Anonymus Diocleates tradit Ostroyllum a Septentrionali plaga profectum fuisse cum Totila fratre, et ingenti Gothorum multitudine.

Anonimni Dukljanin prenosi da je Ostroilo došao sa severne strane sa bratom Totilom i velikim mnoštvom Gota.

Ea tempestate in illa regione rerum potiebatur Senuladus parens Ostroylli; eique mortuo Brus, seu Brisius natu maximus in regnum paternum successerat

U to vreme je u ovoj oblasti vladao Senulad, Ostroilov otac; posle njegove smrti Brus, ili Bris najstariji sin nasledio je očevu državu.

Illud primum inquiri oportet, ubinam terrarum esset plaga illa Septentrionalis, in qua post multiplices ac varias gentis Gothicae distractiones, migrationesque in alias atque alias imperii Romani provincias, adhuc manebant Gothi, eorumque Rex Senuladus dominabatur.

Prvo valja ispitati to, gde se nalazila nalazila ova „severna strana“, u kojoj su posle mnogobrojnih i različitih deoba gotskog naroda, i seoba u ove i one provincije Rimskog carstva, još živeli Goti, i u kojoj je vladao njihov kralj Senulad.

Haud paucis ante Christianam aeram saeculis Gothi Daciam veterem universam sub potestatem redegerant, quae a Septentrione Carpathiis montibus, a Meridie Danubio definitur.

Goti zaista nisu uoči hrišćanske ere stekli vlast nad starim svetom, koji je sa severa bio ograničen karpatskim planinama, a sa juga Dunavom.

Hinc post Christum natum multae identidem Gothorum coloniae emissae cum essent in Maesiam, Thraciam, Pannoniam, Italiam, Galliam, Hispaniam, et nomen genusque

Gothicum per totum Romanum orbem latissime propagatum, cumque Hunni, aliaeque barbarae gentes Gothis vel pulsis, vel sponte discendentibus sedes illas occupassent; Gothi tamen partem Daciae extremam ad Occasum Sarmatiae, et Bojae finitimam retinuerunt.

posle Hristovog rođenja kada je nicalo sve više gotskih kolonija u Meziji, Trakiji, Panoniji, Italiji, Galiji, Hispaniji, kada su se gotsko ime i rod raširli po čitavom rimskom svetu, i kada su Huni i drugi varvarski narodi preuzeli od Gota ova staništa bilo silom, bilo njihovom slobodnom voljom, Goti su pak sačuvali deo Dakije okrenut zapadu Sarmatije, i graničan Boji.

Cum Procopius scripserit Totilam natum esse de fratre Ildibaldi Gothorum in Italia septimi Regis, necesse est Senulatus pater Totilae frater Ildibaldi fuerit;

Budući da je Prokopije napisao da je Totila bio sin brata sedmog gotskog kralja u Italiji - Ildibalda, stoga Totilin otac Senulat mora da je bio Ildibaldov brat.

qui quidem Senulatus multis annis ante profectionem Italicam Theodorici, a suis digressus in ea, quam dixi, septentrionali plaga regum apud Gothos obtinuit

ovaj Senulat je mnogo godina pre Teodorikovog dolaska u Italiju, otišav od svojih na ovu, kako rekoh, „severnu stranu“ zadobio državu kod Gota; osim ako Senulat slučajno nije oženio Ildibaldovu ženu, s kojom je dobio Brusa, Totilu i Ostroila.

naime, Prokopije naziva Totilu ...; što je inače kod Grka reč za „brata“. Ako je pak Totila s istoka Gotskog kraljevstva u Italiji došao u Dalmaciju; svakako odgovara da je bio velikog uzrasta, a u krajnjem slučaju star, kada je u došao u Gotsko kraljevstvo 541. Neka je imao oko dvadeset godina, kada je ekspediciju na Dalmaciju oko 491.

Ab hoc anno ad alterum et quadragesimum proximi saeculi annum numerantur anni omnino quiquaginta; quod si addideris Totilae annum vigesimum agenti, oportet annum septuagesimum attigerit, cum apud Gothos in Italia regnare coepit, vitamque usque ad annum octogesimum, et alterum perduxerit.

Od ove godine do četrdeset i prve godine sledećeg veka ima u svemu pedeset godina

Ab Ostroilo initium ducit series Regum Gotthorum in Dalmatia Orientali. Hanc seriem cotnexuit Presbyter Diocleas in eo libro, quod Regnum Slavorum inscripsit; in quo multa sunt praeposteris temporibus, et confusis regionibus descripta, quae accuratam crisim et disquisitionem subeant necesse est. Ostroilus Genuladi Gothorum Regis filius natu minimus fuisse dicitur, cui duo fratres erant Brus et Totila. Brus apud populos Septemtrionales in paternum regnum successit; Totila copias suas in Italiam duxit, et cum Ostrogothis conjunxit; et anno 541 regnum adeptus, collapsam in Italia rem Gotthicam restituit, susisque Justiniani copiis Romam ipsam anno 546 recepit; ab Narsese victus acie, et fugiens e praelio obtruncatus est anno 552 ut narrat Procopius lib 4 belli Gotthici, cum regasset annos undecim. Ostroilus vero potitus esse dicitur ea Dalmatiae parte, quae ad Orientem vergit, et postea dicta est Serblia. Si regnum Dalmaticum Ostroili ad haec tempora, et ad Pontificatum Honorii II Antistatis Salonitani revolcandum sit, Totilas in Italiam advenerit oportet saeculo quinto exeunte, vel proximo ineunte; uterque enim, Totilas et Ostroilus, eodem, tempore avito regno et patria profecti primum in Pannoniam, tum in Dalmatiam venisse traduntur; et Ostroilus quidem in Dalmatia principatum obtinuisse, Totilas vero in Italiam transgressus fuisse. Sed haec alias.

Од Остроила почиње низ готских владара у Источној Далмацији. Овај низ саставио је дукљански презвитер у књизи, којој је дао наслов „Краљевство Словена“. У њој је много тога приказано у искривљеном времену и побрканим областима. Зато је треба пажљиво испитати и проценити. Ту се каже да је најмлађи син готског краља Сенулада био

Остроило, чија браћа су била Брус и Тотила. Брус је наследио очево краљевство код северног народа; Тотила је своју војску повео у Италију и припоји је Остроготима. Докопавши се краљевства 541, вратио је у Италији срушену готску ствар. Протеравши Јустинијанову војску, повратио је сам Рим 546. Поражен у сукобу са Нарзесом, убијен је док је бежао са бојног поља 552. године, како приповеда Прокопије у 4 књизи „Готског рата“, када је владао једанаест година. Каже се да је Остроило овладао оним делом Далмације, који је био окренут ка истоку, и који је после прозван Србијом. Ако би се Остроилово Далматинско краљевсто сместило у ово доба, а понтификат Хонорија II у време предстојатеља Салоне, Тотила би према томе дошао у Италију крајем 5. или почетком 6. века. Наиме, преноси се да су обојица, Тотила и Остроило, изашавши у исто време из старог краљевства и отаџбине, прво стигли у Панонију, затим у Далмацију, да је Остроило задобио власт у Далмацији, а Тотила прешао у Италију.