I

lsusa Hrista su mnogo puta upozoravali da je Juda iz Kariota - covek koji uziva vrlo 10s ugled i da ga se treba cuvati. Neki od ucenika koji su bivali u Judeji dobro su ga i sami znali, drugi su mnogo 0 njemu slusali od Ijudi, i nije bilo nikoga ko bi mogao 0 njemu da kaze dobru rec. lake su ga osudivali dobri, govoreci kako je Juda koristoljubiv, podmukao, sklon neiskrenosti i lazi, osudivali su ga i losi kad bi ih pitali za Judu, i to bi ga grdili najnepostednijim recirna. "On nas stalno zavada - govorili bi pljujuci s negodovanjem - stalno misli 0 necern svome, i u kucu ulazi tiho kao skorpion, a izlazi iz nje bucno, I lopovi imaju prijatelje, i pljackasi imaju drugove, i lazovi imaju zene kojirna govore istinu, a Juda se smeje lopovima kao i postenima, iako sam krade majstorski, a po spoljasnjosti je ruzniji od svih zitelja Judeje. Ne, taj ridi Juda iz Kariota nije nas" govorili bi zli, izazivajuci time cudenje dobrih, za koje nije bilo velike razlike izmedu njega i svih ostalih porocnih Ijudi Judeje. Dalje se pricalo kako je Juda odavno napustio svoju zenu i kako ona zivi nesrecna i gladna, trudeci se uzaludno da iz ona tri kamena sto cine Judin posed iscedi hleb da bi se prehranila. A on sam vec godinama besmisleno baza po svetu, i stizao je cak do jednog mora, i do drugog mora koje je jos dalje; i svuda laze, ceri se, bud no vreba nesto svojim lopovskim okom; i odjednom nenadno odlazi, ostavljajuci iza sebe neprijatnosti i zavadu - radoznao, lukav i zao kao jednooki zloduh. Dece nije imao, i to je samo potvrdivalo da je Juda los covek i da Bog ne zeli potomstva od Jude. . Niko od ucenika nije opazio kada se prvi put pojavio pored Hrista taj ridi i ruzni Judejac; ali on je vec odavno isao uporno za njima, upadao im u razgovore, ukazivao sitne usluge, klanjao se, smesio i ulagivao se. I cas jeh

Juda Iskariotski

81

izgledao sasvim obican, zavaravajuci umoran pogled, a cas je odjednom upadao u oci i u usi, razdrazujuci ih kao nesto krajnje ruzno, lazljivo i mrsko. Tada bi ga strogim ocima gonili od sebe, i on bi za izvesno vreme nestajao negde u putu a' zatim bi se po novo neprimetno pojavljivao, usluzan, ulizicki i prevejan kao jednooki davo, 1 nije bilo sumnje za neke od ucenika da se u njegovoj zelji da se priblizi Isusu krila neka tajna namera, neki podli i lukavi racun. Ali Isus ne poslusa njihove savete; do njegova sluha ne dopirase njihov prorocanski glas. S onim duhom svetle protivrecnosti koji ga je nezadrzivo gurao prema odbacenima i nevoljenima, on je odlucno prihvatio Judu i ukljucio ga u krug izabranih. Ucenici su se uzbudivali i uzdrzano roptali, a on je sedeo tiho, licem prema zalazecem suncu, i zamisljerio slusao mozda njih, a rnozda i nesto drugo. Vec deset dana nije bilo vetra, i stalno je ostajao isti, ne krecuci se i ne menjajuci se, prozracni vazduh, pazljiv i .osetljiv. 1 cinilo se kao da je u svojoj prozracnoj dubini cuvao sve ono sto su tih dana vikali i pevali ljudi, zivotinje i ptice - cuvao suze, plac i veselu pesmu, molitvu i kletve; i od tih staklenih, otvrdlih glasova postajao je tako tezak, uznernirijuci, gusto zasicen nevidIjivim zivotom. 1 jos jednom je zalazilo sunce. U obliku tesko uzarene lopte valjalo se nanize, zazarujuci nebo; i sve na zemlji sto bese okrenuto prema njemu: opaljeno Isusovo lice, zidovi kuca i lisce drveca - sve je pokorno odrazavalo na sebi tu daleku i strasnu zamisljenu svetlost. Beli zid sada vec vise ne bese beo, i ne osta beo crveni grad na crvenom brdu. 1 evo stize Juda. Dode klanjajuci se duboko, savijajuci leda, oprezno i plasljivo isturajuci napred svoju ruznu, kvrgavu glavu bas onakav kao sto su ga predstavljali oni sto su ga poznavali. Bio je suvonjav, visoka rasta, gotovo kao i Isus koji se lako povijao iz navike da misli u hodu i koji je zato izgledao nizi no sto jeste; i na izgled je bio dosta snazan, ali se zbog neceg pretvarao da je slabacak i bolesljiv, i glas mu bese promenljiv: cas muzevan i snazan, Cl, cas krestav kao u stare zene koja grdi rnuza, neugodno piskav i neprijatan za sluh; i cesto su dobijali volju da Judine reci 82

istisnu iz svojih usiju, kao gnjile, neprijatne bodlje. Kratka ~ rida kosa nije skrivala cudan i neobican oblik njegove lobanje: kao rasecena od potiljka dvostrukim udarom maca i po novo sastavljena upadljivo se delila na cetiri dela i ulivala nepoverenje, cak i nernir: s takvom lobanjom ne moze biti tisine i sloge, s takvom lobanjom uvek se cuju glasovi krvavih i bespostednih bitaka. Isto se tako dvojilo i Judino lice: jedna njegova strana, s crnim, ostro ispitujucirn okom, bila je ziva, pornicna, i rado se sazimala pretvarajuci se u mnogobrojne krive bore. Na drugoj pak nije bilo bora, i bila je umrtvljeno-glatka, spljostena i ~kocef.la; i mada je po velicini bila ista kao i prva, izgledala je ogromna zbog siroko otvorenog, slepog oka. Pokriveno belicastom mrenom ono se nije sklapalo ni danj.u ni nocu, i jednako je docekivalo i svetlost i tamu; no da li zato sto je uporedo s njim bio ziv i lukav drug, nije e verovalo u njegovo potpuno slepilo. Kad bi u nastupu snebivljivosti ili uzbudenja Juda zatvarao svoje zivo oko i klimao glavom, ono drugo bi se klimalo zajedno s pokretima glave i cutljivo bi gledalo. Cak i Ijudi sasvim liseni pronicljivosti jasno su uvidali gledajuci na Iskariota da takav covek, ne moze doneti dobra, a Isus ga je priblizio i cak je pored sebe r-r--: pored sebe je smestio Judu. Gadljivo se odrnace Jovan, voljeni ucenik, i svi ostali jer su voleli svoga ucitelja, s neodobravanjem oborise pogled. A Juda sede i vrteci glavom desno-Ievo, tanusnim glasom poce se zaliti na bolesti: te kako nocu oseca u grudima bolove, te kako se iduci uzbrdo tesko zaduva, a kad stoji na rubu provalije oseca vrtoglavicu i jedva se uzdrzava od glupe zelje da se baci dole. 1 sta sve nije bezbozno izmisljao, kao da ne shvatase da bolesti ne nailaze na coveka slucajno, nego se radaju iz nesaglasnosti njegovih postupaka sa zavetima Predvecnoga. Trljao je prsa sirokirrr dlanom i cak je pritvorno kasljao taj Juda iz Kariota, dok su svi ostali cutali, oborenih pogleda. Ne gledajuci na ucitelja, Jovan tiho upita Simona Petra, svog prijatelja: - Tebi nije dosadila ova laz? Ja ne mogu vise da je podnosim i idem odavde. Petar pogleda Isusa, srete njegov pogled i brzo ustade.6"

83

Pricekaj - rece prijatelju. Pogleda jos jednom Isusa, pa brzo, poput kamena otrgnuta od planine, krete prema Judi Iskariotskom i rece mu glasno, sa otvorenom i jasnom ljubaznoscu: Eto, i ti si s nama, Juda! Ljubazno ga potapsa po ramenu, po pog~blj.enim ledima i, ne gledajuci ucitelja, ali osecajuci na sebi nJego~ pogled, odlucno dodade svojim snaznim glasom koji rasteruje sve prigovore kao sto voda potiskuje vazduh ... Ne smeta sto imas tako ruzno lice: u nase rnreze upadaju jos gore rugobe, a kad ih jedes one bas i jesu ono najukusnije. I nije dato nama, ribarima naseg Gospoda, da izbacujemo ulov samo zato sto riba ima bodlje i sto je jednooka. la sam jednom u Tiru video polipa koga su uhvatili tarnosnji ribari, i toliko sam se uplasio da htedoh pobeci. A oni ismejase mene, ribara iz Tiberijade, i dadose rni da jedem mesa od polipa, i ja zatrazih jos jer bese vrlo ukusno. Secas se, ucitelju, pricao sarnti 0 tome i ti si se takode smejao. A ti si, Juda, nalik na polipa samo jednom svojom polovinom. I grohotom se nasmeja, zadovoljan svojom salorn. Kad je Petar nesto govorio, njegove su reci zvucale tako tvrdo kao da ih je prikivao ekserima. Kad se Petar kretao ili nesto radio, stvarao je buku koja se daleko cula. i izazivao je odziv cak i najtisih stvari: kameni. pod je tutnjao pod njegovim nogama, vrata su se tresla I Iupala, pa i 'am vazduh je od nj~ga plaslji~o pod!htav~~ i h.ucao. U planinskim klancima njegov gI~s Je.~u~ho rditi odJe~, a u ranim jutrima, na jezeru, kad bi lovili nbu, okruglo bi e kotrljao preko sanjive i blestave vode i prisiljavao bi prve plasljive suncane zrake da se smese. I verovatno su zato oni voleli Petra: na svim ostalim licima jos bi pocivala senka noci, a njegova krupna glava i siroko obnaze.ne grudi i slobodno zabacene ruke vec su plamteli u rumenilu zore. Petrove reci, ocevidno odobrene od uciteljeve strane, rasterase tegobno raspolozenje okupljenih. Ali neke, koji su takode imali prilike da budu na moru i da vide polipa, zbunila je njegova zastrasujuca slika koju je Petar tako lakomisleno poistovetio sa izgledom novog ucenika, Izidose im pred oci: ogromne oci, desetak pozudnih pipaka,

lazni mir - i cap! ~ obuhvatio je, oblio, smrskao i isisao, nijednom ne trepnuvsi ogromnirn ocima. Sta je to? Ali Isus cuti, Isus se srnesi i ispod oka, s prijateljskim podsmehom posmatra Petra koji je nastavio da vatreno prica 0 polipu i jedan za drugim prilazahu Judi zbunjeni ucenici, Ijubazno ga oslovljavahu, ali odlazahu brzo i s nelagodnoscu, . I samo Jovan Zavedejev uporno cutase, a Toma ocevidno ne mogase da se odluci bilo sta da kaze, razrnisljajuci 0 ovom sto se desilo. On pazljivo posmatrase . Hrista i Judu koji sedahu zajedno, i ta cudna blizina bozanske lepote i nakazne ruznoce, coveka krotka pogleda i polipa ogrornnih, nepornicnih, posuknulo-pozudnih ociju priti kivase njegov urn kao nerazresiva zagonetka. On je s napregnutoscu mrstio voje otvoreno, glatko celo, zmirkao misleci da ce tako videti bolje,ali postizao je samo to cia se u Jude maltene zaista pojavljivahu osam nogu koje se nemirno mrdahu. Ali to ne bese tacno. Toma to shvatase i nastavljase uporno da gleda. A Juda se polako ohrabrivase: ispravljase ruke savijene u laktovima, opustase misice koji drzahu u napregnutosti njegove vilice, i oprezno poce da izlaze svctlosti svoju cvoravu glavu. Ona i ranije bese svima pred ocima, ali Judi izgledase da je ona duboko j' nepronicIjivo skrivena od tudih ociju nekom nevidljivorn, ali gustom i komplikovanom koprenom. I evo sada, kao da izlazi iz jame, 0 ecao je na svetlosti svoju cudnu lobanju, zatirn oci - malo zastade - i onda odlucno otkri celo svoje lice. Nista se ne desi. Petar je nekud otisao; Isus je zarnisljen sedeo, oslonivsi gIavu na ruku, i lagano rnahao pocrnelom nogorn; ucenici su razgovarali, i samo ga je Torna pazljivo i ozbiljno posmatrao poput savesnog krojaca koji uzirna meru. Juda se osmehnu - Toma ne odgovori na 0 .meh, ali, ocito, primi i taj osrneh u racun kao i sve ostalo, i na tavi da ga posmatra. Ali nesto neprijatno uznemiravase levu stranu Judina Iica - i on se okrenu: iz mracnog ugla posrnatrase ga hladnim i lepim ocirna Jovan, lep, cist, bez ijedne mrlje na snezno-beloj savesti. I iduci kao i svi sto idu, ali osecajuci se kao da se vuce po zernlji poput kaznjenog psa, Juda pride Jovanu i rece: Zasto ti cutis, Jovane? Tvoje reci su kao zIatne

84

jabuke u prozracnim srebrnim posudama, pokloni jednu Judi koji je tako sirornasan. Jovan uporno gledase u nepomicno , siroko otvor~no oko, i cutase. I vide kako Juda otpuza -natrag, neodlueno zastade i sakri se u mracnoj dubini otvorenih vrata. Kako se bese digao pun mesee, mnogi podose u setnju. Isus takode ode u s~t?ju, i s n~vi~oka kfO~a, gde bese sebi namestio lezaj, J~da ~ldase ,one st~ odlazahu. Na mesecini svaka beta hgura izgledase laka 1 usporena, i ne idase , ne go izgledase kao da, klizi iSI:red svoje erne senke; i odjednom covek nestajase u ne~e~ ernom i tada bi se zacuo njegov glas. A kad se ljudi ponov~ pojavise pod meseeom, izgledahu c;ttljivi - k~o beli zidovi kao erne senke, kao sva prozracno-rnaglovita noc. Vec g~tovo svi spavahu kad Jud~ zacu t~h glas Hr:ista koji se vratio. I sve utihnu u kuci 1 oko nje. Oglasi se petao; uvredeno i glasno, kao na danu, dva-tri p~ta zanjaka negde probudeni magar,ae. i nay ~aJ~ bezvoljno ucuta. A Juda jos uvek ne spavase I os~uskJVase, pntajen. Mesec osvetljavase polovinu njegova liea i, kao u zamrlom jezeru, cudno se od likavase u njegovu ogromnom otvorenom oku. Odjednom se on neceg seti i ~rzo se za~a~lja, trljajuci sakorn dlakave, zdrave grudi: mozda neko JOs ne spava 1 osluskuje sta Juda misli.

II Postepeno na Judu navikose i pr.esta~e d.a zapaz~.ju njegovu ruznocu. Isus mu poven blagaJn~, 1 zajedno s tl~ na njega se svalise sve ekon~msk~ br.lg.e: kupovao Je neophodnu hranu i odecu, delio mllos.t1l1J~~,a za vr.eme putovanja iznalazio je mesto za predah 1 nociste. Sve Je to on radio veoma vesto tako da je ubrzo stekao naklonost nekih ucenika koji su umeli da oeene njeg;ovu ,ma~ljivos!: Juda je lagao stalno, ali i na to su navikli, po~to .lza I~ZI nisu videli lose postupke, a Judinom razgovoru I njegovim pricama laz je davala posebnu zanimljivost i cinila je zivot nalik na smesnu, a ponekad i na strasnu bajku.

Po Judinim pricama ispadalo je kao da on poznaje sve ljude, i svaki covek koga on poznaje ucinio je ~ s~o~ zivotu neki ruzan postupak ili cak prestup. A dobn ljudi, po njegovom misljenju, jesu on! koji um~ju .~a ~ij.u sv