4NAKLADNI ZAVOD MATICE HRVATSKEBIBLIOTEKA VIJENAC KNJIGA 27UREDNIKI ODBORBRANIMIR DONAT, DUBRAVKO JELI IGOR ZIDIUREDNIK DUBRAVKO JELIIVO ANDRIGOSPOICAPRIREDILAJASMINA LUKIISBN 86-401-0144-2 TISAK: GP DELO, Ljubljana 1988.NAKLADNI ZAVOD MATICE HRVATSKE ZAGREB, 1988.GOSPOICA11\Kad radi, neka ti je bogom prosto! Ali kad ti je srce zapeaeno mrtvim voskom, onda je to prokletstvo.Janko VeselinoviProklet jest i ostaje novac koji se ne upotrebljava na obte naroda polze.Sima Milutinovi-SarajlijaJednog od poslednjih dana februara meseca 1935. godine sve su beogradske novine donele vest da je u Stikoj ulici, u kui broj 16a, naena mrtva sopstvenica te kue. Zvala se Rajka Radakovi, bila je rodom iz Sarajeva, a ivela je u toj kui ve petnaestak godina, potpuno povueno, ivotom stare, usamljene devojke i vaila je kao tvrdica i osobenjak. Njenu smrt je otkrio pismonoa te ulice. Poto je dva dana uzalud zvonio, obiao je kuu, pogledao kroz prozor iz dvorita, video u predsoblju le stare devojke kako lei nauznak, i odmah prijavio stvar policiji.Po obiajima koji su tada vladali, kriminalna hronika zauzimala je mnogo mesta u dnevnoj tampi. Svi dnevni listovi iskoriavali su ubi-stva, nesree i krvave dogaaje da bi, raspaljujui matu gomile, zagoli-cali njeno ljubopitstvo i, zadovoljavajui ga do u najsitnije pojedinosti, poveali prodaju lista. I ovu vest o smrti usamljene starice novine su objavile na vidnom mestu, sa golicavim podnaslovima: Da li se radi o zloinu?, Istraga u toku. Na reporter na licu mesta. Ali ovoga puta nije novinama bilo sueno da donesu duge reporterske izvetaje sa jezivim pojedinostima i fotografskim snimcima. Komisija, koja je odmah izila u Stisku ulicu, utvrdila je brzo i nesumnjivo da nije u pitanju zloin, nego da je stara devojka umrla prirodnom smru, od srane kapi, a da je sve u kui neoteeno i na svom mestu, bez traga provale i ma kakvog nasilja i krae.im je objavljena vest o smrti stare devojke, doao je u Stisku ulicu stari i poznati beogradski trgovac ore Hadi-Vasi sa enom. To su bili jedini roaci koje je pokojnica imala u Beogradu. Oni su izvrili sahranu i, kao najblii roaci, preuzeli kuu i sve to je u njoj, dok se pitanje zaostavtine ne raspravi.Novine nisu vie nikad pomenule ime Rajke Radakovi. Ni njen tadanji ivot ni njena smrt nisu imali niega to moe da privue panju i uzbudi matu italake gomile, ali njenu istinsku sudbinu priae vam stranice koje dolaze.Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoi; i za letnjih oluja kad se elo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kiu pomeanu sa prainom panonske ravnice; i u prolee kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad otea od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj udnoj varoi za sve ono ega u njoj nema i uteha zbog svega onog to ne bi trebalo da bude. Ali najvei rasko toga neba nad Beogradom, to su sunevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigueni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su esti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, meu rekama pod Beogradom, odbije ak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po rasutoj varoi. Tada sunano rumenilo oboji za trenutak i najzabaenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kua koje inae slabo obasjava.Ta svetlost je obasjala, potkraj toga februarskog dana 1935. godine, i lice jedne male i zaputene kue u Stikoj ulici. U naglom razvoju ove ulice tu su se sudarili kuni brojevi i pobrkalo optinsko brojanje, tako da su nastala dva broja 16, i jedan od njih morao postati 16a. Taj broj i nosi ova niska, uta kua, stenjena i izgubljena izmeu dve moderne, visoke zgrade novijeg vremena. Ta prizemna neugledna zgrada potiejo iz vremena pre balkanskih ratova, kad se za ovaj kraj govorilo da je iza bojih lea, kad je cena zemljita ovde bila dinar po kvadratnom metru, i kad su kue u ovoj ulici bile jo retke i sve ovako niske a odvojene prostranim batama i vie ili manje isturene ili uvuene, ve prema udi i potrebi sopstvenika. Tada kuni brojevi nisu ni bili tako vana stvar. Znalo se ija je koja kua i ljudi su se veinom poznavali, bar po imenu ili iz vienja. A ukoliko se i nisu poznavali, rede su se traili i, u potrebi, lake nalazili nego danas.Ovakvih kua predratnog beogradskog tipa ima jo dosta po udaljenijim ulicama Beograda. One su sve jednake, ne po veliini ali po obliku i grai, po raspodeli prostora i, manje-vie, i po unutranjem ureaju. Dva ili etiri prozora gledaju na ulicu, ve prema tome da li kua ima dve ili tri sobe. Ispod prozora nagoveten u malteru neki secesionistiki motiv ili uproen geometrijski orna-menat iz veno istog kalupa kakvog majstora Crnotravca. Gvozdena kapija, ija je gornja polovina pletena od ice a po vrhu okiena e-leznim iljcima, vodi u malo dvorite sa sitnom kaldrmom i uskom lejom cvea uza zid, a po zidu se penje loza ili rua puzavica. Tu je, na sredini, ulaz u kuu sa jednim ili dva kamena basamaka, natkriven malim drvenim krovom koji je kod imunijih ljudi od debelog, mlenog stakla. Dublje unutra, iz kue, nalazi se bata sa orahom u sredini, esto i sa bunarom pored njega, a sa ranim ljivama i eftelijama uz ogradu koja je deli od komijskih bata i avlija. I unutra je raspored gotovo uvek isti: veliko predsoblje, i oko njega tri do etiri sobe i kuhinja.U svemu jednake, sad se te kue razlikuju samo po spoljanjem izgledu. Jedne su okreene, oigledno dobro drane i redovno opravljane; gvozdena vrata na dvoritu obojena svetlom masnom bojom; prozori ieni i zastrti tankim belim zavesama. One pokazuju da njihovi stanovnici dre korak sa vremenom, da rade i stiu, da neto trae i imaju od ivota. Druge su, naprotiv, zaputene i rune. Ivica krova izrovaena, oluci pomereni, boje izbledele, simsovi i primitivni ornamenti naeti. Zid ispod prozora pokropljen ulinim blatom, iaran prvim dejim vebanjima u azbuci. Kroz prozorska stakla viri unutarnja zaputenost, sirotinja ili prosto odsustvo potreba.Kua broj 16a spada u ovu potonju vrstu. Ona ima svega dva prozora koji gledaju na ulicu. Na prozorima padaju u oi jake gvozdene preage koje celoj kui daju mraan i tamniki izgled. Sudei po izgledu moglo bi se pomisliti da je naputena ili da eka kupca koji bi je uzeo ne da stanuje u njoj nego da je rui i da zida novu i veu, slinu ovim dvema koje su je pritisnule sleva i zdesna. Ali ako dobro zagledate, videete da iza jednog od onih prozora bez zavesa i cvea sedi starija ena, nepomina i pog-nuta, sa onim odsutnim i usredsreenim izrazom koji imaju lica ena pognutih nad runim radom. To je gospoica Rajka Radakovi.Stariji stanovnici Stiske ulice, oni koji su doli pre nego to su se izgradile nove kue sa vie spratova i naselio nov i nepoznat svet, poznaje je i po imenu, ali je svi, ve odavno, zovu jednostavno Gospoicom.Ona se doselila tu odmah posle osloboenja 1919. godine, iz Sarajeva; kupila je tu kuu i ivela u njoj sa majkom, koja je umrla ve posle dve godine. Od tada ivi sama, bez rodbine i bez posluge, gotovo i bez poseta i prijatelja. Od ega ivi? (Jer to je prvo i glavno pitanje koje se ovde postavlja kod svaijeg ivota i neumorno ponavlja, sve dok se ne pronae ili ne izmisli odgovor na njega.) I starosedeoci Stiske ulice pronali su nekad da Gospoica ivi od rente i tednje. Jedini su tvrdili da je bogata i da lei na parama, a drugi da je sirota i da se zlopati. Uostalom, ima ve mnogo godina da se niko i ne brine naroito za tu povuenu staru gospoicu kod tolikog ivog i arenog sveta.Poslednjih godina ona se retko via. Tek s vremena na vreme ode do pijace na Kalenia guvnu ili, kad je ovako zima, izie da sama poisti sneg sa trotoara pred kuom. To je visoka, mrava stara devojka u pedesetim godinama. Njeno lice je uto, izbrazdano mnogim borama. Te bore su neobino duboke, a na elu, pravo iznad nosa, one se ukrtavaju i ocrtavaju pravilan trougaonik koji spaja dve jake obrve. U dnu svake od tih bora lei, kao crn talog, tanka senka. Od toga elo njeno lice ima taman i izmuen izraz koji pogled oiju nerazvedrava, jer iz njih bije pomrina. Ali njeno dranje je pravo, bez traga onog kolebanja koje u svemu pokazuju usamljeni, bolesni i siroti ljudi, a njen hod brz i otar. U crnoj jakni i neobino dugakoj suknji, kakvu danas niko ne nosi, u iznoenim cipelama i debelim arapama, sa vunenom kapicom na prosedoj kosi, ona je odevena izvan svih vremena i moda. Ovaj dananji svet koji brzo ivi, tako da ve po navici uri, gotovo i ne primeuje visoki, neobini lik mrave crne ene.I ovoga februarskog dana, pred vee, Gospoica sedi pored prozorai krpi arape. Danas posle podne morala je da izie nekim poslom, ali sevratila jo za videla, pokisla i prozebla od februarskog vetra koji nosisneg i kiu zajedno. Izula je stare kaljae i skinula svoj crni, dugakizimski kaput od grubog kao vojnikog sukna, natopljen vodom. Uzela jestarinski klajdertok, povukla ga iz ugla na sredinu predsoblja i okoj njega ogrnula svoj kaput da se bre sui. Tako je stajao kao visok ovekbez glave koji je uao u kuu i zastao tu nasred predsoblja. Zatim je ulaI u sobu, koja joj se onako ozebloj uinila topla, uzela svoj runi rad i sela.fOna veernja rumen koja nad Beogradom, ini mi se, due traje i jae ari nego nad drugim varoima, obasjava i njene prozore. Pri toj1011rumenoj poslednjoj svetlosti nevidljivog sunca moe jo lepo da se radi, samo kad se ovek primakne prozoru. Jer u dnu sobe ve se hvata tanak sumrak. U tom sumraku razabira se mala gvozdena pe meu oskudnim nametajem od ormana, police i drvenog kreveta pokrivenog ebetom od kamilje dlake. Sve u toj sobi, od zidova do nametaja, nosi peat nehata i zaputenosti, kao da u njoj ivi lep ovek ili neko ko je savreno ravnoduan prema stvarima ovog sveta i ko se njima slui jer mora i samo koliko mora, a potpuno mu je svejedno gde koja stvar stoji i kakav izgled ima. Ovaj rumeni odsev beogradskog predveerja daje oskudnim i zaputenim prostorijama jo tuniji izgled, isto kao to lepe i negovane ini jo prijatnijim.U toj neveseloj sobi provodi Gospoica vei deo svoga vremena, jer je to jedina prostorija koja se greje. Tu spava, tu provodi dan, tu radi, tu i kuva na maloj pei svoj oskudni ruak koji je u isto vreme i veera. A Gospoica ne troi mnogo vremena na takve poslove kao to su spremanje kue i kuvanje. Ve zbog toga to ona ne voli troenje uopte, pa ni taj glagol - troiti - ni u kakvoj vezi i ni u kom obliku. Druga je stvar sa poslom koji sada radi, sa krpljenjem. To je prijatan i koristan posao; u njemu se, istina, gubi vreme i zamaraju oi, ali tedi sve ostalo; a vremena i oiju ima ovek napretek, u svakom sluaju vie nego svega ostalog. Krpe i trpe kuu dre, kae ona sebi tu staru narodnu poslovicu, sedajui pored prozora i uzimajui svoje stare, ve toliko puta krpljene arape, a zatim je ne-svesno i neujno ponavlja i okree u sebi, po bezbroj puta - krpe, trpe! - kao to mlade devojke pri radu, bezglasno i nagonski, ponavljaju reci i melodije ljubavne pesme koja je, sama po sebi beznaajna, nikla bogzna gde i bogzna kad, ali u kojoj one, zaudo, nalaze ivu sliku i taan izraz svojih najdubljih elja.Krpe! To je slast. To je, istina, veita borba i zamorno nadmudrivanje sa monim, nevidljivim neprijateljem. U toj borbi ima suvoparnih, tekih, prividno bezizlaznih trenutaka, ima i poraza i klonua, ali ima, i mnogo vie, svetlih trenutaka predanog, svetakog sluenja i pobed-nikog zanosa. Istanji se i pocepa jedno mesto na nekim papuama ili nekom komadu rublja, tako da ela stvar nije vie ni za to, ni za noenje ni za bacanje. Ali tu, gde druge ene poputaju i predaju se toj svemonoj sili koja sve troi i tanji na vama i koja prati svaki ljudski ivot i svaki pokret, kao prokletstvo koje je sa grehom prvog oveka palo na ljudsko postojanje, tu za Gospoicu tek poinje prava borba i tek se otvaraju muni i daleki, ali sjajni izgledi velikih pobeda. Svima svojim tihim i nevidljivim, ali velikim i upornim devianskim snagama ona se baca na taj predmet i ne puta ga iz ruku ni ispred oiju dok ne bude izuivan i iskrpljen za novu, dugu upotrebu. Svaka bi druga, na mom12mestu, ovo bacila, ali ja ne bacam nita. U mene nema tete ni rastura. Tako govori Gospoica sama sebi i zaneseno, sa ljubavlju, gleda tu papuu to je spaena i oteta onoj dumanskoj sili koja sve na nama i oko nas nagriza, bui, kida i rastvara. Istina, ta papua nije vie lepa na oi, a i inae, suzila se i iskrivila i ulji i grebe i ranjava kou na nozi, ali ta je to prema zadovoljstvu koje daje ta pobeda i ta uteda? Neka boli i neka ranjava, to je sladak bol i srena rana. I mnogo vie od toga ona je spremna da podnese. A to se tie lepote, za nju je jo manje briga mori. Lepota je skupa, ludo skupa a nitavna i varljiva stvar. Nema goreg rasipnika ni vee opsene. Nikad je nije mnogo volela i uvek je zazivala, od nje, a ivotno iskustvo samo je jo bolje utvrdilo u tom. Nikad nije pravo razumela zato ljudi prave toliku razliku izmeu onog to je lepo i onog to nije, i ta je to to ih zanosi i opija da zbog toga to nazivaju lepotom gube zdravlje i troe novac, moni, sveti, veliki novac koji je iznad svega i sa kojim se nikakva lepota ne moe ni priblino meriti. Ali sada, kako ulazi u godine i kako joj se sve vie i jasnije otkrivaju nesluene i nepregledne lepote i slasti tednje, ona poinje sve jae i odreenije da mrzi tu lepotu, kao jeres, kao zlog, suparnikog idola koji zavodi ljude na alosne stranputice i odvraa ih od jedinog pravog boanstva, od tednje. Krpe, to je tiha, pravedna sluba tome boanstvu. Krpiti, znai boriti se protiv propadanja, znai pomagati venosti u njenom trajanju. Zato je taj neugledni i sitni posao tako velik i svet i ispunjava elu duu mirom i zadovoljstvom. Zbog toga vredi i pomuiti se i tota podneti i otrpeti.Trpe! I to je slast. Ona to zna, jer je i mnogo trpela u ivotu i mnogo zadovoljstva od toga osetila. I zato da ovek i ne otrpi poneto kad zna da time izbegava mnogo gore zlo i iskupljuje mnogo vee dobro? ovek ne bi bio razumno bie kad ne bi mogao da uvidi koliko je koristan i siguran posao koji tako pravi. Jer, ta su sitne muke i odricanja koja podnosimo u slubi tednje prema onome to nam ona daje i od ega nas spaava. Ona odrava ivot i trajnost oko nas, obogauje nas stalno i ini, tako rei, venim ono to imamo; ona nas uva od troka, gubitaka i nereda, od siromaenja, od bede koja dolazi na kraju a koja je gora i crnja od smrti, pravi pakao, jo na zemlji i za ivota. I kad ovek pomisli kako sve oko nas stalno i neprimetno ili i nestaje, kida se, troi i izmie, a kako je malo i slabo ono to moemo i umemo da preduz-memo i uinimo u borbi protiv toga, onda bi pristao na svaku patnju i svako odricanje, samo da se odupre tome zlu, onda mora da se zastidi zbog svakog trenutka odmora, kao zbog dangube, i zbog svakog zalogaja, kao zbog bacanja i raskoa. Sa fanatinom hrabrou muenika treba podnositi sve u toj borbi bez izgleda.Od toga zanosa u mislima Gospoicu proe stvarna jeza. Zadrhta i zabode iglu u arapu pa se, onako sva ukruena, teko die i ode da13prigleda vatru u pei. To i nije vatra nego oskudni plamiak koji nikad ne uspeva da zagreje sobu, ali koji, tako se Gospoici ini, guta drvo i ugalj kao Vezuv i Etna ili kao onaj neki ameriki vulkan ijeg se imena vie ne sea, ali za koji zna da jo vie prodire i saie svojim plamenom nego ovi nai poznati vulkani. Poe da doda jo malo uglja, pa se odmah tre, kao da je htela da uradi neko veliko i nepopravljivo zlo, stegnu zube i hrabro se vrati na svoje mesto. Tu nastavlja da krpi arapu. Zadovoljna je samom sobom i ovim svetom u kome svuda i uvek ima mesta za tednju. (Sea se da je nekad, negde u novinama proitala, da je u kasarnama, za zimskih meseci, propisana temperatura od petnaest stepeni Celzijusa.) Sa tim mislima i ne osea mnogo studen. Greje je ona lopatica uglja koju nije potroila. A u isto vreme, ruke su joj modre, usne sive i nos crven. Na mahove proe joj celim telom duboka, unutarnja drhtavica od studeni. Ipak, Gospoica ne ustupa, i ne naputa svoje mesto. Tako i dobri, sposobni ratnici ne mogu da izbegnu kratku drhtavicu u trenucima opasnosti, ali je savlauju junatvom, i idu na-pred.Tako Gospoica i krpi i trpi, ali ne ali i ne poputa. Premrzla i ukru-ena, ona uvruje prosenjeno mesto na arapi, provlai konac paljivo izmeu ica koje su popustile i razmakle se, jednu icu zahvati iglom, drugu propusti, jednu zahvati, drugu propusti, tako sve redom, napred pa natrag, dok ne pojaa i ne uvrsti to naeto mesto.I kad ga tada pogleda, ispuni je od glave do pete, kao neka toplota, svest da je jo jedna taka iz njenog kuanstva zabeleena na pozitivnu stranu u sloenom knjigovodstvu gubitka i dobitka. I vie od toga: da je u velikoj i venoj borbi protiv kvara, tete i troka odnesena jo jedna pobeda, da je na velikoj, vasionoj galiji, koja je stalno ugroena, zapu-ena jo jedna podmukla pukotina. I esto, u srenim trenucima, ta svest poraste do pobednikog zanosa.A zatim dolazi na red druga rupa, na istoj ili na drugoj arapi. I svaka u poetku izgleda beznadna i nepopravljiva. A nad svakom se, na kraju, ipak osmehne pobeda. Tako prolaze sati u tom naoko jednolinom i suvo-parnom poslu. Jer, on samo izgleda j ednolian. U stvari, dok hvata i isputa ice, provlaei konac, Gospoica puta maha i svojoj uobrazilji i svojim uspomenama, i misli i mata na svoj nain i sea se, uporedo ili naizmence. Sve tako od ice do ice, i veeras prolazi pred njom ceo njen ivot...Detinjstvo, ono rano detinjstvo, za koje filozofi i pesnici kau da je najsrenije doba ljudskog ivota, to bezazleno vreme kad ovek ne zna ni ta je novac ni napor da se stee, ni odbrana od gubitka, to za nju nije ni postojalo. To je u njenoj svesti prazno i bezbojno mesto. Njen ivot14poinje negde u njenoj petnaestoj godini. Poinje na mranoj taki, sa gorkim trenutkom.To je bilo pre tridesetak godina. Njen otac, gazda Obren Radakovi, bio je tada jedan od uglednijih sarajevskih trgovaca Srba. Nije bio Sarajlija, nego Krajinik. U mladosti je doao u Sarajevo, odmah posle austrijske okupacije, i tu je i sreom i vetinom brzo postao jedan od boljih gazda. Oenio se iz stare i ugledne sarajevske porodice Hadi-Vasia, lepom, nenom i plavom Radojkom. To je utvrdilo njegov poloaj u ar-iji. Odmah na poetku Velikog uriluka bila je gazda-Obrenova ma-gaza. Radio je krznom, na veliko, ali je s vremenom proirio svoje poslove i na druge grane. Tako je bio jedan od glavnih akcionara prve fabrike piva u Kovaiima i lan raznih upravnih odbora.Gospoica se sea svoga oca ini joj se oduvek. I u najranijim njenim seanjima on je glavni i najvaniji lik. Ali kad misli o njemu, vidi ga uvek onakvog kakav je bio u poslednjoj godini svoga ivota. iveli su tada u njihovoj novoj, prostranoj kui, na samoj obali Miljacke, nie protestantske crkve. Ona je bila upravo pola u etvrti razred Vie devojake kole. Lepo ga vidi i videe ga tako do samrtnog asa. Visok, prav i tanak, mrav; brkovi prosedi, kosa na slepoonicama potpuno bela. Na glavi crni polucilinder; odelo svetlopepeljave boje, besprekorno bela i tvrda koulja sa visokom kragnom i svilenom kravatom na modre i crne pruge. Na grudima zlatan lanac, na ruci dva teka zlatna prstena, ven-ani i trgovaki, na oblim tvrdim manetama velika, okrugla dugmeta od zlata. I kad ide ulicom tako je prav i ponosan da izgleda kao spomenik koji i ne ume da se prigne i sedne. Lice mu je svetaki ozbiljno. Ne smeje se i ne govori, nego samo daje kratka uputstva i nareenja. A taj ovek, velik i divan u njenim oima, bio je njen tata, uzimao je posle ruka i veere na krilo, isto kao kad joj je bilo est godina, gladio je po kosi i pitao toplim glasom: to si danas radio, sinak?I dok je ona priala svoje sitne poslove i doivljaje toga dana, on je gledao negde kroz prozor, sluajui oigledno samo ubor njenog avrljanja. Ali za nju je i to spadalo u neshvatljivu veliinu njenog tate da on ne slua stvarno ono to mu se govori, nego zamiljen gleda negde u daljinu, kroz prozor. Uostalom, on je takav i sa odraslima. On ne govori nikad nita o sebi, samo postavlja pitanja i rasejano slua odgovore kao ovek kome je sve to ljudi mogu da kau odavno unapred poznato i koji vreme dok oni govore iskoriuje da misli i pogaa ono to e mu drugi ljudi, docnije, davati kao odgovor na njegova pitanja.Taj njen veliki i moni tata bio je uvek jednak, bar tako je njoj izgledalo, stvorenje bez ljudskih slabosti i niih potreba, bez briga i bolova koje svak ima; a one duboke bore na licu i seda kosa njoj su151izgledali samo znaci naroitog dostojanstva i izuzetne veliine. Samo olimpijski bogovi, o kojima je te jeseni poela da ui u koli, mogli su s njim da se uporede, ali ne i potpuno izjednae.I upravo tada, te jeseni, naglo i bez ikakvog prelaza, oboren je sa svoga pijedestala njen tata. A tu se i njena sudbina presekla i okrenula. Kao jasni dan kad stane da se mrai, njen otac je potamneo u licu. Poeo je da ostaje vie kod kue, ali zato su neki ljudi dolazili njemu, zatvarali se sa njim u sobu i satima aputali i raunali.Njena majka, gospoa Radojka, plava, bezazlena, duhom i telom meka i slaba ena, nije znala ni umela nita da joj objasni. Ali njoj se ipak objavila ta stvar u celoj svojoj neshvatljivoj teini. Nekim beznaajnim povodom sukobila se sa jednom od drugarica u koli, sa nekom zdravom i nasrtljivom devojicom koja, kao sva deca bogatih skorojevia, nije morala da pazi ta govori. Deca su esto tako bezobzirna u izraavanju kako odrasli mogu da budu samo u mislima. Ta za svoje godine neobino krupna i nezgrapna drugarica pala je pri igri i Rajka joj se nasmejala. Na to je devojica, crvena i besna, ustala i rekla joj pred svima:- ta se smije? Smij se tvome tati koji je pao koliki je dug. Rajka se odjednom uozbiljila kao pred svetinjom.- Moj tata ne pada.Sad se krupna devojica pakosno nasmejala:- Tvoj tata je bankrotirao. To svi govore. I nije samo on pao nego je i druge povukao za sobom. Pitaj koga hoe.To su kratke i lude svae u kolskom dvoritu i udne prve ljudske uvredljive reci koje se ne zaboravljaju nikad vie, jer sve koje docnije dolaze pozleuju samo tu staru ranu.Bankrot! Njen tata pao i svi o tome govore, samo ona ne zna i ne sluti nita. Kakav je to pad, i gde se zaustavlja? I ta biva sa onima koji padnu? Pogotovo sa ovolike visine sa koje je morao pasti njen tata.Sa kratkom, mrkom borom meu obrvama, ona je toga dana stigla kui, zagledala bolje svoju majku na koju je ve tada gledala kao na slabo i neuko dete, i prila ocu prvi put kao oveku koji je pao. Kako, gde, zato, to ona nije mogla da razabere, ali sada je nalazila sve vie potvrde za svoje strano i neverovatno saznanje. Tih dana je njen otac prestao da izlazi iz kue, a doktor poeo da zalazi u nju. Tata nije izlazio iz sobe, spremao je sa knjigovoom Vesom neke spiskove i hartije, vodio neujne razgovore sa gazdama koji su mu bili ortaci. A zatim je prestalo i to. Osim doktora i najbliih roaka niko vie nije dolazio kod njih. Majka je neprikriveno plakala povazdan. A kad su prvi put zaloili veliku zemljanu pe, tata je legao u postelju. im bi se vratila iz kole, sedala bi pored njega. Bio je omrao, potamneo, udan, onako neo-brijan, golog vrata sa otrom jabuicom, zaarenih oiju. Niti je on ta govorio niti je smela da ga pita. Samo je oseala potrebu da sedi pored njega, sva kruta, stegnutih suvih usana, sa tankom crnom borom meu obrvama, koja se nije vie rasturala.Jednog od tih ve zimskih dana desio se neobini i sudbonosni zavet njenog ivota. Otac je pozvao da prie blie, s naporom se uspravio, pogladio je po kosi kao nekad i rekao joj mirnim glasom:- Vidi, sinak, valja da se ti i ja porazgovorimo. Mislio sam da u se odrati i... poiviti i da te neu morati ovako ostaviti. Ali sad, tako je! Ti si moje pametno dijete i treba da zna sve, a doi e vrijeme pa e i bolje razumjeti. Ne, nemoj plakati, nego sluaj i zapamti ovo to ti tata kae. Ti si od sada sebi i otac i majka, jer mama zna kakva je, dobra ali meka. Neu vas osramotiti, jer sam ispunio i one obaveze koje nisam morao, to dobro zapamti, ali ne mogu vam nita ni ostaviti, osim ove kue u kojoj smo, magaze u uriluku i tvoga osiguranja kod Adrije koje dospijeva za tri godine, kad ti bude u osamnaestoj. To ti je za udaju ili za ivot, kako bude ti htjela i odluila. Ne, nemoj plakati, ti si moj veliki sin, sve e ti lijepo i pametno izvesti i urediti. Gazda Mihailo, na kum, bie ti tutor; sluaj ga i potuj, ali ve sada poni da se navikava da svojom glavom misli i prosuuje i sama svrava svoje poslove.Tu se otac ispravi jo bolje u postelji, primae lice njenom uhu i stade da joj govori mirno i sveano udne stvari neobinim recima. Samo bolovi, koje je neprimetno savlaivao, prekidali su na mahove njegov govor. Taj govor je bio jedan od onih monologa koje ljudi izgovaraju u trenucima velikih stradanja ili na samrtnom asu, kad se svet i ljudi vide u jednostranom, izuzetnom osvetljenju. A ona ga je sluala suvih oiju, bez jecanja i plaa, sva pretrnula od veliine trenutka u kom se pred njom otvara jo maglovita ali celokupna tajna ovekovog ivljenja u drutvu.- Sama ostaje, jer nee majka o tebi brinuti nego ti o njoj, zato treba da zna i dobro zapamti ovo to u ti kazati. Treba da zna, jednom zauvijek, i da nikad ne zaboravi da je svaki ovjek koji ne umije da uredi odnos izmeu svojih prihoda i rashoda onako kako ivot od njega trai, unaprijed osuen na propast. Ne vrijedi ti ni naslijediti ni stei ni imati, ako to ne umije. Tvoji prihodi ne zavise samo od tebe nego od raznih drugih ljudi i okolnosti, ali tvoja tednja zavisi jedino od tebe. Na nju treba da ide sva tvoja panja i sva tvoja snaga. Tu mora biti nemilosrdna prema sebi i prema drugima. Jer nije dovoljno otkidati od svojih elja i potreba; to je manji dio tednje; nego treba prije svega zauvijek ubiti u sebi sve one takozvane vie obzire, gospodske navike unutarnje otmenosti, velikodunosti i boleivosti. Na te nae slabosti1617koje ljudi, da bi nas zavarali, nazivaju najljepim imenima, svak rauna kad nam prilazi; one gutaju sve plodove naih sposobnosti i napora, one su ponaj ee uzrok naeg doivotnog robovanja siromatvu ili ak nae potpune propasti. Sve to valja bezobzirno iz due iupati, jer tednja treba da je nemilosrdna kao ivot sam. Ja sam u svom ivotu drugaije mislio i protivno radio. Zato sam i propao. Ali sada, kad sam progledao oima, htjeo bih da moja propast poslui tebi kao primjer i opomena. Znam da e te sve u tebi i oko tebe gurati i nagovarati da drukije radi, ali ti ne smije popustiti. Radi koliko moe i kako hoe, ali tedi, tedi uvijek, svuda, na svemu, ne obzirui se ni na to i ni na koga. Jer, na je ovdanji ivot takav da se ljudi ne dre i ne podiu radom nego tednjom. I jer treba da zna da su ljudi i dobri i savjesni prema onima koji od njih ne zavise i nita ne trae, ali im se vee i doe u zavisan poloaj, sve prestaje, bog i dua, rod i prijateljstvo, obraz i obzir. I zaustavljaju se samo pred onim to vrsto dri u svojim rukama, i to samo u onoj mjeri i za onoliko koliko iznosi ono to ima i sa koliko ga vjetine i snage umije da uva i brani. Pamti dobro: svi su nai osjeaji i obziri samo nae slabosti i njih vreba i na njih cilja sve oko nas. Odmalena se navikni da ti nimalo ne laska kad te hvale i da ti ni najmanje ne smeta kad te nazivaju tvrdicom, bezdunim i samoivim stvorenjem. Prvo je znak da treba biti na oprezu, a drugo da si na pravom putu. Ne uspijeva kod ljudi onaj ko je dobar i izdaan, nego onaj ko je sposoban da ne bude ni jedno ni drugo, a da mu ljudi ne mogu nita. A to svijet hvali dobre i izdane ljude, to je zato to od njih i njihove propasti ivi. Ali ti zarana naui da se nikad ne da zbuniti ni zavesti rijeima; gledaj samo stvar0 kojoj se radi a ime kojim je ljudi nazivaju ostavi onima koji su ga izmislili da bi zavarali tvoju panju. Ko sebe potuje i svoje uva, toga svi uvaju i potuju; na drugo se ne moe osloniti. Zato, svoje gledaj, tako da, po mogunosti, nita to je tvoje nikad, ni za jedan minut ne,doe u zavisnost od dobre volje drugih ljudi. Teko mi je to moram da te ostavim suvie mladu i jo neiskusnu u ovom svijetu koji sam tek sada, potkraj svoga ivota upoznao, ali ti moe da mi olaka taj bol, ako vidim da si shvatila ovaj moj savjet i ako mi da rije da e ga zapamtiti1 uvijek i u svemu njega se drati.Tu se bolesnik zagrcnu, a devojica, ne mogui vie zadrati suze, brinu u pla, ali on je naglo privue sebi i tako u zagrljaju, sva ustreptala, ona mu se zakle da e tedeti tvrdo i nemilosrdno, dok je s majkom, kad se uda ili ostane sama, bez obzira na to kakav e pravac njena sudbina uzeti, da nee pustiti svoj ivot iz svojih ruku ni dozvoliti da bude rtva svojih slabosti ni ljudske pohlepe.Dva dana docnije njen otac je umro. Izdahnuo je, tano u podne, okrenuvi se zidu i ne rekavi ni tada, kao ni pre toga, nikome nita, ni18jednu jedinu re aljenja na sudbinu ni na ljude. A niko nije tano doznao ta se odigralo izmeu oveka koji umire i devojice iji ivot tek nastaje, ni kakav je opasan amanet otac svojoj keri ostavio.Tada je otpoeo nov ivot. Devojica koja je tek navravala petnaestu godinu, i do tada povuena, uozbiljila se i povukla u sebe potpuno. Krajem kolske godine napustila je Viu devojaku kolu u kojoj je bila zavrila peti razred. Posle godinu dana, kad je dala ocu parastos, skinula je crninu, popustila i produila svoje stare haljine i pre nego to se estito i zadevojila poela je da lii na otru, na samu sebe usredsreenu devojku koja zna ta hoe i samo o tome vodi rauna, ne obzirui se na ono to joj svet nudi ili namee.Roaci su nastojali da je trgnu, razvedre i skrenu sa toga puta. Pozivali su je, izvodili u druge kue na posela i porodine sveanosti. Ona je jedno vreme poputala. Odlazila je meu vrnjakinje i vrnjake i tu je stisnutih usana sluala njihove pesme, kao tue i nerazumljive, i njihov smeh, onaj zarazni, bezrazloni smeh, koji je skupocena esencija mladosti, i koji se po vrednosti moe samo sa zdravljem uporediti. Smejala se i ona, ali samo miiima na licu, ne tuno ni brino, nego odsutno i neiskreno. Kratka, crna bora meu veama ostajala je pri tom nedirnuta. Isto tako niko je nije mogao naterati da ui igranje, da pozove drugarice na neko veselje kod sebe, i da nabavi nove haljine koje je moda ve odavno traila. Jo tako mlada, ona je stajala meu svojim vrnjakinjama kao ve gotov i zavren tip ene. Po udnoj logici drutvenog ivota i enske naravi, ona nije odbijala od sebe drugarice, nego naprotiv. to je njena nonja bila vie zaostala i uboga i njeno dranje manje enstveno i privlano, to su sve vie rasle simpatije lepih i doteranih drugarica prema njoj. Glatko zaeljana, bez pudera na licu, sa rukama bez rukavica, uvek u istoj zastareloj haljini i iznoenim cipelama, ona je bila hvaljena i voljena, moda jedina sarajevska devojka kojoj niko nije imao nita da zameri ni prigovori. Ali pored toga svi su se vrlo brzo navikli da je ne smatraju mladom devojkom i ne uzimaju u obzir kod organizovanja balova ni u ljubavnim intrigama, ni u onim promenljivim ali vanim kombinacijama sa veridbama i udajama. Jer, ko se sam odvoji od drutva, drutvo ga iskljui bez aljenja i bez mnogo nutkanja, i jo se pobrine da mu zauvek onemogui povratak, sve da se i predomisli.Jo koju godinu nastojali su roaci i poneka drugarica da je okrenu i nagovore da odustane od svoga osobenjatva i da uhvati korak, dok je jo vreme, sa ostalim vrnjakinjama. Ona je samo slegala ramenima, sme-kala se, i mirno nastavljala svoj nain ivota.Meu onima koji su najee nastojali da je uvedu u drutvo i naviknu na drutveni ivot i zabave, bio je njen ujak, Vladimir Hadi-Vasi, dajda Vlado.19Njena majka je imala etiri brata. Najstariji od Hadi-Vasia, ore, otiao je jo u ranoj mladosti u Beograd; tamo je stekao, zatrgovio se i oenio. Druga dvojica, Vaso i Risto, vode zajedno njihovu staru sarajevsku firmu i ive kao to su im iveli i stari. Najmlai brat Vladimir svrio je trgovaku kolu, ali nije ni pomiljao da sa starijom braom radi, nego je iveo kao gazdi i gospodii koji voli skupe zabave i lepe stvari. Bio je svega etiri godine stariji od Rajke, jer on se rodio na tri godine pre nego to se njegova sestra, njena majka, udala. Takvi su sluajevi bili esti u nas nekad, kad su ene raale mnogo dece i kad su se devojke mlade udavale. Pamti ga kao dete, ali joj se najee javlja u seanju kao mladi u devetnaestoj godini, visok, plav, lep, nasmejan, srdaan i pun ivota. To je bilo prvih godina posle oeve smrti.Bili su prisni prijatelji. On je bio prema njoj dobar i paljiv, sa bratskom nenou i oinskim staranjem. Sa njim je izlazila na prva veernja posela i zabave po roakim i prijateljskim kuama, od njega je primala najlepe darove. Nikad do tada ni posle nije vie videla oveka koji je tako strasno voleo da daruje i tako vesto umeo da izabere za svakoga onaj dar koji najbolje odgovara njegovim eljama i koji e mu najvie radosti priiniti. Jeste, divan je bio, ali od boga proklet, svakome prijatelj, samo ne sebi. Evo, dan-danas, posle vie od trideset godina, ona moe da zadrhti od seanja na tog veselnika i da se rastui od pomisli na njegovu nezdravu i neodoljivu strast da se razdaje, da rasipa oko sebe snagu, zdravlje, novac, imanje, na onu samoubilaku brzinu kojom je sve to odbacivao od sebe u nerazumljivoj elji da se lii svega, da ostane go i sam; kao da je svaka stvar koju je imao dobivala za njega punu vrednost tek kad je pokloni i ugleda u tuim rukama. Evo i sada moe da oseti onu materinsku nenost koju je imala prema njemu; i sada moe da je dotakne ona ista laka nesvestica koja ju je hvatala pred tim ivim vrtlogom raspikustva, ludog troenja i lakomislenog bacanja. Jer, iako joj je bio ujak i neto stariji od nje, uvek joj se inio kao malo i nejako dete, koje samo ne ume da se snae i pomogne, kome bi trebalo samo ruku pruiti pa da iz tog vrtloga izie, ali niko to ne moe i ne ume da uini, pa ni ona sama. A alost je i grehota gledati ga kako propada.Svega nekoliko godina je iveo takvim ivotom taj svetli mladi, raspusnog ivota a aneoskog izgleda, i za to vreme je uspeo da strai i razda sve svoje i samog sebe. U dvadeset i treoj godini umro je od tuberkuloze, to je bila milost sudbine i velika srea za njega, jer je teko i zamisliti kako bi izgledao njegov ivot bez mogunosti da troi i dariva. A bio je ve pri kraju.U celoj porodici je ivela uspomena na njega kao zastraujui primer za mladie koji dorastaju. A za Gospoicu on je ostao i do dana dananjeg njeno najnenije i najstranije seanje, veito i veito nereljivopitanje, kako je moguno da se u jednom oveku nau, nerazdvojno povezane, najoprenije osobine i duha i tela: darovitost, lepota i dobrota sa neradom, sa razvratom, sa raspikustvom koje granii sa ludilom. ovek koji joj je bio najdrai u ivotu imao je u neprirodnoj meri onaj porok koji je za nju tei od svakog greha i crnji od smrti same. Rasipnost! Kako se moe biti onako bogat svim i svaim, i u isto vreme onako rasipan bez mere i smisla? Ako ima neto to je vie i svetlije u ovom njenom ivotu, sainjenom od sitnih briga, tednje, rada i prkosne samoe, to je seanje na toga ujaka. U tom seanju sauvalo se ono malo nesebinog bola i iste, enske nenosti za koliko je ona po svom osobe-njakom i surovom nainu ivota i po svojoj nastranoj prirodi bila sposobna.U ovoj njenoj svagdanjoj i neprestanoj borbi protiv svakog troka i davanja, u toku mnogih godina, uvek se javlja njegov lik, zagonetan i straan a blizak i drag kao roeni. Evo i sada, u prvom sutonu koji slazi i uvlai se meu ice koje ona naizmence hvata i isputa, iskrsava dajda Vlado i to, kao uvek, ni tuan ni nesrean, kakav bi trebalo da je, nego divan, radosno i dobroudno nasmejan, nesebian, pust i po-roan. Ona ga otro gleda, sa velikom tugom i potpunim nerazumeva-njem, ali bez straha. Takav je kakav je uvek bio - grenik! - i kakav e veno ostati. Njegove plave oi, pune nemirna sjaja, gledaju u sabesed-nika kao da ele da se rastoe i daruju; i onaj talas svetle kose iznad ela sja i treperi, kao da hoe da se razlije i netedimice razaspe u prostoru.Kao kroz neobian san jasno ga vidi takvog, tu pred sobom. Osea potrebu da vikne, da ga dozove i zaustavi na tom putu samounitenja, ali on prolazi, nasmejan, lak, nezadrljiv u svojoj samoubilakoj odluci da se ludo razda sav, na najgori i najnedostojniji nain, kome treba i kome ne treba.I Gospoica je zaista lako ciknula, jer se hvatajui ice na arapi ubola iglom u kaiprst leve ruke. To je razagnalo prisen iz mladosti, prenulo je iz sna i vratilo za trenutak sadanjosti i stvarnosti.U sobi se hvatao polumrak. Hladno i pusto posle svetle vizije. Slab i nemoan izgleda svaki napor da se uva i tedi kad u isto vreme toliki drugi netedimice rasipaju, zakidaju i otimaju. Tuno i beznadno je boriti se protiv toga, a nemogue odustati od borbe i predati se. Ponovo poinje da krpi. Vatra u pei se gasi. Tama osvaja sobu. Gospoica se sve vie primie prozoru a od toga joj biva sve hladnije. Pomisli da zapali svetlost, pa se odmah predomisli, savlada, i produi da radi i napree oi u borbi sa mrakom. Tako prolazi pet minuta. Sat glasno kuca uteene sekunde. Sa zadovoljstvom pomilja: eto, da sam maloas popustila prvoj elji i zapalila svetlost, dosada bi ve pet minuta nepotrebno go-rela; a evo, sa malo napora jo se i sada vidi i razlikuje svaka ica. Ah,2021zna ona to dobro, uvek se moe neto utedeti i otkinuti od svega, od vremena, od toplote, od svetlosti, od hrane, od odmora. Uvek, i onda kad ve izgleda da je zaista nemogue.U tim mislima Gospoica sa nasladom troi oni vid umesto elektrine svetlosti, dok joj ne udare suze i mrak ne pomea ice. Sad se zaista ne vidi. Ali pre nego to upali svetlost, ostade tako za nekoliko trenutaka, sa rukama skrtenim nad poslom, sa bolnim ali uzvienim oseanjem da su krajnje granice tednje ipak nedostine. To je samo rastui, ali ne obeshrabri. Ma kako da su daleke, ma i nedostine bile, ipak su one dostojnije napora, odricanja i rtava, nego ma koji drugi cilj koji ovek moe sebi da postavi.Ovako u prvom mraku to joj dolazi potpuno jasno i razumljivo, oiglednije nego danju, kad sunce sja, ili nou, kad svetlost gori.U njenom sadanjem ivotu bez spoljnih dogaaja i vidljivih pro-mena, kao na vedrom danu, sve je jasno, i daljine izgledaju bliske. A u ovoj polutami, pored ugaene pei, nad svrenim poslom, sve postaje jo jasnije i ivlje. Prolost se primie, seanja iskrsavaju sama. Ceo ivot, od njegovih prvih poetaka, to jest od oeve smrti, promie pred njom. Ona voli da se sea tih svojih poetaka. To je lirsko doba njenog ivota.Jer, i najvee pustinje imaju svoje prolee, pa ma kako kratko i ne-primetno bilo.Tad je jedan san imao vlast nad njom i ispunjavao je matanjima. Naravno, ne matanjima o ljubavi ili provodu, nego o sredstvima i nainima kako da se novac stee i steeno uvea i sauva.A seanja, kad se jednom krenu, ne zadravaju se kod poetka.22IIPrvi meseci posle oeve smrti bili su tuni ali velianstveni kao muzika posmrtnog mara, koja je tuna, ali u isto vreme i radosna to je ivot takav da moe i da ivi i da smrtno tuguje.Ve tih dana je Rajkin ivot poeo da uzima svoj pravac, neoekivano, naglo, i zauvek.Tada je bila jo posve neobina stvar da ensko stvorenje, i jo u ovim godinama, samo svrava svoje poslove i lino obilazi nadletva i pregovara sa poslovnim ljudima. Ali njen je sluaj smatran izuzetnim i priman kao takav. Svi su dobro poznavali tu mravu devojku, sa arkim, crnim oima i utim licem, sirotinjski odevenu, bez ikakve veze sa modom i enskom potrebom za kienjem i ulepavanjem. Svi su znali da je njen otac, gazda Obren, propao i umro kao rtva svoje dobrote i svoga starog i starinskog shvatanja trgovake asti. I svi su je tako primali. A ona se u punoj meri i koristila time. Bez jedne izline reci i bez osmejka, ona je dolazila pred svakoga sa skromnim molbama ili odreenim zahtevima. I svak je nastojao da izie u susret i pomogne toj tunoj devojci na iju se kuu sudbina naroito okomila. Tako je uspe-vala da izvri mnogu korisnu konverziju i zaobie mnogu strogost zakona. Za Gospoicu su se nalazila najpovoljnija i najblaa moguna reenja, njoj su davani korisni saveti koji se jednom poslovnom oveku nikad ne daju. Na taj nain ona je s vremenom uspela da vrlo povoljno23raisti stanje koje je ostalo iza oca, da osigura mnoge dubiozne pozicije iz njegovog knjigovodstva, da naplati potraivanja koja su odavno smatrana izgubljenim i da unovi papire koji su kod drugih leali umrtvljeni u kasi.U tim poslovima bili su joj od velike pomoi njen tutor i kum, gazda Mihailo, i direktor Banke Union, Dragutin Pajer.Gazda Mihailo je bio ovek boleljiv i umoran, potomak stare sarajevske trgovake porodice u kojoj je tuberkuloza imala svoje stalne rtve, ali nikad nije uspela da je potpuno zatre. Uvek je poneko iz njihove porodice bio na leenju u nekom sanatorijumu u austrijskim Alpima ili na moru najpre od sinova i keri a sada i od unuadi. I u poslovnom pogledu poloaj njihove kue bio je teak i zamren. Ali najvea i nekazivana gazda-Mihailova muka bio je njegov najstariji sin. Taj tihi i neobino daroviti mladi, svetaki nenog i lepog tela a nemirnog duha, bio je prvih est godina najbolji ak sarajevske gimnazije, udo od deteta, ali tada je poeo da pie stihove, zapustio kolu, i jo pre mature pobegao u Srbiju. Sada ivi u Beogradu kao pesnik i boem. Dugo vremena je ila opirna i uzaludna prepiska izmeu oca i sina, ali sada je i ta veza odavno prekinuta. Bolest, tuga za sinom i poslovne brige oslabili su gazda-Mihaila i istroili, ali su elom njegovom liku dali neko bolno dostojanstvo; njegovo lice sa velikim, smeim oima koje su uvek sjajne od svega to oveka titi i boli, a to ugled i pristojnost trae da se preuti, podsea na likove panskih slikara zlatnog veka.Taj gazda Mihailo je inio sve da gazda-Obrenova udovica i erka ne ostanu bez krova i hleba i da to manje osete nesreu koja ih je zadesila. U tome su ga pomagali svi Srbi trgovci iz sarajevske arije, svi roaci i prijatelji i potovaoci nesrenog gazda-Obrena. Meu njima se naroito istakao jedan stranac, direktor Pajer iz filijale petanske Banke Union. Taj ovek sa nemakim prezimenom bio je uistini neodreene rase i bez prave narodnosti. Otac mu je bio Nemac iz Banata, nastanjen u Osijeku, majka Hrvatica iz plemike porodice koja je mnogo drala do svoje plemike titule. Ali njena baba po ocu bila je Rumunka, a baba po majci Maarica. Obino se u takvim ljudima razne i nepomirljive krvi bore i suzbijaju meu sobom, ali u ovom oveku one su mirno tekle uporedo i davale neobinu i harmoninu celinu.Bio je visok, lep ovek, sa proreenom prosedom kosom, sivih, velikih oiju, irokih, mekih pokreta pri hodu i govoru. Bio je oenjen Maaricom, bogatom i nastranom enom koja nije ivela sa njim, nego negde na svom oinskom imanju u Maarskoj. Imali su jedinca sina, lepog deaka, koji je takoe bio u nekom zavodu u Maarskoj. I po sposobnosti i po vezama, Pajer je mogao odavno da bude na vanijem poloaju nego to je ovaj, moda i jedan od glavnih direktora u baninoj24centrali, u Peti, ali on ne samo da se nije otimao za to nego je po svojoj elji sedeo u ovom Sarajevu, sa kojim se potpuno srodio i saiveo. Imao je ukusno i bogato ureen stan u Logavinoj ulici. Bio je strastven lovac i dobar igra tenisa. Imao je lepu zbirku starog oruja i narodnih vezova, dobru biblioteku na nekoliko jezika; kupovao je stare slike i pomagao mlade domae slikare ne kazujui nikad ta misli o njihovim radovima. Banku, koja je bila jedna od prvih u Sarajevu i imala na samom keju lepu, sopstvenu zgradu, vodio je kao uzgred, mirno, ali dobro i paljivo.Direktor je bio ne samo u poslovnim vezama nego i u dugogodinjem i iskrenom prijateljstvu sa gazda-Obrenom. Posle njegove smrti on je smatrao za dunost da pomogne njegovu udovicu i erku, i da im olaka da se snau. I inio je to jednostavno, mirno, i bez mnogo reci, kao to je i sve ostalo u ivotu radio.Blagodarei tim ljudima i Rajkinoj mukoj istrajnosti, zaostavtina gazda-Obrena Radakovia likvidirana je s vremenom na najpovoljniji mogui nain i sreno je reeno pitanje opstanka i izdravanja gazda-Obrenove porodice.Svi gazda-Obrenovi poslovi izvan Sarajeva likvidirani su, a firmu Obren Radakovi u Sarajevu preuzeo je njegov dugogodinji poslovoa Veso Rui, s tim da radi na trei gro sa naslednicama. Poslovi su, naravno, utanjili i opadali sve vie, ali na ulasku u Veliki uriluk ostala je mala magaza, tesna, ista, polumrana i prazna, sa velikim, starim natpisom iznad ulaza: Obren Radakovi, komisiona i agenturska radnja. Sa svake strane pisalo je jo, u zlatnom krugu: Osnovano 1885. godine, a ispod toga dodano je sada sitnim, skromnim slovima: Vlasnik Veselin Rui.Taj gazda-Obrenov Veso, kako ga je oduvek ceo svet zvao i koga ni sada niko nije zvao gazda-Veso, proveo je vek svoj pored gazde i nalazio je, posve prirodno, da i dalje ostane u senci njegovog imena, da sauva ono to je ostalo i da poslui njegovoj porodici. Veso je bio siroe nepoznatog porekla, odnekud sa sela, nedorastao, sitan, punaak i bucmast, osav, tankog glasa, velike glave sa rumenim, pre vremena zboranim licem. Taj mali ovek, koji je pored svog monog gazde izgledao bez svoje volje i samostalne misli, bio je u stvari istrajan, utljiv seljai. Nosio se skromno ali isto i lerx>. Imao je enu Soku, isto tako sitnu, plavu i punaku kao to je i on. iveli su na Varoi, u maloj kuici koja je pjevala od istoe i reda, beloj i urednoj, sa cveem na prozorima i u minijaturnoj avliji. Dece nisu imali i iveli su neujno i slono kao dve grlice.Sada, posle gazdine smrti, on je povazdan sedeo u magazi, brian i sam kao siroe. Bez oslona na gazda-Obrena, oseao se naputen i nejak, ali je njegova pamet radila koliko je god mogla a sitne oi i male25crvene ruice bile su neprestano u pokretu. I u ovoj nesrei on se pokazao ne samo odan nego i, na svoj nain, mudar i vest.Ve prvih nedelja Rajka je poela da navraa svakodnevno u ma-gazu. Tu je sa Vesom pregledala knjige i raune i razgovarala o svemu. Bez reci, namrtena i mirna, upoznavala se sa knjigovodstvom, trgovakom prepiskom i celim nainom poslovanja. Uzalud su joj govorili da to nije posao za ensko stvorenje ni za njene godine. Ona je provodila svakodnevno sat-dva tu pored Vese, ne to ne bi imala poverenja u njega, jer to ne bi nikad niko mogao ni pomisliti, ne to su to poslovi traili, jer njih sada nije mnogo ni bilo, nego to je htela da ui, da sazna, da vidi kako i sa te strane izgleda taj mehanizam u kome je njen otac ostavio svoj ivot, a koji je ona sad sve bolje upoznavala obilazei banke i nadletva i sreujui svoj i majin mali i nesigurni imetak. A ve samo sedenje u polumranoj, hladnoj magazi, pored ovoga Vese koji je izgledao kao iva uspomena gazda-Obrenova, njoj je dolazilo kao sluenje zavetu koji joj je otac ostavio.Ali pored magaze i pored onoga to je radila sa poslovnim ljudima i po nadletvima Rajka nije zaboravljala ni kuu. I tu je s vremenom stala da sprovodi svoju volju.Sad je kua u mojim rukama, rekla je sebi ve posle polugodinjeg parastosa koji su dali ocu, i u isti mah osetila kako joj nasred grudi zadrhta i zakuca neto do bola slatko i uzbudljivo kao neko drugo, monije srce.Najpre je majci izloila svoj plan o nainu voenja kuanstva, ali ne ceo nego samo onoliko koliko se na nju odnosi i koliko ona mora da zna.- Tatina je elja da tedimo i da tako bar donekle popravimo zlo koje su nam ljudi uinili. Ja sam mu to obeala. Sa tim treba otpoeti odmah. Od sada se nee loiti velika vizitna soba, a ni zemljana pe u predsoblju. Loiemo tvoju spavau sobu, u njoj e i inae provoditi dane. Za poslugu, hranu i sve ostalo ja u voditi brigu od sada. Ti se odmaraj i gledaj runi rad.Gospoa Radojka je plakala, kao to bi tih dana plakala ma ta da joj se kae. Nije jo ni shvatila puno znaenje tih reci.Idueg meseca Gospoica je pozvala Simu, momka, koji je radio oko konja i krave, cepao drva, nosio vodu i obavljao sve one grube poslove koje jedna trgovaka kua zahteva. On je od gazda-Obrenove enidbe u ovoj kui. Sam je, bez ene i porodice, krupan, priprost i dobriina, kao stvoren da bude veno sluga i da ivi ivotom svojih gospodara. Stao je pred nju, tarui levom rukom svoje smee, rastresene brkove.- Simo, zvala sam te da ti kaem da se sa tatinom smrti u naoj kui sve promijenilo. Ljudi su nam uzeii i to je njihovo i to je nae. I stoga i mi moramo da gledamo kako emo i ta emo.26- Pa, gospojice Rajka, gledaemo.- Moraemo - nastavljala je devojka kao da ga nije ni ula - prodati i konja i kravu, i zato nam nee trebati ni momak.- Kako?- I htjela sam da ti kaem da ovdje moe ostati do 1. januara i da trai ve sada sebi mjesto.Simo se okrenu i pogleda oko sebe, kao da trai nekog odraslog i razumnog pored ove devojice koja ne zna ta govori.- Pa ja sam mislio da vama ba sada treba muka glava u kui. Ja vas za plau ne pitam. Sedamnaest godina se navrilo o Mitrovu dne kako sam doao kod pokojnog gazde. I zbog njega, biva, ja vas i gospoju ne bih ostavio za ivu glavu, pa kad bih o hljebu i vodi ivio.Glas mu se zamrai i oi napunie senkama.Devojka oseti kako joj u grudima neto zaigra, neto i slatko i opasno, kao kad se ovek naginje nad veliku dubinu. To je pokoleba, ali odmah zatim pomisli da je to jedan od onih trenutaka slabosti o kojima joj je govorio otac na samrti, ispravi jae glavu i ree hladno, otrije nego to je htela:- Znam ja, Simo, da si ti uvijek dobar bio i da te je tata volio, ali sad nastaju takva vremena za nas da je bolje da to prije trai sebi mjesto.Krupni ovek izie zbunjeno i tuno, a devojka pozva kuvaricu Re-ziku. I ona je ve est godina u kui. Snana ena, malo otra i samovoljna, kao sve dobre kuvarice na svetu. Devojka se jo jae ukruti i ispravi, kao za veliku probu.- Rezika, ti zna da smo sa tatom izgubili sve. I ivot u kui mora da se mijenja. Vie nee biti kod nas ni gostiju ni velikog kuhanja. Tvoj e posao biti od sada manji, a i ja u pomagati u kui. Mi skupu poslugu ne moemo vie plaati. imi sam ve otkazala. Tebe bismo mogli zadrati, ali sa dvadeset kruna mjeseno, umjesto dvadeset i etiri kao do sada. Ako ti je pravo tako, ti bi mogla da ostane. Razmisli do sutra, pa e mi kazati. Novac za kune potrebe odsad e biti kod mene. Za prvo vrijeme ii emo svako jutro zajedno u ariju.Nastalo je zaprepaenje i prava uzbuna ne samo u kui nego i u su-sedstvu i meu najdaljim roacima i poznanicima. Razne rodice su opo-minjale majku da ne puta da joj ovo nezrelo i samovoljno devoje gospodari u kui. Ali majka je umela samo da plae ili da se smei. Doao je gazda Mihailo i savetovao da se ne nagli, jer stanje jeste teko, ali opet nevolja nije tolika da se kua potpuno zatvori. Devojka je mirno odgovarala da ona najbolje zna ta joj je otac kazao na umoru, i ako jo nije punoletna za druge odluke, u svojoj kui moe da radi i rasporeuje kako hoe.O novoj godini, Simo je zaista napustio kuu. Rezika je ostala jo dva27Imeseca, sa smanjenom platom, ali vie nije mogla izdrati. Gospoica je ila sa njom u ariju, gde je svakim danom smanjivala izdatke, otkidajui i od koliine i od kakvoe kupljenih namirnica. Najposle, Reziki je prekipelo. Plaui se oprostila sa gospoom, a zatim je po komijskim kuama priala da bi voleia sluiti eskadron husara nego ovo udovite od deteta, koji e u priu ui ako ovako produi.Gospoica je uzela jednu devojicu za ceo kuni posao. Ona je sada sa majkom vodila kuhinju. Roaci i drugarice, koji su je u poetku savetovali, zamorili su se pred njenim uporstvom i pustili je da radi po svojoj glavi. A ona je radila sa planom i strpljenjem. Svaku svoju odluku izvodila je brzo i neumoljivo, ali je o njoj dugo razmiljala pre nego to bi je donela, a izmeu pojedinih odluka putala je da proe dosta vremena; vreme joj je pomagalo u ostvarenju donesenih i u donoenju novih.Dok je bio iv njen ujak, dajda Vlado, on je jo mogao da je odgovori od neke preteranosti u tednji i da je natera da odrava koliko--toliko vezu sa svetom. Svojoj sestri, njenoj majci, on je donosio poklone, kako bi to manje oseala stisnutu ruku i strogu ud svoje keri. Sa njim je jo moglo biti i smeha i ale, jer to je bio jedan od onih ljudi kojima se teko odbija ono to trae a lako prata ono to pogree. I sama borba koju su on i Rajka neprestano vodili zbog njene tednje i njegovog rasipanja bila je radosna i dobroudna.Kad ga najmanje oekuju, on bi banuo u kuu. Rajku bi zatekao u tekom poslu, povezane glave, prasnu i aavu do lakata.- Ajde, spremaj se. Doao sam da te vodim na Benbau, na sladoled. Ima tamo itavo drutvo.- Bog s tobom, vidi kakva sam! Lijep dan, pa sam uzela da pretresem i oistim tavan.- Tavan nee pobjei. Nego, oblai se! Fijaker eka.- Fijaker! E, tako mi boga, ti si zreo za ludnicu!Pogleda kroz prozor i vidi nove, sjajne koije i koijaa sa crvenim fesom na glavi i cvetom na vrhu bia. Sama pomisao da je koija pogoen na sat i da sa svakim minutom ekanja troak raste, zadaje joj nepodnoljiv bol, kao da krv od nje odlazi kap po kap. Pokriva lice rukama, da ne gleda ni njega ni taj prokleti fijaker i cikne da bi nadvikala njegov smeh.- Neu, neu da vidim ni tebe ni njega. Vlado, ozbiljno se ljutim.- Ajde, iv ti ja!- Bolje da ne ivi kad si takav.Ali ko moe u njegovom prisustvu da se istinski srdi i zadri ozbiljanizraz /Po sobi nastane trka i smeh i otimanje. Najposle se pogode: da on otpusti koijaa (jer to skupo ekanje ona ne moe da podnese), a ona e28se umiti i obui. I onda odu peice kroz varo. On, lep, nasmejan, u belom odelu od japanske svile, sa ruom u rupici od kaputa, a ona, mrka, usukana, sa frizurom koja nema imena i sa suknjom koja je dua pozadi nego spreda.Deavale su se jo lue i udnije stvari, jer sa njim nije nikakvo udo bilo iskljueno i nemogue. Jednog jutra osvanuo je kod njih u kui, neispravan, praan, nasmejan, sa malim jagnjetom u naruju. Uvijek mi govorite da ne radim i ne privreujem kae smejui se evo posvetio sam se ozbiljno trgovini i poljoprivredi. Donosim vam prvi plod moga rada.A kad je seo i ispriao sve, videlo se u emu je bila stvar.Sa dvojicom drugova, ovakvih kao i on, otiao je na Vrelo Bosne. Tu su uz pie i svirku presedeli elu no. (ta je ljetna no? Nita. Dok se okrene proe!) A u zoru su krenuli u fijakeru natrag u'Sarajevo. Putem su naili na elo stado ovaca od kojih su se neke tek bile ojagnjile. Njihov fijaker je teko prodirao kroz gustu, ustalasanu masu koja je mirisala na vunu, mleko i prainu. Najpre su se ljutili zbog toga, a onda je stvar poela da im biva zanimljiva.Mladii koji su proveli no uz pesmu i pie imaju u takva letnja svitanja iroko srce i veliku elju za podvizima. Nema te misli koja im u takvim asovima ne moe na um pasti i koju oni nisu spremni da ostvare. Jedan od drugova uini predlog da zajedniki kupe elo stado ovaca, da ga oteraju u Sarajevo i prodaju, a zaradu da podele. Sva trojica se oduevie. ovek koji je terao ovce bio je najamnik i rekao im je da je gazda u Alipainom Mostu. Kad su stigli do hana kod Alipainog Mosta, naili su na jednog debelog i lukavog seoskog pekulanta, koji je najpre odbio tu ponudu veselih gospodskih mladia. Ali kad su oni ozbiljno i uporno traili da se posao svri, on poe da podie cenu. Stvar se svrila fantastinom prodajom, bar trideset odsto skuplje od pijane cene. Mladii su istresli sav novac to su imali pri sebi, kupili ezdeset i jednog brava sa jedanaestoro jagnjadi, i poterali svoju stoku put Sarajeva. Ali ve putem su se ohladili i pokajali jo pre nego to su stigli u varo. Kako je bio pazarni dan, svratili su na stoni pijac. Tu su tek videli da nije lako prodati toliku stoku odjednom. Kad im je sve dosadilo, ostavili su oveka da izvri prodaju. Naravno, sa neizbenim gubitkom.Rajka se smejala ovoj ludosti i plakala od jeda zbog lakomislenog gubitka i igre ovih mladia koji bi ve trebalo da su gazde i domaini. Jednako je htela da zna koliko su platili ovce po komadu i koliki e biti gubitak. Ali Vlado se smejao i umesto svakog odgovora unosio joj svoje belo, mirno jagnje u lice.To jagnje je ostalo u njihovoj kui, pripitomilo se i kao neko psetance29ivelo sa njima. I toliko su ga zavoleli da nisu imali srca da ga zakolju, nego su ga prodali kasapinu.Zatim je dola poslednja dajda-Vladina godina, dvadeset i trea godina njegovog ivota, runa, teka, sa dugovima, parnicama, zaple-nama, sve gorim ivotom i, na kraju, sa boleu. Umro je u Dubrovniku, u hotelu, potpuno sam; zaguila ga krv, drugog dana po dolasku. Hotelska posluga mu je raznela i ono malo stvari od vrednosti to je jo imao. I za umiranje je izabrao najskuplji nain koji postoji!Posle toga, Rajka se usamljivala sve vie, ni sama ne zna kako to, ni kada, ni zato. I najblie drugarice su je sve rede viale. Prijateljice njene majke dolazile su jo jedno vreme. Ali kad je videla koliko se kafe i eera troi kod tih dokonih razgovora, Rajka je poela da zakljuava kuhinjski orman a klju da nosi sa sobom. Tako su i one poele da izostaju. Jedino su roaci i rodice, i sa oeve i sa materine strane, jo nailazili, po snanim zakonima rodbinskih veza, koje kod nas traju i onda kad sve ostalo pone da poputa, i po drevnom naelu svih naih graanskih porodica: kakav je da je, na je. Dolazili su sa zlovoljom i sa bojaznima svake vrste, pitajui se vazda na kakvo e neprijatno iznenaenje ovoga puta naii. Jer ta kua, koja je nekad i zarila i blistala onim toplim izobiljem koje ne zavisi toliko od bogatstva koliko od srca i uroene blagorodnosti domaina, sada je iz godine u godinu bivala sve hladnija i neprijatnija. Nijedna stvar nije iz kue iznesena, ali sve ono to se upotrebom troi i to se moglo skloniti, sklonjeno je dalje od ljudskih ruku, nogu, a po mogustvu i pogleda. Gospoici je izgledalo da stvari koje su zatvorene po ormanima i sanducima tede sa njom zajedno, dok se od onih koje su u upotrebi gubi svaki dan pomalo, jer svaki dodir, svaki pogled tuih oiju skida sa njih poneto. One prve su joj dolazile kao kapital koji se sakriven plodi, a sve druge kao glavnica koja se, otkrivena i nebranjena krnji i topi, i sama se troi i izaziva nove trokove oko sebe. Ali i ono to je ostalo u upotrebi menjalo se na neki neobjanjiv nain. Sve su stvari stajale kao pozavaene meu sobom. Ne moe se kazati da je kua bila neista i zaputena, ali je isto tako bila daleko od one svetle i zdrave istoe koja bleti i peva u srenim kuama, jer tvrdienje je jedna od onih strasti koje s vremenom vuku za sobom i fiziku prljavtinu. Ovde se jo ivelo od ranije istoe. Ali su se ve javljali prvi znaci. U svima prostorijama i oko svake pojedine stvari neprimetno se zgunjavala atmosfera mrke amotinje, hladne i skamenjene mrzovolje. Sve to se nalazilo u ovoj kui gubilo je polagano ali stalno, sa svakim danom i satom, poneto od svoga sjaja i ivotne topline i prevlailo se onom jedva primetnom sivom skramom koja prethodi neistoi. Na prvi pogled videlo se da se ove stvari iste samo onoliko koliko je potrebno da se ne moe kazati da su prljave; bilo je jasno da se30od njih ne trai nita vie do ono emu imaju da slue i bez ega se ne moe biti. Takav izgled primaju s godinama predmeti i prostorije u tekijama, nekim manastirima ili kod osobenjaka samaca koji samo za jednu misao ili jednu strast ive. A takve kue svak zaobilazi i zalazi u njih samo po nudi.Osim roaka u kuu su jo dugo vremena dolazili i prosjaci. Treba znati da su tadanji sarajevski prosjaci bili jo od one naroite vrste prosjaka kakvi postoje u svakoj istonjakoj varoi.Postojanje prosjakog reda ljudi predstavlja, uistini, jednu od onih ustanova koje su zasnovane na osvetanom praznoverju i na lukavom raunu, a u kojima bogati ljudi nalaze jevtino umiranje savesti kao i prosjaci svoj neposredni interes. Ali nae staro graansko drutvo nije na tu stvar tako gledalo. Za njih to su boji ljudi, opta briga i svaija dunost. Razna sirotinjska deca, sakata i nesrena od roenja, sa ispruenom rukom i nestalnim pogledom, naizmence zlim i bojaljivim. Glu-voneme, maloumne ili ponesreene ene koje ne mogu i po optem shvatanju i pristanku i ne treba da rade. Iznemogli a vedri starci, zarasli u bradu, u odelu od samih zakrpa, sa torbom na leima i tapom u ruci; oni lie na samog Gospoda iz pria koji je, preruen u prosjaka, krenuo svetom da kua ljudska srca, da izvidi ko je dostojan da bude bogat i srean i ko nije. Svi su oni za svaku bogatu ili samo imunu kuu neka vrsta dobrih duhova, iv dokaz da blagostanje i napredak traje u toj kui. U njima imuan svet gleda potvrdu neshvatljivih ali venih odluka bojeg promisla prema kome jedni ljudi imaju svega i imae uvek, a drugi nemaju i nikad nee imati, iako im ceo svet, boga radi, daje.Imajui svoj utvren red kretanja i raspored vremena, oni se pojavljuju u pojedinim kuama U odreene dane, gotovo i sate, primaju svoju krajcaru ili svoj komad hleba, kao deo toga dobra i imanja na koji imaju nepisano ali sveto pravo, i odlaze dalje, ostavljajui domainima svoje blagoslove, koji su vie nego prazne reci, i pojaano oseanje sree zbog svega to je bog dao, to ljudi i zla srea nisu mogli da uzmu, a to milostinja, sadaka, brani i odrava.To prosjaenje kod nas nema isti smisao i jednako znaenje kao u zemljama Zapadne Evrope. Njihovi su prosjaci esto poroni ljudi, paraziti i varalice, koji trae svoje rtve, dok su nai (bar po naim istonjakim shvatanjima) i sami rtve, stvorenja koja nose na svojim leima neminovni deo drutvene bede i tim samim bivaju svaiji verov-nici i imaju svoj deo u srei srenih i bogatstvu bogatih. Prosjaenje kod nas ima (ili je imalo) svoje objanjenje, u najuoj vezi sa naim graanskim i arijskim shvatanjem ljudske sudbine i naim nainom ivota i sticanja. Ono predstavlja neku nunu, drevnu i ustaljenu izmenu izmeu onih koji imaju i mogu i onih koji su unesreeni i potrebiti, pri-31rodan i usvojen nain dopunjavanja i ispravljanja onoga to se drukije nije moglo ili nije umelo ispraviti. Stoga je ono, po preutnoj, drevnoj konvenciji, smatrano kao blagotvorno i opravdano, podjednako potrebno onima koji daju i onima koji primaju.U ovoj kui prosjaci su u toku poslednjih osamnaest godina primani duevno i darivani obilno. To se znalo. Sada je i to stalo da se menja. Samo, Gospoica je uviala da u ovom ne moe da bude onako preka i gruba kao u pitanju posluge. Njena majka, koja je u svemu poputala, bila je u ovoj stvari dugo uporna. Za nju je darivanje prosjaka bila ukorenjena svetinja; to je shvatanje ponela iz oinske kue i nala ga u ovoj u koju se udala. Ona nije mogla zamisliti da se u tu svetinju moe dirnuti, dok god ima komadi hleba u kui. Zato Raj ka nije mogla napreac da prekine sa tom tradicijom, ali je i darivanje prosjaka uzela u svoje ruke, kao i sve ostalo.Prosjaci su odmah osetili njenu ruku. Ona ih je sada doekivala na svoj nain: strogo, hladno, ispitujui otrim pogledom ko zasluuje pomo a ko ne, traei u njihovim dronjcima tragove podmuklo skrivanog bogatstva i u njihovim telesnim nedostacima neiskrenost i pretvaranje. Veina tih prosjaka poznavali su je jo kao dete, i pozdravljali je rukom, mumlanjem ili ubokim osmejkom, oekujui uzalud da se i ona osmehne.Kad utvrdi da je prosjak zaista star i nemoan i da nema izgovora pod kojim bi ga mogla odbiti, ona zatvara kuna vrata, odlazi u kuhinju. Tu uzme komad starog hleba i tvrdog sira i poe da mu udeli. Ali, kako je jo nesigurna i pravi egrt u tekoj vetini tednje i tvrdienja, ona se, dok ide hodnikom, priseti da moe naii neki jo potrebitiji prosjak, vrati se opet u kuhinju i ostavi sir u orman. Poe sa samim hlebom, ali posmatrajui ga uz put uini joj se da je komad suvie velik, vrati se opet u kuhinju, prepolovi hleb i polovinu ostavi u kotaricu. I kad ve poe, sa tim to je najposle odredila da je prosjako, trgne se, uzme ponovo no i odsee i od toga komada tanku rezu. A dajui ga prosjaku u ruke jo uvek posmatra i hleb i prosjakov izraz lica, u elji da tako oceni da li se nije prevarila i dala suvie.Svaki povod bio je za nju dobar i dovoljan da prosjaka odbije i otera. Jedan je zaboravio da pritvori vrata u avliji, drugi je uneo na bosim nogama blata i ukaljao belu, sitnu kaldrmu kojom se njihova avlija ponosi meu sarajevskim gazdinskim avlijama. Jednog dana je opet proitala u novinama kako je u Parizu umrla neka prosjakinja u bedi i dronjcima, a posle su u njenoj slamnjai nali uteevinu od 250.000 franaka. To joj je sluilo kao povod da elu nedelju dana odbija sve prosjake, grdei ih da se pretvaraju i da lee na parama.Tako iz dana u dan, iz meseca u mesec. Najposle, desilo se netoneuveno i nezapameno za gazdinsku kuu u kojoj jo ima ivo eljade. Prosjaci su poeli da dolaze sve rede, pa da izostaju, dok se, na kraju, nisu odbili potpuno. Gospoa Radojka se alila gorko to joj ni ubog ni potrebit ne otvara kuna vrata. Stajala je esto pored prozora i uplaeno i zabrinuto gledala na sokak i tada je svojim oima mogla da vidi kako poznati prosjaki likovi promiu, zaobilazei njihovu kuu kao da >>j$i kuna ili izumrla. I zbog toga je, kao zbog tekog i nepopravljivog prokletstva, plakala i grizla se gore nego zbog ma kog linog odricanja koje je morala da podnosi.Tako se Gospoica s planom i sve po redu oslobaala svega to je smatrala da joj smeta na njenom putu iji krajnji cilj nije nikom odavala i nije ni sama jasno i potpuno videla. Tako je doao i rok kad je isticalo njeno osiguranje. Sa poetkom nove godine Gospoica je imala da primi dvadeset hiljada kruna od osiguravajueg drutva iz Trsta.I zaista, krajem januara meseca doao je kod njih gazda Mihailo, njen tutor, jednostavan i tih kao uvek, ali neto sveaniji, gotovo tronut. Teko je disao od astme koja ga je mnogo muila i spreavala u radu. Doao je da joj javi da je drutvo isplatilo njeno osiguranje i da je suma poloena na njeno ime u Banci Union.Gospoica je primila vest bez najmanjeg uzbuenja. Samo se bora meu oima udvostruila i pokazivala da misli napregnuto.Tutor joj je pokazao papire iz kojih se videlo da je drutvo isplatilo elu sumu, sa odbitkom taksa i sedamdeset i est kruna na ime trokova. U isto vreme rekao joj je da drutvo, koje je bilo vrlo predusretljivo u elom ovom poslu, oekuje da e Gospoica dopustiti da u sarajevskim novinama izie uobiajena zahvalnost na brzom postupku i kulantnoj isplati.- Dozvoljavam, ali pod uslovom da drutvo uzme na sebe ovih sedamdeset i est kruna trokova. Inae, ne.Gazda Mihailo je gledao u devojku iznenaeno kao ovek koji ne veruje svojim uima i hoe oima da proveri ono to uje. Nastojao je lepo da joj objasni kako je red da pristane da ta javna zahvalnica izie u tampi, i kako je nemoguno vezivati to sa trokovima koje po pravilima mora stranka da snosi. To svi rade i drutvo je to potpuno zasluilo; uostalom to nju, Rajku, ne stoji ni pare. Mene ne stoji, ali drutvu koristi, i za to treba da mi plati, ako hoe da izie stvar u novinama.Gazda Mihailo je iziao, kaljui i prevrui u glavi udne misli o ovoj devojci.Zahvalnica nije izala. A gazda-Mihaila su ekala nova, vea iznenaenja sa njegovim kumetom.Jednog dana, malo posle toga, Gospoica je navratila u gazda-Mi-3233hailovu magazu i poto ga je zatekla samog saoptila mu je kratko i jednostavno da ona namerava da se koristi zakonom koji joj daje mogunost da, s obzirom na izuzetne prilike, trai da ve sa osamnaestom godinom bude proglaena punoletnom. Ona je pobrojala sve razloge koje e izneti sudu: radnja koja je ostala optereena iza oeve smrti, tutorova bolest i zauzetost sopstvenim poslovima, stara majka koju izdrava, spremnost i volja da sama vodi poslove koji bi u tom sluaju krenuli ivlje i bolje. I sada moli za njegov pristanak.Gazda Mihailo je gledao u nju svojim umornim i pre vremena osta-relim oima u kojima se odraavalo bolno iznenaenje i uenje. Stao je da savija cigaru i gledajui u svoje prste rekao mirno: Dobro, dijete, je li tebi togod krivo bilo kako sam ja do sada vodio vae poslove? Nije, kum-Mihailo, boe sauvaj! Samo, i sam vidi kako stoje nae stvari. A zato, kod mene mlade i zdrave, da se ti mui jo i naim brigama? Ja u tebe uvijek priupitati za savjet, ali bolje je da sama svravam nae poslove. To je bila i tatina elja.Gazda Mihailo gleda u devojku kao da je sada prvi put vidi i sa naporom trai u njenom licu crte deteta koje je nekad poznavao.Najposle, dao je pristanak. Za sve ostalo pobrinula se Rajka. est nedelja posle toga razgovora, advokat joj je doneo odluku suda kojom se proglaava punoletnom.Gazda Mihailo je, kad mu je to saopteno, primio stvar lepo, ne pokazujui negodovanje i krijui zabrinutost. Ti si sada - rekao joj je tiho i sveano - po zakonu slobodna da upravlja onim to je tvoje ali za mene ti si kao i moje roeno, i ja te od svoje djece ne dvojim. to god vam bude trebalo, moja vam pomo i moj savjet nee usfaliti. To znaj.Gospoica je zahvalila, ali se nije izjanjavala o nainu na koji misli da rasporedi i upotrebi novac koji je primila od osiguranja. Uopte, ona je u poslednje vreme sve manje govorila o poslovnim stvarima sa svojim tutorom. Sad je potpuno izbegavala takav razgovor. Ona je razgovarala samo sa onim ko joj je bio potreban i samo o onome o emu je htela da govori. Bez potrebe nije nikom ni dobar dan nazivala, ni ranije, a pogotovu ne sada kad je dola do svog kapitala.Ne samo gazda Mihailo nego i direktor Pajer i najstariji i najiskusniji trgovci udom su se udili sa koliko je panje Rajka primila svoj novac od osiguranja, kako ga je brzo, vesto i neprimetno razmestila, po svima osvetanim pravilima arijskog gazdovanja. A Gospoica je ila svojim putem na kome je nisu mogla zbuniti ni pokolebati ni laskanja ni prekori, isto kao to je nisu mogli zaustaviti nikakvi obziri. Njen novac je proradio.34U stvari, njen novac je radio ve od nekog vremena.Svi su primetili da Gospoica ve odavno ne radi na likvidaciji oevog naslea i osiguranju svoje kue, nego na posve novim poslovima koje je sama zamiljala i vodila. Pa ipak, svi su joj i dalje izlazili u susret, primali je preko reda i izuzetno ljubazno, kao gazda-Obrenovo siroe.Ali sada, kad je njen kapital naglo porastao, ona je imala manje potrebe da obija tue pragove. Za ovo nekoliko godina upoznala je ljude, ustanove i poslove; sad je mogla sama da prati novosti i promene na sarajevskom novanom tritu, i to ne na onom velikom i javnom, nego na onom malom i tajnom ali ivom, koje je za veinu ljudi nevidljivo, ali koje dobro poznaju nesreni i poroni ljudi, robovi tekih kamata i neumoljivih rokova.Uostalom, ljudi su poeli da trae nju.35IIISarajevo oko 1906. godine! Varo u kojoj se ukrtavaju uticaji, me-aju kulturne sfere i sukobljavaju razni naini ivota i oprena shvatanja. Ali sve te razne i razliite klase, vere, narodnosti i drutvene grupe imaju jednu zajedniku crtu: svima treba novca i svima mnogo vie od onoga to imaju. Pre svega postoji velik procenat sitnog sveta koji nema ni najpotrebnije. Njihov ivot i nije drugo do pusta elja i veita potraga za novcem. Ali i od onih koji neto imaju, ili tako izgledaju, svak eli vie i lepe od onog to ima. Oduvek je Sarajevo bilo varo novca i potrebe za novcem, a sada je to vie nego ikad. Ovaj na graanski svet, i inae nasledno optereen turskim navikama nerada i slovenskom potrebom za ekscesom, primio je sada jo i austrijske formalistike pojmove o drutvu i drutvenim obavezama, po kojima se lini ugled i klasno dostojanstvo oveka zasnivaju na odreenoj veliini neproduktivnih, besmislenih trokova, esto samo praznom i smenom luksuzu bez duha i ukusa.Teko je zamisliti varo sa manje novca i slabijim izvorima zarade a sa veom ei za novcem, sa manje volje za radom i vetine da se privredi, a sa vie elja i prohteva. Meavina istonjakih obiaja i srednjoevropske civilizacije stvara ovde jedan naroit oblik drutvenog ivota u kome se domai svet takmii sa doljacima u stvaranju novih potreba i prilika za troenje. Nekadanji obiaji uzdrljivosti kod siromanih i tednje kod imunih klasa sad su potpuno izbledeli. Ukoliko37ima jo ljudi sa starim arijskim navikama skromnosti i strogim naelima male zarade ali velike tednje, oni stoje po strani od svakog drutvenog ivota kao smeni ostaci davno prolih vremena.Usred takvog drutva u kome je hitna i velika potreba za novcem isplela nevidljivu ali gustu i nerazmrsivu mreu dugova i pozajmica u svima mogunim visinama i najraznolinijim oblicima, poela je Gospoica da stvara svoj kapital. Takvih kao ona, kojima manje treba nego to imaju, bilo je malo da su se na prste dali izbrojati, a onih kojima treba novca, jer nemaju za najpotrebnije ili jer troe vie nego to mogu, bilo je na hiljade. Ne ulazei dublje u drutvene odnose i ne traei stvarne veze izmeu uzroka i posledica, ona je zakljuivala po onome to se vidi na povrini, kao to obino rade ene i svi ljudi koji su pod vlau jedne velike strasti; a ona je bila i jedno i drugo. Njoj nije trebalo mnogo pa da elu ovu varo i sav ivot oko sebe pone da smatra svojim lovitem i da zaboravi na sve osim na svoju udnju za plenom.Jo prvih godina Gospoica je u oevoj magazi poela da prima ljude i ene kojima treba hitna pozajmica. Stvar je poela skromno i bezazleno, ali se razvijala brzo i opasno, naroito docnije, kad je dola do novca od osiguranja i postala punoletna. I dok je Veso, i ne pomiljajui na njene planove, poslovao na sitno, cenjkajui se sa seljacima za dve-tri lisije koe, Gospoica je poela da osea slast koju takvim kao to je ona daje para koja se koti, ono hladno pijanstvo koje potajno greje i obasjava zelenae po vlanim magazama, bolje od sunca i lepe od prolea. I kad je poslovanje sa zajmovima stalo da se grana i broj poseti-laca da raste, ona je poela da ih prima ne samo u magazi nego i kod kue. Naravno, to je vailo samo za izabrane, vanije i odlinije muterije^tura i nevesela kua, bez smeha i razgovora, bez topline i ukrasa, koju su i prosjaci zaobilazili, poela je da prima nove, neobine pose-tioce. Tu se moglo videti kako su razlini ljudi koje nevidljivim koncima privlai novac i potreba za novcem.U prvo vreme svaka poseta je za mladu devojku bila dogaaj za koji se naroito spremala i koji je dugo pamtila, ali s vremenom, kako je broj onih koji dolaze zbog svojih potreba bivao vei nego to je elela, primala ih je sve nehatnije, sa sve manje obzira i sve vie opreza i strogosti. (Brzo je upoznala ljude koji, gonjeni prekom nudom ili nekom svemonom strau, oajniki trae novac na zajam, i uvidela koliko je takav ovek slab i nemoan, spreman na sve, i da se prema njemu ne mora imati ni potovanja ni obzira. To joj se otkrilo samo od sebe, jo u poetku njenog rada, i tim saznanjem ona se obilno i bezobzirno koristila.)Zimi i leti Gospoica sedi u onom gotovo praznom predsoblju, pored38malog stola na kom nema ni jedne knjige, ni jednog pareta hartije, samo starinska mastionica sa jevtinim perom koje potie jo od njenog akog vremena. Sedi na prostoj, tvrdoj stolici, a pored nje svega jo jedna, jo manja i tvra, za posetioca. Prostorija se ne loi ni za vreme najvee studeni.Nemojte skidati kaputa, kae tada obino Gospoica posetiocu, i dodaje sa neim osvetnikim u glasu, jer kod mene se ne loi.I poto ga je tako postavila u najneprijatniji i najnepovoljniji poloaj po njega, ona ga pita ta eli, strogo i zaueno kao da je pogreio i kuna vrata i linost sa kojom govori.U veini sluajeva razgovor se zaista i svrava tako da posetilac izie praznih aka, poto je prvo istresao pred Gospoicu elu svoju muku i potrebu. Kod onih retkih koji neto postignu, ela stvar se odlae do sutra. A sutra na njenom pisaem stolu moe da nae hartiju sa ispisanim uslovima za kratkoroni zajam. Ve prema duini roka, obaveza glasi uvek na sumu za deset do trideset odsto veu nego to dunik stvarno prima na ruke. Ostali ulo vi su u potpunoj saglasnosti sa zakonom, to jest na njegovoj krajnjoj granici. Isplata se ne vri nikad tu u kui, nego u Vesinoj magazi, ili ak posredno; esto vrlo zaobilaznim putem, kod nekog sarafa tamo negde pred Imaretom ili kod nekog neuglednog trgovia koji sedi u polupraznoj magazi, na izgled pustoj i siromanoj. Jer, duboko ispod vidljive i bune povrine drutva koje ivi, troi, uiva i rasipa, postoji i nevidljiva, tanka, elina i vrsta mrea zelenatva, nema, bezimena i mona organizacija onih koji su u ivotu ostavili sve to je izlino i sporedno a nali put ka onome to je, po njihovom shvatanju, bitno i osnovno u drutvu, onih koji svoju jedinu strast zadovoljavaju na raun bezbrojnih, sitnih i krupnih strasti i potreba svega ostalog sveta.Ali kod veine tih posetilaca ne dolazi ni do stvarnih, ozbiljnih pregovora. Po nekom nerazumljivom, ali sigurnom nagonu, Gospoica prekine oveka ve u polovini njegovog izlaganja svojim jakim i zvonkim glasom, izjavljujui da su ga pogreno uputili, da je ona imala neto novca, ali da ga je ve dala prijateljima na zajam. Obino tada stranka izie iz te zimi hladne a leti zaguljive prostorije, razoarana neu-spehom, ali zadovoljna to se oslobodila prisustva te krute devojke sa prodornim pogledom i atletskim stiskom ruke.Samo u izuzetnim sluajevima stvar je tekla drugaije. I te je sluajeve due pamtila.Jednog februarskog dana ulazi lepa i visoka ena, u dugom kaputu od crne oje, opervaenom oko vrata i ruku smeim, skupim krznom. Na glavi joj mala ubara od istog krzna. Belo i neno lice, sa plavim oima, lako porumenelo od studeni i mokro od izmaglice. Ona je stran-39kinja, Poljakinja poreklom, ali odrasla u Bosni. Mu joj je Hrvat, dravni inovnik, kico gordog i otmenog dranja, poznat kao ljubitelj i kocke i vina i veselih ena. Gospoica ih poznaje iz vienja i po imenu.Zbunjeno i neveto mlada ena otpoinje razgovor, a onda, ostavljajui po strani svaki obzir i svaki pokuaj vetine, poinje da kazuje u emu je stvar. Njen mu je izgubio na kartama, u oficirskoj kasini, veu sumu; dao je asnu obavezu da e je isplatiti u roku od dvadeset i etiri sata. Ona je telegrafisala roditeljima i bratu koji je industrijalac u Poljskoj. Ima i drugog brata u Americi, koji im je ve pomogao u slinim nezgodama, ali ovde je u pitanju rok. Suma nije ni tako visoka, hiljadu i dve stotine kruna, i dobie je sigurno za nedelju-dve dana, ali je neophodno da se novac poloi jo do sutra ujutru. Njen mu je pao u neku vrstu mrane apatije i preti da e uiniti najgore. Ona mora da ga spaava i zato ne bi gledala na procente i uslove.- Nije vas dobro uputio onaj ko vas je poslao meni, gospoo. Ja nemam novca za davanje na zajmove. to sam imala to sam razdala prijateljima i sada ekam da mi vrate.ena se malo podie.- Gospoice, molim vas! Meni su rekli da vi moete.- Pogreno su vam rekli.- Gospoice, ja jo u vas imam nadu. Samo vi nas moete spasti. Sad se devojka pomae sa svoga mesta kao da eli da tako prekineneprijatan i uzaludan razgovor. A ena, kao da je samo na to ekala, brinu u glasan pla, rairi ruke pa ih onda sklopi pred samim licem iznenaene devojke.- Gospoice, ovako vas molim, sklopljenih ruku, kao bog to se moli.Da bi se izmakla, devojka se usturi to je mogla vie na stolici, a mlada ena klee i celim gornjim delom tela pade na njena kolena. Kroz pla su dopirale njene reci:- Vratiemo sve! Za boju ljubav, ne dajte da propadnemo! Prekli-njem vas!Posle prve zabune Gospoica izmae i kolena, ali ena, kao pose-ena, pade licem na njene cipele i obuhvati rukama njene noge iznad lanaka. Gospoica se brzo die, odgurnuvi iza sebe stolicu.Sad je sa visine gledala kraj svojih nogu savijenu enu koja se tresla od grevitog plaa. I tada oseti kako joj u grudima neto slatko i toplo zaigra, kao neko drugo i vee srce. Sagnu se malo kao da hoe da je pridigne i utei, ali onda se predomisli, tre ve ispruenu ruku natrag, i progovori tankim, neprirodnim glasom:- Nemojte, gospoo,... nemojte! Pogreno su vas uputili, verujte.Vama je svaki minut dragocjen i bolje bi bilo da pourite i potraite novac tamo gdje ga moete dobiti.Dugo je trebalo dok se nesrena ena digla, jo jednako mucajui:- Gospoice, molim vas... preklinjem vas, spasite nas! On e se ubiti!To je ponavljala sve do izlaza, a onda se odjednom uspravila, obrisala lice, popravila kosu, i bez pogleda i pozdrava izila.Gospoica je ostala zbunjena i kao malo postiena, negde duboko u sebi i jedva osetno. Ali su odmah naili neki poslovi, i ona nije imala kada da misli na lepu, nesrenu gospou, niti se brinula za njenu dalju sudbinu. Znala je samo da se gospodin nije ubio, jer ih je petnaestak dana posle te posete videla kako etaju obalom pored Miljacke, drei se ispod ruke, vrsto priljubljeni jedno uz drugo. Bili su slini stasom i rastom, kao brat i sestra, i savreno ode veni, kao da ih je neko isekao iz modnog urnala.Ali bilo je i drugaijih.Jednog dana (bilo je leto, sua i zapara) naao se u predsoblju na maloj stolici andarmerijski oberlojtnant Karasek, eki Nemac. Sluio je u jednoj varoici nedaleko od Sarajeva i bio je poznat veseljak iz sarajevskih nonih lokala u koje zalaze oficiri. Zbog svoga neurednog ivota i jo neurednijih finansija, bivao je i premetan i kanjavan, sad je stajao pred prisilnom ostavkom.Bio je pun ovek, krupnih, smeih oiju i jake, ugojene ije. Za~ brekao u crnoj uniformi. Od njega se irio miris oficirskog sapuna, po-mean sa zadahom konjaka. U desnoj ruci par novih, utih rukavica od jelenske koe. Govorio je nemaki, i otpoeo je tonom lanog samopouzdanja koji je tako svojstven alkoholiarima. Meni treba novac, gospoice. Vea suma. Hteo bih da znam kakvi su vai ulo vi. Dve hiljade kruna na tri meseca. Mislim da moje garantije zadovoljavaju.Ali mu Gospoica ne dade da iznese u emu su njegove garantije, kako ne bi pomislio da ga ona odbija jer su nedovoljne, i kako se ne bi izlino produio razgovor. Izvinite, gospodine, ali ja novca za zajimanje nemam.- Nemate? Nemam, gospodine, niti sam imala. Bila je, i to davno, svega jedna manja suma, od mog osiguranja, i tu sam dala pod interes. To je sve.Oficirova sigurnost se topila.- Sve? Sve, gospodine.- Sve! - ponovi oficir, premesti rukavice iz jedne ruke u drugu i stee ih jo vre.4041i- Ma kakvi bili ulo vi koje biste imali... ja bih sve prihvatio.- ao mi je, gospodine, ali nemam ni uslova ni novca.Oficir ne odgovori nita, samo je grevito mesio rukavice u desnoj ruci. Na temenu koje je poelo jako da elavi javie se sitne grake znoja, kao rosa. Gledao je ukoeno nekud u stranu, mimo Gospoice, kao da trai nekog iza nje. Da bi prekinula i muno utanje i to gledanje, ona se prva die. Jer, lake je podneti i najneprijatniji pogled nego oi koje gledaju uporno pored nas. Tada se i oficir tre, gotovo postieno, iskalja se, prihvati kapu sa stola, lako i neujno sastavi pete.- Onda, nita. Hvala, gospoice. Zbogom!Idue nedelje je sarajevska Bosnie Post donela kratku vest, najsitnijim slovima tampanu, daje oberlojtnant Karasek naglo preminuo, za vreme slubenog puta, u Tarinu.I bez raspitivanja Gospoica je saznala da se oficir otrovao i da su dvojica sarajevskih zelenaa ostali sa beznadnim potraivanjem, svaki po nekoliko stotina kruna. Bila je zadovoljna to nije dala novac, jer je bilo oigledno da bi oficir sa njenim novcem isplatio manje dugove a ostatak potroio i da bi posle dva-tri meseca uinio ovo isto, samo bi ona ostala kao glavni verovnik. Pa ipak joj je bilo neprijatno seanje na oficira, na njegove mehanike i odsutne odgovore, mrtve i kratke kao jeka, na njegov pogled koji ne vidi. Dugo posle toga deavalo joj se da se seti oberlojtnanta. I to obino biva u trenutku kad nekom licu koje trai novac daje svoj uobiajeni odgovor kako nema i kako nije ni imala. Tada uplaeno pomisli da e ovek ustati, sklopiti pete i rei:- Onda, nita. Hvala, gospoice. Zbogom!Meutim, ono lice se digne na drugi nain i sa drugim recima, a Gospoicu mine neka nelagodnost.Ljutila se zbog svega toga na samu sebe, zaboravljala elu stvar, pa ipak se te mune i besmislene bojazni nije mogla potpuno da oslobodi i da pri rastanku sa nekom strankom ne oseti strepnju da e se sada pred njom ponoviti oficirov pokret, praen njegovim recima. Trebalo joj je dosta vremena da sve potpuno zaboravi.Tako se u poecima jo izdvajaju pojedini posetioci, kao zasebni sluajevi, izuzetni i zanimljivi po svojoj sudbini, ali s vremenom svi se oni sve gue zbijaju u dugu i bezoblinu povorku, u sivu masu bez lica i imena, kojoj treba novaca.Uostalom, Gospoica je i sama ubrzo uvidela da nee moi nastaviti ovako, da u svojoj kui i lino prima svakog klijenta. Stvar je i suvie izila na glas (naravno, ne javni glas, nego onaj koji se iri samo apatom i samo meu upuenima). Stari prijatelji njenog oca opomenuli su je nekoliko puta. Tada su se ti posetioci okrenuli od njene kue, uputili ne u njihovu magazu gde je Veso, nego u jednu malu radnju u Ferhadijiulici, koju dri sarajevski Jevrejin Rafo Konforti. Sad su tu dolazili svi oni koji su trenutno u neprilici i koji trae manje pozajmice na heftu (na nedelju), to jest koji su spremni da za svakih deset kruna vrate posle nedelje dana dvanaest ili, ako to ne mogu, da plaaju po jednu krunu na deset kruna i na nedelju, sve dok ne vrate ceo dug sa utvrenim interesom. To su te smrtonosne zamke koje rasipnicima i ljudima koji su u velikoj potrebi izgledaju kao spasonosna pomo i izbavljenje.Stranke je primao Rafo u svom duanu, ali za upuene nije bila tajna da novac koji se ovde pod takvim uslovima daje na zajam pripada Gospoici, isto kao to su dobro znali da ne moe biti Rafin.Ovaj Rafo Konforti bio je rumen, teak i pregojen ovek, iako jo mlad. Odrastao u bei, jer mu je otac bio krpedija sa mnogo dece, on je ve kao egrt u jednoj galanterijskoj radnji poeo da trguje na svoju ruku, da se lepo nosi i fantazira o smelim planovima i velikim zaradama. Tada je meu sarajevskim Jevrejima sefardima vaio kao preduzimljiv ali neozbiljan mladi suvie ivahna duha i bujne mate. Kad se oslobodio, otvorio je u Ferhadiji ulici sopstvenu radnju. To je bila mala, napola prazna magaza u kojoj je prodavao i svata i nita. Obino je zakupljivao partije demodiranih ili izbledelih pomodnih artikala i prodavao ih uz veliku i kod nas dotle nepoznatu reklamu, pismenu i usmenu. Robu bi izloio svu na dve iroke tezge pored duanom. Izlepio bi sve zidove i prozore svoga duana crvenim i zelenim plakatima: Okazion! Obaramo cijene! Okazion! Samo jo danas! Likvidiramo sa gubitkom! Iskoristite dananji dan! A najveu reklamu vri Rafo sam koji se, onako pun, crven u licu i nasmejan, vrti kao igra i stvara oko sebe vrtlog od smeha i razgovora. Pri govoru stalno polae rairenu ruku nasred grudi i ponavlja: asti mi i imena! asti mi i sree!Sve to se desi u varoi, svaka re koju neko kae u prolazu, sve je to za njega povod za alu, razgovor, viku i reklamu.- Ne varaj narod, Rafo! - kae neki aljivdija, u prolazu, Konfortiju koji upravo hvali neke stare kravate dvojici neodlunih muterija.- ta? ta?Rafo ostavlja odmah onu dvojicu, istrava na sredinu ulice, udarajui dlanom o dlan, isprei se pred oveka i ne da mu dalje. Njegove crne, panske oi zalivene su vlanim sjajem, njegovo uzbuenje jae od istinskog.- ta?! Ja varam narod? Ja! asti mi i sree mi, likvidiramo sa gubitkom od 10% - vie Rafo govorei uvek u mnoini.- Dobro, Rafo! Zna se! - kae onaj i hoe da proe, ali ga Rafo hvata za obe ruke.- ta se zna? ta se zna? Ui, ui u radnju da ti pokaem fakturu.4243Faktura govori, gospodine! Ali da se kladimo! Pedeset kruna po-laem, pedeset mojih sirotinjskih na tvojih pet gazdinskih i kladim se: da sa gubitkom radimo.Rafo pritrava irokoj tezgi, prihvata teatralnim pokretom kravatu, rastee je i unosi oveku u oi.- Vidi ovo? ubre neka je a ne roba, ako ne radimo sa gubitkom. Ui da vidi fakturu, kad ti kaem, pa ako ispadne da laem, sve u ovo da razdijelim narodu ban-badava.Svet se zaustavlja, smeje, uiva u ovom prizoru koji se tako esto ponavlja. A uvek ima poneko ko to prvi put slua, i uvek poneko kupi neto.Takvi su bili poeci ovoga Rafe Konfortija. S godinama, on se uozbiljio, postao tei i tee pokretan; naroito otkako se, pre tri godine, oenio iz dosta imune i vrlo ugledne porodice u Travniku. I ta njegova enidba je bila neobina. Devojka, koja je bila lepa i jedinica u oca, zagledala se u ivahnog mladia na nekoj jevrejskoj zabavi u Travniku. Kad roditelji nisu hteli da uju o Rafi kao zetu, devojka je pobegla za njega, bez opreme i miraza. To je bila prva otmica, sa pucanjem iz revolvera (naravno u mrak a ne u meso), sa trkom, uzbunom i policijom. Uspeli su da se dokopaju Sarajeva. I roditeljima nije ostalo drugo do pristanka. Sad ve imaju dvoje dece. Ali tast jo nee da im oprosti potpuno. Pomae ih, ali pomalo i preko treeg lica.Konforti je bio jedan od prvih Rajkinih klijenata, u vreme kad se tek bio zaduanio. Najpre mu je davala novac u malim iznosima, sa velikim nepoverenjem, uz mnogostruke garantije. Ali s vremenom se pokazalo da je on, i pored svega svoga egaenja, i manje nastran i vie sposoban nego to izgleda.Jo pre dve godine, u samom poetku, Rafo se pokazao u njenim oima kao ovek koristan i dalekovidan.Jednog dana, u oktobru 1908. godine, on je svratio sa prvim mrakom kod nje da zatrai produenje roka.Dani su bili neobino topli i lepi. Prozor je bio otvoren. Iz te mlake noi dopirala je neobina buka i meala se u njihovo jednolino raunanje. Vazduh je treptao sveano i stravino. Na svima katolikim crkvama zvonila su sva zvona. Sa razlivenim vazdunim talasima zvonjave sudarali su se i meali gromki i sveani glasovi neke himne koju je nevidljiva masa manifestanata pevala glavnim ulicama, u toplom, gotovo letnjem mraku.Gospoica je oslukivala.- ujete? Znate li ta je ovo? - pitao je Rafo tiho, sa uzbuenjem u glasu, nagnut na stranu odakle su dolazili umovi.44- Pa, znam... aneksija - odgovori Gospoica bez mnogo oduevljenja.- Jeste, proglaena je aneksija Bosne i Hercegovine, ali u isto vrijeme poela je mobilizacija, Teilmobilisation. alje se vojska na srpsku, pa i na rusku granicu. E, vidite, sad treba kupovati dukate.- Pa to svak zna i to e svi raditi.- E, vidite, nije tako - upade joj Rafo u re - nije tako. Ne zna to ba svaki ovjek, a i od onih koji znaju nee svaki raditi tako. Nisu ljudi pametni, gospojica, a i lijeni su i nemarni. Osim toga, nemaju svi ni gotovu paru. Evo, i ja znam to i govorim vam, ali ne kupujem, jer nemam ime. Gospojica, vi imate; kupite to vie zlata, preklinjem vas, kad vam je bog dao i kad moete. Uloite sve to imate likvidno, neete se pokajati. A za mjesec-dva dana vidjee se hoe li biti rat ili nee. Ako bude, zadraete dukate umjesto papirnog novca; ako ne bude, proda-ete na vrijeme i sa profitom. Posluajte me, govorim vam kao prijatelj, neete zaaliti. Ako hoete, i ja u za va raun kupovati dukate. Ne traim vam ni pare provizije, nego odredite docnije sami, prema diferenciji.Konforti je govorio sa uzbuenim pokretima, oi su mu bile tako sjajne da su izgledale malo zrikave, a iz celog oveka izbijala je velika alost to nema svoje gotovine da sam izvri jednu lepu i sigurnu operaciju.I Gospoica je oprezno i polagano kupovala dukate, ponajvie od muslimanskih ena. (Docnije je alila tu opreznost i sporost.) I Rafo ih je nabavljao za njen raun. A negde u januaru mesecu idue godine, kad je aneksiona kriza bila na vrhuncu, Rafo je odjednom, kao lovaki pas, dao znak da treba prodavati. Gospoica se opirala i lomila, jer je zlato neprestano raslo. Ali Rafo je nestrpljivo i uporno savetovao da se odbaci to pre, jo dok raste, jer e kroz ned