne iz mnoštva jednakih, barem tokom perioda kojisu ograničile institucije, i da izrazi sopstveno mišljenje.

Alfeja i Marona, međutim, nimalo nije zanimao Temistokle.Obojica su bili veoma uzbuđeni zato što su ih saborci izabrali zasvoje predstavnike za borbu prsa u prsa. Niko nije ni sumnjao da ćese Alfej nadmetati u poslednjoj disciplini: toliko krupnog čovekasvako bi poželeo u timu. Izbor Marona, međutim, neposredno jeproistekao iz njegovog hvalisanja i namere da uzvrati divovskomTegejcu s kojim se potukao tokom marša. Treći predstavnik,Aristodem, određen je zahvaljujući rezultatima koje je postigao:pobednik u dve discipline od četiri održane, svakako je bio favoritza pobednika igara.

Efijalt je još prethodne večeri pripremio teren. Dijenek se već višeputa uverio u njegovu delotvornost i rado mu je prepustio celu

146

organizaciju sportskih događaja, utoliko pre što su oni ratnizahtevali njegovo prisustvo. Dvadeset sedmorica takmičara – trojicaiz svake vojske – videli su da je dalekovidi Efijalt pripremio triskame, veće od onih koje su korišćene za skok udalj i, pre svega,bliže jedna drugoj, da bi u prvom krugu moglo da se odvija nekolikoborbi istovremeno.

Istini na volju, trajanje borbi teško je bilo vremenski ograničiti.Dvojica protivnika mogla su beskrajno da produžavaju nadmetanjejednostavnim pasivnim postavljanjem u borbi, kako bi izbegli da ihprotivnik obori na tlo. Da bi ograničio vreme, Malijac je zaključio daće u prvom krugu nadmetanja biti dovoljno jedno obaranje na tlo dabi se proglasio kraj borbe. U sledećem krugu nadmetanja, međutim,svaki sportista moraće dvaput da dovede protivnika u položaj da nemože da se pomeri, a u finalu će morati da ga onesposobi triput, kaona Panhelenskim igrama. Ipak, i uz ta ograničenja, opravdano jeočekivati da bi se nadmetanja mogla nastaviti i sutradan.

Ovoga puta nije bilo predviđeno nadmetanje u okviru istih timovakako bi se odredili njihovi dalji predstavnici. Efijalt je pripremiodvadeset osam kamenčića u koje je urezao prvih četrnaest slovaalfabeta, tako da su ista slova bila urezana na dva kamena. Onda jesve kamenčiće stavio u ćup da bi njihovim nasumičnim vađenjemsami takmičari odredili tok nadmetanja. Pošto je proverio da jezemlja u tri borilišta iskopana, izvrnuta i dovoljno omekšana da setakmičari ne mogu povrediti, pozvao ih je da se okupe.

Oni su, sa svoje strane, sve učinili da otežaju jedni drugima da ihčvrsto uhvate tokom borbe i koristili su se uistinu očajničkimmetodama. Gotovo svi su utrljali ulje u kožu, puštajući robove da impomognu. Osim toga, mnogi su grebali tlo sakupljajući prašinu inanoseći je na telo da bi im koža bila još klizavija; ili su se kotrljalipo tlu bez trave i rastinja da bi pokrili telo slojem prašine i postalineuhvatljivi. Samo se dvojica takmičara nisu namazala uljem za kojese pričalo da leti oštećuje kožu i oslonili su se isključivo na upotrebuprašine. Alfej je pak našao treće rešenje; kotrljao se u žitkom blatu umočvari iz koje se pojavio nalik morskom čudovištu s kojeg se sliva

147

blato. Smrdeo je zastrašujuće i nekoliko njegovih saboraca sažalilose nad Alfejevim robom, koji je morao da razmaže taj mulj pogospodarevom ogromnom telu.

Sve u svemu, obuzeti smehom, svi takmičari ponadaše se da nećemorati da se susretnu s njim. Još jedan takmičar koji je predstavljaopravi bauk za ostale bio je Tegejac koji se tukao s Maronom.Grdosija je prošao tik pored ovog i uznemirujuće se cerekajući,šapnuo mu na uvo: – Nadaj se da ćeš izgubiti pre nego što stignešdo mene... tako ćeš barem ostati čitav... – Spartanac je na te rečizadrhtao od besa i doviknuo za njima: – Nije ti bilo dovoljno, a?

Čarka nije promakla nijednom od Spartanaca koji su pratilinjihove pokrete. Upućeni u njihovu prethodnu tuču, nestrpljivo sučekali nastavak. Grdosija primeti da ga gledaju i, stiskajući pesniceod gneva, doviknu im: – Nadam se da ću se sukobiti sa svomtrojicom Spartanaca da bih opovrgao ono što taj lakrdijaš pričaokolo!

Zato su takmičari pomalo zabrinuto prolazili, jedan po jedan,ispred Efijalta da bi zavukli ruku u ćup i izvadili kamen kojiodređuje takmičarski par. Ostali vojnici rasporedili su se uz rubovetriju skama, praveći veću gužvu nego prethodnih dana. Borba jeoduvek bila disciplina koja izaziva najveće zanimanje i najvišemuškaraca hvalilo se da su joj dorasli.

Izvlačenje je odredilo da se Tegejac moćnih mišica bori s jednimTespijcem. Aristodemu je pripao Fokejac, Alfeju Tebanac, a njegovbrat je imao sreće da preskoči prvi krug. To je izazvalo zadovoljstvoTegejca, koji je shvatio da se na taj način povećava mogućnost da senjih dvojica sastanu u borbi; gledao ga je pružajući ruke preda se isnažno preplićući prste, oponašajući stisak kojem će ga izložiti.Maron je samo progutao pljuvačku, a onda je usredsredio pažnju nabrata. Alfej je, naime, izvukao slovo beta,6 što znači da će se boriti uprvom krugu.

Njegovu borbu pratilo je najviše neopredeljenih gledalaca.Zanimalo ih je kako se bori taj div, krupan gotovo koliko i kršniTegejac i mnogi su se, i dalje nepoverljivi prema Leontijadinovoj

148

vojsci, nadali da će Alfej dati dobru lekciju Tebancu, koji je i sâm biokrupan, ali nije se mogao porediti s protivnikom.

Borba nije dugo trajala. Posle početne faze tokom koje su prisloniličela jedan drugom i počeli da se guraju upirući glavama, Alfej jeuspeo da poremeti ravnotežu Tebancu prisilivši ga da primaknekarlicu. To mu je omogućilo da ga stegne oko pasa, da ga podigne itresne o tlo, ali nije bio dovoljno brz da sedne na njega i spreči ga daustane.

Ali to nije značajno uticalo na tok borbe. Tebanac je samo uspeoda se izvesno vreme drži van Spartančevog domašaja, dok ganezadovoljni povici gledalaca ne primoraše da se bori. To jeodredilo kraj borbe. Naime, čim je uspeo da ga dohvati, Alfej gaponovo stegnu oko pasa i obori ga na tlo sopstvenom težinom, azatim ga pritisnu svom snagom. Tebanac se malo opirao, a onda jeodustao i podigao ruku, koju mu je Alfej namerno ostavio slobodnuda bi mogao da pokaže da je poražen.

Aristodemu nije išlo tako glatko. Fokejac koji mu je zapaonasumičnim izvlačenjem bio je sitan i spretan. To znači da je, zarazliku od krupnih rvača koji su se oslanjali isključivo na snagu,morao da se bori služeći se inteligencijom i lukavošću. Ispostavilo seda je težak protivnik, iako se i Spartanac spretno kretao, osim togašto je bio i jači. Posle dugog međusobnog procenjivanja tokom kojegsu rvači pokretali ruke uglavnom nastojeći da zaustave jedandrugog, Aristodem je propustio da stegne protivnika oko pasa, aliuspeo je da ga saplete i da ga obori na zemlju; borba se nastavila svedok mu Spartanac nije stavio lakat pod gušu i prisilio ga na predaju.

Prvi krug nadmetanja završio se munjevitom borbom Tegejca, kojije u roku od nekoliko sekundi oborio nesrećnog protivnika. UzMarona, koji je preskočio prvi krug, preostala su još četrnaestoricatakmičara, ali nadmetanje se nastavilo tek nakon aristona. Posle togaimali su dovoljno vremena za pripreme, koje su mnogi iskoristili daih robovi izmasiraju uljem i vodom. Alfej je, međutim, ponovo gacaopo blatnjavoj močvari.

Efijalt je smanjio broj kamenčića na četrnaest, ostavljajući one sa

149

slovima od alfa do eta,7 i ponovo je pozvao takmičare na izvlačenje.Trojica Spartanaca izbegli su Tegejca i u drugom krugu, što im jeomogućilo da s izvesnom lakoćom pristupe borbi. Od njih trojice,jedino je Marona, koji još nije osetio borbu, protivnik, Mantinejac,malo iznenadio. Oborio je Marona čim su kročili u skamu. Ali Maronje u nastavku uspeo da izjednači i da na kraju pobedi pošto jespretno blokirao protivnikove butine. Aristodemov protivnik je,međutim, diskvalifikovan jer je pokušao da ga uhvati za gleženjevepošto ga je oborio; budući da pravila to ne dopuštaju, Efijalt ga jekaznio. Tegejac je prikazao izvanrednu borbu jer je dvaput oborioprotivnika na tlo dok su ostali takmičari za to vreme uspeli samojednom da obore protivnika.

Nadmetanje je još bilo u toku kad se sa istoka, to jest iz pravcaAlpenosa, pojavila grupa vojnika. Čak su i oni manje oštroumnishvatili da je reč o nekoj važnoj ličnosti i njegovoj telesnoj gardi,četvorici skitskih plaćenika s lukovima prebačenim preko ramena inekolicini fokejskih hoplita koji su prilazili s istočne kapije.Aristodem je među prvima shvatio da je to Temistokle, iakovelikodostojnik uopšte nije izgledao onako kako ga je on zamišljao.Nikada nije video čoveka koji se fizički toliko razlikuje odSpartanaca, možda se čak ni varvari koji prate Kserksa toliko nerazlikuju od njegovih sugrađana. Zapovednik flote je, ogrnutdugačkim himationom preko kitona, imao kratku ravnu kosu,delimično skrivenu ispod kape sa širokim obodom koji ga je štitio odsunca. Lice mu je podsećalo na praseću njušku, nos mu je biopljosnat, a telo ugojeno, iako nije delovao mlohavo.

Ali pogled! Pogled koji je Aristodem ulovio budući da se zadesiona mestu kuda je prolazila mala naoružana grupa, izazivao jepoštovanje. Temistokle je gledao na sve strane, prodorno iusredsređeno, pokazujući da odmah počinje da razmišlja o onomešto vidi. Sigurno, pomislio je Aristodem, procenjuje naše realnemogućnosti da izdržimo. Moraću sutra da pitam Dijeneka da li je biozadovoljan.

Grupa nastavi pored vojnika okupljenih oko borilačkih polja, dođe

150

do Antele i tamo, gotovo na samoj obali Azopa, sastade se svrhovnom komandom kopnenih snaga.

– Pozdravljam te, kralju Sparte, i prenosim ti poštovanje tvogsugrađanina i podanika, mog zapovednika Euribijada – izjaviTemistokle, obraćajući se Leonidi.

Mnogi zapovednici vojski bili su svesni napetosti koja je vladala uvrhovnoj komandi flote koja je, zapravo, bila dijarhija. Euribid je bioglavni zapovednik flote, ali brodovi su bili atinski. Kad se tome dodai Temistoklova politička moć, jasno je da je Atinjanin uživao širokupodršku podređenih zapovednika i trijerarha i da je često nametaosvoje mišljenje.

– Pozdravljam i ja tebe, zapovedniče flote – odvrati Leonida. –Žao mi je što si morao da pređeš toliki put. Da si me obavestio otačnom vremenu svog dolaska, otišao bih do Alpenosa da tesačekam.

– Ne mari, ne mari – užurbano odgovori Atinjanin. – Ovako sammogao da osmotrim na koji način nameravaš da se suprotstavišpersijskoj vojsci.

Leonida ga ne upita kakav utisak je stekao. Smatrao je da ne morada izrazi zanimanje za njegovo mišljenje. – Imate li i vi vesti oneprijateljskoj floti? – upita ga umesto toga. Nisu bili krivi niLeonida ni Temistokle; bio je to uobičajen ton razgovora izmeđuSpartanaca i Atinjana, kad bi ta dva naroda bila raspoložena dasarađuju.

– Verovatno ćemo ih imati onda kad se pred vama pojave prviPersijanci – odvrati Temistokle. – Kserks nije glup, iako je mnogimGrcima lakše da ga smatraju glupim. Pokrenuće flotu tek kad seuveri da njegov kopneni front nije bezbedan, a istovremeno, nećevam smetati dok se njegovi brodovi ne primaknu Eubeji. Dobro jeosmislio pristup. Sad mi reci, kralju, koliko ljudi imate ovde?

– Imamo šest hiljada sto dvadeset ratnika, zapovedniče flote –brzo odgovori Knem, kako bi poštedeo svog kralja ponižavajućegzadatka da saopštava brojno stanje.

– Tačnije, šest hiljada dvesta – dodade Dijenek. – Maločas su mi

151

najavili dolazak osamdesetorice hoplita iz Mikene.– A, dobro, to je onda nešto sasvim drugo – podsmešljivo reče

Atinjanin. – A ja sam se bio zabrinuo zbog polemarhovog odgovora.Ali sad sam spokojan: zaista imate dovoljno vojnika...

– Dozvoliću sebi da ti skrenem pažnju na to – umeša se Leonidablago iznerviran – da je najava stigla u poslednjem trenutku; osimtoga, sigurno si primetio da je bojno polje prilično usko, tako da većibroj vojnika ne bi doprineo odbrani...

– Istina je. Previše vojnika – odvrati Temistokle – ne bi doprineloodbrani, ali neće joj doprineti ni premalo njih.

– Čini mi se da ista razmera važi i za flotu. Priča se da je persijskaogromna. A vi, koliko vi brodova imate? Dvesta pedeset, rekaobih... – uzvrati mu spartanski kralj.

– Tačnije, dvesta dvadeset. Ali još pedeset brodova smo postavilijužno od Eubeje da bismo odbranili kružni put. Imaš li ti dovoljnoljudi da sprečiš prolaz u slučaju da pokušaju da prodru na kopnodrugim putem?

– Postavio sam hiljadu vojnika na istok. U svakom slučaju,Persijanci mnogo bolje poznaju Egejsko more od planina koje seprotežu pored nas.

Temistokle je shvatio da se ne može vratiti Euribijadu snerazrešenim razmiricama. Naterao je sebe da bude pomirljiviji. –Tako je. Moramo učiniti sve što možemo sa svojim mršavimsredstvima. Ali, dozvoli mi da primetim da je opravdano smatratiovaj front ugroženijim. Iako Kserks ima nemerljivo više brodova uodnosu na nas, svaka pomorska akcija nosi više nepoznanica negoone kopnene; naročito ako, kao Kserks, raspolažeš najvećomvojskom koja je ikad zabeležena u istoriji sveta. Kralj mora nahranitisve te ljude i neće hteti da gubi vreme ispred ovog klanca. Budisiguran da će pokušati da se probije, a nama je potrebno vreme.Celoj Grčkoj je potrebno vreme.

– Znam to isuviše dobro – obeshrabreno odvrati Leonida. – To jeproblem s kojim se borimo već šest dana. Primeniću sve mere kojesu u mojoj moći, čak i one najgrublje, ne bih li uspeo da ih

152

zaustavim, ali iskreno, imam utisak da bez pomoći bogova malotoga mogu uraditi. Jedino u šta te mogu uveriti jeste da, akopokušaju da se probiju, neće uspeti odmah.

– Onda – priznao je Temistokle – možemo samo da se nadamo daće vam bogovi pomoći. Uostalom, i nama je potrebna njihovapomoć. Voleo bih da ti mogu reći koliko vremena nam je potrebnoda izdržimo, ali ne znam. Znam samo da će nam, šta god da se desi,biti potrebni junaci. I šta god da se dogodi ovde, u vekovima kojidolaze pričaće se o tome kao što se i danas priča o Troji i, dozvoli mida pomenem, o Maratonu. Nisam siguran da će ono što će seodigrati na Artemiziju izazvati toliku buku, što je neobično ako seuzme u obzir da je naš poduhvat počeo s uverenjem da će kopnenifront biti samo pomoćni.

– Jedino u šta sam ja, međutim, siguran – dodade Leonida – jesteda će lakedemonski kralj, trista njegovih sugrađana koje je poveo sasobom i ostali koji su imali hrabrosti da nam se pridruže, do krajaizvršiti svoju dužnost da bi sprečili varvare da kroče na sveto tloHelade. Da li će nas to odvesti u istoriju, ne bih umeo da kažem.Kad bi mi sad neki bog rekao da mogu da sprečim osvajače po cenusvoje slave, odmah bih pristao. A to mogu da kažem i u ime svakogSpartanca. Navikli smo mi Lakedemonci da radimo za zajedničkodobro.

Temistokle ozbiljno klimnu glavom, a onda se rukova s Leonidom.– Slagao bih kad bih ti rekao da odlazim odavde ohrabren. Ali ujedno sam siguran: Helenski savez se na Termopilima može oslonitina zapovednika koji zna šta radi. Vreme je da se vratim Euribijadu.Biće mu drago da čuje lepe reči na račun svog sugrađanina.

Dijenek ga isprati do Alpenosa, odakle je kasno po podneTemistokle otplovio prema Artemiziju. Pentakontarh se potomvratio u polje sa sumpornim izvorima, gde je u međuvremenu Efijaltodlučio da odloži za sutradan nastavak nadmetanja. Kad Dijenekpotraži Efijalta, ovaj ga izvesti o toku takmičenja, naročito ouspesima Spartanaca.

– Svi tvoji i dalje su u igri. Trojica od sedmorice. Dobar timski

153

rezultat, zar ne? Među ostalima su jedan Tegejac, dvojica Korinćanai jedan Orkomenjanin. Ali, po mom mišljenju, nemaju nimaloizgleda protiv Tegejca. Previše je krupan, previše zao... protiv njegane pomaže tehnika... – raspričao se Efijalt.

– Da, svakako, ali sad hoću da čujem njih. Želim da znam čemu senadaju u sutrašnjim borbama – prekinu ga Dijenek i ostavi gaodlazeći prema Aristodemovom sektoru.

– Računaš da ćeš pobediti i u ovom nadmetanju? – upita prijatelja,dok je još bio podalje od njega.

Ovaj se nasmeja. – Sumnjam. Ima onih koji su bolje opremljeni odmene. Alfej, na primer... ja bih se kladio na njega... – odvrati.

– Ili na Tegejca – reče Dijenek. – Taj nasilnik okomio se naSpartance. Da sam na tvom mestu, molio bih bogove da ne naletimna njega, da ti ne bi izobličio to lepo lišce...

– Pusti ti lišce. Pričaj mi o Temistoklu. Kakav je? – reče Aristodem.– Kakav je? Nesumnjivo upečatljiv čovek – odgovori Dijenek. Sad

shvatam zašto u floti imaju problema s komandom. Teško jepodrediti nekom takvu osobu: odlučan je, autoritativan, sugestivan;priča se da je nekoliko puta zapretio da će povući atinske brodoveako ne učine onako kako on zahteva. I stvarno bi to uradio. To biznačilo da se moramo odreći dve trećine flote, što Savez ne možesebi da dopusti. Ne bih voleo da sam na Euribijadovom mestu.Rekao bih da je Temistokle sličan Leonidi...

– A, to znači da je uistinu veliki čovek... – zajedljivo odvratiAristodem i pogleda na drugu stranu.

Pre nego što je prijatelj uspeo bilo šta da mu odgovori, pred njimase pojavi Anerist. – Onda? Šta ovo znači? Prvi vladarevpentakontarh najpre obaveštava vojnika o ishodu susreta spredstavnicima flote, umesto da prvo izvesti ostale pentakontarhe?– reče unoseći se Dijeneku u lice, a odmah potom pogleda poprekoAristodema, kako bi mu stavio do znanja da treba da ode.

Ali Aristodem se ne pomeri. Dijenek se pak pomeri onoliko kolikoje bilo dovoljno da poštedi sebe smrdljivog zadaha iz koleginih usta.Onda hladno uzvrati: – Ovo je nezvaničan razgovor dvojice

154

prijatelja. Blagovremeno ćeš biti pozvan da te zvanično izvestimo.Sad si suvišan.

– A, je li? Nisi pravičan... Hijerarhiju treba poštovati – nastaviAnerist – osim toga, trebalo bi da tražiš moje odobrenje ako hoćešda razgovaraš s nekim mojim podređenim. Sigurno ne razgovarateo današnjem nadmetanju. Rekao bih da je taj odgovoran zaneposlušnost, budući da se dokopao informacija vojnog karakterapre svog neposredno nadređenog. Biće kažnjen – zaključipentakontarh, gledajući Aristodema uz grimasu koja je samonaglasila onu večitu na njegovom licu.

Aristodem zatreperi od srdžbe, ali ga Dijenek uhvati za mišicu. –To ti ne bi bilo pametno. Leonida ga je zavoleo, a osim toga,verovatno će biti pobednik pentatlona. Ostavi ga na miru, inače ćešmorati da se suočiš s mojim svedočenjem. I s mojim mačem... –dodade.

Ali Anerist nije nameravao da se povuče. – To znači da ću moratida kaznim njegovog malog prijatelja Eurita. Ah! Zaboravio sam da jeon i tvoj mali prijatelj. Pa, malo stajanja sa štitom na ruci ojačaće ga.On se sutra ionako ne takmiči... Da nemaš nešto protiv? Ne bihrekao. Nadam se da me nećeš učiti kako da vodim svoju jedinicu... –zaključi podrugljivim tonom, pre nego što se okrenuo i otišao.

Dijenek pogleda Aristodema, a onda udari pesnicom o dlan ipozva Anerista: – Pa dobro, čekaj, sad ću ti ispričati o čemu surazgovarali Leonida i Temistokle – reče prilazeći mu koracimateškim poput stena.

Sledećeg jutra Efijalt pozva takmičare da se okupe i da izvuku slovakojih je ovog puta ostalo četiri, od alfa do delta.8 Izvlačenje jeizazvalo brojna dobacivanja: Tegejac je ostao bez protivnika, što jeznačilo da će preskočiti taj krug nadmetanja, dok je Maron trebaloda se bori protiv jednog od dvojice Korinćana. Aristodem je izvukaoslovo gama,9 kao i Alfej, koji je uzalud pokušavao da ubedi Efijalt dauvede pravilo po kojem se pre polufinala ne mogu boriti rvači izistog tima.

155

Ali Malijac nije hteo ni da čuje, a ni Dijenek nije hteo da izađe ususret Alfejevom zahtevu; štaviše, kad je čuo ko će se boriti,zapovednik reče sebi da nizašta na svetu neće propustiti tu borbu iseo je u prvi red. Prva borba odvijala se između Korinćanina iFokejca i bila je prilično duga i ujednačena, da bi se završilapobedom onog prvog, koji je dvaput oborio protivnika ne zemlju.

Došao je red na Marona i drugog Korinćanina. Tegejac selaktovima probijao kroz okupljeno mnoštvo gledalaca i zauzeomesto u prvom redu. – Iskreno se nadam da ćeš ti pobediti.Navijaću za tebe – reče Spartancu zlurado se osmehujući. I zaista,njegovi povici ohrabrenja pratili su celu borbu Spartanca koji je zanekoliko minuta dvaput oborio protivnika na zemlju.

Ozaren i ponosan na svoju pobedu, Maron je najpre primioDijenekove čestitke. Alfej i Aristodem su zagrevali mišiće, aliTegejac srdačno zagrli Marona, stežući ga moćnim mišicama tolikoda je ovaj gotovo ostao bez daha. – Ako te ovoliko stežem dok tičestitam, pokušaj da zamisliš kako ću te stegnuti kad mi dopadneššaka... – prošaputa mu na uvo.

Efijalt pozva Alfeja i Aristodema. Ovaj drugi se osmehnupokrivajući nos kad je stao u skamu ispred prijatelja/protivnika, aovaj se tobože uvredi. Prekinuše komediju kad primetiše da poredDijeneka stoji Leonida, očigledno iznenađen tim neobičnim parom.Efijalt dade znak za početak borbe i izvesno vreme nije se događaloništa jer su dvojica Spartanaca odmeravala jedan drugog kružeći uskami i povremeno pokušavajući da zgrabe jedan drugog za prste iliručne zglobove.

Prvi napad pokušao je da izvede Aristodem. Prebacio je težinu nalevu stranu i načinio pokret kao da će se pomeriti ulevo, a onda jepružio ruke desno. Taj spretan pokret omogućio mu je da zgrabiAlfeja oko pasa pre nego što je ovaj stigao da odreaguje, ali baciti gana zemlju bilo je već mnogo teže. Nekoliko sekundi stajali su uklinču dok Aristodem nije uspeo udarcem noge da obori prijatelja.Alfej ga, međutim, povuče za sobom i neko vreme bili suisprepletani poput dveju zmija, pre nego što je krupni Alfej počeo

156

da koristi svoju težinu, prikovao Aristodema leđima za tlo iprimorao ga da podigne ruku u znak predaje.

Odmah su nastavili, obojica umrljani prašinom i pre svega blatomkoje se slivalo s Alfeja. Aristodem je donekle otkrio taktiku borbesvog prijatelja i znao je kako da u sopstvenu korist upotrebi Alfejevutežinu. Brzo je sproveo u delo svoje zaključke, koristeći Alfejevuželju da što pre okonča borbu. Alfej skoči na njega pokušavajući daga zgrabi za mišice, a Aristodem odglumi da mu se ne možesuprotstaviti i dopusti mu da ga uhvati; ali nije mu dozvolio da gauhvati oko pasa, već se bacio unazad i povukao ga za sobom,trudeći se da se dočeka na bok. Posle pada uspeo je preduhitriAlfeja i odmah je seo na njega; prilično se preznojio dok ga nijeonesposobio, ali Alfej je na kraju ipak morao da moli za milost.

Izjednačenje.Publika je uživala. Maron nije mogao da se uzdrži, bio je previše

uzbuđen zbog sopstvene pobede ali i zbog veštine koju supokazivali njegov brat i njegov prijatelj, te je njihove pokrete pratioživopisnim rečima i rečitom mimikom, nimalo se ne obazirući naLeonidino prisustvo. Kralj je, međutim, mirno posmatrao borbu,zadovoljnog izraza lica.

Kad su nastavili, Aristodem zaključi da je dovoljno pokazao. Većje praktično osvojio titulu najuspešnijeg učesnika u pentatlonu, štoga je, uz dve pobede u odvojenim disciplinama, odvelo predaleko uodnosu na sopstvena očekivanja i želje. Pošao je u Termopile snamerom da se ne ističe, a onda su ga događaji poneli i previše jepažnje privukao na sebe, uključujući i Leonidinu pažnju. Sad su uigri ostala još dvojica Spartanaca koji su, uz to, i njegovi dragiprijatelji; neka pobedi jedan od njih.

Ostatak borbe pretvorio se u formalnost. Trebalo je samo da sepostara da Alfej ne pobedi previše lako nakon prilično ujednačeneborbe. Kad je podigao ruku u znak poraza, njegov prijatelj bio jetoliko zadihan da je, bez sumnje, morao dobro da se pomuči dasavlada Aristodema.

Kad je Malijac Efijalt proglasio pobednika, Alfej je skočio podižući

157

pesnice uvis, kličući od radosti, a onda je požurio da zagrli prijatelja.Leonida je ustao i obojicu pohvalio; zahvalio im se za odličnu borbukoju su prikazali, dozvoljavajući mu da načas zaboravi ozbiljneobaveze koje ga čekaju. – Ipak – dodao je kad je bio siguran da gasamo Aristodem može čuti – mogao bih da se zakunem da si posleizjednačenja našao ključ za pobedu. Međutim, kažu mi da ti je onprijatelj... – nije završio ono što se podrazumevalo.

Aristodem ga pogleda i ništa ne reče. Ali nije mogao ni da sepokrene i da ode, barem dok ga sâm kralj ne otpusti. Sačekao jenekoliko trenutaka, praveći se da uživa u velikom slavlju u čijemsredištu se obreo Alfej, a zapravo je čekao da Leonida ode za svojimposlom uz obećanje Efijaltu da će doći da gleda finalnu borbu.

Spartanac se prepuštao mislima kad mu se približi Eurit, nestrpljivda mu saopšti sopstvene utiske. – Vrhunska borba. Šteta što sinaleteo na Alfeja, koji će verovatno pobediti u finalu. Nekog drugogsigurno bi pobedio – reče mu.

– Nisam siguran. S Tegejcem bih jedva izbegao da se obrukam,kao i s Maronom, koji je pokazao da je jači od tog diva – nemarnoodgovori Aristodem i zaputi se prema kadama sa sumpornomvodom da bi se oprao.

Eurit ga je krotko pratio. – Ja ti kažem da bi barem stigao dofinala. Imaš najbolju tehniku, po mom mišljenju. Da, možda bi teTegejac namučio, ali...

Aristodem mu ne dade da završi. – Ma prekini! Izgubio sam inema više šta da se kaže. Idi da navijaš za ostale, važi? Jadan si kadse tako trudiš da mi podiđeš! – obrecnuo se na njega, ubrzao korak iostavio prijatelja iza sebe. Kad je Eurit pomenuo Tegejca,uznemirujuća misao pala mu je na um: šta ako je izgubio da ne bimorao da se suoči s tim nasilnikom? Šta ako se odrekao pobede nezbog plemenitosti, skromnosti ili iz ličnih ubeđenja, već samo izstraha? Da se nije u njemu javio neki otpor budući da je Tegejacpretio da će se osvetiti Spartancima?

Možda je radije izložio prijatelje opasnosti iz straha da Tegejac neizobliči njegovo lepo telo, koje onda ne bi više privlačilo Gorgo?

158

Obuze ga briga da je u korenu svega strah, da sve što je tih danamislio o lakedemonskom uređenju nije ništa drugo osim izgovorkojim je pravdao svoj strah od mogućnosti da izgubi ženu koju voli.

Zaronio je u kadu, kao da vodom želi da spere te uznemirujućemisli. Kad je izronio, video je Eurita kako nepomično stoji tamo gdega je ostavio. Eurit je gledao prema njemu, čekajući neki znak.Aristodem mu pokaza da priđe.

159

PZlatni štit

o s l e aristona, takmičari su ponovo pristupili izvlačenjupreostalih slova alfa i beta. Prvi je izvlačio Tegejac, koji se u

prethodnom krugu nije nadmetao i izvukao je slovo beta. Kad mu jeKorinćanin, koji je izvukao kamenćić odmah za njim, pokazao da jeizvukao slovo alfa, kolos pobednički uskliknu; konačno će se suočitisa Spartancem.

Samo je trebalo videti koji će mu od braće zapasti. Maron jeizvukao kamenčić gutajući pljuvačku. U potpunoj tišini otvorio jedlan i jedan za drugim, na kamenčiću se ukazaše dva kružića kojaformiraju slovo beta. Tegejčev usklik pretvori se u režanje, izraz licapostao mu je okrutan, u očima mu je blesnuo zlokoban sjajzadovoljstva. Maron se, međutim, držao daleko skromnije, iako seSpartanac trudio da pokaže da nije izgubio uobičajenosamopouzdanje.

Efijalt je odlučio da pojača neizvesnost prepuštajući prvu borbuAlfeju i Korinćaninu. Ali mnogi gledaoci radije su posmatralipripreme dvojice sledećih takmičara, tako da Alfej nije uživaoonoliko pažnje koliko su mu ukazali prilikom prve i druge borbe.Tek na kraju borbe Spartanci su, s Ditirambom na čelu, kratkoproslavili Alfejevu pobedu, ali nisu se okupili oko njega da ne biizgubili mesta koja su zauzeli za posmatranje sledeće borbe.

Efijalt predloži da prve redove zauzmu samo Tegejci i Spartanci imnogi drugi se, gunđajući, pomeriše nazad. Dijenek ni ovog putanije hteo da propusti borbu. Kad je ušao u skamu, Maron se ponašaojednako izazivački kao Tegejac, namigujući, širom otvarajući usta ipalacajući jezikom, dok je prste pokretao poput kandži kojimapokušava da zgrabi vazduh. Tegejac mu je pak odgovarao sličnimgrimasama.

Maron je pokušao da iznenadi protivnika čim je Malijac dao znakza početak borbe. Preterano žestoko se ustremio na Tegejca snamerom da ga uhvati za mišicu, ali ovaj ga povuče prema sebi, a

160

onda ga okrenu nekoliko puta pre nego što ga je ponovo privukaosebi i oborio pritiskajući mu vrat. Pritisak na prostor između glasnihžica načas oduze Maronu dah i svest. Nagonski je pokušao daustane, ali uspeo je samo da promeni položaj: najpre je ležaonauznak, a onda je ležao na boku, da bi sledećeg trenutka osetiorazdirući bol na sredini kičme.

Tegejac je u međuvremenu kleknuo pored njega i upro mu lakat uleđa, a onda ga je pritisnuo na zemlju. Spartanac više nije mogao dase pomeri i bio je prisiljen da podigne ruku. Protivnik se odvoji odnjega, ali ne pre nego što mu je još jednom pritisnuo leđa.

Maronu je trebalo malo vremena da ustane, a zatim se teturaopresamićen čak i kad je Efijalt dao znak za nastavak borbe. Izvesnovreme nastojao je da povrati snagu primenjujući taktiku izbegavanjakontakta, ali se i sâm Tegejac ponašao kao da želi da ga pusti da sepovrati, očigledno ubeđen da će se bolje zabavljati s odmornijimprotivnikom. Poučen malopređašnjim neuspehom, Maron jenagonski pokušavao da primeni Aristodemovu inteligentnu taktiku.Zato je naumio da iskoristi protivnikovu snagu i čekao je da ovajnapadne.

Kad je Tegejac primetio da se Maron brže kreće, započeo je borbumlatarajući rukama da bi ga dohvatio. Posle nekoliko minutaizbegavanja, Maron mu dopusti da ga uhvati i odupirući se onjegove ruke, nekoliko puta pokuša da mu izmakne tlo podnogama. Uspeo je posle ko zna kojeg po redu pokušaja i pao nazemlju zajedno s protivnikom, ali je sad on bio u boljem položaju.Njegov protivnik se prostro nauznak, a on se dočekao na bok,spremajući se da mu jednim kolenom pritisne grudni koš, a drugimda mu pritisne bradu. Tegejac se prilično otimao i pokušavao dapridigne karlični pojas, ali na kraju je bio prisiljen da podigne ruku.

Pokret kojim je pokazao da se predaje izazvao je pravi metežmeđu gledaocima, od kojih gotovo niko nije sumnjao u njegovu lakupobedu. Borba se nastavi, praćena neprekidnim mrmljanjem upozadini. Tegejac je postao oprezniji, a pošto se i Maron mnogotrudio da ne načini pogrešan korak, okršaj je dugo odlagan, a onda

161

protivnici pružiše ruke jedan prema drugom. Isprepletenih ruku,obojica su pokušavala, mada prilično neuverljivo, da naterajuprotivnika da izgubi ravnotežu.

Uspeo je Tegejac, ali Maron se zadržao na nogama. Tegejacžestoko nasrnu na njega pokušavajući da ga privuče i da ga uhvatioko pasa. Kad ga je stegao, odigao ga je s tla i toliko pojačao stisakda je Maron počeo da se bori za vazduh. Tako umrtvljenih refleksanije bio u stanju da se suprotstavi kad ga je protivnik tresnuo o tlo.U tom trenutku Tegejac je mogao da mu pritisne ramena o zemlju ilida legne preko njega; on je, međutim, pružio ruke premaMaronovom vratu i stegao ga toliko jako da mu je prekinuo dah.

Svi su očekivali da Maron podigne ruku. Ali on nije mogao da sepomiri s tim da će izgubiti i nastavio je da dahće pokušavajući da seoslobodi. U međuvremenu ga je, međutim, Tegejac sve jače stezaooko vrata i Alfej je, iz prvog reda, dovikivao bratu da podigne ruku.

Ali Maron se nije predavao. Lice mu je bilo modro i otečeno; suzesu mu lile iz očiju i mešale se sa znojem koji mu je obilno curio sčela. Alfej je vikao sve glasnije, a onda je uleteo u skamu, šutnuoTegejca u mišicu i prisilio ga da se odvoji od njegovog brata. Div sebesno okrenu prema njemu ustajući, dok je Maron plitko disao ikašljao zagrcnut.

Sledećeg trenutka Tegejac i Alfej stajali su jedan naspram drugog,pred očima zbunjenog Efijalta, koji nije znao kako da spreči da sefinale ne pretvori u tuču. Za to se postarao Dijenek, koji je takođesišao u skamu i stao između njih dvojice.

– Onda? Hoćete da upropastite ovo finale? – reče im.– Ovaj je tvoj – prezrivo mu odvrati Tegejac pokazujući Alfeja. –

Što ga ne držiš na uzici umesto što mu dopuštaš da izigrava dadiljumalom bratu?

– Dosta. Hoćeš li odmah da započneš finalnu borbu, tako umoranod ove, ili želiš da se odmoriš i da se za jedan sat boriš u skladu spravilima?

Tegejac je kratko oklevao, a onda je odmahnuo glavom. – Dobro.Videćemo se kasnije, nas dvojica. I ne nadaj se da ćeš bolje proći od

162

brata – reče, obraćajući se Alfeju pre nego što je izašao iz borilišta.Odmah potom pogleda Marona, koji je uspeo da se pridigne i dasedne. Posmatrao je prizor i dalje kašljucajući.

– Samo si pokazao da si bolji borac. Ali ja sam pokazao da sambolji čovek – reče mu Spartanac, trudeći se da načini podrugljivizraz lica.

Tegejac zakorači kao da će se vratiti, ali onda shvati da su svipogledi uprti u njega i stade. – Videćemo u pravoj borbi ko je boljičovek – besno mu odvrati.

Niko nije želeo da propusti finale. Efijalt se namučio kako bi svimaobezbedio pristojan pogled na skamu, i tokom jednosatnog predahanapravio je amfiteatar oko terena s borilištem. Da bi to izveo,naredio je robovima da dovuku drvene grede i sve što bi moglokoristiti za pravljenje tribina, a onda je od raspoloživog materijalanapravio stepenike koji su se uzdizali do kosina planinskihobronaka.

Kad su Leonida i članovi vrhovne komande stigli zajedno snepreglednim mnoštvom vojnika, kralj je izrazio zadovoljstvoEfijaltovim delom. Poslednji su stigli takmičari koji su do togtrenutka zagrevali mišiće i preduzimali sve da bi im koža bila štoklizavija.

Svi su čekali na Leonidin znak – Efijalt je prepustio kralju čast daobjavi početak borbe – da se dva kolosa razjareno ustreme jedan nadrugog i spremali su se da posmatraju silovit sudar dvaju moćnihtela. Međutim, Alfej i Tegejac dugo su proučavali jedan drugog ipreteći se gledali krećući se postrance neobično usaglašenimpokretima, stvarajući tragovima stopala savršen krug u pesku. Dugosu izazivali jedan drugog pogledom, kao da su se dogovorili dapojačaju napetost gledalaca.

Onda su istovremeno skočili jedan prema drugom istežući vrat ikad su im se glave snažno sudarile, gledaoci u prvim redovimakonačno su jasno čuli tresak koji su očekivali.

Mnogi su pomislili da će se protivnici srušiti na zemlju,

163

ošamućeni. Snažan udarac zaista im je načas pomutio svest, ali netoliko da bi poljuljao njihovu odlučnost. Mržnja ih je održala nanogama, priljubljenih čela i Aristodem, koji ih je pažljivo posmatrao,zaključi da se ta borba iz ispoljavanja veštine pretvara u dokazivanjehrabrosti.

Na neki način, kao u pravoj borbi.Alfej je prvi pokušao da uhvati protivnika. Zgrabio je Tegejca za

gušu, pojačavajući na taj način pritisak čelom. Protivnik jepokušavao da ga uhvati oko pasa, ali Alfej se spretno odupirao onjegovo čelo da bi što više odmakao donji deo tela. Međutim, bol učelu postao je nepodnošljiv i bio je prisiljen da popusti pritisak, što jeTegejcu omogućilo da se oslobodi stiska oko vrata. Odmah je krenuou protivnapad nisko sagnuvši glavu i zgrabio Alfeja za butinu,najniži deo tela koji je, u skladu s pravilima, smeo da uhvati.

Spartanac izgubi ravnotežu i pade praćen povicima gledalaca, aTegejac pokuša da ga zaustavi telom. Alfej se izmaknu okrenuvši sena bok, a onda i sâm pokuša da onesposobi protivnika zgrabivši gaza mišicu i tresnuvši ga o zemlju. Sledećeg trenutka isprepleli su sepoput dveju zastrašujućih velikih zmija koje se kotrljaju u pesku, neuspevajući da se oslobode jedna druge.

U tom trenutku odmeravanje snage premestilo se na tlo. Nijedanse nije usudio da ustane, čak i kad bi stisak protivnika popustio, dane bi ostavio utisak da izbegava borbu prsa u prsa. Na kraju je Alfejuspeo da pritisne podlakticom grudni koš Tegejca, prisiljavajući gada podigne ruku. Spartanac je osvojio prvi poen.

Zadovoljstvo trenutnim uspehom koji je postigao posle dugognaprezanja, kao da je u Alfeju izazvalo pad adrenalina i čim je staona noge, Tegejac ga iznenadi spretnim stiskom oko karlice. Završioje na zemlji, s licem u prašini i nije mogao da se odupre pritiskuprotivnika, koji je u trenu izjednačio.

Pobedničkim uzvicima Tegejaca pridružili su se Ditiramboviprekori. – Budi pažljiviji, vole jedan! Poklonio si mu poen! –dovikivao je Alfeju.

Ali Alfej ga nije slušao. Nestrpljiv da ispravi grešku, u nastavku je

164

odmah krenuo u napad, uporno pokušavajući da uhvati protivnika.Potrošio je mnogo snage mlatarajući rukama, ali prsti bi mu svakiput skliznuli niz Tegejčeve ruke. I ovaj je pokušavao da uhvatiSpartanca, ali nije prošao ništa bolje. Spartanac naglo izmesti težištesavijajući kolena. Tako je uspeo da nađe prolaz do protivnikovogpasa i da ga stegne. Onda se izvio i svom snagom podigao Tegejca stla, a zatim ga povukao sa sobom na zemlju.

Zatim je brže izveo okret i skočio na protivnika opruženog nastomaku pre nego što je ovaj uspeo da ustane. Legao je Tegejcu naleđa, proturio mu podlaktice ispod miški i istovremeno ga pritiskaoglavom. Protivnik se nekoliko trenutaka opirao, onda je načinio jošjedan očajnički pokret ramenom pokušavajući da se oslobodi i nakraju je pružio ruku po zemlji jer nije mogao da je podigne.

Alfej ga je odmah pustio i počeo da skače visoko podignutih ruku,dok su gledaoci pozdravljali njegov završni, tehnički izuzetnovredan potez. Onda se zaputio prema svojima da bi primio čestitke,dok je Tegejac ustao i ostao da stoji u skami, zatečen. I Efijalt ga jezbunjeno gledao, dok je objavljivao da je rezultat dva prema jedan ukorist Spartanca.

Previše uzbuđen da bi to primetio, Alfej uhvati Ditiramba zamišice urlajući mu u lice da je pobedio tu hulju; žao mu je jedino štoga nije dovoljno povredio, dodao je, prilično zadovoljan sobom.

– Ma koga si pobedio, tupane! Moraš da ga oboriš triput, zar se nesećaš? – uzviknu njegov prijatelj i u tom trenutku mnogi prasnuše usmeh. Alfej nije odmah shvatio šta mu Ditiramb govori, ali smehgledalaca natera ga da se okrene prema protivniku i sudijama, kojisu ga nestrpljivo čekali u borilištu. Tek tada setio se da u finalnojborbi mora triput da obori protivnika i lice mu poprimi tužan izraz,više zbog toga što se obrukao – i to pred kraljem – nego zato štomora da se vrati u borbu. Posramljen, vratio se na mesto, gledajućiispod oka Tegejca koji je, podbočen, vrteo glavom prezrivo seosmehujući.

Tegejac je bio dovoljno lukav da shvati kako mora da iskoristiprotivnikovu zbunjenost i napao je odmah nakon Efijaltovog znaka

165

za nastavak borbe. I dalje pometen i razočaran, Alfej nije bio siguranna nogama i ubrzo je završio na zemlji. Pokušao je da ustanepridižući se na kolena, ali Tegejac ga jednom rukom uhvati zazadnjicu, a drugu mu proturi ispod trbuha, kroz noge, spajajućiruke u visini protivnikove karlice. Alfej oseti stisak oko testisa iponovo pade na tlo, dok mu je Tegejac snažno upirao ramenomizmeđu plećki, potpuno ga onesposobivši.

Bol u međunožju, više nego pritisak na leđima, natera Alfeja dapodigne ruku. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da ustane, dovoljnoda navede Efijalta da ga požuruje; kad je stao na noge, morao jenekoliko puta snažno da izbaci vazduh kroz usta dok se, pognuteglave, rukama oslanjao na polusavijena kolena.

Iako je bilo očigledno da se Alfej još nije povratio, Leonida nijemogao da favorizuje svog sugrađanina i zato je pokretom glavepokazao Efijaltu da borba može da se nastavi. Spartanac ugledaTegejca kako mu se približava i pokuša da izbegne napad pomerivšise postrance. Sve vreme pokrećući ruke, uspeo je da izbegne i druginasrtaj, prikupljajući snagu. Ali kao da nije imao više snage; štaviše,ono malo što mu je ostalo, trošio je neprekidno mlatarajući rukama.

Protivnik mu nije dozvoljavao da predahne. Tegejac nijepokazivao znake umora i pomerao se čas levo čas desno, sve vremepokušavajući da ga iznenadi u trenutku kad mu popusti pažnja.Samo je blato koje mu se još zadržalo na koži omogućavalo Alfejuda izbegne protivnikov stisak; ali Spartanac je ubrzo shvatio da ćepre ili kasnije popustiti ako i dalje bude pasivan. Prikupio jepreostalu snagu i naglo prišao protivniku, iskoristio njegovunepažnju i zgrabio ga za mišice, isturio nogu i udario ga. Tegejac jepao na bok, ali kad je Alfej seo na njega, uspeo je da se okrene i dase postavi četvoronoške.

Spartanac je pokušavao da ga prikuje za pod, ali ovaj je čvrstoupirao kolenima o zemlju i uspeo je da podigne gornji deo tela, dase osloni na jednu nogu i da zgrabi Alfeja za slobodnu ruku. Onda jenaglim pokretom nadole okrenuo Spartanca u vazduhu, nakon čegaovaj tresnu o zemlju.

166

Snažan udarac leđima o tlo izbio je Alfeju vazduh iz pluća i kadmu je Tegejac pritisnuo stomak grudnim košem, nije mogao da muse suprotstavi. Nezadovoljan što ga nije dovoljno povredio, Tegejacse jednom rukom nalakti na zemlju, drugu mu ponovo proturi krozmeđunožje i okrutno ga stisnu za genitalije.

– Podigni ruku! Podigni ruku – čuo je usamljen povik iz publikekoja je nemo pratila borbu. Bio je to Ditiramb i Alfej ga, ovog puta,posluša.

Tegejac je bio previše zadovoljan pobedom da bi nastavio da mučiprotivnika i pustio ga je čim je ovaj podigao ruku. Nije klicao, nijeskakao, samo je visoko podigao ruke i s izrazom nadmenogzadovoljstva pogledao Spartance. Onda se zaputio prema Leonidipored kog je sedeo Dijenek, pokušavajući da sakrije besnedokučivim izrazom lica. Kralj je, međutim, izražavao zadovoljstvokao da je Spartanac pobedio.

– Pokazao si da si dobar borac – reče mu Leonida, držeći ga zamišice – i pobedio si opasne protivnike. Čovek kao ti svakako ćenam biti dragocen za nekoliko dana. Siguran sam da svi, uključujućii Spartance, mogu da računaju s tvojom podrškom kad se suočimo sPersijancima – dodao je, s jasnom namerom da prekineneprijateljstvo i da spreči moguće čarke. Potom je, podstičućipobednika da se pridruži svojima i da proslavi pobedu, rekaoDijeneku da pozove Aristodema. Kad je stao pred kralja, spartijatugleda jednog helota kako drži nešto što je ličilo na štit u kožnojkutiji.

– Aristodeme, proglašavam te pobednikom pentatlona, kaosportistu koji je postigao najbolje rezultate – reče mu vladar glasnoda bi publika mogla da ga čuje. – Budući da smo sigurni da će se tvojdoprinos u sportskim nadmetanjima ponoviti i u borbi, želimo da tenagradimo ovim posebnim štitom koji je, zahvaljujući našemprijatelju Efijaltu, napravljen u Trakisu. Neka te odbrani odpersijskih strela kad se nađeš u prvoj liniji odbrane, jer je to pravokoje si i te kako zadobio svojim sportskim poduhvatima!

Zatim mu bez reči pokaza da otvori kutiju. Aristodem izvadi štit

167

čiji je sjaj, pojačan odbleskom sunca na zalasku, zaslepio pogledprisutnima. Spoljni sloj štita bio je načinjen od srebra, dok je lambdana sredini bila zlatna, kao i rubovi štita. S unutrašnje strane nalaziose porpaks fine izrade, s intarzijama u obliku životinja, a uže koje sespuštalo uz ivicu bilo je načinjeno od jarkocrvene svile.

– Čak ni kralj nema ovakav štit... – uspeo je da promrmljaAristodem, krajnje zbunjen.

– Kralj se ne razlikuje od svojih podanika, osim poodgovornostima koje se nadvijaju nad njim. Takav štit kralj mora dazasluži, kao što si ga ti zaslužio – odgovori mu Leonida, dok ga jeDijenek podsticao da ga pokaže publici, koja je glasno tražila da gavidi.

– Vojnici! – obratio im se kralj. – Vreme čekanja i obuke jezavršeno. Sa zadovoljstvom sam zaključio da ste postali složna iujedinjena vojska sa zdravim suparništvom između naroda koji ječine, što će svakako doprineti našoj snazi u borbi. Naučili ste dapoštujete jedni druge. Sad nismo više vojska sastavljena od mnogonaroda, već smo samo vojska, grčka vojska!

Kraj govora dočekan je ovacijama. Potom se kralj povukao upratnji vrhovne komande. Vojske su se vratile u svoje sektore, avojnici su pre večere ispunili kade sa sumpornom vodom.

Kad se spustio mrak, pala je i zavesa na te dane delimičnog mira,igara i razmišljanja za one koji su, poput Aristodema, imali o čemuda razmišljaju. Nije to bio samo kraj jednog dana već i kraj etape zakojom je, kako su mnogi strahovali, trebalo da žale. Mrak je u svimaizazvao osećaj da se svetlost više neće pojaviti i svest o opasnostinadvila se nad njima.

Vojnici su znali da bi, počevši od narednog dana, svakog trenutkamogla da stigne objava: Persijanci su ovde! Svi su se pitali kako ćeprimiti tu vest, nezavisno od reči koje su izgovarali da bi ohrabrilisebe, da bi pokazali da su hladnokrvni pred pretnjom i, pre svega,da se ne bi izdvajali od saboraca. Mnogi su tek tada shvatili razlikuizmeđu tog poduhvata i uobičajenih borbi između helenskihgradova-država u kojima su snage na bojnom polju često bile

168

izjednačene, a sukobi uređeni preciznim pravilima koja suuspostavljale vođe. U tim sukobima uvek je postojao neki izlaz akobi baš krenulo po zlu.

Ali šta će se dogoditi u sukobu s varvarima? Ko su oni? Kako sebore? Njihove strele su, više od bilo čega drugog, uznemiravale čaki najprekaljenije veterane. Mogle su da pogode u bilo kom trenutku,čak i onda kad nemaš štit na sebi. U hoplitskoj borbi svaki ratniktačno zna šta može da očekuje od neprijatelja, koje će oružje koristitii na koji način. Treba samo biti dovoljno sposoban da predvidišnjegov potez, da ga izbegneš i da ga pogodiš jače.

Ali protiv Persijanaca... Nepoznavanje neprijatelja izazivateskobu. Ko im se približava? Beskrajna vojska ljudi koji dolaze izdaleke zemlje, koji pripadaju drugačijoj kulturi i ne upadaju samo dabi opljačkali letinu. Ne, oni žele sve, a njihov vođa nije štedeo ljudeda bi to mogao da ostvari. Oni se neće obazirati na kodeksponašanja, na međusobno poštovanje, na vojničku čast i slično. Uztoliku nesrazmeru snaga, svakako se neće obazirati na sve to. Proćiće poput ogromnog talasa, ostavljajući za sobom samo ruševine.Barem je to ono što su naumili.

Počinje rat.Pravi rat.

169

PDolazak Persijanaca

rošla su još četiri dana pre nego što se dogodilo. Napetost zbogiščekivanja počela je da jenjava i poneko se čak nosio mišlju da

ponovo organizuju sportska nadmetanja. Alfej i Maron su naročitožudeli za revanšom i već posle dva dana počeli su da salećupentakontarha ne bi li ga nagovorili da iznese pred Leonidu takavzahtev.

U Aristodemovoj i Euritovoj jedinici, međutim, vladala jenapetost. Anerist je otkrio da su ljudi spremni da mu daju novackako bi izbegli njegove kazne, te je izmišljao razne izgovore da impripreti kaznom. Njegova mašta nije se zadržavala na kažnjavanjudržanjem štita; nekima bi, optužujući ih da su govorili loše o kraljuili polemarhu, zaronio glavu u močvaru i držao bi ih pod vodom svedok se ne bi gotovo udavili; onda bi im izvukao glavu držeći ih zakosu i pripretio da će je opet zaroniti ako mu ne daju nekolikodrahmi.

Ohrabren rezultatom svog nasilja, pentakontarh je kinjio i vojnikedrugih vojski. Iznenadio je jednog Tebanca koji je bio sâm usumpornoj reci i rekao mu kako ga je čuo da se dogovora sa svojimrobom na koji način će da dojave Persijancima raspored i brojnostanje helenske vojske. Znajući da bi takva optužba naišla na plodnotlo među ostalim vojskama, Tebanac mu je brže-bolje platio i od tadaje bio prisiljen da mu svakog dana daje izvesnu svotu novca. Aneristse s naročitim zadovoljstvom posvećivao ucenjivanju Arkađana.Dogovorio se s nekolicinom njihovih zapovednika koje je poznavaoiz prethodnih vojnih pohoda da mu, u zamenu za namirnice i vino,dopuste da zavodi red u njihovim jedinicama.

Zastrašujući zapovednik pokrenuo je i trgovinu hranom „nacrno“, koju je obavljao uz pomoć Kleopompa, dajući mu mrvicesvoje značajne zarade. Kleopompu se događalo da se izrekne te setako saznalo da Anerist uzima namirnice iz kuća bespomoćnihgrađana Trakisa terajući ih da ga i dalje snabdevaju.

170

Ipak, Anerist je bio dovoljno lukav da posle Dijenekove opomeneshvati kako ne bi bilo pametno da se zameri Aristodemu i Euritu, aline zato što se plašio pentakontarha ili Leonide, već zato što je znaoda bi bilo kakva provokacija mogla ugroziti njegovu trgovinu.

Dijenek je znao šta se događa. Eurit mu je, više nego Aristodem,prenosio ono što je saznao ili ono u šta se lično uverio. Ali Dijeneknije hteo da diže prašinu u trenutku kad su Persijanci mogli da sepojave svaki čas. Istraga svakako ne bi išla u prilog pouzdanostiSpartanaca, koji su morali da budu besprekorni da bi zadržalizapovedništvo nad celom vojskom. Ostalo mu je samo da se nada –što je bio svojevrstan paradoks – da će se neprijatelj pojaviti prenego što ispadi tog bednika ne nateraju visoke zapovednike drugihvojski da iznesu na videlo njihov prljav veš.

Onda je iznenada stigla vest.Bilo je sparno popodne druge polovine avgusta. Sunce se spojilo s

vrhom Ete i za nekoliko minuta nestalo iza planine. Na uzvišenjimana Eubeji nazirali su se samo nejasni obrisi obavijeni izmaglicom,koja se tokom tih desetak dana retko kad razilazila. More je lenjodremuckalo, nije bilo ni daška vetra da mu namreška površinu.

Vest je doneo jedan od helota koje je Leonida rasporedio daosmatraju s uzvišenja severoistočno od Trakisa. Dvojica su svakogadana, naizmenično, zalazila nekoliko kilometara dublje na severkako bi prikupili obaveštenja o napredovanju neprijateljske vojske.A tog dana su, u kasno jutro, ugledali to tamno more kako se valjaduž obale, kao da će se poput divlje pritoke koja se survava u sporureku, spojiti s mirnim vodama Eubejskog kanala.

– Stižu! Video sam ih! Video sam ih! – vikao je čovek koji je,besomučno trčeći, već bio stigao do sredine logora helenske vojske.Kao da je trčao od trenutka kad ih je ugledao. Teško je disao igovorio je isprekidano, ali dovoljno rečito. Posle nekoliko minutarazjašnjavanja prekidanog upadicama i novim, preuranjenimpitanjima prisutnih, jasno je bilo samo to da se na tridesetakkilometara severno od Trakisa kreće nepregledna vojska; moglo seočekivati da će se ulogoriti u niziji oko Trakisa najkasnije sutradan

171

popodne.Anerist zgrabi roba za mišicu da bi ga odvukao pred Leonidu.

Mnoštvo u tom trenutku zaćuta i razmaknu se da ih propusti: pričeo njegovom okrutnom ponašanju već su bile doprle do svih vojski iniko nije želeo da privuče njegovu pažnju.

Čovek je najmirnije što je mogao ispričao kralju šta je video.Međutim, istini na volju, nije video mnogo. Nije bio u stanju daodgovori Knemu kad je ovaj zatražio da proceni, barem približno,brojno stanje Kserksove vojske. Rob je samo odgovorio da je videopočetak kolone, ali ne i kraj, previše dalek i obavijen izmaglicom.Nije znao da kaže ni koliko konjanika ima veliki car ili barem kolikoih ima u odnosu na pešadiju. Što se tiče opreme i oružja, o tome teknije umeo baš ništa da kaže; trebalo je još sačekati da bi se preduzeleneke mere.

Leonidi nije preostalo ništa drugo nego da jednostavno primi kznanju vest o dolasku Persijanaca i da odmah pošalje glasnikaEuribijadu kako bi i njega obavestio i kako bi saznao da li je navidiku i persijska flota. Dok Kserksovi brodovi ne uplove uoperativno područje ne treba očekivati da će veliki car ištapreduzeti, rekao je Leonida.

U logoru su se, u međuvremenu, svi pretvorili u stratege i bavilisu se pretpostavkama u vezi s merama koje će Leonida preduzeti,nagađanjima u vezi sa situacijom na Artemiziju i s napredovanjempersijske flote, ali pre svega pokušali su da predvide Kserksovepostupke. Da li će veliki car odmah napasti ili će pokušati dapregovara. Da li će sačekati flotu i napasti grčke položaje na obabojišta ili će napasti samo kopnene položaje? Da li će izvestifrontalni napad ili će pokušati da nađe okolni put? Da li će pokušatida zauzme Trakis a njih ostaviti na miru ili ima dovoljno ljudi dapokuša da osvoji i grad i Termopile?

Mnogi vojnici su – ali ne i spartanski – osetili grč u stomaku, azatim i niz oštrih proboda kakve osećaju oni koji se nađu u prvimredovima falange, spremni da krenu prema neprijateljskoj vojsciraspoređenoj svega nekoliko stadija dalje. Nekima je srce divlje

172

tuklo, a bilo je i onih koji su dobijali napade dijareje. A Persijanci sejoš nisu ni pojavili. Dovoljno im je bilo da čuju da se približavaju pada osete iste reakcije kakve obično hopliti osećaju na bojnom polju.Neki su se pitali kako će se poneti kad se suoče s novimneprijateljem; ali niko se nije usudio da podeli te sumnje sasaborcima, iz straha da ih ne proglase kukavicama.

Neki su verovali da će pokazati koliko su hladnokrvni tako što suposlali svoje robove da im donesu opremu, a onda opremljeni inaoružani vežbali poredak falange i borbu s kopljima. To su, naprimer, učinili Alfej i Maron, pod budnim pogledom Ditiramba, kojije nadgledao njihove pokrete kao da im je zapovednik.

Eurit je nagovarao Aristodema da pripreme hoplitodromos za njihdvojicu i ovaj na kraju popusti pred njegovim navaljivanjem. Obojicastaviše kompletnu opremu i odoše da trče duž obale, Aristodemprvi, a Eurit za njim, da bi na povratku zamenili mesta. Primetili suda su mnogi sledili njihov primer i uskoro je uska nizija vrvela odljudi u oklopima i sa štitovima koji su trčali jedni za drugima, poputdece u nekoj nevinoj igri. Uključili su se čak i oni koji su, poputAlfeja i Marona, najpre uvežbavali borbene sukobe. Braća su sesmenjivala s Ditirambom, koji je ulazio u trku čas kao onaj koji beži,čas kao onaj koji juri.

Te vežbe podigle su moral vojnicima. Večernji obrok ličio je naokupljanje u sisicijama; vladalo je prijateljsko i veselo raspoloženjekao da su u Sparti. Leonida im je dozvolio da popiju više vina negoobično, a oni koji su najviše potegli priredili su predstavu o borbiizmeđu Grka i Persijanaca. Maron je igrao ulogu hiplita i osim šlemana glavi nije imao više ništa na sebi, dok je Alfej odabrao da glumivarvarina. Oko struka je vezao kratku togu koja je trebalo dapredstavlja dugačku persijsku tuniku, a onda je počeo da praviženske pokrete i poze njišući bokovima i izvijajući ručne zgloboveširokim pokretima ruku. Zbog krupnog tela delovao je smešnije odbilo koga ko bi se tako unakaradio.

Kad su se potpuno uživeli u uloge, braća započeše predstavuohrabreni tapšanjem posmatrača, zvižducima i tupkanjem stopala o

173

tlo.– Hej, Persijanče! Otkud ti u ovim krajevima? Azija nije dovoljno

velika pa si pošao okolo po svetu u potrazi za novim zemljama nakoje ćeš spustiti svoja nežna stopala? – izusti Maron, podbočivši se iisprsivši se.

– Neeeeeeeee! – odvrati Alfej zavodljivim piskavim glasom –onoliko visokim koliko mu je to dozvoljavao ogroman grudni koš. –Naš veliki car Kserks nas je doveo ovamo! On kaže da hoće da nampokaže kako izgledaju pravi muškarci i kaže da je Grčka punatakvih. I tako, jednog lepog dana nas je okupio i poveo nas prekoHelesponta. Kakva gnjavaža!

– Ah! Mogu da zamislim! Ne ličiš baš na momka koji je navikao naizvesne poduhvate... A kako tvoj car namerava da nas ubedi da vamdokažemo svoju muškost? Da čujem...

– Oh, pa, ako vam ne delujemo dovoljno poželjno da biste nasgledali kao predmet svojih želja, mogli biste da nas naučite da seborimo... – Obližnja planina odjeknu od smeha okupljenih vojnika.

– Poželjni? Izmet naših najbednijih helota pružio bi nam višezadovoljstva! A što se tiče vojnih veština... Pih! Otkad to žene idu uborbu?

U tom trenutku na čistini koja je predstavljala pozornicu pojavi seniko drugi do Ditiramb; zahvaljujući vinu pustio je uzde, zbog kojihje obično bio društven koliko i mermerna statua. Umotao je toguoko glave, u ruci je držao štap kojim je mlatarao kao sumanut. – Jasam Kserks, sin Darijev i praunuk Kira Velikog, vladara Vavilona,Sirije, Lidije i Egipta. Šta to zameraš mojim ljudima? Nečemusigurno mogu poslužiti. Gledaj ovamo! – reče nesigurnim glasom,povodeći se na nogama. Onda natera Alfeja da se spustičetvoronoške, zadignu mu plašt i pozva Marona da udovolji sebi.

– Hm... Radije ću ih učiti da se bore... – uzviknu Maron obraćajućise publici, pošto je podigao šlem na čelo i napravio gadljivugrimasu.

– Vrlo dobro. Onda uzmi moj skiptar i zamahni njime kaokopljem. Pokaži mu kako se to radi! – reče Ditiramb, pružajući mu

174

štap.Dok je Alfej ustajao praveći preplašen izraz lica, Maron stavi štap

pod mišku, preteći bratu da će ga napasti. Ovaj ispusti piskavi vrisaki pobeže nespretno trčeći, pri čemu mu je ispala toga tako da jeostao potpuno nag.

– Eto, vidiš li, veliki care? Potpuno je beskorisno obučavati tvojeljude ratnim veštinama. Čim vide naoružanog Grka, pobegnu! –reče Maron, a publika s odobravanjem dočeka njegove reči.

– To zavisi od oružja! Ono prvo koje si mu pokazao nije ganateralo da beži! Štaviše, to bi mu se i te kako svidelo! – dobaci nekoiz gledališta.

– Da, mogli bismo da pokušamo. Podići ćemo kitone ipokazaćemo im se čim stignu. Videćeš kako će ih proći želja da sebore! – dodade drugi.

– Kako se usuđujete da tako govorite o mojim vrlim ratnicima! –uzviknu Ditiramb/Kserks, izražavajući nezadovoljstvo. – Da nemislite, možda, da sam ja car sodomita?

Dolinom se prolomi bučno, horsko da, praćeno salvama smehakoje privukoše pažnju vojnika iz ostalih jedinica koji priđoše kako bipratili predstavu. Glumci na pozornici primetiše da je čak ipobednik nadmetanja u rvanju među publikom, a Ditiramb gapozva da im se pridruži. Tegejac je oklevao, ali prijatelji gaohrabriše; sledećeg trenutka i on se obreo na pozornici irazmenjivao je replike s Maronom i Alfejem.

Pomirenje između onih čije je neprijateljstvo delovalo zapečaćenoizazvalo je oduševljenje među vojnicima; samo ih je kraljevonaređenje da odu na počinak kako bi sačuvali snagu sprečilo da sezabavljaju do kasno u noć. Mnogi su te noći dobro spavali, uprkossvemu.

* * *

Sutradan ujutru, predstava je i dalje bila najčešća tema razgovora.Oni koji je nisu gledali zasipali su pitanjima svakog ko ju je gledao, ačak su se i Fokejci, ulogoreni u Alpenosu, raspitivali. Ipak,

175

najznatiželjniji je bio Ditiramb, koji nije hteo da poveruje da je radionešto što se kad je trezan, nikad ne bi usudio da uradi. Alfej i Maronsu mu, naravno, s velikim zadovoljstvom prepričavali šta je radiozalazeći u najsitnije detalje i zabavljali su se gledajući nevericu izaprepašćenje na njegovom licu.

Aristodem je, međutim, već razmišljao o drugoj predstavi koja ječekala Grke: raspoređivanje Kserksove vojske u dolini oko Trakisa,koje se očekivalo tog popodneva. Uprkos smehu koji su njegovisaborci izazvali prethodne večeri, sumnjao je da će ova predstavaizazvati jednako veselje.

Da li se plašio? Naravno. Da li su se plašili i ostali koji suizražavali toliki prezir prema neprijatelju? Ako nisu osećali strah, tosamo znači da u tom trenutku nisu bili svesni opasnosti; kad seosveste, osećaće isto što i on oseća. Uostalom, strah nije znakkukavičluka, rekao je sebi; kukavičluk je odbijanje da pobediš strah.A on je bio siguran da će ga njegovi saborci pobediti kad budetrebalo.

A on?Persijance treba poštovati, ako ni zbog čega drugog, onda zbog

brojčane nadmoći. Kad je išao da uguši pobune u Meseniji, zaključioje da brojčana nadmoćnost uvek ima izvestan značaj, iako nikad nijeodlučujuća u ratu. Pre mnogo godina, tokom napada naneprijateljsko utvrđenje, video je jednog spartijata kako se bori sdvanaestoricom lako naoružanih neprijateljskih vojnika i premda jebarem polovinu poslao u smrt, i sâm je na kraju pao, pogođen lakimkopljem. Naravno, taj je bio izašao iz poretka falange kako bi sâmpotražio slavu. Snaga grčkih hoplita leži u njihovoj povezanosti i svedok uspevaju da ostanu jedan uz drugog, osećaju se sigurnim.

Sâm vojnik, međutim, oseća strah. Oseća toliki strah da se možedogoditi da ne uspe da ga savlada. Saznanje da su deo celine,Spartancima i grčkim hoplitima uopšte omogućava da se suoče sopasnošću s kojom se u drugačijim okolnostima ne bi suočili. Moždaje upravo to tajna spartanskog uređenja, koje poništava pojedince ukorist zajednice.

176

Problem je u tome što se on otuđio od tog uređenja. Osećao je daje sâm.

I zbog toga se plašio da neće uspeti da pobedi sopstveni strah.

Leonida je poslao mnogo više ljudi u izviđanje. Hteo je konačno dastvori jasnu sliku o veličini naprijateljske vojske i zato je zahtevao daje osmotre iz svih uglova. Poslao je i dva čamca čije će posade plovitiduž obale u pravcu sever-istok, kako bi osmotrili Persijance i s mora.

Vojnici su ceo dan bili gotovo paralisani dok su čekali vesti. Nikose nije usudio da se okupa u sumpornim kadama, niti da se udalji odsvog oružja, a čak je i Amerist odustao od uobičajenog maltretiranjavojnika. Međutim, do popodneva nije stigla nijedna vest, osimpotvrde koja je stigla s Artemizija, da tamo nije viđen nijedanneprijateljski brod.

Onda su počeli da se vraćaju prvi osmatrači. Postupajući u skladusa strogim naređenjima koja su dobili, zaputili su se pravo premakraljevom šatoru, izbegavajući da odgovaraju na pitanja. Ipak,mnogi su zaključili da su njihova smrknuta lica dovoljno rečita.Štaviše, njihova mračna lica podstakla su najrazličitije pretpostavke ivojnici počeše da razmatraju najstrašnije mogućnosti.

Što je više vremena prolazilo bez vesti, to se brže širiloneraspoloženje. Izaslanici Lokriđana, čija je teritorija bila prva naudaru osvajača, zvanično su uputili zahtev Dijeneku da posreduje unjihovo ime kod kralja, kako bi im odmah preneo informacije koje jedobio. Njihov postupak podržale su i ostale vojske i ubrzo se mnogogrupa vojnika okupilo ispred kraljevog šatora, zahtevajući da sevladar pojavi. Prvi put, pomislio je Aristodem s izvesnomzluradošću, Leonidin autoritet ne deluje neprikosnoveno. Ili, možda,objektivnije je razmislio, suočeni s nepoznatom opasnošću, ljudipostaju neposlušniji.

Kralj je izašao ispred šatora, ozbiljnog izraza lica, dok su Knem iDijenek stali iza njega. S njima su bila i trojica osmatrača. Leonida jeovog puta pustio svog zamenika da govori.

– Vojnici! Ne mogu vam reći ništa što za nekoliko sati nećete

177

morati sami da otkrijete! – reče polemarh. – Dakle, bolje je daodmah sve saznate. Vojska koju je Kserks poveo iz Azije, prekoTrakije, Makedonije i Tesalije, tolika je da to ljudski um ne možeshvatiti. Kao da je zaista poveo celu Aziju sa sobom!

Među okupljenim vojnicima pronese se žagor.– Znajte, dakle – nastavio je. – Mi smo veoma mali deo male

Grčke koji treba da se suoči s jednim delom, ne znamo kolikoznačajnim, nepregledne Azije! Naši osmatrači mogli su da obavesamo okvirne procene njihovih snaga i zaključili su da varvara imaizmeđu sto pedeset i dvesta hiljada. Počinju da dižu logore u nizijinaspram Trakisa. Pred vama su najrazličitiji vojni rodovi. Imajumnogo konjanika, lakih i teških, strelaca koji su u stanju da pogodemetu izdaleka, i to u trku, imaju pešadiju sa štitovima toliko velikimda im sakrivaju celo telo. To je sve što zasad znamo. Ali sad ne trebagubiti glavu. Kralj očekuje da budete čvrsti i hladnokrvni. Ako seprepustimo panici, izgubljeni smo! Moramo pokazati varvarima dasmo spremni skupo da prodamo kožu. Videćete da će pred takvomodlučnošću Kserks oklevati da napadne, što će nam omogućiti dasačekamo dolazak ostalih snaga Saveza. Sad se vratite svojimobavezama i čekajte naređenja!

Polemrah se vratio s kraljem i s Dijenekom pod šator, dok su setrojica izvidnika, po naređenju, zaputila nazad na osmatračkepoložaje. Naravno, vojnici ih skoliše, željni da saznaju direktno odnjih kakva je vojska s kojom će se sukobiti. Izvidnici im opisašeratnike koji su izgledali kao da su sakupljeni sa svih strana sveta:bilo ih je različite boje kože, nosili su sasvim različitu opremu, čak suim se i životinje koje jašu razlikovale. Izvidnici su opisivali neobičneživotinje dugih vratova, s grbom na leđima, koje su jahala po dvojicatamnoputih ratnika. Rekli su i da nema nijednog ratnika koji ne nosiluk i strele. Neki su nosili koplje, drugi laka koplja ili istočnjačkusablju, ali svi su imali luk i strele.

A tek štitovi! Bilo ih je najrazličitijih oblika: velikih pravougaonihod pruća, zaobljenih s udubljenim rubovima, u obliku polumeseca idrugih toliko neobičnih oblika da izvidnici nisu umeli da ih opišu.

178

Odeća im je bila upadljiva i raznobojna, često dugačka do gležnjeva,puna ukrasa. Šlemova nije bilo mnogo i uglavnom su ih nosili teškikonjanici, dok su pešadinci, pa čak i njihovi zapovednici, nosiliturbane ili kape od različitih materijala. I oklope su nosili uglavnomsamo teški konjanici, ali i ti oklopi koje su osmatrači videli, bili suzaista živopisni, s pozlaćenim pločicama ili od prošivene kože.

Zaista je izgledalo, rekli su izvidnici, da se ceo svet sjatio naHelespont.

Neki vojnici, zabrinuti, otrčaše do svojih zapovednika ne bi li ihnaveli da okupe vojnike. Umesto da uživaju u večernjem obroku,mnogi vojnici okupiše se i uključiše se u žustre rasprave. Uglavnomsu predlagali strategije koje bi se mogle primeniti umestonepromišljene odluke o odbrani Termopila. Jedino su se Spartanciokupili oko vatri ne da bi raspravljali, već da bi jeli. Pošto su bilijedini profesionalni vojnici u maloj grčkoj vojsci, mogli su sepohvaliti jačim nervima. Međutim, nikom nije palo na pamet dapravi nove pozorišne predstave.

Aristodem je večerao uz povike koji su dopirali iz drugih sektora.Izgleda da je pojava neprijateljske vojske u mnogima pobudila briguda neće moći da savladaju strah, isti osećaj koji je bio obuzeo isamog Spartanca. Samo što su svi pokušavali da ga sakrijupredlažući razna strateška rešenja. Do tada su se svi s oduševljenjempridruživali poduhvatu koji je trebalo da donese slavu i njima injihovoj državi, ne dovodeći u pitanje Leonidin plan.

Aristodem je dobro rekao, i to na samom početku, da je ovo čistaludost i da su pošli u smrt zarad Leonidinih interesa. Tek sad, kad bimoglo biti prekasno, svi su to shvatili. Zapravo, ne baš svi: Spartancikao da su i dalje bili uvereni da su doneli najbolju odluku. I upravoto ga je mučilo. Da se suprotstavio svim ostalim Grcima, oni ga ne bismatrali kukavicom pa čak ni defetistom. Ali među Lakedemoncima,svojim prijateljima, koji su se bezrezervno zavetovali na žrtvovanje,on ne bi bio samo čovek koji optužuje njihovo uređenje i njihoveodluke, što bi želeo da vide u njemu, već osoba koja nije dostojna dapripada vojnoj eliti Helade, jedan od mnogih vojnika koji će se

179

prepasti kad se suoči s neprijateljem.Svađe i povici nisu jenjavali nigde osim u tebanskom i tespijskom

sektoru. Nastavili bi tako celu noć da u jednom trenutku nije stiglavest da je sazvano ratno veće, kojem je trebalo da prisustvuju svizapovednici helenskih jedinica.

Kad je Dijenek stigao u kraljev šator, tamo je već zatekao Leonidu,Knema, Leontijada, Demofila i korintske, arkadske, mantinejske,tegejske, orkomenske, flijuntinske, mikenske, fokejske i lokriđanskevojskovođe, a rasprava je već dostigla visok stepen napetosti.

Pod tim šatorom sukobila su se dva suprotna načina razmišljanja.S jedne strane, predstavnici naroda koji žive u južnoj Grčkoj, to jestArkađani, Mikenci i Flijuntinci predlagali su „strateško povlačenje“duž Korintskog prolaza, kako bi se odbranio samo Peloponez. Sdruge strane, žitelji centralne Grčke, Fokejci i Lokriđani, zatimBeoćani iz Tespije i Tebe, zahtevali su da se održi položaj naTermopilima da bi odbranili svoje teritorije. Spartanci su bili jedinižitelji Peloponeza koji su podržali taj predlog.

– Ponavljam vam da smo pogrešili što smo došli čak ovamo!Trebalo je da branimo Korintski prolaz! – urlao je korintskivojskovođa unoseći se u lice polemarhu, pošto prema Leonidi nijesmeo tako da se ophodi.

– Naravno! Bolje bi bilo da smo se usredsredili na Peloponez.Ovako, međutim, rizikujemo da izgubimo celu Grčku! – dodao jetegejski zapovednik vojske.

– Kukavice! Nimalo te nije briga za druge, je li tako? Dovoljno ti jeda spaseš svoje ovce u Arkadiji, je l’ da? – odvrati mu Fokejac iuhvati ga za okovratnik.

Na Leonidin znak, Dijenek se postara da ih razdvoji. – Ma kad stevi to došli nama da pomognete kad smo bili u nevolji? Jeste li došlikad su nam Spartanci nametnuli svoju prevlast i lišili nas slobode? –primeti jedan od arkadskih zapovednika, obraćajući se Fokejcu, prenego što ga je Orkomenjanin ćušnuo laktom u rebra da bi mu staviodo znanja da je napravio ispad neviđenih razmera.

U tom trenutku oglasio se Knem: – Kako se usuđuješ? Zar nismo

180

sad ovde? Mi Spartanci umemo da se žrtvujemo zarad opštihinteresa, to svi znate!

– I te kako! U stvari, došlo vas je samo trista – primeti Fokejac kojije prošao nekažnjeno – smešan broj u odnosu na vaše snage i, sve usvemu, broj koji se može žrtvovati. Čak i kralja možete žrtvovati,budući da ih imate dvojicu... Ukratko, preuzeli ste vođstvo nadSavezom, a onda izbegavate da trošite vreme i sredstva na vođenjerata. Ni u floti se niste pokazali...

– Ma šta pričaš? Imali smo Karnejske svetkovine. Videćeš da ćemoprvi mobilisati sve naše snage! – odgovori mu polemarh, koga jesamo Leonidino prisustvo sprečavalo da se obruši na Fokejca.

– Da, svakako, kao na Maratonu... Grešim li ili ste stigli kaolešinari, posle pokolja da biste pokupili ratni plen s mrtvihPersijanaca? – umeša se Lokriđanin. – Istina je da ste vi licemeri!Toliko govorite o dužnosti i hrabrosti, a posle se pokrenete samoonda kad to vama odgovara! Ili da biste spasli privid, kao u ovomslučaju.

U tom trenutku Leonida oseti obavezu da se umeša, nastojeći dazadrži miran ton. – Zar ne misliš da tako nešto ne bi trebalo dagovoriš upravo ovoj grupi od tri stotine ljudi koji su došli ovamo daumru s tobom i za tebe? – reče. – Posle ćemo imati vremena zaoptuživanja, ali sad je trenutak da budemo jedinstveni i da ostavimopo strani nezadovoljstva.

– Posle? Zašto ti veruješ da će biti ’posle’? Izbrisaće nas sa licazemlje kad i kako budu hteli, s tolikom vojskom! Mi u svakomslučaju nećemo videti nikakvo ’posle’ – obeshrabreno prigovoriFokejac. Ako ništa drugo, Leonidine reči ublažile su ton rasprave.

– Biće, i te kako će biti ’posle’. Možda ga neće biti za nas, ali bićega za sve ostale Grke. Upravo će naše žrtvovanje dozvoliti ostalimada žive kao slobodni ljudi – bio je uporan kralj.

– Ma, kakvi! Možda to neće ničemu služiti. A sve to – nastaviFokejac – zahvaljujući sebičnosti mnogih ljudi s juga, koji misle samona sebe. Olimpijade, Karnejske svetkovine... sve sami izgovori! Predneposrednom stvarnom opasnošću i pre svega pred vanrednom

181

opasnošću, ljudi se odriču svojih običaja, barem za kratko vreme!Sumnjam da bi se Apolon razgnevio kad bi saznao da mu niste odalipočast zbog čovekoljublja...

– Bezočniče! Bezumniče! Kako se usuđuješ da huliš? BezApolonove podrške bili bismo izgubljeni! – napade ga Knem.

– Ali bogovi ne podržavaju ludake. A mi smo možda bili ludi štosmo naumili da odbranimo ovo mesto s nekoliko hiljada vojnika. Utren oka će nas zbrisati. Ja kažem da se moramo vratiti – umeša seMantijenac.

Pre nego što su ponovo pale teške reči, Leontijad pokuša daiznese strateško rešenje koje bi moglo biti prihvatljivo i zaPeloponežane. – Pa je li moguće da vi južnjaci ne shvatate – žustroreče on – da moramo omesti napredovanje Persijanaca? Hoćete li dastignu sveži i odmorni pred vaše zemlje? Pa zar ne vidite da dosad uTrakiji, Makedoniji i Tesaliji nisu morali ni ruke da isprljaju? Akopostoji ikakva mnogućnost da sprečimo ovo osvajanje, jedina nadanam je da ih usput izmorimo!

– A zašto onda nije nastavljena atinsko-spartanska odbrana naTempama pre mesec dana? Persijanci bi skupo platili da su pokušalida se suoče s deset hiljada hoplita! Ili možda debeljko nije želeomnogo da prlja ruke, jer je on navikao da uglavnom ratuje rečimana agori, a ne na bojnom polju! – reče Arkađanin, aludirajući naTemistokla.

– To je završena priča. I to je bio očajnički poduhvat! – odgovoriLeonida. – Iza leđa imali smo celu Tesaliju, u koju se nismo mogliuzdati, kako da izdržimo? Osim toga, klanac Tempe je mnogo širi odovog, a i lakše ga je zaobići...

– A, je li? Zašto bi onda Beotija bila pouzdanija? Tebanci su se većotvoreno pridružili Persijancima – odvrati Arkađanin, gledajućiLeontijada.

Bilo je očigledno da ovaj jedva uspeva da sačuva pribranost, aliposle nekoliko sekundi ćutanja i on je prasnuo: – U koliko hoćeš dase kladiš da ću u borbi ja osetiti smrad tvojih govana, dok ćeš tigledati mene i moje ljude kako podižemo štit s ratnim plenom

182

pokupljenim sa stotina mrtvih Persijanaca?– Po mom mišljenju, ja ću tebe gledati kako primaš zahvalnost od

velikog cara što si mu pomogao... – podsmehnu mu se ovaj, prenego što ga je Tebanac dohvatio za gušu i uz urlik pokušao da gazadavi.

– Dosta, dosta! – umeša se Leonida. – Hoćete li da predložitenešto pametno ili ćemo gubiti vreme na svađu dok se Persijanciraspoređuju na korak od nas? – dodade, dok je lično razdvajaodvojicu zavađenih.

– Po mom mišljenju – predloži orkomenski zapovednik – postojiracionalniji način da sprečimo napredovanje Persijanaca. Teritorijanašeg poluostrva je nepristupačna i planinska, pogodna za zasede.Mnogo bismo postigli stalnim iznenadnim bočnim napadima naosvajačku vojsku koje bi izvodile male vojne jedinice. U tom slučajusvakako bi stigli na jug iscrpljeni i predstavljali bi lak plen za falangehoplita!

– Mogli bismo i da zapalimo polja i da zagadimo rečnu vodu, kakobismo varvarima uskratili izvore hrane i vode. Bez toga, tolikovelika vojska ne bi dugo izdržala... – dodade Mantinejac.

– Svakako! Ta polja ionako nisu vaša! – ljutito primeti Fokejac. – Aiz tih reka ćemo kasnije mi morati da pijemo vodu! Lako je dobiti ratna račun saveznika!

– Predlog o iznenadnim napadima malim jedinicama pametan je,ali se ne može primeniti. Nije se mogao primeniti ni u Tesaliji, a jošmanje bi se mogao primeniti u nizijama Beotije i Atike – objasniLeonida. – Pre svega, Grci su previše izdeljeni da bi mogli daorganizuju koordinirane napade te vrste. Zar ne mislite da je namaHelenima mnogo lakše da organizujemo kompaktnu vojsku negogustu mrežu manjih jedinica? U oba slučaja potreban je centar zakoordinaciju, a kako ćemo da komuniciramo i da se redovnoobaveštavamo o ratnim dejstvima ako je svaka jedinica izgubljenanegde u planinama i stalno se kreće da bi mogla da presrećeneprijatelja? Najbolje je okupiti sve raspoložive snage zajedno, kao unašem slučaju i u slučaju Euribijada na Artemiziju.

183

– Lekcija iz vojne strategije kao da je zainteresovala prisutne. To jeohrabrilo kralja da nastavi. – I nemojte zaboraviti da je hoplitobučen za borbu na bojnom polju. Za iznenadne napade potrebni sukonjanici, kojih Tesalija ima na pretek; potrebni su strelci, njih ima uneprijateljskim redovima. Osim toga, Kserksova vojska ima konjicu,laku pešadiju i strelce; nemoguće je naneti im štetu dok se kreću.Pokušajte da zamislite vojsku koja je zaštićenija na bokovima, uprethodnici i na začelju.

Leonidina tirada kao da je uverila Peloponežane da odustanu odstalnih napada, ali nije ih odvratila od stava da se treba povući. –Pod pretpostavkom da si ti u pravu – primeti Tegejac – ne vidimkako možemo očekivati da zaustavimo vojsku od dvesta hiljada ljudisa svega pet hiljada vojnika ili malo više. Da li shvatate da na svakogGrka dolazi četrdeset Persijanaca? To je previše i za vas Spartance,koji tvrdite da vredite kao desetorica vaših protivnika!

– Onda vi ne shvatate! – odvrati Leonida. – Mi ne treba da ihpobedimo! Nisu nas zbog toga poslali ovamo! Mi smo došli naTermopile da bismo kupili vreme! Naše prisustvo ovde imadvostruki cilj: da uspori napredovanje osvajačke vojske prema jugu ida natera Kserksa da se sukobi s flotom. To će biti naša pobeda: dabudemo korisni Savezu. A u tom smislu, malo je važno da liPersijanaca ima dvesta hiljada ili milion. Mi smo male jedinice kojepominjete. Mi smo prepreka koju su Grci sposobni da postaveizmeđu varvarske vojske i centralne Grčke! Ko se sad povuče, i nepokušavajući da ih zaustavi, da li će imati hrabrosti da se vrati uotadžbinu? I šta će reći samom sebi kad je vidi spaljenu i opljačkanuili, još gore, porobljenu, pod persijskim despotima?

– Reći ću da sam bio dovoljno mudar da budem u svom gradu utrenutku kad mu je to bilo potrebno, da pomognem svojimsugrađanima i, ako bude neophodno, da podelim sudbinu svojeporodice i prijatelja. Eto šta ću ja reći! – odgovori mu Tegejac,nimalo pogođen njegovim argumentima.

– Ti si hrabar kralj i ja te poštujem – umeša se Lokriđanin,obraćajući se Leonidi – i izvinjavam ti se ako sam posumnjao u tvoje

184

dobre namere. Ali, kao što vidiš, uprkos Savezu, zapravo je maloonih koji zaista imaju panhelensku viziju. Ovde svako misli na sebe;oduvek je bilo tako s nama Grcima i čak ni pred velikom opasnošćunismo u stanju da razmišljamo o svojim susedima kao o svojoj braći.Jednom Peloponežaninu Lokriđanin očigledno znači koliko iPersijanac – zaključi s gorčinom.

– S druge strane, čak i u istoj regiji, pa čak i u istom gradu –primeti Demofil, koji je do tog trenutka ćutao – nismo uspeli dadonesemo jednoglasnu odluku. Neprijatelj još nije stigao u Beotiju amnogi su se već izjasnili u korist Persijanaca. Da ne pominjemoTesaliju. Pa čak i na Peloponezu, koliko znam, gradovi poput Argasumnjiče se za medizam.10 To je najupečatljiviji dokaz našenesposobnosti da sarađujemo zarad opšteg dobra. Da su svi Grciodbili da dočekaju Kserksa kao cara, možda mu ne bi ni palo napamet da dođe ovamo. Ili bi njegovo napredovanje bilo brzozaustavljeno i gledali bismo ga kako se vraća podvijenog repa. Ali, jabih rekao da Heleni i dalje imaju priliku da izbegnu ropstvo. Zato ćuostati ovde, šta god da se dogodi.

Nekoliko trenutaka vladala je tišina i svi su čekali da kralj objavisvoju odluku. Leonida se dugo premišljao pognute glave, rukuukrštenih na leđima, zamišljenog pogleda i stisnutih usana.

Neko je upravo predložio da glasaju kad im se kralj iznenadaobrati: – Slušajte! – uverljivo reče. – Predlažem vam rešenje koje ćevam spasti čast i neće vas primorati da žrtvujete život ako smatrateda to nije neophodno. Persijanci svakako neće uspeti da se probijuprilikom prvog pokušaja. Kako god bilo, prolazak kroz Termopilenije šala, čak ni za ogromnu vojsku. U to možemo s razlogom bitisigurni. Možda će, pošto pokuša prodor ovde, Kserks usredsreditisnage na Artemizij i time će naš zadatak biti pojednostavljen. Ili ćese Persijanci nasukati ispred nas i ostati tu dok ne stignu snageSaveza, ili će odustati od frontalnog napada i pokušati da nađuzaobilazni put, verovatno preko planina, ako saznaju za staze poputonih na Anopaji; ali to su uski putevi, dugi i teški, preko kojih bivelika vojska morala da se kreće sporo, a u tom slučaju ćemo

185

svakako imati vremena da saznamo za to.– Dakle, ja vam predlažem da čekate. Tako niko neće moći da vas

optuži za kukavičluk, a ni sami nećete u budućnosti, šta god da sedogodi, ništa sebi moći da prebacite. Sad se borite i pokažite kolikovredite. Obećavam vam da ću vas, u trenutku kad postaneočigledno da nam je propast suđena, pustiti da odete; štaviše,podstaći ću vas da odete, jer ćete onda svakako biti korisni Savezu.

– A ti? A Spartanci? Šta ćete vi raditi u tom slučaju? – upitaTegejac posle nekoliko trenutaka.

– Mi Spartanci navikli smo da postupamo drugačije – hladnoodgovori Leonida.

186

PPlaćeni ubica

roduženi sastanak vrhovne komande nije se završio ni posleLeonidine izjave. Pošto je završen deo posvećen strateškim

odlukama, prešli su na razmatranje taktike, to jest predtaktičkihciljeva, jer je prvi problem s kojim su morali da se suoče bio kako dabarem malo zaplaše Persijance. Nema sumnje da je Kserks već znaoda će ga Grci sačekati pre nego što uđe u Lokridu. Trebalo je navestiga da poveruje kako se iza fokejskog zida nalazi mnogo veća vojskau odnosu na nekoliko hiljada ljudi pod Leonidinom komandom i dabranitelji nisu nimalo obeshrabreni njegovom ogromnom vojskom.

Vremena još ima, računali su zapovednici. Veliki car svakako ćenajpre istražiti predeo u okolini Trakisa da bi proverio može li da seprobije s te strane, a onda će, najverovatnije, sačekati svoju flotu.Nije trebalo isključiti ni mogućnost da će Persijanci pokušati dauspostave diplomatske kontakte.

Glas o tome da su zapovednici proveli veći deo noći raspravljajućise proneo se po grčkom logoru još pre svitanja. Kad se sunce tekukazalo iznad vrhova uzvišenja na Eubeji, mnogi vojnici već su bilina nogama i tumarali su od sektora do sektora u potrazi za nekimko bi mogao da ih izvesti. Bilo je čak i onih koji su već naredilisvojim robovima da im spakuju stvari i da se spreme za put, ubeđenida će prevladati struja koja je predlagala strateško povlačenje.

Međutim, sami učesnici sastanka obavestili su svoje ljude oodlukama ratnog veća. Vratili su se u svoje sektore i okupili vojnike;da bi predupredili nezadovoljstvo među ljudima, gotovo svizapovednici su, najavljujući da ostaju, požurili da objasne kako se odnjih traži da ostanu samo dok „novi strateški zahtevi ne budunalagali povlačenje“. Oni koji su se najviše protivili ostajanju umirilisu se kad im je jasno stavljeno do znanja da će ostati samo doksituacija ne postane nepodnošljiva.

Sasvim drugačije zvučale su reči koje je Knem uputioSpartancima; polemarh je samo rekao da ostaju i ništa više. Što se

187

tiče ostalog, svi vojnici obavešteni su da će od tog trenutka svaki, inajbezazleniji disciplinski prekršaj biti kažnjen za primer; Aneristuzasijaše oči, a njegovi podređeni progutaše pljuvačku, pomišljajućina vanredan izgovor koji je ponuđen njihovom pentakontarhu.Osim toga, objasnio je polemarh, neophodna je što čvršća saradnjaizmeđu jedinica i vojski kako bi svi mogli da se organizuju pougledu na Lakedemonce. Persijanci, kako je rekao, moraju stećiutisak da pred sobom imaju izuzetno delotvornu i profesionalnuvojsku, kako bi novajlije u njihovim redovima izgubili polet ihrabrost.

Sâm Kserks, nastavio je Knem, mora biti ubeđen da je pred njimveća vojska nego što zaista jeste. Zbog toga se jedinice i vojske unajvidljivijim sektorima, od nasipa do planinskih obronaka, morajušto češće smenjivati.

Pojedine jedinice svake vojske moraće da obeleže spoljnupovršinu štita bojom grada koji ima profesionalnu vojsku ili bojomgrada koji je proglasio neutralnost u sukobu; tako će nekiPeloponežani morati da oboje u belo svoje štitove, kako bi Persijancipomislili da su čak i neke jedinice iz Arga odlučile da se priključeantipersijskom savezu. Deo Lokriđana moraće da nacrta buzdovanna štitovima, ne bi li Persijanci pomislili da na grčkoj strani ima višeTebanaca.

Sve se to odnosilo na istočno krilo fokejskog zida, gde je većeodlučilo da postavi celokupnu vojsku, napuštajući zapadni prolaz iteren između Antele i središnjeg prolaza. Međutim, psihološkozastrašivanje trebalo je primeniti naročito na zapadu, unajvidljivijem sektoru. Zato je svaki zapovednik morao da izaberenekoliko najkrupnijih i najspretnijih ljudi iz svoje vojske i da ihdodeli posebnom odredu koji će biti oformljen za tu priliku. Tajodred biće podeljen na jedinice koje će se smenjivati na nekoliko satina isturenom položaju na zapadnom prolazu i radiće gimnastiku,vežbaće s oružjem i organizovaće mala sportska nadmetanja.

Persijanci treba da vide Grke spokojne i opuštene, kako se baveuobičajenim aktivnostima usred bela dana, bez straha da će biti

188

meta njihovih strela! I da se zamisle nad njihovom fizičkomspremnošću, sportskim veštinama i lakoćom rukovanja oružjem!

Ako je veliki car nameravao da ih zadivi ogromnim brojemvojnika, Grci moraju zadiviti njega svojim nadmoćnim vojnimveštinama. To treba da navede Kserksa da se opredeli za pomorskisukob, koji ostaje glavni cilj velike strategije Saveza.

Dijenek je preuzeo obavezu da izabere ljude među Spartancima.Kad ga je ugledao, već znajući šta će ga ovaj pitati, Aristodem jeprimetio da su mu oči otečene i crvene od nespavanja i umora.

– Sudeći po tome kako izgledaš, sigurno je bilo teško ubeditidruge da ostanu – reče mu.

– Pusti. Ne možemo očekivati da svi budu kao Spartanci, a moždane bismo ni voleli da su svi takvi; bilo bi teže ostvariti premoć uHeladi... – odvrati Dijenek, zevajući.

– Da. Ali čini mi se da ta premoć košta. Koliko sam shvatio, ostaliće otići ako krene po zlu, a mi ćemo ostati... – primeti Aristodem.

– Dužnost i čast, dragi moj! – umeša se Eurit, prilično veseo.– Dužnost i čast... – zamisli se Aristodem. – Meni se čini da za nas

postoji samo dužnost. U ratu se ionako očekuje da umremo; u miru,u našem gradu, nemamo nikakvu slobodu osim slobode da sepripremamo za rat i da idemo u rat da se borimo i umremo...

– Dobro, momci, moram vas zamoliti da se priključite grupi kojaće ostati na zapadnom prolazu. Nadam se da tamo nećete bitiizloženi opasnosti. Leonida je uveren da nećete. S druge strane,kralj je izričito zahtevao da za taj zadatak uzmem tebe, Aristodeme– reče zapovednik. – I ti si, Eurite, uzorit Spartanac. Naravno, uzećui Alfeja.

– Meni nimalo ne smeta. Štaviše, ponosan sam! – uzviknu Euritoduševljeno, u očiglednoj suprotnosti s Aristodemovim zbunjenimizrazom lica. Dijenek se i ne osvrnu na njega i ode dalje, premaKleopompovoj jedinici.

Posle jutarnjeg obroka Spartanci su jedini ostali na zapadnomprolazu, zajedno s helotima i perijecima kojima su, uz najkrupnije

189

vojnike, uključujući i Tegejca pobednika u rvanju, povereni zadacilake pešadije. Dijenek i Efijalt su se potrudili da što brže – ali inaizgled mirno kako persijski izvidnici ne bi pomislili da ih je strah –raščistili teren između Antele i središnjeg prolaza. Istini na volju,posle kratkog zajedničkog rada zapovednik je zaključio da sav posaomože prepustiti revnosnom Malijcu, koji je dotad već uspostavioodlične odnose sa svim vojnicima.

Nije bilo mnogo nedoumica oko toga koji će odred izvesti prvusmenu „pokazivanja“. Kralj je smatrao više nego izvesnim da ćeKserksova izvidnica tokom dana stići do Antele, dok vojska pristižeu polje i sređuje ga kako bi moglo da primi varvarske trupe. Dakle,odlučeno je da tridesetorica Spartanaca zauzmu položaj u blizinizapadnog prolaza.

Predviđen je i sistem signalizacije kojim će ostali obavestiti„glumce“ o dolasku „publike“. Mnogobrojni posmatrači zauzeli suuzvišenja iznad nizije pokraj Trakisa, raspoređujući se na razmakuod pola stadija. Dogovorili su se da osmatrač najbliži persijskoj vojscipodizanjem koplja odmah obavesti najbližeg saborca da je persijskaizvidnica krenula put Termopila; on će zatim obavestiti sledećeg svedok lančanim prenosom vest ne stigne do ratnika na Azopu. Na tajnačin će Aristodem i njegova grupa saznati kad treba svojski da sepotrude oko predstave.

Signal je stigao rano po podne i od tog trenutka Spartanci sumorali da prikažu ceo repertoar veština spartijata za primer. Gotovodo sumraka lagano su se mazali uljem, isprobavali nalete kopljem,rvali se i trkali, radili gimnastiku bez rekvizita ili podizali stenje ikamenje različitih veličina. A prilikom svakog predaha nameštali susvoju dugu kosu, na koju su se spartijati ponosili i po kojoj su seisticali među ostalim Helenima, koji su uglavnom nosili kratku kosu.Češljali su se i gladili je, pramen po pramen, uvojak po uvojak, onikojima je dosezala do grudi, kao i oni kojima je jedva dopirala doramena.

Oni koji su pogledali prema zapadu, onako, nemarno, između dvevežbe, mogli su da primete jedva vidljive obrise konjanika. Tek kad

190

je sunce nestalo iza planine, Grci su jasno razaznali frigijske kape odfilca, lukove okačene preko ramena i raznobojne uske pantalone.Neki prasnuše u smeh praveći pošalice na račun njihove oskudnemuževnosti, koja bi se sasvim uklopila u improvizovanu Alfejevu,Ditirambovu i Maronovu pozorišnu predstavu. Aristodem je,međutim, pomislio da će uskoro videti i previše takvih, a onda teškoda će im biti smešno.

U svakom slučaju, Leonida je bio ubeđen da će predstava nazapadnom prolazu doneti neku korist Grcima; barem će odvratitiKserksa od namere da odmah napadne, ako je tako nešto naumio.Ipak, da ne bi bilo zabune, sledećeg jutra rekao je Megistu da održižrtveni ritual, u slučaju da ratne operacije počnu. Akarnanijskisveštenik prineo je na oltar kozu, ali u njenoj utrobi nije videonikakvo predskazanje, što je, kako je rekao, bio znak da se tog danasve vojske neće sukobiti.

Tog jutra na zapadni prolaz poslati su najbolji Peloponežani međukojima se isticao, naravno, pobednik u rvanju. Kako god bilo, većposle aristona Leonida je mogao da se uveri u delotvornostpredstave koju je osmislio. Na Azopu su se pojavili izaslaniciPersijanaca, u pratnji Grka iz Jonije, koji su tražili da pregovaraju snjim.

Persijanci su se zaustavili istočno od reke, čekajući da im Leonidapođe u susret. Kralj nije nimalo žurio, ne toliko da bi ih ozlojedio,koliko da bi ostavio pripadnicima svog pentekosta vremena da sekompletno opreme. Kako bi i dalje vršio psihološki pritisak naprotivnika, odlučio je da povede svoje pentekontarhe sa sobom.

– Glasnik je bio Grk iz Halikarnasa – reče Dijenek svojimprijateljima kad je, iste večeri, mogao da im prepriča ishod susreta. –Znate kako je: za razgovor s Persijancima nisu nam potrebniprevodioci; imaju toliko Grka u svojim redovima da su poslalijednog od njih da pregovara. Ukratko: taj je nekoliko minuta pričaosamo da bi predstavio svog cara i naveo njegove titule. Posle dvaminuta – i ne isključujem mogućnost da je to namerno uradio –Leonida je počeo da zeva.

191

Alfej i Maron grohotom se nasmejaše, nateravši Dijeneka dazastane. Pošto su ih ostali prilično grubo ućutkali, pentakontarhnastavi.

– Momak se pravi da ne primećuje i nastavlja da nabraja tutule izemlje koje je ovaj osvojio, a onda prelazi na suštinu. Veliki carKserks je saznao, kaže on, da smo zbog slabog ugleda jednog oddvojice spartanskih kraljeva uspeli da okupimo samo šačicu ljudikako bismo zaprečili prolaz kroz Termopilski klanac. Veliki car želida bude vladar svih Grka i ne želi da propusti priliku, kao što se većdogađalo u drugim okolnostima, da ispolji svoju trpeljivost ivelikodušnost; zato se neće obazirati na pobunjeničke istupe nekihgrupica Helena. On dolazi u miru, nastavio je glasnik, i ne bi voleoda taj mir bude narušen zbog nekoliko kavgadžija koji nisu prihvatilinjegovu prevlast. Zato će, zaključio je, veliki car svakako zaboravititu besmislenu pobunu, prvu koju je doživeo otkad je došao napoluostrvo, ako Grci polože oružje, predaju ga persijskimzapovednicima i povinuju se njihovim naređenjima.

– Pa šta misli veliki car, da smo mi isti kao one kukavice Tesalci? –umeša se Maron. – Vidi se da je navikao na takve... i da tek treba davidi prave vojnike...

– A šta mu je odgovorio Leonida? – upita Eurit.– Ako veliki car želi naše oružje, neka dođe da ga uzme – izvesti

ih Dijenek, ne oklevajući ni trenutak pošto je njegov prijateljpostavio pitanje.

– I onda? – upita Alfej.– I onda ništa. Samo to je rekao – odvrati zapovednik.– Pa sigurno je rekao još nešto, zar ne? Kako je glasnik to

prihvatio? – upita Aristodem.– Ne. Nije rekao ništa više. Pošto je to izgovorio, okrenuo se i

pošao nazad, a onda smo se i mi zaputili za njim. Dakle, nismo imalipriliku da vidimo glasnikov izraz lica – potvrdi Dijenek.

Načas zavlada tišina. Onda Alfej poče prigušeno da se smejulji, abrat mu se odmah pridruži. Ubrzo su se svi okupljeni, čak iAristodem, slatko smejali.

192

– Sad ga je stvarno razbesneo... – primeti Maron, kome su očizasuzile od smejanja.

– Pa, sve u svemu, čim su mu ponudili despotiju, svi smo shvatilida Kserks pomalo sumnja u mogućnost da prodre na kopno –objasni Dijenek. – Taj momak iz Halikarnasa naglasio je da su našesnage neznatne, ali Kserks zapravo ne zna koliko nas je,zahvaljujući Leonidinim zamislima.

– Veliki vojskovođa, nema šta. Drago mi je što sam ovde, podkomandom tako značajnog zapovednika – dodade Alfej i svi toubedljivo potvrdiše.

Skoro svi. Aristodem je osetio gorčinu i nestrpljivo je čekao da sedružina raziđe, da ne bi više morao da sluša pohvale na računvladara. Kad je ostao sâm, ponovo je razmišljao kako je neophodnoukloniti čoveka koji toliko vešto manipuliše ljudima. Kad bi uspeoda se usredsredi na taj cilj, suočio bi se sa svojim zastrašujućeneprimerenim stavom; Leonidino kraljevsko ophođenje sputavaloga je i potčinjavalo, ne dopuštajući mu da sagleda i njegovu ljudskustranu, koliko god da je ona odbojna. Iako je, sećajući se Gorginepriče, osećao bes, ponekad bi ga uloga koju je Leonida, ta divljazver, igrao u javnosti toliko dostojanstveno do te mere zavodila danije mogao zamisliti boljeg vladara.

Izgleda kao da je rođen da bude kralj, pomislio je, kao stvoren zavojskovođu, ali pre svega za kralja. Vojskovođa mora biti sposoban,ali njegovo ponašanje nije toliko značajno za obavljanje zadataka.Kralj, međutim, mora biti i sposoban i harizmatičan i poseban.Leonida se, teško mu je bilo da prizna, odlikuje svim tim osobinama,iako zapravo nije ni trebalo da vlada. Zaista se nije mogao uporeditisa svojom braćom kojima je tron bio namenjen: Kleomen je biobezobzirni ludak, koji se nije libio da manipuliše predskazanjima, aDorijej je bio običan pustolov...

Trebalo bi da mrzi Leonidu, zbog načina na koji se ponaša premaženi koju Aristodem voli i zbog samoljublja koje Leonidu tera daprotraći živote mnogih ljudi. I mrzi ga, naravno... priželjkujeLeonidinu smrt, ali samo kad iza kralja uspe da nazre čoveka.

193

Sledećeg jutra, kralj je ponovo pozvao Megista da obavi dužnost.Persijska vojska ulogorila se svega nekoliko kilometara dalje ipostojala je mogućnost da vrlo brzo, čak svakog trenutka dođe doborbe, a Leonida je, kao svaki vojskovođa, želeo da zna da li suznamenja povoljna. Ali sveštenik ga je uverio da ni tog dana nećebiti borbe.

Leonida je poslao na bojno polje Lokriđane i Tespijce. Spartanci suostali istočno od zida i ponovo su se posvetili manje--više istimsportskim aktivnostima kao i obično, ali nisu se pokazivali kao naAntelu. Anerist je žudeo da se vrati svojoj trgovini, ali shodnoprilikama, postao je oprezniji. Zato se zadovoljio kinjeći ljude koji suvežbali, iako mu to nije donosilo nikakvu korist. Kleopomp ga je,potčinjavajući mu se, dopuštao da zlostavlja i njegove podređene.

– Hajde, debeljko, krećeš se kao da su ti tegovi privezani za noge!– reče pentakontarh Alfeju dok je prolazio pored njega. – Mora dasu ti otežale otkad si se rvao s onim Tegejcem; spor si i smešan!

– Prava je šteta što si ti zapovednik. Bilo bi zanimljivo videti kakobi se završila borba između tebe i mene... – ljutito odgovori Alfej, aliga Anerist nije čuo jer je već prošao mimo njega.

Ipak, čuo ga je Kleopomp: – Jesi li ti lud? Hoćeš da se zamerišnekom kao što je on? Zar ne znaš da je veoma uticajan? – reče mu,trudeći se da ga ostali ne čuju.

– Baš me briga ko je i šta radi. Taj će pre ili kasnije loše završiti, odmoje ruke ili od ruke nekog Persijanca. Čega se plašiš? Da će seiskaliti na tebi zato što se jedan od tvojih usudio da se pobuni? –odvrati Alfej.

– Na meni? Kakve veze ja imam s tim? Ne kažem ti to zbog sebenego zbog tebe – slagao je Kleopomp. – Zna se da Anerist ume dazagorča život onom na koga se nameri... a meni su potrebni spremnii srčani ljudi...

– Svakako, svakako... pretpostavljam i da mu nikad ne bi dozvolioda se iživljava nad tvojim ljudima, zar ne? – uporan je bio Alfej.Kleopomp nije bio u stanju da se suoči s ostalim zapovednicima, ali

194

ni s odlučnijim potčinjenima. Niko ga nije poštovao, ali, s drugetrane, njegovi ljudi bili su vrlo zadovoljni što imaju zapovednika kojiih ne dira i niko se nije žalio. Ono što je Anerist nametao ljudimamaltretiranjem, Kleopomp je, paradoksalno, postizao nedostatkomautoriteta.

U međuvremenu, Anerist se vratio u svoj pentekost. Goreo je odželje da izazove Aristodema i posmatrao ga je s izvesne udaljenosti,stiskajući pesnice i zube. I što ga je duže gledao, sve više ga jeiritiralo to savršeno, skladno, privlačno telo, idealan primer sportistei borca kakav je i sâm želeo da bude. Ali onda je usmerio pažnju naEurita.

– Te dečje vežbe nisu primerena priprema pred bitku. Tako neštorade naše žene u Sparti, u vreme mira, da bi im koža ostala čvrsta.Treba ti nešto oštrije, primerenije teškim okolnostima u kojima senalazimo. Da vidimo... za početak – i priseti se onog što je rekaoAlfeju – mogao bi da trčiš noseći dva kamena pod miškama. Ali dvalepa kamena. Uzmi one tamo – naredi mu, pokazujući mu dvakamena velika poput zemljanih ćupova.

Eurit ga pogleda popreko, ali nije želeo da mu pruži zadovoljstvoda mu odgovori i samo je poslušao naređenje. I Aristodem je gledaonjega, vrteći glavom.

– Videćeš da ćeš mi biti zahvalan kad ti koplje i štit u borbi budulaki kao pero. U odnosu na tebe, tvoji protivnici izgledaće kao da sekreću vrlo sporo i možda ćeš čak uspeti i da ubiješ nekog! –zadovoljno primeti pentakontarh. – Idi do onog stenovitog obronka ivrati se. Tri puta, pre nego što predahneš. A onda još tri puta –naredi mu Anerist, pokazujući tačku udaljenu najmanje dva stadija.

Pomiren sa sudbinom, vojnik pođe prilično sporo, iz straha da ćese vrlo brzo umoriti. Anerist se prilično zabavljao. Smejući se,nemilosrdno mu doviknu: – Tim tempom bi hodao neki starac sgihtom, a ne vojnik na vežbi! Kad bi morao da spaseš kožu i oružjeu borbi, bio bi mnogo brži! Ili si ti od onih koji, kao onaj pesnikArhilok, ostavljaju i štit i prijatelje kad beže? Brže!

Onda se obrati Aristodemu. Zlurado mu reče: – Ne bi ni tebi

195

smetalo da malo vežbaš. Osim ako se ne bojiš da ćeš naružiti svojelepo telo znojem i naprezanjem...

– Takav čovek zaista je štetan kad nema šta da radi – čuo jeAristodem i osetio nečiju ruku na ramenu. Bio je to Dijenek, koji jeizazivački pogledao Anerista.

– Pripremam svoje ljude. Da nemaš nešto protiv? I ti bi trebalo toda radiš sa svojima ako hoćeš da se istaknu u borbi, umesto štozabadaš nos u poslove jedinica koje je kralj dodelio drugima... –primeti Anerist prilično netrpeljivo.

– Pa, jednog ćeš morati da se odrekneš. Kralj te zove, Aristodeme– odvrati Dijenek nimalo zbunjen i okrenu se prema prijatelju, aodmah zatim podsmešljivo pogleda Anerista.

Ovaj zatreperi od besa, odmahnu glavom i promrmlja neštonerazumljivo o povlašćenima, a zatim, pomiren sa sudbinom, odeda muči Eurita.

– Pazi, ako me ponovo šaljete Tebancima, Leontijad bi mogaoposumnjati da je pod prismotrom. Bistar je on... – reče AristodemDijeneku dok ga je pratio prema kraljevom šatoru.

Čim su stali pred kralja, pentakontarh reče: – Morao sam da gaprekinem u fizičkim vežbama i vežbama s oružjem koje je naš važniratnik radio pod budnim okom svog pentakontarha, veličanstvo.

Leonida kao da nije primetio ironiju u Dijenekovim rečima. –Drago mi je što održavaš formu, Aristodeme. Moram darazgovaramo – reče obraćajući se vojniku.

– Na raspolaganju sam ti, naravno – odgovori Aristodempredusretljivije nego što je želeo.

– Dobro... Pametan si čovek i shvatio si da nam neće biti lako daizdržimo ako napadnu – reče Leonida, a onda načas zastade, kakobi sagovorniku ostavio mogućnost da mu odgovori u slučaju da sene slaže s njim.

Ali Aristodem je bio saglasan s tim stavom i samo je klimnuoglavom. Kralj nastavi. – Moramo naći neki način, čak ne preteranoradikalan, da osujetimo delotvornost njihovog napada ili, ako jemoguće, da ga potpuno onemogućimo. Na kraju krajeva, oni su

196

došli nas da osvoje, iako ih ni na koji način nismo izazvali. Našazemlja je mnogo manja od Azije, imamo daleko manje sredstava naraspolaganju, prema tome, dozvoljeno nam je da se poslužimo svimsredstvima da bismo se odbranili.

Kraljev dug uvod iznenadio je Aristodema i izazvao njegovuznatiželju. Izgledalo je kao da mu se Leonida pravda zbog zadatkakoji će mu dodeliti, a to je poslednje što bi čovek mogao očekivati odkralja.

– U odnosu na flotu – nastavi Leonida – mi imamo ponekumogućnost više da budemo... recimo... bezobzirni. Za razliku odnjih, imamo mogućnost da se fizički približimo nekom značajnomneprijateljskom zapovedniku, možda čak i samom Kserksu! On jeduša celog poduhvata, to je bila njegova zamisao, bez njega biPersijanci gledali svoja posla i ne bi došli ovamo. I ne sumnjam da uslučaju njegove smrti niko od njegovih zapovednika, braće inajbližih rođaka neće imati volje i moći da nastavi osvajanje. Grčkabi bila slobodna.

Dakle, hoću Kserksa mrtvog.Isključeno je da će Kserks želeti da rizikuje u borbi. Ona svakako

nije poput nekog spartanskog kralja ili bilo kog helenskog vrhovnogzapovednika koji se bori u prvoj liniji i suočava se sa smrću rame uzrame sa svojim ljudima. Ali u svom logoru Kserks se oseća sigurno.Naravno, ima veliku telesnu gardu koja ga verovatno ni na trenutakne ostavlja samog. Ali niko među Persijancima ne očekuje da će Grcipokušati da ubiju velikog cara upravo usred njegovog logora, i to jošpre nego što počne borba.

Aristodem je već bio shvatio.Barem je shvatio da se svojom taštinom, više nego veštinom u

sportskim nadmetanjima, uvalio u gadnu nevolju.– Potrebna su mi dva čoveka – nastavi kralj – hladnokrvna i jakih

nerava, pametna i lukava, brza i izdržljiva; dvojica koji su sposobnida prođu kroz sito neprijateljske vojske, da stignu do Kserksovogšatora, da izbegnu stražu, da ga ubiju i, ako je moguće, da se vrateživi. A jedan od te dvojice moraš biti ti, Aristodeme.

197

Aristodem je osetio zastrašujući grč u stomaku u trenutku kad jeLeonida izgovorio njegovo ime. I gotovo da ga više nije ni slušaodok je kralj navodio razloge za svoj izbor.

– Ti si ispoljio sve te osobine u nadmetanjima u kojima si pobedio,u kojima si uspeo da sačuvaš mir do kraja i da postigneš dobarrezultat kad je izgledalo da nećeš izdržati, istakao si se u nekolikodisciplina i ostao usredsređen nekoliko dana zaredom. Dugo sam teposmatrao i video sam da se ni u jednom trenutku nisi prepustio niljutnji ni radosti, da si sve vreme bio donekle uzdržan. Upravo takavčovek mi treba, Aristodeme, štaviše, reći ću ti da mi ova zamisaomožda ne bi ni pala na pamet da nemam čoveka kao što si ti.

Dakle, to je bila Leonidina nagrada za pobedu u pentatlonu,pomisli Aristodem. Lepa nagrada: umreti pre ostalih. Štit od srebra izlata bio je samo maska, kako bi se pokazalo da pobednik zaslužujenešto određeno, opipljivo, nešto na čemu će mu čak zavideti.Verovatno se ni najostrašćeniji spartijat ne bi potrudio da pobedi daje znao kakvu mu nagradu Leonida sprema.

Kraljeve reči potvrdiše njegovo razmišljanje. – Naravno, veoma biloše delovalo na moral ljudi ako poduhvat ne bi uspeo i ako bi se tosaznalo. Neophodno je, a siguran sam da ćeš ti to razumeti, da nikone sazna zašto si otišao preko Azopa, osim ako ne uspeš upoduhvatu. Zato zahtevam od tebe da nikom ne kažeš. Znam dazahtevam preveliku žrtvu i još te lišavam priznanja za tvojuhrabrost; ali naš poduhvat, poduhvat je očajnika i zahteva očajničkepoteze. Uostalom, naša tradicija naučila nas je da pojedinac nijevažniji od opšteg dobra, a ovog puta nije zalog samo opšte dobroSparte već cele Grčke.

Zaćutao je i bilo je očigledno da očekuje da Aristodem nešto kaže.Ratnik pogleda Dijeneka i mač koji je držao pored sebe i pomislikako bi mu bilo lako da ga izvuče iz korica i da probode kralja. To jenjegova prilika, gotovo sigurno poslednja koju ima. Ako zaista morada se žrtvuje, radije će to učiniti za Gorgo nego za Grčku...

Želeo je da ubije svog kralja, a sad ga njegov kralj šalje da ubije

198

drugog kralja. Da je Leonida onakav kakvim ga svi vide,Aristodemu bi možda bila čast što je izabran da pogodi neprijatelja usrce. Međutim, pošto je poznavao pravu ličnost lakedemonskogvladara, nije mogao a da ne gleda sebe kao plaćenog ubicu; moždasamo poslednjeg u nizu.

Dijenek je bio oprezan i brižljiv, ali ne i u društvu jednog odnajdražih i najstarijih prijatelja. Mač mu je bio tu, na dohvatu ruke,kao i Leonidin trbuh, koji bi u tom trenutku bilo lakše rasporiti odbilo koje mete do tada. Mogao bi da spase Gorgo...

Ipak...Ipak... ako postoji vojskovođa koji je u stanju da zaustavi

Persijance, podmuklim ubistvom ili borbom, to je Leonida. AGorgina budućnost neće biti bolja ako postane robinja nekogpersijskog despota.

– Čast mi je što si me izabrao za tako važan i osetljiv zadatak,veličanstvo, i nadam se da ću biti na visini tvojih očekivanja – rekaoje na kraju, a reči su mu navrle na usta gotovo spontano, mada sazakašnjenjem.

– Odluku o tome ko će poći s tobom – nastavi Leonida solakšanjem – donećeš isključivo ti. Imao sam priliku da se uverim daumeš dobro da proceniš i, osim toga, hoću da budem siguran da ćešpored sebe imati čoveka s kojim odlično sarađuješ. Mogao bi, naprimer, da izabereš hoplitu pored kog se obično boriš u falangi...Kako se zove?

– Eurit? To bi bilo odlično, najbolji su prijatelji, a i on je dobarvojnik – umeša se Dijenek koji, međutim, odmah pogledaAristodema čekajući da i on to potvrdi.

Poslednje što je Aristodem želeo bilo je da osudi na smrtnajdražeg prijatelja. Ali upravo je pored njega želeo da se suoči snajtežim iskušenjima i, osim toga, znao je da će Eurit biti dvostrukosrećan ako zatraži od njega da pođe s njim: Eurit mu je bio gotovobolesno naklonjen i slepo je verovao u spartansko uređenje, što sudva dobra razloga da s ponosom prihvati taj zadatak.

– Da, naravno, Eurit mi je savršen saborac u falangi. Biće to i u

199

ovom poduhvatu – reče.

200

KIza neprijateljske linije

ao što je Aristodem predvideo, Eurit je bio oduševljen. Popovratku, dvojica prijatelja zatekla su ga kako i dalje vuče

kamenje ispod miški, zajedno s još dvojicom nesrećnika koje je kinjiookrutni zapovednik.

Odveli su ga u stranu i objasnili su mu šta ga čeka, dok je Aneristna onoj dvojici iskaljivao bes što je ponovo preskočen. Eurit isprvanije mogao da veruje svojim ušima i Dijenek je morao da se poslužisvim svojim autoritetom da bi ga ubedio da je to ne samo istina već ida je predviđeno da zadatak obave još te noći.

Aneristu je pentakontarh samo rekao da su dvojica njegovihpotčinjenih izuzeti iz redovne službe zbog privremenih zadatakakoje im je dodelio kraljevski pentekost, budući da su na isturenompoložaju, iza Antele, potrebna dvojica teških pešadinaca. Onda jeDijenek predložio Euritu da se ceo dan odmara i oslobodioAristodema dnevnih obaveza, a potom su se dogovorili da se usuton sastanu kod istočnog prolaza.

Dvojica odabranih uspeli su da izbegnu nasrtljiva pitanja Alfeja iMarona kojima je, međutim, pažnju ubrzo privukao prizorPersijanaca raspoređenih nedaleko preko Antele, gde se Trakiskanizija proširivala. Persijanci su bili predaleko da bi branioci moglijasno da razaznaju njihovu opremu, ali ogromna tamna mrlja koja jetitrala pod suncem u zenitu predstavljala je – i nijedan Grk nije u tosumnjao – psihološki protivudar helenskom razmetanju.

Tako je bar verovao Leonida, koji je naredio Arkađanima da samoneznatno izmeste svoj položaj unazad, ne povlačeći se. – Kralj jesiguran da nas danas neće napasti – reče Dijenek Alfeju i Maronu,koji su ga saletali pitanjima u vezi s odlukama vrhovne komande. –Nisu samo znamenja koja je Megista tog jutra video uverila kralja uto već i njegov zdrav razum: maločas je s Artemizija stigla vest dajoš nisu ugledali neprijateljske brodove. Kserks samo pokušava danas zaplaši, kao što smo mi uradili s našim malim vežbama.

201

Vojnici su se u međuvremenu okupljali duž fokejskog zida, nanasipima, pokušavali da vire kroz otvore u zidu, neki su čak zagaziliu močvaru; svi su posmatrali zapadno obzorje ne bi li stekli sliku oneprijateljskoj vojsci, koja im se prvi put ukazala u svoj svojojveličini. Neki su se čak popeli i na vrh Kolonosa i na pristupačnijeobronke planina pored zida. Drugi su čak prošli iza zida i pridružilise Arkađanima, koji su revnosno radili vežbe.

Svi su se pitali da li je ta tamna mrlja koju su videli u daljini celapersijska vojska ili samo jedan njen deo i koliko je taj deo neznatan uodnosu na čitavu vojsku. Iz te daljine nisu čak mogli da vide nikoliko ima konjanika u odnosu na ukupan broj vojnika. To jeizazvalo strepnju i brigu da se pred njima nalazi nekakav tajanstvenineprijatelj koji se još nije u celosti pokazao te je stoga delovao jošstrašnije.

U ranim popodnevnim satima stigla je vest da se persijska flotapojavila na jugu ostrva Magnezija i da se zaustavila u visini Afeta,pošto je prošla između obale i ostrva Skijatos. Nekoliko sati kasnije,ispred fokejskog zida ostali su samo redovni stražari. Persijanci su serasporedili, a Kserks nije poslao nikakvu poruku grčkoj vrhovnojkomandi. Mnogi vojnici su se spremali da pođu na večeru snamerom da što duže ostanu pored vatre, pomišljajući da im je tomožda poslednji obrok.

Aristodem i Eurit večerali su odvojeno i pre ostalih. Čim je paomrak, otišli su na Alpenos, gde ih je čekao Efijalt, koga im je Dijenekdodelio za vodiča. Nosili su samo mač u koricama, okačen prekoramena i bodež zadenut za pojas kitona. Obojica su bili zaokupljenizadatkom, srce im je tuklo snažno i ubrzano, a u stomaku suneprekidno osećali grč; zbog saznanja da će uskoro verovatnoumreti, bili su ćutljivi i smrknuti.

Efijalt je, međutim, bio pričljiviji nego ikad. – Evo nas, vojnici –rekao je, trljajući ruke. – Jesmo li spremni? Ne možemo ići prekonizije jer će mesec biti gotovo pun, pa bi nas njihovi najisturenijistražari mogli opaziti. Zato ćemo poći planinskim putem koje mipastiri dobro poznajemo. Treba se popeti prilično visoko, ali to će

202

nam omogućiti da prođemo iznad Trakisa, ne izlažući se opasnostida nas primete do poslednjeg trenutka.

S fokejskim vojnicima kod Alpenosa dogovoriše lozinku zapovratak, a onda počeše da se penju. Dok su se peli uskom stazicomoivičenom trnovitim grmljem i kupinjacima koji su postepenouzmicali pred žbunjem i drvećem tako gustim da mesečeva svetlostnije mogla da prodre kroz njih, pored sebe su ostavili takozvaneCrne guzove. Pogled su prikovali za baklju koju je Efijalt držao uruci, iako su smatrali da je dovoljno da slušaju njegov glas, koji nijeprestajao da ih prati. Zvučao je poput zvona okačenog oko vratakoje upozorava na Efijaltovo prisustvo čak i kad, zbog krivudavog istrmog puta, nisu mogli da mu vide obrise.

U svakom slučaju, brzo su napredovali zahvaljujući lakomnaoružanju i Efijaltovom savršenom poznavanju okoline. Poslenekoliko kilometara prestali su da se penju i zavukli su se u borovušumu, tako gustu da je Efijaltova baklja često nestajala s vidika, svedok staza nije ponovo postala strma, a šuma sve ređa kako su sepribližavali vrhu. Malijac im reče da je planina Anopaja visokagotovo sedam stadija i da upravo otud potiče ime staze koju prelaze.

Dvojica Spartanaca želela su da njihov vodič već jednom zaćuti ida im dopusti da osmisle plan akcije kojom će postići cilj, a moždačak i sačuvaju kožu. Ali nije bilo načina da ga ućutkaju. Tek jenadomak Azopa Efijalt obuzdao svoju pričljivost, a i kad je govorio,činio je to tiše kako ne bi uzbunio persijske stražare. Silazeći premaTrakisu, vodič ih povede niz uzan klanac na čijem je dnu tekaoAzop, oivičen strmim planinskim obroncima. Voda je bila niska iprešli su je gazeći do pojasa, da bi zatim ponovo morali da savladajukratak uspon.

Hodali su duže od pet sati kad se na horizontu pojaviše obrisiTrakisa. Ubrzo zatim u očima im zasija odraz više od hiljadulogorskih vatri posejanih po prostranoj dolini koja se širila ispredgrada. Granice persijskog logora u obliku trapezoida bile su jasnooznačene svetlucanjem vatri, raspoređenih na jednakim razmacimapo obodu. U unutrašnjosti logora je, međutim, bilo još malo tačaka

203

koje su gorele. Njih trojica pomisliše na to kakav je prizor pružaopersijski logor samo nekoliko sati ranije kad je vatra gorela u celomlogoru.

Tada je Malijac rekao nešto uistinu umesno u vezi s poduhvatom:sačekaće ih tu, objasnio je, do svitanja, to jest manje od pet sati.Nakon toga, ako ne budu stigli, pokušaće da sazna da li im jepoduhvat uspeo, ili im je uspeo ali po cenu života, i vratiće se daobavesti Leonidu. – Tako sam se dogovorio s Dijenekom – zaključi, anjegovi sagovornici osetili su toliko olakšanje što ne moraju više daga slušaju da nisu stavili nikakvu primedbu na njegov plan.

Aristodem i Eurit ugledaše pred sobom ravnicu na kojoj je bilovrlo mala tačaka iza kojih bi se mogli sakriti dok napreduju. Srećom,kad su izašli iz gustog rastinja Anopaje i klanca Azopa, mesečevasvetlost prilično je oslabila, štaviše, na nebu su se skupljali oblaci,izazvani perturbacijom na severu. Oprezno su nastavili povijenihleđa i savijenih kolena, zastajući na nekoliko trenutaka svaki put kadbi naišli na neko drvo, žbun, vitice loze ili maslinjaka.

Zamisao je bila da preuzmu mesto dvojice stražara i da sačekajupovoljan trenutak da se primaknu carevom šatoru. Međutim, na tajnačin ne bi bili dugo uverljivi kao Persijanci, pa čak ni u mraku, anaročito ako bi bili prinuđeni da progovore. Zato se dogovoriše dase ipak ponašaju kao da su Grci, ali Jonci, Makedonci ili Tesalci. Štose tiče poslednje prepreke, to jest stražara koji stoje na ulazu u šator,trebalo je da im na neki način odvrate pažnju i odlučiše da jedanzagovara stražare da bi drugi za to vreme ušao i uklonio cara.

Dečja igra.Odlučiše da se drže oboda logora sve dok ne ugledaju položaj na

kojem su samo trojica stražara, kako bi se domogli odeće bezpotrebe da se sukobljavaju s velikom grupom stražara. S prvomgrupom nisu imali sreće: bilo ih je četvorica, a jedan je, s turbanomna glavi i s pojasom oko pasa, izgledao kao da je zapovednik.Nastavili su dalje, prema zapadu, kako bi našli pristupačniji položaj.Sledeći, udaljen dva stadija, čuvao je samo jedan vojnik, i ako njeganapadnu, moraće da ponove poduhvat na nekom drugom mestu.

204

Dakle, i taj položaj morali su da preskoče.Na trećem položaju, dva stadija zapadnije, primetili su trojicu

vojnika, ali dvojica su izgledala kao da su se slučajno zatekla tu.Delovali su opušteno, za pojasom su nosili samo jednu sablju, dok jetreći, koji je stajao ukočeno iako je razgovarao s onom dvojicom, bionaoružan lukom i kopljem. Povrh svega, dvojica s kojima jerazgovarao delovala su kao da su potegla malo više.

Aristodem i Eurit se pogledaše i u isti mah klimnuše glavom jedandrugom. Ako ta dvojica mogu da tumaraju po logoru bez obavezeda stoje na određenom mestu, odlično će im poslužiti. Aristodemdade prijatelju znak da im priđu puzeći kroz visoku travu, koja će ihskrivati sve dok im se ne približe na nekoliko metara.

Nevolja nije bila u tome kako da uklone svu trojicu, već kako to daučine ne izazivajući uzbunu. Dvojicu su mogli da srede u istomtrenutku, ali treći će imati dovoljno vremena da viče pre nego što injega pogube. Odlučiše da se Eurit pobrine za stražara, jedinog kojije bio priseban i koji je, prema tome, predstavljao težu metu, a da seAristodem usredsredi na onu dvojicu, ostavljajući za kraj onog kojimu bude delovao pijanije.

Skočili su istovremeno, kao što su naučili boreći se jedan uzdrugog u falangi. Euritu nije bilo ništa lakše nego da skoči nastražara i da mu zarije nož među rebra, još pre nego što je ovomdoprlo do svesti da je napadnut. Da ne bi bilo greške, zatvorio mu jeusta dok mu je zarivao nož i držao ih je zatvorena sve dok, poslenekoliko okreta i trzaja nožem unutar vojnikovog tela nije video damu je izraz iznenađenja i straha zamenio staklast beživotan pogled.

Eurit je bio tako brz da je stigao da vidi šta je učinio njegovprijatelj. Aristodem je s leđa zaskočio onu dvojicu i samo jednimtrzajem ubo u leđa jednog, dok je drugog zgrabio slobodnom rukomi oborio ga na zemlju sopstvenom težinom. Zatim je izvukao oružjeiz tela prvog i zario ga u ovog na zemlji, ošamućenog od pada danije stigao ni da zaječi.

Eurit pogleda po unutrašnjosti logora da bi proverio koliko jošbudnih ljudi ima okolo i koliko su blizu obodu prvi ležajevi. Gomile

205

opreme, alata, oružja i kola smenjivali su se s telima vojnika koji suspavali na zemlji, s konjima i teglećim životinjama, sa šatorimaraznih oblika i vrsta, koliba sklepanih od rogozine ili drvenih greda,slame ili pruća. U svakom slučaju, činilo se da se u blizini niko nekreće.

Aristodem ga trgnu udarivši ga po ramenu i podstaknu ga dauzme odeću ubijenih vojnika. Obukli su košulju dugih rukava, apreko nje ukrašenu tuniku bez rukava koja im je dopirala do kolena.Stavili su i kožnu kapu koja je ličila na kakvu sitnu životinju kojoj suodsekli noge; imala je duge bočne rubove s kojima su se ova dvojicakratko igrala pokušavajući da im otkriju svrhu. Kad ih je Eurit poputšala prebacio preko lica, shvatili su da na taj način mogu sakriti crtelica koje nisu bile nimalo istočnjačke.

Ono što zaista nisu mogli zamisliti da obuku bile su uskepantalone od prediva. Aristodemu je naročito bilo teško da ih obuče;njegova žrtva imala je mnogo kraće noge, tako da mu je gornji deokoji se navlači poput gaća dosezao samo do polovine butina. Akoništa drugo, tunika je barem delimično pokrila taj nedolični izgled,koji uprkos okolnostima, Eurita natera na smeh.

Strog Aristodemov pogled natera ga da se usredsredi napoduhvat. – Ove smešne kape – prošaputa zatim Euritu na uvo –mogle bi nam omogućiti da stignemo i do Kserksovog šatora, aliteško nama ako budemo morali da govorimo. Uradićemo kao štosmo se dogovorili; kad utvrdimo gde se nalazi meta, ponovo ćemobiti Grci, u jednostavnom kitonu. Dođi, pogledaćemo ima liunaokolo nekog Helena, tek toliko da se uverimo; ko zna, moždaćemo naići na vojnike koji spavaju u stromati, na neki hoplitski štit ilišlem...

Eurit klimnu glavom i obojica sakriše mačeve ispod košulje,ističući krivlje sablje. Izuzetno oprezno krenuše kroz logor. U logoruje vladao takav metež da su se, začudo, osećali sigurnije tu nego uokolnoj niziji na rubovima logora kuda su se kretali bez ikakvezaštite i zaklona. U logoru je, naime, bilo najrazličitijih prepreka izakojih su mogli da se sakriju kako bi izbegli susret s nekim vojnikom

206

kome se ne spava ili koji, zbog nekog zadatka, mora da ostanebudan.

Dugo su hodali i otkrili da je i persijska vojska podeljena nasektore, dodeljene vojskama raznih država, ali nisu bili u stanju daraspoznaju oznake raznih naroda. Videli su tamnopute ljude, oneneobične dugovrate životinje s grbom o kojima su im osmatračipričali, videli su mnogo štitova najrazličitijih oblika, uglavnom malihi u obliku polumeseca ili ogromnih i pravougaonih. Videli suneobično oružje kao što su dvostrane bradve, male srpove, koplja sdva vrha, oklopljena sedla, gvozdene palice i kape, čudne koliko ione koje su sami nosili.

Međutim, nisu videli korintske šlemove niti hoplitsku opremu.Možda u Kserksovoj vojsci i nema tako mnogo Grka kao što sepriča. Onda, međutim, Aristodemu pade na pamet da je nagonskanepoverljivost mogla navesti persijsku vrhovnu komandu da grčkisektor postavi u sredinu logora kako ne bi mogli da dođu u dodir saspoljnim svetom. Zato su se uputili prema središtu logora, gde se,kako su pretpostavljali, nalazi i vladarev šator.

Međutim, što su dublje prodirali u unutrašnjost logora,povećavala se opasnost da nalete na vojnike u pokretu ili na civilekoji su pošli za vojskom. Pod slabom svetlošću nekoliko vatri nazrelisu grupe ratnika i običnih radnika i zanatlija kako rade. To ih jeteralo da često skreću ili da se kriju iza naslaganog tovara, izaživotinja, a kad ne bi mogli da nađu zaklon, štitila bi ih odeća kojomsu se prerušili. Hodali su gotovo cikcak, bez unapred utvrđenogcilja, orijentišući se pomoću obrisa planina na zapadu da bi utvrdiligde je more, jer tu gde počinje more završavao se taj beskrajni logor.

Onda im se, najzad, pred očima koje su se već navikle na tamu,ukaza poznata ratna oprema. Bilo je tu nekoliko beotijskih šlemova –jednostavnih primeraka sa širokim obodom koje nisu koristili samoBeoćani već i Tesalci i Makedonci. Malo dalje, nekoliko ljudi spavaloje u svojim stromatama. Nije bilo sumnje u to da su Grci.

Sakrili su se iza gomile ćupova, skinuli su odeću i sablje i ostalisamo u tunikama, koje su mogle da prođu i kao kitoni. Nezgoda je u

207

tome što Makedonci uglavnom nose eksomis, model tunike koja sevezuje ispod desnog ramena. Aristodem je i to rešio: nožem jeodsekao deo tkanine koji je njegovom prijatelju prekrivao rame, azatim je isto učinio i sa svojim kitonom. U mraku niko neće niprimetiti da je tunika prepravljena.

– Vas dvojica! Nemate li pametnija posla nego da tumarate pologoru? Vratite se na spavanje jer ćemo za dan-dva u borbu! –Stražar ih je video i prišao im je, tiho im se obraćajući da ne biprobudio saborce. Govorio je grčki, ali grub i tvrd grčki kakavgovore Makedonci.

– Zapravo smo pošli da se okupamo – spremno odgovoriAristodem, oponašajući dijalekat. – Nije zabranjeno, zar ne?

– Radite šta hoćete. Ali krupne ribe ne vole kad se ljudi neodmaraju noću – odvrati vojnik, i načini pokret glavom udesno,nesvesno pokazujući Aristodemu i Euritu gde se nalazi njihovameta. Pravili su se kao da su produžili prema plaži, ali čim su maloodmakli, skrenuli su levo. Posle nekoliko desetina metara zatekošese između velikih, fino izrađenih šatora, što je bio jasan znak da jereč o sektoru namenjenom visokim dostojanstvenicima, kojih je,izgleda, u persijskoj vojsci bilo na pretek.

Naime, bilo je poznato da je Kserks sa sobom poveo mnogepredstavnike carske porodice: braću, polubraću, razne rođake, amnogi od njih zauzimali su najvažnije položaje u vrhovnoj komandii bili su na čelu neke despotije. U tom mnoštvu šatora koji supripadali visokim dostojanstvenicima, prepoznati carev bio je pravipoduhvat. Kad bi neko upao u grčki logor, bez teškoća bi pronašaoLeonidin šator jer je zbog skromnosti grčke vojske jedino kralj imaošator; čak su i polemarh i pentakontarsi spavali kao i svi ostalivojnici.

Kriveći sebe zbog naivnosti, Spartanci nastaviše da posmatrajuveličanstvene konake persijske vrhovne komande, trudeći se danađu neki znak koji bi im pomogao da prepoznaju carev šator. Nekišatori bili su veći od ostalih, ali svi su delovali kao da pripadajunekom visokom dostojanstveniku. I ispred svakog nalazila su se

208

najmanje dvojica stražara.Povrh svega, morali su i da požure da ih neko ne bi primetio kako

oklevaju i posumnjao u njih. Zato su počeli da se teturaju, praveći seda su pijani. Bio je to dobar način da opravdaju svoje tumaranje iizgovor da i dalje nastave da gledaju unaokolo.

Na Aristodema ostaviše utisak dvojica vojnika koji su stražariliispred jednog šatora. Nisu bili obični vojnici. I ostali stražari delovalisu kao da pripadaju posebnim jedinicama, ali ta dvojica... oni suzaista izgledali kao da pripadaju odredu Besmrtnih čija je jedinicacarevih kopljanika, kako se pričalo, bila počasna careva garda.

Dvojica prijatelja primetiše, pre bilo čega ostalog, njihovu kosuispod valjkaste kape: bila je podeljena na vrlo pažljivo napravljenesitne pletenice; potom su primetili da su na isti način upleli i vlasibrade. Nosili su luk i tobolac preko ramena i ukrašenu togujarkocrvene boje, s belom trakom na sredini, dugačku do gležnjeva,ispod koje su virile grimizne pantalone i zatvorene, žute cipele.Slabašni sjaj mesečine i vatri odbijao se o njihove pozlaćene ogrlice inarukvice i o srebrnu kuglu kojom im se završavalo koplje. Naročitose isticalo koplje jer ga stražari nisu držali prislonjeno o tlo, već naramenu, vrha okrenutog nadole, kao da su spremni da ga svakogtrenutka upotrebe. Na levoj mišici nosili su zaobljen štit, napravljenod dva polukruga zasečena sa strane; iza štita, zadenut za pojas,video se držak kratkog noža koji je Aristodem stigao da osmotri iprimetio na njemu dve diveregentno postavljene lavlje glave.

Stražari su stajali ispred šatora, a bočni delovi su, naizgled, bilinezaštićeni. Aristodem udari laktom Eurita i jedva primetnimpokretom glavom stavi mu do znanja da je to verovatno šator kojitraže. Njegov prijatelj klimnu glavom i pripremi se da izvedepredstavu.

– Ja mogu da izdržim više od tebe, kažem ti – reče Aristodemunesigurnim glasom pijanca i gurnu ga.

– Ma kakvi! Popio si jednu čašu i vidi na šta ličiš! Ne možeš dastojiš na nogama! – odgovori mu Aristodem pa ga i sâm gurnu.

Dvojica stražara neznatno okrenuše glavu, više privučeni

209

pokretima ove dvojice nego beznačajnom bukom. Ne razumejunijednu reč koju smo izgovorili, pomisli Aristodem, ali bili su sigurnida pred sobom imaju dva pijanca.

– Nije istina da sam pijan. Potpuno sam trezan! – odvrati Eurit, snaporom se ispravljajući.

– A, je li? Onda mi pokaži... – reče Aristodem.Onda se Eurit, teturajući se, pomeri prema dvojici stražara, koji

odvojiše dršku koplja s ramena. – Je l’ vam izgledam kao da sampijan? Je l’ vam izgledam kao da sam pijan? – upita ih, pružajućiruke i pokušavajući da im dodirne kape. Ova dvojica najprepokušaše da ga odgurnu kopljem, a onda, da ga ne bi povredili,odlučiše da ga odgurnu štitom. Spartanac je nekoliko puta pao nazemlju i ustao, ponovo im dosađujući. Persijance je čak i zabavljalonjegovo ponašanje i glasno su ga podsticali. Previše glasno, zapravo,za dvojicu vojnika koji znaju da se neposredno iza njih nalazi njihovvladar.

Aristodem je shvatio da se sve odvija onako kako su predvideli.Načas se zabrinuo za Eurita, ali bio je siguran da Persijanci ne želeda izazivaju sukobe s grčkim saveznicima. I dalje se teturajući,Aristodem je stao bočno od šatora, nestajući iz vidokruga dvojicestražara i zagledao se u kožni rub koji je gotovo sasvim prianjao uztlo. Kad je primetio jedan otvor dovoljno veliki da kroz njegaprovuče ruku, izvadio je nož, prosekao ga uzduž i provukao se.

Obreo se u gotovo potpunom mraku, u velikoj prostorijiosvetljenoj samo žarom na izdisaju. Vrlo oprezno se zaputio premaizvoru svetlosti, skinuo s jedne stolice drveni naslon za ruke i prineoga žaru da bi zapalio baklju. Kad je pogledao unaokolo, u jednomuglu šatora primetio je zlatni tron bogato ukrašen dragim kamenjemi zadovoljno je zaključio da je na pravom mestu.

Sad treba da nađe Kserksa, i to što pre ako neće da dopusti daonoj dvojici napolju dosadi da se zabavljaju s Euritom i da gaiskasape.

Video je da u zadnjem delu šatora postoji zaseban odeljak zaspavanje, odvojen od ostalog prostora teškom zavesom. Oprezno je

210

prišao pošto je spustio baklju na žar, kako se njena svetlost ne biprimetila. Uzeo je nož i neznatno razmakao zavesu, a zatimprovukao glavu kroz otvor. Ispred sebe ugledao je krevet.

Bio je prazan.Više nije bio tako pribran. Treba se izvući iz te zbrke, a nisu ni

obavili zadatak. Kad bi ga Leonida video, ne bi ga više smatrao začoveka jakih živaca. Udario je pesnicom po zidu šatora i nastavio dagleda unaokolo, dok nije shvatio da se car ne nalazi u tom malomprostoru. Onda se vratio istim putem, dohvatio baklju i nimalo se netrudeći da bude oprezan pogledao svaki ugao i pomerio svakikomad nameštaj iza kojeg bi neko mogao da se sakrije.

Niko ga nije video, jer nije ni bilo nikog ko bi ga mogao videti.Šator je bio prazan.

211

BBekstvo iz persijskog logora

rzo, idemo! – reče Aristodem Euritu i dalje podražavajući ton ipokrete pijanca. Pošto je navrat-nanos izašao iz šatora, kroz isti

otvor kroz koji je i ušao, ponovo je počeo da se tetura i pridružio seprijatelju. Stražari su i dalje odbijali Eurita štitom gurajući ga odjednog do drugog, prateći svoju igru smehom i nerazumljivim, alisvakako nimalo laskavim dobacivanjem na njegov račun. Činjenicada car nije u šatoru, verovatno ih je navela da se opuste i da se malozabave.

Eurit ostade pribran i dopustio im je da ga udaraju poput vreće;namerno se zanosio kao da gubi ravnotežu. Kad se Aristodempojavio, krotko mu je dopustio da ga uhvati za ruku i da ga odvuče.Persijanci su se i dalje smejali, ali sasvim zadovoljni iznenadnomzabavom, nisu pokušali da ih zaustave, već su im se samopodsmevali dok im dvojica Grka nisu nestala iz vidokruga.

– Jesi li uspeo? – upita Eurit čim mu se ukazala prilika.– Ma kakvi! Nije bio u šator, iako je to njegov šator –

obeshrabreno uzvrati Aristodem.– I šta ćemo sad? – zbunjeno upita drugi.– Šta ćemo? Svakako moramo saznati gde je Kserks ako nas pre

toga ne uhvate.Upravo u tom trenutku iz daljine dopreše povici i njih dvojica

ugledaše obrise ljudi koji su se mahnito razleteli po mraku. Postojalaje velika verovatnoća da je metež nastao jer je neko otkrio dva lešaiza granica logora. Moraće da se sakriju, i to što pre.

Bili su na rubu dela logora u kojem su smešteni visokidostojanstvenici. Šatori su bili skromniji i bez stražara, ali su ipakpružali zaštitu za razliku od sektora u kojima su ljudi spavali podvedrim nebom. Ljudi oko njih probudiše se od povika koji su seprenosili iz sektora u sektor. Bilo je jasno da vojnici prenose jednidrugima da se u logoru nalaze uljezi.

Dvojica Spartanaca uleteše u šator pored kojeg su u tom trenutku

212

prolazili. Unutra je bilo mračno, a nozdrve im zapahnu prodoranzadah, sličan vonju truleži koji su imali prilike da osete na bojnompolju, dan nakon bitke.

Oklevali su samo jedan trenutak pre nego što su izvukli bodeže inastavili kroz šatore naslepo hodajući u potrazi za nekim kome bistavili nož pod grlo. Eurit je prvi naleteo na opruženo ljudsko telo ipao je preko njega. Pre nego što je usnuli stigao da pusti glas,obuhvatio ga je oko vrata i priljubio mu sečivo noža uz lice. Odmahzatim Aristodem doslovno nagazi jednog vojnika koji ispustiprigušen krik pre nego što je Spartanac i njemu prislonio nož uzlice.

– Da li neko od vas dvojice govori grčki? – upita Aristodem.Tišina.– Poslednji put pitam. Onda ću iseći od uva do uva ovo lice koje

držim među mišicama. Da li neko od vas govori grčki?– Ja jesam Grk – reče Euritov zarobljenik.– Upali svetlo. Požuri. Eurite, ustanite i nastavi da ga držiš –

naredi Aristodem.Eurit ni na trenutak nije pustio tanjušnu priliku koju je držao uza

se, samo joj je dopustio da jednom rukom podstakne žar koji je joštinjao ispod pepela. Ubrzo zatreperi slaba svetlost koja jeSpartancima omogućila da vide s kim imaju posla.

Njihovi „domaćini“ svakako nisu bili ratnici. Obojica su bili nežnegrađe. Razlikovali su se samo po uzrastu i crtama lica. Grk koji jezavršio u Euritovim rukama bio je mlad, a onaj drugi bio je star,istočnjačkih crta lica, ćelav, duge, sede negovane brade.Spartancima se učini da se u šatoru nalazi i treća osoba; ali ondashvatiše da je to leš, opružen na nekom stočiću, s dubokom ranomna grudima oko koje su se nazirali žutozelenkast krug i posekotine.Pod čkiljavom svetlošću žara telo je delovalo uznemirujuće. Porednjega su, na manjem stočiću, bile poređane razne bočice.

– Ko ste vi? – upita Aristodem Grka.On upitno pogleda starca, ali ovaj ne pomaknu nijedan mišić na

licu. Jasno, nije mu odobrio da govori.

213

Mladić je ćutao, ali posle nekoliko trenutaka osetio je kako mu seEuritov bodež useca u bok. – Ja sam njegov rob, a on je jedan oddvorskih lekara velikog cara Kserksa.

Ovaj ga ošinu pogledom. Aristodem popusti stisak i nastavi daispituje. – Kserksov lekar. Dobro. Onda ćete znati da nam kažetegde je car.

Ponovo tišina.Ovog puta Aristodem je pritisnuo oštricu noža među starčeva

rebra. Nije bio nimalo nežan i napravio mu je malu posekotinu. –Ionako ćeš umeti da je zalečiš – reče i pogleda roba čekajućiodgovor.

– Kserks je otišao u Afet da se sastane sa zapovednicima flote,zbog oluje... – konačno odgovori Grk.

– Oluja? Kakva oluja? – upita ga Eurit.– Pa... na severu je danas bila snažna oluja i izgleda da je

pozadina naše flote pretrpela teška oštećenja. Zato je Kserks otišaolično da proveri koliko je brodova stiglo neoštećeno u Malijski zaliv.

Aristodem i Eurit se pogledaše u neverici. Onda Aristodem začustarca kako ječi i primeti da je ovaj izgubio mnogo krvi. Pustio ga jeda ode do stočića na kojem su stajali lekovi, a onda je rekao Euritu: –To znači da se Kserksovi planovi menjaju. S polovinom flote moždaneće moći da se sukobi na moru...

– Možda, na kraju krajeva, naš poduhvat i nije sasvim proprao.Ako uspemo da prenesemo tu vest u naš logor... – odgovori Eurit.

– Podsećam te da nas napolju traže stotine vojnika! – odvratiAristodem iznenada obuzet besom. – Ova dvojica nam morajunabaviti odgovarajuću odeću kako bismo se prerušili; i, ako jemoguće, i ovo čudo koje nosite na glavi i oko vrata – dodadeobraćajući se robu.

Spartanci nikad nisu saznali da li im je rob pomogao zato što je isâm Grk, zato što je hteo da napakosti gospodaru ili jednostavno izstraha. Činjenica je da im je pokazao gomilu poderane odeće,prljave i mestimično umrljane krvlju, koja je ležala u uglu šatora. –Mislite na tijare? Tamo su na gomili; to su uniforme pokojnih

214

vojnika, onih koje je moj gospodar pokušao da izleči. Nameravao jeda ih preproda...

Spartanci se nađoše u čudu. Bacili su se na gomilu odeće i počelida preturaju pokušavajući da sastave dve uniforme. Ostavili su nasebi eksomis, preko kojeg su navukli košulju; Aristodem je imao istiproblem s uskim pantalonama kao i malo pre toga. Odeća je bila ulošem stanju i nepodnošljivo je zaudarala, ali morali su da potisnugađenje.

Zakačili su nož za pojas i mač oko ramena; oružje nije bilopersijsko, ali nadali su se da niko neće dovoljno dugo obraćatipažnju na njih da bi to primetio. Okrenuli su se prema sredini šatoratek u trenutku kad su stavljali tijare na glavu. Mlaz tečnostineprijatnog mirisa pljusnu im posred lica izazvavši im peckanje uočima i prisili ih da zažmure. Kad su otvorili oči, videli su starcakako baca neko vedro na pod i uzima sablju prislonjenu na stolicupored stola. Aristodem pređe nadlanicom preko očiju da bi otrosmrdljivu vodu koja mu se i dalje slivala niz obraze, a zatim izvučenož i probode Persijanca pre nego što je uspeo da zamahneoružjem.

Nagon za preživljavanjem i sve jače peckanje u očima nateraše iEurita da ubije roba čije je ubrzano disanje osetio tik iza sebe.Spartanac izvuče bodež iza pojasa i brzim pokretom ruke, i neosvrćući se, zari ga u grudni koš mladiću koji zastenja i sruči se natlo. Eurit se potom okrenu i pogled mu se susretnu s pogledomžrtve koja kao da ga je preklinjala da je poštedi. Tek tad je Euritshvatio da Grk nije imao ništa u ruci i da nije nameravao da munaudi. Ali mladić je u međuvremenu izdahnuo.

Spartanac je nekoliko trenutaka stajao zatečen, dok ga Aristodemnije zgrabio za mišicu i snažno ga protresao. – Nemamo vremena zakajanje. Brzo, spasavajmo kožu!

– Sigurno nas već svi traže. Možda je bolje da zasad ostanemoovde – odvrati mu Eurit trljajući oči kako bi odagnao nelagodnopeckanje.

– Jesi li ti lud? – odvrati Aristodem. – Moramo iskoristiti metež

215

koji vlada u logoru. Možda nas neće ni primetiti ako budemoizgledali kao da i samo tražimo uljeze.

– Onda treba da uzmemo konje... – predloži Eurit.– Ne dolazi u obzir. Tako ćemo privući pažnju na sebe. Nemamo

odeću konjanika. Osim toga, ovde ima izuzetnih konjanika koji ćenas začas stići; o nama Spartancima sve se može reći osim da znamoda jašemo – objasni mu Aristodem, koji je i sâm sve vreme trljao oči.Onda je provirio iz šatora i dodao: – Počelo je da sviće. Za nekolikominuta će se razdaniti i otkriće da nismo istočnjaci. Brzo!

Neprimetno je razmakao rubove šatora i pogledao čistinu ispredšatora. Ljudi su trčali na sve strane uz zvuke trube koja je verovatnooglašavala vreme za ustajanje. Sačekao je da se prostor oko šatoraraščisti kako niko ne bi primetio odakle izlaze, onda dade znakEuritu i odlučno izađe. Ali zastao je kao ukopan kad mu je svežvazduh zapahnuo ozleđene oči. Prijatelj pođe odmah za njim, ali injegovim očima trebalo je nekoliko trenutaka da se naviknu na svežvazduh. Zatim se brzim korakom zaputiše prema planinama.

Persijski vojnici su se, sami, u malim ili velikim grupama kretalijednako brzo u istom pravcu; neki su produžili prema moru. Jasnose videlo da su mnogi među njima Grci; ostali su bili istočnjaci kojisu sprovodili grupe Helena. U svakom slučaju, niko nije obraćaopažnju na njih dvojicu, koji su sve brže koračali i nailazili na sveveće grupe Grka.

Ugledali su još jednu grupu Helena u pratnji nekolicinePersijanaca. Hodali su prema njima približavajući se sa strane i kadsu se gotovo susreli, jedan istočnjak ih primeti i doviknu im neštonerazumljivo i pozva ih širokim pokretima ruke da im se pridruže.Aristodemu i Euritu nije preostalo ništa drugo nego da ih poslušaju ibila je prava sreća što im je istočnjak pokazao da stanu na začeljegrupe, gde nije bilo Persijanaca. Njih dvojica ipak pokriše donji deolica rubom tijare da ih Grci ne bi prepoznali.

Ostali su uz kolonu dovoljno dugo da su mogli da čuju razgovoreizmeđu Helena i da na taj način saznaju neke informacije.

– I veruju da će baš među nama naći one koji su ubili stražare i

216

ušli u logor? – reče jedan od njih.– Pa, ako bolje razmisliš, to je logično. Sigurno su u pitanju Grci i

svakako će pokušati da se sakriju među nama... – odgovori drugi.– I šta će da urade, sve da nas pobiju da bi bili sigurni? – nastavi

prvi, koji se nije isticao naročito blistavim umom.– Stvarno si budala. Dovoljno će biti da nas rasporede po

jedinicama kako bi naši zapovednici mogli da nas prepoznaju, zarne?

– Ko zna zašto su došli ovamo...– Možda su hteli da ubiju Kserksa. Reći ću ti nešto – dodade

drugi, oprezno se osvrćući – to uopšte nije loša zamisao...– Meni je svejedno da li će crći ili neće... – reče budala.– Bolje bi bilo da ti nije svejedno! Tako bi se Persijanci vratili svojoj

kući, a mi ne bismo morali da ratujemo s onima s juga...– Ma da, nek crkne taj ženskasti Persijanac koji hoće da nas

povede u rat a nikad nije uze oružje u ruke!– Jeste li videli ljude koji ga okružuju? Toliko se prostiru pred njim

da gotovo ližu zemlju, hodaju podignutih guzica da ne bi morali dase saginju svaki put kad ga vide. Štaviše, odmah se bacajučetvoronoške kad znaju da je car u blizini.

– A hteli bi da se i mi ponašamo na isti način. Kako se to zove?Proskijaneza?

– Proskineza, budalo!11

– Pazite šta pričate! Neki od njih možda razumeju poneku grčkureč! Osim toga, smejete se pošto ste izgovorili reč proskineza... –upozorio ih je jedan koji je delovao mudrije od ostalih.

Zapažanja Grka o Kserksu i njegovoj sviti bila su jednodušna idvojica Spartanaca načas pomisliše da bi mogli da im otkrijuidentitet kako bi se spasli iz nevolje. Međutim, ti Grci su ipakpripadnici vojske velikog cara i mogli bi da se istaknu ako bi prijaviliuljeze. Razmenili su saučesnički pogled, koji je bio dovoljan da seslože da se neće otkrivati.

Smer u kojem se uputila grupa sasvim je odgovarao Aristodemu iEuritu jer su planine bile sve bliže. Sve u svemu, što duže ostanu uz

217

te Grke praveći se da su Persijanci, utoliko bolje. Međutim, ubrzo sustigli do sektora gde su se neki Grci već rasporedili po jedinicama.Među njima su, na pravilnim razmacima, stajali persijski pešadinciodeveni kao i dvojica Spartanaca, ali za razliku od ove dvojice, onisu imali mali štit u obliku polumeseca i bradvu. Tu je bilo i nekolikozapovednika koji su se od ostalih razlikovali po tome što su nosiliturban na glavi, pojas oko pasa, pantalone i, pre svega, ogrtač odprošivenog lanenog platna.

Tu više nisu smeli da ostanu.Trebalo je da se sklone pre nego što Grci završe raspoređivanje,

kako bi izbegli da ih zapovednici pozovu da stanu uz ostalepersijske pešadince. Međutim, bilo je gotovo nemoguće da seiskradu a da pri tome ne privuku pažnju na sebe. Srećom, bili su nazačelju kolone i iskoristili su trenutak kad su Grci počeli da seizdvajaju iz grupe. Polako i neprimetno su se sakrili iza kola. Ako jeneki Grk i primetio da ih nema, nije obratio pažnju na to, jer jeverovatno mislio da su dobili naređenje da se izmeste.

Kad su se sklonili, Aristodem i Eurit pogledaše oko sebe. Podbledom svetlošću svitanja, procenili su da zapadna granica logoranije dalja od jednog stadija. Aristodem na kraju odluči da bi najboljebilo da se zapute pravo prema najbližim stražarima, stvarajući utisakda su im zamena ili pojačanje. Onda će moći da ih ubiju i da nastaveprema Trakisu.

Saopštio je Euritu plan i krenuo i ne čekajući njegov odgovor.Uostalom, Eurit nikad nije dovodio u sumnju nijednu njegovuodluku i svakako to neće učiniti ni ovog puta. Zaputiše se pravoprema stražarskom mestu koje je s te razdaljine delovalo malo.

Jedan korak, dva, deset koraka i stražarski položaj već im jedelovao veći. Naizgled nije bilo nikakve prepreke između njih injihovog cilja.

Još deset, dvadeset koraka bez ikakve prepreke. Jedino su ljuditrčali oko njih, i s leve i s desne strane, a poneki i zdesna nalevo,brzo prolazeći ispred njih.

Njihovo hodanje pretvorilo se gotovo u trčanje. Napredovali su

218

sve brže, a granično stražarsko mesto postajalo je sve bliže; toliko imje bio blizu da su mogli da vide petoricu vojnika na položaju.

Petorica vojnika.Iako je to mnogo, smatrali su da imaju sreće što ih nema

pedesetorica. Na kraju krajeva, njih dvojica su u prednosti jer moguiznenada da prepadnu neprijatelja. Osim toga, to im je bilaposlednja prepreka, što im je ulilo dodatnu snagu.

Začuše se povici.Nisu reagovali. Nisu ni okrenuli glavu u stranu odakle je dopirala

vika. Dok se vika pojačavala, njih dvojica su ubrzavala korak, a ondasu se povici čuli i s drugih strana.

Jedan vojnik, zbunjenog izraza lica, stade pred njih. Povici koji sudopirali iza njih verovatno su bili poziv vojniku da ih zaustavi.Aristodem je shvatio da je vreme da se razotkriju i da upotrebemačeve. Izvukao je svoj i pravo iz korica zario ga u stomak vojnikakoji je stajao ispred njega; pošto ga je zabo preduboko, nije imaovremena da ga izvuče, već je uzeo sablju koja vojniku beše zadenutaza pojas.

Pored sebe začuo je korake, a zatim i zveckanje oružja. Eurit jeizvukao svoj mač i odbranio se od zamaha vojnika koji je iskrsao kozna otkuda, a onda mu je zadao smrtonosni udarac.

Nakon toga nije im preostalo ništa drugo nego da potrče koliko ihnoge nose prema stražarima na granici logora, kao da pretrčavajuposlednje metre pre sudara dveju falangi. Trebalo je da pretrče jošnekoliko desetina metara do stražara koji su ih čekali, trojica superenim kopljima, a dvojica s bradvama. Spartanci izvukošenoževe i podigoše ih u levoj ruci.

Ako je Leonida u pravu, pomisli Aristodem pre nego što seustremio na neprijatelje, petorica Persijanaca zaista nisu dovoljna dase suoče s dvojicom Spartanaca. Decenijama zajedno podučavaniborbi, dvojica hoplita u persijskoj odeći vrlo dobro su znali šta daočekuju jedan od drugog, bez potrebe da gube vreme nadogovaranje. Znali su i da se kreću usklađeno ne morajući dagledaju jedan drugog, za razliku od petorice njihovih protivnika koji

219

nisu znali koga i kako da napadnu, već su gledali jedan drugogpokušavajući da organizuju napad.

Oklevanje je ublažilo brojčanu nadmoć Persijanaca ali i nadmoćkoju su im pružala koplja i štitovi koje Spartanci nisu imali.Aristodem je prvim udarcem sablje s leve strane polomio drškujednog koplja, a bodež je zario u grkljan vojniku koji je stajao malodalje, takođe s leve strane. Eurit je jednim udarcem presekao desnuruku Persijancu koji je zamahnuo bradvom prema njemu.Istovremeno je, odlučnim pokretom ramena, izbegao udaracprotivnika koji mu je prišao s leve strane, a potom se pomerioudesno da bi se sukobio s najudaljenijim Persijancem iz grupe.

Persijanac je pokušao da bradvom udari Eurita po glavi, ali jepromašio i težina oružja zanese ga napred, omogućavajući Grku daga uhvati za ivicu štita i da ga obori na zemlju, a zatim da gadokrajči nožem. Nije morao ni da se okrene da bi se sukobio s jošjednim vojnikom naoružanim kopljem: Aristodem je pustioPersijanca kome je polomio koplje i bacio se na vojnika čiji je udaracEurit izbegao; vodoravnim zamahom zario mu je sablju u desni,nezaštićen bok.

Poslednji koji je mogao da im naudi u međuvremenu je spustiokoplje, koje mu više nije koristilo, i isukao je sablju, ali je oklevao ibio je previše oprezan; prestrašen, nije znao šta da čini kad su mudvojica Spartanaca prišla, tako da je samo postavio koplje uodbrambeni položaj i ispružio štit preda se, a zatim je zakoračiounazad. To mu nije pomoglo: Eurit snažno udari njegov štit snamerom da mu odvuče pažnju, a Aristodem još jednom izvedevodoravni zamah u visini vojnikovog vrata, na kojem već sledećegtrenutka više nije bilo glave.

Došao je trenutak da ponovo potrče, tim pre što se iza njih čulosve više glasova. Uzeli su štitove ubijenih Persijanaca i potrčaliistovremeno, kao da su na startu neke trke na stadionu. Trčali sunajbrže što su mogli dok nisu primetili da im u susret dolaze dvojicakonjanika, koji su se verovatno vraćali iz obilaska ili sa straže naisturenim položajima. Na osnovu letimičnog pogleda, jedinog za koji

220

su Aristodem i Eurit imali vremena, zaključili su da su ti lakooklopljeni konjanici – Skiti; na sebi su imali kožne prsluke ipantalone, bili su naoružani dugačkim mačevima i bradvama. Sasedla su im visile vreće s lakim kopljima, a preko ramena su imalilukove i tobolce sa strelama koje su, kako se pričalo, koristiliizuzetno vešto.

Dvojica Spartanaca nisu mogla da se opruže u visokoj travičekajući njihov napad, niti su mogli da stoje izloženi napadunjihovih strela. Zato su nastavili da trče visoko držeći štitove, iakoim takvi kakvi su, odsečenih bočnih rubova, nisu ulivali sigurnost.Skiti su poterali konje u galop, što im nije smetalo da zategnu lukovei izbace strele. Uspeli su da gađaju čak dva puta, jednom levo, drugiput desno od glave konja, dok se nisu primakli protivnicima.Vidljivost je još bila slaba, što je osujetilo njihovu izuzetnu veštinu:strele profijukaše pored Aristodema, a jedna se zari u Euritov štit.

Pre neposrednog okršaja, Skiti isukaše mačeve i izabraše svakisvog protivnika. Ali Euritov protivnik se zanese u sedlu čim mu jeSpartanac štitom snažno udario konja po njušci. Drugi Skit je,međutim, uspeo da zamahne mačem, ali Aristodem je trenutakranije prozreo njegovu nameru i okrenuo mu ruku pa je Skit naleteona sopstveni mač i sručio se na zemlju, tako da mu je vrh mačaizleteo na leđa.

Eurit je, u međuvremenu, zadao smrtonosni udarac drugomprotivniku, koji je takođe završio na zemlji: raspolutio mu je lobanjupre nego što je ovaj uspeo da se pridigne.

I tu prepreku su savladali. Spartanci se osvrnuše i s naporom sezagledaše iza sebe jer su ih oči i dalje pekle. Mnogi Persijanci suprešli granicu logora i dali se u poteru za njima. Sad je trebalo štopre da se dokopaju obronka planine iza Trakisa, kako bi zavaralitragove. Dobro, pomisli Aristodem. Pre neki dan nismo uspeli dapobedimo u trci s ostalim Grcima, videćemo da li ćemo pobediti uovoj trci za život, protiv manje vrednih protivnika.

Nastavili su da trče najbrže što su mogli, kao da treba da pretrčesamo jedan stadion. Međutim, pred njima je, do planina, bilo mnogo

221

stadija tako da su postepeno usporavali, sve teže dišući. Ipak, dotadsu ostavili daleko iza sebe progonitelje, koji nisu bili u stanju daprate njihov ritam. Ipak, progoniteljima se pridružio i ponekikonjanik, a osim toga, neprijatelji su imali nešto mnogo brže oddvojice Spartanaca: strele. Aristodem i Eurit stisnuše zube, izvlačećiposlednje deliće snage iz sebe i nastaviše da trče prema Trakisu, kojisu morali da zaobiđu sa severne strane.

Aristodem načas pomisli da bi mogli da potraže sklonište u gradu.Ali odmah je odbacio tu pomisao znajući da žitelji grada koji je biogotovo pod opsadom neće stići da im otvore kapije pre nego štoPersijancu pristignu. Na taj način bi Spartanci doslovno bili priteraniuza zid, bez ikakve mogućnosti da pobegnu.

Nastavili su da trče čak i kad su izbili na strme planinske staze.Zapamtili su gde se odvaja put kojim su došli, ali morali su da sepobrinu da taj put ne otkriju i Persijanci, jer bi kasnije mogli da gaiskoriste da opkole grčke položaje. Srećom, na tom mestu bilo jelakše zavarati tragove jer je gusto rastinje onemogućavalo konjimada se probiju i vojnicima da otkriju kojim putem da ih slede.

Logično je bilo zaključiti da su Persijanci pomislili da su njihdvojica Grci iz Trakisa. Štaviše, Aristodem je bio siguran da ćePersijanci pokušati da blokiraju prilaze gradu kako njih dvojica ne bimogli da uđu. On se osvrnu i uveri se da je u pravu: nekolikokonjanika i bržih pešadinaca usporili su kad su stigli nadomakgradskih zidina i, oklevajući, gledali su u pravcu u kojem suSpartanci pobegli. Neki se pribraše od iznenađenja i nastaviše da ihprogone, ali Spartanci su već bili na nepristupačnom terenu, a gustožbunje i drveće potpuno su ih zaklanjali od pogleda Persijanaca.

Aristodem dade Euritu znak da ne pođe pravo prema prilazuAnopaji, pokazujući mu desno, manje pristupačnu stazu pola stadijadalje, nadajući se da će njome izbiti na pravi put kad se zavukudublje u šumu. Kad se osvrnuo, primetio je, međutim, da ih nikoviše ne sledi.

Načas se zamislio. Oklevanje Persijanaca pred zidinama Trakisadovelo je do toga da izgube iz vida progonjene pa su oni, u

222

međuvremenu, zaobišli grad i počeli da se penju uz planinskeobronke ulazeći u šumu koja se prostirala iznad samog grada. Kadsu zašli među gusto rastinje, znali su da će Persijancima biti gotovonemoguće da ih nađu.

Ako su zaista uvereni da su njih dvojica stanovnici Trakisa, moždasu pomislili da su begunci uspeli da se uvuku u grad kroz neki drugiulaz i sad pokušavaju da ga pronađu.

Činilo se da su uspeli da umaknu. Ipak, nisu smeli da sezadržavaju u okolini grada. Iako su Persijanci verovali da su njihdvojica došla iz Trakisa, pre ili kasnije detaljnije će pretražiti iokolinu grada. Požurili su da pronađu stazu, mačevima krčeći sebiput kroz krošnje i žbunje.

Ubrzo su, puni ogrebotina i oderotina stigli do Anopaje. OdEfijalta, naravno, nije bilo ni traga ni glasa. Sigurno je otišao još presat vremena, što je značilo da će morati sami da se snađu.Aristodem je bio zadovoljan što je prevideo tu mogućnost te je, doksu dolazili, zapamtio put. Već se razdanilo i premda im je to i tekako olakšalo kretanje, svakako je menjalo vizuru na orijentacionetačke koje je Aristodem zapamtio.

Sišli su niz padinu i stigli do Azopa; preplivali su ga, a voda jeblagotvorno uticala na njihove oči, koje su ih dalje pekle. Onda su sedobrih sat vremena peli uz obronak s druge strane reke, već sasvimsigurni da ih više ne prate. Tek tad su seli da predahnu i daprotrljaju oči koje bi rado ponovo isprali vodom.

– Ko zna šta nam je onaj lekar bacio u lice... – primeti Eurit.– Ličilo je na vodu. Čini mi se da je vedro stajalo tačno ispod stola

na kojem je ležao leš. Pretpostavljam da mu je trebalo za nešto uvezi s mrtvacem – odgovori mu Aristodem.

– Tako mi bogova! Voda je zagađena smrću? Čim stignemo ulogor podneću žrtvu Apolonu da bi udaljio smrt od mene! To jemnogo gore nego da sam ranjen! – uzbuđeno primeti Eurit.

– Mene samo brine da ta voda nije bila zaražena nečimozbiljnim... – nemarno reče Aristodem i slegnu ramenima.

– Cinik, kao i uvek, zar ne? – primeti Eurit. – Ovaj poduhvat te

223

nimalo nije uverio u ispravnost načina na koji si odgajan? Ipak,postupio si kao pravi spartijat i niko od nas ne bi umeo bolje. Čak niLeonida. – Prvi trenuci spokoja nakon Efijaltovog beskrajnogbrbljanja i napetih događaja u persijskom logoru podstakli su ga dapokuša da navede prijatelja da mu se bar jednom poveri.

Izgledalo je da je uspeo: – Leonida? Opet o njemu? Jesi li tolikoubeđen da je on izuzetan? – huknu Aristodem.

– Nekim ljudima se na licu i iz držanja vidi da su predodređeni dabudu veliki. Ja sam, na primer, uvek to video i u tebi. A on je isti kaoti – odvrati Eurit.

– A, je li? Ne znam da li ću ikad biti u stanju da ubijem svogkralja, čak i kad bih znao da zaslužuje da umre... – izleteAristodemu.

– Šta hoćeš da kažeš? Ne shvatam te.– Hoću da kažem da je on svog kralja ubio, a ja, iako znam šta je

on učinio, nemam snage da ubijem njega... Možda sam, na krajukrajeva, uprkos sumnjama i pokudama koje izražavam, većiSpartanac od njega – obeshrabreno odvrati.

Eto, izgovorio je to.Eurit je nekoliko trenutaka ćutao. Odmah je otvorio usta, ali

izvesno vreme nije pustio glasa od sebe. – Jasno je da se šališ – rečena kraju.

– Nimalo se ne šalim. Da li ti je poznato kako je jezivo skonačaoKleomen? Pa, iskasapio ga je njegov brat – reče Aristodem,odvraćajući pogled s prijateljevog lica.

– A ko ti je to rekao?Aristodem je načas oklevao pre nego što je odgovorio: – Osoba u

koju imam poverenja. Dovoljno je toliko da znaš – odvrati, znajućida se njegov prijatelj neće zadovoljiti tim odgovorom.

– A, je li? A da li ta osoba, koja zaslužuje poverenje, slučajno isama ne nosi krunu i ima sise? – reče Eurit, gledajući ga pravo u oči.

Ovog puta Aristodem mu uzvrati pogled. Dugo ga je gledao. –Otkud znaš? – hladno ga upita.

– Znam već nekoliko meseci. Jedne večeri hteo sam da

224

razgovaram s tobom, kako bih shvatio zašto si toliko uzdržan. Zatosam te pratio. Video sam vas zajedno. – Onda je, pošto je primetioprijateljev uznemiren izraz lica, dodao: – Ne brini. Nikom nisamrekao niti nameravam da kažem, šta god da se dogodi.

To nije promenilo Aristodemov izraz lica niti stanje njegove duše.– Znaš li šta bi se dogodilo kad bi neko saznao za to? – reče tonom ukojem nije bilo nimalo saosećanja.

– Ja znam šta se tebi događa – odvrati mu prijatelj. – Iako dugoznam za to, tek sad sam povezao tvoju netrpeljivost prema Sparti stim odnosom. Dakle, ona ti je rekla da je Leonida ubio Kleomena...

– Kad smo kod toga, štošta je ona meni rekla – odvrati Aristodem– i ništa ne ide u prilog Leonidi... Čuvaj se tog čoveka i uređenjakoje nas je do te mere poništilo da ne umemo da prepoznamojednog prevaranta i ubicu. Takav čovek će napredovati samo zatošto mi prihvatamo što nam država nameće; mi smo gomila ljudi bezličnosti koje obmanjuju, navodeći nas da verujemo kako smoprivilegovani, iako smo i sami robovi. Uostalom, zar nas nije poveona Termopile da umremo zarad njegove slave? Misliš da bi nascenio i da smo ubili Kserksa? Dvojica beznačajnih hoplita koji uprošlosti nisu učinili ništa značajno? – Više nije mogao da sezaustavi.

– Zarad njegove slave? Zar nije reč o slavi Sparte i Grčke? Štapričaš? Mora da si zaista izgubio razum kad možeš tako dagovoriš... Pravi Lakedemonac se svakako nije mogao povući uovakvim okolnostima! – odvrati Eurit, odjednom svestan da se prviput u životu svađa s prijateljem.

– Gluposti. Toliko si ukalupljen – nastavi Aristodem – da čak i neshvataš kako te obmanjuju! Kralj se dogovorio s eforima i Geruzijomi ko zna koliko je njih podmitio ili ucenio da bi mu dodelili tristaočajnika s kojima će ostaviti dobar utisak na celu Heladu. Poslaćenas u klanicu, vratiće se u Spartu kao heroj, a onda će mu dodelitipravu vojsku, vojsku Saveza, koja će voditi odlučujuću bitku na Aticiili duž prevlake. Kad se Leonida vrati s Termopila, nikom neće pastina pamet da poveri Leontikidi vođenje rata protiv Persijanaca, zar

225

ne? Nisam toliko slep da ne vidim da se dokazuje kao sposobanvojskovođa, ali on nije došao ovamo da bi pobedio, već da bi seizborio za podršku. Tako beskrupulozan čovek savršeno se uklapa usliku koju mi je Gorgo opisala.

– I ti zasnivaš svoja uverenja na rečima žene koju, povrh svega,možda samo lični interes podstiče da te uveri u to da je njen mužubica? Ili si video neki dokaz? – upita Eurit.

– Znam da se on iživljava nad njom i nekoliko puta video samtragove biča na njenim leđima. Nema razloga da pomislim da supriče o ostalim njegovim nedelima neistinite. Zašto bi, uostalom,mene lagala u vezi s tim? – odgovori.

– Po mom mišljenju, nisi ubio Leonidu zato što osećaš, duboko uduši, da se nešto ne uklapa u toj priči – nastavi Eurit. – Rekao sam tida u njemu i u tebi vidim lojalnost. Ako ti nisi u stanju da ubiješnjega, to znači da ni on ne bi bio u stanju da počini takvo nedelo, daiskasapi brata...

– Rekla mi je jasno i glasno! – uporan je bio Aristodem.– To znači da laže – reče Eurit šireći ruke. – Uostalom, nije prva

žena koja to radi. Ko može znati kakve su njene pobude? Leonida tinije pružio nijedan razlog da ga smatraš nedostojnim čovekom.Zašto njoj veruješ, a njemu ne veruješ? Ja ću ti reći zašto: zato što sido ludila zaljubljen u nju! Možda si toliko zaljubljen da si jojdozvolio da ti odgrize uvo!

Pesnica mu je poletela gotovo nagonski. I zaustavila se posredEuritovog obraza i mladić se otkotrlja u stranu. Aristodem ga jeposmatrao dok je smrknuto ustajao i očekivao je da mu prijateljuzvrati. Ali Eurit mu nije uzvratio. Još ošamućen, pridigao se irekao: – Vreme je da nastavimo. Moramo preneti važne vestiljudima u logoru – a onda je pošao i ne okrećući se da se uveri da liga prijatelj prati.

226

TUoči bitke

eško je bilo držati se pravog puta bez pomoći vodiča.Aristodem i Eurit su najmanje tri puta uvideli da su krenuli u

pogrešnom smeru i bili su primorani da se vrate. Završili su međušibljem i kupinovim grmljem, na rubu ponora koji je zjapio iznadzapadnog klanca nadomak Antele, s naporom se probijajući krozoblake i hodajući u suprotnom smeru u odnosu na kretanje sunca,koje se sve više podizalo na nebu. Nisu razmenili nijednu reč,nijedan pogled.

Kad je staza počela da se spušta prema istoku, uverili su se da suna pravom putu i ubrzali su korak, i dalje ćutke hodajući. Nisupominjali ni osećaj peckanja u očima koji ih je obojicu terao da ih svečešće trljaju.

Oko podneva konačno su ugledali Crne guzove i odmah zatimpojaviše se prvi fokejski stražari na Alpenosu. Vojnici naosmatračnici uperiše koplja u njih i bili su spremni da ih gađaju daEurit nije odmah progovorio grčki, upozoravajući ih da nenapadaju. Obuzeti strepnjom koja ih je pratila tokom bekstva ikasnije, zbog napetosti koja ih je obuzela posle svađe, nisu se setilida skinu sa sebe persijsku odeću; osim toga, sunce je delimično bilozaklonjeno oblacima i nisu osetili potrebu da se razgolite. Ipak, onošto je od te odeće ostalo, poderano, iskidano, umrljano krvlju,zemljom, blatom i prašinom, bilo je dovoljno da stražari pomisle dapred sobom imaju Persijance.

U svakom slučaju, Fokejci su se umirili tek kad je Aristodemizgovorio lozinku: – Anaksandrid. – Bilo je to ime Leonidinog oca itu lozinku smislio je Efijalt, uvek željan da udovolji kralju. Potom suse zauvek oslobodili persijske odeće i ostali su samo u poderanimkitonima, između ostalog i zato što su želeli da izbegnu suvišnapitanja vojnika na koje će naići na putu do Leonidinog šatora.Četvorica osmatrača sprovedoše ih do Termopila; usput im rekošeda su se Persijanci ponovo rasporedili na svega nekoliko stadija

227

dalje, ali nisu napali u zoru, kao što je Megista predvideo.Kad su se pojavili umorni i izmučeni, odmah su privukli pažnju

vojnika u logoru. Spartanci koji su prethodne noći primetili da ihnema, prvi su im prišli i obasuli ih pitanjima. Naišli su i na Aneristakoji im, međutim, nije pružio zadovoljstvo da ih išta pita, štaviše,ponašao se krajnje nezainteresovano i odgurnuo je potčinjenog kojiim je prišao.

Njih dvojica su ćutali kao zaliveni, čak i kad im je prišao Dijenek,iz čijeg pogleda su izbijali strepnja i znatiželja. Zapovednik se ipakuzdržao i odveo ih je Leonidi i Knemu, kojima je njihov dolazak većbio najavljen.

Pre nego što su ušli pod šator, prišao im je Malijac, primetnouzbuđen. – Drago mi je što ste se izvukli, momci! Čekao sam vas iduže nego što je bilo dogovoreno, ali onda sam morao da se vratim.Izgubili smo nadu! Kako je bilo? Jeste li uspeli? – rekao je, pre negošto ga je Dijenek gurnuo i oborio ga na zemlju.

– Vidim da ste se gadno namučili da biste uspeli da se vratite –reče im Leonida čim ih je odmerio. – Slušam vas – dodade.

Njih dvojica se pogledaše, prvi put posle nekoliko sati. Ondaprevagnu uobičajena Euritova potčinjenost u odnosu na prijatelja ion prepusti reč Aristodemu.

Aristodem je shvatio njegovu poruku i progovorio je, šireći ruke.– Zapravo, i nema mnogo toga da se kaže. Uspeli smo da uđemo ucarev šator, ali Kserks je otišao put mora, koliko smo uspeli dasaznamo. Izgleda da je na severu izbila jaka oluja i da je nanelaveliku štetu polovini persijske flote koja je doplovila kasnije. Car jeotišao da proceni situaciju. Nije nam preostalo ništa drugo osim dapokušamo da se izvučemo iz logora.

– A kako mi se čini, majstorski ste to izveli – primeti kralj. –Zadovoljan sam zbog vaše sposobnosti, ali proklinjem našu zlusreću. Donosite nam vesti o nevoljama neprijateljske flote, što jemožda dobra vest pred sukob; ipak, nema sumnje da bi Kserksovasmrt značajnije uticala na ishod od gubitka nekoliko desetinabrodova...

228

– Možda ni oni na Artemiziju ne znaju ništa o šteti koju je olujananela Persijancima... – umeša se Knem.

– Tačno. Osim ako ih nije obavestio neki dezerter. Među tolikoJonaca u persijskoj floti, sigurno postoji neko ko je spreman da učininešto za nas. U svakom slučaju, Dijeneku, pobrini se da pošalješglasnika iz Alpenosa; neka što pre obavesti Euribijada o ovomdogađaju. Ako odmah pođe, možda će do kraja dana uspeti daizvesti zapovednika flote.

– Dakle, sad znamo da flota, iako je nadomak Artemizija, nijekompletna. Pitam se koliko će to uticati na vreme i način persijskognapada... – primeti polemarh.

– Ne znamo na koji način je Kserks nameravao da napadne našena moru – razmišljao je Leonida. – Ako je, na primer, hteo da opkoliEubeju s obe strane, iz kanala i s otvorenog mora, sad neće imatidovoljno brodova za to i moraće i dalje da čeka. To znači da bi ovde,na Termopilima, i sutra moglo biti mirno. Ali činjenica je da neznamo kakve su mu namere.

– Ako je njegova flota pretrpela štetu – primeti Knem – to ne značida su oštećeni ratni brodovi, možda je reč o transportnimbrodovima koji obično plove na repu. U svakom slučaju, ako jepersijskom caru potreban jedan dan da mu se flota oporavi odudarca, to je današnji dan. Dakle, sutra će možda preduzeti nešto.

– Slažem se s tobom – reče Leonida. – Sumnjam da Kserks želi daprovede još jedan dan a da ništa ne preduzme. Treba hraniti svu tuvojsku, a ispred Trakisa ih je ostalo mnogo, naročito ako nas smatratoliko slabim da veruje da smo lak plen. – Onda se ponovo obratiAristodemu i Euritu. – Imam utisak da ćete sutra ponovo morati dase izložite naporu. Voleo bih kad biste otišli lekaru da vas pregleda.Šta vam je s očima?

– Mislim da nije ništa ozbiljno. Čovek od koga smo izvukliinformacije polio nas je prljavom vodom, to je sve... – odvrati Eurit.

– Pa, bogovi vam nisu pružili mogućnost da ubijete Kserksa, aliomogućilu su vam da prikupite dragocene informacije. Pre nego štoodete, hoću da mi ispričate sve o persijskom logoru, o naoružanju i

229

vojsci kojima Kserks raspolaže – reče im Leonida.

Kralj ih je ispitao o položajima sektora, o moralu trupa, o veličini ivrsti komora, o opremi, o odnosu između nadređenih i potčinjenih,o broju konja, o persijskom pritisku na Trakis, o broju teškonaoružanih vojnika, o dometu njihovih strela – što su imali prilikeda provere – o načinu prenošenja naređenja tako velikom broju ljudii tako dalje.

Mnogo toga što ih je kralj pitao njih dvojica nisu bili ni primetili, itek su ih njegova pitanja podstakla da se sete nekih detalja kojiiskrsnuše iz njihove podsvesti omogućavajući kralju da ih proceni ida izvede zaključke.

Leonida ih je zadržao duže od sat vremena pre nego što ih jepustio da odu. Nakon toga, međutim, Aristodem i Eurit nisu uspelini da jedu na miru, to jest bez nametljivog prisustva Alfeja i Marona.Ditiramb je bio jedva nešto uzdržaniji. U skladu s Dijenekovimnaređenjem, samo su rekli da su ih poslali u izviđanje iznad Trakisa,odakle su odozgo posmatrali persijski logor i da su se sukobili spersijskom patrolom.

– Dakle, vi ste prvi Spartanci koji su se sukobili s Persijancima –primeti Maron, ne skrivajući zavist. – I kakvi su? Kakvi su?

Aristodem i Eurit nisu to posmatrali na taj način. Međutim sad,kad im je Maron skrenuo pažnju na to, osetili su izvestan ponos. –Sporo reaguju. Spori su i predvidivi. I rekao bih da nisu međusobnousklađeni – odgovori Eurit, pošto je razmislio nekoliko trenutaka.

– Dodao bih i da su prilično lagani. Dovoljno je da ih malo gurnešda bi ih oborio. Barem one na koje smo mi naleteli – dodadeAristodem, žvaćući zalogaj hleba i luka.

– Dobro! Jedva čekam da se i sâm suočim s njima! – reče Alfej. –Ovo počinje da me zamara. Uostalom, došli smo ovamo da bismodokazali da smo i mi ratnici sposobni za velika dela; ali ako sePersijanci i dalje budu plašili, vratićemo se kući bez ratnog plena imoraćemo da čekamo drugu priliku!

– Vas dvojica ste morali da potražite varvare da biste malo isprljali

230

ruke! – dodade Maron, ljutit. – Pomišljam da i sâm odem gore...– Ne brini, čini mi se da ćeš uskoro i ti imati priliku... reče

Aristodem, jetko se osmehujući.Stigao je i Dijenek. – Znate li da su te budale ponovo pokušale da

pregovaraju? – reče. – Pre nekoliko minuta ponovo je stigao njihovglasnik. Kserks je ponudio Leonidi da mu ustupi despotijuPeloponez kad osvoji južnu Grčku. A znate li šta mu je onodgovorio? Ja sam već kralj, zašto biste me spustili na položaj despota?Onda se glasnik obratio nama ostalima koji smo bili s Leonidom.Rekao nam je da bi njihov car svakom Grku koji se pridružipersijskim trupama ustupio veći komad plodne zemlje u odnosu naono što već poseduje. Pre nego što smo stigli da odgovorimo, kraljmu je odvratio da su Heleni navikli da se sami izbore za zemlju, a neda je dobiju zahvaljujući prevari i podlosti. Izaslanik je to primio kznanju i rekao da će sutra početi bitka.

– Dakle, počinje – lakonski naglasi Ditiramb.– Izgleda da je tako. Nadajmo se da će sutra ujutru Megistova

znamenja biti povoljna... – odvrati Dijenek.– Nadajmo se da su planovi naše flote povoljni – reče Aristodem i

ustade, pozivajući Eurita da pođe s njim. – Sad bi bilo dobro daodemo lekaru da nas preglada. Rekao bih da moramo biti spremniza sutra.

Posekotine nisu bile nimalo zabrinjavajuće. One površnije već suzarastale, dublje je bilo dovoljno očistiti lekovitim travama. Lekar se,pre svega, zabrinuo zbog njihovih očiju.

– U redu, voda je bila prljava. Ali ako vas peku, to znači da jevoda mogla biti i zagađena – objasnio im je.

– Kako je moguće da su u šatoru držali zagađenu vodu? – upitaEurit.

– Pod šatorom su bili lekar i leš, zar ne? Jeste li slučajno primetilipovrede na lešu? – upita ga lekar.

– Pa... čini mi se da je imao žute otekline oko rane. Ali rekao bihda mu je koža bila zasečena na nekoliko mesta.

231

– Upravo tako. Taj lekar je pokušao da zaleči inficiranu ranu –zaključio je lekar. – Zasecajući je, omogućio je obilnije curenje gnojai krvnog seruma. Sigurno je napunio ruke iscetkom, a zatim ihisprao u vedru. I ako zaključimo da je taj momak umro upravo usledinfekcije rane, što se često događa, to znači da je vedro bilo punozagađene vode, zar ne?

– Dakle, šta može da nam se dogodi? – upita Eurit.– U najgorem slučaju iritacija može da se pretvori u infekciju s

gnojem, osetljivošću na svetlost i svrabom. Jedino što sad moguučiniti jeste da vam stavim ovu mešavinu od ždraljevine kako bivam ublažila peckanje i možda predupredila infekciju – reče lekar,stavljajući im na oči obloge natopljene tečnošću.

Dijenek je izričito naredio Aneristu da ostavi na miru dvojicuhoplita i oslobodio ih je svih zaduženja kako bi povratili snagu dosutradan ujutru. Zaista, Aristodem i Eurit nisu želeli ništa drugoosim da se opruže u svojim stromatama i da leže, odričući se ivečernjeg obroka. Za manje od jednog dana prešli su petnaestakkilometara planinskim stazama, bili su u persijskom logoru, ubili sudesetak vojnika i civila, trčali su poput atletičara preko Trakiskenizije; vratili su se planinskim putem, duže od sat vremenapodnosili su izveštaj Leonidi pre nego što su otišli lekaru. Došlo jevreme da se odmore, naročito ako se ima u vidu da bi sutrašnji danmogao biti još gori.

Ili bi mogao biti bolji, s jednom dobrom persijskom strelom koja bimu se zarila u vrat. Pomisao na to dala je Euritu snage da prerastanka pruži Aristodemu ruku. Njegov prijatelj je oklevaonekoliko trenutaka, onda je pogledao ruku, osmotrio Eurita, a ondaga je stegao za ruku, privukao ga sebi i zagrlio ga.

Sledećeg dana boriće se rame uz rame i ako ne budu imalipotpuno poverenje jedan u drugog, verovatnoća da neće preživetiznačajno će se povećati. Tog jutra su zajedno izveli veliki poduhvat,onesposobivši svakog neprijatelja koji je pokušao da im se ispreči naputu. Uspeli su pre svega zahvaljujući savršenoj usklađenosti,izuzetno sinhronizovanim pokretima, koji su povećavali njihovu

232

snagu. Njihova savršeno usklađena saradnja nije samo plodzajedničkog vežbanja i zajedničkih iskustava već i prijateljstva inaklonosti koji ih vezuju. Nijedan od njih dvojice nije ni pomišljaoda naruši taj čudesni mehanizam koji im je nebrojeno puta spasaoživot.

U svakom slučaju, Aristodem ne bi učinio taj korak: isuviše dobroje znao da njegov prijatelj neće biti dugo neprijateljski nastrojen i,osim toga, na sve što se barem i posredno tiče Gorgo, reagujepreterano osetljivo. Za Eurita je, međutim, njihova svađapredstavljala novu okolnost u njihovim odnosima i izuzetno ga jeuznemirila. Bio je valjan ratnik i po potrebi surov, ali kad je reč onjegovom prijatelju, ispoljavao je beznadežnu osećajnost. Nijemogao podneti pomisao na to da bude u svađi s njim i na kraju muje poželeo laku noć i izvinio mu se što je sumnjao u ono što mu jeovaj rekao.

Aristodem je prihvatio izvinjenje, ali u prvim trenucima odmora,u dugo očekivanoj samoći od koje je ujedno i strahovao, shvatio jeda su reči koje je Eurit izgovorio na Anopaji, uprkos svemu, pojačalenjegovu sumnju. A čovek koji ulazi u bitku obuzet sumnjom, mrtavje čovek, rekao je u sebi. U persijskom logoru istakao se izmeđuostalog i zato što je hteo da pokaže, više sebi nego ostalima, da nijestrah posejao u njega seme sumnje. Ali sad kad zna da je sposoban,zar ne rizikuje da ga sumnja nadvlada?

Sumnja... oduvek ju je smatrao „kritičkim razmišljanjem“. AliEurit ga je naterao da shvati da njegovo kritičko mišljenje nije ništadrugo do tupa posvećenost jednom cilju, baš kao što je ona to i kodostalih Lakedemonaca; oni su posvećeni Sparti, a on Gorgo. Nakraju krajeva, u čemu je razlika? U ljubavi, mogao bi on da kaže;otadžbina, mogli bi da kažu ostali. I on sâm je, kad je reč o kraljici,lišen kritičkog duha.

Već će biti dovoljno opasno što će se boriti misleći na nju i što ćejoj se vratiti. Ali sutra će se boriti i sa sumnjom da ona nije bilasasvim iskrena.

Biće teško.

233

Više nego što je očekivao.

* * *

Čak je i Maron otišao na spavanje izjedan sumnjom. Njegova je,međutim, bila vrlo prozaična. U koji red će ga staviti Kleopomp?Nikad ga nisu nagradili prvim ili zadnjim redom, to jest sektorima ukoje se obično postavljaju najsposobniji i najslavniji vojnici. S drugestrane, nijedan Spartanac koji je došao na Termopile nije bioistaknut vojnik...

I njegov brat imao je iste nedoumice. Uvek su se borili rame uzrame još otkad je Alfej dovoljno stasao da je mogao da se priključivojsci; opravdano je bilo pretpostaviti da će se isti princip primeniti iu manjoj vojsci, manjoj čak i od jedne more, divizije. Kako god bilo,Alfej se nadao da će mu odličan utisak koji je ostavio prilikom rvanjaobezbediti istaknut položaj u rasporedu. Uostalom, kome će dadodele takav položaj ako ne onima koji su se istakli u pentatlonu?Zar nije to nagrada koju su zapovednici obećali ljudima na početkunadmetanja?

Nijedan brat nije razmišljao o strahu. Znali su da ga osećaju, alijednostavno su ga prihvatali kao sastavni deo sebe, kao nedavnozadobijenu ranu koja je prestala da im smeta, ali bi, ako je diraju,mogla ponovo da se otvori. Znali su da bi bitka mogla ponovo daistisne strah na površinu, ali nisu marili za to. Takvo ponašanje jeLakedemonac očekivao od svojih spartijata, iako nije baš odobravaotapšanja po ramenu i preterivanja, čemu su braća često bila sklona.

Ditiramb pak nikad nije bio sklon samoisticanju. Zapravo, njegovauzdržanost upravo je ono što je spartanska država najviše cenila:isticanje zajednice na račun pojedinca. Ipak, za ljude koji su rasli uzkult ratnih veština, prirodna je bila težnja za ispoljavanjem taštine iponosa i gotovo da nije bilo Spartanca koji nije želeo da se izdvoji odostalih zahvaljujući svojim ratnim veštinama. Ditiramb nije bio takavi premda je predstavljao oličenje spartijata, upravo ga zbog urođeneskromnosti i mirnog prihvatanja strogih i krutih pravila državenikad nisu ozbiljno shvatali.

234

Bio je najstariji, najstručniji i najmudriji u družini, ali samo su muu retkim prilikama poveravali naročito odgovorna zaduženja. A onje vrlo dobro znao da ga, ako doživi šezdesetu godinu, niko nećepredložiti za člana Geruzije. Od cele grupe prijatelja on je najmanjebio podložan sumnjama: njegov jedini cilj, sad kad više nema niPantita da ga štiti i pruži mu primer, jeste da se bori i da umre kakovalja. Možda će ga, u tom slučaju, neko napokon primetiti, moždačak i neko od krupnih riba...

Te večeri Spartanci su bili manje pričljivi nego obično. A Spartanacmanje pričljiv nego obično jeste Spartanac vezanog jezika. I uostalim jedinicama pričalo se malo, i tokom večernjeg obroka ikasnije.

Ako su izgledi da će se boriti izazvali uzbuđenje kod ljudi,izvesnost da će se boriti izazvala je napetost, naročito međuneprofesionalnim vojnicima kakvi su bili svi Heleni osimSpartanaca. Ta napetost nije se mogla ublažiti samoćom,udaljavanjem od sredine ili društva. Svi su, neko manje neko više,usredsredili pažnju na svoju opremu, svesni da im izgledi daprežive zavise od delotvornosti oružja i štitova.

I Spartanci su se posle večere posvetili oružju. Ali njihovozanimanje ispoljavalo se kroz naročit ritual koji su upražnjavali predsvaku bitku. Niko od njih nije sumnjao u delotvornost opreme kojusu koristili i proveravali tokom većeg dela godine u ratnimpohodima, prilikom stalnih vežbi pa čak i u trenucima odmora. Iniko se nije potrudio da proveri da li su alke i i smola kojom jekoplje pričvršćeno za dršku čvrsti i da li je komadić tkanine čvrstoobmotan oko sredine da bi koplje bolje prianjalo uz ruku; da li jeoštrica mača u savršenom stanju ili da li je porpaks dobro pričvršćenza štit.

Ne. Spartanac nikad ne bi stigao do odlučujuće bitke a da nijesiguran da mu je oružje u savršenom stanju. Lakedemonski ratnikpred bitku jedino glanca štit; tog zaduženja oslobađa helota i radijega obavlja sâm, dugo i polako, zadržavajući se na ivicama i

235

pokušavajući da prikrije ogrebotine. Kad je zadovoljan štitom,posvećuje se svojoj bujnoj kosi i dugo je češlja iako zna da nakontoga ide na spavanje.

Zora je svanula mrklija nego ikad do tada. Nebo je tek neznatnoposvetlelo jer sunce, skriveno iza oblaka, nije obasjalo zracima onošto će uskoro postati svetska pozornica. Mnogi su se, nestrpljivočekajući Megistovo predskazanje o bici koju će uskoro povesti,besano prevrtali u stromatama još pre nego što su zvuci trube najavilibuđenje.

Kad je stigao do mesta gde je trebalo da podnese žrtvu i spustiona oltar nož i posudu iz koje je trebalo da čita znamenja, okolo su seveć bili okupili vojnici. Prethodnih dana imao je manje publike.Ubrzo potom dođe i Leonida, kome Megista stavi venac na glavu.Zatim se pojaviše heloti sa žrtvenom kozom i staviše životinju naoltar, vezujući joj udove. Za njima su pristizali drugi heloti, nosećidruge koze da ponove ritual žrtvovanja u slučaju da se prvaznamenja pokažu kao nepovoljna.

Ali tog dana dovoljno je bilo žrtvovati samo jednu životinju. Dokmu se između prstiju slivala krv iz utrobe žrtvovanje životinje,sveštenik je izjavio da su bogovi naklonjeni helenskoj vojsci i da ćePersijanci skupo platiti svoju nadmenost. Povici oduševljenjaprolomiše se među okupljenim vojnicima koji se, uzbuđeni i sosmehom na usnama, posvetiše uobičajenim jutarnjim gimnastičkimvežbama, u očekivanju prvog jutarnjeg obroka.

Aristodem se probudio s osećajem blagog peckanja u očima, aEurit mu je potvrdio da i on oseća iste znake. Iako slaba, sunčevasvetlost smetala je obojici, ali ne toliko da su morali da zažmure.Veći problem im je zapravo predstavljao bol u mišićima izglobovima, kao danak jučerašnjim naporima, koji su teško pali čak injihovim snažnim i pripremljenim telima.

Ipak, nije to bilo ništa što se nije moglo otkloniti vežbama.Aristodem je rasejano pratio Megistov ritual stojeći u poslednjemredu i samo je na osnovu reakcija vojnika naslućivao šta se događa.

236

Međutim, kad su ostali primetili da su Eurit i Aristodem tu, ponovoih zasuše pitanjima; s druge strane, sve što bi saznali Alfej i Maronpostajalo je javna tajna.

Nebrojeno puta morali su da odgovore na ista pitanja: kakvi su tiPersijanci? Kakvim se oružjem bore? Da li su hrabri ili su kukavice?Potrebno je bilo da se umešaju Alfej i Maron, koji su, moždapodstaknuti osećanjem krivice, rasterali mnoštvo okupljeno okodvojice povratnika. Kad su uspeli da se oslobode saboraca,Aristodem i Eurit su izvesno vreme radili gimnastiku. A onda im jeprišao Anerist.

– Slušajući vas, čovek bi pomislio da ste poklali silne Persijance ada vas niko od nas nije video – izazivao ih je pentakontarh. – Ko znada li ćete biti jednako sposobni pred našim očima. Da se ja pitam,stavio bih vas u prvu liniju kad dođe red na naš pentekost. Takobismo se svi uverili kakvi ste razmetljivi lažljivci...

– Ništa te ne sprečava da to učiniš, pentakontarhu. Štaviše,bićemo ti zahvalni – odgovori mu Eurit, obraćajući mu se spoštovanjem.

– Nažalost, to neće biti moguće. Vaš mali prijatelj Dijenek rekaomi je da vas danas pustim da povratite snagu i da vas stavim usredinu. Kakva glupost! Po mom mišljenju, borili ste se protivonoliko Persijanaca koliko sam i ja sreo: ipak, među trupama sesamo o vama priča. Ah! Ali pre ili kasnije videće se kakvi ste zaista –gunđao je dok se udaljavao, na veliko olakšanje svojih potčinjenih.

– Stižu! Stižu! – odmah potom dopro je glas iz blizine fokejskogzida. Kad su pogledali u tom smeru, ugledali su veliko komešanje.Osmatrači postavljeni na najisturenije položaje, u visini Trakisa,trkom su se vratili na Termopile da bi najavili da su se persijsketrupe pokrenule.

I da su nepregledne.

237

SRaspoređivanje vojske

tiglo je naređenje da se požuri s aristonom da vojnici ne bi došliu situaciju da ne stignu da obeduju. Dopušteno je i da se pije

više vina nego obično: zapovednici nisu imali ništa protiv da ljudiuđu u bitku blago opijeni, jer to umanjuje svest o opasnosti. Zatimhopliti uzeše oružje trudeći se da im u blizini uvek bude rob soklopom. Iako je nebo bilo oblačno, opravdano je bilo očekivati daće i tog dana vladati velika vrućina i, kao po običaju, bolje je bilo dase kompletno obuku pred samu bitku.

Aristodem i Eurit upravo su počeli da jedu kad su ugledali dvojicukako navrat-nanos trče prema njima. Kad su se približili, Aristodemprepozna Leontijada, tebanskog zapovednika, i Demofila, tespijskogzapovednika. Njih dvojica su poslednjih dana često bili zajedno:opšte nepoverenje koje je vladalo prema njima učvrstilo je njihovomeđusobno prijateljstvo.

Delovali su kao da im je prilično nelagodno. – Znam da su vas većmnogi pitali – zausti Leontijad nakašljavajući se – ali i nama biznačilo da saznamo nešto o tim Persijancima...

Aristodem se osmehnu, iskreno se zabavljajući. Ova dvojica nisutražila informacije pozivajući se na Leonidino odobrenje niti su bilidrski poput njihovih saboraca. Njihova iskrenost, udružena snjihovom prostodušnošću i čestitošću koje je prepoznao u njima jošod prvog trenutka, nisu mu dozvolili da ga mole. Štaviše, zbogmnogo toga želeo je da bude deo beotijske vojske i da imazapovednike poput njih dvojice.

– Šta želite da znate? – reče, pokazujući im da sednu.– Ništa što već niste rekli drugima – odgovori mu Demofil. – Na

nas će se svakako naročito ustremiti kad nas prepoznaju na bojnompolju.

– Sigurno je da su za njih tebanski buzdovani kao dim u oku! –dodade Leontijad.

Dvojica Spartanaca želeli su da im prenesu sve informacije koje su

238

podelili s Leonidom, ali morali su da se drže naređenja. – Pa, mismo se borili samo protiv jedne patrole. Za detaljnije informacije bilibi nam potrebni dezerteri, ali uz toliko Grka u persijskoj vojsci, nekiće se već naći – reče Aristodem.

– Uz sve mogućnosti da ćemo izgubiti bitku, veća je verovatnoćada će dezertera biti u našim redovima... – ogorčeno primeti Demofil.

– Možemo vam reći da se bore sasvim drugačije od nas – rečeEurit, prelazeći na suštinu. – Taj način borbe verovatno je idealan navelikim otvorenim poljima zahvaljujujući njihovoj dinamičnosti,pokretljivosti i lakom naoružanju. Ali protiv čvrstine falangi moguda pobede samo zahvaljujući brojčanoj nadmoći.

– A ovde na Termopilima ne mogu da koriste mnogo ljudiodjednom – objasni Demofil.

– Međutim, priča se da su njihovi strelci izuzetno vešti. A njihovestrele mogle bi prilično da nam naude... – primeti Leontijad. – Da lije među onima s kojima ste se sukobili bilo strelaca?

– Svi Persijanci su strelci – odvrati Aristodem – kao i Skiti nakonjima koji su u stanju da odapnu strelu u trku, s leve i s desnestrane i okrećući se u sedlu. Videli smo dvojicu takvih. Na sreću,svitalo je i vidljivost nije bila najbolja, inače bi nas sigurno pogodili.Ali ne verujem da mogu koristiti konje u Termopilskom klancu. Štose tiče ostalog, i naši štitovi i oklopi koristiće nečemu, zar ne?

– Ukratko, delujete kao optimisti. U izvesnom smislu, za današnjuborbu bolje me je pripremila vaša procena nego sveštenikovodgovor – reče Demofil pozdravljajući se s njima, a za njim se iLeontijad oprosti od Aristodema i Eurita. Žurili su da se vrate svojimvojskama.

– Optimisti? To je zaista zanimljivo – pomisli Aristodem. Jošjednom se osmehnuo, ostavljajući Eurita da nagađa o čemurazmišlja. Do tog trenutka saborci su ga optuživali za defetizam, a isâm je zapravo bio uveren da je žrtva predodređena da umre. Alidvojica zapovednika koje uvažava stekli su sasvim drugačiji utisak.Možda njegov nipodaštavajući stav u velikoj meri zavisi odnepoverenja u onog ko ga vodi i od društvenog i političkog uređenja

239

koje mrzi. Možda on nije više Spartanac; Aristodem Tebanac,Aristodem Tespijac, Aristodem Atinjanin verovatno bi drugačijeposmatrao događaje.

Ili bi drugačije mišljenje imao Aristodem koji je ravnodušan premaGorgo?

Nije više bilo vremena za razmišljanje. Pozvali su ih da serasporede; Persijanci su se primakli Anteli. A ovog puta nisunameravali samo da se pokažu. Kad su stigli, mala grupa vojnikakoja je držala položaj na zapadnom prolazu brzo se povukla idonela vest u logor.

Hopliti odmah uzeše od robova opremu i za nekoliko trenutakavećina vojnika imala je šlem na glavi, štitnici su im bili priljubljeni uzcevanice, mač okačen preko ramena, koplje u desnoj ruci, porpaksnataknut na levu podlakticu i štit oslonjen o rame. Robovi su zašilineku vrstu kožne kecelje duž zadnjeg ruba štita, koja je hoplitimatrebalo da zaštiti bedra od persijskih strela.

Leonida je naredio da se potpuno oslobodi oblast izmeđufokejskog zida i zapadnog klanca i rasporedio glavninu snagaizmeđu zida i brežuljka Kolonosa, a hiljadu Fokejaca zauzelo jepoložaj kod istočnog klanca, nadomak Alpenosa. Neki zapovednicipokušali su da ga ubede da postave prepreke između Antele i zida,da iskopaju rupe i kanale kako bi Persijancima otežali napredovanjei usporili njihov prodor prema zidu. Ali kralj je bio uveren da nijedobro čekati neprijatelja iza fokejskog zida, jer omogućavaPersijancima da bolje iskoriste brojčanu nadmoć.

Posle dugih rasprava kralj je zahtevao da bojno polje bude štoravnije. U tom cilju, prethodna dva dana popunjene su neravnine, ašiblje je posečeno i bačeno u močvaru. Kada su robovi završili tajposao, Grci su videli da se uska ravnica koja se prostirala pred njimapretvorila u savršen teren za borbu falangi, iako je zaravan bilaširoka svega dvadeset metara. Niko više u vojsci nije sumnjao unačin i mesto gde će se borba voditi. Najzlobniji su, međutim, tvrdilikako kralj hoće da pokaže da je ravan Atinjanima i Platejcima, kojisu se, deset godina ranije, usudili da napadnu Darijevu vojsku iako

240

je ova bila nesrazmerno veća, ali ishod bitke pokazao je da su bili upravu.

Pošto ih je nadjačao zvuk truba koje su prenosile naređenje oraspoređivanju trupa, zapovednici su vikali na sav glas da bi vojniciformirali strojeve. Oni koji su imali baktarion koristili su ga da drževojnike dalje od zida, gde su se svi okupljali da bi posmatralinapredovanje neprijatelja. Neki zapovednici su, po uzoru naspartanske, odlomili grane s drveća i bičevali su njimanajneposlušnije ili radoznale. Još većem metežu doprineli su heloti,robovi hoplita koji su stajali uz svoje gospodare kako bi im, kadzatreba, pružili štitove.

Alfej i Maron su skakali od sreće kad ih je Kleopomp obavestio daće obojica stajati u prvoj liniji. Maron nije mogao da obuzdaushićenje i odmah se pohvalio saborcima iz jedinice. Alfej je pakpredložio bratu da se opklade: ko od njih dvojice ubije višeneprijatelja, na kraju dana dobiće i sledovanje vina namenjeno onomdrugom. Maron oduševljeno prihvati, siguran da će izaći kaopobednik.

Neki vojnici su, precenjujući domet neprijateljskih strela, odmahhteli da navuku oklop, u strahu da će ih ove zasuti. Njihovi roboviotišli su da nabave laka koplja i torbice od jareće kože koje su nosilipreko ramena kako bi gospodarima mogli da ponude osveženje.Onda se rasporediše duž krila svake jedinice, u položaj predviđenza laku pešadiju.

Odlukom komande predviđeno je da se Spartanci rasporede dužzida. Oni će započeti bitku da bi odmah stavili do znanja Kserksu skim ima posla, u nadi da će spartanska nesumnjiva i priznataveština predstavljati priličan udar na moral neprijatelja. Ako sukobpotraje, bili su spremni da se uključe i Lokriđani, a zatim iKorinćani. Leonida bi više voleo da se umešaju Tegejci i Mantinejciili bar ostali Arkađani čije je ratne veštine bolje poznavao. Ali izpolitičkih razloga hteo je da izbegne isticanje Peloponežana u koristGrka iz centralnih delova poluostrva.

Prilikom raspoređivanja falangi koje su delovi Saveza, desni

241

položaj obično se smatra najuglednijim i dodeljuje se vojsci koja sebori na sopstvenoj teritoriji ili najistaknutijoj vojsci. Običaj nalaže dase suprotno krilo dodeli vojsci koja je na drugom mestu po značaju.Ali na Termopilima falange su se raspoređivale na izuzetno malomprostoru tako da je ugled određenih vojski istican njihovimredosledom učestvovanja u borbi a ne rasporedom na bojnom polju.Leonida je želeo da Tebanci i Tespijci zauzmu dva zadnja sektora ukoloni. Opravdao je tu odluku objašenjenjem da su oni, zbognedostatka opreme, laka meta strelama i da ne želi da rizikuje da seunutar falangi prerano stvore šupljine; ali gotovo niko nije sumnjaou to da je njegova odluka posledica nepoverenja prema Beoćanima.

U međuvremenu, tamna masa se približavala. I malo-pomalopočela je da uzima ljudsko obličje. Nepregledno ljudsko obličje.Spartancima odmah upade u oči nepregledan niz tijara na glavamatih ljudi i veliki štitovi koji su im prethodili. Gledali su kako seneprijateljska vojska skuplja, a zatim širi dok prolazi kroz zapadniklanac i ulazi na zaravan prema zapadu jedva nešto širu odsredišnjeg dela klanca. Čak su i Tespijci, smešteni na začelju, jasnočuli zvuke truba i udaranje bubnjeva, od kojih je zemlja podrhtavala,a more se mreškalo u blizini.

U međuvremenu, završavalo se raspoređivanje Spartanaca izasamog zida. Svaki od pet pentekosta rasporedio je šezdeset vojnikau dva niza od po trideset ljudi, a svakih deset ljudi odvojeni sumalim prazninama; jedinice su bile podeljene na dve enomotije. Načelu desne nalazio se pentakontarh. U prvoj liniji, okrenutoj premamoru, stajao je pentekost hipeja s Dijenekom s desne strane i sKleopompovim pentekostom s boka. Iza Leonidine telesne gardenalazila se Aneristova jedinica, uz koju je raspoređena još jedna, dokje treća ostala u trećem nizu, kao rezerva. Kralj i polemarh stajali suispred svih, prvi desno, drugi prema unutrašnjosti kopna.

Kralj je posmatrao raspored svojih trupa i pošto je zaključio da suse svi postrojili, saopštio je Dijeneku parolu pod kojom će se boriti, aon je trebalo da je prenese svim jedinicama. Reč je o pitanju iodgovoru. Hopliti su tu parolu smatrali vrlo korisnom u slučaju

242

borbi između falangi čiji su pripadnici imali sličnu opremu pa jepostojala opasnost da se pomešaju prijatelj i neprijatelj. Ovog putanije takav slučaj, ali navika i ustaljeni mehanizmi ulivaju odlučnostvojnicima.

Prvi pentakontarh odmah je preneo parolu enomotarhu do sebe, aovaj je žurno prenese najbližem zapovedniku i tako redom, dok ceoprvi niz nije bio obavešten. Onda su parolu prenosili u drugi red i usledeće redove, sve dok nije stigla do Eurita; mladić progutapljuvačku i načas zastade pre nego što ju je preneo Aristodemu. Kadmu je saopštio parolu, video je da je ovaj prebledeo: – Ko je našagospodarica? Gorgo – bio je primoran da kaže Aristodem hoplitupored sebe, osetivši strašan grč u stomaku. Hiljade pitanja probudise u njegovom umu, pitanja što se odnose na pobudu koja je kraljanavela da u bici koja odlučuje o njegovoj sudbini izabere da sepodseti žene koju mrzi.

Spartijat je i dalje razmišljao kad mu je, nekoliko minuta kasnije,vojnik do njega ponovo preneo parolu. U skladu s običajem, kadstigne do poslednjeg vojnika u poslednjoj jedinici parola se „vraća“sve dok je kralj ponovo ne izgovori pošto su je prethodno svi vojniciizgovorili barem dva puta. Prigušeno je preneo Euritu šest kratkihreči. Onda je odsečnim pokretom pokazao Tiziji da mu donese oklopi navukao ga uz helotovu pomoć. Bio je spreman za borbu.

Na pola puta između zapadnog i središnjeg prolaza, na otprilikekilometar udaljenosti od spartanskog položaja, Persijanci sezaustaviše. Predan rad na terenu ispred fokejskog zida, podpogledima osvajača koji su se svakog jutra otkad su došliraspoređivali u Anteli, konačno im je pokazao da neće moći daprobiju blokadu. Verovatno su, pomislio je Aristodem, persijskizapovednici do tog trenutka bili zadovoljni i kao i Darijevi ljudi,mislili su da su Grci ludi što žele da se suoče s njima u bici nabojnom polju.

U svakom slučaju, bilo je jasno da su spremni da sačekaju da Grcisami izađu. S te daljine mogli su se videti pokreti u njihovimredovima gde su verovatno strelci zauzimali položaj ispred

243

sparabara, „nosača štitova“ kako su se zvali njihovi teški pešadinci.Leonida nije želeo da neprijatelj proglasi njegove ljude plašljivim i

naredi im da izađu izvan zida. Štaviše, prvi je izašao prolazeći krozotvor i pomerajući se udesno. Na sebi je imao štit od bronzanihpločica, koje su, čim se kralj obreo na otvorenom polju, bez ikogapored sebe, zablistale pod slabim sunčevima zracima. Polemarhizađe odmah za njima i stade levo. Njih dvojica stadoše jedannaspram drugog na oko tri stotine koraka od zida. Nakon sledećegDijenekovog naređenja izašla je laka pešadija i rasporedila se u dvekolone po krilima, uz more s jedne strane i uz planinski obronak sdruge. Zatim je došao red na hoplite čiji su pokreti bili praćenizvucima flauta.

Prvu desetinu poveo je Dijenek i rasporedi je odmah iza Leonide,krajnje desno na uskoj zaravni. Hoplite je od mora delilo sveganekoliko metara; taj položaj Leonida je izabrao kao desnu granicufalange. Čim se pentakontarh zaustavio, druga desetina pođenapred i stade uz levi bok prve desetine, na razdaljini od nekolikokoraka; onda se rasporedila i treća desetina, koja je stala uz levi bokdruge desetine. Tek tada izašla je i druga enomotija hipeja, koja serasporedila na isti način, ređajući se levo u odnosu na tri Dijenekovaniza.

Došao je red na Kleopompov pentekost, čije su dve koloneispunile levu polovinu nizije, raspoređene na šest redova s po desethoplita u svakom. Najudaljeniji red graničio se s kolonom lakihpešadinaca raspoređenom uz sâm planinski obronak. Ostala dvapentekosta raspoređena su iza prva dva, po jedan iza svakog, napriličnoj udaljenosti. Aristodem je i dalje bio pometen zbog osećanjakoja je u njemu izazvala parola, ali podigao je pozlaćeni štit pa se isâm pomerio, a onda ponovo prislonio štit na tlo. Peti pentekost je,međutim, ostao iza zida, zajedno s ostalim jedinicama čiji supripadnici s divljenjem posmatrali tih dvesta vojnika za primer kakose kreću u tišini, praćeni samo zvukom flaute, iskusni, delotvorni ičudesno usaglašeni.

Nije to bio prozor koji je trebalo da zadivi neprijatelja, kao

244

pokazivanja kojima su se služili prethodnih dana. Bio je to samonačin na koji se Spartanci raspoređuju pred bitku: hladno i odlučno,što je često u sukobima između helenskih falangi bilo dovoljno daugasi žar u neprijatelju. Nijedan hoplit nije govorio, svi su gledalipravo preda se, u potiljak vojnika koji je stajao ispred njega. Niko senije pomerao niti je skakutao, nije menjao usredsređen izraz lica kojise ogledao u smrknutom pogledu i stisnutim usnama. Svi su bilinepomični poput statua, koplja su zarili u zemlju, štit oslonili uz levostopalo i pridržavali ga levom rukom i levom nogom, dok im je šlemi dalje bio podignut na čelo.

Izuzetno je bilo videti taj veličanstveni prizor brojčano takoskromne vojske. Ko god je mislio da u ratu samo brojnostneprijatelja uliva strah, taj nikad nije video Spartance.

A Persijanci zapravo nikad nisu videli Spartance. Poneki učesnikrata koji se vodio deset godina ranije imao je priliku da osmotriAtinjane, ali premda su se pokazali kao prilično vešti borci, nisudelovali jednako upečatljivo na neprijatelja. Nisu imali uniforme igotovo nikad nisu uspevali da održe jednak razmak između dvojicehoplita, i to ne samo u fazi napredovanja već i tokomraspoređivanja. Razgovarali su međusobno kako bi potisnuli strah,čak su se i svađali, dešavalo im se da se umokre, a nisu mogli nicreva da kontrolišu; to su barem Spartanci očekivali od svojihsaveznika kad na njih dođe red.

Između ostalog, Leonida je i zato želeo da se Spartanci prvi suočes neprijateljem. Kako bi Persijanci stekli utisak da im je put premacentralnoj Heladi zatvorila dobro organizovana i kompaktna vojska,a ne neka rulja na brzinu sklepana od jedinica koje se međusobnosvađaju i nemaju poverenja jedni u druge, sastavljenih od novajlijakoji su spretniji s motikama i ašovima nego s kopljima i štitovima.Leonidini potčinjeni obavešteni su da će tog dana obavezu odbranepreuzeti gotovo isključivo oni, Spartanci. Da je Kserks poverovao daće svakog dana morati da se suočava s takvom vojskom, možda bi seopredelio za prodor na pomorskom frontu, a njih ostavio na miru.

Ni Spartanci ni njihovi saveznici nisu znali kako je na neprijatelja

245

delovalo lakedemonsko raspoređivanje trupa. Možda će, lišenivođstva okrutnog i despotskog vojskovođe kakav je veliki car,Persijanci pobeći. Ali Kserks je želeo da bitka počne i tamna masaponovo se polako pokrenula.

Sledećeg trenutka Leonida je naredio flautistima da daju znak zanapredovanje. Zatim je spustio šlem, podigao je štit i zavukaopodlakticu u porpaks, i zaputio se pevajući ratnu pesmu. Kaohipnotisani njegovim pevanjem i muzikom flaute, ljudi i samispustiše šlemove, podigoše štitove u visini grudnog koša i u tišinikrenuše, ritmičnim korakom, ni za centimetar ne narušavajućirazdaljinu između dvojice hoplita.

Laka pešadija stajala je, međutim, i dalje nepomično na krilima svedok se cela falanga nije pokrenula, a onda se pridružiše teškojpešadiji na začelju, kako bi se zaštitili od neprijateljskih strela.Prisustvo strelaca u persijskoj vojsci zahtevalo je korenite promene utaktičkom raspoređivanju spartanske vojske: obično su heloti iperijeci hodali ispred falange kako bi lakim kopljima razbilipovezanost neprijateljskog poretka, pre nego što se ne rasporedemeđu još široko razmeštenim teškim pešadincima. Leonida je,naprotiv, želeo da njegovi laki pešadinci deluju tek kad se dvevojske toliko približe da Persijanci ne mogu da koriste strele. Da jeizložio kopljanike neprijateljskim strelama čiji je domet mnogo većiod dometa lakog koplja, ne bi uspeo da poremeti formacijuPersijanaca.

Dve vojske napredovale su jednako sporo, sve dok Spartanci nisuprimetili strelce u prvim redovima kako se spuštaju na kolena inestaju iza velikih spara, ojačanih kožnih štitova prekrivenihslamčicama od pruća, koje su držali sparabari. Zadivilo ih je više odsvega to što se svi neprijateljski vojnici bore u paru, jedan strelac ijedan koji ga štiti. Pitali su se da li i sparabar ima oružje i koje.

Bilo je očigledno da se spremaju da gađaju s razdaljine od prekodvesta metara, veće od one koju je falanga smatrala opasnom.Nekoliko trenutaka nije se dogodilo ništa, kao da je vreme stalo, doksu vojske sakupljale energiju, jedna da zaspe protivnika strelama,

246

druga da izdrži napad.Onda zafijukaše. Sve zajedno. Moćno. Razarajuće. Šištanje hiljada

strela tek je počelo da para vazduh kad hopliti začuše Leonidinonaređenje da se zaustave, da kleknu i da se zaštite štitovimapodignutim iznad glave. Odmah zatim, hiljadu udara odjeknunizijom; neki su bili odsečni, moćni i vibrirajući udari strela koje suse zarile u štitove, ostali su dopirali od strela koje su se zabole u tlo,potmuli i ne naročito odsečni. Poneki udar o morsku površinu iliodskakanje strele o tlo upotpunilo je tu mešavinu zvukova.

Ali nije se začuo nijedan bolni jauk.Nijedna persijska strela nije pogodila metu.Kad su svi sa zida, ali zaista svi ugledali Spartance kako ustaju i

nastavljaju, prolomio se pobednički uzvik. Od tog trenutka, ostaliGrci pratili su napredovanje Lakedemonaca stalnim ritmičnimuzvicima ohrabrenja; Spartanci su jedva mogli da čuju zvuk flaute,koja im je određivala ritam koraka, i Leonidino pevanje, koje im jeulivalo snagu. Kad je kralj, odmah zatim, naredio da nastave bržimkorakom, nisu ga svi čuli i nisu svi ubrzali u istom trenutku.

Vika se pojača kad su Grci videli da njihova mala vojska ubrzavakorak. Hoplitima s korintskim šlemovima već je bilo teško da jasnorazaznaju narađenja svojih nadređenih jer im je glava zapravo bilazaglavljena u kutiji zatvorenoj s obe strane. Ipak, pošto je flautadiktirala ritam barem onim najbližim vojnicima, glas se proneo izreda u red i oni koji su bili na začelju brzo su prilagodili ritam onimaispred sebe; posle nekoliko desetina metara napredovanja vojska jeponovo bila jedinstvena.

U spartanskim redovima niko se nije zavaravao da je gađanjestrelama završeno. Kad je kralj pre vremena zahtevao da zbijuredove, shvatili su da razlog leži upravo u tome i glas se pronese odreda do reda. Odmah su druga petorica vojnika iz svakog redaprošla napred i stala levo od saboraca koji su dotad hodali isprednjih; na taj način, svaka enomotija rasporedila se na šest redova odpo pet vojnika i to na jedva nešto širem prostoru od onog koji su pretoga zauzimale. Od dvanaestorice ratnika koliko ih je bilo u prvoj

247

liniji, sad su u prvom redu prema neprijatelju stupala dvadesetčetvorica, tako raspoređeni da je svaki, barem delimično, štitompokrivao i desnog saborca.

Dijenekov i Kleopompov pentekost rasporediše se u pet nizova, aAlfej i Maron obreše se jedan pored drugog. Druga dva pentekostaodmah su zauzela prostor koji je oslobodilo pet redova jedinica sačela, obezbeđujući tako falangi neophodnu dubinu za probijanjeneprijateljskog fronta. Laki pešadinci prilagodiše se novomrasporedu i nastaviše, gotovo rasuto, da prate začelje falange.

Sad je već zavladala poprilična buka i u lakedemonskimredovima. Zbijeni redovi terali su hoplite da se međusobnosudaraju, ogrtači od prošivenog lanenog platna trljali su se o ruboveštitova, poneko koplje udaralo je o štit, bosa stopala sve snažnije sutupkala o tlo podižući mnogo prašine. Hopliti su, opterećeniopremom od gotovo trideset kilograma, sve teže disali. Neki supočeli da izvikuju kako bi podstakli sebe i najbližeg saborca. Međunajbučnijima je, za divno čudo, bio upravo Ditiramb, kome jenedostajala uloga „zaštitnika“. Ni ovog puta nisu ga rasporedili uprvu liniju, ali svoje najbliže saborce nije štedeo saveta i podstreka,kao da pored sebe i dalje ima svog „štićenika“ Pantita.

Onda je stiglo poslednje naređenje koje su ljudi čekali prefrontalnog sukoba, naređenje da pripreme koplja za udar. Ratnici uprvim redovima staviše koplje pod mišicu i uperiše ga preda se,spremni da ga zariju u neprijatelja. Ostali su i dalje držali kopljauspravno, kako bi stvorili zaštitnu kapu protiv udara strela.

Falanga je bila spremna za udar.

248

PUdar

re sudara vojski trebalo je, međutim, suočiti se sa sledećimnapadom strelaca koji su ovog puta stajali ili trčali dok su

odapinjali strele. Strele ih ponovo zasuše, brze, uz šištanje,neumoljive poput ptica grabljivica koje se obrušavaju na plen. AliSpartancima se nije svidela uloga žrtve. I sami su bili grabljivice.Ostali su zbijeni uprkos udarcima koji su im pljuštali po šlemovima ištitovima i poremetili sklad pokreta mnogih hoplita usporavajući ihnačas, ali samo načas pre nego što su se vratili na položaj poredsaborca.

Usledilo je još jedno gađanje strelama, a zatim još jedno. Ali velikibroj strela promenio je smer prilikom udara o vrh koplja u zadnjimredovima, iskrenutim uvis i poređanim gusto poput klasja žita.Redovi persijskih strelaca smenjivali su se sve bržim ritmom, tako dana kraju gotovo i nije bilo pauze između dva gađanja. Ali strele nisuuspele da stvore šupljine u spartanskim redovima i svaki put kad bise učinilo da se između hoplita stvorila praznina, neki od vojnikahitro bi popunio prazan prostor i tako osujetio sve naporePersijanaca.

Samo dvojica od dvadeset četvorice hoplita raspoređenih u prvojliniji pali su probodeni strelama. Ali oni koji su napredovali iza njihbrzo bi ih zamenili na položaju, kao što su i njih, jednako brzo,zamenili vojnici iz ostalih redova.

Na razdaljini od nešto više od pedesetak metara, Spartanci sekonačno osetiše zaštićenim od udara strelaca. Onda je započelaspartanska akcija; laki kopljanici dobili su priliku da oslabeneprijateljske redove. Heloti i perijeci napustili su svoje pozadinskepoložaje i otvorili se prema krilima, raspoređujući se uz bok falange,na uzanom prostoru koji se pružao između falange i planinskogobronka s jedne i između falange i mora s druge strane. Njihovalaka koplja poleteše prema prvim redovima Persijanaca preskočivšiprvi red spara i otvorivši prilično gusto raspoređene rupe u

249

neprijateljskim redovima, koji su se preraspoređivali da bi sepripremili za sledeći udar.

Laki persijski štitovi nisu mogli da izdrže prodor koplja; mnogiljudi padoše pretvarajući se u zaštitni zid svojih saboraca, koji su sesaplitali o njihova tela dok su pokušavali da ih preskoče i organizujufront. Dodatnu prepreku istočnjacima predstavljali su odeća palih iogromne spare koje su ispustili ratnici na umoru ili oni koji su serazbežali. Sve je to otežavalo napredovanje ostalih.

Rupe u persijskim redovima omogućile su Spartancima u prvojliniji da bolje osmotre one s kojima su se sukobili. Sparabari koji suostali bez ogromnog štita, suočeni s pogocima koplja isukali suzakrivljene sablje, dok su strelci, koji nisu više mogli da se oslone nazaštitu saboraca, podigli neobične male štitove s gornjim rubomzasečenim poput polumeseca. Ali, pre svega, nisu imali oklope.Mnogi Lakedemonci pomislili su da će biti više nego lako zaritikoplje u ratnika odevenog u kratku tuniku, trakom stegnutu ustruku, pantalone i meku kapu okruglog vrha.

Kopljanici se uključiše nekoliko trenutaka nakon udara. Prilikomsudara Spartanci su ličili na kompaktnu masu čiji se prvi redsastojao od neprekinutog niza štitova iza kojih su se pomaljaladvadeset četiri koplja uperena u neprijatelja. Sledeća dvadeset četirikoplja izdizala su se uvis tik iza štitova, iznad ramena boraca uprvom redu. Ostalih sedam redova bilo je spremno da svom snagompogura saborce koji su napredovali ispred njih, kako bi im dalisnage ne samo da pogode direktne protivnike već i da probiju prvelinije odbrane.

Čak su i zapovednici imali koplje pod miškom upereno napred,spremni da udare. Jedino po čemu su se oni razlikovali od ostatkatrupe, osim poprečno postavljene grive na šlemu i bronzanih oklopau nekim slučajevima, bilo je to što su podsticali svoje vojnike. Kralj,polemarh, pentakontarh, pa čak i enomotarh, nijednog trenutkanisu prestajali da podstiču svoje vojnike da se iskažu najbolje štomogu.

„Napred! Ko će prvi da udari?“, „Ko će biti najhrabriji?“, „Ko će

250

prvi otkinuti nekom ruku?“, „Ko će prvi proburaziti nekomgrkljan?“, „Ko će pobiti najviše neprijatelja?“ Te rečenice najčešće suse čule osim potmule buke koju su stvarali hopliti. A ne sve rečenicekoje je uspeo da čuje, Maron je odgovarao: – Ja! – Alfej je, međutim,rekao: – Videćeš da će pobeći čim ih udarimo, pa ćemo kopljamorati da im zarijemo u guzice! – što je izazvalo smeh međusaborcima do čijih je ušiju doprla Alfejeva šala.

Aneristova jedinica, raspoređena na začelju, imala je zadatak dagura redove ispred sebe. Pentakontarh je, u skladu sa svojimnavikama, više provocirao vojnike nego što ih je podsticao: –Napred, životinje! Pokažite barem da ličite na vojnike! Potrudite seda ličite na prave Spartance! Hajde, čoporu atičkih ženetina!Osećam smrad vašeg izmeta, kukavice! Fobos12 je već došao po vas!– i tako dalje. Mnogi njegovi potčinjeni poželeli su da svoje kopljezariju u njega. Među njima su bili i Aristodem i Eurit, raspoređenina začelju.

Svi vojnici u prvoj liniji dobro su poznavali osećaj i zaglušujućubuku koje izaziva sudar između dve vojske, sudar koji se uhoplitskim bitkama događa u istom trenutku duž čitavog fronta.Zato je svima delovalo pomalo čudno to što je sudar s protivnikombio pomalo neuobičajen, kako po zvucima, tako i po prizoru.

Kad se dogodilo, nije se začuo silovit sudar oklopa, štitova išlemova, nije se čulo krckanje koplja koje se lomi udarajući ometalnu površinu, nije se čuo zvuk kostiju koje su se lomile prisnažnom sudaru tela. Pritisak i guranje dopirali su samo s jednestrane, iz falange, tako da se silina udara prepolovila, a kao rezultattoga, manja je bila i buka koja je nastala pri sudaru.

Mnogim veteranima – a svi Spartanci bili su iskusni borci – učinise da je do sudara došlo mnogo dalje, kao da su im koplja tolikodugačka da mogu iz velike daljine da pogode neprijatelja. Utrenutku sudara čak je i najiskusniji i najstručniji hoplita morao dasklopi oči, već zamagljene od prašine dignute u trku i od znoja kojimu se obilno slivao niz unutrašnje zidove šlema. Zato je ratnikujedino preostalo da proceni neposredan učinak svoje akcije čulom

251

sluha, koje je i samo bilo ugroženo pritiskom bronze na ušima,raznim škripanjem i udarcima i uzvicima olakšanja koje su njegovisaborci ispuštali kad bi najzad, posle stotine metara napredovanja,zarili koplje u telo neprijatelja.

Hopliti su osetili da su mete mnogo mekše pod njihovim kopljima:meke su bile spare kroz koje je koplje s lakoćom prolazilo, a zatim isamo delimično zaštićena tela koja su lakše proboli nego što suzatim izvukli oružje iz njih. Maron se zatekao među onima koji sunaleteli na tela pogođena lakim kopljem, a na ta tela popeli su sePersijanci koju su se smenjivali u prvoj liniji.

Kad je njegova meta, jedan sparabar koga je pogodio kopljem, paounazad, hoplit izgubi ravnotežu i zanese se napred pa i sâm završina zemlji opružen preko beživotnog tela i lica svoje žrtve.

Alfej je bio delotvorniji. Njegovo krupno telo bilo je dovoljno dahoplit prodre duboko u neprijateljske redove, daleko iza prve linijena koju je naleteo. Saborci koj su ga gurali otpozadi dodatno su muolakšali posao i samo nekoliko trenutaka posle sudara već je biodaleko ispred svojih saboraca. Imao je sreće i sposobnosti daproburazi grkljan prvom neprijatelju; to mu je omogućilo da lakoizvuče koplje i da ga odmah ponovo upotrebi podižući ga iznadramena i pogađajući još dvojicu udarcem odozgo. Njegova visina idužina ruke, veći u odnosu na bilo kog neprijatelja koji bi se pojaviopred njim omogućili su mu da ukloni četiri Persijanca, dok je za tovreme njegovim saborcima bilo potrebno da izvuku koplja iz prvežrtve.

Maron je, međutim, brzo ustao. Odmah zatim je, uz zaštituprijatelja koji su stajali pored njega ili iza njega, upro nogom kaopolugom kako bi izvukao svoje koplje iz leša i uperio njegov donjišiljak u Persijanca koji ga je napadao s leđa. Zamah kojim jeneprijatelj hteo da udari hoplitu iznenada se zaustavi, napadačuispade sablja i okrznu Marona. – I dva! – uzviknu Spartanac, trudećise da ga brat čuje i ne znajući da ih je Alfej već ubio dvostruko više.

Spartance je iznenadila lakoća kojom su nastavili da napreduju,čak i posle sudara. Obično su bili prinuđeni da se zaustave pred

252

otporom jednako teško naoružanih i oklopljenih hoplita naprotivničkoj strani, a odmah zatim osetili bi težinu saboraca koji suih gurali štitovima, koristeći ih kao „ovnove“ kako bi probilineprijateljsku liniju odbrane. Tako se borba, u suštini, pretvarala upuko pritiskanje: ko je snažnije pritiskao uspešnije je ugrožavaoprotivničku odbranu i stvarao više pukotina u njoj, probijajući putdo pobede.

Ali u toj uskoj niziji oivičenoj morem, Persijanci su uzalud mahalikrivim sabljama, ne uspevajući da ugroze čvrstu zaštitu hoplita kojisu se gurali, povređivali se, ali se nisu otvarali. Ko je, poput Leonidei Knema, koji su stajali na krajnjim bočnim tačkama, bio u prilici daobuhvati pogledom celo bojno bolje, shvatio bi koliko beznačajandeo vojske učestvuje u sukobu. Osim protivnika izmešanih u borbi ukojoj je Persijanaca bilo barem četiri puta više nego Grka, okolo jebilo još stotinu redova ratnika koji nisu mogli da učine ništa drugoosim da posmatraju ono što se događa pred njima i da čekaju dadođe red na njih. Da je Kserks imao dovoljno prostora da ih svezajedno pošalje u borbu, neposredna posledica toga bio bi bržiprodor i neizbežan poraz Spartanaca.

I hopliti raspoređeni na začelju nisu bili aktivan deo bitke; ali, zarazliku od protivnika sa začelja, nisu bili ni sasvim isključeni.Aristodem i Eurit, kao i mnogi drugi pored njih, vršili su pritisakonako kako su od njih očekivali, iako su često rizikovali da izguberavnotežu i da padnu napred zbog neobične pokretljivosti saboracakoji su bili raspoređeni ispred njih.

Aristodem je svojim štitom uporno pritiskao leđa saborca koji jestajao ispred njega, oslanjajući se na koplje koje je koristio kaopolugu jer je donji šiljak zario u tlo. Jednako je pritiskao i hoplit kojije stajao iza njega. Ipak, obojica su često bila prisiljena da iščupajukoplje iz zemlje i da ga zariju metar ispred, za razliku od onog što sedogađalo tokom drugih bitaka, kad su dugo vremena stajali ukopaniu jednom mestu.

Istini na volju, Spartanci su napredovali previše brzo. Leonida jehteo da pošalje naređenje onima na začelju da ne guraju previše iz

253

jednostavnog razloga što nije bilo potrebe. Front je bio mali i zatonije bilo prodora u pojedine sektore persijske vojske, već stalnonapredovanje prve linije falange, koja je i dalje zadržavala poredakuprkos borbama i prodoru kroz neprijateljske linije. Posle nekolikominuta borbe, začelje prve Kserksove jedinice Grcima nije više bilotako daleko.

Svaki hoplit morao je da se bori s nekoliko protivnikaistovremeno. Maron je upravo bio uzviknuo: – I pet! – kad ga jejedan Persijanac zgrabio za gušu, dok su mu dvojica prilazilapodignutih sablji. Bio mu je potreban samo tren da odluči s kojim ćese prvo sukobiti; onda je sačekao da mu se približe dvojica koji sumu išli u susret i čas pre nego što su ga udarili naglo se okrenuo iposekao onog koji ga je s leđa stezao za gušu.

Ovaj, međutim, nije odmah popustio stisak i time je Spartancuotežao kretanje. Maron se ipak ponovo okrenu i štitom se odbraniod dva udarca sabljama. Još je držao koplje u ruci i upotrebio ga jekao nož, zarivši ga odozgo u grudni koš daljeg protivnika. Nije ga niizvukao da ne bi gubio dragoceno vreme, već se izvio da bi izbegaonapad drugog Persijanca. U međuvremenu je izvukao mač i krenuou protivnapad ukrstivši ga dvaput s protivnikovom sabljom, prenego što mu je zario sečivo između ramena i vrata. Pošto jeuzviknuo: – I osam! – ne zna se kome, vratio je mač u korice, uveriose da ga niko ne napada i izvukao koplje iz ubijenog Persijanca kakobi ga ponovo upotrebio.

Alfej svakako nije mogao da ga čuje. On je imao četvoricuprotivnika i borio se s njima kopljem polomljenim napola. Naime,dok je ležao na zemlji, karakterističnom žestinom je iz sve snagezario koplje u Persijanca koji ga je ranio. U međuvremenu je stigaojoš jedan i žureći da izbegne njegov napad, Spartanac se nagloizmakao i dalje čvrsto držeći koplje, tako da se oružje polomilo i uruci mu je ostala samo donja polovina.

Alfej se nije obeshrabrio. Ako je taj deo koplja dobar za ubijanjeguštera, poslužiće i za ubijanje Persijanaca i u te svrhe ga je ikoristio, rukujući njime kao mačem kojem je delotvoran jedino šiljak.

254

Od neprijateljskih napada odbranio se štitom kojim je snažnoodgurnuo dvojicu koji su ga napali s leve strane. Zdesna mu je,međutim, prišao Persijanac koji je zamahivao sabljom; čak je uspeo ida ga udari njome, ali udarac je bio nekontrolisan i previše nizak dabi mogao da mu raseče najčvršći deo oklopa. Nije imao priliku dapokuša ponovo: Alfej ga ubode polovinom koplja proburazivši muglavu kroz slepoočnice i ostavljajući dve upečatljive krvave rupe utijari.

Spartanac je odlučio da još ne vadi mač iz korica. Radije se služiokopljem i odlučio je da otme jedno neprijatelju koji ga je napao sdesne strane. Ovaj zamahnu da zarije šiljak koplja u Spartanca, aliAlfej se na vreme izmaknu u stranu i zgrabi koplje. Iščupao ga jeprotivniku iz ruke i nagonski pokušao da ga probode donjimkrajem, već uperenim u Persijanca. Ali persijska koplja nisu imaladvostrane šiljke, tako da je Persijanac samo izgubio ravnotežu. Ipak,i to je bilo dovoljno da Alfej okrene koplje kako treba i da mu gazarije, ovog puta uspešno, tik ispod pasa.

U međuvremenu, dvojica se sleva baciše na njegov štit. Persijskokoplje bilo je znatno lakše od onog na koje je navikao, a bilo je ikraće. Ipak, zadržao ga je, ali samo da bi ga zario u jednog oddvojice protivnika. Zatim je drugog zgrabio za gušu i tako je mogaoda se posveti jedinom preživelom iz četvorke, zbog koga je najzadisukao mač. Persijanac preplašeno pokuša da izbegne udarac, aličim mu je stopalo bilo na dohvatu Alfejevog, Spartanac ga saplete.Kad je neprijatelj završio na tlu, presekao mu je napola tijaru i onošto je bilo pod njom.

Zadovoljno je gledao kako mozak curi iz lobanje leša pre nego štoje primetio da su mu se u međuvremenu primakla još dvojicaPersijanaca. Ali čim ih je pogledao, njih dvojica se ukipiše ipovukoše se hodajući postrance, rešeni da se pozabave nekimdrugim protivnikom.

* * *

Dijenekovo zaduženje bilo je da se bori pod Leonidinim nadzorom.

255

Nije to bila mala odgovornost čak ni za hladnokrvnog čoveka jakihživaca kakav je on. Izložen proceni svog kralja, pentakontarh jemorao dokazati da je valjan hoplit koji se odlučno, vešto i hrabrosuočava s neprijateljem i da je sposoban zapovednik koji je u stanjuda očuva zbijeni poredak i da uliva sigurnost potčinjenima.

To je značilo da mora da gleda napred, iza sebe i pored sebe. Amorao je da gleda i u kralja kako zbog toga što je on bio taj kojiprenosi Leonidina naređenja, tako i da bi video da li je kraljupotrebna pomoć. Za to je odredio četvoricu hoplita raspoređenihkrajnje desno da se umešaju svaki put kad Leonidi zapreti više odjednog neprijatelja, ali je ipak zadržao poziciju s koje je mogao daprati Leonidu sve dok se on bori protiv jednog neprijatelja.

I on je, međutim, morao da drži podalje Persijance, kojima jeočigledno rečeno da napadaju pre svega hoplite s poprečnopostavljenom grivom, kako bi uklonili zapovednike jedinica. Utrenutku sudara njegovo koplje zarilo se u protivnika koji se obreoispred njega, a pošto je koplje prodrlo previše duboko da bi mogaobrzo da ga izvuče, zgrabio je telo svoje žrtve pre nego što se srušilo iupotrebio ga kao „ovna“ da bi oborio sledećeg neprijatelja, a zatimga dokrajčio mačem. Onda je izvukao koplje, baš na vreme dadočeka novi napad Persijanca iz trećeg reda. Ovaj se odrazi kako sene bi sapleo o leševe saboraca koje je pentakontarh ubio i ustremi sena Dijeneka, ali gotovo istog trena pade mrtav jer ga je Spartanacpogodio kopljem u prepone.

I on je morao da ostavi deo koplja u svojoj četvrtoj žrtvi, koja pripadu polomi koplje, tako da je u zapovednikovoj ruci ostala samopolovina. Dijenek se stiraksom odbranio od sledećeg napada. Ali čimse okrenuo da proveri jesu li su ostali hopliti dovoljno zbijeni, čuo jepored sebe prigušen krik; ratniku koji mu je samo tren ranije pružiopodršku, jedan Persijanac kopljem je probio gušu, na onom delu gdese dodiruju šlem i oklop.

Dijenek nije dugo razmišljao i čim mu je saborac oslobodio vidikpošto se srušio na zemlju, stegao je ono što je ostalo od koplja i zarioga neprijatelju posred lica. Kad je Persijanac pao licem prema zemlji,

256

pentakontarh primeti da iza njega stoji Leonida, koji je istovremenopogodio neprijatelja u leđa. Njih dvojica razmeniše saučesničkipogled, a onda pogledaše svaki preda se, dok je Dijenek uzimaokoplje ubijenog hoplita.

I Kleopomp je morao da se suoči s nekoliko neprijatelja. Zvanično,bio je dobar ratnik, dobro obučen i fizički jak, ali u duši je biokukavica i brinula ga je pomisao na to da će ga napadati sa svihstrana. Zato se, braneći se štitom i kopljem, povukao nekolikokoraka i postavio se tako da ga štiti hoplit koji se našao pored njega.Onda je, neprimetno se povlačeći, napustio prvi red.

Prepustio je mesto Ditirambu, koji je, za razliku od pentakontarha,krenuo u napad pošto je mrko pogledao zapovednika. Štitom jeodbio jednog protivnika i oborio ga na tlo, dok je kopljempokušavao da pogodi bar jednog od dvojice Persijanaca koji su gagotovo zaskočili. Posle nekoliko promašaja, uspeo je da ubodejednog, ali onaj kog je držao podalje štitom ponovo se pojavio, aKleopomp nije učinio ništa da ga zaustavi.

Ditiramb krajičkom oka pogleda pentakontarha koji je skakutao izamahivao kopljem ne pružajući mu nikakvu određenu pomoć. Kadje Persijanac ponovo prešao u napad, Ditiramb ga ponovo odbištitom, tako da se ovaj zatekao tačno ispred Kleopompovog koplja.Ipak, zapovednik se ponovo povuče, izbegavajući čak i saborca izasebe koji ga je gurao napred. Njegovo povlačenje natera Ditirambada se ponovo suoči s Persijancem, ali je pri tome morao da drži naoku i protivnika koji mu je prilazio zdesna. Prvi je delovaoodmornije i hoplit odluči da se najpre posveti njemu, dovikujućisvom zapovedniku: – Ako se izvučemo, prijaviću te kralju, to tijamčim!

Onda se odlučno ustremi na protivnika, pognute glave i odsečnimtrzajem ramena baci koplje preko štita i pogodi Persijanca ispod levemišice. Persijanac se sručio na zemlju, ali Ditiramb ga nije dokrajčio,uveren da je Kleopomp u stanju barem da zada poslednji udaracranjenom. On je u međuvremenu morao da se uhvati u koštac s

257

protivnikom koji ga je napadao zdesna. Zato se okrenuo desno iusredsredio se na napad; štitom se odbranio od prvog zamaha,pokušavajući da mu uzvrati kopljem, ali je promašio.

Bio je to dvoboj koplja i sablje, poput većine sukoba na bojnompolju. I kao i većina ostalih takvih sukoba, razrešio se u korist dužegoružja – i jačeg ratnika – zahvaljujući Spartančevim fizičkimprednostima. Dok je Persijanac zamahivao kako bi zadao protivnikuodlučujući udarac, Ditiramb mu munjevitom brzinom zari koplje ustomak, a sledećeg trenutka ga izvuče. Onda pogleda protivnikakako pada nauznak dok ispušta sablju i pokušava da pridrži utrobu.

Tek tada je Spartanac duboko uzdahnuo i spustio bolnu rukukojom je držao štit. Onda je pogledao levo tražeći Kleopompa kakobi mu rekao sve što misli o njemu.

Ali s njegove leve strane nije bilo pentakontarha.Tu je stajao Persijanac koga je ranio, dovukao se do njega a da ga

niko nije zaustavio. A njegova sablja već je bila spremna da se spustina Ditiramba, previše blizu da bi uspeo da je izbegne.

Osetio je kako mu se sečivo zariva ispod oklopa i prodire mu ustomak. Video je vojnika koji se jedva držao na kolenima, kakookreće sečivo u njegovoj utrobi, dok ga drugom rukom približavasebi svom preostalom snagom, kao da želi što delotvornije da izvršijedino što mu je preostalo da učini pre nego što umre. Onda je krozotvore na šlemu pentakontarha ugledao Kleopompove oči, dok jeovaj stajao jedva nekoliko metara dalje od njega i posmatrao prizorbez ijednog pokreta.

Nije bio paralisan od straha.To je, barem, bilo poslednje što je Ditiramb uspeo da shvati pre

nego što ga je stigla smrt i oslobodila ga razdirućih bolova u karlici.Stigao je i da okrivi sebe što je pripretio svom zapovedniku da će gaprijaviti samo tren pre nego što mu je poverio sopstveni život, aonda je pao preko svog ubice i nijedan nije više ustao.

Napredovanje Spartanaca usporilo se, nekoliko puta se načas iprekinulo, ali onda se nastavilo sve dok Lakedemonci nisu

258

zagospodarili celim prostorom koji je dotad pripadao persijskojvojsci. Stotinak metara dalje rasporedila se druga divizija premakojoj su se povlačili begunci i ranjenici. Leonida još nije bio odlučioda li će nastaviti ili će se povući kad je video da se neprijateljskopročelje kreće napred. Onda je naredio Dijeneku da rasporedi ljudeu strog poredak, što se pokazalo kao vrlo teško s obzirom na velikibroj tela koja su ležala na bojnom polju.

U svakom slučaju, Spartanci su trkom prešli preko te klanicepreskačući ili zaobilazeći mrtve. Ali bilo je i onih koji su se zabavljaliskačući s tela na telo, poput Alfeja i Marona, koji su i u toj zlokobnojigri našli način da izazovu jedan drugog. Kad su prešli teren nakojem se odvijao sukob i ponovo se obreli na ravnom zemljištu,hopliti su usporili korak i rasporedili se zauzimajući pozicije koje sui prethodno imali. Leonida ih je zaustavio kad se uverio da su svi nasvojim položajima, a onda im je naredio da se okrenu. Pristizala jenova neprijateljska divizija, ali primorani da preskaču leševe i nenaročito sposobni da ostanu zbijeni dok se kreću ubrzano, Persijancisu napredovali raštrkano.

Zato su Spartanci imali još lakši zadatak nego prilikom prvogsukoba. Leonida je naredio da izvrše zamenu kako bi odmornijihopliti iz zadnjih pentekosta prešli napred; jednako mirno idisciplinovano kao i prilikom prvog raspoređivanja, Aneristovajedinica i ona do njegove, podeljene na desetine, prođoše ispred dvejedinice koje su dotad bile ispred njih i ponovo zatvoriše formaciju,raspoređujući se u pet nizova.

Kad su do krajnosti zbili redove, kralj se odlučio za defanzivanraspored, kako bi zid od štitova u prvoj liniji zaista bio neprobojan.U tom cilju, naredio je da hopliti kleknu iza štitova, da zariju kopljeu zemlju pod uglom od četrdeset pet stepeni i da dočekaju napadneprijatelja. Iza falange su se, u međuvremenu, rasporedili lakipešadinci, spremni da gađaju lakim kopljima.

Sad se na terenu video četvorougaonik sastavljen od štitovaspartanske vojske oslonjenih na tlo, iznad kojih su izvirivale crvenegrive vojničkih šlemova, a iznad njih isticale su se drške njihovih

259

kopalja. Bilo je malo verovatno da će neka strela uspeti da probije tajgust zaštitni zid i zaista, persijski zapovednici kao da su odustali odnapada strelama. Barem se tako učinilo Leonidi i Knemu kad suugledali neprijatelje na daljini nešto većoj od dve stotine metarakako usporavaju, gotovo zastaju, a onda nastavljaju.

Međutim, Leonida nikad ne bi pomislio da će Persijanci ponovousporiti, upravo onda kad je trebalo da dođe do sukoba. A usporilisu toliko da su Spartanci iz prvih redova imali vremena da videuznemirenost, strepnju pa čak i prestravljenost na licima protivnikakoji su morali da se ustreme na taj neprobojan zid šiljaka.

Bez odlučnog zaleta, Persijanci su prokockali preostalemogućnosti za proboj. Osim toga, izložili su se hicima kopljanikakoji su, raspoređeni tik iza poslednje spartanske linije, imali savršenpogled na svoje mete. Laka koplja helota i perijeka letela su iznadglava Spartanaca i, zahvaljujući oklevanju i sporosti protivnika,pogađali su delotvornije nego u prethodnom sukobu.

U trenutku sudara dveju vojski, Persijanci su se prilično raštrkanoi vremenski neujednačeno rasporedili duž celog luka fronta:pristizali su jedan za drugim, neki trčeći, drugi brzim hodom, trećičak jednostavno hodajući, a bilo je i onih koji su skakutali ili sesaginjali. Nijedan hoplita iz prve linije nije se pomerio ni zacentimetar i njihov zid zapljusnu slabašan talas neprijatelja. NekiPersijanci zaglavili su se između mnoštva kopalja uperenih napred,neki su jednostavno bili odbačeni; poneko je, čak, odskočio uvisusled sudara s lakedemonskim štitom i srušio se na ostale redovehoplita.

Na Eurita, koji je bio u četvrtom redu, pao je jedan rasporivšigrudi o njegovo koplje. Šlem mu je bio okrvavljen jer je Persijanac,dok je padao licem nadole, povraćao krv, tako da je hoplit morao dase izmakne kako ga ovaj ne bi oborio. Persijanac je ležao na tluizmeđu Eurita i Aristodema, licem nadole, dok mu je iz leđaizvirivao veliki deo koplja, šiljka umrljanog krvlju i delovima utrobe.

– Jesam li rekao! Evo kako vi ubijate Persijance! – reče im Anerist,okrenuvši se upravo u trenutku kad je onaj nesrećnik pao na tlo.

260

Onda se, ne čekajući njihovu reakciju, okrenuo i ponovo se zagledaopreda se kako bi odbio Persijance koji su, jedan za drugim, naletalina njegov štit. Euritu nije preostalo ništa drugo nego da izvuče svojekoplje iz leša, dok mu je Aristodem pomagao tako što je držao teločvrsto prikovano za tlo, pritiskajući ga kolenom.

Kad je prvi talas uminuo, zapovednici narediše ljudima da nastaveda guraju napred. Počevši od prve linije, hopliti se uspraviše nanoge, iščupaše koplja iz zemlje i staviše ih pod mišku. Ovo poslednjeizveli su vrlo oprezno, da kopljem, naglo okrenutim u vodoravanpoložaj, ne bi povredili saborca iza sebe. Jedino Anerist nije obraćaopažnju na to, tako da nije bilo slučajno što mu se stiraks zavukao podšlem hoplita koji je stajao iza njega, zaparao mu vrat i na kraju mupodigao šlem. Iznerviran zbog prepreke na koju je naišao,pentakontarh se okrenu i udari pesnicom nesrećnika. Zglavcimaprstiju udario je podređenog posred obraza.

Kako god bilo, jedna za drugom, podigoše se sve lakedemonskelinije, dok su oni u prvoj odolevali pritisku Persijanaca, čekajući daih oni otpozadi gurnu kako bi potisnuli neprijatelja. Nekolikohoplita sa začelja zabavljalo se posmatrajući uzaludne pokušajeprotivnika koji su se trudili da probiju zid falange nasrćući kopljimana štitove Spartanaca u prvoj liniji, pri čemu su se ritali i laktali iurlali kao zaposednuti, sve glasnije, budući da im je bilo jasno da sunjihovi pokušaji jalovi. Zanimljiva je bila suprotnost između njihovihmahnitih kretnji i prividne nepomičnosti Lakedemonaca; ali i to jekratko trajalo, jer čim su krenuli napred, Spartanci su naišli naprepreke u vidu tela Persijanaca koji su skončali pred njihovimodbrambenim zidom.

Za falangu nije postojalo ništa gore od bojnog polja punog leševa.U takvom slučaju preostajalo im je samo da pređu preko gomileleševa koje su ležale ispred prve helenske linije. Svaki hoplit učinioje to na svoj način, neki su preskakali, neki su se peli uz gomilu,neki su je jednostavno opkoračili. Na mestima gde nije bilonagomilanih već samo ponegde rasutih tela, ratnici bi zakoračilipreko njih. Uz sve to, morali su da trpe nasrtaje Persijanaca koji,

261

međutim, ni u jednom trenutku nisu zaista predstavljali opasnost.Poneki hrabriji istočnjak i sâm je pokušao da se popne na gomilu

leševa, preduhitrivši tako hoplitu koji je napredovao ionemogućavajući mu da stane na vrh gomile; ali Spartancu je, boljeopremljenom, dovoljno bilo da ga odgurne štitom i da ga, dok seovaj zanosi usled gubitka ravnoteže, dokrajči kopljem. Na taj načinse, međutim, povećala površina terena koji nije odgovarao falangi inekoliko desetina metara hopliti su napredovali bez ikakvog reda,oslanjajući se svaki na sopstvenu snagu.

Bila je to dotad nezabeležena situacija. Spartanci su bili uvučeni uniz pojedinačnih dvoboja s protivnicima, a saborci koji sunapredovali iza njih nisu mogli da ih poguraju napred niti su onikoji su stajali sa strane mogli da ih zaklone štitom. Ratnici iz zadnjihredova iznenada su bili izloženi napadu neprijatelja, a oni koji su bilinapred odjednom su se našli pozadi, bez mogućnosti da gurajunapred ali i da se bore. Na sreću, Persijanci su – zapravo Kisijci,kako su Grci kasnije saznali – bili prilično demoralisaniobeshrabrujućim ishodom njihovog napada i nisu bili naročitoratoborni niti željni da se suprotstave protivniku.

Kad se zatekao u prvoj liniji Aristodem je imao priliku da zadanekoliko udaraca, ali protivnici su se uglavnom držali nabezbednom rastojanju i samo jednom uspeo je da nametne pravuborbu. Nije mu bilo teško da iskoristi dužinu svog koplja, da udariprotivnika u rame i da mu poremeti ravnotežu. Njegov protivniknije imao oklop, ali navika da cilja u mesto gde jedan hoplita nijezaštićen, natera ga da mu zarije koplje u prepone i kad se nesrećniksrušio, njegovim najbližim saborcima na pamet nije palo da gapodignu.

Relativna pasivnost Kisijaca omogućila je Spartancima da doveduu red barem prvu liniju, pošto su prethodno prešli deo bojnog poljaispunjenog leševima. Potom su se i ostali hopliti primakli prvoj linijii ubrzo je ponovo uspostavljena formacija falange, iako nisu sviratnici bili u stanju da zauzmu položaj koji im je pripadao napočetku sukoba. To je dovelo Aristodema, koji je ostao u prvoj liniji,

262

u nezavidan položaj, budući da je, kad su ponovo zbili redove, svojuzaštitu morao da poveri Aneristu. Pentakontarh je stajao sAristodemove desne strane i kad je primetio njegov pozlaćen štit,jedva primetno mu se zlurado osmehnuo ispod velikih štitnika zaobraze svog šlema.

Kad je video da su se svi rasporedili, Leonida je naredio da krenunapred. Persijanci su se nekoliko trenutaka povlačili ali onda su,pred naredbama zapovednika, i sami pokušali da zbiju redove i nenaročito uspešno se poređali u istu ravan, držeći koplja uperenanapred. Ali nije bilo načina da se odupru Spartancima, koji su i daljenapredovali, sporim i ritmičnim korakom, u gotovo savršenoj liniji,brišući pred sobom svaki pokušaj otpora, ostavljajući utisak da ćeprema zapadu odbaciti na gomilu masu neprijatelja.

Bilo je toliko lako da Aristodem nije mogao da proveri kakoreaguje na strah od borbe u prvoj liniji. Nije pio kao ostali i bio jepotpuno svestan opasnosti koje taj položaj krije; ipak, ni u jednomtrenutku nije imao utisak da zaista rizikuje da izgubi život. NapadiKisijaca i dalje su bili neuverljivi i ko god je među njima pokušao dase suprotstavi napredovanju Spartanaca završio je zasut kopljima.

Što su dalje napredovali na zapad, otpor neprijatelja sve više jeslabio i sve više njih bežalo je s bojnog polja. Na kraju, ostalo ih jetoliko malo da su Grci jasno mogli da vide šta ih čeka na zapadu. Alijedino je Aristodem potpuno shvatio pretnju, ne samo zato što je biosasvim trezan niti stoga što je bio osetljiviji na strah već pre svegazato što je znao ko ih čeka.

Stajali su nepokretni, savršeno raspoređeni u vodoravne nizove, spletenicama koje su im uokvirivale lice ispod tijare, u tunikamaraznih boja, plavim, grimiznim, belim i žutim, dugim do gležnjeva,ispod kojih je Aristodem iskusnim pogledom nazreo oklop odmetalnih pločica. Držali su koplja sa srebrnom ili pozlaćenomkuglom, bodeže i zaobljene štitove s kružnim bočnim usecima.

Imali su i lukove koje su mnogi skidali s ramena spremajući se daodapnu strelu.

Bili su to upravo oni. Besmrtnici.

263

Leonida je želeo da mu Aristodem i Eurit detaljno opišu dvojicustražara koji su stajali ispred Kserksovog šatora. Onda im je objasnioda su to Besmrtni, jedina profesionalna vojska – baivarabam, kako suje oni zvali – kojom se veliki car mogao podičiti. Zvali su ihBesmrtni, rekao je Leonida, zato što su se hvalili da uvek imaju istibroj vojnika, njih deset hiljada. I sad su tu, raspoređeni zajedno sastegonošama koji su i sami bili strelci, ali oni su na glavama, umestotijara, imali vučju kožu, tuniku naročito upadljive boje i one grozneuske pantalone s kojima se Aristodem onoliko namučio.

Samo su čekali da se poslednji ostaci Kisijaca sklone i da odapnusvoje strele, ne zaklanjajući se iza spara ili drugih štitova. Ali nije biloisključeno i da će početi da gađaju još dok su njihovi saborci nabojnom polju.

264

ISmrtnici i besmrtnici

zaista, besmrtnici su odapeli strele. Dotad ih nije sprečavaloprisustvo Kisijaca, već daljina. Zahvaljujući napredovanju

Spartanaca, rastojanje između njih i njihovih meta smanjilo se nadvesta pedeset metara i više nije bilo razloga da i dalje čekaju. Prviput otkako je bitka počela, Aristodem je osetio kako mu niz kičmustruji jeza i kako mu srce divlje tuče. Načas se osvrnuo unaokolo.Nije mu izgledalo da su i njegovi saborci pod jednako snažnimutiskom. Ali oni nisu znali da ti ratnici nisu kao ovi s kojima su se dotog časa sukobljavali; štaviše, verovatno su vešti barem kao i samiSpartanci.

Ipak, pomislio je da je Leonida, za razliku od svojih ratnika, i tekako svestan njihovog umeća. I zaista, kad su besmrtnici zapelilukove, kralj požuri da naredi ponovno spuštanje falange, tako da suse hopliti još jednom šćućurili ispod štitova. Vojnici odmah izvršišenaređenje, gotovo u istom trenutku kad se začulo odapinjanje, zatimfijukanje i tup udarac mnogih strela koje su se odbile o njihoveštitove. Odmah ih je zasula nova kiša strela, pa još jedna, pre negošto su Lakedemonci stigli da podignu glave i da vide kako Persijancistavljaju lukove preko ramena i napreduju prema njima ritmičnimkorakom.

– Eto ga. Sad je trenutak da vidimo kakav je ko – reče Aristodemza sebe, ustajući i spremajući se za pokret.

Međutim, Leonida je naredio da se okrenu i da se povuku uzbijenom poretku, onoliko koliko im to dozvoljavaju gomile mrtvihtela koje su ostavili za sobom.

Šta se događa? Da li to kralj konačno pokazuje svoje pravo lice i toupravo na vrhuncu bitke? Aristodem je mehanički izvršionaređenje, pitajući se koji su to razlozi naveli Gorginog mučitelja danaredi bekstvo pred besmrtnicima. Kao što je oduvek podozrevao,Leonida ih je poveo u smrt. Ali ovako i sâm rizikuje da umre, tabudala, izlažući leđa neprijateljskom napadu!

265

Osim ako... osim ako kralj ne namerava da se povuče iza zida, i daizmisli neko opravdanje što je odbio da se sukobi s najboljomjedinicom neprijateljske vojske. S druge strane, njegovi ljudi su većvodili dve bitke s isto toliko persijskih jedinica i niko mu ne možezameriti ako naredi Lokriđanima da zauzmu njihovo mesto. Aliistina je da niko od njih nije zaista bio umoran, budući da jeneprijatelj, do tog trenutka, ispoljio prilično razočaravajuću veštinu.

Persijanci su za to vreme napredovali. Leonida nije želeo da sepovlače brzim korakom, i metar po metar, neprijatelj se približavao.Aristodem se nekoliko puta osvrnuo ne mareći što ga Anerist vređajer remeti poredak, niti što bi mogao da se saplete o neki leš. Nijevideo ni Eurita, koji je bio baš ispred njega.

Već je imao utisak da mu dišu za vratom kad je Leonida naredioda se zaustave i da se okrenu.

Da se zaustave i da se okrenu.Aristodemu je trebalo nekoliko trenutaka da shvati da je taj

manevar deo preciznog taktičkog plana. Strogo je ukorio sebepriznajući da su ga samo njegove preterane predrasude u odnosu nakralja navele na zaključak da on namerava da pobegne a da pritome ne pokaže ostalim Grcima da su Spartanci ti koji treba da sesuoče s prvom jedinicom Besmrtnih. Jedva je stigao da zauzmepoložaj, da stavi koplje pod mišku, da isturi levu nogu i ruku, prenego što je Leonida naredio da falanga krene brzim korakom.

Spartanac je razmislio o činjenici da je pored njega Anerist. Akokojim slučajem prežive, pentakontarh će ga strogo kazniti zbogsvakog gesta koji navodno dokazuje njegov kukavičluk. A ukoliko sezaista bude ponašao kao kukavica, prethodni poduhvat ništa višeneće značiti: dobro je znao kakvi su Spartanci. Ne, nije dovoljno onošto je učinio u persijskom logoru, tim pre što su svi znali ublaženuverziju događaja; moraće i dalje da se ponaša kao Spartanac, iako jeosećao grčeve u stomaku i vrtoglavicu zbog koje se nije osećaonaročito sigurnim na nogama.

Osim toga, iza njega je Eurit, koga ne može da razočara. Bilo muje jasno da je oduvek predstavljao uzor svom prijatelju; ako se bude

266

poneo nedostojno, umanjiće i značaj pretpostavke koju mu je izneona Anopaji.

Isprva ga je držanje Persijanaca ohrabrilo. Ako je istina da subesmrtnici najbolji ratnici, u ovoj prilici to svakako nisu pokazali.Naglo povlačenje i isto tako neočekivano napredovanje Spartanacaiznenadilo ih je, tako da su usporili korak i donekle poremetiliporedak u kojem je svaki vojnik drugačije reagovao na zadatak danapadne neprijatelja za kojeg je verovao da se povlači.

Spartanci su, dakle, ostvarili neznatnu moralnu i dinamičkuprednost, čime su nadoknadili manju dubinu svojih redova. Udaracprilikom sudara vojski bio je daleko žešći nego pre toga prilikomborbe s Međanima. U trenutku sudara koplja su se lomila na obemastranama, nekima su se lomile kosti, neki su odmah izgubiliravnotežu i pali na zemlju, a zatim su ih izgazili protivnici ilisaborci. Neki hopliti iz drugog reda su se, gurajući one iz prve linije,povredili stiraksom saborca ispred sebe.

Oklevanje besmrtnika dovelo je do gotovo trenutnog izmeštanjagranice između dve vojske i Spartanci su vrlo brzo načinili značajanprodor. Aristodem je osetio kako mu Eurit pritiska leđa štitom ikrajičkom oka primetio je trećinu njegovog koplja iznad svogramena. Eurit je na taj način s leve strane pretio persijskom vojnikukoji je gubio ravnotežu zbog njegovog pritiska i stalnih pokušaja daga probode u desnu stranu tela.

Anerist – za koga se sve moglo reći osim da ne ume da se bori –kao mahnit je zamahivao desnom rukom, nekoliko puta udarivšiprotivnika u vrat i u lice, čak i kad je ovaj pao na zemlju. Aristodemnije hteo da zaostane, te je i sâm ubrzao pokrete; zahvaljujućiusklađenoj akciji s Euritom, koji je i dalje napadao Persijancakopljem, najzad je uspeo da nađe rupu u odbrani neprijatelja i damu probode gušu, a zatim i da izvuče koplje pre nego što se ovajsrušio. Bio je vešt protivnik, mnogo sposobniji od svih prethodnih,ali za razliku od Aristodema, nije mogao da se osloni na podrškusaborca.

Za razliku od Međana i Kisijaca, nijedan pripadnik Besmrtnih nije

267

pokazivao nameru da pobegne niti je bio spreman da lako prepustisvoj položaj. Međutim, Spartanci su i dalje napredovali, iako sporo,zahvaljujući većoj kompaktnosti falange, koja je izgledala kao da sehopliti bore jedni protiv drugih – toliko su zbijeni bili njihovi redovi.Posle prvog sudara, Grci su nastavili da vrše snažan pritisak kako biotvorili prolaze u persijskoj vojsci čija je formacija popuštala, ali jeodolevala i nije se rasturila. Besmrtnici su, svesni nedovoljnezbijenosti svojih redova, jednostavno nastojali da se odupru pritiskui trudili su se da iskoriste bolju pokretljivost stalnim približavanjemprvoj liniji.

Ugroženi kretanjem protivnika i pritiskom štitova saboraca izzadnjih redova, mnogi hopliti završili su na zemlji i često im nijepreostajalo ništa drugo nego da se bore opruženi na tlu, golimrukama, kako bi savladali Persijanca koga su pri padu povukli zasobom. Aristodem je krajičkom oka video Anerista kako laktomudara jednog besmrtnika posred nosa dok je, ležeći preko njega,pokušavao da mu zauzda ruke. Kad je pentakontarh zaključio da jeprotivnik kome se lice pretvorilo u krvavu masku prepuštennjegovoj milosti, uzeo je koplje i zario mu ga u oko, pri čemu ga jeprikovao za tlo. Onda je izvukao koplje i stiraksom, postavljenimgotovo vodoravno, probio bradu drugog Persijanca koji se nadneonad njim, spreman da ga poseče bodežom.

Iza Anerista se stvorio još jedan besmrtnik, koji je, međutim,zaključio da je ovaj previše težak protivnik i okrenuo se premaSpartancu koji se zadesio pored njega, to jest prema Aristodemu.Aristodem se već borio s dvojicom neprijatelja, koje je privukaonjegov pozlaćeni štit, previše primamljiv ratni plen da bi bilo komogao da mu odoli. Osim toga, štit je delovao isuviše raskošno da bipripadao običnom vojniku. Zato se na Aristodema ustremiše čaktrojica protivnika.

Spartanac je odmah shvatio da im je pažnju privukao njegov štit.Uzviknuo je: – Desno! – ubeđen da će Eurit, koji je sve vreme bio izanjega, shvatiti, a onda je izvukao podlakticu iz porpaksa i bacio štitna dvojicu s leve strane. Persijanci se izmakoše kako bi izbegli

268

udarac, ali onda su načas zastali posmatrajući štit i smišljajući kakoda ga se domognu. To je Aristodemu omogućilo da obema rukamazgrabi koplje, da ga polomi napola i da se ustremi na onu dvojicu;zario je delove koplja u obojicu, u jednog šiljak, u drugog stiraks.

Pao je preko njih i tek tad je shvatio šta je uradio. Onaj levo bio jemrtav, s polovinom koplja zarivenom u grkljan, dok je drugipokušavao da izvuče koplje iz ramena. Aristodem se otkotrlja i pritome izgubi šlem, a onda rvačkim zahvatom zaustavi Persijanca,stežući mu vrat. Stegao ga je najjače što je mogao, dok se osvrtaounaokolo kako bi se uverio da mu ne preti opasnost od još nekogPersijanca, ali i da bi video kako Eurit izlazi na kraj sa svojimprotivnikom.

Učinilo mu se da mu je prijatelj u nevolji. Njegov protivnik je vrlovešto izbegavao koplje kojim je Spartanac pokušavao da ga pogodidržeći ga iznad glave. S druge strane, Persijanac je izuzetno brzouzvraćao napade, iako se većina njegovih udaraca zaustavljala nahoplitovom štitu ili oklopu.

Eurit je shvatio da će, ako nastavi da se bori s protivnikom,zaustaviti napredovanje falange i odlučio je da mu zada odlučujućiudarac. Bacio mu je koplje u lice i istog trenutka izvukao mač izkorica zadenutih za levi bok. Loše ga je uhvatio, kao da drži nož, alionda ga je munjevitim pokretom bacio uvis i dočekao ga na pravinačin. Izveo je to dovoljno brzo da bi stigao da zamahne pre negošto je njegov protivnik, koji se u međuvremenu bio izmakao kakomač ne bi pao na njega, uspeo ponovo da zauzme borbeni položaj.Eurit mu poprečnim udarcem sleva nadesno preseče vrat iz kojeg ješiknula krv u trenutku kad je glava pala s njega i otkotrljala se,odbivši se o Aristodemov pozlaćeni štit, koji se odmah zacrvene odkrvi.

Dvojica Spartanaca se pogledaše čestitajući jedan drugompokretom glave, a onda dograbiše koplja mrtvih Persijanaca –Aristodem dohvati i svoj štit – i nastaviše napred u liniji s ostalima.Malo-pomalo, falanga je sve više osvajala teren i kad je postaloočigledno da Grci odnose prevagu, persijski zapovednici narediše

269

povlačenje.Zapravo, nije to bilo pravo povlačanje, već smena. Uostalom,

Kserks je mogao da koristi samo nekoliko stotina vojnikaistovremeno i kad je povukao prvu jedinicu Besmrtnih, u sukob seuključila druga. I Leonida je iskoristio kratku stanku da prerasporediformaciju koja se na nekoliko mesta proredila i ponovo je naredio damarširaju unazad. U međuvremenu, ljudi su na nogama i narukama, jedinim otkrivenim delovima tela, osetili prve kapi kiše.

Kad su Spartanci stigli na deo bojnog polja zatrpanog leševimaKisijaca, kiša je već pljuštala. Kralj naredi hoplitima da stanu i da seponovo okrenu prema neprijatelju, ali se pobrinuo i da pentekostizamene pozicije. Zemlja se raskvasila i postala teška, ali operacija jeizvedena uobičajeno delotvorno. Alfej i njegov brat oduševljeno suklicali, a kad su sreli Eurita i Aristodema, Maron im reče: – Bilo jevreme! Da smo još malo nastavili da guramo vaše bele zadnjice,umesto da se borimo, spopale bi nas drugačije misli!

– A Ditiramb? – upita Aristodem, koji u tom trenutku nijepokazao nimalo smisla za humor. Zbog dobovanja vode koja mu seobrušavala na šlem i odjekivala mu u ušima, još teže mu je bilo darazabere reči saboraca.

– Ne znam. Premestili su ga na drugu stranu. Ali mislim da ganisam video. Nadajmo se da je dobro... – odvrati Alfej i brzo nastaviprema prvoj liniji.

– Ma, je l’ ovi vrede za dvojicu? Čini mi se da su veštiji... Da znašda ću svakog koga ubijem računati dvaput, šta kažeš na to? – rečeMaron bratu, skrećući pažnju na opkladu, na temu koja mu je u timtrenucima bila najvažnija. Kako god bilo, ni Aristodem ni Eurit nisumogli da ga čuju.

Brat, međutim, nije stigao da mu odgovori, barem ne rečima.Nova jedinica Besmrtnih već se ustremila na njih i ovog puta braćanisu mogla da se pohvale tempom ubijanja koji su ostvarivali u borbis Međanima. Štaviše, jednom prilikom zarili su koplja u istogPersijanca, gotovo istovremeno. Čak su uspeli i da se posvađaju,svaki je tvrdio da je baš on prvi zadao udarac. Novi nalet neprijatelja

270

naterao ih je da usmere pažnju na ozbiljnija pitanja, kao što je, naprimer, spasavanje glave.

Međutim, da bi dokazali pravo nad ubijenim, obojica su ostavilikoplja zarivena u nesrećnog Persijanca, tako da su sledećeprotivnike morali da dočekaju mačevima. Maron je jednim zgodnimudarcem uspeo da polomi koplje svog protivnika tako da su borbunastavili mačem i sabljom, a budući da je mač bio duži od persijskesablje, Spartanac je dvoboj završio kao pobednik. Alfej je, međutim,mrzeo mač i pokušao je da se zakloni štitom dok se trudio da iščupasvoje koplje iz leša koji je ležao pred njim.

Ali zario ga je preduboko, a osim toga zemlja je postajala svemekša od kiše i nije mogao čvrsto da se odupre o tlo. Shvatio je daneće uspeti na vreme da iščupa koplje. Bacio je štit na zemlju izgrabio dršku Maronovog koplja, stežući istovremeno oba kopljanešto niže ispod drške obmotane kožom. Na taj način se poslužiokopljima kao polugom pomoću koje je podigao mrtvo telo i bacio gana Persijanca koji se ustremio na njega. Persijanac bi pogođen u bokkoji nije bio zaštićen štitom, zanese se i ispusti koplje koje je držao uruci. Alfej pritrča i uhvati koplje pre njegovog vlasnika i odmah muga zari u grudni koš probijajući oklop koji je ovaj nosio ispod tunike.

U trenutku sudara, Dijenek je zadobio snažan udarac u grudi kojimu načas izbi vazduh iz pluća. Zato je nespremno dočekao sledećiudarac. Koplje udari u štit takvom silinom da ga je probilo, a poštoni sâm štit nije pri tome pružio nikakav otpor, snažno je udarioDijeneka po šlemu, tako da je ovaj nekoliko trenutaka bio ošamućen.Kad se povratio, primetio je da je Leonida ubio njegovog napadača,sprečivši ga da iskoristi Dijenekov trenutak slabosti i da ga dokrajči.

Kralj mu je spasao život.Nije stigao da mu se zahvali niti da razmisli o tom događaju.

Sledeći Persijanac već je jurišao prema njemu i morao je da se brani,iako je tek u tom trenutku shvatio da više nema štit jer mu je paozajedno s kopljem Persijanca koga je kralj pogubio. Osim toga, nijemogao dobro da vidi: šlem mu se umrljao u visini proreza za oči

271

tako da na levo oko nije ništa video, dok mu je desno bilozamagljeno kapima kiše. I koplje mu je ispalo; izvukao je mač izkorica i njime se suprotstavio neprijateljskom koplju.

Uspeo je da osujeti dva protivnikova zamaha i da izbegne treći,pri čemu se Persijanac zaneo napred. Iskoristio je priliku da gazgrabi za rub štita i da ga povuče prema sebi, a zatim ga je udario uslepoočnicu pesnicom u kojoj je stezao mač. Zahvaljujući tijari, ovajje na nogama izdržao udarac, ali trebalo mu je nekoliko trenutakada se povrati, što je Dijenek iskoristio da mu zarije sečivo u potiljak ida mu probije vrat. Persijanac pade, a pentakontarh mu zadadesmrtni udarac odrubivši mu glavu. Onda brzo pokupi iz blata štit ikoplje i započe novi sukob.

A sukoba je bilo sve više, dok su Spartanci, kao i prilikom prveborbe s besmrtnicima, sve više osvajali bojno polje. U svakomslučaju, postajalo je sve teže napredovati i boriti se jer su im oklopibili natopljeni, a stopala su im upadala u bare, što je predstavljaloproblem za obe vojske. Spartanci su imali težu opremu i naoružanje,te im je bilo teže da se kreću pod tim teretom; Persijancima sukretanje otežavale dugačke tunike natopljene vodom o čije rubovesu se neki čak i saplitali i pretvarali se u bespomoćne žrtveprotivnika koji bi se zatekao u njihovoj blizini.

Leonida je pogledao prema zapadu i kroz gustu kišu ugledaotreću jedinicu spremnu za borbu. Načas je izašao iz mnoštva inaredio jednom helotu da otrči da obavesti Lokriđane da izađu i daih zamene; naglasio je da prilikom približavanja treba da ostavedovoljno mesta na krilima kako bi Lakedemonci imali prostora da sepovuku iza zida. Oni su za taj dan dovoljno učinili, a osim toga,uskoro će pasti mrak. Onda je, čim je primetio da se Persijancismenjuju, naredio vojnicima da se okrenu i da se povuku.

Po kiši i blatnjavom terenu punom leševa, novo izmeštanje vojskenije se odvijalo nimalo disciplinovano; ipak, barem im neprijatelj nijedisao za vratom, a njihovi zapovednici nisu mnogo žurili. Kad jeMaron video Lokriđane kako izlaze iza zida, shvatio je da se za njihdan završio i proklinjao je sudbinu; naime, njegov brat je bio u

272

prednosti po broju ubijenih Persijanaca i kraljeva odluka uskratilamu je mogućnost da izjednači.

Ipak, niko drugi nije se žalio. Ljudi su bili umorni, a kiša im jeiscrpela preostalu snagu i bili su prilično zadovoljni što mogu da sevrate i da se odmore. U povratku se se sreli s Lokriđanima, koji sunapredovali prolazeći pored njihove falange, ali ona više nije bilatako kompaktna i zadivljujuća. Leonida je ušao poslednji, pošto jepredao komandu lokriđanskom zapovedniku kome je preporučiosamo da drži položaj dok mrak i težak teren ne nateraju Persijanceda se najzad povuku i prekinu borbu za taj dan.

Lakedemonci su u grupama ulazili u logor, iscrpljeni, prljavi,pocepani, blatnjavi i mokri, ošamućeni i izgrebanih ruku i nogu;neki su bili ranjeni i saborci su ih pridržavali. Ostali Grci, koji suposmatrali njihove podvige, razmakli su se u dva niza i obasuli su ihpohvalama i čestitkama, tapšali su ih po ramenu i ćuškali popodignutim šlemovima. Na svaku pohvalu Maron je ponavljaokoliko je Persijanaca pogubio, međutim, sa svakim pređenimmetrom taj broj se povećavao. Iza samog zida bilo ih je dvanaest;kad je stigao do Kolonosa, bilo ih je dvadeset; naime, odlučio je da uzbir uključi i one koje je samo ranio ili okrznuo. Ionako, pomislio je,niko to neće moći da opovrgne.

I Alfej se prilično razmetao svojim podvizima. Ubio ješesnaestoricu ali on se barem držao tog broja od početka do krajaspontanog defilea. I dok je Eurit bio mnogo uzdržaniji, Aristodem jesamo ćutao, ne pridajući nimalo značaja pohvalama svojihobožavalaca koji su ga, prepoznajući u njemu pobednika pentatlonai učesnika munjevitog izviđanja, izabrali za svog miljenika i laskalisu mu više nego ostalima. On je, međutim, pošto mu je popustilasrčanost, osećao samo beskrajni umor i peckanje u očima.

Zapovednici jedinica dobili su naređenje da izvrše smotru vojskeu blizini Kolonosa da bi utvrdili gubitke. Pentakontarsi su tražili odpotčinjenih da se još malo strpe i da sačekaju večeru i odmor i počelisu da ih prebrojavaju, dok su se ljudi osvrtali oko sebe kako biustanovili ko je prisutan a koga više nema. Ispostavilo se da

273

nedostaju trideset sedmorica hoplita iz nekoliko jedinica. Međutim,mnogi su, teže ili lakše ranjeni, odmah po povratku u logor otišlilekaru. Dok je Kleopomp prebrojavao svoje ljude, Alfej i Marontražili su Ditiramba, glasno ga dozivajući.

– Uzalud ga dozivate. Mrtav je – reče im pentakontarh čim jezavršio prebrojavanje.

Da se Pantit vratio, pomislio je Aristodem, koji se zadesio porednjihove jedinice, ne bi mu bilo drago da to čuje. Ali sigurno bi sveučinio da prikrije bol, kako bi svima dokazao da je savršenSpartanac. – A otkud ti to znaš? – upita Aristodem Kleopompa.

– Otkud znam? Video sam ga kad je pao, bio sam... bio sam blizunjega – odvrati zapovednik, s izvesnom nelagodom u glasu.

– A kako? Kako je pao? – uporan je bio Aristodem.– Kako? Pa, vršeći svoju dužnost, naravno! – brzo je odvratio

Kleopomp. – Dvojica su ga bila napala i jednog nije uspeo dasavlada... – slagao je.

– A ti nisi mogao da mu pomogneš, huljo? – razjario se Alfej ipreteći mu prišao, podstaknut naklonošću prema Ditirambu, a nesumnjom u Kleopompovu odgovornost za njegovu smrt.

– Hej, smiri se! – uznemirio se Kleopomp, preplašen žestinomkolosa. – I ja sam bio u nevolji, veruj mi! – pravdao se, oprezno sepovlačeći.

U međuvremenu, Anerist je primetio da je Aristodem neznatnoistupio iz vrste. – Hej, ti sa smešnim štitom! – uvek je izbegavao daga oslovi po imenu. – To što si ubio nekoliko Persijanaca ne daje tipravo da se ponašaš kako ti padne na pamet! Iz vrste ćeš izaći ondakad ja to kažem! – ukorio ga je i odvukao pažnju od Kleopompa, kojimu je zbog toga bio zahvalan.

Međutim, Alfej nije nameravao da odustane. – Šta nameravate daučinite s mrtvima? Zar nećemo otići da ih donesemo, kao uvek? –upitao je Kleopompa.

– Ali... sad? Sačekaj barem da se završi bitka! Po ovoj kiši i blatu...u najboljem slučaju otići ćemo ujutru ako bitka ne počne ranomzorom! Osim toga, to je zadatak helota; pustite njih da nađu svoje

274

gospodare! – odvrati zapovednik.– Ne dolazi u obzir. Ja ne idem na spavanje dok se ne uverim da

Ditiramb ne počiva s nama. Mi ćemo otići večeras, čim Lokriđanizavrše – odbrusi mu Alfej i saučesnički pogleda Marona, koji klimnuglavom. I Aristodem, koji je stajao malo dalje, dade znak da se slaže.

– Šališ se? Ja sam zapovednik i ja odlučujem – odvrati Kleopomp,udarajući stopalom o tlo. – Dopuštam ti da ideš sutra ako budeuslova za to! – zaključi, trudeći se da zvuči strogo. Ali njegov večitozbunjen izraz lica nije mu dozvolio da bude ubedljiv.

– A, je li? Onda ćemo otići Dijeneku i pitaćemo njega zadopuštenje. Videćeš da će nam dozvoliti... – umeša se Maron.

Kleopompa uznemiriše te reči. Njegovi ljudi dobro su znali da nevoli da se sukobljava s nekim ko je moćniji i uticajniji od njega. –Dobro. Idite ako hoćete. Na kraju krajeva, bio vam je prijatelj... –reče i pognu glavu, toliko da mu je šlem gotovo pao s glave.

– Idemo i mi – reče Aristodem pokazujući prema Euritu kad jeuspeo da priđe braći.

– Oči su vam u prilično lošem stanju – reče mu Maron, koji se tektad pažljivo zagledao u njih dvojicu. – Bolje bi bilo da umeđuvremenu odete lekaru. Posle toga možete da nam se pridružitekod zida. Lokriđani se ionako još bore...

– Osim toga, svakako je bolje da sačekamo da padne mrak. Čak ikad se povuku, ne možemo biti sigurni zbog njihovih strelaca... –mudro dodade Alfej, što njegovi prijatelji nisu očekivali od njega.

Aristodem je načas oklevao, a onda klimnu glavom. – Tako je,treba sačekati. Onda, polazimo odmah posle večere – odgovoripokazujući Euritu da pođe za njim.

– Pod uslovom da Lokriđani ne omanu. U tom slučaju moraćemoda se umešamo – naglasi Maron, koji se gotovo ponadao tome.

U delu logora u kojem je bila smeštena bolnica, dvojica prijateljazatekoše vojne lekare kako zbrinjavaju dvadesetak ranjenika. Naosnovu toga zaključiše da je poginulo ukupno sedamnaestoro ljudi,što je, po Euritovom mišljenju, zanemarljiv gubitak s obzirom na toda su se ceo dan borili s daleko brojnijim neprijateljem, dok je

275

Aristodem pomislio da su bez potrebe izgubili jednog čoveka:Ditiramba.

Dok su posmatrali lekare na delu, pomalo su se postideli, ubeđenida njihove tegobe ni izbliza nisu toliko vredne pažnje kao ranevojnika koje su videli. Bilo je ljudi s poderotinama od koplja ili strele,s posekotinama od mača, ali nekoliko ranjenika imalo je teškeprelome i lekari su pokušavali da im nameste kosti, što je bilopraćeno jezivim kricima. Jednom hopliti lekar je pregledao glavu, aulubljen šlem koji je ležao pored njega pokazivao je da je povređenizadobio snažan udarac u slepoočnicu. Govorio je sporo, odsutnogizraza lica i Aristodem pomisli kako će se uskoro broj mrtvih popetina osamnaest. Mnogo puta video je kako ljudi umiru iznenada, čak inekoliko dana posle bitke, zbog unutrašnjeg krvarenja izazvanogpucanjem krvnih sudova u mozgu. Šiljak koplja nije mogao daprodre kroz bronzani šlem, ali mu je tim udarcem naneo smrtnupovredu glave.

Aristodemov i Euritov lekar upravo je bio izvadio strelu iz mišicejednog hoplite i pustio da mu iz rane iscuri zagađena krv. Sačekalisu da završi da bi mu izneli svoj problem. Gledali su ga kakopokušava da zaustavi krvarenje komadićem tkanine natopljeneizmirnom, premda je ponekad u te svrhe koristio i smokvino mleko,pa čak i vino kad bi se dogodilo da nema ništa drugo naraspolaganju. Onda je očistio ranu vunenom krpom na koju je naneosmesu od žižole i pšenice. Na kraju je bronzanim iglama pričvrstiorubove poderane kože i previo mišicu lanenim zavojima ipreporučio vojniku da se odmori, uveravajući ga da je otklonioopasnost da dobije tetanus ili gangrenu.

– Ah! Vas dvojica ste oni što imaju problem s očima... da vidim –reče, čim je uspeo da im posveti pažnju. Dugo je, iz raznih uglovaposmatrao Aristodemove oči, pažljivo mu podižući kapke. Onda jeisto učinio i s Euritom.

– To se moglo i očekivati. Prašina i znoj samo su pogoršali stanje.Bolje bi bilo da se danas ne borite... – reče, obraćajući se obojici. –Da li vam je smetala sunčeva svetlost?

276

– Bilo je tako malo sunčeve svetlosti... i bila je tako slaba... ne, nebih rekao – odvrati Eurit.

– Infekcija se razvila. Ima i tragova gnoja. Da je bilo više sunčevesvetlosti, sigurno bi vam smetala.

– Da li to znači da ćemo sutra, ako bude sunčano, morati dažmirkamo? – upita Aristodem.

– U najboljem slučaju. Ja samo mogu da vam posavetujem da sesutra ne borite. Sad mogu jedino da vam očistim oči od gnoja i davam dam mast koja će ublažiti peckanje, a namazaćete je poslevečere – reče i uze smesu kojom je očistio ranu onog vojnika. – Ali uovakvim slučajevima, najbolje je sprečiti dodatnu infekciju očiju.Sutra bi zaista trebalo da mirujete – zaključi.

– Da li bismo mogli da izgubimo vid ako budemo nastavili danaprežemo oči? – upita ga Aristodem.

– Ko to zna? Moguće je... – odgovori lekar, šireći ruke.Dvojica ratnika pustiše ga da im očisti oči od gnoja, osećajući

blagu nelagodu prilikom dodira krpice s mašću. Onda odoše svojimhelotima koji su im spremili večeru. – Ionako postoji malamogućnost da će nas Leonida sutra ponovo povesti u borbu. Nadamse da će iskoristiti i ostale vojske... – reče Aristodem, pre nego što jeuzeo zalogaj sira.

– Ne mora da znači. Kako god bilo, ja neću odustati ako vojscizatreba moj doprinos – odlučno odvrati Eurit.

– Svi ste poludeli... zaneli ste se... Sad imaš opravdanje da se neboriš! Zašto, uprkos tome, osuđuješ sebe na smrt? I to za takvogkralja... – ljutito odvrati Aristodem.

– Možda upravo stoga što smo svi osuđeni na smrt, vredi umretičasno. Spreman sam da se opkladim da i oni s prelomima žele da sevrate u borbu, barem kad je reč o Spartancima...

– Baš tako. Lepo sam ja rekao, bacili su neke čini na vas i više nemislite svojom glavom... – primeti njegov prijatelj.

– U svakom slučaju, mislim da je još rano da raspravljamo o tome– odvrati Eurit. – Današnji dan bio nam je toliko naklonjen da biKserks mogao da odustane od frontalnih napada i da smisli nešto

277

drugo ili da se usredsredi samo na pomorsku birku, kako smo senadali. Moramo saznati kakve vesti stižu s Artemizija...

– Ako je taj odlučio da nas žrtvuje, žrtvovaće nas, na ovaj ili onajnačin. I to je sve – presudi Aristodem, ali Eurit nije smatrao da trebada mu odgovori.

278

VHoplitovi posmrtni ostaci

eć se smrkavalo kad su Aristodem i Eurit završili večeru. Zatosu otišli do zida, gde je vladala ogromna gužva zbog povratka

Lokriđana. Svi su bili u lošem stanju i povrh svega pokisli su kaomiševi, ali Aristodem je zaključio, sudeći po oduševljenju s kojim sudočekani, da su i oni uspeli da odbiju napad Persijanaca pa jeneprijatelj odustao od sledećeg pokušaja. Dvojica Spartanacapotražiše prijatelje s kojima je trebalo da se sastanu. Zatekli su ihzajedno s Dijenekom.

– Sačekaćemo još malo da se svi Lokriđani vrate, i oni ranjeni kojise sporije kreću – reče im pentakontarh.

– Mislim da bi trebalo da požurimo – reče Maron, koji je sve misliusmerio na prijatelja koji je poginuo, budući da više nije morao darazmišlja o borbi. – Uskoro će i Persijanci doći da pokupe svojemrtve i mogli bismo da dopadnemo nevolja. Osim toga, mogli bi daoduzmu opremu našim žrtvama...

– To se neće dogoditi – odlučno odvrati Dijenek. – Kralj je uverenda će Persijanci ostaviti svoje mrtve sve dok borba bude trajala, kakobi otežali napredovanje naše falange. Prepreke na terenu nanećeviše štete nama nego njima. U svakom slučaju, Leonida mi je ostaviosat vremena na raspolaganju pre nego što pošalje helote da napraveprolaz izmeštanjem leševa prema moru ili prema planini. Bojnopolje će se dodatno suziti, ali će barem naše falange imati dovoljnoraščišćenog prostora za napredovanje.

– Dakle, naše će večeras doneti u logor! – uzviknu Aristodem.– Neće. Heloti su dobili naređenje samo da ih naređaju duž

planinskog obronka i da nas obaveste o položaju. U suprotnom ne bistigli da raščiste teren. Rano ujutru ćemo pokupiti sedamnaestoricunaših mrtvih – odvrati zapovednik.

– Šesnaestoricu. Zato što ćemo jednog sada doneti – primeti Alfej isvi se složiše s njim.

Izašli su s bakljama koje su nosili Alfej i Maron, dok su Aristodem

279

i Eurit izbegavali da hodaju blizu izvora svetlosti. Kiša je umeđuvremenu stala, ali moglo se dogoditi da opet počne da pada,iako nebo nije više bilo potpuno prekriveno oblacima, a lagani vetarnosio je preostale oblake. Teren se, izgažen hiljadama stopala tokomdana, pretvorio u kaljugu.

Sva petorica su isuviše dobro znala šta znači preći bojno poljeposle bitke. Navikli su i na strašnije prizore, kao što je teren nakojem danima posle borbe leže naduta tela ili leševi koji su serasprsli na suncu i počeli da trule. Ipak, uprkos pomrčini i činjenicida su izašli neposredno nakon borbe, jasno im je bilo da im neće bitiprijatno da prođu između tela vojnika koja su njihovi saborci većizgazili, prekrivenih blatom, krvlju pa čak i izmetom, u mnogimslučajevima izobličenih i ispale utrobe.

Ipak, znali su da su se Lokriđani borili bliže zidu u odnosu nanjih. Zato nisu ni obratili pažnju na prve izbočine na terenu koje suse ukazale u daljini osvetljene bakljama i kad su naišli na prveleševe, odlučno su nastavili dalje. Onda su stigli do mesta gde su sesukobili s Kisijcima, pa i tuda prođoše prilično brzo. Onaj ko bi iprimetio telo nekog hoplite naterao bi sebe da ne podlegneiskušenju da zastane i da ga prepozna, znajući da se morausredsrediti samo na potragu za Ditirambom.

Malo dalje nalazio se sektor u kojem su se sukobili s Međanima, uprvoj bitki koja se tog dana odigrala. Kad su stigli, odmah su shvatilida im neće biti lako da pronađu prijatelja i to ne zato što je paomrak. U tom sektoru bilo je desetine tela, isprepletenih,nagomilanih, izmešanih s blatom, ali pre svega izobličenih odpovreda i gaženja. Iako je bilo lakše prepoznati hoplitu međumnoštvom mrtvih bez oklopa, Ditiramb nije jedini Spartanac koji jepao u tom sektoru, a osim toga, moglo se dogoditi da je skončaoispod gomile ostalih leševa.

Petorica Spartanaca ponela su koplja da bi izbegli, u slučajevimakad je to bilo moguće, da pomeraju leševe rukama. Strpljivo supočeli da obaraju tela s vrha gomile, postepeno je smanjujući, svedok nisu mogli da provere ko se nalazi na dnu. Mnoga tela bila su

280

neprepoznatljiva, lica izobličenih usled težine drugih leševa ilipritiska stopala teško naoružanih i oklopljenih ratnika koji suprelazili preko njih.

Okretali su tela koja su licem polegla u blatu i gledali su tamneobrise rasporenog stomaka u kojem se naziralo ono što je ostalo odutrobe, izmešano s vodom i prašinom. Aristodem je video i glavudopola potonulu i blato i zapitao se kako će naći Ditirambovo teloako su i njemu odrubili glavu. Eurit je prvi naišao na telo jednoghoplite i pozvao je ostale da osvetle teren. Hoplit je ležao prikovanza tlo kopljem koje je prošlo kroz otvor šlema i još jednim, zarivenimtamo gde su mu nekad bila usta. Potražili su njegov identifikacioniznak, narukvicu od drveta s urezanim imenom, kakvu su Spartancinosili samo tokom borbe da bi mogli da ih prepoznaju u slučaju dapoginu. Morali su da je očiste od blata da bi mogli da ustanove danije reč o Ditirambu.

Teška srca ostavili su telo i nastavili potragu, razdvojivši se itražeći na raznim stranama, i dalje nailazeći na jezive prizore odkojih se utroba prevrtala čak i tako iskusnim vojnicima kao što suoni. Ni drugi hoplit na kog su naišli nije bio njihov prijatelj, kao nitreći, glave gotovo sasvim odsečene mačem koji je ostao zariven umeso.

Gotovo su se pomirili s tim da ga neće naći, pomišljali su i namogućnost da su ga Persijanci zarobili, kad je Alfej primetiokorintski šlem koji je virio ispod gomile leševa. Nije mogao da vidicelo telo dok ne sklone sve nagomilane leševe i da bi uštedeo vreme,odlučio je da samo skine šlem kako bi video lice saborca. Povukao ješlem za grivu ali nije mogao da ga skine. Ponovo je pokušao,uhvativši obema rukama dugačke štitnike za obraze, ali ni to nijevredelo. Kad su i ostali prišli noseći baklje, video je da je ceo štitprilično ulubljen, što znači da su ga mnogo puta udarali i gazili.

Svi se dadoše na uklanjanje tela Persijanaca i kad su stigli na dnogomile, videli se da je hoplit umro isprepleten s protivnikom i da ihje blato gotovo pretvorilo u jednu zastrašujuću skulpturu. Osimtoga, petorica Spartanaca primetiše koliko je neprirodan bio položaj

281

oba tela: udovi su im bili zgrčeni ili ispruženi na sve strane, a natrupu je bilo udubljenja i šupljina kakvih nema na celom ljudskomskeletu. Bilo je očigledno da su ta tela, pošto su završila na zemlji,zadobila mnogo udaraca i da su kosti počele da se drobe.

Dugo su oklevali da pročitaju ime na narukvici. Na kraju jeDijenek odlučio da učini to i potražio je hoplitove ruke u timisprepletenim ostacima. Nije mu bilo lako, zato što je neprirodanpoložaj pružao pogrešnu sliku o položaju tela. Kad je uspeo da nađeruku, podigao ju je da bi je očistio od blata. Kako god bilo, izvukaoje pogrešnu ruku i ispustio ju je kad se uverio da na zglobu nemanarukvice, nastavljajući da traži. Pokušao je da izvuče barem gornjideo trupa i da ga očisti od blata.

Na jednoj ruci bila je narukvica.Dijenek zatraži da mu približe baklje i poče da čisti narukvicu.Pre nego što je bilo šta rekao, na osnovu izraza njegovog lica

shvatili su da je to Ditiramb.

Pažljivo su ga podigli, kao da strahuju da će mu prouzrokovati bolpomerajući mu izlomljene kosti i odneli su ga upravo u trenutku kadsu se heloti spremili da izađu na teren. Zašli su iza Kolonosa izaputili se prema unutrašnjosti kopna, tamo gde je šuma gušća, azemlja prilično rastresita. Tamo su mogli da ga sahrane bezopasnosti da će ga neko ponovo zgaziti. Nisu ni pokušali da muskinu šlem, ne samo iz straha pred onim što će ugledati već i stogašto su smatrali da je Ditiramb zaslužio da bude sahranjen u opremi,kako bi i u Had dospeo u odeći bez koje se i za života osećao kao danije živ.

Dobro su znali da je njihov prijatelj bio savršen Spartanac, asketabez premca, čovek kome ništa nije trebalo; jedini koji je zaistadoslovno primenjivao načela koja su Sparti omogućila da se izdigneu grčkom svetu. Znali su i da mu niko nikad nije odao priznanje zatu zaslugu; najmanje što sad mogu da učine jeste da mu odajuzasluženu počast i da ga zapamte upravo onako kako bi on želeo:kao Spartanca.

282

Ostali su do kasno pored njegovog groba, ali kad su se vratili ulogor, mnogi su još bili na nogama. Vojnici su žustro razgovaralirazmenjujući mišljenje o upravo proteklom danu, predviđajućisutrašnje događaje i pitajući se šta se dogodilo na Artemiziju. Uvojnu bolnicu ranjenici su pristizali jedan za drugim, a njihov brojpovećao se s povratkom Lokriđana.

Dijenek odmah ostavi prijatelje da bi se vratio svojim dužnostimaprvog pentakontarha, dok su Aristodem i Eurit, pridržavajući selekarevih reči, želeli što pre da odu na spavanje. Alfej i Maron htelisu još da čavrljaju o mnogim temama koje je taj dan nudio i zato supošli da pronađu sagovornike negde drugde.

I tako, na kraju sam se borio, pomisli Aristodem pre nego što jeotišao na počinak. Čak sam se i dobro držao. Na kraju krajevaispostavilo se da ti Persijanci nisu ništa naročito, čak ni pripadniciBesmrtnih. Ili im možda teren nije odgovarao: stratezi Saveza, anaročito Leonida, dobro su odlučili kad su odabrali Terpmopile kaomesto na kome će zaustaviti osvajača.

Sve u svemu, Aristodem ni u jednom trenutku nije osetio da mu ježivot zaista ugrožen i možda mu je, pomislio je, upravo to dalohrabrosti da se odlučno bori. Ali nije sumnjao u to da će doći težitrenuci. Persijanci su brojčano nadmoćni, i Kserks može dopustitisebi da izgubi mnogo vojnika. Ali vreme ne radi za njega: veliki carneće moći previše dugo da drži toliku vojsku na istom mestu, a dapri tome ne potroši zalihe hrane. Ko zna, možda će posle svihnapora, Leonida i uspeti da oseti malo slave bez mnogo truda i bezpotrebe da svi izginu.

A to znači da će se vratiti u Spartu.Vratiće se Gorgi.Život će se nastaviti kao i dotad, uz tajne i kratke sastanke s

kraljicom. Ipak... ipak, stavila mu je do znanja kako bi volela da seon vrati bez Leonide. Da li će ga prihvatiti i pošto je tako razočara?

Gorgo je kraljica, spartanska kraljica. Ponovo je osetio da joj nijedorastao. Da je drugačije, pomislio je, ne bi se ustručavao da ukloniLeonidu i da time možda spase kako Spartance, tako i svoj odnos s

283

njom.Istina je da se plašio, kao i obično. Plašio se da ne otkriju njegov

pokušaj da ukloni kralja i da mu ne presude. Ali nije se plašio smrti,plašio se samo da više neće videti Gorgo.

Svitanje je najavilo sunčan dan. Aristodem nije slučajno osetiooštar bol u očima čim je pokušao da ih otvori. Pokušao je jošnekoliko puta i naposletku je uspeo da podigne kapke uz podnošljivbol. Dan je počeo nestrpljivo očekivanim vestima s Eubeje. Posleizvesnih nagoveštaja vrhovne komande, pronosili su se različiti iprotivrečni glasovi u vezi s frontom na moru: pominjalo se potpunouništenje persijske flote, ali i njeno povlačenje prema severu. Ništaod toga nije bilo istina, koliko su uspeli da saznaju Alfej, Maron,Aristodem i Eurit iz razgovora s Dijenekom. S njim su zatekli iEfijalta, jednako nestrpljivog da sazna ishod pomorskih okršaja.

– Ah! Svašta se dogodilo na Artemiziju! – reče im pentakontarh. –Persijanci su planirali manevar kojim bi nas prikleštili, tako što suposlali dvesta brodova iz Kilikije da zaobiđu Eubeju na istoku i dazatim uplove u kanal i prisile našu flotu da se suoči i s napadom sleđa. Ali juče ujutru, pre nego što je Euribijad saznao za propastkilikijske flote, onaj čuveni jonski plivač Scila skočio je s jednog odbrodova ukotvljenih u Afetu i preplivao čak četrnaest kilometara dabi upozorio naše o tom manevru.

Zapovednik zastade načas kako bi omogućio braći da izrazečuđenje, a onda nastavi: – Ali najbolje tek dolazi! Eol i Posejdon sunam mnogo pomogli, a oluja ne samo da je uništila pozadinupersijske flote, koja je zato sa zakašnjenjem stigla u Afet, već suzakasnili i kilikijski brodovi! Naši zapovednici flote predvideli sunjihov manevar i odlučeno je da pedeset tri broda s Atike koja sunapustila pozadinski položaj na jugu Eubeje dokrajče ostatkekilikijske flote koji su preživeli oluju. Kasno popodne, čim su saznalida im više ne preti opasnost od napada s leđa, naši su odlučili danapadnu. – Pošto je to rekao, Dijenek još jednom zastade da bi seuverio da ga prijatelji slušaju. Slušali su ga izuzetno pažljivo.

– Je l’ shvatate? Napali su – nastavi – iako ih je bilo manje! Naš

284

glasnik je Atinjanin i rekao nam je da je to bila Temistoklovazamisao i da ju je ovaj nametnuo Euribijadu. Kako god bilo, odigralase pomorska bitka iako im je do zalaska sunca ostalo još malovremena. Izgleda da su naši rizikovali da budu opkoljeni jer su seprilično približili persijskim brodovima, koji su se rasporedili poputlepeze da bi opkolili naše s bokova. Onda je Euribijad primeniokiklos i nakon kraće borbe, Persijanci su morali da se povuku.

– Kiklos? A šta je to kiklos? – upita Alfej, koji nimalo nije poznavaotaktike pomorskih bitaka.

– Prava si spartanska neznalica koja se samo drži kopna! – umešase Efijalt, koji je iskoristio priliku da ko zna koji put ispolji svojustručnost po gotovo svim pitanjima. Ali ovoga puta Dijenek i ostalinisu ga ućutkali, štaviše, slušali su ga pažljivo, budući da niko međunjima nije umeo precizno da objasni tu taktiku.

– Kiklos je odbrambena taktika, vrlo delotvorna u situaciji kad jeflota opkoljena – objasni Malijac. – Brodovi se raspoređuju kaocvetne latice, s pramcem okrenutim na spoljnu stranu i s krmomokrenutom prema centru. Na taj način izbegava se rizik bočnogsudara brodova! – zaključi, zadovoljan pažnjom koju je konačnouspeo da izazove.

– Pa, dobro – uzviknu Maron, nimalo zadovoljan što sezadržavaju na temi koja mu je nepoznata – ali ko je na krajupobedio?

– Niko, zapravo – odvrati Dijenek. – Kad je pao mrak, obe flotepridružile su se svojim vrhovnim komandama. Budući da su i jedni idrugi pretrpeli neznatne gubitke, situacija je i dalje neizvesna, alijedno je sigurno: Kserks je svakako shvatio da će biti teško probiti setim putem.

– A to znači da ponovo sve nade ulaže u prodor na kopnu... –primeti Eurit.

– Verovatno. Nema sumnje da ćemo se danas znojiti isto koliko ijuče – reče Dijenek – ako ne i više. Ali kralj je odlučio da mi budemorezerva. Najpre će izvesti Korinćane, onda i sve ostale pre nego štomi izađemo. Naravno, osim ako situacija ne bude izuzetno teška...

285

– Te kukavice? Nismo valjda raščistili teren od leševa da bismo ganapunili njihovim govnima! Zar hoćeš da se borimo gazeći ponjihovom izmetu? Ja se posle njih neću boriti! – uzviknu Maron.

– Sumnjam da će se Tegejac koji vas je obojicu savladaounerediti... – primeti Eurit.

– Aristodemu i tebi – umeša se Dijenek, obraćajući mu sezvaničnim tonom koji obično nije koristio u razgovoru s njimadvojicom – svakako će biti bolje da se odmarate. Ako se miSpartanci i uključimo u borbu, danas ćemo se snaći i bez vas dvojice.Oči su vam u zaista lošem stanju, a danas će biti veoma sunčano.

Ali Eurit planu. – Nemoj da ti padne na pamet da nas tretirašdrugačije nego ostale! Kad Spartanci izađu na bojno polje, i nasdvojica ćemo biti tamo, u to možeš biti siguran – ljutito odvrati,tražeći odobravanje u Aristodemovom pogledu.

Ovaj, međutim, nije delovao naročito ubeđen u to kad je slegnuoramenima i raširio ruke. – Pa, zavisi od toga da li će nas boleti oči...Sećaš li se da je lekar rekao da bismo mogli izgubiti vid... – reče.

– Nije tačno. Dobro se sećam šta je rekao. Rekao je da ne zna štaće se dogoditi. Uostalom, pod ovim okolnostima, to je rizik s kojimse moramo suočiti – reče Eurit zapovedničkim tonom kao nikaddotad.

– Ma pustite to! Posle svega što ste učinili, niko vam neće zameritiako se malo odmorite! – umeša se Alfej.

– Ne dolazi u obzir. Odmaraćemo se dok ne pozovu Spartance dase uključe u borbu – odvrati Eurit, i Aristodemu nije preostalo ništadrugo nego da potvrdi. Ali nikom nije promaklo njegovonezadovoljstvo.

Vojnici se okupiše oko Megistovog žrtvenog oltara, koji je i ovogputa pokazao povoljno znamenje, uvećavajući oduševljenje ljudi,već ushićenih zbog uspeha postignutog prethodnog dana i zbogvesti s Artemizija. Uopšteno gledano, među vojskom je vladaooptimizam: raslo je poverenje u Leonidu kao u vojskovođu i nakonšto su iskazali nadmoć na bojnom polju, nijedan vojnik nije višesumnjao da će se pokazati kao veliki ubica Persijanaca.

286

Zato su, kad su u daljini primetili neprijatelje, žestoko zavideliKorinćanima na njihovoj privilegiji da prvi izađu na bojno polje.Leonida je odlučio da se tog dana vojske češće smenjuju, tako da suSpartanci ostali da rade gimnastiku daleko od zida, dok suKorinćani izlazili i raspoređivali se za borbu, a Arkađani se okupljaliu blizini zida da bi posmatrali tok bitke, spremni da ih odmene.Neki su se popeli i na Kolonos odakle se, zahvaljujući odličnojvidljivosti koja je tog dana vladala, pružao savršen pogled na bojnopolje. Sunce je napredovalo prema zenitu bez ijednog oblaka naobzorju.

Tok bitke tekao je gotovo jednako kao prethodnog dana. Falangase branila od persijskih strela, potom je napadala i potiskivalaneprijatelja sve dok on nije bio prisiljen da im prepusti teren i da sepovuče. Ipak, slabija organizovanost ostalih vojski u odnosu nalakedemonsku donekle je ugrozila zbijenost redova, čemu sudoprineli i leševi koji su ostali na bojnom polju. Zbog toga im jetrebalo više truda da naprave prodor kroz neprijateljske trupe, a iimali su veće gubitke. Međutim, gubici nijednog trenutka nisu bilitoliki da bi izazvali osipanje poretka ili čak povlačenje.

Korinćane su zamenili Arkađani, potom Mantinejci, Tegejci iOrkomenjani i tokom čitavog toka bitke grčke trupe nisuposustajale. Na drugoj strani, međutim, povlačenje i bekstva postalisu gotovo pravilo, ali posle toga Grke bi zasule strele kao najavanovog persijskog napada i upravo su strelci naneli najviše gubitakahoplitima, koji su u direktnoj borbi uvek odnosili prevagu. Izgledaloje da se bitka odvija predviđenim tokom i da će se, po zalaskusunca, okončati kao i prethodnog dana, tako da je u podne ostalomalo onih koji su je posmatrali iza zida ili s Kolonosa. Većinavojnika ili barem oni koji se nisu spremali da izađu na bojno polje,vratila se uobičajenim obavezama, to jest gimnastičkim vežbama ipripremanju opreme.

Situacija se naglo promenila kad je dotrčao zadihan lakipešadinac, s vešću da se s mora približavaju plovila naliksplavovima, i to ogroman broj splavova. Vojnici su odmah potrčali

287

na Kolonos kako bi svojim očima proverili šta se događa i poslenekog vremena primetiše kako se morski pojas između Eubeje imočvare puni tamnim kvadratima. Kako su se približavali, tako suse na svakom od njih uobličavale figure četvorice veslača i desetakratnika.

I svi su preko ramena nosili luk i strele.Njihova namera bila je jasna i hoplitima koji, poput Alfeja i

Marona, i nisu bili naročito maštoviti. Dok jedan deo grčke vojskeučestvuje u direktnoj borbi, ljudi sa splavova zaobići će severni bok iiskrcaće se iza zida. A zbog streličarskih veština koje im omogućujuda jednako uspešno gađaju s nestabilnih splavova kao i iz sedlakonja u pokretu, taj manevar izuzetno je opasan po Grke. Utolikopre što je, kako su Heleni dobro znali, morski pojas između Eubeje iobale uzan poput jezera, a površina vode je po mirnom danu bilagotovo nepomična.

S druge strane, međutim, močvara koja se pružala uz obaluotežavala je iskrcavanje. Oslanjajući se na tu činjenicu, Grci otrčašeda navuku oklope i ne čekajući naređenje pretpostavljenih. Suočenis takvim neprijateljskim manevrom, svi su osećali da moraju da seuključe u borbu i njihov prvi nagon bio je da se opreme kako bi sezaštitili od strela koje će uskoro zapljusnuti njihov logor.

Leonida je u tim trenucima stajao izvan zida i posmatrao držanjeTegejaca koji su vodili bitku s Persijancima i nakon te vesti uleteo jeu logor i poslao polemarha da ga odmeni iza zida. Naredio je da seArkađani i svi ostali Peloponežani izuzev Lakedemonaca rasporedeuza zid, kako bi odmenili Tegejce kad ovi budu počeli da pokazujuznake umora. Onda je zahtevao od ukupno dve hiljade tristaLokriđana, Tespijaca, Tebanaca i Spartanaca da se rasporede ufalange. Na kraju je poslao glasnike da obaveste Fokejce u Alpenosuda budu pripravni.

Grci su, ovog puta, morali da deluju vertikalno u odnosu naniziju. To znači da su imali širi ali plići prostor za raspoređivanje.Ipak, i to je bilo dobro: na splavovima nije bilo mnogo ljudi, mada suza iskrcavanje imali na raspolaganju dugačak priobalni pojas. Zato je

288

bilo važno raširiti formaciju koliko god je to bilo moguće. Leonida jenameravao da zauzme obalu sve do istočnog prolaza i zato jezahtevao da se falange rasporede u svega četiri reda.

Teorijski, u takvim okolnostima nisu mogli da zauzmu nekiidealan položaj, jer se nije moglo unapred znati u kom delu ćePersijanci izvršiti najjači pritisak. Ipak, logično je bilo pretpostavitida će se iskrcati u blizini Alpenosa, na tački najudaljenijoj odfokejskog zida, između ostalog i zato što ih tamo od obale nije delilamočvara. Zato je Leonida rasporedio Spartance na desno krilo, levood njih rasporedili se se Tebanci, zatim Tespijci, a krajnje levupoziciju zauzeli su Lokriđani.

Između susednih falangi kralj je ostavio mali prostor zarazmeštanje lakih pešadinaca koji su prema početnom rasporedusmešteni na začelje svojih falangi, sa zadatkom da lakim kopljimadočekaju Pesijance prilikom iskrcavanja. Peloponežani su zauzeliteren između zida i Kolonosa, a ostatak Leonidinog fronta raširio sena gotovo dva kilometra, sve do fokejskog položaja, dok su samiFokejci dobili zaduženje da i dalje nadgledaju unutrašnjost kopna.Međutim, moguće je da su Persijanci zapravo saznali da postojiplaninska staza i da su pokušavali da zaobiđu klanac i s kopna, a nesamo s mora.

Budući da je trebalo da se rasporede na desnom krilu, Spartancisu morali najduže da pešače do svog položaja. Nasuprotoduševljenim Alfejevim i Maronovim uzvicima, Aristodem jenegodovao kad ga je Eurit naterao da odmah skine obloge s očiju ida navuče oklop. Eurit je čvrsto odlučio da učestvuje u borbi, iakonije mogao da drži oči otvorene, naročito kad bi se okrenuo premasuncu.

– Moraćemo da se borimo okrenuti prema severu, a ne premaistoku ili zapadu... U čemu je, onda, problem? – pravdao seAristodemu koji je i dalje oklevao.

– Da. Šteta što postoji sat u toku dana kad je sunce u zenitu, štoznači da nema nikakve razlike. Osim toga, ako pokušaju da seiskrcaju kod središnjeg prolaza, moraćemo da gledamo pravo na

289

zapad i to upravo u vreme dok sunce bude zalazilo... – odvratiAristodem, ali ipak ustade i uz Tizijinu pomoć navuče oklop.

U Alpenos u stigli poslednji, kad su se Spartanci već bilirasporedili i ne primećujući da su i njih dvojica došli. Anerist je biovrlo nezadovoljan što je morao da menja raspored svoje jedinicekako bi i njih uveo u formaciju. Naravno, nije propustio priliku da tonaglasi. I da im se osveti. – Gospoda su mogla malo ranije da odlučeda li će učestvovati u bici! – uzviknuo je čim ih je ugledao. – Eto štase događa kad neko uživa podršku visokih zapovednika, je l’ vidite?– nastavio je, obraćajući se ljudima u jedinici. – Mogu da rade štahoće. U redu. Ako ste došli, to znači da vam je dobro, a ako vam jedobro, možete da se borite u prvoj liniji. Hajde, stanite pored mene,a vi ostali, pomerite se za jedno mesto – reče, obraćajući seredovima u kojima je moralo da se izvrši izmeštanje.

Aristodemu se steglo grlo te nije mogao da uzvratipentakontarhu. Zbog grčeva u stomaku jedva se odvukao do svogpoložaja koji je zauzeo nekoliko trenutaka posle Eurita. Sunčevasvetlost izuzetno mu je smetala i nije mogao da drži oči otvoreneduže od nekoliko sekundi; neprekidno je podizao i spuštao kapke, akad je pogledao Eurita, shvatio je da ni njemu nije nimalo bolje. Ali,kao dobar Spartanac, njegov prijatelj se nije požalio niti je pokazaoda mu je teško.

Video je vrlo loše i to ga je činilo još nesigurnijim. Kad se opasnostne vidi jasno, izaziva još veći strah. Neka strela mogla bi da gapogodi u trenutku kad zažmuri ili bi neprijatelj mogao da mu priđes boka a da ga on i ne primeti. Bilo je glupo i sumanuto boriti se togdana, ali to je plod otupelosti uređenja koje je njegovog prijateljasprečavalo da razmišlja kritički.

Ali možda je, zaključio je, cela zamisao vođenja bitke naTermopilima bila ludost.

290

KIzdaja

ao što su predvideli, persijski splavovi nastavili su danapreduju prema istoku, u pravcu Alpenosa. Bilo je jasno da je

to njihov strateški pokušaj da glavninu grčke vojske odvuku štodalje od fokejskog zida i od glavnog fronta. Lokriđani su prvi moralida se brane od persijskih strelaca. Odjednom nije više bilo nijednogdela sektora koji je zaštićen od njihovih strela, osim ako se neko nebi popeo na planinske obronke. Najplašljiviji robovi otrčali su da sesakriju među rastinjem iza Kolonosa, ali hopliti su nepokretnoklečali na jednom kolenu, trudeći se da se zaštite koliko god moguiza svog štita i iza štita saborca s desne strane.

Persijske strele kosile su žrtve uglavnom među lakim pešadincimakoji su uglavnom bili u dometu moćnih neprijateljskih strela iako suostali na začelju falangi. Lokriđanski robovi pretrpeli su velikegubitke, zato što ih je suženje iza središnjeg prolaza primoralo da sepreviše približe moru. Međutim, dalje prema Alpenosu, nizija seproširivala i tespijski robovi gotovo da nisu imali gubitaka. U bliziniistočnog prolaza teren se ponovo sužavao tako da su mnogi tebanskihopliti ostali bez robova.

I u falangama je došlo do gubitaka, naročito u tebanskim, čiji su sehopliti zaklanjali samo jednim štitom. Ali bilo je i Spartanaca koji su,nakon smrtnosnog šištanja strele u letu, ugledali saborca do sebekako se iznenada presamićuje. Aristodem bi zadrhtao svaki put kadbi neka strela proletela pored njega.

Činilo se da splavova ima bezbroj. Kad su se približili na manje oddvesta metara od obale, dostigavši razdaljinu s koje su mogli dagađaju Grke strelama, jasno je bilo da se neće iskrcati samo uspartanskom sektoru već i u tebanskom i tespijskom. Persijanci suverovatno planirali da se iskrcaju upravo u Alpenosu, ali prisustvolakedemonskih lambdi13 navelo ih je na zaključak da bi bilo previšerizično da usredsrede sve snage na Spartance, tako da su u tokuoperacije odlučili da prošire front.

291

U sektoru koji se prostirao između istočnog prolaza i Alpenosa,močvarno zemljište smenjivalo se s pristupačnom obalom. Ali smora nije bilo lako utvrditi na kojim tačkama na obali im ne pretiopasnost od močvara, tako da je većina spartanskih zapovednikapomislila kako će mnogi Persijanci sami upasti u zamku močvara.Kako god bilo, čim su se splavovi primakli na manje od sto metaraod obale, Leonida je naredio da heloti zauzmu mesta pored hoplita,na krilima svake jedinice i na njegovo naređenje počeli su da gađajulakim kopljima.

Persijanci su, međutim, poređali svoje velike spare na bokovesplavova i učvrstili ih nekakvom drvenom ogradom. Zato se velikibroj lakih kopalja odbio o tu prepreku. Međutim, heloti koji suuspeli visoko da bace koplje i da na taj način izvedu pogodakodozgo, pogađali su mete i proredili grupe ratnika s kojima sunjihovi gospodari morali da se suoče. Da su se svi Persijanci iskrcaliistovremeno, Grci bi se našli u velikoj nevolji. Falanga je imala samočetiri reda i možda ne bi mogla da izdrži prejak pritisak. Alimočvare su onemogućile istočnjake da se organizovano iskrcaju sviu isto vreme, što je Grcima pružilo dragocenu taktičku prednost.Mnogi izolovani splavovi dotakli su obalu bez podrške na krilima ivojnici na njima su, čim su se iskrcali, odmah bili izloženi napadubrojčano daleko nadmoćnijih hoplita.

Obalski sektor Aneristovog pentekosta bio je pod močvaromprilično vidljivom i s velike daljine zahvaljujući stabljikama trskekoje su štrčale iznad površine. Nasuprot tome, Kleopompova, anaročito Dijenekova jedinica raspoređene na krajnjem desnom krilu– gotovo u samom Alpenosu – pokrivale su vrlo pristupačan obalskipojas. Prvi splav koji je pokušao da izađe na kopno naspramAneristove i Euritove prve linije, nasukao se u močvari na samonekoliko metara od obale; dvojica prijatelja gledala su kako plovilobrzo tone dok su ljudi pokušavali da se spasu plivajući s naporom.Ali većina ih je nestala ispod površine močvare i nije više isplivala.Izvukla su se samo dvojica koju su, čim su pokušali da se osove nanoge, stigla dorska koplja, tako da je i njih progutala močvara.

292

Ostali splavovi produžili su dalje uz obalu da bi izbegli istusudbinu. Kad je Anerist shvatio da se u svom sektoru, zahvaljujućimočvari, može osloniti i na prirodnu odbranu, poslao je Leonidiporuku s predlogom da se njegova jedinica izmesti u neki izloženijisektor. Bila je to dobra zamisao, koju je kralj odmah prihvatio. IAnerist je bio zadovoljan što se premeštaju, jer će tako moći dazauzme poziciju s koje će samo gurati one ispred sebe, a za tajzadatak vid mu nije naročito potreban.

U međuvremenu, u blizini Alpenosa prva linija falange već je bilaugrožena. Persijski strelci gađali su sa splavova dok su sepribližavali obali, a pre samog iskrcavanja razdvojili su se u dvegrupe: petorica su izlazila na kopno, dok su ih preostala petoricapokrivala strelama. Lakedemonci su morali da se zaklone sve dokim se prva petorica Persijanaca nisu približila, što je ostaloj petoriciomogućilo da se nesmetano iskrcaju. Persijska taktika bila jedelotvorna, ali samo donekle, budući da su se branioci rasporediliduž dugačkog neprekinutog fronta; osim toga, napadači su iza leđaimali more ili močvaru, a morali su da se bore protiv vojske koja jevršila snažan pritisak zahvaljujući guranju ljudi iz redova iza prvelinije.

Nestrpljiv da okrvavi ruke, Alfej nije mogao da podnese pomisaona to da će morati da čeka napad neprijatelja. Napustio jeodbrambeni položaj pre ostalih i dok je kopljem pokušavao dapogodi jednog protivnika, strela ga je pogodila u mišicu desne ruke.Ali nije dozvolio da bedna strela zaustavi njegovu akciju. I daljestežući koplje u desnoj ruci, levom je, provučenom kroz porpaksštita, polomio strelu, pri čemu je deo ostao zariven u biceps. Onda jekopljem probo grudni koš svog protivnika koji je u međuvremenuzanemario odbranu uveren da ranjeni hoplita ne može da munaudi.

Iza njega odmah se pojavio drugi. Alfej načini dva koraka premanjemu i svom silinom koju je mogao da prenese na štit odgurnu gaprema vodi. Persijanac pade nauznak, ali uspeo je da ustane i daizbegne da mu protivnik zarije koplje u grudi. Hoplita je zamahnuo

293

tako silovito da se šiljak koplja zario u dno močvare. Kad je shvatioda neće moći da ga izvuče, odlučio je da isuče mač iz korica.Protivnici su se borili gotovo zarobljeni u muljevitom zemljištu ukojem su samo uz izuzetan napor uspevali da se kreću.

Spartanac nije iskoristio nekoliko zamaha pre nego što je konačnozaključio da mač nije oružje za njega. Bacio ga je na protivnika, aliopet je promašio, a onda je uspeo da se primakne Persijancu i da gaodlučno udari štitom. Ovaj se zanese od udarca i pade u muljevituvodu iz koje nije više izronio. I hoplit je izgubio ravnotežu i pao umočvaru, ali Maron je pratio borbu i spremno mu je pružio koplje.Alfej ga čvrsto uhvati uprkos bolu u desnoj ruci i brat ga izvuče izmočvare.

Približavao se još jedan splav, što je Alfeja nateralo da odmahzauzme borbeni položaj i da nađe oružje. Pokupio je sa zemlje jednopersijsko koplje kako bi mogao da se odbrani od petorice novihnapadača koji su se iskrcali služeći se već oprobanom taktikom.Maron požuri da se vrati do Kleopompa od čijeg štita je zavisilanjegova odbrana. Prva dvojica Persijanaca ustremiše se upravo nanjih i nastade silovita borba prsa u prsa.

Ali Kleopomp se radije branio i pokušavao je da se povuče izaMarona, kako bi se ovaj pobrinuo za oba protivnika. Pentakontarhje konačno uspeo da se oslobodi pritiska Persijanaca i tek tada sevratio u prvu liniju. Međutim, kako bi izbegao ponovni sukob prsa uprsa, neznatno je iskoračio iz poretka. Maron je primetio kolebljivostu kretanju svog zapovednika i bes koji ga je obuzeo podstakao jenjegovu borbenost omogućivši mu da se nadmoćno suprotstaviprotivniku. Ali obreo se pred teškim zadatkom i glasno je pozvaoKleopompa da mu pomogne.

Pentakontarh se ne odazva, a Maron nije imao vremena da seokrene i da ga potraži. Nastavio je da se bori svaki čas dozivajućisvog zapovednika, ali na kraju je morao sâm da se snađe. Uspeo jeda pogodi protivnika u nezaštićen grudni koš, a onda je levu rukuprovukao kroz porpaks i povukao prema sebi dršku koplja kojim jeprobo neprijatelja; izvukao je mač i odrubio mu glavu. Potom uhvati

294

krvavu glavu i pogodi njome drugog Persijanca posred lica. Ovajnačas zastade, više od preneraženosti nego zbog bola, a Maroniskoristi taj trenutak pa i njemu odrubi glavu i ona završi u vodi.

Pošto se oslobodio dvojice protivnika na način koji je pružiozadovoljstvo njegovom varvarskom raspoloženju, Maron ispustiživotinjski pobednički krik, a onda pogleda desno tražećiKleopompa. Ugledao ga je kako leži nekoliko metara dalje od njega,napola u vodi. Strela mu je probila grkljan, tačno ispod štitnika zaobraze.

– Eto ti nagrade za tvoj kukavičluk, bezvredni zapovedniče – rečei pljunu ga. – Da nisi izašao iz falange, još bi bio živ... Ali onda bih jaubio jednu hulju manje – dodade uz zlurad osmeh, razmišljajući oopkladi.

Odmah zatim u Alpenos je stigla Aneristova jedinica.Pentakontarh je ubedio Leonidu da mu dozvoli da preuzmeKleopompov pentekost koji je ostao bez zapovednika, tako da seAristodem i Eurit neočekivano ponovo zatekoše u prvoj liniji.Dijenek pokuša da ukaže kralju na to da su u prvom redu dvojicagotovo onesposobljenih hoplita, ali već je bilo prekasno. Persijancisu se iskrcali s dva pristigla splava i svakako nije bio trenutak daizvrše zamenu.

Šištanje persijskih strela i nekoliko silovitih udara o štit izazvaše uAristodemu strah koji je jedva uspevao da prikrije. Pogled mu je biozamagljen i svaki zvuk, udarac njegovog oklopa o Euritov, uzvicisaboraca, pljuskanje vode, zveckanje metala o metal ili tup zvukudarca metala o drvo odzvanjali su mu u ušima razarajućomsilinom. Štitom se nije zaklanjao samo od neprijateljskih strela već iod sunca; jedino mu je šljapkanje koraka po vodi ukazivalo na to dasu se Persijanci iskrcali i da mu se približavaju.

Čuo je teško disanje neprijatelja koji mu je prilazio i neznatno jespustio štit kako bi video barem njegove obrise. Oseti probadanje uočima i spuštenih kapaka zadao je prvi udarac. Osetio je kako šiljakkoplja udara o nešto tvrdo i shvatio je da je pogodio štit. Načas jeotvorio oči, ali morao je odmah ponovo da zažmuri i u tom deliću

295

sekunde ugledao je Persijanca koji se neznatno pomerio ulevo. Zatoje na tu stranu usmerio sledeći udarac i ovog puta pogodio je neštomekše.

Koplje je, međutim, izvukao s lakoćom i kad je otvorio oči, videoje da mu je samo ranio rame. Na sreću, pogodio ga je u desno rame iPersijanac je ispustio koplje, a onda je s naporom izvukao sablju. Alivreme koje mu je trebalo da je izvuče, koštalo ga je života.Aristodem mu je zadao i treći, odlučujući udarac. Nagon zapreživljavanjem, pomisli on, ovoga puta omogućio mu je da sespase, međutim, koliko će još dugo moći da se oslanja na nagon?

Ni Eurit nije bio mnogo delotvorniji, ali nije dozvoljavao da gastrah zaustavi. Znao je koliko rizikuje i odlučio je da to ne uslovljavanjegovo ponašanje u borbi; zato je, neposredno pre nego što sepridružio formaciji, popio više vina nego obično i borio semehanički, vođen nagonom koji je stekao tokom godina ratovanja.Borio se iako su mu se tri strele zarile u štit, i iskoristio ih je da njimaizgrebe po licu neprijatelja čije je obrise jedva nazirao. Zatim mu jekopljem probo grudni koš.

Ne sreću, dvojica prijatelja nisu dugo morala da trpe pritisakPersijanaca. Budući da su prva iskrcavanja bila neuspešna, ostalisplavovi koji su tek trebali da se primaknu obali držali su se podalje,a strele koje su odapinjali strelci s udaljenih splavova postajale susve bezopasnije. Stigli su i glasnici iz središnjeg prolaza i obavestilisu ih da je situacija na glavnom frontu pod kontrolom. Iako supretrpeli izvesne gubitke, Arkađani su dokazali da su sposobni dazadrže persijsku vojsku.

Opasnost je jenjavala i Dijenek je, obliven krvlju protivnika iumrljan muljem iz močvare u kojoj se borio, iskoristio predah daporazgovara s Leonidom.

– Izgleda da smo i ovog puta dobro prošli. Međutim, jasno je daKserks traži druga rešenja s obzirom na neuspeh na glavnomfrontu... – zadihano se obrati kralju.

– Da. Ko zna šta će sutra smisliti... – pitao se Leonida.Ali Dijenek je već imao spreman odgovor. – Rekao bih da je to

296

očigledno. Zaobilaženje morskim putem nije im uspelo i sadrazmišlja o kopnenom zaobilaznom putu, preko planina. Možda jeveć poslao izviđače gore – pokazao je uzvišenja iznad njih – kako bipronašao put kojim će dopreti do naših baza. Aristodemov i Euritovupad u njihov logor sigurno mu je ukazao na nešto...

Leonida se zamisli, a onda odvrati: – To je bio rizik koji smosvesno morali da preuzmemo. Nikad nisam mislio da je Anopajapotpuno sigurna. Nisam se slučajno odrekao šestine svojih snaga dabih nadzirao tu kotu.

– Ali pretpostavimo da su već počeli da zaobilaze klanac. Ne bibilo prijatno da nas iznenade, zar ne? – nastavi Dijenek.

– I šta predlažeš?– Mogao bih da uzmem onog Malijca, Efijalta, i da pređem

Anopaju do Trakisa, kako bih video da li tamo ima nekih kretanja.Ako nema, barem ćemo znati da možemo biti mirni još jedan dan –reče pentakontarh.

Vladar je dugo razmišljao, ne mareći za strele koje su svaki časfijukale pored njih. – To bi mogla biti dobra zamisao – reče – akopovedeš još dvojicu koji će ostati ispod Trakisa kako bi nas i kasnijeobaveštavali. Ali zašto bi baš ti išao? Ne mogu rizikovati da izgubimsvog prvog pentakontarha.

– Pa, to je moja zamisao i želim lično da je sprovedem u delo –odgovori zapovednik. – Osim toga, u dobrim sam odnosima sMalijcem. I hoću lično da se uverim u strateški značaj togplaninskog puta o kojem su govorili Aristodem i Eurit. Na krajukrajeva, neću se izlagati opasnosti onoliko koliko su njih dvojica toučinila. Ja samo treba da stignem do Trakisa. Ako pođem sad, podanu, put ne bi trebalo da bude ni naročito težak ni dug...

– Onda, neka bude tako. Povedi i dvojicu lakih pešadinaca ipotrudi se da se što pre vratiš. Hoću da sutra ujutru budeš ovde,čeka nas još jedan dan borbe – zaključi kralj posle kraćeg oklevanja.

Kad je Anerist dobio naređenje da se povuče, sačekao je još nekovreme pre nego što je dozvolio svojim ljudima da izađu iz formacije

297

i da odu da se odmore. Video je da Aristodem i Eurit hodaju gotovonaslepo tražeći put i namerio je da se još malo naslađuje timponižavajućim prizorom dvojice ratnika, dvojice podređenih kojesu, sramoteći ga, poslednjih dana slavili kao heroje, umanjujućinjegov značaj i ulogu unutar jedinice. Zato je ponudio Leonidi daostane na položaju u istočnom prolazu sve dok se sve vojske nevrate u logor, u slučaju da, kako je rekao: „Persijancima padne naum da još koji put napadnu pre sumraka.“

Leonida je žurio da sastavi izveštaj za Euribijada i dopustio mu jeda ostane. Tako se njegova jedinica poslednja vratila u središnjiprolaz, u sâm suton. Ali Aneristu ni to nije bilo dovoljno. Tokompovratka u Termopile zahtevao je od vojnika da marširaju uzbijenim redovima, čime je nemilosrdno istakao onesposobljenostdvojice hoplita. I Aristodem i Eurit morali su da uhvate za ramesaborce koji su marširali ispred njih, kako bi se orijentisali i držaliritam. Oči su ih nepodnošljivo pekle tako da su bili prisiljeni dagotovo sve vreme žmure.

Saborci su se trudili da im pomognu, usporavajući ritam maršakad god bi pentakontarhu opala pažnja. Aristodem i Eurit su senekoliko puta sapleli o noge onih do sebe, padali su i grebalikopljima najbliže saborce u koloni. Svima je bilo nelagodno, azapovednik se grohotom smejao i što su se njih dvojica višeponižavali, to je njegova gordost sve snažnije bujala.

– Ne znaš ni da marširaš! I ti bi da me ubediš da si vojnik? Šta sute naučili u agogi kad si bio mali? Ko ti je bio zaštitnik? Onaj koji te jenaučio samo da mu pušiš! I neko poput tebe treba da mi pomogneda se borim protiv Persijanaca? – urlao je na Aristodema zato što jenaleteo na vojnika koji je marširao ispred njega i ko zna koji putzaustavio kolonu.

Bilo je to jedno od najtežih iskušenja u celoj ratničkoj karijeri kojesu dvojica prijatelja morali da izdrže. Njihovim saborcima to je bilopotpuno jasno i kad su konačno stigli u logor, hrabrili su ih tapšućiih po ramenima i čestitajući im na jakim živcima. Tek tada im jeAnerist dopustio da odu u vojnu bolnicu. Odveli su ih njihovi heloti

298

pošto su im prethodno pomogli da skinu oklope.Ostale jedinice odavno su se vratile i lekar nije više morao da

ukazuje hitnu pomoć najtežim ranjenicima tako da je mogao da imposveti nekoliko minuta. Dugo im je proučavao oči i na kraju jeodmahnuo glavom, što njih dvojica nisu ni primetili.

– Imam loše vesti za vas. Infekcija je danas prilično uznapredovala– počeo je, izbegavajući da doda kako ih je upozorio. – Očnejabučice su vam upaljene i pune mrtvog tkiva. To praktično znači daimate žutu gnojavu skramu preko zenica. S druge strane, danas jeveoma sunčano, a prašina vam je dodatno nadražila očne jabučice.Kažite mi gde ste se tačno borili?

– U prvoj liniji u Alpenosu, duž obale i močvare – obeshrabrenoodgovori Aristodem.

– Dakle, slana voda i zagađena voda iz močvara upadala vam je uoči. Da li vam je jasno šta to znači? – upita lekar.

– Da nismo mogli da učinimo ništa gore svojim upaljenim očima –jetko primeti Aristodem, dok je Eurit ćutao.

– Tačno – potvrdi lekar. – I sad više ne vidite. Od ovog trenutka,pod uslovom da spasete vid, ne možete više izlagati oči nikakvomizvoru svetlosti. Dakle, moraćete sve vreme da žmurite. Štaviše,savetujem vam da stavite povez preko očiju. Bićete izvesno vremeslepi, a moguće je da ćete i zaista oslepeti... Ali sad ćete mi reći dabez vas dvojice danas ne bismo pobedili... – zajedljivo primeti, nemogavši više da se uzdrži.

Na to se Eurit uključi. – Ti se pobrini da što bolje obaviš svojposao, doktore, i poštedi nas komentara. Dobro smo znali šta nasčeka – odlučno odvrati.

Lekar ponovo odmahnu glavom, a zatim im očisti oči od gnoja,upozoravajući ih da će se ponovo zagnojiti tokom noći. Onda im jenamazao mašću očne duplje i stavio im povez na koji je naneolekovitu smesu. Podsetio ih je i da te obloge neće ničemu služiti akose ne budu odmarali. – U svakom slučaju – zaključio je – sutra zaistanećete moći da se borite, čak i ako budete želeli...

299

Efijalt je bio oduševljen što je ponovo glavni učesnik operacije odkoje će možda zavisiti sudbina cele vojske. Od početka rata Malijacje delovao kao da proživljava izuzetnu pustolovinu, nemerljivouzbudljivije od lokalnih ratova u kojima se borio do tada. Pošto jepoveo dvojicu perijeka, Dijenek je u rano popodne pošao zaEfijaltom do Crnih guzova, stazom koja je mestimično još bilablatnjava od kiše koja je padala prethodnog dana.

Malijac je kao i obično bio pričljiv, a zapovednik je delovao kao damu njegovo brbljanje manje smeta nego obično. Slušao ga jenaizgled pažljivo, i sâm je učestvovao u razgovoru, čak je zbijao šalekoje su podsticale Efijaltovu brbljivost. Malijac je bio srećan kaonikad do tada. Bio je u društvu prvog Leonidinog pentakontarha iimao je utisak da je konačno osvojio njegovu naklonost. Već seradovao što će moći da se hvali sugrađanima kako se sprijateljio sjednim od najuglednijih lakedemonskih ratnika, pošto je bio i jedanod Leonidinih poverljivih ljudi.

Grupa se pela brzim korakom iako je, kad su stigli nadomak vrha,naporna borba koju su vodili tog jutra uzela danak. Na nizbrdici sukonačno došli do daha zahvaljujući laganom povetarcu koji je dunuopošto je sunce zašlo za planine. Hodali su bez naročitepredostrožnosti, ohrabreni činjenicom da okolo nije bilo nikakvognagoveštaja opasnosti. Osim toga, potpuna tišina koja ih jeokruživala bila je dovoljan znak da Persijanci još nisu otkriliplaninski prelaz.

Ipak, Dijenek je potvrdio Efijaltu da u svakom slučaju nameravada stigne do Trakisa da bi se uverio da u blizini grada nemaneprijateljskih izvidnica. Sišli su u Azopov klanac i iskoristili su toda se okupaju u reci kako bi sprali sa sebe znoj, a zatim su nastavili.Tek tada su Dijenek i Efijalt postali oprezniji i izvukli su mačeve kojesu dotad držali u koricama. Pentakontarh je nastavio da pratiMalijca ostavljajući na začelju male kolone dvojicu perijeka koji sunosili baklje.

Kad su se svi helenski ratnici vratili u svoje sektore, počelo je

300

prebrojavanje žrtava. Imali su mnogo više gubitaka negoprethodnog dana, ali uopšte gledano, zapovednici su smatrali da suto prihvatljivi gubici. Ipak, bilo je obeshrabrujuće to što su Persijanci,uprkos svemu, procentualno pretrpeli mnogo manje gubitke uodnosu na broj vojnika kojima je Kserks raspolagao.

Jedinice koje su se sukobile s osvajačem u sektoru izmeđuTermopila i Antele pretrpele su više gubitaka u odnosu na gubitkekoje su Spartanci imali prethodnog dana. Lakedemonci koji su seborili na sekundarnom frontu vratili su se u logor s osmoricom ljudimanje – među kojima je bio i Kleopomp – i s desetak ranjenika.Leonida je obišao vojnu bolnicu kako bi razmenio utiske spovređenima i da bi ohrabrio najteže ranjenike i tamo je zatekaoAlfeja, kome su izvadili vrh strele iz desne mišice. Grmalj se vratiobratu ruke previjene lanenim zavojem i dobro raspoložen od vinakoje mu je lekar dao da pije dok mu je vadio strelu iz ruke.

Dok je izveštavao kralja o opštem stanju povređenih, lekar ga jeobavestio o Aristodemovim i Euritovim tegobama i Leonida odlučida se lično uveri u njihovo zdravlje. Zatekao ih je za večerom, udruštvu njihovih robova koji su im pomagali. Čim je primetiovladara, Tizija naglo skoči na noge u znak poštovanja; dvojicahoplita su ga, međutim, prepoznala tek kad je progovorio.

– Rekao bih da ste mnogo doprineli cilju Saveza time što ste se idanas borili uprkos vašem stanju. I dodaću da ste celom helenskomsvetu pokazali snagu volje i hrabrost lakedemonskih ratnika.Najsrdačnije vam čestitam – reče i sede pored njih, pa uze parčehleba iz Aristodemove vreće.

– Tvoje pohvale nam čine čast, veličanstvo – odvrati Eurit. – Istinina volju, želeli smo da učinimo i više. Naš doprinos bio jezanemarljiv, na našu nesreću.

Aristodem je, međutim, ćutao.– Hoćeš da kažeš da je bio ogroman. Bio je to izuzetan primer

vašim saborcima i svim ostalima. Ali lekar mi je rekao da sad nevidite i da rizikujete da trajno izgubite vid – nastavi Leonida.

Aristodem je ćutao.

301

– Svi smo došli ovamo da stavimo život na kocku. Naši saborcisvakog dana rizikuju život. Na kraju krajeva, rizikovati samogubitak vida prava je sitnica u odnosu na to.

– Nije, ako zbog toga nećete biti sposobni da se borite. Hoću da sesutra odmarate – odvrati kralj – šta god da se dogodi. Dvojica poputvas biće mi neophodna kad budemo morali da uložimo najvišenapora. Svakako vas ne krivim što ste danas učestvovali u borbi, alida ste odlučili da odustanete, složio bih se s tom odlukom. Usvakom slučaju, sutra i ne pomišljajte da se pojavite u borbi. To jenaređenje – zaključi, potapša ih po ramenu, a onda ustade i ode.

– Kako ti narediš, veličanstvo. Ali sedeti skrštenih ruku dok senaši prijatelji bore i umiru veća je muka od očne infekcije – rečeEurit.

Aristodem je ćutao.

Kad su se popeli na Anopaju, neposredno pre sutona, Efijalt objaviDijeneku da su stigli nadomak Trakisa. I zaista, nije prošlo mnogovremena, a ravnica je počela da se nazire između žbunja i krošnji.Četvorica se približiše obodu šume, hodajući istim ritmom, savijenihkolena i širom otvorenih očiju. Efijalt je prvi ugledao gotovo celudolinu oko Trakisa, grad udaljen nekoliko stotina metara i persijskilogor u daljini.

Upravo u tom trenutku u logor su se iz bitke vraćali ratnici, a namoru su se nazirali preostali splavovi. Pognute glave vojnika koji suse bez ikakvog reda vraćali u logor svedočile su o tome da suPersijanci imali još jedan neuspešan dan. Ipak, osvajači su držali podkontrolom ceo sektor između zapadnog prolaza kod Antele, zajednos ušćem Azopa i reku Melas, na čijim obalama se završava i njihovlogor.

Efijalt usmeri Dijenekovu pažnju na jedan detalj, uveren da jeprimetio nešto što će zapovednika najviše zanimati.

– Gledaj. Trakis je gotovo opkoljen persijskim stražarima – rečemu u pô glasa, čim je shvatio da je pentakontarh stao pored njega.

Dijenek je nekoliko trenutaka ćutao. – Ima ih dvadesetak samo na

302

ovoj strani – reče potom.– Pa, očigledno ne znaju ništa o Anopaji. U suprotnom bi –

primeti Efijalt – stražarili i na obodu šume. Umesto toga, strahuju daneko ne izađe iz grada i samo su na grad usmerili pažnju. Nijeslučajno što su nam okrenuti leđima. Verovatno i dalje misle da suAristodem i Eurit došli iz grada.

– Da. Ne znaju ništa o Anopaji... – zamišljeno ponovi Dijenek.Pentakontarh je i dalje držao mač u ruci, dok je Efijalt svoj vratio u

korice. Perijeci su, međutim, i dalje stajali podalje iz poštovanjaprema zapovedniku i nisu ni pokušavali da pogledaju šta se događa.Dijenek polako ustade, okrenu se jednako polako, a onda ubodejednog pa drugog perijeka u grudi, brzo, onoliko brzo koliko bijedan nespartanski ratnik ubio samo jednog.

Nije ni pogledao da li su mrtvi. Bio je siguran u to zato što im jezadao precizne, smrtonosne udarce, kakve Lakedemonci imajuobičaj da zadaju. Ponovo se okrenuo i ugledao Efijaltov zaprepašćenizraz lica. Malijac nije mogao da veruje da se dogodilo ono što jevideo.

– Onda je trenutak da saznaju, zar ne? – reče mu Dijenek prenego što ga je udario pesnicom u stomak, nateravši ga da ispustiprigušen jauk i da se presamiti.

– Nisu te čuli. A trebalo bi i da te vide... – dodao je zapovednik iponovo ga udario, ovog puta u vilicu, odbacivši ga na padinuokrenutu prema zadnjem gradskom zidu. Malijac pade bez svesti,na brisan prostor na kojem su se njegovi obrisi jasno videli. I zaista,odmah zatim začuše se prvi povici i najmanje tri stražara potrčašeprema njemu.

– Pozdrav od Pauzanije... – reče Dijenek pre nego što je pobegao inestao u šumi noseći baklju.

303

DRatno veće

ijenek zastade da predahne tek pošto je pregazio Azop.Persijski stražari sigurno su videli kojom je stazom otišao, ali

nisu mogli da ga prate duže od nekoliko stotina metara. Kako godbilo, pomislio je, sad je samo pitanje vremena kada će Persijancishvatiti kuda vodi Anopaja. Leonida će biti primoran da naredipovlačenje i vođstvo nad kopnenim operacijama preuzećePauzanija.

Bilo mu je sve teže da vidi put iako je zahvaljujući vedrom nebu igotovo punom mesecu prelaz iz sutona u noć bio mnogo blaži. Kadje izašao iz vode, upalio je baklju, spustio je na tlo i opružio se dužstaze da se odmori i povrati snagu.

Posle petnaestak minuta je ustao, uzeo je baklju i narednihtrinaest kilometara ličio je na nosioca olimpijske baklje.

Stigao je pod Crne guzove u gluvo doba noći i izgovorio lozinkufokejskim stražarima koja je tog dana, pošto su u te svrhe većupotrebili imena svih Leonidinih najbližih rođaka, glasila Herakle,po imenu Leonidinog najstarijeg pretka. Odmah potom srušio se nazemlju iscrpljen od mahnitog trčanja, poderan i izgreban. Dvojica sumorala da ga podignu i da ga pridržavaju dok su ga sprovodilizapovedniku vojske. Ali Dijenek je prilično razočarao svogsagovornika, budući da je zahtevao da razgovara isključivo sLeonidom i to što pre.

Fokejski zapovednik mu je nevoljno izašao u susret. Iako je biopolemarh, u toj čudnoj izmešanoj vojsci njegov uticaj bio je dalekomanji od uticaja prvog pentakontarha glavnog zapovednika. Zatomu je dodelio nekoliko hoplita da ga otprate do središnjeg prolaza.Onda su ga preuzeli najistureniji stražari na središnjem prolazu iodveli su ga kralju. Dijenek je ušao u njegov šator i dalje hramljući iteško dišući i odmah je susreo njegov pogled.

Kralj ga ništa nije pitao. Samo mu je pokazao da sedne na jednustolicu i čekao je.

304

Dijenek je dugo oklevao, pokušavajući za to vreme da povratidah. Onda je počeo da govori, isprekidano, kako bi pokazao da jošteško diše ali i da bi dobro promislio o svemu što će izgovoriti.

– Nasamario me je kao nekog helota... ali ko je mogao i dapomisli? Taj Efijalt... Ličio je na dobričinu, na čoveka kojioduševljeno podržava helenski cilj... a zapravo nas je prodao! –rekao je, a potom zastao da osmotri kraljevu reakciju.

Ovaj samo reče: – Nastavi – posmatrajući ga prekrštenih ruku.– Dakle, bez teškoća stigli smo do ruba ravnice podno Trakisa –

nastavi Dijenek. – Duž celog puta nije bilo ni traga od Persijanaca.Prvi neprijatelji koje smo videli bili su stražari koji su nadgledaliprilaze Trakisu. Bili su nam okrenuti leđima, zato što su gledaliprema gradskim zidinama, a mi smo njih posmatrali zaklonjenirastinjem. Ja sam stajao ispred Efijalta i dvojice perijeka.

Ponovo je zastao. Kralj ništa nije rekao.– Iznenada, začuo sam prigušene krike iza sebe. Okrenuo sam se i

ugledao perijeke na zemlji, obojica su se držali za stomak. Malijac jedržao nož još umrljan njihovom krvlju, ali nisam ni shvatio šta sedogađa kad me je udario pesnicom pravo u stomak. Nisam očekivaoto i iznenadio me je izbivši mi vazduh i sprečivši me da reagujemnekoliko narednih trenutaka. Onda se bacio na mene i gurnuo meprema ravnici, vičući pri tome kako bi privukao pažnju stražara.

Još jednom je zastao. A Leonida je i dalje ćutao.– Shvatio sam da je naumio da nas Persijanci zarobe – nastavi

Dijenek – i pokušao sam da se oslobodim kad me je ponovozaskočio. Srećom, snažniji sam od njega i uspeo sam da gaodgurnem i da izbegnem njegove udarce. Ali u međuvremenu sunas stražari čuli i potrčali su prema nama. U tom trenutku nisammogao da uradim ništa drugo nego da pokušam da se zavučem ušumu. Čim sam kročio među rastinje izvukao sam mač i gađao samEfijalta mačem, ali promašio sam, a on je onda potrčao premaPersijancima.

Ponovo je zastao. Ovog puta sačekao je da njegov sagovorniknešto kaže.

305

– A zašto nije i tebe ubo nožem? – ljutito ga upita Leonida.– Pa, to je jasno: da bi Persijanci poverovali u njegovu izdaju, hteo

je da odvede Kserksu prvog pentakontarha helenske vojske... –odvrati Dijenek.

– Hmmm... Izdaja? Ali, zar ne misliš da su mogli na mestu da gaubiju? – upita ga kralj.

– Rekao bih da je to nemoguće. Potrudio se da privuče njihovupažnju i da traži njihovu pomoć – objasni zapovednik – stavljajućiim do znanja da nije ratnik poput onih koji su bili s njim. Osim toga,ako su ga i ubili, sad im je već jasno da smo došli tom stazom, štoznači da već pretražuju oblast kako bi otkrili kuda vodi staza.Uskoro bi mogli da nam priđu s leđa, shvataš?

– Da, sad je to samo pitanje vremena. Možda su u pitanju sati.Ipak... ako je Efijalt nameravao da nas izda, zašto to nije ranijeuradio? Imao je priliku još one noći kad je odveo Aristodema iEurita do persijskog logora... – primeti Leonida.

Dijeneku se učini da iz njegovog glasa provejava sumnja. Alimožda mu se, pomisli, to samo učinilo. – Verovatno je tada jošverovao u naš cilj. Sigurno je izgubio poverenje u našu sposobnostda se odupremo... Ili je jednostavno iskoristio priliku da izvuče ličnukorist iz toga; na kraju krajeva, i on je bio prisutan kad je persijskiglasnik ponudio nadoknadu svakom ko pređe na njihovu stranu,ako se sećaš... Ne mogu da oprostim sebi što sam mu poklonionajjednostavniju mogućnost da ostvari svoje planove. Ta hulja!

– Čudno. Laskao sam sebi da umem da procenim ljude. A on mizaista nije delovao kao nepouzdan čovek... – primeti Leonida, aonda se dugo zagleda u Dijeneka.

Ovaj izdrža pogled koji je pratila tišina, duga kao večnost.– ... Ali, s druge strane, najnepouzdaniji ljudi upravo su oni koji

nimalo ne deluju tako – zaključi kralj, koji je naizgled odlučio da nedovodi u sumnju priču svog prvog pentakontarha.

Dijenek je osetio olakšanje i zauzeo preduzimljiv stav. – I šta ćemosad da radimo? Pod ovim okolnostima moraćemo da se povučemo ida se pridružimo vojsci Helade...

306

– Mi nećemo morati – odvrati kralj i odmah zatim pozva hoplitukoji je stražario ispred šatora i naredi mu da obavesti polemarha izapovednike svih vojski da će se održati hitan sastanak vrhovnekomande. Onda se hladno oprosti s Dijenekom i reče mu da ode dase odmori, zato što je pred njima dan kad će svako morati da pokažekoliko vredi. Pentakontarh je želeo da prisustvuje ratnom veću, alimorao je da posluša. Snuždeno je izašao iz šatora i uputio se premasvom ležaju.

Ubrzo su se okupili svi osim Fokejaca, kojima je trebalo malo viševremena da stignu s Alpenosa. Zapovednici su zatekli Leonidu kakopognute glave hoda tamo-amo po šatoru. Kralj se nije zaustavio doknisu stigli svi članovi vrhovne komande. Nakašljao se, i gledajući gatako namrštenog, svi zaključiše da će im preneti vesti o neuspehu naArtemiziju.

– Pozvao sam vas da vam kažem da nas je neko izdao – rekao je. –Nemojte me pitati kako i zašto. Sad to nije ni važno. Ali važno je daznate da od sutra svakog trenutka možemo očekivati da namPersijanci priđu s leđa.

Posle niza psovki, opšteg izražavanja prezira i besa, zapljuštašeneizbežna pitanja u vezi s odgovornošću za izdaju.

– Rekao sam da nije važno o kome je reč. Jedino je važno daodlučimo šta nam valja činiti s obzirom na to da Persijanci sad znajuza stazu preko Anopaje i da će možda već sutra stići do Alpenosa! –odvrati Leonida sa žestinom u glasu.

– Neće biti! – istupi jedan od arkađanskih zapovednika. – Imamopravo da znamo ko je to uradio! Između ostalog i zato da bismoznali kome možemo da verujemo! – i mnogi se složiše s njim.

– E, pa dobro. Bio je to jedan Malijac koga smo poslali u izviđanje.Prešao je na neprijateljsku stranu koristeći upravo stazu prekoAnopaje.

– Kad? Kad? – upitaše ostali.– Koliko znam, u suton je stupio u kontakt s Persijancima. Dakle,

Kserks je već saznao ono što se moglo saznati. Sad mi kažite da li idalje ostajete pri onome što ste odlučili pre nekoliko dana. Hoćete li

307

izdržati i skupo naplatiti pobedu varvarima osvajačima ili ćete sepovući?

U šatoru zavlada tišina. Niko nije imao hrabrosti da prvi objavipovlačenje iz straha da će ga proglasiti kukavicom, već su svi čekalida to učini neko drugi. Posle nekoliko napetih trenutaka ispunjenihnelagodom, naposletku istupi zapovednik mantinejskih snaga. –Rekli smo da ćemo se povući, zar ne? E pa onda ćemo se povući,rano ujutru! – odlučno reče.

Kralj sačeka da se izjasne Lokriđanin i Fokejac, koji su branilisvoju zemlju. Ali njih dvojica su ćutali.

Umesto toga, ostali zapovednici su podržali Mantinejčev predlog.– Naravno! Kakva je svrha pružanja otpora? Bićemo korisniji upozadini!

– Pokušali smo, nekoliko puta smo ih porazili na bojnom polju.Niko neće moći da nam zameri da nismo izdržali dovoljno dugo!

– Štaviše, dva dana smo zadržavali najveću vojsku na svetu.Rekao bih da je to više nego dovoljno da bismo zauzeli mesto uistoriji.

– Naše iskustvo biće dragoceno kad se budemo ujedinili sasnagama Saveza! Ostali će nas izuzetno uvažavati!

– Hajde! Šta čekamo? Prevlaka čeka nas!Obeshrabren, Leonida upitno pogleda Lokriđanina i Fokejca;

očekivao je da se barem njih dvojica zauzmu za to da vojska pružiotpor do kraja. Ali Lokriđanin ga je razočarao kad je konačnoprogovorio.

– Pa... na kraju krajeva, ako je to zajednička odluka... možda ćemose i mi staviti u službi svoje regije i ujediniti se sa Savezom. Hiljaduhoplita spremnih za borbu svakako su korisniji od hiljadu mrtvihhoplita... – reče, izbegavajući kraljev pogled.

– Možda su bogovi odlučili da treba da primenimo drugačijeoblike odbrane. U suprotnom ne bi dopustili Persijancima da nasopkole... – dodade Fokejac.

Leonidi je preostala samo još jedna nada: Beoćani. PrezreniBeoćani. Zato je pogledao Demofila i Leontijada, koji su izgledali

308

kao da žele da kažu nešto.– Mi Tespijci došli smo ovamo znajući da idemo u susret smrti.

Svakako se nećemo povući samo zato što sad izvesno znamo da ćenas smrt sustići. Mi smo ratnici i sve je to deo našeg života, kao štoSpartanci dobro znaju, štaviše, bolje nego svi ostali. Kad bih sepovukao sad kad nas cela Grčka gleda i procenjuje, i sâm bih seosećao kao izdajnik... – reče Demofil, pre nego što ga prekinu jedanArkađanin.

– Šta hoćeš da kažeš? Da smo mi ostali izdajnici? A šta je onda sčetrdesetoricom ljudi koje sam danas izgubio? Jesu li i ono biliizdajnici? Razbiću ti glavu i u ime onih koji su sad u Hadu! –razdraženo reče Peloponežanin, preteći da će nasrnuti na njega.

– Nikoga nisam optužio, tako mi bogova! – odgovori Tespijacpokušavajući da smiri duhove. – Došao si ovamo uveren daizvršavaš svoju dužnost – nastavio je, obraćajući se Arkađaninu – aja sam došao pomiren s tim da ću morati da se žrtvujem; to je razlikaizmeđu nas. I u tome je razlika između onih koji će ostati i onih kojiće otići, a ne između hrabrih i kukavica ili između lojalnih i izdajica.

I Leontijad je hteo da kaže šta misli. – Mi iz Tebe se više nemožemo povući. Odbacili su nas naši sugrađani i možemo samo dokraja da pređemo put kojim smo krenuli. Sve dok na Termopilimaostane ijedna četa, ostaćemo i mi, ne povlačeći se ni za korak –izjavi.

– Možemo da sačekamo još izvesno vreme. Možda će ujutru stićidobre vesti s Artemizija tako da više nećemo morati da se borimoovde – nagađao je Fokejac.

– Jesi li ti lud? – umeša se Tegejac. – Šta god da se dogodi namorskom frontu, Kserks neće odustati od mogućnosti da prođe svojskom na jug, sad kad zna da može da nas zaobiđe. – Niko nijemogao da opovrgne njegov zaključak.

– U svakom slučaju, nije istina da nema svrhe ostati ovde osim pocenu smrti – objasni Leontijad. – Samo jedan dan otpora više mogaobi doneti spas Heladi. Ako Persijanci sutra ne zateknu nikog ovdena Termopilima, odmah će produžiti do centralne Grčke. Međutim,

309

ako ovde ostane barem šačica ljudi, biće prinuđeni da se bore i danas pobede.

– I onda? Kad se moji ljudi ponovo sukobe s Persijancima u borbi,izdržaće mnogo duže uz brojniju vojsku nego što bi sami izdržaliovde u Malidi! – odgovori mu korintski vojskovođa.

Ponovo zavlada tišina i svi pogledaše Leonidu.– Gospodo – reče kralj – završio sam prethodno ratno veće na

kojem smo raspravljali o ovom pitanju i tom prilikom sam vamrekao da Spartanci razmišljaju i delaju na drugačiji način. Vreme jeda vam objasnim koji je to način. Mi se nikad ne povlačimo. Eto koji jenaš način: jednostavan, dosledan, pa čak i zadrt ako hoćete. Ali tonam omogućava da se ne kolebamo u borbi i da ne sumnjamo u svojživotni izbor. Možda upravo tome dugujemo svoje uspehe i, ako nasje to u izvesnim okolnostima i dovelo do poraza i pogrešnihprocena, to je samo cena koju plaćamo načelu koje se u većinislučajeva pokazalo kao ispravno.

– I ovoga puta će se pokazati kao ispravno, uveravam vas. Jer, čaki ako svi umremo, spasićemo sećanje na nas, sećanje na našu žrtvu.Kad je sve ostalo izgubljeno, ostaje samo sećanje, dobar glas o namakoji će se proneti do naših potomaka. Nama Spartancima to jevažno. Ali ne mogu zahtevati da i ostali tako razmišljaju. Zatonaglašavam, još jednom, da niko nije primoran da ostane. Soduševljenjem ću prihvatiti svakog ko odluči da nam pomogne, aliću se i zahvaliti onima koji su dosad dali svoj doprinos zaustavljanjuogromne Kserksove vojske, ne sudeći loše o njima ako odluče daodu i da negde drugde biju svoju bitku. Vojske koje nameravaju daodu mogu to i odmah učiniti – zaključi i sede na stolicu.

Njegove reči nikog nisu ostavile ravnodušnim. Ipak, jedino jefokejski zapovednik donekle promenio odluku. – Pa... Mi možemoda ostanemo na Alpenosu, kako bismo vas barem obavestili kadstignu. Na kraju krajeva, tamo imamo mogućnost da pobegnemo –reče uz izvesnu nelagodu.

– To je ponuda koju ne mogu da odbijem – odvrati Leonida iklimnu glavom uz gorak osmeh. Odmah zatim oprostio se sa

310

zapovednicima čije je nestrpljenje jasno naslutio. Zadržao je samoKnema, Demofila i Leontijada, kako bi se dogovorio s njima na kojinačin će organizovati poslednju odbranu. Nisu gubili vreme udugim raspravama; niko nije sumnjao u potrebu da vreme preostalodo svitanja iskoriste za odmor. Samo su izračunali koliko ljudi imajuna raspolaganju: malo više od hiljadu trista hoplita, uključujući iranjenike. Imali su isto toliko lakih pešadinaca i trideset Malijaca kojisu se pridružili vojsci. Odlučili su da ne čekaju iza zida gde rizikujuda im Persijanci priđu s leđa, nego da se u formaciji falange zaputeprema Anteli, kako bi se svi zajedno borili tamo gde je helenskavojska slavila pobede tokom dva protekla dana.

Kad su tebanski i tespijski zapovednik izašli iz Leonidinog šatora izaputili se prema svojim sektorima, primetili su da je u helenskomlogoru već zavladao metež, iako je do svitanja ostalo još nekolikosati. Polemarsi su već obavestili podređene o odlasku i nerazmotrivši mogućnost da ostanu do kraja ili da sačekaju vesti sArtemizija. Uostalom, već su razgovarali s vojnicima i upravo su onizahtevali da se vrate kući. Nijedan zapovednik nije želeo da postaneomražen među svojim sugrađanima.

Osim njih dvojice, naravno.Gužva koja je zavladala u logoru probudila je i Spartance, iako

niko nije požurio da i njih obavesti o odluci. Neki su primetiliDijeneka i pitali su se šta se događa, da bi se zatim obratili njemu.Saborci ubrzo okružiše Dijeneka, i zasuše ga nimalo lakonskimpitanjima.

Pentakontarh je bio uzdržan. Nije želeo da upravo on proširi glasda ih je Efijalt izdao i izazvao rasulo u grčkoj vojsci. Zato je samorekao da nema ovlašćenja da im bilo šta kaže, ali da zna da suPersijanci otkrili kako da zaobiđu njihov položaj planinskim putem.Na kraju je, šireći ruke i nadmeno čkiljeći, izneo pretpostavku da ćemorati da se povuku, a pripreme koje su obavljale ostale jediniceuveriše ga da je u pravu.

– Šta radite tu? Idite da se odmorite, jer je sutra najvažniji dan u

311

istoriji Sparte! – Bio je to Knem, koji je izašao iz Leonidinog šatora sčvrstom odlukom da se odmori poslednji put u životu.

– Šta hoćeš da kažeš? – upita ga Dijenek, a ostali ponoviše pitanjeza njim.

– Hoću da kažem da ćemo sutra ovde ostati samo mi, Tebanci iTespijci, da branimo ovo mesto. A Persijanci će napasti sa svihstrana. Dakle, nikom ni reči o tome.

Dijenek se skamenio. Nijednog trenutka nije poverovao da ćeLeonida zaista ostati po svaku cenu, po cenu života ili po cenuživota svojih ljudi kako bi iz toga izvukao ličnu korist kao što jetvrdio Aristodem. Nisam hteo ovo da postignem, pomislio je. Moždaće Pauzaniji i ovo odgovarati, ali meni neće, tako mi bogova. Menineće!

Kad su vesti stigle do Alfejeve i Maronove jedinice, ovaj drugi skočina noge i podiže ruke prema nebu, srećan što će moći da izjednačirezultat s bratom, koji je vodio jer je pogubio samo dva Persijancaviše. Buka je probudila i Aristodema i Eurita i oni poslaše svojehelote da saznaju šta se događa. Tizija ih je obavestio poslovičnorevnosno.

– Pa, to što naši ostaju nas se ne tiče – odmah reče Aristodem. –Mi ćemo im samo smetati. Zato je bolje da se spremimo za pokret.Štaviše, trebalo bi odmah da se spakujemo zato što smo sporiji odostalih, a Peloponežani nas možda neće čekati.

– Šta? – zaprepašćeno uzviknu njegov prijatelj. – Tvoji saborci iduu smrt, a ti odlaziš kao da se ništa ne događa? Hoćeš li da budeškilometre daleko dok Alfej, Maron i Dijenek budu umirali?

– Budući da ništa ne mogu da učinim, hoću – ljutito odvratiAristodem.

– Ma jesi li ti čuo šta je kralj rekao sinoć? Mi smo primer ostalima.Ako mi ostanemo, ostali će iz toga crpeti hrabrost i boriće se s višežara!

– Ja, međutim, mislim da će se rastužiti kad budu videli u kakvomsmo stanju, da ne pominjem to što ćemo Aneristu pružiti još jednu

312

priliku da nas ponižava, pre nego što umremo...– Ne mogu da verujem da zaista hoćeš da odeš. Siguran sam da

ne bi ni pomislio na to da...– Da? Hajde, završi rečenicu! – izazivao ga je Aristodem.Ali Eurit je prisilio sebe da se ponaša pomirljivo. – Ne želim

ponovo da se svađam s tobom. Najpre sačekajmo da čujemo štaLeonida namerava da učini s ranjenima. Potom ćemo odlučiti.

Aristodem se zamislio. Nije nameravao da se predomisli, ali možese desiti da sâm Leonida naredi da oni odu. Na kraju krajeva,priznao je da nisu u stanju da se bore. – Dobro. Onda ćemo sačekati– reče i ponovo se opruži.

U zoru je došao Dijenek s novim naređenjima. Da su dvojicaprijatelja mogli da ga vide, na licu bi mu pročitali krajnjenezadovoljstvo. Ispričao im je šta je rekao Leonida, onda ih jezvanično obavestio o odlasku ostalih trupa. – Kralj je naredio da seranjeni i vojna bolnica prebace u Alpenos, gde će Fokejci ostati dokse ne uvere da mogu bezbedno da pobegnu. A kad oni pođu,možete i vi poći s njima. Ako uspeju da izdrže ili ako situacija ostanenepromenjena, oni koji u međuvremenu ozdrave moći će da nam sepridruže.

Aristodem nije imao ništa da kaže. Eurit je želeo da postavinekoliko pitanja pentakontarhu, ali u tom trenutku do njih doprešepovici iz nekog sektora u logoru i Dijenek odmah otrča na tu stranu.Možda su Persijanci već stigli do istočnog prolaza?

Zapovednik vide da je izbila gužva u malom sektoru dodeljenomMalijcima. Kad je stigao, zatekao je dvojicu na zemlji, obojicu sbodežima zarivenim u stomak. Ostali su se tukli s nekolikoKorinćana već spremnih za polazak, ali nisu se tukli pesnicama;većina je u rukama imala smrtonosno oružje. Među povicima jasnosu se razaznavale optužbe za izdaju koje su Arkađani upućivaliMalijcima.

Dijenek oseti grč u stomaku; iako ništa nije rekao, optužbe naračun jadnog Efijalta koga su smatrali odgovornim za raspadhelenske odbrane već su se proširile po celom logoru i njegovi

313

sugrađani trpeli su posledice. Nakon Efijalta, Malijci su bili prvežrtve njegove izdaje. Ali nije dozvolio da ga osećaj kriviceonesposobi. Odmah je pozvao nekoliko hoplita iz svog pentekostakoji na njegovo naređenje dotrčaše sa štitovima i kopljima i jedvaprekinuše sukobe.

Gotovo sve jedinice koje su se spremile za polazak nastavile su davređaju Malijce. Kad su ga obavestili o onome što se događa,Leonida je zahtevao da arkadijski zapovednik preduzme mereprotiv svojih podređenih; ipak, zaključio je i da Malijci nisu više ustanju da učestvuju u odbrani. Ostali su bili previše neprijateljskiraspoloženi prema njima i zato im je savetovao da se preko Doridevrate u Trakis.

Dan je počeo na najgori mogući način. Kad se potom pojavio iglasnik s Artemizija, nimalo veselog lica, duhovi se još višeuznemiriše. Svi su znali da mogu da izbegnu opkoljavanje jedinoako stigne vest o odlučujućoj pomorskoj pobedi nakon koje bi bitkana Termopilima možda bila nepotrebna. Ali niko nije pomislio da imje Atinjanin doneo takvu vest.

Oni koji su odlazili i oni koji su ostajali nisu se pozdravilipreterano srdačno. Prvi su se osećali prilično posramljeno i da sumogli da biraju, radije bi otišli krišom. Zato su samo potapšali poramenu ponekog od onih s kojim su razvili kakav--takav prijateljskiodnos i otišli su pognute glave, poput poražene vojske koja jepreživela samo zahvaljujući velikodušnosti neprijatelja. S drugestrane, svi su bili svesni da bi Spartanci imali pravo da zatraže odnjih dela umesto reči.

Osim toga, Grci koji su se povlačili osećali su se još nelagodnijezbog Beoćana, a naročito zbog Tebanaca. Nije bilo jedinice koja ihnije optužila za kukavičluk i medizam; sad, međutim, Beoćaniostaju, ne zato što ih je Leonida prisilio, već slobodnom voljom ihoplitima koji su odlazili lakše je bilo da okrenu glavu na drugustranu.

S teretom na duši i s najmračnijim slutanjama, spartanski, tebanskii tespijski ratnici okupili su se oko Megistovog oltara kako bi sačekali

314

uobičajeno prinošenje žrtve. Saznali su da je akarnanijski sveštenikodbio da pođe sa sinom koji je otišao sa svojom vojskom, izahvaljujući tome zadobio je ogromno poštovanje vojske koja jeostala na Termopilima. Kad je stigao i Leonida, ritual je mogao dapočne.

Ali okupljeni su odmah videli da im bogovi nisu naklonjeni. Jarekoje su postavili na oltar palo je pre nego što je Megista stigao da gaudari. Kralj se nagonski izmaknu i od trzaja mu pade lovorov venackoji je nosio na glavi.

Skoro svi prisutni prineše ruke licu i vrisnuše, uznemireni. Bilo jei onih koji su se skamenili i gotovo prestali da dišu; dva načinareagovanja na znak da im je sudbina zapečaćena. Čak su se i heloti,koji su tako nespretno postavili životinju na oltar, ukočili kad suugledali venac na zemlji, preplašeni više zbog dvostrukog kobnogpredskazanja nego zato što će ih kazniti zbog nespretnosti. Dvanesrećna znaka koja su se pojavila i pre nego što su ubili žrtvenuživotinju, dovoljno jasno su svedočila o volji bogova.

Kako god bilo, Megista je zahtevao da ponovo stave jare na oltar.Ali kad je ponovo zamahnuo da ga udari, Leonida ga zaustavi iodmahnu glavom.

Njemu su, kao i ostalim prisutnima, bogovi već izrekli presudu.

315

OSmrt jednog kralja

dmah nakon nesrećnog rituala žrtvovanja, svi koji su naučilida cene Leonidinu veštinu komandovanja, očajnički su se

ponadali da će kralj nešto reći i da će rasterati ostatke straha koji suse i najhrabrijima zavukli u najskrivenije delove duše. Tebanci iTespijci, koji nisu, poput Spartanaca, toliko navikli na opasnost,nadali su se da će ih Leonida naučiti da mirno umru.

Čim je Leonida pokazao da želi da govori, nad ravnicu seodjednom spustila tišina u kojoj se čulo samo pucketanje vatre naoltaru.

– Vojnici! – uzviknuo je. – Stigle su mi nove vesti s Artemizija imada nisu loše za naše saborce iz flote, za nas svakako nisu dobre.Juče se odigralo nekoliko manje važnih sukoba, a persijska flotaizbegla je veliku bitku. Sad je već očigledno da Kserks više očekujeod kopnenog fronta i da je hteo da poštedi svoju flotu dok se neprobije ovde na Termopilima. Dakle, red je na nas.

– Danas će nas biti hiljadu trista. Hiljadu trista protiv sto hiljada.Hiljadu trista koje će opkoliti sto hiljada njih. Ali ovde je hiljadutrista Spartanaca. Da, zato što svako ko je danas odlučio da ostaneovde, ne vredi ništa manje od jednog Lakedemonca, iako pripadadrugom narodu. A vi Tebanci i vi Tespijci, znate koliko smo miLakedemonci ponosni što možemo da učinimo nešto za svojuotadžbinu. Može se reći da živimo za taj cilj. I, naravno, umiremo zataj cilj.

Danas je, prvi put, Helada vaša i naša zemlja. To je Savez koji sudržave Helade osnovale da bi se oduprle osvajanju i zadržale svojuslobodu. Nema veće slave nego umreti za dobro svoje otadžbine,kao što je tvrdio naš pesnik Tirtej.

– Ako neki čovek baš mora da umre prerano, postoji li veća,plemenitija, čistija pobuda za to? I ko kaže da ćemo umreti prerano?Možda su bogovi odlučili da se rodimo upravo zato da bismo se uodređenom periodu svog života zatekli ovde i podarili smisao

316

našem postojanju. I da bismo dozvolili njima, bogovima, da i daljeupravljaju sudbinama ljudi, gore na Olimpu – reče, pokazujućiprema severu – i sudbinom nesložne Grčke, često uskogrude isurove, ali ipak veličanstvene, koju Persijanci žele da zbrišu.

– Došao je trenutak da vam otkrijem šta se dogodilo onda kad samvas pre izvesnog vremena nakratko napustio tokom našegputovanja od Peloponeza dovde. E pa, evo, išao sam u Delfe, kakobih dobio odgovor proroka u vezi s ovom borbom. Mnogi međuvama su to naslutili.

Među vojnicima se pronese žagor. Ako je Leonida želeo daizazove njihovu znatiželju, u potpunosti je uspeo.

– Prorok mi nije ostavio izbor. On je rekao da će se Sparta spasitisamo ako jedan kralj umre. Shvatate? Samo ako jedan kralj umre! Iako Persijanci stignu do Sparte, najjužnijeg grčkog grada, to ćeznačiti da je ostatak Helade već pao!

– Dakle, ja kažem da će se cela Grčka spasiti ako ovaj kralj – reče,pokazujući samog sebe – prisutan ovde na Termopilima, umre!Kakav sam izbor imao? Da se vratim i da ubijem Leotikidu? Ne.Postoji samo jedno rešenje: izdržati ovde do smrti.

– To znači da je ovo naš krajnji cilj. Ja sam rođen da bih spasaoSpartu, da bih spasao Grčku. Vi, koji ste ostali ovde sa mnom,rođeni ste da biste spasli Spartu, da biste spasli Grčku. Tako suodlučili bogovi i potvrdili su to upravo jutros kad su nam pokazalida nema svrhe da obavimo ritual žrtvovanja. Mi smo ti koji semoramo žrtvovati za spas Helena.

– Nikad se nisam zavaravao time da Kserks neće otkriti način danas zaobiđe. To je bilo samo pitanje vremena i ne zanima me kakose dogodilo da sazna! – kad je to izgovorio, pogledao je premamestu na kojem je očekivao da će videti Dijeneka. – Više samračunao s pobedom flote, ali bogovi su dosledni, a u floti nemaspartanskog kralja. Možda ćemo odneti veliku pobedu na moru, alitek pošto jedan spartanski kralj i njegovi hrabri saborci umru ovde naTermopilima.

– Sad – zaključio je – nema više vremena za reči. Došao je

317

trenutak da se spremimo za svoju poslednju bitku. Odmah idite dapojedete svoj obrok. Dobro se najedite, ako ste gladni, i popijte vinakoliko god želite, kako bi vam ulilo snagu. Večeras ćemo večerati uHadu.

Kraj njegovog govora propraćen je ovacijama. Ljudi su tokomborbi naučili da mu se dive, ali uvek su ga gledali kao nedodirljivog,uzdržanog vojskovođu, pravog potomka Herakla koji se uzdigaoiznad ljudi. Tog jutra, zahvaljujući njegovom nastojanju da povežesvoju sudbinu s njihovom i zahvaljujući ispovesti o onome što ga jepritiskalo, vojnici su ga prvi put gledali kao jednog od njih.

Nije bilo važno da li ih je svojim nadahnutim rečima uzdigao dovisina potomka poluboga ili je konačno sišao među njih; osećali suda su u istoj ravni sa svojim zapovednikom, da su važni jednako kaoon i jedino je to bilo važno ljudima koji su povedeni u borbu samozato što ih nisu smatrali neophodnima.

Šačici nevažnih ratnika taj čovek je sad pružio priliku da se nađuu centru pažnje cele Grčke. Nije bilo vojnika koji nije izraziospremnost da umre za njega i s njim, ne samo među Spartancimaveć i među Tespijcima i Tebancima.

Zapravo, postojao je barem jedan takav, Aristodem, koji, kako godbilo, nije slušao njegov govor. On je s Euritom i još tridesetoricomteških ranjenika prenet u Alpenos u trenutku kad je počeo ritualžrtvovanja. Dvojica prijatelja koji jedva da su i razgovarali, našli suse u društvu ranjenika koji će, u najvećem broju slučajeva, uskoroumreti od tetanusa, od krvarenja, od zapaljenja trbušne maramice,paralizovani usled preloma kičme, izjedeni gangrenom.

Aristodem je mogao da razmišlja samo o svom povratku u Spartu.Obuzimao ga je strah, jeziv strah da nikad više neće videti Gorgo, ito ne zato što će umreti u borbi već zato što će oslepeti. Pomisao nato da će mu ostati samo sećanje na njenu lepotu, bez mogućnosti dajoj se ponovo divi, delovala je na njega poput osude strašnije i odsmrti. Sa strahom je razmišljao o tome kako bi se ona ponašalaprema njemu kad bi ga videla kako se kreće pipajući ispred sebe,poput žalosne karikature nekadašnjeg veličanstvenog ljubavnika.

318

Bio je nestrpljiv da sazna da li je sačuvao vid, ali sâm pokušaj daskine s očiju povez s mastima izazvao je razdirući bol iako su mukapci bili spušteni. To je dobar znak, pomislio je. Ako reaguju nasvetlost, to znači da su još žive... možda je Apolon na mojoj strani!

Kad su se Persijanci pojavili iza zapadnog prolaza, njihov dolazakčuo je Eurit, a ne Aristodem jer je on i dalje bio zadubljen u mislidok su ostali ranjenici slušali pokliče koji su dopirali sa zapada. Euritje zadrhtao od očajanja zbog sopstvene nemoći i nagonski je ustao,kao da želi da otrči da pomogne saborcima. Onda se, obeshrabren,ponovo spustio na zemlju, dok su mu se ispod poveza niz obrazeotkotrljale suze.

Helenski vojnici su s fokejskog zida krenuli u marš prema zapadu.Pre toga su se, pošto su jeli i pre svega pili, bavili uobičajenimaktivnostima koje su prethodile svakoj bici: istezali su mišiće napeteod udaraca koje su zadobili tokom prethodna dva dana, radili sugimnastičke vežbe, a onda su proveravali i glancali štitove. Onikojima se na šiljcima koplja ili na vrhu mača zadržala krvneprijatelja, nisu hteli da je obrišu, kako bi zaplašili Persijance.Spartanci su, u skladu sa svojim običajem, poslednje trenutke prednavlačenje štita posvetili svojoj kosi, pažljivo raščešljavajući dugepletenice.

Na suprotnoj strani, na persijski položaj u Anteli stigla je, treći putza tri dana, glavnina Kserksove vojske, koja je odmah zatim krenulana istok. Istovremeno, nekoliko splavova otisnulo se duž obale, presvega da bi oni koji su upravljali njima osmotrili poziciju Grka izazida. Kad su ih ugledali, branioci užasnuto pomisliše na ono što ihčeka kad Persijanci otkriju da iza središnjeg prolaza više nemagotovo nikoga.

Leonida je ponovo prvi izašao ispred zida, a iza njega su serasporedili najpre preživeli Spartanci s Dijenekovim i Aneristovimpentekostom u prvoj liniji, i s pentekostom koji je do smrtipredvodio Kleopomp u drugoj. Leonida se u oklopu s bronzanimpločicama koji se isticao među svim ostalim oklopima pridružio

319

Dijenekovoj jedinici, dok je Knem pristupio Aneristovim ratnicima.Iza njih su se razmestili Tebanci, koji su svojim rasporedom

produbili redove spartanske falange, što je bilo neophodno da bi seizvelo ono što je Leonida naumio. Tespijci su isprva ostali iza zida,kao rezervne snage; na osnovu onog što su branioci Termopilaznali, Persijanci su svakog trenutka mogli da se ustreme na njih sasvih strana: s ravnice koja se prostirala ispred njih, s mora, splanina.

Pošto su se rasporedili, Maron oseti kako ga saborac koji je stajaoiza njega dodiruje po ramenu. Okrenuo se i shvatio da nije reč oSpartancu.

Bio je to Tegejac, pobednik u rvanju.Tegejac koji ga je gotovo ubio.Nije baš vrhunac sreće, nagonski pomisli, poći u bitku sa

saznanjem da je iza tebe neko ko ti ne želi dobro. – Šta ti radiš tu? –upita ga.

– Pomislio sam da pobednik najvažnijeg nadmetanja u pentatlonune može odustati od današnje borbe i pustiti nesposobnjakovićapoput tebe da se istakne. Zato sam tražio od svog zapovednika dami dozvoli da ostanem. Onda me je vaš polemarh uvrstio u svojujedinicu i evo me – odgovori mu Tegejac uz osmeh koji, kako jeMaron primetio, nije ličio na zlurado cerekanje s kakvim mu seobično obraćao.

– Pa, potrudi se da ne praviš probleme zbog svog neiskustva i dane smetaš profesionalnim ratnicima kao što smo mi. U svakomslučaju – oklevao je pre nego što je to izgovorio – neko kao ti mogaobi nam koristiti... – pa se i sâm osmehnu i ćušnu ga u grudi.

Spartanci su prvi put pošli u bitku u svojim crvenim plaštovimakoje su nosili uvek osim u bici. Ljudi su videli da je njihov kraljprebacio plašt preko oklopa i svi su odlučili da slede njegov primer.Maron je pomislio da će im on samo otežavati pokrete i da je to vrloglupo i nije mogao da shvati zašto su ih svi obukli. Ipak, nije želeoda bude jedini koji ga neće imati na sebi i priključio se većini.Njegov brat je, međutim, među prvima pozdravio kraljev gest, jer

320

mu je bilo potpuno jasno da u najvažnijim trenucima u životu trebada budu odeveni kao da su pošli na paradu. I nije mario što će zbogtoga možda umreti malo ranije, jer je smatrao da će takva smrt bitilepša.

Maron je naredio svom helotu koji je bio na krilu s ostalim lakimpešadincima da otrči do logora i da mu donese jedan plašt koji ćeskinuti s nekog mrtvog vojnika; kad se rob vratio, Maron jesvečanim gestom pružio plašt Tegejcu. – Evo, tako ćeš se moždaosećati kao Spartanac. I možda nas nećeš obrukati... – reče mu iprimeti na Tegejčevom licu izraz koji je blago podsećao na ganutost.

Kad su se rasporedili, Spartanci su dugo stajali potpunonepomični, onako kako su to samo oni znali. Pomerali su im se samocrveni plaštovi, koje je vetar jedva primetno podizao. Oklopi su imbili umrljani grimiznim krugovima, koji kao da su negoveštavalineprijatelju da takvi ratnici ostavljaju za sobom krvav trag.

Tebanci su gledali kako crveni plaštovi lelujaju pred njima,poređani u savršenom poretku i kad se vojska pokrenula, snaporom su uspevali da drže korak sa Spartancima što su marširaliu ritmu koji su nametale flaute i Leonidino pojanje kojem se uskoropridružiše svi Lakedemonci. Sunce se već popelo visoko na nebu,poput svetionika čija svetlost obasjava veličanstven prizor dvestotine pedeset grimiznih vojnika u punoj ratnoj opremi.

Na vrućini koja je vladala, pod plaštovima prebačenim prekoteških oklopa, hoplite je oblivao znoj i pre nego što su načinili bilokakav nagli pokret da bi izbegli neku neprijateljsku strelu ili sablju.Barem su Tebanci, koji su se borili nagi i nisu imali takve probleme,mogli na trenutke da razmišljaju o nečem drugom tokom marša i darazgovaraju o neprijatnom zadahu koji su iza sebe ostavljaliSpartanci.

Na Leonidin znak marširanje se pretvori u ubrzano koračanje.Mala vojska ulazila je u domet persijskih strela i kralj je naumio daizloži svoje ljude hicima strelaca što je moguće kraće. Falanga je jošviše ubrzala korak, sve dok vojnici nisu potrčali u susret neprijatelju,štitova priljubljenih uz telo da bi zaštitili grudni koš. Istovremeno, iz

321

neprijateljskih redova nemilosrdno su pokuljale strele.Kralj je nameravao da primeni agresivnu taktiku tako da falanga

svom silinom jurne na persijske redove i upravo zato je želeo dapostigne veliku dubinu falangi. Nije imao precizan cilj, osim daskupo naplati Kserksu pobedu; jedini način da u tome uspe, bio jeda poremeti poredak neprijateljskih redova snažnim udarom, da ihnatera da se okrenu i da ih napadne dok budu bežali.

Međutim, teren nije bio naročito podesan za napad falange, jernije bio tako gladak kao prethodna dva dana. Robovi su i prethodnenoći uklanjali tela, ali leševa je bilo toliko da nisu uspeli da ihpomere. Osim toga, mnoga trupla koja su odgurnuli u more ili umočvaru voda je izbacila na obalu, zbog čega je bojno polje bilosuženo, a hopliti su bili prisiljeni da se sklanjaju desno, premasredini, pri čemu su se gurali i smetali jedan drugom.

Ratnici su morali da gledaju uvis kako bi predvideli putanju strelakoje su pljuštale po njima, morali su da gledaju dole da se ne bisapleli o leševe, morali su da gledaju preda se da bi pratili kretanjeneprijatelja i morali su da gledaju u stranu prateći kretanje saboracakoje su svakog trenutka mogle da stignu strele. Za falangu jedovoljno težak poduhvat predstavljao pokušaj vojnika da održezbijene redove dok su pretrčavali dve stotine metara koje su ihdelile od udara, tako da su im ove izuzetne okolnosti priličnootežale zadatak, i to naročito Tebancima.

Već posle nekoliko desetina metara trčali su gotovo nasumice, kaolaki pešadinci koji su trčali svaki za sebe prateći falangu. Ubrzohopliti nisu više bili u stanju da se vrate na početne pozicije, tako dau prvoj liniji nisu više bili oni kojima je taj položaj određen, već onikoji su veštije izbegavali prepreke i samim tim brže trčali. Poslednjisu stigli – ali su barem stigli – hopliti koje su usporile strele.

Ni Spartanci nisu trčali mnogo disciplinovanije, ali oni su ipakSpartanci. Uprkos preprekama, uprkos strelama, uprkosmeđusobnom sudaranju, posrtanjima, preskakanju leševa, izgledalisu kao da ih povezuje neka nevidljiva sila koja ih zbija jedne uzdruge i ponovo ih spaja posle svakog potresa.

322

Oni koji su padali i imali snage da ustanu nisu se vraćali napočetni položaj. Hopliti su u mislima imali urezano šahovsko poljena kojem svako ko izgubi poziciju uskače na prvo slobodne polje. Toje omogućavalo falangi da održi prihvatljiv poredak čak i usituacijama kad bi izgubila nekoliko vojnika još pre samog udara ilikad bi vojnici trčali neujednačenim ritmom.

Zato su Spartanci stigli na pedesetak metara od neprijateljskihlinija u prilično zbijenoj falangi. Barem je njihova prva linija bilapopunjena iako je poneki hoplit trčao malo ispred saborca u vrsti,što neprijatelji nisu mogli da primete s te razdaljine.

Persijanci su videli samo zbijen poredak ratnika koji su izgledalikao da su sišli pravo s Olimpa, s te planine za koju su mnogiistočnjaci znali da je sedište njihovih helenskih bogova. Njihovicrveni plaštovi ličili su na krila i činilo se kao da ti ratnici sašlemovima koji su im skrivali lice ostavljajući samo uznemirujućetamne praznine u visini očiju i nisu ljudska bića; ličili su na gigantezbog griva koje su pružale utisak da su viši nego što jesu; ličili su nastatue s tim belim štitovima oblikovanim tako da im istaknumuskulaturu grudnog koša; ličili su na zvezde s neba s timbronzanim štitovima i šlemovima na kojima se prelamala sunčevasvetlost.

Nijedan Azijat nikad nije video ništa slično. Ništa iza čega se krijetolika sila. Ništa toliko veličanstveno.

A kad su se strelci povukli prepuštajući poziciju sparabarama, malibroj persijskih vojnika održao je svoju poziciju kad je ugledao tajprizor. Čak su i „nosioci štitova“ uzmakli pokušavajući da izbegnusudar i na kraju su svi, strelci i sparabari pokušali da pobegnu. Alinisu daleko odmakli: sudarali su se i saplitali jedni o druge i mnogisu popadali ili su se sudarili s onima na zečelju.

To nije bio sudar, već napad, napad Spartanaca na mnoštvopreplašenih ljudi koji su bežali pred njima. Lakedemonci su prešlipreko gomile štitova odbačenih na mestu gde je nekoliko trenutakaranije bila prva persijska linija i ustremili su se na neprijatelja ubekstvu, zarivajući im koplja u leđa. Bilo da su pali na zemlju ili su

323

se još držali na nogama, Persijanci nisu mogli da se povuku dalje odbarijere koju su načinili njihovi saborci iz drugih redova i trupovi suim se pretvorili u niz nepokretnih meta, poređanih u gotovo pravojliniji, na kojima su Spartanci vežbali napad kopljem.

Lakedemonci su mogli da biraju kako da ih udare, koliko dubokoda zariju koplje u kičmu protivnika, koliko dugo da ostave šiljak unjihovim leđima i kako da ga izvuku. A kad je prva linija Persijanacabila uklonjena, i oni iza okretali su leđa, kao da su se pomirili s timda će doživeti isti kraj.

To je potrajalo i činilo se da niko nema nameru da se suprotstaviSpartancima. U međuvremenu, laki pešadinci koji su napredovali nakrilima falange mogli su nesmetano lakim kopljima da gađajuPersijance u redovima iza prve linije. Mnogi neprijatelji pali su podnjihovim naletom i našli su se na putu saborcima iz prvih redovakoji su se dali u beg. Leonida, Dijenek, Anerist i Knem probadali sukopljem u desnoj ruci jedna leđa za drugim, dok su štitomnavučenim na levu podlakticu rušili protivnike koji su se još držalina nogama.

Hopliti iz drugih redova za to vreme su vršili pritisak na prvuliniju, baš kao i Tebanci koji su popunili redove nakon napada. Alfeji Maron shvatili su da njihovi saborci iz prve linije napreduju sneverovatnom lakoćom; ovaj drugi proklinjao je sudbinu koja ga jenaterala da bude raspoređen pozadi upravo sad kad su Spartancigazili Persijance poput mrava.

Lakoća proboja falange omogućila im je da prodru duboko uneprijateljski poredak. Zašli su toliko duboko da su se oni iz prvelakedemonske linije borili na terenu znatno prostranijem u odnosuna onaj koji su imali na raspolaganju prethodna dva dana, kad sumogli da koriste blizinu mora i planinskih obronaka kako bi zaštitilibočne linije. S izloženim krilima, Spartanci su morali da se štite i odbočnih napada i uskoro su praktično bili opkoljeni.

Došao je trenutak kad je pritisak helenske vojske počeo da slabi.Onaj ko je mogao da pogleda iza persijskih redova na koje su hoplitisilovito nasrtali, primetio je kako zapovednici bičuju vojnike koji

324

pokušavaju da pobegnu, prisiljavajući ih da se konačno suoče sprotivnikom. Grci su nastavili da napreduju u sektorima u kojima jeotpor i dalje bio slab, ali su se zaustavljali tamo gde su im,zahvaljujući strogosti persijskih zapovednika, uzvraćali. Kako suPersijanci, milom ili silom, ponovo uzimali oružje u ruke ipokušavali da zauzmu teren, tako su se dve vojske međusobnoizmešale stvarajući sektore u kojima je bilo grupa Spartanacaopkoljenih Persijancima i grupa Persijanaca koje su opkoliliSpartanci.

Leonida i Dijenek zatekli su se među onima koji su prodrli dubokou neprijateljske redove. Pentakontarh se prvi put našao u prilici dase toliko divi izuzetnoj ratnoj veštini svog kralja koji je, uprkospoodmaklim godinama, delovao neumorno. Naročito se isticao ukorišćenju štita kao odbrambenog oružja uspevajući ne samo daošamuti neprijatelja udarcem već i da ubije nekoliko njih udarajućiih središnjim ispupčenim delom štita u slepoočnicu.

Ali Dijenek nije mogao dozvoliti sebi da predugo okleva i daposmatra veličanstven prizor kraljeve veštine. I sâm je morao da sesuoči s više Persijanaca istovremeno koji više nisu bili plašljivi, većratoborni i preduzimljivi, iako su i dalje nasrtali stihijski. Sa straneim je prilazilo sve više persijskih zapovednika prepoznatljivih poturbanima, plaštu i pre svega po ogrtaču od prošivenog lanenogplatna, zategnutog pojasom u visini struka. Iz meteža se pojavio čaki jedan vojskovođa koga je verovatno Kserks prisilio da se bori uprvoj liniji za primer ostalima, a po uzoru na ponašanje grčkihvisokih zapovednika.

Vojskovođa je nosio bogato izrezbaren bronzani šlem s velikomgrivom na vrhu i konjskim repom na potiljku, ogrtač od prošivenoglanenog platna bio mu je ojačan bronzanim pločicama. Na sebi jeimao i plašt i čizme u koje je uvukao nogavice pantalona i videlo seda je navikao da jaše a ne da se bori kao pešadinac. Persijanci koji suse zatekli oko njega isprva su se razmakli kako bi mu ostaviliprostora, a onda su se, kad se vojskovođa ustremio na Dijeneka,rasporedili da bi ga čuvali s bokova.

325

Persijski vojskovođa započeo je napad sabljom takvom žestinomda se pentakontarh našao u nezavidnom položaju, pre svega zatošto nije mogao da izbegava njegove udarce izmicanjem u stranu, jerbi se tako obreo u domašaju drugih persijskih ratnika. Branio sekopljem, čak je uspeo da dotakne protivnikov grudni koš, alinedovoljno snažno da bi mu probio oklop. Pokušao je još jednom, alineprijatelj je sabljom uspeo da zaustavi koplje i da ga prepolovi.

Spartanac istog trena okrenu ostatak koplja koristeći stiraksumesto šiljka. Sad su i jedan i drugi imali oružje iste dužine, aliPersijančevo je bilo delotvornije. Dijenek je nastavio da se braništitom odbijajući udarce sablje, a zatim je bacio ostatak koplja naprotivnika i izvukao mač. Položaj mu se time nije značajnopopravio, zato što je Persijanac bio veštiji sa sabljom i nije mupružao priliku da ga udari, već je nastavio da napada dok je Dijeneknjegove udarce zaustavljao štitom.

Bilo je jasno da će mu, ako nastave da se bore na taj način,Persijanac pre ili kasnije zadati dobar udarac. Zato je Dijenekodlučio da reskira i da i sâm upotrebi štit onako kako ga je koristioLeonida, kao napadačko oružje, jer je jedino tako mogao daporemeti protivniku ravnotežu i da mu zada udarac. Svu snagupreneo je na štit i nasrnuo njime na neprijatelja, istovremenopokušavajući da ga udari mačem. Međutim, protivnik je imao jačioklop i Dijenek nije uspeo da mu poljulja ravnotežu. Vojskovođa sesamo načas zaneo, ali uspeo je da se povrati u trenutku kad jeSpartanac zamahnuo mačem prema njemu. Sabljom je zaustaviomač i Dijenek od siline udara ispusti svoje oružje.

Ostao mu je samo štit.Pentakontarh je pomislio da mu je došao kraj. Ostali Persijanci

mogli su da ga pogode kad i kako hoće, ali jasno je bilo da su tu častprepustili svom zapovedniku. Ovaj se pobednički primaknuSpartancu, spreman da mu zada odlučujući udarac, kad mu se uvidnom polju pojavi Leonidin oklop s bronzanim pločicama. Kralj jesilovitim udarcima štita odgurnuo dvojicu Persijanaca koji su sbokova štitili vojskovođu i probode ovoga udarcem sa strane, u

326

visini karlice. Dijenek ugleda šiljak koplja kako izlazi na drugustrane i vojskovođa pade lica okrenutog nadole. Pao bi prekoDijeneka da se ovaj nije izmakao.

Onda je video kralja kako se ponovo okreće dvojici Persijanacakoji su štitili vojskovođu s drugog boka. Leonida je u trenu štitomrazbio glavu jednom od njih dvojice, dok ju je drugom odrubiopoprečnim udarcem mača. Zatim je konačno mogao da predahne.Pogledao je Dijeneka koji je kao skamenjen posmatrao njegovuborbu i ne trudeći se da pokupi sa zemlje svoj mač ili koplje nekogpalog Persijanca.

Pentakontarh je osetio svu snagu autoriteta tog čoveka koji mu jeupravi spasao život i prvi put imao je utisak da nije dorastaonekome. Uvek je bio izuzetno samouveren i nikad nije ni pomislioda u bilo čemu zaostaje za nekim. Ali u tom trenutku, taj kralj protivkog je kovao zaveru pokazao je da je bolji vojnik od njega,savladavši ne samo protivnika koga on, Dijenek, nije mogao danadmaši već i četvoricu vojnika koji su ga štitili. A možda je dokazaoi da je bolji čovek od njega jer mu je spasao život iako je sumnjao unjegovu verziju događaja na Anopaji.

Primetno potresen, sagnuo se da uzme mač, obuzet nezadrživomželjom da pokaže kralju kako i sâm ume da se bori. Ali kad seuspravio, video je da je Leonidu ubo u bok jedan od Persijanaca zakoje je kralj verovao da ga je udarcem štitom zauvek onesposobio zaborbu. Ali kralj nije pao. Okrenuo se prema svom krvniku koji jeostao razoružan i kosim udarcem mačem zaparao mu grudi. Ondase okrenuo grupi neprijatelja koja mu se približavala, a Dijenek setek tada trgao i prišao da mu pomogne.

Kralju je bilo dovoljno nekoliko trenutaka da savlada najbližegprotivnika, iako se borio dok mu je sablja i dalje bila zarivena u bok.Međutim, već je počeo da posrće pod težinom svoje opreme ioslobodio se i šlema i štita pre nego što ga je Dijenek izgubio iz vidazato što je morao da usmeri pažnju na dvojicu napadača.

Širokim pokretom ramena zapovednik opisa polukrug u vazduhuokrećući se sleva nadesno i preseče oba koplja koja su Persijanci

327

uperili u njega. Preplašeni, protivnici se načas sakriše iza štitova doknisu isukali sablje. Njihovo oklevanje ostavilo je Dijeneku vremenada poseče nogu u visini cevanice onom koji je stajao desno. Drugi je,međutim, uspeo da izvuče sablju iz korica, ali ni to mu nijepomoglo. Već sledećeg trenutka u grkljan mu se zarilo dorskokoplje. Dijenek se osvrnu i ugleda Alfeja tik iza sebe, zajedno sostalima među kojima su bili i Maron i Tegejac koji su se probili krozmetež i stigli do pentakontarha i kralja. Tokom borbe prsa u prsa,poredak falange potpuno se poremetio.

Dijenek nije zahvalio prijatelju, već se zagledao preda se i ugledaokralja koji se i dalje borio, probodenog boka, lica pomodrelog odnapora, dok su mu duga kosa i brada bile isprskane krvlju, a levamišica izbrazdana posekotinama i poderotinama. Ispred njega suležala još dva leša.

Tada, međutim, Dijenek primeti kako se kralj najednom zaustavioi pao na kolena, a zatim se sručio preko jednog od ubijenihPersijanaca. Grudni koš mu se kratko nadimao kako bi se izborio zajoš nekoliko teških udisaja, a onda se umirio.

Kralj je bio mrtav.I umro je da bi spasao njega.

328

UIzbor

bolnici u logoru u Alpenosu, Aristodem i Eurit i dalje suizbegavali jedan drugog, obojica obuzeti sasvim drugačijim

mislima.Na kraju je, pomislio je Aristodem, kralj ostvario upravo ono što je

bio naumio, ono što je, za razliku od ostalih, Aristodem sve vremepodozrevao. Sad je na Termopilima ostao samo on sa Spartancima išačicom ostalih, osuđenih na smrt zbog njegove ambicije. Aristodemnije sumnjao u to da će se vladar na kraju izvući zajedno snekolicinom drugih, kako bi potom kao heroj poveo trupe novogSaveza, ali ovog puta mnogo većeg. Teško je bilo poverovati da ćePersijanci u toku dana uspeti da zaobiđu grčke položaje, što ćeLeonidi ostaviti dovoljno vremena da dostigne slavu koja mu jepotrebna; onda će, možda, i on napustiti položaj.

Kralj je rizikovao, ali to je svakako bio proračunat rizik, a neposvećenost helenskom cilju, u šta je kralj želeo da ih uveri.Aristodem je krivio sebe što to nije sprečio.

Eurit se, međutim, i dalje trzao kad god bi do njega doprli zvucibitke koja se odvijala dva kilometra dalje. Snagu da i dalje sedi tuulivala mu je samo nada da će njegovi saborci izdržati dovoljnodugo da mu omoguće da se sutra i sâm vrati na bojno polje.Naravno, pod uslovom da Persijanci dotad ne pronađu zaobilazniput preko planina...

– Stižu! Stižu! – čuo je kako neko zadihano uzvikuje.– Ko? Koga si video? – upita neko drugi.– Persijanci! Gore su, na stazi! Video sam četvoricu, ali ko zna

koliko ih je iza njih! – odvrati prvi.Sve nade mu potonuše.

Dijenek je želeo da razmisli. Želeo je da se posveti misli tom čovekukoji je upravo umro pred njegovim očima da bi mu spasao život ikoji je ispoljio hrabrost i čovečnost dostojne najvećeg heroja Sparte.

329

Ali nije imao vremena. Alfej ga je trgao iz bezvoljnog raspoloženja ipokazao mu na Persijance koji su se približavali kako bi se domoglikraljevog tela. Onda pentakontarh pođe za prijateljem i zajedno sMaronom i nekolicinom ostalih suprotstavio se prvoj grupineprijatelja koji su pokušavali da stignu do tela njihovog kralja.

Gotovo nagonski, Spartanci su se ponovo rasporedili u falangustvarajući odbrambeni zid od štitova kojim su odbijali protivnike.Persijanci su se saplitali o leševe i padali, a Dijeneku, Alfeju iMaronu bilo je lako da ih onda dokrajče. Ali drugi su već nadirali,spremni da preskoče tela palih saboraca. Pristizali su zdesna i sleva iDijenek, koji je nakon smrti kralja bio najviši zapovednik, naredipovlačenje zadužujući najsnažnijeg, Alfeja, da odvuče Leonidinotelo.

Spartanac odgurnu štitom najbližeg protivnika, potom pokupi stla kraljev šlem i stavi mu ga na glavu. Na kraju ga uhvati za oberuke i pokuša da ga podigne na leđa. Ali bio je to pretežak teret čaki za takvog kolosa i morao je da odustane usred pokušaja, tako da jeispustio telo i ono pade na zemlju. Nekoliko saboraca koji su sezatekli u blizini nisu mogli da sakriju koliko su bili potreseni kad suugledali svog kralja kako pada poput vreće.

– Pazi malo, kretenu! – prodera se Maron dok je pokušavao dadrži podalje dvojicu Persijanaca. Ali nije mogao da učini ništa dapomogne bratu.

Alfej ponovo pokuša, ali dok se saginjao da uzme telo oseti da gaje neko uhvatio za mišicu. Pored njega je stajao Tegejac, protivnikkoji ga je pobedio u rvačkom nadmetanju.

Jedini vojnik u helenskoj vojsci koji je jači od njega.To je odmah i dokazao. Pre nego što se Spartanac snašao, Tegejac

je podigao Leonidino telo i prebacio ga na leđa. Tegejac je pobedio iovog puta, ali Alfej nije mogao podneti pomisao na to dalakedemonskog kralja s bojnog polja neće izneti neko od jednakih.Pokušao je da objasni to Tegejcu, urlajući mu uz samo uvo kako binadjačao zveckanje oružja; a ovaj je, posle nekoliko upitnih pogleda,na kraju razumeo.

330

Prebacio je telo na neznatno slabija Spartančeva pleća. Zatim jeuzeo štit, izvukao mač iz korica i pridružio se onima koji su pokušalida zaštite Leonidu. Persijanci su nadirali i s bokova i da bi mogli dapođu nazad, Spartanci su morali da se provuku kroz metež koji jevladao u borbi između hoplita i Azijata, u kojoj su ovi drugibrojčano postajali sve nadmoćniji. Alfej je povrh svega morao dapazi i da se na saplete o tela preko kojih je prelazio.

Dijenek je uzeo koplje nekog palog saborca, dok je Maron, koji jestajao pored njega, pokušao da zaustavi talas neprijatelja koji sunasrtali na njihove štitove. Srećom, još dvojica hoplita pomagala suim da izdrže nalet, omogućavajući im da se bore kopljima. Nadrugoj strani, Alfej je ugledao Tegejca kako se bori žestinomdostojnom trojice Spartanaca koji su se borili uz njega i silinom kojaje daleko nadmašivala snagu svakog hoplite. Oduševljen njegovomveštinom, Alfej se načas zaboravio i sapleo se o truplo koje mu senašlo na putu. Nije mogao izbeći pad i kraljevo telo još jednom padeu krv i prašinu.

Međutim, u tim krajnje teškim okolnostima, Spartanac nije mogaoponovo da zatraži Tegejčevu pomoć. Kolos je imao previše posla.Upravo zahvaljujući njemu Persijanci nisu uspevali ni da seprimaknu kraljevom telu, iako je njegovo krupno telo već biloizbrazdano posekotinama i poderotinama koje su mu slabile snagu.

Kraljevi posmrtni ostaci ne ostavljaju se neprijatelju, ni po kojucenu, barem dok je bitka u toku. Alfej kleknu, podignu telo i prebaciga na pleća. Svestan da mu najveće naprezanje tek sledi, tek tada jeskupio svu preostalu snagu i uz neljudski krik osovi se na noge,najpre posrćući savijenih kolena, a onda se sasvim uspravi. Kralj jeponovo bio na njegovim plećima.

Nastavio je da hoda, dok je, iza njega, udar na Dijeneka i Maronapostajao sve nepodnošljiviji. Njih dvojica su, uz pomoć šačicesaboraca, pokušavala da održe liniju, odbijajući frontalne napade, alii one koji su dolazili s krila. Tokom najmanje tri pokušaja uspeli sučak i da preuzmu inicijativu terajući protivnike u beg.

Malo-pomalo, kako su se hopliti izmeštali prema istoku, zaravan

331

je postajala sve uža, što ih je primoralo da se bore uz samu obalumora i uz močvare. Zbijenost redova omogućila im je da odgurnu umočvaru desetine Persijanaca, ali nisu pošli za njima da ih dokrajčeda ne bi poremetili poredak i zbijenost falange. Zato su seneprijatelji koji su zadobili samo lakše povrede vraćali u borbu iposle izvesnog vremena ponovo su kidisali na Grke.

U sektoru bližem središnjem prolazu nalet Persijanaca je oslabio,tako da je Alfej mogao da ubrza korak. Tegejac ga je prepustiosamom sebi primetivši da je u tom trenutku potrebniji na drugojstrani fronta, tamo gde se borio polemarh. Međutim, Spartanaciznenada nasluti da se nešto dogodilo. Pogledao je Leonidinu glavui, kao što je i strepeo, na njegovoj glavi više nije bilo šlema. Sigurnoje pao dok ga je podizao na pleća, pomislio je.

Tegejac u trku uhvati njegov pogled i odmah mu bi jasno šta sedogodilo. Bez reči se vratio do Dijeneka i Marona i kad je shvatio dajedva izlaze na kraj, svom snagom poče da gura ovog drugog s leđa.Zahvaljujući njegovom pritisku, Maron je uspeo da se odbrani, daubode kopljem jednog napadača i da odgurne štitom drugog. Timmanevrom Spartanac je uspeo da otvori prolaz u poretkuneprijatelja u koji se uvukoše Dijenek i ostali. Za kratko vreme,onesposobili su za borbu nekoliko neprijatelja, dok su ostali postalioprezniji.

– Volino neotesana, zamalo da mi slomiš kičmu! Kuda si krenuo?– prodera se Maron na Tegejca primetivši da se ovaj ne zaustavljana njihovoj liniji već nastavlja dalje kroz neprijateljske redove.Spartancima je bilo lako da prate kolosa dok je sve dublje prodiraomeđu persijske redove, sâm, savlađujući mačem svakog ko mu senašao na putu ili ga odbacujući štitom. Posle izvesnog vremenaugledaše ga kako se zanosi, ali nije se zaustavio, već je nastavio dase bori golim rukama, udarao laktovima levo i desno, hvataoprotivnike za plaštove i bacao ih na zemlju. Persijanci pored kojih jeprolazio nestajali su iz vidnog polja, a onda se, međutim, i on izgubi,kao da ga je progutalo mnoštvo. Posle nekoliko trenutaka ustao je,bez šlema, i počeo da udara pesnicom neprijatelje, služeći se,

332

međutim, samo jednom rukom.Presamićen, nastavio je da hoda, ali ovog puta prema Dijeneku i

Maronu, koji potrčaše prema njemu. Oslobodili su se nekolikoPersijanaca koji su im se našli na putu, a onda su s leđa napaliprotivnike koji su se ustremili na Tegejca. Kad su Persijanci popadaliproburaženih leđa, dvojica Spartanaca zastadoše kao skamanjeni izagledaše se načas u ono što je ostalo od moćnog pobednikarvačkog nadmetanja.

Tegejac je ostao bez polovine leve podlaktice i patrljkomoblivenim krvlju stiskao je uza se Leonidin šlem. Zadobio je dubokuposekotinu ispod kolena i činilo se da će mu se cevanica i list svakogtrenutka odvojiti od kolena. Lice bez šlema, bez oka i dela nosapretvorilo se u krvavu masku. Koplje mu je bilo zariveno u gornjideo grudnog koša, tačno iznad desnog pazuha, a ispod pojasa imaoje toliko duboku posekotinu koja bi prepolovila nekog sitnijegčoveka.

Maron oseti ponos što je izgubio od takvog ratnika. Dijenek je,međutim, u tom spomeniku hrabrosti video još jedan znakLeonidine uzvišenosti i veličine ljudske vere i bio je dubokopotresen. Priđoše mu kako bi ga pridržali i uzeli šlem, ali Tegejac jeodbio njihovu pomoć odsečnim mumlanjem u kojem, kao ni unjegovoj prilici, nije bilo više ničeg ljudskog, i nastavio je da hoda.Dvojica Spartanaca koračala su za njim do mesta na kojem su senjihovi saborci okupili oko Leonidinog tela. Videli su ga kako seprobija prema truplu. Tek kad se zaustavio ispred njega, srušio se nakoleno i čitavom rukom stavio mu šlem na glavu, pomažući sepatrljkom.

Poslednji napor sačuvao je da ne padne preko tela mrtvog kralja.Alfej ga je posmatrao ne pokrećući nijedan mišić, a onda pokuša daspreči njegov pad preko Leonidinog tela i pritrča da ga pridrži. AliTegejac je uspeo dovoljno da okrene trup kako bi pao postrance, azatim izdahnu pored kralja.

– Apolona mi! Ni ime mu ne znam! – uzviknu Alfej, dok je većinaSpartanaca posmatrala Tebance koji su zauzimali njihove položaje i

333

jurišali u napad.

U fokejskom logoru u trenu je zavladala panika. Proneo se glas dasu Persijanci stigli do njih i ubrzo je stigla naredba za pokret, iakoniko nije znao da li je reč o jedinici koja se sprema za napad ili onekolicini izviđača. Jedan hoplit otišao je da razgovara saspartanskim lekarom koji je ostao uz ranjenike, a Aristodem i Euritsu ga slušali kako glasno i uzbuđeno pita lekara koliko je ljudi ustanju da hoda, a koliko je onih koje moraju da natovare na kola.

Spartanac mu objasni da najmanje polovinu ranjenika ne smeju nida pomere. Ostali su bili u dovoljno dobrom stanju da bi mogli da ihprevezu kolima, a samo dvojica bili su sposobni da hodaju. Nedugozatim, Aristodem i Eurit začuše ubrzane teške korake nekoga ko imse približavao.

– Hej, vas dvojica! Kažite svojim robovima da spakuju vaše stvari.Uskoro polazimo – reče Fokejac i ode, ne čekajući odgovor.

Zavlada napeta tišina dok su obojica čekali da onaj drugi prviprogovori. Naposletku, Aristodem reče: – Izgleda da je našapustolovina završena. Vreme je da pođemo. Valjda ćemo u Fokidinaći nekog ko će nas prebaciti do prevlake pre nego što Persijancistignu i tamo – reče usiljeno nehajno.

Nije bilo odgovora.– O! Dakle? Šta čekamo?Nije bilo odgovora.– Pitao sam te šta čekamo.– Da se Persijanci stvarno pojave – naposletku odvrati Eurit. –

Koliko znamo, moguće je da su oni koje su videli obični izviđači.Fokejci samo traže izgovor da odu. Jasno je da su rekli Leonidi da ćeostati samo da bi spasli privid.

– Kakve veze ima da li je reč o četvorici izviđača ili o celojpersijskoj vojsci? – ljutito odvrati Aristodem. – Ako i jesu izviđači,jasno je da će se za njima pojaviti i pešadija. Bez obzira na to da li ćevojska doći danas ili sutra, sad je već jasno da je gotovo, zar ne?

– Imaš li ti predstavu o tome koliko je vremena potrebno celoj

334

vojsci da pređe tu stazu? Petnaest kilometara uskog uspona istrmina... a možda će krenuti tek kad padne noć ako je ovo samoizvidnica!

– Danas ili sutra, nema nikakve razlike. Zato je bolje da odmahkrenemo, pre nego što ne bude prekasno.

– Jedan Spartanac uvek je u stanju da se bori. I pre svega, uvek jespreman da umre uz svoje saborce.

– Eto, uobičajene besmislice kojima su nas kljukali. Vidim da onošto sam ti ispričao nije bilo dovoljno da ti ulije malo razuma!Razmišljaj svojom glavom, a ne onako kako bi oni hteli darazmišljaš!

Ali Eurit je ostao pri svome. – Pre će biti da si ti taj koji bi trebaloda se upita misliš li glavom ili onom stvari. Ako hoćeš da ideš, a tiidi. Ja ostajem. Štaviše, vratiću se da se pridružim Leonidi i da radimnešto što će pomoći falangi. Kao što sam uvek činio – reče ledenomirno, što je bilo utoliko čudnije što se po prvi put suprotstavioAristodemovom mišljenju.

Spartanci su se zadržali neko vreme ispred fokejskog zida dapredahnu, gledajući napredovanje Tebanaca, njihov napad, šupljinekoje su persijske strele stvarale u njihovom poretku i novi sudarizmeđu dve vojske koji su Beoćani dočekali bez ikakvog poretka. Aliteren je bio do te mere prekriven leševima da je svaki Lakedemonacsumnjao da bi mogao da učini nešto bolje. Neki su ih, međutim,uporedili s mnogim lakim pešadincima koji su napredovali svaki zasebe.

Sunce je već bilo visoko i mnogi su došli u iskušenje da skinušlemove, ali kako bi svaki čas prema njima poletela neka strela, nekisu se zadovoljili time da ih podignu na čelo.

Preživelima je očajnički bio potreban odmor. Borbe falangi običnosu se završavale posle sat vremena, a najčešće i za nekoliko minuta,prodorom jedne falange među protivničke redove.

Knem zatraži od pentakontarha da na brzinu procene gubitke.Tako se saznalo da su od svih zapovednika preživeli samo Dijenek i

335

Anerist i da u celoj vojsci nije ostalo više od dve stotine ljudi, odkojih su mnogi bili u teškom stanju, ali ne u toliko teškom da ne bimogli da pomognu falangi. Ipak, vrućina i predugo izlaganjenaporima iscrpli su snagu hoplitima i trebalo im je malo vremena dase povrate. Polemarh pomisli da bi bilo dobro da vrati svoje ljude napoložaj istočno od zida i da, kao što je ranije utvrđeno, prepustiTespijcima zadatak da odmene Tebance. Ali iza zida odjednomdopreše uzvici. Bilo su to ratni pokliči.

Mnogi pogledaše prema moru i ugledaše stotine splavova koji suplovili uz obalu. Nešto je bilo drugačije u odnosu na prethodni dan.Plovila su delovala veće. Osim toga, činilo se da se na svakoj nalazinešto što je bilo duže od samog splava.

U svakom slučaju, jedno je bilo sigurno. Na Tespijce se više nijemoglo računati.

Aristodem stade u neverici. Bio je toliko siguran da Eurit priča uprazno da je pozvao Tiziju i naredio mu da se odmah spremi zapolazak. Kad shvati da odlazim, odlučiće da pođe sa mnom. Uvek jebilo tako, pomislio je. Onda je ustao kako bi izvršio pritisak naprijatelja, ali ovaj se nije ni pomerio.

– Kad stignem u Spartu, preneću pozdrave tvojoj ženi i reći ću jojda si bio toliko glup da si odlučio da se ubiješ, iako ti je ponuđenaviše nego časna mogućnost da se spaseš... – reče gotovopodsmešljivim tonom.

– Radi šta hoćeš. Ako želiš, ja ću za uzvrat pozdraviti Leonidu itvoje najbliže prijatelje i reći ću im da si bio toliko glup da odbiješpriliku da potvrdiš u ovoj borbi izuzetna dela za koja si sposoban,kao sportista i ratnik... – odvrati Eurit, i dalje spokojan.

– Ismejaće te, reći će ti da si budala, a povrh svega, samo ćeš imsmetati. Možda će zbog tebe neko i umreti dok bude pokušavao date zaštiti. Tvoj potez je obična ludost.

– Neko će umreti zbog mene? A kakvog će to značaja imati zanekog ako nam je već svima suđeno da umremo? Ali meni jesteznačajno... – odgovori Eurit, a zatim dodade: – Bez obzira na sve što

336

si dosad uradio, sudiće ti na osnovu onog poslednjeg što budešučinio, zapamti to...

Aristodem požele da mu uzvrati, ali nije mogao da nađe pravereči.

Eurit oseti njegovo oklevanje i pokuša to da iskoristi. – Dakle,hoćeš li poći sa mnom, da zajedno umremo, kao heroji, kao našiprijatelji... – predloži.

Aristodem je i dalje ćutao. Zamislio je sebe kako umire u borbi,proboden kopljem koje nije ni video, a onda je zamislio Leonidukako se vraća u Spartu kao heroj i nastavlja da kinji Gorgo koja višeneće imati njegovu utehu.

Ćutao je predugo da bi se njegov prijatelj ponadao da će prihvatitipredlog. – Shvatio sam. Vrati se, onda, Gorgi... – reče mu Eurit inaredi svom robu da mu donese opremu i da odvede do središnjegprolaza.

Pogled na splavove koji su preplavili Eubejski kanal predstavljao jetežak udarac i za Spartance i za Tespijce. Kad su plovila prišla obaliuz koju su bili raspoređeni Demofilovi ljudi, helenske redoveprimetno je obuzela malodušnost. Kao da je Kserks izvukao poukuiz neuspeha koji je doživeo prethodnog dana i potrudio se da toispravi: povezali su po dva plovila kako bi postigli većukoncentraciju snaga i na taj način izbegli njihovo rasipanje dužobale; na taj način dobili su i veću površinu s koje su strelci sasplavova mogli lakše da deluju.

Osim toga, svaki splav je imao pokretni most koji su trenutak preiskrcavanja veslači izbacivali na obalu. Povrh toga, pokretni mostovibili su celom dužinom opremljeni kratkim kočevima koji su sezarivali u plitko dno močvare, tako da su mostovi omogućavalistrelcima da se sigurno iskrcaju. Hopliti nisu mogli da uklonemostove a da pri tome ne ugroze odbranu i da se ne izlože napadustrelaca.

Demofil pokuša da održi zbijene redove svoje falange kako bi seodupro kiši strela koja ih je zasula, gušća nego ikad. Ali takav

337

poredak onemogućio je njegovim ljudima da bace mostove u more iPersijanci su se iskrcali bez većeg otpora. Povrh svega, tespijskizapovednik ugledao je još splavova koji su nastavili na zapad,prema Alpenosu. Pošto nije bio siguran da će se Fokejci odupretinjihovom napadu, morao je da izdvoji četvrtinu svoje falange i da teljude pošalje na zapadni prolaz, gde je iskrcavanje bilo lakše, budućida u tom sektoru nije bilo močvara.

Spartanci su se u međuvremenu izmešali s Tebancima,odolevajući napadu sve većeg broja Persijanaca, a Tespijci su,prinuđeni da podele snage, trpeli frontalne i bočne udare. Teško jebilo odlučiti kome priteći u pomoć i popuniti prvu liniju koja je, uskladu s Leonidinom taktikom, bila ključ grčke odbrane.

Polemarh nije mogao da odluči. Dijenek se izvesno vreme, kojemu se učinilo predugim, samo nadao da će Tespijci uspeti dapotisnu prema moru svoje protivnike i da će se Tebanci odupretiglavnini persijske vojske barem onoliko koliko su joj se odupiraliSpartanci. Ali velika vrućina i napetost pretvorili su te trenutkeodmora u pravo mučenje za sve njih tako da su neki, kao manje zlo,predložili da se vrate u borbu. – Završićemo kao pečene patkeumesto kao pravi ratnici! – uzviknu Maron unoseći se Knemu u lice,a saborci ga podržaše.

Dijenek načini nestrpljiv pokret gledajući svog novogglavnokomandujućeg. Da je Leonida živ, pomislio je, znao bi štanam valja činiti. Odjednom je shvatio da se oduvek divio svomkralju i da mu se tokom ovog ratnog pohoda divio više nego ikad,uprkos svojoj naklonosti prema Pauzaniji i uprkos onome što je ovajod njega tražio da učini kako bi mu naudio. Leonida je pokazao daje pravi vladar, sposoban vojskovođa, ratnik za primer i hrabarčovek i čak je umro da bi njemu spasao život. Da li bi Pauzanija ikadmogao da učini više od toga?

Obuze ga nezadrživa želja da se iskupi. Poslušao je Pauzaniju iučinio je ono što je namesnik tražio. Ipak, i Leonida je zaslužio danešto učini.

Postojao je samo jedan način da mu se oduži: da se bori.

338

Štaviše, moraće da se bori do smrti, baš kao i kralj.Odmah je otišao Knemu, ali upravo u tom trenutku Tebanci se

dadoše u beg, krajnje haotičan da bi se mogao protumačiti kaostrateško povlačenje. Zapovednikov izbor je nakon toga delovao kaoobaveza: trebalo je nadoknaditi povlačenje Tebanaca i zauzetinjihovo mesto. Nije bilo važno koliko su Spartanci umorni,ošamućeni od vrućine i zadobijenih udaraca, ranjeni, malodušni.Morali su još jednom dokazati da su Spartanci. Možda poslednji put.

Polemarh naredi ljudima da se okupe. Dok je Dijenek okupljaosvoje ljude, video je Anerista kako zariva mač u grudni koš jednoghoplite koji je ležao na samrti. Odmah zatim, učinio je isto i sasledećim ranjenikom koji je, nekoliko metara dalje, pokušavao da sepridigne pritiskajući jednom rukom stomak koji mu je obilnokrvario.

– Šta radiš to! – doviknu mu i otrča prema njemu.– Ovo su moji ljudi i mogu da radim s njima što god hoću! –

odvrati mu drugi pentakontarh, mrtav-pijan i od glave do peteumrljan krvlju, i to ne samo neprijateljskom. Od uzbuđenja koje gaje obuzelo dok je bespoštedno ubijao protivnike u borbi, imao jepogled zaposednutog čoveka.

Dijenek ga zgrabi za oklop, tik ispod guše i reče: – Hoću da znamzašto ubijaš naše, životinjo bestidna! I to baš sad!

– Baš sad treba biti pomalo nemilosrdan, zar ne? – odvrati muAnerist, jedva uobličavajući reči. – Nekoliko puta naredio sam tojdvojici da ustanu, ali nisu me poslušali. Ne želim takve u svojojjedinici i odmah sam ih uklonio. Uostalom, da nisam ja to uradio,učinili bi Persijanci, zar ne? Samo sam ih poštedeo duge agonije.Trebalo bi da mi se zahvališ!

Dijenek je posegnuo da izvuče mač i da on ukloni njega, aliTebanci su se već približili i trebalo je spremiti se za smenu. Snažnoje odgurnuo Anerista i otrčao prema svojim ljudima koji su već bilispremni. Kad su prvi nagi hopliti stigli do Spartanaca, obavestili suga da je Leontijad pao i da je polovina njihovih snaga uspela da seizvuče iz persijskog obruča.

339

Polemarh naredi da krenu u napad i zapeva, ostavljajući nabokovima dovoljno mesta za povlačenje i onim Tebancima koji su jošbili u neprijateljskom obruču. Ali bojno polje je najvećim delom biloprekriveno leševima i nije bilo vrste koja je uspevala da drži korak sbočnim linijama. Posle manje od jednog stadija, u jedinici se otvorišeogromne praznine.

Kad su i poslednji Tebanci pobegli ispred neprijatelja i prošlipored spartanskih bočnih linija, Lakedemonci su konačno moglijasno da vide šta ih čeka. Pred njima se ukazalo nepreglednošaroliko mnoštvo ratnika koji su urlali uzbuđeni zbog uspeha koji supostigli u borbi s Beoćanima – prvog uspeha koji su ostvarili tokomtri dana borbi – spremni da se ustreme i na njih s odlučnošću kojunijednom dotad nisu ispoljili.

Bilo ih je bezbroj. Alfeju, i ne samo njemu, učinilo se da do togtrenutka nijednog nije ubio.

Aristodem je stajao čekajući da mu prijatelj kaže još nešto. Žalio ješto barem ne može da ga vidi; možda bi njegov pogled naveo Euritada se predomisli ili da prihvati njegovu odluku iako je ne odobrava.Smatrao je besmislenim Euritovu svesnu odluku da ode u smrt.

Zamišljao ga je kako navlači oklop, štitnike za noge, šlem, kakouzima štit i koplje od svog roba, pošto je prebacio preko ramenakorice s mačem. Zajedljivo se zapitao čemu će mu služiti štit, budućida ne može da vidi s koje strane doleću strele i neprijateljski udarci.Zapitao se kako će njegov prijatelj zadati udarac osim ako ne budenasumice mahao ispred sebe i na taj način možda povredio saborcakoji stoji ispred njega.

Na kraju krajeva, sve što Eurit želi jeste da umre kao Spartanac, soklopom na sebi, još umrljanim krvlju neprijatelja koje je ubioprethodnog dana, pored prijatelja s kojima se borio u toj i mnogimdrugim bitkama tokom proteklih godina, pored prijatelja s kojima jedelio život u sisicijama i mladost u agogama.

Za Aristodema je sve ono što je doprinelo formiranju njegoveličnosti izgubilo značaj. Za Eurita nije bilo veće slave od one koju

340

donosi smrt za otadžbinu i svako ko je želeo da bude heroj, trebaloje da teži tom cilju. Aristodem, međutim, nije smatrao da je smrt zaotadžbinu herojski čin, za njega je to bio samo preteran i iracionalanizraz duhovnog nasilja koje je nad svojim građanima izvršila država.

Kad je shvatio da se Eurit potpuno opremio, sačekao je da se ovajpozdravi s njim. Ali ništa nije čuo. Zapravo, čuo ga je samo kakodaje uputstva svom helotu kako da ga vodi, držeći ga za desnumišicu. Onda je čuo Tiziju, koji mu je saopštio da je spreman i rekaomu da treba da požure jer su Fokejci već krenuli. Njegov rob jedodao i da Persijanci stižu na Alpenos, ne s planine, već s mora.

341

OOčajnička borba

no što se dogodilo između ostataka lakedemonske falange iplimnog talasa persijske vojske zapravo se i ne može nazvati

sudarom. Svesni svoje nemerljive brojčane nadmoći, Persijanci sudopustili protivnicima da prodru u njihove linije, kako bi mogli da ihopkole. Zato je sukoba prsa u prsa bilo vrlo malo i to malo borbizavršilo se u korist Spartanaca. Ali većina Grka zaustavila se kad senašla duboko u unutrašnjosti neprijateljskih linija.

Svaki Spartanac se tako našao u situaciji da se bori bez podrškesaboraca. Maron je izgubio iz vida Alfeja i žalio se što ne može daobavesti brata o broju ubijenih neprijatelja. Neposredno pre napada,braća su se posvađala zato što je mlađi tvrdio da ne važe njegovi„poeni“ koje je osvojio dok je on nosio Leonidu. Na kraju su uspelida postignu dogovor: osmorica Persijanaca koje je Maron, kako jetvrdio, ubio za to vreme, računali su se kao četvorica, što je značiloda Alfej i dalje vodi, mada je razlika iznosila samo dva „poena“.

Maron se trudio da nadoknadi tu malu razliku i, da ako jemoguće, pređe u vođstvo, pre nego što se nađe u situaciji da nemože više da osvaja poene. Posle će naći brata kako bi ga izvestio osvom rezultatu. Odjednom primeti da desno, tačno prema njegovimsaborcima, napreduje jedan persijski zapovednik. – Ovaj vredidvostruko! – uzviknu i potrča prema njemu ne obazirući se nasaborce koji su se već borili s njim i na neprijatelja koji se ustremiona njega, tako da ovaj pomisli da Maron beži.

Kad je banuo ispred svoje nove mete postavljajući se između nje isvog saborca, jedan hoplit zamalo ga ne pogodi kopljem. Odlučno seprogurao i ne mareći za proteste saborca, ustremi se na Persijanca,ali toliko nekontrolisano da promaši metu. Protivnik se tako našao usavršenoj poziciji da ga pogodi u bok i zamahnuo je popreko držećisablju, ali njegov udarac je bio prilično slab i samo je okrznuoMaronov oklop.

Međutim, hoplit izgubi ravnotežu i pade na zemlju lica okrenutog

342

nadole. Ipak, izuzetno brzo se okrenuo na leđa i zario stiraks u tlo, uposlednjem trenutku, jer je šiljak zaustavio napadača, spremnog dase obruši na njega. Persijski zapovednik nalete na koplje, čiji mu sešiljak zari u stomak i izađe na leđa.

Maron ispusti zadovoljan usklik, onda ustade i izvuče mač. Ubioje još dvojicu neprijatelja dok ga jedan nije ranio načinivši mu velikuposekotinu na butini, koja je obilno krvarila. Svestan da će uskoroizgubiti snagu zbog krvarenja, zaputi se da nađe brata, rešen da gaobavesti da je prešao u vođstvo. Naravno, pod uslovom da i Alfejnije ubio mnogo neprijatelja.

Pošto se nalazio u blizini mora, zaključio je da je njegov bratsigurno na planinskom obronku i zaputio se u tom smeru probijajućise između mnoštva ratnika, previše zanetih borbom da bi obraćalipažnju na njega. Posle nekoliko desetina metara koje je s mukomprešao, mada je usput postigao još dva poena na štetu dvojicePersijanaca, ugledao je Dijeneka. Zapovednik se borio kao mahnit,pogađajući nekoliko protivnika istovremeno, šiljkom koplja,stiraksom i štitom.

Kastora mu i Poluksa! Da sam se s njim kladio, glatko bih izgubio!,pomisli Maron i načas zastade da osmotri tehniku borbe svogprijatelja.

Dijenek je izgledao čudesno. Trup mu je bio gotovo nepokretan,ali ruke i noge pokretao je bez zastoja, napadajući i izbegavajućiudarce neprijatelja. Kao da mu je Atina zaposela duh, pomisliMaron. Niko nije uspeo da mu se primakne a da ga pri tome nestigne njegov udarac i malo-pomalo protivnici su postali oprezniji,držali su se na bezbednom odstojanju i tako primoravali Spartancada on priđe njima. Ali zapovednik nije čekao da ga mole. Kad je onnapadao, izvestan broj Persijanaca se udaljavao, tako da je svaki putostajalo malo onih koji su bili spremni da mu se suprotstave, ali sunedugo zatim neizbežno padali pod njegovim udarcima.

Maron je zaključio da Dijeneku nije potrebna pomoć i produžio jeprema planinskom obronku. Sve teže je disao, a pogled mu semaglio, ali nastavio je, odbijajući sve koje su mu se našli na putu.

343

Najzad ga je ugledao. Alfej je stajao na steni na samom podnožjuobronka, iznad velikog broja neprijatelja koji su pokušavali da gapogode kopljem. Alfej je povremeno gađao Persijance ogromnimkamenicama; bilo je to jedino oružje kojim je Spartanac uspevao daprotivnike drži podalje.

Fokejci su podigli Aristodema na kola gde su se već nalazilispartanski lekar i dvojica teških ranjenika koje je pokušavao daspase. Tizija je hodao uz sama kola, kako bi u svakom trenutku biona raspolaganju svom gospodaru. Spartanac je zamislio kakoposlednji put gleda mesto na kojem je živeo poslednjih nekolikonedelja, mesto na kojem je poslednji put video svoje prijatelje, nakojem je postigao najhrabriji poduhvat u svojoj karijeri ratnika, nakojem je osetio divljenje svih vojnika kad je pobedio u višenadmetanja nego u bilo kom zvaničnom sportskom takmičenju dotada, mesto na kojem mu se Eurit prvi put suprotstavio, mesto nakojem se dugo borio sa samim sobom kako ne bi dozvolio da gazavede Leonidina harizma, mesto na kojem je više nego ikad dotadosetio koliko mu nedostaje Gorgo.

Sve sumnje, sve nedoumice koje su godinama tinjale u njegovojduši rasplamsale su se i pekle su ga na tom uskom pojasu kopnastešnjenom između planina i mora, na kojem su se mešali neprijatanmiris sumpornih voda i zadah močvara. Pomislio je da u Hadusigurno nije mnogo drugačije i zapitao se da li su neki njegoviprijatelji već skončali tamo. Već neko vreme buka koju su stvaraliFokejci dok su se spremali za odlazak nadjačavala je zvuke borbekoja se vodila u središnjem prolazu. Kad su se Persijanci iskrcali,Aristodem je osetio da je zauvek odvojio svoju sudbinu od usudasvojih saboraca. Tizija mu je rekao da se neprijatelji nesmetanoiskrcavaju dok se, nekoliko stotina metara istočno, fokejski karavanudaljavao. Persijanci nisu ni pokušali da pođu za Grcima niti da ihzaspu svojim ozloglašenim strelama, već su se organizovali za maršprema središnjem prolazu.

Aristodem je pokušao da usredsredi misli na Gorgo, kako bi

344

potisnuo misli koje su ga vraćale na Termopile. Nekoliko putazaustio je da kaže svom helotu da ga spusti s kola i da mu navučeoklop, ali onda bi u misli prizvao kraljičin lik i iskušenje bi uminulo.Zamišljao je Eurita kako hoda duž obale u punoj ratnoj opremi, dokga rob drži za ruku, a onda je pokušao da zamisli sebe u istimokolnostima. Žalio je prijatelja, ali morao je zavideti snazi njegovogduha, oslobođenog sumnji i iskušenja.

Zapitao se kako bi se ponašao da mu se nije dogodila ta muka sočima. Da li bi i tad pronašao neki izgovor da izbegne konačniobračun? Zapitao se i da li je Apolon hteo da on zaradi tu infekcijukako bi ga spasao da bi ga vratio Gorgi. Ali zašto bi mu jedan bogpomogao da naudi Leonidi, pravom Zevsovom potomku? Kako sečinilo, bogovi su odlučili da upravo takav kralj treba da sedi naspartanskom tronu. A on, obuzet sumnjom, neodlučan, pa čak iplašljiv, svakako nije bio miljenik bogova.

Prokleli su ga, zbog Gorgo. Nadao se da je to vredno njegovogprokletstva.

Maron je načas oklevao. Onda je pokupio nekoliko kopalja koja suležala pored leševa – jedan je bio spartanski – i otrčao da napadnegrupu Persijanaca koji su pretili njegovom bratu. Njegov primersledila su dvojica hoplita koji su se borili u blizini. Ubrzo trojicaistočnjaka padoše probodenih leđa, a Alfej je ponovo u ruci držaokoplje koje mu je brat dobacio pošto se oslobodio jednog protivnika.

Prinuđeni da se suoče s napadom s leđa, Persijanci nisu mogli dase suprotstave Alfeju, koji skoči sa stene pravo na dvojicuprotivnika. Ova dvojica padoše i udariše glavom o tlo. Kad je ustao,video je da je u tom sektoru ostalo manje Persijanaca nego Grka inije im bilo teško da se oslobode nekolicine preostalih protivnika.

– To što sam ti spasao glavu vredi najmanje deset poena! –doviknu Maron bratu čim se našao u prilici da mu se obrati.

– E, baš me briga. Ionako sam ubio devetoricu pre nego što samostao bez oružja, a onda još trojicu koju sam pogodio kamenjem iisto toliko sam ih uklonio maločas. Sigurno i dalje vodim! – odvrati

345

Alfej s primetnim zadovoljstvom.– Ja sam sredio petoricu, ali jedan je bio zapovednik, to je, dakle,

šest, to jest ukupno šesnaest uz onu desetoricu od ranije. I daljezaostajem za jedan poen! – razočarano zaključi Maron.

– Prestanite da se igrate i gledajte ovamo! – doviknu im jedanhoplit, a onda pokaza grupu Spartanaca koji su im, raspoređeninekoliko desetina metara dalje, prema središtu ravnice, pokazivalida se povuku prema zidu.

Stigli su ih u trenutku kad se približio i Knem, koga dvojicahoplita izuzetno pažljivo spustiše na zemlju. Bio je bez šlema, adesna ruka mu je bila puna posekotina i podliva. Ali najgore je biloto što je polomio kost u visini gležnja tako da mu je stopalo visilo.Stigao je i Dijenek. Njegove oči ispunjene borbenim žarom kao da suisijavale plamen kroz proreze na šlemu.

– Treba se povući iza zida. Pristižu zbijenije jedinice. Nasredišnjem prolazu bojno polje je uže i lakše ćemo se odbraniti.Javite svima koji mogu da vas čuju ili da vas vide.

– A kako ćeš ti? Brzo će te stići – reče Alfej Knemu.– Ja ne idem. Ostavite me ovde – lakonski odvrati polemarh.– Možemo te poneti nas dvojica... – reče Dijenek.– Tako ćemo umreti sva trojica. Ne dolazi u obzir. Svakako neću

biti jedini koji će biti prepušten na milost i nemilost Persijanaca. Kozna koliko njih neće čuti naređenje i nastaviće da se bore prsa uprsa. Preuzmi komandu, Dijeneku, i neka ti Atina pomogne – reče,smatrajući razgovor završenim.

Niko više nije pokušao da ga nagovori. Dijenek se postarao danaređenje o povlačenju dopre do što većeg broja vojnika, ali, kako jeKnem rekao, neki hopliti bili su previše usredsređeni na borbu da bimogli da čuju, a čak i ako su čuli, nisu mogli da se izvuku iz borbe.Pentakontarh je sačekao da pored njega prođu svi ljudi koji su čulinaređenje, a onda je i sâm potrčao prema zidu. Na osnovu grubeprocene, činilo se da preživelih nema više od stotinak.

Kad je pretrčao pola stadija, osvrnuo se i ugledao polemarha kakose pridiže na kolena i s naporom podiže koplje i štit. Naspram njega,

346

poprište je vrvelo od Persijanaca koji su slomili otpor nekolicinepreostalih hoplita i trčali su prema zidu. Video je svog zapovednikakako spušta koplje vodoravno i kako ga baca prema mnoštvu.Pogodio je jednog protivnika, a onda je izvukao mač i zadaoneprijatelju nekoliko smrtnih udaraca pre nego što ga je pregazilomnoštvo vojnika u trku.

Dijenek tek tada nastavi da trči prema zidu uz koji su se okupilinjegovi saborci i Tebanci, i dalje spremni da ponovo odmeneLakedemonce. Međutim, pentakontarh, koji je zahvaljujućiokolnostima postao glavnokomandujući – upravo on koji je i izazvaoraspad njihove odbrane – shvati da Tebanci u stanju u kakvom su senalazili neće ni trenutka moći da se odupru napadu Persijanaca.Zato je svima naredio povlačenje, Spartancima i Tebancima, kako biiza zida, zajedno s Tespijcima, obrazovali poslednju liniju odbrane.

Ali ono što je ugledao čim se obreo s istočne strane zida razbilomu je sve iluzije. Shvatio je da će njegov prvi i poslednji zadatak napoložaju glavnokomandujućeg biti jedino da povede svojepodređene u časnu smrt.

Tespijci su se gotovo sasvim osuli. Nije više postojala tespijskafalanga. Njihovi leševi, probodeni mnoštvom strela, ličili su naogradu koja se prostirala uz obalu. Ostatak Demofilovih ljudižestoko se borio protiv neprijatelja koji su, sve brojniji, i daljepristizali s mora potiskujući ih uz planinu.

Dijenek je video da se mnogi hopliti bore stojeći u sumpornimkadama, obavijenim parom, nalik senkama koje lelujaju u magli.Zapitao se na šta mirišu te reke sad kad je toliko krvi proliveno unjima; onda pomisli da će uskoro saznati. Naime, naredio je daTebanci drže položaj iza zida i da pokušaju da zadrže neprijateljskiprodor sa zapada. Potom je poveo svoje ljude u napad s boka i sleđa Persijanaca koji su se rasporedili u ravnici između mora iTespijaca.

Šta mu je bio cilj? Da se spoje s Demofilovim ljudima i da otvoreprolaz ka Kolonosu, a zatim da se zabarikadiraju na brežuljku i daizdrže. Da izdrže i ništa više. Uzvišenju se moglo prići samo sa

347

zapada, gde je po Leonidinom naređenju podignuta niska kamenaograda. Što se tiče ostalih prilaza, strana okrenuta prema moru bilaje previše strma, zadnji obronak i onaj okrenut ka planini bili su pakpreviše neravni i obrasli rastinjem da bi Persijanci mogli da sepopnu.

Najzad su se svi okupili: Spartanci, Tebanci i preživeli Tespijcizatekli su se u tom uskom pojasu između fokejskog zida i uzvišenjaKolonos koje je Leonida zamislio kao glavni logor i pribežište s kojegće pružiti poslednji otpor, kao utvrđenje s bedemom koji će im bitiposlednja odbrana.

Samo što je, pored njih, taj uzan pojas zauzelo i more Persijanaca.

Eurit je oprezno prešao prvih nekoliko koraka kako bi se navikao nanove okolnosti. Zamišljao je zaprepašćenje prijatelja i neprijateljakad budu primetili da se iza proreza šlema u visini očiju nalazipovez. Osećao je kao nikad dotad težinu oklopa, i to ne samo zbogvelike vrućine već pre svega zbog nesigurnosti koja je pratila svakinjegov pokret. Iako ga je rob vodio, pri svakom koraku strahovao jeda će pasti i tek pošto pređe nekoliko stadija, naučio je da hodadostojanstveno. Ipak, smetala mu je kožna traka koja je visila iz rubaštit jer je svaki čas rizikovao da se saplete o nju. Došao je u iskušenjeda je pokida, ali onda je pomislio da će mu koristiti, sada više negoikad.

Ponovo je čuo iza sebe zvuke kola koja su nestajala u daljini. Čuoje žubor vode i povike na jeziku koji nije razumeo. Koračao je ususret Persijancima, ali shvatio je da su Persijanci i iza njega. Načasje pomislio da stane i da se suoči s njima, ali onda je odlučio da im sesuprotstavi zajedno sa svojim prijateljima. Ceo život proveo je kaodeo falange i u falangi je želeo i da umre.

Iznenada ga obuze strepnja da će ga neprijatelji stići, da nećeimati vremena da se dokopa središnjeg prolaza i da će sve njihzateći mrtve: Dijeneka, Alfeja, Marona... i da će umreti sâm. Rekaoje helotu da ubrza korak i posle nekoliko trenutaka prilagodio senjegovom ritmu. Kako su odmicali, tako su se pojačavali i zvuci koji

348

su dopirali sa zapada: zveckanje oružja, bolni jauci i uzviciohrabrenja. Borba se i dalje vodila, ali kakva je situacija? Gde se borenjegovi? Koliko ih je ostalo? Počeo je da zapitkuje helota još prenego što je ovaj bio u mogućnosti bilo šta da vidi.

Bilo je rano popodne i sirotom robu je, prinuđenom da gledaprema zapadu, sunčeva svetlost tukla pravo u oči. Osim toga, bio jesvestan da ga gospodar vodi pravo u smrt i postajao je sveuznemireniji što su se više približavali mestu na kojem se vodilaborba. Eurit je morao da ga išamara kako bi ga naterao da mudetaljno i stalno prenosi ono što vidi. Kukajući i žaleći se, rob jeuspeo da mu kaže da se ratnici okupljaju između fokejskog zida iKolonosa, a da se Persijanci i dalje iskrcavaju s mora. Nije umeo dautvrdi položaj helenskih jedinica, ali učinilo mu se da u gužvi, upodnožju planina, vidi poneki spartanski plašt. Eurit se razbesne:dakle, njegovi saborci su za tu priliku ogrnuli svoje crvene plaštove,a on je svoj ostavio u Alpenosu, zajedno s ličnim stvarima koje munisu bile potrebne za bitku. Nije znao ni da li ih je poneo nekiFokejac ili se Aristodemov rob potrudio da ih natovari na kolazajedno s gospodarevim stvarima.

Odlučno je naredio svom pratiocu da ga odvede Spartancima,nastojeći da se drži podalje od središta borbe. Helot ga je vodio levood Kolonosa, preko neravnog terena obraslog bujnim rastinjem. Timputem su sa jugoistoka izbili na usku zaravan, blizu spartanskogsektora, uz mogućnost da se svakog trenutka zaklone iza uzvišenja.

Dijenek je morao što pre da se probije u dubinu neprijateljskih linijai da pri tome ne gubi vreme na borbu prsa u prsa kako se njegoviljudi ne bi razdvojili i navukli na sebe ogroman broj neprijatelja.Rasporedio je preostale vojnike u poredak u obliku obrnutog levka istao na čelo kolone. Pored sebe je stavio Alfeja, Marona i još trojicuhoplita, a onda je rasporedio desetoricu ratnika u drugi red,četrnaestoricu u treći i tako redom. Shvatio je da s vojnicima kojimaje raspolagao može da formira samo šest redova, ali smatrao je da jei to dovoljno da se probiju do Tespijaca. Potom će, da bi stigli do

349

Kolonosa, rasporediti i Tespijce.Pogledao je tu šačicu hoplita kojima je, zahvaljujući okolnostima,

postao glavnokomandujući. Svaki je imao koplje i štit, iako nije svaoprema bila spartanska, pa čak ni grčka. Kad je naredio juriš, horskipoklič razlegao se iz poretka, toliko snažan da je nadjačao larmuzvukova koja je u tim trenucima vladala nad dolinom. Persijanci,usredsređeni na borbu protiv Tespijaca, u prvom trenutku gotovonisu ni pružali otpor, tako da je cela spartanska formacija, krećući sepopreko preko zaravni, prodrla duboko u njihove redove.

Dijenekova jedinica postepeno je menjala oblik, prilagođavajući segotovo nagonski uslovima u kojima je bila prinuđena da se bori.Vojnicu su obrazovali četiri paralelna reda sa po dvadesetosmoricom ljudi u svakom. Dva reda bila su okrenuta premaplanini, a dva prema moru. Hopliti koji su se našli u dvemacentralnim linijama borili su se međusobno okrenuti leđima,odbijajući se jedni o druge kako bi snažnije jurnuli na neprijatelja.

Dijenek, Alfej i Maron držali su prvu liniju, ali ovaj poslednjipostajao je sve slabiji jer je krvario. Osim što se borio sneprijateljima, Alfej je morao da vodi račun i o bratu i nekoliko putabio je primoran da štitom odbija svoje protivnike dok kopljemrasteruje Maronove, kako bi bratu pružio priliku da ih pogodi.

Maronu je, međutim, jedina briga bila da obavesti brata o svakojsvojoj novoj žrtvi.

Dijenek je i dalje pokretao ruke takvom brzinom da niko nijeuspevao da ga napadne. Pokosio je veliki broj neprijatelja svojimkopljem, ali iz ko zna kog po redu Persijanca koga je pogubio uspeoje da izvuče samo deo koplja sa stiraksom. Od tog trenutka bilo mu jeteže da drži protivnike na odstojanju, ali u međuvremenu je većdospeo nadomak sumporne reke gde su se borili Tespijci, tako da suPersijanci morali da se bore i s pristiglim Spartancima.

Pentakontarha je uznemirilo ono što je ugledao kad su prešli ikroz poslednju neprijateljsku liniju. Duž reke i malo dalje, naobroncima planine, uz samo podnožje, borili su se preživeli hoplitikoji su, njih sedam stotina, s Demofilom stigli na Termopile. Bili su u

350

očajnom stanju, mnogi su zadobili povrede po telu i udovima i maloko je još imao štit. Još manje je bilo onih koji su držali koplje, a ostalinisu imali čak ni mač. Ti su se borili protiv neprijatelja golim rukamaili su se rvali s njima kotrljajući se u rečici, u borbi do poslednje kapikrvi.

A krvi je u vodi bilo mnogo. Cela površina se zacrvenela. Rečnokorito bilo je puno nagomilanih leševa koji su stvarali brane o kojese razbijao vodeni tok sa zapada. Zadah sumpora nije mogao danadvlada vonj krvi, znoja i zadah utrobe koja je ispadala izrasporenih tela.

Krajičkom oka Dijenek primeti Marona kako se ustremljuje naranjenog protivnika koji pokušava da se izvuče iz rečice. Maron muzari koplje u grkljan, a onda doviknu bratu broj vojnika koje jepogubio, dok je ovaj pomagao jednom Tespijcu koga su napaladvojica Persijanaca. Dijenek se okrenu kako bi se uverio da se dvelinije okrenute prema moru i dalje drže, ali primeti da je ostala samojedna, mada i dalje cela. Onda ugleda Anerista kako se silovito borinekoliko metara dalje i zaključi da se jedinica i dalje drži.

Tebanci su, međutim, imali daleko više teškoća. Persijanci koji su idalje pristizali s mora pritisli su ih uz fokejski zid, a oni koji sudolazili sa zapada nasrtali su na kamenu prepreku pokušavajući daje sruše ili da je preskoče.

Dijenek zaključi da Tebanci neće uspeti da stignu do Kolonosa, nisami ni uz pomoć Spartanaca, što znači da mora da okupi preživeleTespijce i da ih povede prema uzvišenju.

Pogledom je potražio Demofila, ali nije ga našao. Umesto njega,ugledao je jednog Tespijca na kog su nasrnula trojica Persijanaca,priteravši ga uz planinski obronak. Na tom mestu rastinje je biloprilično gusto i Grk, koji je ostao bez štita, koristio je grmlje i žbunjekako bi se zaštitio od napada i kad god bi se jedan od Persijanacazapetljao u grmu, nasrnuo bi kopljem na njega. Dijenek vide da jeTespijac na taj način uspeo da ubije jednog protivnika, a onda je,koristeći svoj položaj, skočio odozgo na drugog, s kojim se zatimotkotrljao u reku.

351

U tom trenutku pentakontarh odluči da se umeša, ali dok je stigaodo njega, hoplit se već oslobodio dvojice preostalih neprijatelja.Persijanac kog je oborio pri padu je udario glavom i slomio vrat.Treći je, videvši protivnika na zemlji, pokušao da ga probodekopljem, ali Tespijac se izmakao i ovaj je zario šiljak u mrtvogsaborca. Odmah zatim, hoplit ga je uhvatio za noge i povukao gaprema sebi, a onda ga je dokrajčio kamenom koji je izvukao s dnareke.

– Hej, ti! Znaš li šta je s Demofilom? – upita ga Dijenek čim jeshvatio da je ovaj u stanju da razgovara.

Tespijac je još bio zadihan i samo je klimnuo glavom, a zatim mupokazao telo koje je ležalo na vrhu gomile u rečici. Glava mu jevisila prema crvenoj vodi, ruke su mu nepokretno visile niznagomilana trupla, iz grudnog koša su mu štrčala dva koplja, a nogesu mu bile polomljene. Dijenek je prepoznao ostatke Tespijčevogoklopa i duboko uzdahnu, obeshrabren.

– Kako se zoveš, vojniče? – upita hoplitu čija ga je veština zadivila.– Ditiramb – odvrati ovaj, dok je gledao u zemlju, tražeći sebi

neko oružje.Dijenek načas zastade i pomisli kako i dalje imaju jednog

Ditiramba, jednako valjanog ratnika. Dopusti sebi da se osmehne, aonda mu reče: – Dakle, Ditirambe, kralj i polemarh su mrtvi, sadsam ja glavnokomandujući. Proglašavam te zapovednikomTespijaca. Postaraj se da okupiš sve svoje ljude, a onda ćemo svizajedno pokušati da se popnemo na Kolonos. – Pošto je Ditirambklimnuo glavom u znak odobravanja, Dijenek se okrenu i pridružise svojim saborcima okrenutim prema moru koji su trpeli sve većinalet protivnika.

352

IBrežuljak heroja

spred Lakedemonaca i Tespijaca prostiralo se manje od petnaestmetara do obale mora i ceo taj pojas vrvio je od Persijanaca. Da

su umeli da se organizuju, istočnjaci su mogli doslovno da pregazehoplite. Međutim, bili su toliko međusobno zbijeni da su neprekidnosmetali jedni drugima. Oni u prvim redovima nisu mogli ni dazamahnu kopljem ili sabljom a da pri tome ne udare nekog saborca.

Dijeneku je pod tim okolnostima bilo zgodnije da se bori mačem ipošto se oslobodio koplja koje je zario u grudni koš jednogprotivnika, nastavio je da se bori mačem zadajući munjevite udarcePersijancima koji su se zadesili ispred njega. Kako bi jedan od njihpao, sledeći bi se sapleo o njega i gotovo podmetnuo vratpentakontarhu. Alfej se borio gotovo tik uz njega i uporno je koristiokoplje iako mu je zapravo ostao samo patrljak koji je koristio poputnoža. Kolos nije čekao da ga protivnici napadnu; probijao se međunjihove redove odbijajući ih štitom i pogađajući ih udarcem odozgo.

Maron se jedva držao na nogama, ali i dalje je istrajavao u prvojliniji zamahujući u prazno, mada je tu i tamo uspevao da pogodimetu. Dijenek je primetio da se Maron jedva bori i naredio mu je dase povuče u drugi red i da samo vrši pritisak. Ali Maron ga neposluša i doviknu da neće da dopusti bratu da stekne prednost.

U međuvremenu, Ditiramb je prišao Dijeneku i obavestio ga da suTespijci spremni za prodor. Potom Dijenek naredi vojnicima daobrazuju mešovitu spartansko-tespijsku falangu i da zbiju redove.Nije bilo lako obrazovati mešovitu falangu. Kad je stiglo naređenje,Beoćani, koji su bili na začelju, nagrnuše prema Lakedemoncima bezikakvog reda; ni Spartanci, izloženi naletu Persijanca, nisu uspeli daformiraju redove. Iz tih neuspelih pokušaja stvorila se zbrkanagomila hoplita u kojoj se nije znalo ko koga gura. Osim toga, oni kojisu se našli na rubovima falange, u blizini rečice, gubili su ravnotežui upadali u vodu, pa su se s mukom i sa zakašenjenjem vraćali uporedak.

353

Tako sklepana falanga bila je opkoljena s tri strane. Na Dijenekovonaređenje, falanga se okrenu na istok, prema Kolonosu, koji je bioudaljen manje od stotinak metara, ali to kratko rastojanje bilo jenačičkano zaprepašćujućim brojem Persijanaca. Hopliti koji su senakon okreta nadesno obreli na čelu odlučno su napredovali ispredporetka koji je više ličio na nepravilan obrnuti levak nego nafalangu. I oni koji su se dotad nalazili u prvoj liniji, između ostalih iDijenek, Alfej i Maron, okrenuše se nadesno gurajući saborce koji sukoračali ispred njih i braneći se štitovima od neprijatelja s kojim suse dotad borili frontalno. Na kraju, Grci koji su bili najbližifokejskom zidu, a tu su uglavnom bili Tespijci, našli su se na začeljufalange, i dalje okrenuti prema zapadu. Zato su morali da se povlačehodajući unazad i da se bore bez trenutka predaha.

Posle nekoliko napornih koraka, Dijenek je shvatio da će moratida se probije do prve linije. Prepustio je svoje mesto saborcu koji jestajao desno od njega. Grčka formacija je sporo napredovala tako damu nije trebalo mnogo vremena da stigne do istočne strane, gde je uprvoj liniji zatekao Anerista. Nije ni morao da zatraži od hoplite kojije koračao ispred njega da mu ustupi mesto; ugledao ga je kakopada, s kopljem zarivenim u prepone.

Nije mu preostalo ništa drugo nego da ga zgazi i da stane poreddrugog pentakontarha koji se borio mačem istovremeno potiskujućineprijatelje štitom kako bi mogao da se probije dalje. Dijenek učiniisto, ohrabrujući one koji su ih sledili da ih guraju što je mogućejače, da napadaju kopljima i da pokažu koliko su hrabri.

Metar za metrom, Grci su zauzimali teren, iako je povremenoneko iz unutrašnjih redova morao da stane sa spoljne strane kako bipopunio poziciju palog saborca. Maron nije više mogao da se bori iteturao se u sredini poretka, odbijajući se o hoplite. Ipak, zahtevao jeod Alfeja da i on stane u unutrašnjost falange, u strahu da će njegovbrat ostvariti još veću prednost nad njim zahvaljujući direktnomsudaru s neprijateljem.

Alfej je pristao zato što je bio svestan da će biti korisniji na tojpoziciji; osim toga, bilo mu je jasno da mu je brat na izmaku snaga i

354

želeo je da mu udovolji koliko god je mogao, kao što se udovoljavaželjama čoveka na samrti. Onda je shvatio da su i njemu satiodbrojani, iako nije bio ranjen, barem ne ozbiljno.

Dijenek i Anerist morali su da uklone veliki broj neprijatelja prenego što su dospeli do podnožja brežuljka. A pored njih su se ljudisve vreme smenjivali. U svakom slučaju, u oblasti oko Kolonosa nijebilo toliko Persijanaca i Dijenek je stigao na cilj s mačem u ruci, bezšlema i s velikom posekotinom koja mu se protezala od leveslepoočnice duž cele leve strane lica, sve do vrata. Okrenuo se ivideo da se zadnja polovina falange gotovo rasturila u nekolikogrupa potpuno opkoljenih Persijancima.

Njima više nije bilo pomoći. Zato se usredsredio na svoj cilj,Kolonos.

– Šta ovaj radi ovde? – upita Anerist, koji je i dalje bio porednjega.

Dijenek pogleda omraženog zapovednika, a onda okrenu glavu izagleda se u smeru u kojem je ovaj pokazivao. Desno od brežuljkaugledao je dvojicu muškaraca, od kojih je jedan bio hoplit. Hoplit upunoj ratnoj opremi, sa sjajnim štitom i oružjem kao da nijeučestvovao u bici. Isprva je pomislio da je to Pantit, ali učini mu seneobičnim da dolazi sa suprotne strane u odnosu na onu na koju jeotišao. Onda ga prepozna. – Eurite! – uzviknu i krupnim koracimapođe prema njemu dok ga je Anerist pratio.

– Dijeneku! Jesi li to ti? Jeste li svi tu? – odvrati Eurit i ispruži rukekako bi dotakao prijatelja.

Dijenek mu se približi i spusti mu ruku na rame, ganut. –Aristodem? – upita.

– On nije mogao. Otišao je – odgovori jednako lakonski Eurit.– Shvatam – odvrati Dijenek posle kratkog oklevanja. – Malo nas

je ostalo, Eurite. Kralj je mrtav, kao i polemarh. Ali Alfej i Maron sujoš s nama... i tvoj pentakontarh – reče mu kako bi ga upozorio,svestan da se Anerist približava.

– Ako si došao da posmatraš, veća si budala nego što sam mislio.Čak nećeš moći ni da vidiš predstavu – izjavi Anerist čim im je

355

prišao.– Ja ne moram i ne želim da gledam. Želim samo da se borim

pored vas – odgovori mu Eurit, ozbiljan i odlučan kao nikad dotad.– Ah! Ja ne znam šta bih s poluljudima kao što si ti. Gotovo svi

smo ranjeni, ali ranjeni smo u borbi. Zaslužujemo da umremo kaohopliti. Onaj ko je istrljao oči nekim bućkurišem da ne bi morao dase bori ne zaslužuje da umre u oklopu! – prezrivo mu odvratiAnerist.

Eurit je progutao i previše uvreda od tog bednog stvorenja. Alisad mu je ponudio da umre pored njega, a on ga i dalje izaziva. Nijeto više mogao da podnese. Podigao je koplje i zamahnuo da gaprobode, ali ovaj se izmaknu i Eurit promaši i zanese se, a zatimžalosno pade na zemlju.

– Rekao sam ti da ne zaslužuješ da umreš u borbi, ruino ljudska.Ali zaslužuješ da umreš zbog neposlušnosti! – izjavi Anerist ipodignu mač. Ali sečivo se nije spustilo na Euritov vrat. – Ti nezaslužuješ da umreš u borbi, barem ne od neprijateljske ruke – rečemu Dijenek, gledajući ga u oči dok je okretao sečivo svog mača unjegovoj utrobi i privlačio ga sebi držeći ga drugom rukom za rame.

Sačekao je da Anerist padne na zemlju, pred zaprepašćenimpogledima ljudi koji su s desetak metara rastojanja posmatraliprizor. Onda je pomogao Euritu da ustane. – Dođi, vojniče, dođi dase boriš s nama – reče prijatelju vodeći ga za mišicu prema hoplitimai otpuštajući helota koji je bio i te kako zadovoljan što može da seskloni iza Kolonosa.

– Izgubili smo jednu hulju, ali smo dobili jednog junaka, spartijati!Sad, napred! Svi na brežuljak! – izjavi i sačeka da prvi ratnici počnuda se penju, pa i sâm pođe uzbrdo vodeći Eurita.

Budući da je morao da pomogne prijatelju, napredovao je sporije iuskoro svi hopliti koji se nisu borili s Persijancima prođoše isprednjih. I Alfej i Maron su se peli sporo, jer je Alfej pomagao bratu kojije crpeo poslednje deliće snage. U podnožju brežuljka već serazbuktala borba između poslednjih hoplita koji su se izvukli izneprijateljskog obruča i između persijske prethodnice. Obronak je

356

vrvio od ljudi i Dijenek ubrza korak kako bi što pre stigao na vrh,ostavio Eurita i vratio se u podnožje da organizuje povlačenjepreostalih.

Istini na volju, gotovo da i nije imao šta da organizuje.Pentakontarh pogleda niz ravnicu i usred šume turbana i tijaraugleda poneki korintski šlem, svestan da ljudima koji ga nose nemaspasa. Dole, u podnožju, video je tridesetak hoplita koji supokušavali da se oslobode naleta Persijanaca kako bi mogli da sepridruže saborcima na vrhu. Bili su to jedini Grci koji su imalimogućnost da stignu do mesta njihove poslednje odbrane.

Onda pogleda prema vrhu brežuljka i pozva trojicu hoplita koji sujoš imali kompletnu opremu i oružje. Kad su mu se pridružili, svačetvorica se sjuriše u podnožje i baciše se na grupu Persijanaca kojisu pokušavali da se popnu. Na njegovu naredbu, podelili su se udva para i pošli prema slabim tačkama odbrane hoplita koji su se idalje borili. Uz njihovu podršku, hopliti preuzeše inicijativu iodržaše odbrambenu liniju.

Ipak, previše je bilo razoružanih hoplita koji su se borili golimrukama. Neki su se namerno bacali na neprijteljska koplja; na tajnačin su zadržavali protivnike ostavljajući mogućnost saborcima daim oduzmu sablju. Dijenek je i dalje imao mač i štit i manje jerizikovao od ostalih. Zato je stigao da se okrene i da dovikne onimana vrhu da pošalju dvadesetoricu do polovine obronka kako bi ihodmenili.

Vojnici na Kolonosu brzo se se organizovali iako je samo polovinaimala oružje i to samo za osnovnu zaštitu. Među njima je bio i Alfej,koji je morao da uzme Maronov mač. Ali nije se osećao nimaloprijatno jer nije voleo tu vrstu oružja. Osim toga, znao je da bi senjegov brat naljutio kad bi se povratio i primetio da mu nema mača.

Zamena je protekla dobro. Dijenekova grupa povukla se žrtvujućimnoge ljude, ali kad su se dvanaestorica preživelih povukli iprepustili položaj saborcima, odbrana je živnula i Persijanci su biliprinuđeni da se povuku. Zapovednik se vratio na vrh i proceniosituaciju. Ostala su pedeset dvojica, računajući i njega, a četvrtinu od

357

tog broja činili su Ditirambovi Tespijci. Neki su bili teško ranjeni inisu više mogli da se bore, a polovina onih koji su još bili na nogamaostali su bez štita; još manje ih je imalo mač, a više niko nije imaokoplje osim Eurita, koji nije mogao da ga koristi. Ostala su još i onadvadesetorica koja su se borila u podnožju, ali nije znao koliko dugoće moći da izdrže pre nego što ih odmene.

– Hoću da se borim! Odvedi me pred Persijance! – prodera seEurit.

– Ako se popnu, moći ćeš da se boriš. Sad su mi potrebni ljudi kojimogu da silaze i da se penju – odgovori mu Dijenek, koji je umeđuvremenu procenjivao koju dvadesetoricu može da pošalje daodmene Alfeja i ostale.

Eurit ništa nije rekao. Došao je pre svega da bi umro s njima, uoklopu. Besmisleno je bilo da se bori u takvom stanju.

Dijenek je bio prisiljen da izabere i nenaoružane vojnike koji su sesnašli lomeći grane s drveća na južnom obronku. Ditiramb je imaomač i štit koje je pokupio pored rečice i delovao je kao da je i dalje ustanju da zada muke neprijatelju. Zapovednik je posmatrao šta sedogađa dole, tridesetak metara ispod vrha. Gledao je Alfeja kakobaca dvojicu Persijanaca jednog za drugim, pošto ih je prethodnorazoružao, a zatim ih je podigao uvis golim rukama, jedinimpreostalim oružjem. Onda ga je video kako pogađa pesnicom jošjednog i on završi s licem u prašini.

Ostali hopliti morali su da se snalaze na isti način, ali budući danisu bili snažni kao Alfej, snalazili su se na najraznovrsnije načine.Nekolicina se dokopala kratkih persijskih kopalja, drugi su, opet,mogli samo da pokupe kamenje s tla i da gađaju neprijatelje, ali nataj način su malo njih uspeli da onesposobe za borbu.

Dijenek je hteo da omogući svojoj grupi da predahne. Zato ječekao da izvrši zamenu sve dok prva linija u podnožju nije pretrpelatoliko gubitaka da je zapretila opasnost da se Persijanci probiju.Uprkos nedostatku oružja, hopliti su bili u boljem položaju i premdanisu mogli da uklone veliki broj protivnika, barem su uspevali da ihdrže na odstojanju. Zapovednik je pomislio kako bi mogli da

358

pokušaju da izdrže do sutona, kako bi se preko noći odmorili. Kozna šta bi se sutradan moglo dogoditi, možda će se u međuvremenudogoditi nešto značajno na Artemiziju...

Ali do zalaska sunca ostalo je još nešto manje od četiri sata, a onje, za odmenu, imao na raspolaganju samo desetak hoplita.

Naredio je smenu kad je primetio da su četvorica pala u prvojliniji, a da se dvojica jedva drže na nogama. Naredio im je da sepovuku na njegov znak, trudeći se da drže razmak između sebe.Kad je dao znak, ovi odozdo naglo se okrenuše i potrčaše uzobronak, dok su Dijenek i njegovi jurišali niz padinu. Dok je udaraoprvog protivnika štitom, zapovednik doviknu Alfeju da pripremizamenu među onima na vrhu i da ih pošalje dole na njegov znak.

Još jednom su prednost obronka i uzan front nadoknadili umor inedostatak oružja. Dijenek je hteo da zatraži koplje od Eurita, aliznao je da bi ga time ponizio i zato je nastavio da se bori mačem.Povremeno bi prema njima doletela poneka strela, ali uglavnom jepadala iza njih ili među same Persijance. Ditiramb se žestoko borio,pokazujući izuzetnu izdržljivost. Dijenek je načas osmotrio kakvutehniku koristi u borbi i to ga je podsetilo na Leonidinu. Naime, iTespijac je koristio štit kao napadačko oružje, ali pri tome se nijeslužio njegovom spoljnom površinom kao kralj, već ivicom. Čim biuzdrmao protivnika, pružio bi levu ruku kao da će ga udaritipesnicom, ali zahvaljujući porpaksu, nije morao da koristi ruku, većbi ga udario rubom štita. Ditiramb je pod različitim uglovimazadavao protivniku udarce rubom štita tako da je na taj načinnekoliko puta uspeo da udari protivnika čak i u vrat. Ipak, na tajnačin je na nekoliko trenutaka ostajao nezaštićen, tako da su dvojicaprotivnika uspela da mu se približe i da ga rane. Dijenek je ugledaodve posekotine na njegovom boku, ali to kao da nije uticalo naTespijčevo držanje.

I pentakontarh je završio borbu povređen. Dok je spuštao mač narame neprijatelja, drugi mu je prišao s boka i bacio se na njega.Dijenek je najpre morao da izvadi mač iz ramena prvog protivnika,kad je ovaj drugi zamahnuo sabljom. Oderao mu je dobar deo kože s

359

desne mišice, malo iznad lakta. Rana ga je toliko pekla da je bioprinuđen da popusti stisak i mač mu ispade iz ruke, pravo međunoge Persijanaca koji su se ustremili na njega.

Nije mu preostalo ništa drugo nego da sledi Ditirambov primer.Izvukao je levu podlakticu iz porpaksa i obema rukama uhvatio štit,pokušavajući da udari neprijatelja. Nije uspeo, ali barem ga je držaona odstojanju. Onda je primetio da Persijanac koji se nalazio tik izanjegovog napadača zamahuje čitavim dorskim kopljem koje jesigurno uzeo nekom palom hopliti. Odlučio je da mu ga oduzme posvaku cenu.

Sačekao je još nekoliko trenutaka, a onda je bacio štit premaizloženom vratu Persijanca i pogodio ga. Ovaj pade nauznakoslobodivši prolaz saborcu koji se zatekao iza njega. Persijanaczamahnu kopljem prema Dijeneku, koji je ostao razoružan, aliSpartanac se baci na zemlju i hitro pridignu telo protivnika koga jeprethodno ubio štitom tako da se Persijančevo koplje zari u truplo.Dijenek jednako munjevito izvuče koplje i stiraksom probode grudnikoš protivniku koji se već bio pripremio da izvuče sablju.

Dijenek skoči na noge i s dorskim kopljem u ruci ponovo osetisigurnost. Više nije obraćao pažnju na bol u desnoj ruci. Nastavio jeda se bori sve dok nije prebrojao petoricu palih u liniji, a onda jenaredio smenu. U međuvremenu je prošlo još pola sata i uprkosočajnom stanju onih koji su ih odmenili na položaju, nadao se da ćeizdržati.

Popeo se na vrh obilazeći nizak zid i gotovo je naleteo na Marona.Njegov prijatelj se puzeći vukao prema obronku grozničavog izrazalica i teško dišući, dok je Alfej pokušavao da ga zaustavi.

– Neću ti dozvoliti da pobediš! U prednosti sam! Još sam uprednosti! – buncao je. – Sad ću da ubijem još desetoricu, a ondanećeš moći da me dostigneš čak i ako umrem!

Koplje u Dijenekovoj ruci odjednom privuče njegov sumanutpogled. – Daj mi ga! Daj mi ga! – uzviknu i uhvati ga za gležnjeve, azatim pokuša da dograbi stiraks.

Dijeneku nije bilo teško da se oslobodi njegovog stiska. Dovoljno

360

je bilo da trzne nogu kako bi odgurnuo Marona koji pade u prašinui briznu u nezadrživ plač. Zapovednik ga je tužno gledao. Onda jeprimetio Alfeja, izranavljenog, punog posekotina, umrljanog krvlju iprašinom; ličio je na glinenu statuu. Pogled mu zatim pade na Euritakoji je nespretno krivio glavu kako bi čuo njihove reči, žalosnobespomoćan u odnosu na svoju sjajnu opremu.

Pomislio je na onaj dan na stadionu tokom Karnejskih svetkovinakad su saznali da će poći na Termopile. Uzbuđeni i oduševljeni,svim srcem su se nadali da će se naći među odabranima. Svi su,osim Aristodema, bili nestrpljivi da dokažu da su dobri ratnici i daopovrgnu one koji su ih smatrali samo rezervom. I eto šta je ostalood njih: Ditiramb je umro i pre nego što je uspeo bilo šta da dokaže,jedan je sišao s uma, drugi je oslepeo, pretvorio se i grotesknufiguru, a on... on je izdajnik.

Maron prestade da jeca, a brat ga položi na leđa. – Potrudi se da iti umreš što pre. Tako neće biti velika razlika između nas dvojice... –reče Maron čim je susreo Alfejev pogled, a onda sklopi oči. Zauvek.

– Mislim da ćemo svi vrlo brzo umreti – reče Ditiramb Tespijac,pokazujući prema istoku.

Dijenek mu priđe i ugleda dugačku kolonu Persijanaca koja im sepribližavala.

– Trebalo im je malo vremena, ali na kraju su ipak uspeli da stignupreko planine... – primeti Beoćanin.

– Koliko ja znam, trebalo je da stignu splavovima – umeša seEurit, želeći na svaki način da bude koristan.

– S mora ili s planine, više nije važno – odvrati Dijenek. – Nadaosam se da ćemo izdržati do zalaska sunca, ali do sutona su ostala joštri sata, a gotovo smo ostali bez oružja... – onda se vratio na drugustranu i pogledao kako se drži prva linija u podnožju.

Koliko god to delovalo neverovatno, taj mali brežuljak pružao jesedamdesetorici hoplita, iscrpljenih i gotovo razoružanih,mogućnost da se odupru nepreglednoj vojsci.

U razmišljanju ga prekide zvuk persijskih truba. Odmah zatimDijenek ugleda vojnike u podnožju brežuljka kako odustaju od

361

borbe s grčkom prvom linijom i povlače se prema fokejskom zidu,gde su ostali u međuvremenu zarobili preživele Tebance.

Vreme je sporo prolazilo dok se persijska kolona koja je nadirala sistoka spajala s ostatkom vojske ispred i iza fokejskog zida. Potom seiz persijskih redova izdvoji jedan čovek odeven u kiton, rukuvezanih na leđima. Zarobljenik je nesumnjivo bio Grk. DvojicaPersijanaca dovedoše ga do podnožja Kolonosa i ostaviše ga tu.Dijenek je pokušao da ga prepozna, ali sunce ga je zaslepilo i videoje samo njegove obrise.

– Heleni! – reče nepoznati. – Ja sam jedan od Malijaca koje stejutros oterali. Uhvatili su me dok sam pokušavao da se vratim u svojgrad. Persijanci su mi naredili da zahtevam od vas da se predate. Usuprotnom, treba da znate da imaju toliko strelaca da će, kad počnuda gađaju, strelama zakloniti sunce!

Preživeli pogledaše Dijeneka. I Eurit se okrenuo prema njemu,iako nije mogao da ga vidi. I Dijenek pogleda njih. Osim Eurita,jedino je još on imao koplje. Štitova više nije bilo, a mačeve je mogaoda prebroji na prste jedne ruke. Nije bilo ratnika koji nije bioprekriven ranama, a mnogi nisu više mogli da se drže na nogamaod bola ili od iscrpljenosti.

Ponovo se okrenuo prema ravnici.– Malijče! Donosiš nam dobre vesti! Teško nam je da se borimo

zaslepljeni suncem. Ako nam Persijanci učine uslugu i zaklone ga,pobićemo ih još više! I konačno ćemo se boriti u hladovini! –prodera se, a odmah zatim razlegnu se horski poklič iza njegovihleđa.

Malijac se okrenu i sačeka da persijski stražari dođu po njega.Hopliti na brežuljku shvatili su šta se događa tek kad su začuli

poznat zvuk. Već sledećeg trenutka Malijca zasu kiša strela. Bilo ihje toliko da je, kad je pao, još dugo ostao odignut od tla sve dokvrhovi strela koje su ga probole nisu izašli na drugu stranu.

Dakle, to nas čeka, pomisli Dijenek, spreman da se opkladi da suisto pomislili i njegovi prijatelji.

Grci se zgledaše. Onda neko pogleda dole i primeti da se strelci

362

pripremaju sa svih strana, i oni uz more i oni kod istočnog prolaza.– Drago mi je što si s nama – reče Alfej Euritu, dok ga je pomerao

tako da leđima bude okrenut prema planini, jedinoj strani odaklestrele neće doleteti.

Dijenek se, međutim, zapitao da li umire za Pauzaniju, koga jeposlušao pomogavši Persijancima da nađu prolaz preko planine, iliza Leonidu, koji je sve učinio da zaustavi Persijance. Ili da bi se sâmiskupio zbog svog nedela.

Potom se razlegnu grmljavina deset hiljada strela odapetihistovremeno.

Onda se začu šištanje.Deset hiljada strela koje poleteše istovremeno podigoše vetar

snažan kao onaj što duva s Helesponta.Još jednom se oglasi snažna grmljavina, još jednom dunu snažan

vetar.

Prvi Persijanci koji su se popeli na brežuljak zatekli su samo jednoghoplitu živog. Bio je na kolenima, sa strelom zarivenom u butinu i sdrugom u ramenu. Petnaestak strela zarilo mu se u štit. Oružje ioprema još su mu bili sjajni, kao da se nije borio, a kroz proreze našlemu nisu mu se videle oči. Držao se uspravno odupirući se okoplje čiji je zadnji deo bio zariven u tlo.

Kad je čuo da se približavaju, podigao je koplje i bacio ga na njih.Onda se stropoštao na zemlju, izlažući leđa i vrat najbližemprotivniku.

363

AGorgo

ristodem je dugo zurio u Pantitov leš, ukrućen i pomodreo,kako se ljulja obešen o konopac zakačen za gredu ispod

tavanice. Nije spustio telo prijatelja iz tog žalosnog položaja niti jeotišao da obavesti nekog o onom što se dogodilo.

Čuo je da su mnogi optužili momka da se namerno kasno vrationa Termopile, kako ne bi učestvovao u bici. Znao je i da je mladićamnogo pogodilo ono što je video kad je stigao na mesto pokolja,samo dva dana nakon poslednje bitke: tebanski zarobljenici bili sužigosani poput robova, Leonidina glava bila je nabijena na kolacpostavljen na fokejskom zidu, tela njegovih prijatelja ležala sunesahranjena, za razliku od tela Persijanaca koje je Kserks na brzinusakrio kako se ne bi saznalo koliko ga je žrtava stajala ta pobeda.

I Pantit je, kao i Aristodem, živeo gotovo u zarobljeništvu; svi suga izbegavali iako je često bio tema razgovora i svakojakihogovaranja; baš on, pomisli Aristodem, koji je više od svega želeo daumre sa svojim prijateljima.

Stigao je do Eurote, više nagonski nego namerno. Tamo ga jeterala želja za njom, uzaludna nada da će je sresti i da će njih dvojeobnoviti svoje susrete. Sad kad je i Pantit otišao, nije više imao komeda se obrati, nikog s kim će podeliti hiljadu sumnji koje su ga mučile.

Zašto se nije oglasila, barem nekom porukom? Na kraju krajeva,Leonide više nema, baš kao što je i želela, a on je živ; živ je, uprkossvima i svemu i spreman je da ponovo preuzme ulogu zbog koje jeprodužio svoj život iza granice koju mu je država odredila.

Kući se vratio tek s večeri, potišten i malodušan. Tizija ga jeobavestio da će se sutradan održati ceremonija proglašenjaPauzanije za namesnika i naslednika trona Pleistarha i novogzapovednika kopnene vojske koju će povesti u rat protivPersijanaca. To mu je odmah privuklo pažnju: Gorgo će sigurnoprisustvovati ceremoniji.

364

Ali nije razmišljao o tome kako će ljudi postupiti dok nije stigao naAkropolj. Bilo je dobro dok ga nisu prepoznali. A onda je bilodovoljno da ga primeti jedan jednaki s kojim se borio u prethodnompohodu, pa da se pronese glas o njegovom prisustvu. Kroz mnoštvograđana razlegnu se žagor i svi upreše pogled u njega. Što su gaduže gledali, to je snažnije osećao da se između njega i ostalihotvara ponor, sve dok nije ostao sâm na jednom delu trga, dok se seLakedemonci skupljali podalje od njega.

Dugo mu niko ništa nije rekao. Onda jedan krupan momak koji jeličio na tipičnog predstavnika sistema, učenik agoge, odluči daprogovori i to naglas.

– Ne želimo kukavice ovde! Odlazi! – reče. U izrazu njegovog licabilo je okrutne netrpeljivosti i Aristodem shvati kakvo razočaranjepredstavlja za takve momke.

– Tako je, odlazi! – ponovi drugi, mnogo stariji. – Ovo je događajkojem treba da prisustvuju jednaki. A mi nismo jednaki!

– Da se moj muž tako poneo, odrekla bih ga se! – doviknu mujedna žena i baci na njega kamen, koji ga pogodi u rame.

Ti ljudi ne znaju za šta je on sve bio sposoban kad ga je Leonidaposlao u persijski logor. Ipak, i kad bi znali, da li bi bilo drugačije?Rekao mu je Eurit: ljudi pamte samo ono poslednje što si uradio, nijevažno kakve si poduhvate napravio pre toga. Sud potomaka zasnivase na poslednjem delu...

Zasuše ga kamenicama uz uvrede i podsmevanje. Morao je daskupi plašt oko sebe i da zaštiti glavu pre nego što je otišao.

Dok je odlazio primetio je Pauzaniju kako se penje na podijumpraćen eforima, Leonidinim sinom i Gorgom.

Kraljica je bila lepša nego ikad.Sledećeg dana jedan glasnik koga su poslali efori obavestio ga je

da je optužen za riptaspiju. Nije smeo da izlazi iz kuće dok na svojcrveni plašt ne prišije komadiće tkanine druge boje, kako bi,pročitao je glasnik objavu „ljudi koji ga ne poznaju znali s kim imajuposla i ponašali se u skladu s tim“.

Nije bilo pametno što se pojavio na javnoj svetkovini, pomislio je.

365

Time je samo privukao pažnju na sebe u trenutku kad, predopasnošću od izbijanja novog rata, ljudi imaju druge probleme.Neko ko je naročito revnostan obavestio je efore o njegovomdolasku na trg i oni su preduzeli mere protiv njega.

Ali to više nije bilo važno. Nije bilo nijednog Spartanca koji jedošao da ga pita kako se osećao tih dana na Termopilima, kako ježiveo ili barem da se raspita o tome kakvi su Persijanci. Čak ni eforiili članovi Geruzije ili sâm Pauzanija, koga bi ipak trebalo dazanimaju informacije jednog povratnika iz bitke, niko nije došao darazgovara s njim. Kao da njegove procene nisu vredne pažnje.

Nije mu došao nijedan prijatelj. S druge strane, one prave izgubioje u Malidi, a ostali su bili uz njega ne zbog onoga što on jeste, većzbog onoga što je predstavljao: primer savršenog Spartanca, lep,snažan, vešt ratnik, slika koju je njegova poslednja odluka naTermopilima u trenu izbrisala.

Shvatio je da mu je izuzetno teško da oprosti Euritu. Da njegovprijatelj nije odlučio da se vrati na središnji prolaz, verovatno imniko ne bi zamerio zbog njihove odluke. I nikom nikad ne bi palo napamet da dvojica slepih hoplita mogu da se bore, a možda bi ihproglasili i herojima.

Herojima, zato što su uspeli da prežive. Kakva ironija! Sad kad jepreživeo samo on, smatrali su ga kukavicom. Kako je tanka linijaizmeđu junaštva i kukavičluka! Jedna odluka, jedna mala odlukakoja nimalo nije promenila tok bitke na Termopilima. Jedinaposledica te odluke jeste Euritovo samoubistvo, zahvaljujući kojemje njegov prijatelj postao heroj, a on kukavica.

Želeo je da se vrati zbog Gorgo, a ne zato što se plašio da umre.Zapravo, plašio se da će umreti zato što bi ga smrt sprečila da jeponovo vidi. To ne znači da je kukavica.

Ili znači?Da bi dobio odgovor na to pitanje, morao je da vidi Gorgo. Morao

je od nje da sazna ko je Aristodem i šta je postao. Samo će ona umetito da mu kaže, samo ona, jedini razlog zbog kojeg se vratio.

Od tog dana svake večeri odlazio je na Eurotu, na mesto gde se

366

jedna reka uliva u drugu, u nadi da će se kraljica pojaviti srobinjama, kao što je to uvek činila.

Bilo je toplo oktobarsko veče kad ju je video. Gotovo dve nedeljesvakodnevno je odlazio na Eurotu i nijedom nije video ni nju ninjene robinje. Približavalo se hladno godišnje doba i sve je manjebilo dana kad se moglo kupati u reci. Odjednom je čuo ženski smehkoji je dopirao sa same obale reke. Srce mu je poskočilo i ubrzao jekorak. Pažljivo je osmotrio obrise silueta i prepoznao njene robinje.

Ali ona nije bila s njima.Aristodem pomisli da bi možda ipak mogao da joj poruči da će je

sledeće večeri čekati na Euroti. Pošao je prema robinjama, ali gaodjednom zaustavi neko predosećanje. Možda se Gorgo kupa nanekom drugom mestu, možda baš tamo gde su se njih dvojesastajali.

Možda je na ostrvcu i čeka da je on potraži.Obuzet novom nadom, pošao je uz obalu do mesta gde se Muzga

uliva u Eurotu, a onda je zagazio u vodu. Tek tada je primetio da senešto kreće iza ostrvca.

Video je jednu figuru, ali dve glave.Dve.– Znala sam da ćeš doći, pre ili kasnije. Dođi, Aristodeme. – Njen

glas razveja mu sve sumnje.Pregazio je reku i zakoračio na ostrvce i tek tada mogao je jasno

da čuje njeno duboko disanje koje je često izazivao tokom njihovihljubavnih susreta.

Iza nje je stajao neki čovek i silovito je prodirao u nju, držeći je zameđunožje. Bili su u vodi do kolena i Aristodem je video njene ruke,jednu zavučenu među bedra, drugu zabačenu unazad, u potrazi zatelom njenog partnera.

Gorgo kriknu, i bio je to krik zadovoljstva koji je dobro poznavao.Onda se odvoji od muškarca i kao da se dotad zabavljala nečimuobičajenim, ravnodušno reče: – Hoćeš li da nam se pridružiš?Odavno to nismo radili utroje. – Onda blago okrenu glavu i obrati se

367

čoveku koga je skrivala svojim veličanstvenim telom: – Ti nemašništa protiv, je l’ da?

– Ne. Naravno da nemam ništa protiv. Odgovara mi i jedanriptaspis poput njega. – Onda se pomeri u stranu.

Bio je to Pauzanija.Aristodem se skamenio. Nije mogao da veruje svojim očima. Nije

hteo da poveruje da su to upravo njih dvoje. Poželeo je da je i daljena Termopilima i da je ovo samo ružan san.

– Dakle? Šta čekaš? Ne pruža se svaki dan prilika da istovremenovodiš ljubav s kraljicom i s namesnikom! I to jednom riptaspisu...

Aristodem se odjednom oseti prljavim. Osetio je nezadrživu željuda se okupa. Odlučno je zakoračio prema njima. Pauzanija napnumišiće, u strahu da će ga ovaj napasti. Ona, međutim, nije nitrepnula.

Aristodem se, međutim, bacio u vodu, zagnjurio je i glavu inekoliko puta je snažno protresao, kao da hoće da se oslobodi togstrašnog košmara.

Kad je izronio, njih dvoje su još stajali na mestu.Ponovo im je prišao i kad joj je bio nadohvat ruke, Gorgo ga

zgrabi za ručni zglob i stavi njegovu šaku na svoje grudi. Aristodemzadrhta, preplavljen sećanjima i osećajima koje je taj dodir izazivao.Ali smogao je snage da skloni ruku, upravo dok je Pauzanijapribližavao svoju njenom trbuhu.

Naglo se izmakao i stao na rastojanju koje će mu dozvoliti darazgovara s Gorgom a da pri tome ne poželi da joj se baci prednoge: – Mislio sam da me voliš. Dovoljna je bila jedna sramna inepravedna optužba da me odmah zameniš? – upita je, neobraćajući pažnju na namesnika.

– Da te zamenim? Ne pričaj gluposti! – odgovori ona bez i malostida.

Aristodem je nekoliko trenutaka ćutao. Kad je ponovoprogovorio, glas ga je izdao, otkrivajući njegovu zbunjenost. –Znači, sa mnom si se samo zabavljala... – uspeo je da izgovori.

– Da, ali bila je to lepa zabava! Često sam pričala Pauzaniji o tome.

368

I on je želeo da te proba. Zato ne želimo da te izgubimo kad si seveć vratio živ... – odvrati ona.

– Ali želela si da ubijem Leonidu! Zašto bi poželela tako nešto akone da bi bila sa mnom? – bio je uporan, odbijajući da prihvati neštošto je očigledno.

– To je, zapravo, bila moja zamisao – umeša se Pauzanija, koji je umeđuvremenu seo na rub ostrvca. – Znao sam da Dijenek to nikadneće učiniti i zato sam predložio Gorgo da pokuša tebe da ubedi –dodade.

– Ali ja sam smatrala da ni ti nećeš biti u stanju to da uradiš i bilasam u pravu – reče Gorgo.

– Dijenek? Kakve veze ima Dijenek s tim? – zbunjeno upitaAristodem.

– Pa... kao što znaš, Dijenek mi je... bio mi je vrlo naklonjen –ispravi se Pauzanija. – Prihvatio se zadatka da sabotira helenskuodbranu na Termopilima i rekao bih da je i uspeo, ako je istina da suPersijanci našli zaobilazni put – objasni.

– Izdajnik je bio jedan Malijac, izvesni Efijalt – reče Aristodem,zgrožen nad tim vređanjem uspomene na svog prijatelja.

– Ma... može biti. Kao što može biti da je Dijenek svalio krivicu nanekog drugog... To me nimalo ne bi začudilo – nadmeno odvratiPauzanija.

– Ali... zašto biste učinili tako nešto – upita Aristodem.– Zašto? Zato što kao poslednji sin jednog kralja nikad ništa ne bih

imao ako to ne bih sâm uzeo, i to silom. Da je Leonida izgubio iliumro, postao bih namesnik i zapovednik vojske u ratu protivPersijanaca. Tihe mi je pomogla, jer se na Termopilima dogodilo ijedno i drugo – objasni Pauzanija govoreći vrlo sporo, kao da seobraća detetu koje nije u stanju da shvati ni najosnovnije pojmove.

Ovo je porodica zveri!, pomisli Aristodem. Kelomen, Leonida, asad i Pauzanija. Nema jednog među njima koji poseduje kvalitetekakve zahteva spartanska država... Onda se priseti da je i Gorgo deote zavere. – A to si, naravno, bila u dosluhu s njim...

– Od samog početka – odgovori žena, koja je i dalje ponosno

369

isticala svoju golotinju, svesna da izaziva nelagodu u njemu i da idalje može da sruši njegovu krhku odbranu.

– Da. Tebi je pre svega bio potreban neko ko će te osloboditi tvogmučitelja. Nije bilo važno da li ću to biti ja ili on... – reče Aristodem,pokazujući na Pauzaniju.

– Mučitelj? Mogu da se pohvalim time da nikad nikom nisamdozvolila da mi naudi. Leonida je bio izuzetno nežan muž... –odvrati ona uz nehajan osmeh.

– Šta? A poniženja, kinjenja? Mučenja? A svi ti tragovi nasilja natvom telu? – upita je, svestan da je izgubio mir koji je očajničkipokušavao da zadrži do tog trenutka.

– A, to... hm... – umeša se Pauzanija – to je posledica našihsusreta. Uvek si bio previše nežan ljubavnik za nju. Gorgo je ženakoja traži snažna osećanja.

Aristodem je bio previše preneražen da bi mogao da odgovori.Gorgo je iskoristila njegovo ćutanje da doda: – Leonida je uvek gajioneko smešno poštovanje prema meni. Zbog toga sam ga prezirala.Čak mi je govorio da me voli. I što sam ga više ponižavala, to mi ječešće govorio da me voli, ta budala. Na kraju mi je rekao da ćetražiti smrt u borbi jer ne može da živi sa mnom znajući da gaprezirem. Zato je hteo da pođe na Termopile s malom vojskom. Ačini mi se i da je izmislio proroka o kome se sada priča kako biopravdao svoje žrtvovanje. S druge strane, ako je Kleomen prenosiolažna proročanstva, ne vidim zašto to ne bi radio i njegov polubrat...

– Ali zašto si onda dopustila da Pauzanija organizuje izdaju uzDijenekovu pomoć? I zašto si htela da ga ja ubijem? – zbunjenoupita Aristodem.

– Zato što nismo mogli biti sigurni da će zaista to učiniti. Niti smoznali da će okolnosti ubrzati njegovu smrt. Osim toga, da jeEuribijad ostvario uspeh, kopnene borbe bile bi nepotrebne, zar ne?– odgovori mu kraljica i slegnu ramenima.

– A Kleomen? Ubedila si me da ga je on ubio... – zaključiAristodem, obeshrabren.

– On ubio Kleomena? – odvrati Gorgo i prasnu u smeh. – Ma, ne!

370

Idealista poput Leonide! Moj otac se sâm iskasapio; a ja sam bilatamo, s druge strane rešetaka, uživala sam u prizoru. Bilo je...zabavno, čak bih mogla reći i uzbudljivo gledati kako jedan čoveksecka sebe na komadiće...

Aristodem se priseti njihovog poslednjeg susreta, kad mu jekraljica odgrizla deo ušne školjke. To nije bio izraz strasne ljubavi,već dokaz okrutnosti i varvarizma žene zbog koje se odrekao svoječasti.

Stideo se samog sebe zato što joj je dozvolio da se tako dugopoigrava njime, što nije shvatio na osnovu mnogih sitnih znakova skim ima posla. Ali najviše se stideo što je prezirao, čak i mrzeočoveka kao što je Leonida: heroja, vođe grupe junaka čiji je deo isâm mogao da bude, ali je odbacio tu priliku. I odbacio ju je zbogsvoje gluposti, što je mnogo gore od kukavičluka za koji gaoptužuju.

To dvoje se ne mogu tek tako izvući. Ne smeju se izvući. Akonema pravde u Sparti, neka se barem izvrši božanska pravda.

– Zašto ste mi otkrili sve ovo? Sad ću o tome obavestiti efore... –zapretio im je.

– Ko će ih obavestiti, jedan riptaspis? A ko bi ti poverovao? Jednakukavica optužuje namesnika koji je, povrh svega, zapovednikvojske u najosetljivijem periodu lakedemonske istorije... – odgovorimu Pauzanija, prezrivo se smejući.

Aristodem mu je glatko poverovao.– Bolje bi ti bilo da ćutiš. Sve u svemu, mi smo tvoji jedini

saveznici. Mogao bi ponovo da nam zatrebaš i ako budeneophodno, zaštitićemo te – dodade Gorgo zavodljivim glasom.

Ali Aristodem nije više mogao da je sluša. Shvatio je koliko je lakomrzeti je, pošto ju je dve godine tako silovito voleo. I dalje je bila ustanju da probudi njegova čula, ali um mu se konačno probudio,iako mu to nije pomoglo da se oseća bolje.

Nije više mogao da trpi njeno prisustvo. Nije više mogao da trpinjihovo prisustvo. Pogledao ih je, nage, i pomislio kako zaslužujujedno drugo. Ponovo se osetio prljavim, zbog same činjenice da stoji

371

pored njih.Otišao je, ne osvrćući se. Čak ni kad ih je čuo kako se smeju, kako

se smeju njegovom porazu.

Narednih dana njegova duša sve više je kopnela. Nije mogao daučini više ništa da povrati dostojanstvo i samopoštovanje. Strastprema Gorgo poremetila mu je veru u eunomiju. Termopile su gakoštale svih prijatelja; njegov izbor da živi, međutim, koštao ga ječasti i samopoštovanja, i supruge, a one večeri na reci... te večeri nareci izgubio je veru.

A s verom je izgubio i nadu i životni cilj.Izgubio je želju za životom.Sad im je zavideo, svojim sugrađanima i prijateljima, koje je toliko

prezirao zbog njihove detinjaste vezanosti za lakedemonskuzajednicu. Koliko god da nešto krene po zlu, oni su u borbi za opštedobro uvek pronalazili razlog da svoj život smatraju ispunjenim.

Da li su se oni ikad osećali usamljeno? Bio je siguran da nisu.Pao je u potpunu bezvoljnost koja se odrazila i na njegovo telo,

koje je prvi put postalo tromo. Nije pokazao nikakvo zanimanje kadmu je Tizija saopštio da ga je efora zadužen da presudi njegov slučajoslobodio optužbe za riptaspiju. Međutim, sudija je naredio daAristodem ne sme više da posećuje sisicije, u kojima nijedobrodošao, i da ne može da vrši dužnost „zaštitnika“.

Tizija mu je doneo i vesti o ratu. Veliki car vratio se u Aziju sasvojom flotom, a njegova vojska, koju je predvodio izvesniMardonije, ponovo se povukla u Tesaliju i u Makedoniju da prezimi,i dalje držeći prevlast nad središnjim delom Grčke i celom Beotijom.Pričalo se da su Atinjani spremni da sklope jednostran dogovor sPersijancima i da Arg namerava da podrži osvajanje Peloponezakoje bi trebalo da usledi naredne godine. Bile su to loše vesti zaSpartu. Iako su jaka utvrđenja podignuta duž prevlake isključilasvaku mogućnost da Persijanci preko kopna prodru na jug, podrškaatinske flote svakako bi im omogućila da veoma lako stignu doLakonije.

372

Uostalom, Aristodemu to i nije bilo važno. On je svoj rat izgubiona Termopilima; iako nije umro zajedno sa svojim prijateljima,zahvaljujući Gorgo, jedan deo njega svakako je umro. I činilo mu seda je jedina spartanska žrtva koje će se Lakedemonci s preziromsećati.

Zimu je proveo ne baveći se nikakvim fizičkim aktivnostima, ali jeza uzvrat vreme provodio u kajanju i prekorevanju. Nalet energijeosetio bi samo kad bi se iskalio na svoj štit, besomučno ga udarajućimačem dok ga nije razbio na komadiće, jer je smatrao da nijedostojan takve nagrade.

U međuvremenu, Atina je odustala od dogovora s Persijancima,ali je zahtevala od Sparte da pruži konkretan doprinos u centralnojGrčkoj. Atinjani su sve češće upućivali te zahteve i čak se proneoglas da je grad ponovo razoren i zapaljen. Pričalo se i da suPersijanci stigli čak do Megare. Lakedemonija je ponovo pozvana dase umeša.

U Sparti su se slavili Hijacintovi dani i praznik u čast Apolona. Svisu išli u Amikle, četvrt u predgrađu, kako bi odali počast Hijacintu,prelepom sinu lakedemonskog kralja Amikla, koga je Apolon,njegov ljubavnik, nehotice ubio diskom. Aristodem nije nameravaoda učestvuje u proslavi, ali pomisao na to da će vojska uskorokrenuti na sever a da njega niko neće zvati da joj se pridruži,pojačala je njegovu bezvoljnost.

Prestao je da jede i vršio je nuždu tamo gde bi se zatekao kad biosetio potrebu, a ne na mestu određenom za to. Osećao se kaostarac koji više ne može da se brine o sebi i koji samo čeka da gasmrt uzme. Lep kraj, pomislio je za čoveka iz loze Heraklida koja jeiznedrila rodonačelnike dveju spartanskih kraljevskih porodica kao inajponosnijeg lakedemonskog naprijatelja, kralja Mesene koji je, dvaveka ranije, naneo Lakedemoncima težak poraz na planini Itome.Međutim, pomislio je, taj Aristodem je smogao hrabrosti da se ubije,pošto je shvatio da je bespotrebno žrtvovao kćer Meropu.

Shvatio je da postoje dostojanstveniji načini da napusti ovaj svet.Da se udavio u sopstvenom izmetu, potvrdio bi sve loše što se

373

pričalo o njemu i potomci bi ga zapamtili kao sraman primerSpartanca koji ni na koji način ne bi trebalo da slede.

Na Euroti je započeo proces njegovog unutrašnjeg propadanja. Damu je Tihe pomogla, možda njegovo telo nikad ne bi bilo pronađenoi jednostavno bi ga zaboravili. Odjednom je pronašao snagu daustane i da ogrne obeleženi plašt. Morao je malo više da senapregne kako bi prešao kućni prag i izašao na ulicu, gde,zahvaljujući prazniku, srećom ni na koga nije naleteo. Brzimkorakom produžio je prema reci, barem onoliko brzo koliko su muto dopuštali ukočeni udovi i omlitaveli mišići.

Stigao je na obalu reke. Zaustavio se i čučnuo je posmatrajućivodu, dugo, sve dok u vodi nije prepoznao obrise svog lica.

Nekada se pričalo da sam lep kao Narcis, pomisli. Da sam kao on,zaljubio bih se u svoj odraz u vodi i prepustio bih se smrti. Ali sad,kad pogledam sebe, osećam samo gađenje... Moraću da pronađemdrugi način.

Nadao se da će naći bar delić odlučnosti koju je ispoljio Eurit kadje odlučio da ode u smrt. Razmišljanje o dugogodišnjem prijatelju, ojedinoj osobi prema kojoj je osećao nepomućenu naklonost, donelamu je izvesno olakšanje. Pokušao je da se seti njegovog iskrenogizraza lica, njegovog strogog držanja, njegovih odmerenih i mudrihreči.

Njegove mudre reči.I tek tad se setio šta mu je prijatelj rekao kad je pokušao da ga

ubedi da pođe s njima na središnji prolaz.Ljudi će ti suditi po poslednjem delu koje budeš učinio.Sad zna šta mu je cilj.

374

V

Epilog

Plateja

ojska saveza već nedelju dana bila je smeštena u ravniciseverno od Kiterona u Beotiji, nadomak ruševina grada

Plateje. Pauzanija kao da je odlagao odluku o napadu, naizgled zbogproročanstava koja su svakog jutra najavljivala pobedu Grka samo uslučaju da primene odbrambenu taktiku. Ni Mardonije, koji je sasvojom vojskom bio raspoređen duž Azopa, nije bio voljan danapadne, verovatno stoga što je očekivao pojačanje. Namesnikovetrupe predstavljale su najveću mešovitu vojsku koja je viđena uGrčkoj još od Trojanskog rata. Brojala je preko sto hiljada ljudi, odkojih je samo jedan deo bio sastavljen od hoplita. Ostatak su činililaki pešadinci, koji su imali zadatak da se suprotstave poslovičnojveštini persijskih strelaca.

Više od polovine lakedemonske vojske pratilo je namesnika koji jepreuzeo glavnu komandu nad kopnenim operacijama Saveza.Pauzanija je isprva rasporedio vojsku na severnim obroncimaKiterona, na položaju koji je neprijatelju onemogućavao delovanjekonjice. Tamo ga Mardonije nikad ne bi napao, a osim toga, putevikoji su ga povezivali s Atikom bili su vrlo blizu, tako da je obezbediosnabdevanje namirnicama i ljudstvom. Ujedno, to je bio podesan putu slučaju da moraju da beže. Ali izvori za snabdevanje vodomnalazili su se na južnim rubovima ravnice i do njih je bilo teško doćia da se ne izlože napadima persijske konjice.

Bila je sredina leta i ljudi su stalno bili žedni. Zato je Pauzanijaodlučio da izmesti svoj logor i da rasporedi vojsku između ruševinaPlateje i Azopa. Ali nije odustao od opkoljavanja desnog bokaPersijanaca kako bi im presekao put prema Tebi, koja je bila njihovaisturena baza. U tom cilju, postavio je najsnažniju falangu, atinsku,levo, dok je Spartancima prepustio desno krilo, jednako ugledan

375

položaj. Na taj način napravio je osovinu oko koje će se vojskaokretati. Spartanci su sa sobom poveli i hiljadu pet stotina Tegejaca,koji su podigli veliku buku kako bi im bilo omogućeno da serasporede na desnom krilu. Smrt jednog Tegejca poslednjeg danaborbe na Termopilima navela ih je na zaključak da imaju pravo napoložaj koji će im omogućiti da se istaknu u borbi jednako kao injihov herojski saborac.

Na kraju, zapovednik je u centar postavio ostatak snaga Saveza,dvadesetak jedinica, među kojima se isticala platejska.

Pauzanija svakako nije uživao autoritet kakav je imao Leonida. Sdruge strane, nije bilo lako navesti istorijske neprijatelje da se borerame uz rame. Osim toga, otkad su Grci sišli u ravnicu, Persijanci sudržali položaj. Zato je namesnik oklevao da napadne. Atinjani,međutim, nisu mogli da sačekaju borbu i naposletku susamoinicijativno napali desni bok Persijanaca, nadajući da će ostatakvojske poći za njima.

Ali to se nije dobro završilo. Akcija je bila previše preuranjena dabi joj se ostale jedinice pridružile, tako da su se Atinjani povukli nazapadni obod ravnice, na brežuljak na kojem su mogli da seodbrane u slučaju da usledi napad Persijanaca. Međutim, tajmanevar imao je ozbiljne posledice na grčku vojsku. Pošto su secentar i desno krilo oslanjali na tamošnje izvore snabdevanjavodom, izmeštanjem Atinjana otvorila se velika rupa između levogkrila i centra, u koju su Persijanci mogli da prodru u svakomtrenutku, presecajući grčku vojsku na dva dela.

Trebalo je što pre popuniti tu prazninu, ali to je podrazumevalonapuštanje istočnog sektora ravnice u kojem su bili izvori vode ipovlačenje do samih ruševina Plateje, gde im je jedan potok s dvakraka, Eroe, omogućavao snabdevanje vodom.

Naređenje o povlačenju doneto je dvadeset šestog avgusta; prošloje nešto više od godinu dana otkad se odigrala bitka naTermopilima. Spartancima i Tegejcima naređeno je da se tokom noćiizmeste prema Kiteronu i da zauzmu položaj kod prevoja Driocefal,u ravni s hramom Demetre Eleusinske. Lakedemonska vojska bila je

376

podeljena na deset divizija, mora, koje su dalje bile izdeljene na četiribataljona, lokosa. Svaki lokos sastojao se od četiri enomotije. Jedinicesu počele da se pripremaju onim redosledom kojim su dobijalenaređenja od svojih polemarha.

Kad je lokag Amomfaret dobio naređenje od svogpretpostavljenog, nije skrivao razočaranje. – Treći put menjamopoložaj u roku od nekoliko dana! Hoćemo li ih već jednom napastisvi zajedno? – reče polemarh. Ali on je bio čovek koji poštujehijerarhiju i zato se pomirio s odlukom i otišao je da prenese vestsvojim ljudima koji su radili gimnastičke vežbe pred večeru.

– Hajde, ljudi, ponovo se izmeštamo! Noćas se vraćamo naplaninu. Počnite da se spremate. – Začulo se poneko mrmljanje, aliniko nije smeo da odbije poslušnost.

Barem to nisu smeli da učine odmah.– I tako, bežimo... – čuo je Amomfaret čoveka koji je vežbao malo

podalje, sâm, na izvesnoj udaljenosti od njega i ostalih vojnika.Pogledao ga je malo bolje, pokušavajući da mu prepozna lice. Čovekse polako zaputi prema njemu.

Tada ga je prepoznao. To je bio onaj koga su mu dodelili uposlednjem trenutku. Riptaspis... Ne, nije on riptaspis, već neštoslično. Da se on pitao, ne bi mu dozvolio da se priključi vojsci. Takvikao on donose nesreću i ničemu ne služe. Ali polemarh mu je rekaoda je to izričit Pauzanijev zahtev, tako da je na kraju morao da gaprimi u redove svoje vojske.

– Šta je? To ti ne odgovara, vojniče? – odvrati mu, ne skrivajućiprezir.

– Ne bi trebalo da odgovara nijednom Spartancu dostojnom togimena. Otkad se to Spartanci povlače? Leonida se svakako nijepovukao na Termopilima i danas smo svi ponosni na njega, ponosnismo što smo imali takvog kralja. Šta ćemo misliti o sebi ako sepovučemo?

– Pomislićemo da smo isti kao ti! – umeša se jedan vojnik inasmeja se, zadovoljan svojom dosetkom. – Baš se ti javljaš, ti koji sipobegao s Termopila?

377

Čovek se nije zbunio. – Upravo stoga što sam to osetio nasopstvenoj koži – mirno reče – pozivam vas da učinite sve da toizbegnete. Pričaće se da se Leonida suprotstavio Pesijancima sašačicom ljudi, dok se Pauzanija povukao iako je imao naraspolaganju najveću vojsku koja je dosad viđena u Grčkoj. A vi... vićete biti Pauzanijevi ljudi.

Lokag se zamisli. I sâm je tako mislio, ali nije mogao da dozvolineposlušnost. – Istina je, oni nas neće napasti ako se ne izložimo. Aako se povučemo, neće nas napasti uopšte i mogli bismo daizgubimo priliku kakva nam se nikad više neće ukazati. Možda si upravu, ali ništa ne možemo da učinimo – reče šireći ruke.

– Grešiš. Dovoljno je da odbijemo da se izmestimo. U ovomtrenutku, Pauziniji smo potrebni svi mi; ako ga odbiješ, ništa nerizikuješ. Mi smo najizloženiji, ovde na desnom krilu. Akoizgubimo, prvi ćemo umreti i u tom slučaju ne rizikujemo da naskazni; ali, ako pobedimo, niko se neće usuditi da te okrivi što nisihteo da se povučeš. Mi smo Spartanci... – odvrati vojnik.

– Ali tu su i svi ostali Heleni... Oni ne nameravaju da se oduprupo svaku cenu... – primeti zapovednik.

– Slušajte! – reče vojnik, obraćajući se svima koji su mogli da gačuju. – Imate priliku da sledite primer tih trista ratnika koje steuzdizali i kojima ste se divili. Imate priliku da steknete slavu dajućiživot za otadžbinu i da ostanete zapamćeni kao heroji. Život jednogčoveka i sećanje na njega odlučuju se upravo u ovakvim trenucima,ovakvim odlukama. Sad možete da odlučite da li ćete biti zapamćenikao kukavice ili kao junaci! Ako se povučete pred varvarima,obeščastićete Spartu; kajaćete se i žalićete što niste odlučilidrugačije!

Video je da ga svi saborci slušaju s velikom pažnjom. Zastao je dapredahne. Svakako nije bio veliki govornik. Onda je nastavio.

– Da li ćete umreti ako odlučite da ostanete ovde? Možda i hoćete,ali umrećete onako kako treba. U suprotnom, umrećete u sledećemratu, sledeće godine, za deset godina ili ovde u Plateji. Ali ako sekukavički povučete, možda ćete svejedno umreti a niko se neće

378

sećati vaših imena i proklinjaće i vas i Pauzaniju što nije iskoristiopriliku da dostigne slavu.

– Ja kažem da treba da ostanemo ovde! Neka se drugi slobodnoizmeste kako bi zatvorili prazninu koju su ostavili Atinjani!Ostanimo ovde i videćete da će nas persijska vojska napasti. Naši će,a možda i ostali, biti prinuđeni da nam pomognu. Sparta ne želi daizgubi još sto pedeset spartijata! A to će biti bitka koju svi čekamo!

Prvi uzvici odobravanja začuli su se posle nekoliko trenutakatišine. Uverio ih je već prvim rečima, iako im je bilo teško dapoveruju da tako govori vojnik koga su jedva podnosili, čak su gaprezirali od samog polaska iz Sparte. Niko ga nije želeo pored sebeu marševima i prilikom vežbi. Gledali su ga kako vežba izdvojen,kako je za nekoliko dana povratio mišićni tonus i fizičku spremnost.Ali nikad mu nisu ukazali poverenje niti su očekivali da će pokazativrednost, veštinu ili hrabrost, čak ni rečima.

Amomfareta je ohrabrilo oduševljenje koje su njegovi ljudi ispoljiliprema predlogu da ostanu. Klimnuo je glavom i odlučnim korakomzaputio se da izvesti polemarha o odluci svoje jedinice. Apolemarhu, pošto se uverio u lokagovu odlučnost, nije preostaloništa drugo nego da ode Pauzaniji.

Namesnik nije mogao da veruje sopstvenim ušima. Predveče jesâm otišao dekalogu, ali ovaj je čvrsto ostao pri svome. Pauzanija jenastavio da dolazi u njegovu jedinicu, cele noći, sve vreme odlažućii izmeštanje ostatka vojske. Podizao je glas, molio, pretio kaznama,udarao nogama o pod, nazivao ga ludakom, ali nije bilo pomoći.Amomfaret nije hteo da se izmesti. Štaviše, kako bi uverio Pauzanijuda se ne šali, podigao je jednu stenu, stavio je pred zapovednikovenoge i nad njom se zakleo da neće pobeći pred varvarima.

Pauzanija se pomirio s njegovom odlukom tek u zoru, a onda jenaredio izmeštanje ostatka vojske. Međutim, strepeo je da će gaefori optužiti što je prepustio sudbini celu spartansku jedinicu. Zatoje naredio da se ostatak Spartanaca i Tegejaca kreće vrlo sporo, kakobi ostavio vremena Amomfaretu da se predomisli.

Međutim ubrzo je iskrsao još jedan problem. Na suprotnoj, levoj

379

strani poretka, i Atinjani su počeli da zanovetaju. Ne zato što nisuhteli da se povuku, već stoga što je povlačenje zahtevalo da se krećudijagonalno, što bi ih dovelo na manje ugledan, centralni položaj.Pauzanija je shvatio da su namerno odugovlačili polazak kako bi secentar u međuvremenu popunio i kako bi se zadržao položaj kodPlateje.

Kad je ta vest stigla do Amomfetove jedinice, ponovo su seprolomili pobednički uzvici. Konačno će se boriti i ljudi požuriše dapojedu svoj obrok i da ispiju vino, predviđajući da će uskoro doći dosukoba. Samo jedan čovek ostao je trezan: onaj koji ih je ubedio daostanu.

U zoru, pred Persijancima se ukazala prilično proređena grčkavojska, s isturenim krilima, gotovo izolovanim u odnosu na centar.Svaki zapovednik bi požurio da iskoristi tu priliku, a to je učinio iMardonije. Kad je Aristodem u daljini video pokrete persijskevojske, osmehnuo se obuzet gorkim zadovoljstvom. Konačno mu seukazala prilika da se iskupi za Termopile i da natera ljude dazaborave nesrećan događaj u kojem je imao glavnu ulogu. Ako jeEurit bio u pravu, dovoljno će biti da se u Plateji postavi onako kakose postavio one noći u persijskom logoru kad ga je Leonida poslaoda ubije Kserksa. Ponovo će biti Leonidin čovek; heroj, a nePauzanijev čovek.

Međutim, ironijom sudbine, Pauzanija će, ako dobije bitku,pobediti upravo zahvaljujući njemu. Da su se povukli, možda ne bini došlo do borbe, Mardoniju bi stiglo pojačanje koje je čekao izTrakije i možda bi čak udvostručio svoju vojsku. Aristodem je otišaonamesniku čim je odlučio da živi; da živi i da se bori kako bi podeliosudbinu svojih prijatelja. To je sada njegov cilj, nova svrha njegovogbivstvovanja. Pauzanija ga primio, najpre iz radoznalosti, a zatim gaje zabavio njegov zahtev da se priključi vojsci.

Namesnik je morao da izvrši pritisak kako bi ga Amomfaretprimio u svoju jedinicu, a njemu je bila potrebna prilična snaga voljeda bi istrpeo ponašanje svojih saboraca tokom celog putovanja od

380

Lakonije do Beotije. Zapravo, uglavnom nisu obraćali pažnju isklanjali su se kad bi im se približio. Neki su ga čak i tražili iizazivali su ga prikrivenim ili otvorenim podsećanjem na njegovoponašanje u Termopilima.

Ali Aristodem nijednog trenutka nije izgubio smirenost i nijeobraćao pažnju na one koji su ga vređali. Imao je jasan cilj i nikomnije dozvoljao da ga od njega odvrati. Neće biti kao na Termopilima,razmišljao je, kad nisam mislio ni na šta drugo osim na Gorgo, natrulež spartanskog uređenja, na svoju mržnju prema Leonidi, na toda li treba da ga ubijem i da spasem glavu kako bih video svojuljubavnicu... Ne. Ovog puta odlučio je da prevaziđe sve sumnje inedoumice koje su obeležile njegov život u poslednje tri godine inanele mu štetu.

Ovog puta ima cilj: jedan jedini, neopoziv, jasan cilj. I uložio je svusvoju snagu da bi se pripremio da ga dostigne, koristeći svakitrenutak da povrati savršenu fizičku spremnost. Trčao je, radiovežbe, navikavao se da savijenom rukom drži štit što duže, vežbaoje s Tizijom napade kopljem, borbu mačem i sve to pod sažaljivimpogledima saboraca koji su na njegov račun pravili zajedljivekomentare.

Zato je tog jutra bio zadovoljan kad je video da se persijskakonjica priprema za napad. Odmah je navukao oklop i otišaoAmomfaretu. – Lokagu! Pronađi mi jedno mesto u prvoj liniji! –reče, bez i malo ustručavanja.

– Šališ se? Prva linija je za ljude koje poznajem i u koje imampoverenja. Ne mogu rizikovati da sudbinu bitke prepustim jednomhoplitu koga ne poznajem. Ne dolazi u obzir – odgovori, jednakoodlučnim tonom.

– Slobodno me stavi u prvu liniju. Nećeš se pokajati. Molim te! –uporan je bio Aristodem.

– Rekao sam da ne može. U najboljem slučaju, ako nakon prvognapada budemo pretrpeli velike gubitke, u sledećem možeš dazauzmeš položaj u prvoj liniji – zaključi Amomfaret i kako bi mustavio do znanja da ne želi više da razgovara o tome, udalji se.

381

Nisam došao čak ovamo da bih tokom cele bitke gurao tuđuguzicu, reče Aristodem u sebi. Zatim je otišao da zauzme položaj usredini poretka, rešen da ga napusti čim mu se za to ukaže prilika.

Čuo je šištanje persijskih strela odmah pošto su oni iz redova isprednjega najavili dolazak neprijateljske konjice. Mogao je samo da senada da neće biti pogođen pre nego što se falanga sukobi spešadijom. Nije imao uvid u tok bitke. Samo je s vremena na vremeuspevao da zaključi ponešto na osnovu uzvika saboraca i tutnjavenogu hoplita koji su napredovali po prašnjavom terenu.

Aristodem je sve vreme pratio situaciju u rasporedu falange,spreman da se premesti i da zauzme bilo koji položaj u prednjimredovima ili barem na bokovima jedinice, gde bi imao veću slobodukretanja. Ali ratnici su bili previše zbijeni da bi mogao da napustisvoj red, a svaki put kad bi primetio neku praznu poziciju, neko bibio brži od njega.

Falanga se iznenada zaustavi i Aristodem zaključi da su sesukobili s konjanicima. Počeo je da potiskuje štitom saborca ispredsebe, ali nije naišao na veliki otpor. Iako sporo, falanga je i daljenapredovala. Razlog tome saznao je nekoliko trenutaka kasnije, kadje čuo povike ljudi raspoređenih ispred njega. Izgleda da su persijskikonjanici stigli do oboda fronta falange i da su odapinjali strele,izbegavajući sudar. Zatim su se povlačili i ponovo jurišali odapinjućistrele. Dešavalo se da neki konjanik naleti na hoplite ili da lošeproceni rastojanje nakon čega nema vremena da okrene konja. Ipak,pravog sudara nije bilo.

Onda je začuo naređenje da se povuku. Isprva je, kao mnogidrugi, s prezirom prihvatio ono što je ličilo na Amomfaretovupredaju. Međutim, nakon toga proneo se glas da se Pauzanijazaustavio s ostalim Spartancima i Tegejcima i da ih čeka da bi seborili zajedno.

Persijanci su nastavili da gađaju strelama sve dok se lokos nijespojio s ostatkom desnog krila i brzo se prerasporedio na krajnjedesno krilo. Tek tada su se persijski konjanici vratili iza svoje linije,

382

prepuštajući mesto pešadiji, sastavljenoj od neprekidne linije sparakoju je Aristodem dobro poznavao.

Onda su ih ponovo zasuli strelama, ali mnogo silovitije u odnosuna konjicu. Persijanci su bili mnogo pokretljiviji nego naTermopilima, gde su čekali napad Spartanaca. Njihovi strelci ulazilisu u domet napada falange, odapinjali su strele, a onda su se vraćalida se sklone iza sparabara, prepuštajući mesto drugoj liniji strelaca.

Na taj način, neprijateljske prethodnice su, neprekidno sesmenjujući, uvek bile na rastojanju od dvesta metara od spartansko-tebanskog fronta, prisiljavajući Grke da pretrče ceo kilometar koji jerazdvajao dve vojske, kako bi izbegli štetu koju su im strele moglenaneti. Ali tako dugo trčanje značilo je da će u trenutku borbe prsau prsa biti umorni. Zato su spartanski zapovednici odlučili da neforsiraju napredovanje kako bi sačuvali snage za odlučujući sukob.

Hopliti su nastavili da napreduju ujednačenim korakom držećizbijene redove i zatvarajući svaku pukotinu. Uprkos tome, učinakstrelaca bio je razoran i u poretku su se neprekidno stvarala praznapolja. Aristodem je uspeo da se pomeri za jedan red ispred, zatim zadva, pa za tri, bezobzirno odgurujući saborce koji bi mu stali na put.

Ali njegov cilj je i dalje bila prva linija ili barem bočni red, gdenijedan hoplita neće moći da ograniči njegovo delovanje. Izmeđunjegovog i susednog lokosa ostao je prazan prostor širok nekolikometara, namerno ostavljen kako bi laki pešadinci mogli da se kreću.Posle treće promene položaja, obreo se uza sâm desni obod poretkai od tog trenutka držao je na oku saborce u tom sektoru, čekajući danekog od njih pogodi strela.

Stiglo je naređenje da nastave brzim korakom. To je značilo da ćeuskoro doći do sudara. Ostalo mu je zaista malo vremena dapromeni poziciju. Kad dođe do sudara, svaki hoplita koji se nađe usredini tu i ostaje, i ne preostaje mu ništa drugo do da gura i da gaguraju.

Ugledao je jednu strelu kako se zariva u vrat hoplite koji je stajaodva reda dalje i odmah je skočio, presekao je prolaz saborcu koji muje stajao s desne strane, a zatim još jednom, praćen svakojakim

383

uvredama. Stigao je na odabrano mesto i pokretom ramena odbacionazad hoplitu koji je krenuo napred da bi zatvorio prazno polje, sadje bio na obodu falange, ali tek u četvrtom redu. Neće moći direktnoda učestvuje u borbi, barem dok ne padnu hopliti iz prve linije. Alisigurno neće morati dugo da čeka.

Odmah zatim vojske se sudariše. Aristodem nalete na saborca kojije stajao ispred njega, osećajući kako ga onaj iza njega gura štitom.Spare nisu predstavljale delotvornu prepreku prvoj spartanskoj itegejskoj liniji i nakon nekoliko trenutaka Grci su uspeli da otvoreveliki broj prolaza u persijskom poretku. Međutim, posle nekolikometara prodiranja, hoplite je zaustavila neočekivano delotvornaodbrana neprijatelja.

Aristodem je sa svog položaja mogao samo da okrzne kopljemnekog protivnika, ali za uzvrat je mogao da posmatra njihov načinborbe koji mu se učini daleko odlučniji u odnosu na ono što supokazali na Termopilima. Heleni više nisu mogli da se borekopljima, štaviše, u nekim slučajevima Persijanci su čak uspeli da imoduzmu koplja i da ih polome.

Aristodem je bio spreman da zauzme mesto nekog hoplite ispredsebe. Čak se ponadao da će neko ispred njega uskoro poginuti iprepustiti mu položaj. Onda je ugledao prolaz između dva lokosa.Laki pešadinci su ga već iskoristili da se povuku. Učini mu se da jeto otvoren put za njegovo iskupljenje.

Dovoljno je bilo da pretrči kratko rastojanje koje ga je delilo odprve linije. Konačno će dokazati i sebi i drugima koliko vredi.

Odvojio je štit od leša saborca ispred sebe. Onda je odbacio štitsaborca koji je gurao njega. Namestio je koplje ispod miške i izašaoiz poretka. Neko doviknu za njim da se vrati, ali on se nije obaziraona to. Usredsredio se samo na ono što je video kroz prorezekorintskog šlema.

Pretrčao je rastojanje dugačkim koracima koji su ličili na skokove.Persijanci u tom sektoru bili su usmereni na uglove dva lokosa i upočetku nisu obratili pažnju na njega. To mu je omogućilo da seuvuče unutar njihove formacije, a onda je naleteo na protivnika koji

384

je pokušao da ga zaustavi.Zario mu je koplje u grudni koš držeći oružje izvrnutim dlanom.

Zatim je izvukao koplje taman na vreme da ponovi poduhvat protivsledećeg Persijanca koji mu se približavao. Onda su se pojavila jošdvojica. Štitom je odgurnuo onog s leve strane, dok se spremao dazarije koplje u lice onom drugom. Ovaj izgubi ravnotežu pošto seizvio kako bi izbegao koplje i Aristodem ga saplete, a zatim, dok jeovaj ležao na zemlji, zari koplje u grkljan onom s leve strane koji muse ponovo primakao. Izvukao je koplje i iskrenuo ga da bi zatimstiraksom dokrajčio protivnika na zemlji koji je pokušao da ustane.

Trojica su već bila spremna da se ustreme na njega, ali načaszastadoše kad su videli kako su završili njihovi saborci, a onda ganapadoše, sva trojica istovremeno. Niko nije prišao da pomogneAristodemu, zato što su se i sami borili i zato što su morali po svakucenu da održe zbijene redove falange. A možda i zato što niko niježeleo da pomogne jednom riptaspisu.

Kad je video da mu prilaze trojica, Aristodem okrenu koplje međuprstima tako da je šiljak ponovo bio okrenut napred i baci ga premaPersijancu s leve strane, pogodivši ga posred grudi. Zatim izvučemač i baci se na onog desno, braneći se štitom od udaraca trećegprotivnika. Zatim ga je šutnuo u donji stomak i ovaj se presamiti.Aristodem zamahnu mačem i jednim udarcem mu prereza vrat.

S preostalim je nastavio da se bori što je sledećoj dvojici omogućiloda mu priđu s boka; primetio ih je krajičkom oka i pokušao daokonča borbu bacivši se na direktnog protivnika kako bi muporemetio ravnotežu. Zatim ga ubode u bok, ali za to vreme mu jejedan od one dvojice prišao s leđa. Okrenuo se upravo u trenutkukad je ovaj uperio koplje ispod samog ruba njegovog oklopa. Ali nijemogao da izbegne udarac i šiljak mu se zari u butinu, tik ispodprepona.

Aristodem zareža od bola i besa i probode Persijanca pre nego štoje ovaj stigao da izvuče sablju iz korica. Drugi baci koplje na njega ipogodi ga u grudni koš. Ali prevelika blizina ublažila je silinuudarca tako da mu je šiljak samo poderao oklop i naneo mu

385

površinske povrede. Dok je Persijanac vadio sablju spreman da gadokrajči, Spartanac odbaci svoj mač i izvuče koplje iz butine;sledećeg trenutka isti šiljak izašao je kroz potiljak protivnikov,umrljan krvlju obojice, ubice i ubijenog.

Primetno hramljući, Aristodem podignu mač pre nego što je nekiprotivnik uspeo da ga iznenadi. Upravo na vreme da se suoči s jošdvojicom. Teško je disao, a posekotina na grudima pekla ga jegotovo jednako kao i rana na butini. Ali bol i svest da mu jepreostalo još malo vremena, nateraše ga da se bori kao pomahnitao,a dvojica protivnika toliko se prepadoše da su se gotovo skamenili iomogućili mu da jednom odrubi glavu, a drugog da probodekopljem.

Pogledao je oko sebe, spreman da se suoči s novim protivnicima,ali blizu njega nije bilo više nikog. Osvrnuo se i ugledao nekolikohoplita koji su zastali i zagledali se u njega.

Kad se njegovim saborcima približila grupa od desetakPersijanaca, nisu ni pokušali da se bore niti su ih ovi napali. Kao daje uspostavljeno neko prećutno primirje između dve vojske, u tommalom sektoru na obodu bojnog polja. Kao u doba Trojanskog rata,ratnici su se zaustavili da posmatraju borbu najboljih.

Ali u ovom slučaju, najbolji je bio jedan prezreni ratnik, aneprijatelja je bilo deset.

Aristodem je prekinuo oklevanje prikupljajući snagu i jurišajući naprotivnike kao da je potrčao sa starta hoplitodromosa, da bi ih sprečioda upotrebe koplja. U trenu se našao ispred njih, dvojicu je odbioštitom, a trećem je mačem presekao koplje.

Probo je jednog vojnika, poprečnim udarcem zario sečivo mača ubok drugog, a zatim se bacio na onog iza, sklonio mu štit svojim ipresekao mu trbuh s kraja na kraj. Mač je ostao u telu Persijanca kojije pokošen, ali Aristodem mu brzo priđe s leđa i podignu gakoristeći ga kao štit protiv koplja preostalih protivnika.

Dva koplja se zariše u telo njihovog mrtvog saborca, ali treće jeprodrlo duboko u Aristodemovo rame, presekavši mu tetive.Spartanac nije više mogao da drži štit i pustio ga je da padne na

386

zemlju, ali pre nego što je pustio i leš iza kog se zaklonio, dokopaose njegovog koplja.

Pod šlemom je osećao damare koji su ludački tukli. Jedva je disao itežina šlema postala mu je nepodnošljiva. Skinuo ga je desnomrukom, dok mu je leva beživotno visila uz bok. Kad se oslobodiošlema, jasno je čuo povike iza sebe. Povike neprijatelja.

Još jedna grupa Persijanaca bila je spremna za napad.Nije se okrenuo. Čvrsto je stegao koplje i bacio ga na jednog iz

grupe koju je upravo desetkovao, urlajući: – Ja sam kao Leonida!Posmatrao je ko zna koju po redu svoju žrtvu kako pada,

pogođena u stomak. Onda su pokliči Persijanaca koji su mu sepribližavali s leđa već počeli da mu odzvanjaju u ušima.

– Ja jesam Leonida! – uzviknu, pre nego što ga koplja probodoše.

387

ABeleška pisca

ristodem nije nagrađen sećanjem na svoje herojsko držanje uPlateji. Herodot pamti da je njegovo isticanje protumačeno

kao znak očajanja, a ne kao znak hrabrosti; osim toga, Spartanci suuglavnom prezirali one koji se bore izvan falangi.

U Plateju je otišlo četrdeset hiljada Spartanaca. Među njima je bilopet hiljada hoplita i trideset pet hiljada helota i perijeka – što činiizuzetnu razmeru od sedam robova na jednog hoplitu. Panhelenskavojska je pobedila, uprkos nesporazumima i greškama jedinica.Pobedila je možda upravo zahvaljujući upornosti jednogspartanskog vojnika koji se zvao Amomfaret. Uz pomorsku pobedukod Mikale za koju je zaslužan spartanski kralj Leotikida, tombitkom oslobođena je Grčka i odbijen je persijski uticaj.

O Aristodemu ne znamo mnogo, ako se izuzme činjenica da je, zarazliku od Eurita koji je i sâm bio žrtva očne infekcije, odlučio da seposlednjeg dana ne bori na Termopilima. Zbog toga je u Sparti bioizložen preziru sve dok se godinu dana kasnije nije iskupio u borbi.

O Gorgo znamo još manje, a ono što znamo sastoji se od nizaanegdota koje su primer krutog i odlučnog karaktera spartanskihžena, što nije dovoljno da bismo nekog odredili kao ličnost. Načinna koji sam je opisao nije utemeljen na postojećim izvorima.

O Pauzaniji, međutim, znamo mnogo više. Nakon pobede uBeotiji, vladar je pokrenuo niz spletki kako bi se domogao najvišegpoložaja u državi, koji mu je bio nedostižan budući da je spartanskitron trebalo da nasledi Leonidin sin. Postao je prilično omražen inije se ustezao ni od kovanja zavera s Persijancima. Naposletku,efori su razotkrili njegove spletke i Pauzanija se sklonio u Minervinhram, kojem su skinuli krov kako bi Pauzanija bio izloženvremenskim neprilikama. Zatim je narod izvršio opsadu hrama, ameđu opsadnicima je bila i Pauzanijeva majka. Izvukli su ga izhrama kad je već bio na samrti, kako njegova smrt ne bi zagadilasvetost tog mesta.

388

Među trista Spartanaca na Termopilima, Herodot navodi još triličnosti koje su se istakle zbog naročito vrednog doprinosa borbi:braću Alfeja i Marona, i Dijeneka; pominje i još jednog koji nijeučestvovao u borbi, Pantita, koji se posle misije u Tesaliji obesiozbog sramote. Osim toga, Herodot kaže da se izvesni Ditirambnajviše istakao među Tespijcima koje je predvodio Demofil, i da jezapovednik Tebanaca bio Leontijad (Anaksandar, po Plutarhu).Spartanski Ditiramb, Anerist, Knem i Kleopomp – osim, naravno,helota Tizije – u potpunosti su plod mašte.

Herodot nije naročito uveren u Efijaltovu krivicu u vezi snavodnom izdajom; po priči, Efijalt je, naime, pokazao Persijancimazaobilazni put preko planine. Posle boravka na Termopilima, tvrdioje da je krajnje neverovatno da je vojska od deset hiljada ljudi moglada pređe petnaestak kilometara vrletnih planinskih staza i da sepopne na hiljadu metara nadmorske visine za samo jednu noć. Udrevnim vremenima daleko lakše noćne akcije završavale su seneuspešno.

Osim toga, sâm Herodot je u svojoj rekonstrukciji priličnonategnuto uveo u odlučujuću bitku pripadnike Besmrtnih kaoprotagoniste zaobilaženja, tvrdeći da su oni stigli tek kad su sepreživeli Spartanci zabarikadirali na Kolonosu. Rekao bih da je tosamo bio način da im se ne dodeli uloga koja je odlučila ishod, čimesu donekle spaseni tradicija i ponos Grka, jer bi u suprotnom značiloda su poraženi isključivo zbog izdaje. U najboljem slučaju,verovatno je sama pretnja da bi Persijanci mogli poći okolnim putemnaterala Leonidu da raspusti savezničke snage.

Zato sam se odlučio za verziju prema kojoj su Persijanci pošliokolnim pomorskim putem, što mi, s obzirom na konfiguracijuterena deluje uverljivije ali i atraktivnije u pripovedačkom smislu,iako se u istorijskim izvorima nigde ne pominje da su Persijancikoristili čamce. Ipak, možda se to ne pominje ne zato što to i nije biopravi zaobilazni put, već zapravo širenje linije napada.

Među drevnim hroničarima Herodot je ostavio najdetaljniji izvorpodataka o događajima na Termopilima. Međutim, i Diodor Sikul je

389

posvetio nekoliko stranica tom događaju, iako njegovo viđenjesadrži izvesne očigledne besmislice; jedna od njih svakako je iLeonidin noćni napad na persijski logor, s namerom da ubijuKserksa, što mi je ipak poslužilo kao motiv za Aristodemov i Euritovnapad. Korisne detalje o bici nalazimo i kod Tukidida, Pauzanije,Simonide, Krezije, pa čak i kod Plutarha koji je, kao dobar Beoćanin,napisao pamflet kojim opovrgava Herodotove nepovoljne zaključkena račun Tebanaca.

Što se tiče dela savremenika, mnoga su obradila ovaj događaj:Thermopylae: The Battle for the West, E. Bredford, Njujork 1993. iThermopylae. The Battle that Changed the World, P. Kartlidža, London2006. Među delima napisanim o Sparti preporučujem knjigu V. Dž.Foresta A History of Sparta, 950-192 B.C, London 1992. i delo Dž. F.Lejzenbija The Spartan Army, Vorminster 1985.

O borbi i tesnoj vezi između operacija vođenih na Termopilima ionim na Artemiziju govori četvrti tom Cambridge Ancient History,koji je napisao Dž.A.R. Munro.

390

Beleška o autoru

Andrea Fredijani živi i radi u Rimu, gde je i rođen 1963. godine.Diplomirao je srednjovekovnu istoriju, bavi se publicistikom,

sarađivao je s brojnim istorijskim časopisima kao što su: Storia eDossier, Medioevo i Focus Storia. Izdavačka kuća Njuton Komptonobjavila je njegova dela Gli assedi di Roma (nagrađen 1998.priznanjem Orient Express kao najbolje delo romanske književnosti),Le guerre dell’Italia unita, Gli ultimi condottieri di Roma, Le grandibattaglie di Roma antica, Le grandi battaglie di Napoleone, Guerre ebattaglie del Medioriente nel XX secolo, I grandi generali di Roma antica,Le grandi battaglie di Giulio Cesare, Le grandi battaglie di AlessandroMagno, Le grandi battaglie dell’antica Grecia, I grandi condottieri chehanno cambiato la storia i Le grandi battaglie del Medioevo.

Trista ratnika je njegov prvi roman. Drugi roman, Jerusalim,objavila je Mladinska knjiga 2009. godine.

391

1 U vreme održavanja nadmetanja u čast Apolona kurosa (ali i uvreme ostalih sportskih nadmetanja), Spartanci nisu učestvovali uratovima. (Prim. prev.)

2 Dugačka tunika bez rukava. (Prim. prev.)3 Jedanaesto slovo grčkog alfabeta Λ, odgovara slovu L. (Prim.

prev.)4 Glavni trg u gradovima Stare Grčke, mesto gde su se ljudi

najčešće okupljali. (Prim. prev.)5 Solunski zaliv. Terma je stari naziv za Solun. (Prim. prev.)6 Drugo slovo grčkog alfabeta, Β (β, βητα). (Prim. prev.)7 Alfa, αλφα, Α α, prvo slovo starogrčkog alfabeta; eta, ητα, Η η,

sedmo slovo starogrčkog alfabeta. (Prim. prev.)8 Delta, δελτα, Δ δ, četvrto slovo starogrčkog alfabeta. (Prim.

prev.)9 Gama, γαµµα, Γ γ, treće slovo starogrčkog alfabeta. (Prim. prev.)10 Grč.: naklonost prema Persijancima, po etnonimu Med, kako su

Grci nazivali Persijance, iako taj etnonim označava samo iranskopleme Medi. (Prim. prev.)

11 Drevni istočnjački običaj klečanja pred carem, pri čemu gapodanik ne gleda u lice. (Prim. prev.)

12 Sin Aresa i Afrodite, otelotvorenje straha i užasa u grčkojmitologiji, obično prikazan kako zuri vatrenih očiju, usta punihbelih, opasnih zuba. (Prim. prev.)

13 Misli se na štitove spartanskih vojnika, obeleženih slovomlambda. (Prim. prev.)

392