Aneks ugovora o raduPredmet aneksa ugovora o radu u Zakonu jeizmena ugovorenih uslova rada.Znaenje izraza aneks (lat.anexus) je prilog, dodatak - u sluaju ugovora o radu to je prilog, dodatak ugovora o radu. U sadrinskom smislu aneks je izmena ugovora, ali i dopuna ugovora. Pod aneksom ugovora Zakon u lanu 171. podrazumeva izmenu ugovorenih uslova rada, i to ne izmenu ugovorenih uslova rada uopte, dakle izmenu svakog ugovorenog uslova rada, ve samo onih koje su u ovoj odredbi utvreni, uz doputenu mogunost da to mogu biti i drugi sluajevi utvreni optim aktom i ugovorom o radu.Zakon ne predvia mogunost da se aneksom ugovora vri dopuna ugovora o radu onim elementima koji ne predstavljaju sadraj zakljuenog ugovora o radu.

Odredbom lana 171. Zakona nije predviena mogunost izmene aneksom ugovora o radu ni svih ugovorenih uslova rada koji su lanom 33. Zakona utvreni kao obavezan sadraj ugovora o radu.Izostaju ugovoreni elementi prava i obaveza iz ove odredbe: radno vreme (puno, nepuno ili skraeno) i trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Potreba za dopunom zakljuenog ugovora o radu, ne dakle samo za izmenom ugovorenih uslova rada, ne moe se dovoditi u pitanje. Imajui u vidu da Zakon ne predvia inae objektivno potrebnu mogunost dopune ugovora o radu, kao ni postupak dopune (postupak zakljuivanja aneksa ugovora iz lana 172. je sistematizovan u glavi iji je naslovIzmena ugovora o radu,u odeljku sa podnaslovomIzmena ugovorenih uslova rada,zbog ega se ne moe smatrati da se ovaj postupak odnosi i na dopunu ugovora o radu), neizbeno se postavlja pitanje postupka ureivanja prava i obaveza dopunom ugovora o radu.

U razreenju istaknute dileme treba imati u vidu da odredba lana 171. Zakona, kojom su utvreni sluajevi izmene ugovorenih uslova rada, korespondira sa odredbom lana 179. ta. 7) i 8) Zakona o otkaznim razlozima zbog odbijanja zaposlenog da zakljui aneks ugovora o radu upravo u sluajevima iz te odredbe (odredbe lana 171. ta. 7) i 8) Zakona.Zakonodavac je u lanu 171. Zakona utvrdio iskljuivo sluajeve izmene ugovorenih uslova rada ije neprihvatanje od strane zaposlenog (odbijanje zakljuenja aneksa ugovora) ima kao pravnu posledicu mogunost otkaza ugovora o radu. Mogunost takve pravne posledice, s druge strane, ne postoji u sluaju odbijanja od strane zaposlenog ponude poslodavca da zakljui aneks ugovora radi izmene drugih moguih ugovorenih uslova rada, a broj tih drugih moguih ugovorenih uslova rada je, kao to je istaknuto, neogranien po osnovu same zakonske mogunosti da predmet ureivanja ugovorom o radu budu i druga prava i obaveze osim onih za koje je to zakonom izriito utvreno.U razmatranju ove pravne situacije ne moe se zanemariti ni injenica da izmena ugovorenih uslova rada, ili dopuna postojeih uslova rada, moe biti u interesu zaposlenog (svi sluajevi utvrivanja prava zaposlenog u veem obimu od zakonom ili optim aktom odreenim), kada se postupak zakljuivanja aneksa ugovora iz lana 172. Zakona pokazuje nesvrsishodnim.

Zakon nije uredio pitanje naina (postupka) izmene ugovorenih uslova rada izvan sluajeva odreenih u odredbi lana 171. Zakona, niti pitanje dopune ugovora o radu. Izvesno je, takoe, posebno imajui u vidu nepostojanje pravnih posledica odbijanja ponude poslodavca od strane zaposlenog da zakljui aneks ugovora u ovim sluajevima, da se aneks ugovora o radu u ovim sluajevima, zakljuuje u skladu sa optim pravilima uspostavljanja ugovornog odnosa, na taj nain bez obavezne primene lana 172. Zakona (ponuda za zakljuenje aneksa ugovora sa svojim sadrajem).

Ako je nesporno da odbijanje zaposlenog da zakljui aneks ugovora o radu u sluajevima koji nisu utvreni u lanu 171. Zakona nema pravnu posledicu mogunost otkaza ugovora o radu od strane poslodavca, postavlja sepitanje instrumenata zatite interesa poslodavca u sluaju odbijanja zaposlenog da zakljui aneks ugovora u tim drugim sluajevima, posebno kada se radi o obavezama zaposlenog.Zakonodavac sa razlogom, po pravilu, ne razdvaja opti akt i ugovor o radu kao pravne akte u ureivanju odreenih prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog. Ono to ne moe biti ugovoreno izmeu zaposlenog i poslodavca, iz razloga nesaglasnosti volja zaposlenog i poslodavca, posebno zbog odbijanja zaposlenog da zakljui aneks ugovora, mogui je predmet regulative opteg akta.Reenje poslodavcaReenjem poslodavcaodluuje seo pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog. Zakonom to nije izriito propisano, ali je takav zakljuak nesporan. U odredbi lana 192. Zakona utvreno je da u pravnom licu o pravima i obavezama iz radnog odnosa odluuje direktor ili zaposleni koga on ovlasti, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti. lanom 193. stav 1. Zakona propisano je da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku, osim u sluaju iz lana 172. Zakona.

Pored ovog opteg odreenja o pravnom aktu kojim se odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima Zakon posebno utvruje reenje kao pravni akt kojim se odluuje o odreenom pravu, obavezi ili odgovornosti (reenje o godinjem odmoru iz lana 75. Zakona, reenje o otkazu ugovora o radu iz lana 185. Zakona i dr.).Ugovor o radu (aneks ugovora) i/ili reenjeUgovor o radu (aneks ugovora) i reenje supojedinani pravni akti. Oni surazliite pravne prirode.Ugovor o radu, kao ugovorsui generis, je pravni akt kojim se autonomno ureuju radni odnosi, u svom konkretnom izrazu to je ureivanje (utvrivanje, reavanje, odluivanje) prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca. Reenje je pravni akt kojim se opti propis primenjuje na konkretan sluaj. Njihov predmet je naelno isti - to su prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca.

Ako se izrazi "ureuje" i "utvruje", koje Zakon koristi za ugovor o radu i aneks ugovora, i "odluuje", koji izraz koristi za reenje, shvate u znaenju istih pravnih posledica, kao sinonimi ija je razlika u znaenju samo primerena potrebi isticanja pravne prirode ugovora o radu i reenja, i pri ovome se uzme u obzir okolnost da Zakon ne pravi izuzetke u pogledu odluivanja reenjem o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, neizbeno jepitanje da li se reenjem moe odluivati o pravima, obavezama i odgovornostima koje su ureene, odnosno utvrene ugovorom o radu ili aneksom ugovora. Dva se razloga protive takvoj mogunosti:

- Jedan je formalne prirode, jer ne postoji potreba da se o istom pitanju reava u(sa)dva pojedinana pravna akta;

- Drugi je sutinske prirode, jer se reenjem kao pravnim aktom manje pravne snage ne moe odluivati o onome to je ureeno ugovorom o radu (aneksom ugovora) kao pravnim aktom jae pravne snage.

Ovakav hijerarhijski odnos ugovora o radu i reenja ima u vidu ugovor o radu kao dvostrani pravni akt i reenje kao pravni akt poslodavca kao jednog od subjekata u pravnom odnosu koji se uspostavlja.Nedoumicu u vezi sa mogunou, odnosno obavezom odluivanja o istom pravu, obavezi i odgovornosti u(sa)oba pravna akta, ugovorom o radu i reenjem, mogao bi izazvati iskaz zakonodavca iz lana 193. Zakona, prema kome se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja reenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloenjem i poukom o pravnom leku, osim u sluaju iz lana 172. Zakona, i to stoga to odredba lana 172. Zakona ne govori o reenju, ve se njome ureuje postupak zakljuivanja aneksa ugovora, posebno utvruje sadraj ponude poslodavca za zakljuivanje aneksa ugovora, koji obuhvata i razloge za ponudu. Isticanje tog izuzetka u lanu 193. Zakona moglo bi navesti na pogrean zakljuak da se reenjem odluuje i o pravima, obavezama i odgovornostima koje se ureuju ugovorom o radu, osim u sluajevima zakljuivanja aneksa ugovora. Zakonodavac je imao u vidu ponudu za zakljuivanje aneksa kao akt poslodavca, koja se u lanu 193. Zakona izuzima iz reima obaveze da ona kao akt poslodavca sadri obrazloenje, jer je ta obaveza ve utvrena u lanu 172. Zakona.Donoenje reenja je u nekim sluajevima obavezno(mirovanje radnog odnosa uz izuzetak neplaenog odsustva, porodiljsko odsustvo, otpremnina povodom otkaza zbog prestanka potrebe za radom, dnevnica za slubena putovanja, udaljenja u sluaju pritvora i drugo),a u drugim fakultativno(preraspodela radnog vremena, noni rad, udaljenje sa rad zbog pokrenutog krivinog postupka ili uinjene povrede radne obaveze, otkaz ugovora o radu).Reenje moe biti konstitutivno i deklarativno,u zavisnosti od toga da li je ureivanje prava i obaveza ugovorom o radu po sebi i njihovo konstituisanje u smislu uspostavljanja ili menjanja odreenog pravnog odnosa, ili se reenjem samo konstatuje da je neko pravo ili odreeni pravni odnos nastao ili prestao.Imajui u vidu hijerarhijski odnos ugovora o radu, odnosno aneksa ugovora, kao pojedinanih pravnih akata, i reenja, takoe pojedinanog pravnog akta, reenjem se odluuje o:

1. pravima, obavezama i odgovornostima za koje je izriito utvreno zakonom da se o njima odluuje reenjem, ime je iskljueno reavanje (ureivanje, utvrivanje) o njima ugovorom o radu (aneksom ugovora) i

2. pravima, obavezama i odgovornostima utvrenim optim pravnim aktom (konvencija, zakon, opti akt), koje se ne ureuju ugovorom o radu (aneksom ugovora), i to zbog toga to ugovor o radu ne moe biti pravni akt kojim bi se o njima reavalo (utvrivalo) ili zbog toga to poslodavac ne koristi zakonsku mogunost da se to pravo ili obaveza ureuje ugovorom o radu.Zakonska mogunost da se ugovorom o radu mogu urediti i druga prava i obaveze osim onih za koje je to zakonom odreeno pretpostavlja odreene kriterijume kojima se poslodavac rukovodi u korienju ove mogunosti. Ureivanje (utvrivanje) odreenih prava i obaveza, posebno odgovornosti zaposlenog, po svojoj prirodi nije primereno ugovoru o radu, pri emu e poslodavac u tim sluajevima odluivati reenjem. Potreba za utvrivanjem injeninog stanja i odgovarajuih okolnosti kao uslova za primenu propisa, na primer, uvek e zahtevati odluivanje reenjem. Pravo koje se stie nastupanjem odreene okolnosti predviene optim aktom predmet je odluivanja reenjem. Udaljenje zaposlenog sa rada u sluajevima predvienim zakonom (ili ugovorom o radu - odreenje imovine vee vrednosti koja se ugroava) ne moe biti predmet ugovornog odnosa. Osnov odgovornosti moe biti sadran u ugovoru o radu (povreda radne obaveze), ali e se o odgovornosti zaposlenog zbog povrede radne obaveze odluiti reenjem (otkaz ugovora o radu ili konstatacijom da ne postoji opravdan razlog za otkaz ugovora).

Razgranienje izmeu ugovora o radu i reenja u pogledu predmeta njihovog utvrivanja, odnosno odluivanja moglo bi se izvriti i po kriterijumu postojanja i odsustva kontinuiranog trajanja (stalnost i povremenost) prava, obaveza ili odgovornosti, pri emu kvalitet stalnosti opredeljuje ugovor o radu kao odgovarajui pravni akt, a kvalitet povremenosti reenje. Moglo bi se govoriti o statikoj dimenziji, u sluaju ugovora o radu, i dinamikoj dimenziji, u sluaju reenja, ako se izuzmu sluajevi izmene ugovorenih uslova rada zakljuivanjem aneksa ugovora. Tako se ispostavlja da sereenjem odluuje pravima ije je ostvarivanje uslovljeno nastupanjem zakonom ili optim aktom predviene okolnosti(pravo na plaeno i neplaeno odsustvo, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, pravo na naknadu trokova i drugih primanja koja ne ulaze u zaradu),takoe o pravu povodom koga poslodavac konstatuje injenicu ispunjenog zakonskog uslova(neki sluajevi mirovanja radnog odnosa).Reenjem se, zatim, utvruju obaveza zaposlenog(prekovremeni rad, rad u preraspodeljenom radnom vremenu),koja je posledica korienja ovlaenja poslodavca u sluajevima utvrenim zakonom ili optim aktom.Odgovornost zaposlenog ima u izloenom smislu svoja dva aspekta. Sluajevi odgovornosti mogu biti sadraj ugovora o radu (povrede radne obaveze), ali se o samojpovredi radne obaveze odluuje reenjem. Odgovornost zaposlenog za prouzrokovanu tetu ili mera protiv zaposlenog (udaljenje sa rada) predmet su odluivanja reenjem poslodavca.U ovom sluaju iz reima ugovornog odnosa izuzima ih i ovlaenje poslodavca da o njima odluuje.

Generalna klauzula iz lana 193. Zakona o odluivanju o pravima, obavezama i odgovornostima stoga se primenjuje prilikom odluivanja o pravima, obavezama i odgovornostima ije utvrivanje iz navedenih razloga ne podlee ugovornom odnosu zaposlenog i poslodavca.