Anselm Kenterberijski Pros Log Ion, Str. 13-17, 49-57, 61-82

8/2/2019 Anselm Kenterberijski Pros Log Ion, Str. 13-17, 49-57, 61-82

1/20

I / ni. Imaj milosti za one sto cinimo,za nasu usrdnost k tebi, jer nismo minista bez tebe. Pozovi nas i porno-gni! Preklinjem te, gospode, nekanadanja moja ne ustuknu pred uzda-sima, ucini da zivim u nadi. Srce jemoje gorko od ocaja - ublazi ga sa-ucescern svojim! Glad me je natera-la, gospode, da te trazim, ne ostav-ljaj me da postim; dosao sam oglad-neo, ne vracaj me nenahranjenog.Siromah, dosao sam ja k bogatom,nesrecan k samilosnom. Ne ucini daodem, prezren i bez icega, I ako samuzdisao pre no sto bih jeo, daj mi ba-rem posle uzdaha sto da jedem.

Gospode, mogu ja, povijen, dagledam sarno dole; uspravi me dabih se okrenuo prema gore. Nespo-koj se sabrao u mojoj glavi, obavijame on i pritisce kao breme; olaksajmi teret i oslobodi me, da se bezdantaj ne zaklopi nada mnom. Neka u-gledam ja svetlost tvoju ca k izdalekais dna provalije, Poduci me kako danadem i pokazi se onome ko te trazi,jer te ne mogu traziti, ako ne znamkako, niti naci te, ako se ne pokazes.0, nek te trazim, zeleci te, i zelim tedok te trazim, nek te nadem voleci tei volim te dok te nalazim.Ja priznajem, gospode, i hvala tina tome, sto si sazdao u meni sliku'?._

tvoju, ne bih Ii, secajuci te se, misliona tebe i tako voleo teo Ali je izble-deIa ona od poroka i tako zatamnjenadimom greha, da bih mogao cinitisve to sarno budes Ii je ponovo ozi-yeo ti.

Ne uzdizem se ja, gospode, dovisine tvoje, jer ne mogu nimalo daporedim ja s njom pamet svoju, alibih hteo da saznam vee istinu tvoju,onu u koju veruje i koju voli srcemoje. Jer ne zelim ja da razumem,pa da verujem, vee verujem da bihrazumeo; drzirn, nairne, da ne bih nirnogao da razurnern, ne budern Ii ve-rovao najpre.

GLAVAIIODISTA POSTOl! BOG; MA DA lAIK KAtE:BOG NE POSTOlI

Ti, dakle, gospode, koji cinis daveru razumerno, ucini, koliko nadesza shodno vee, da shvatimo da po-stojis, sto i verujerno, i da si onakavupravo kao sto verujerno mi. A rniverujerno, inace, da si ti nesto takvoda se nista vece ne bi moglo da poj-mi. Zar da ovakva priroda ne postojisarno stoga jer je laik kazoo u svomesrcu: Ne p ostoji bog ? C Ps. XIII, 1).Ali i takav covek, kad cuje da ka-

13


2/20

zem: Ono od cega se nista vece nebi moglo da pojmi, razume, bezsumnje, to s to c uje i on o sto razumeu njegovom je duhu, ca k iako ne ra-zume da to postoji. Jer je jedna stvarimati nesto u razumu, a drugs razu-meti njeno postojanje. Kada slikar,recimo, zarnislja svoje delo, nalazise ono u njegovom duhu , ali ne razu-me i dalje postojanje onoga sto nijejo s stvorio. No, bude Ii ga naslikaojednom, bice on~ u njegovom razu-mu, kao sto ce i razumeti postojanjeonoga sto je upravo sazdao. Stoga sejedan Iaik mora sloziti s tim da po-stoji u razumu nesto od cega se vecene bi moglo da pojmi, buduci da ra-zume one 5tO cuje, kao ier sve stose razume postoji nuzno u razumu.Ali, ono ad cega se vece ne bi mogloda pojmi, ne postoji, svakako, sarnou razumu. Jer, kad bi odista bio toslucaj, moglo bi se pornisliti da po-stoji i u stvarnosti, 5tObi cinilo vise.Bilo bi to, dakIe, tako da ako ono odcega se vece ne poima, postoji sarnou razumu, to isto predstavIja nesto,vece ad kojeg se ipak moze pojmiti,sto je nernoguce. Postoji, dakIe, ta-kyo bice, kako u razumu, tako iustvarnosti.

GLAVA mNE MOZE SE MISLITI BOVENEPOSTOJAl,'JE

!-. I1I

14

A to postojanje je tako stvarno,da nepostojanje nije rnoguce cak nizarnisliti . Zaista, mi poimamo nestos to je nemoguce da se misli kao ne-postojece, a to cini vise od onog st ose rn oz e p ojm iti kao nepostojece.Znaci lo bi to da se u slucaju da seon o od cega se nista vece n c bi rno-glo pojmiti, rnoze zamisliti kao ne-postojece, takvo jedno bice ne bibilo takvo bice - 5tO je protivure-~.no. Takvo jedno bice, dakIe, posto-Jl tako stvarno, da se ne moze ni za-misliti da ne postoji ono. A to bice. . 'to Sl n, gospode, boze nas , Postojis,dakIe, ti tako stvarno, da se nepos to-janje tvoje ne bi ni moglo zamisliti.Jer, kad bi neki duh mogao da pojmin~sto 5tO j e bolje od tebe, bozji stvorbi s~ uzdigao tad iznad tvorea svog,5tO Je besmisleno, Sve 5tO je drugonego sto si ti sam, moglo bi se shva-ti~i da ne postoji. Jedino ti posedujes?ICe, n~ istinitiji od svega nacin,iznoseci ovo do najvise mere, jer sveostalo nije dotle istinito iposedujetek nize .postojanje. Usled cega je,dakIe, laik kazao u sreu svom: nemaboga, mada je tako jasno razum-

! .

IIII1I1l1.JIjI1JII1

.\I'1!I

15.1


3/20

skom duhu da postojis ti vise od sve-gao Zasto , dakle, sem ako ne stogajer je budalast, jer je Iaik.

GLAVAIVKAKO JE LA!K KAZ40 NESTO STO SE NE

MOZE DA MISL!

.. 16~

No, kako je laik kazao u srcusvome one sto nije mogao da misli,odnosno, zasto nije mogao da mislione sto je kazao, jer reci u srcusvom isto je sto imisliti? Ako je odi-sta mislio on to, sto je bez sumnjeslucaj, jer ga je rekao u svome srcu,ili kad ne bi kazao to, jer nije mogaoda ga misli, posledica je toga sto imavise nacina da se kaze ono sto jemisljeno, ilikazano u srcu. Jer se ra-zlicito misli nesto, prema tome da lise misli rec koja ga izrazava, iIi se,pak, razumeva sarna sustina stvari.Tako bi se, u prvom slucaju, moglouzeti da bog ne postoji, no, ne i udrugom. Ko, dakIe, poima bozje po-stojanje, ne moze misliti da bog nepostoji, iako moze reci to, bilo da sute reci bez ikakvog znacenja, bilo daim pripada sasvim drugo znacenje.Bog je, dakle, nesto od cega se nistane bi moglo pojmiti kao vece, Onajko to valjano shvata, uvida da je rec

ovde 0 tome da se ne moze ni zami-sliti da on ne postoji. Ko, dakle,boga razume na taj nacin ne bi mo-gao da misli da on ne postoji.

Hvala ti, bozel Jer, sve s to samdosad smatrao kao tvoj poklon, razu-mem sad vee putem svetlosti tvoje,da ako i ne bih hteo verovati u posto-janje tvoje, ne bih ipak mogao daovo ne razumem.

GLA VA VBOG JE SVE ONO STO JE BOUE DA JESTE,NEGO DA NIJE, A JER POSTOJ! SAM PO SEBl

STVOR!O JE ON SVE !ZN!CEG .. Pa sta si ti, onda, gospode, ti odkoga se ne moze pojmiti nista sto je '

veee? Sta, dakIe, ako ne onaj ko, bu-duci visi od svega, postojis ti tek posebi, sazdavsi sve drugo iz niceg. Jersve ostalo, nize je od onog sto semoze misliti, ali se to ne moze misli-ti 0 tebi. Ta, koje bi dobro moglo ne-dostajati najvisem dobru, putem ko-jeg sve i postaje dobrim? Pravedan siti, dakIe, istinit i srecan i sve si onesto je bolje da jeste, nego da nije. Jerje bolje biti pravican, nego nepravi-can, bolje blazen, nego nesrecan ,

17


4/20

I. Gnome ko sumnja, iIi poncepostojanje prirode, takve od koje seveca ne bi mogla da pojmi, rekli smoovde, dokazuje se suprotno, prvo, ti-me da onaj ko porice iIi sumnja u to,poseduje takvu prirodu vee u svomeduhu, jer kad bi sarno CU O da se go-vori 0 njoj, razumeo bi on sto se ka-zuje time. A potom i: posto je n u -zno, prema onome sto znaci, da po-stoji ona ne sarno u razumu vee i ustvarnosti, sto se dokazuje tako dabiti u razumu i u stvarnosti, predsta-vlja vise nego biti sarno u razumu.Ako bi takvo bice onda postojalo teku razumu, one s to bi postojalo jed-nako i u stvarnosti, bilo bi vise odprvog, pa bi one sto je vece od svegabilo manje od neceg postojeceg, tene bi bilo vece od svega - st o jeprotivurecnost, Nuzno je, dakle, daone s to nadilazi sve, a st o smo doka-zali da postoji u razumu, ne pocivasamo-tu , vee i u stvarnosti, jer ne bi,inace, bilo vece od svega st o postoji.

II. MogID bi se mozda reci dabice koje, kale se, postoji u momerazumu, jeste tu, same stoga sto jarazumem sto se govori i da bi tako i

49


5/20

ono sto je lazno, i stoga nepostojece,imalo mesta jednako u razumu, jerkad bi ovo neko izrekao, razumeobih ja sto on kaze. Sem ako ne budeizvesno da takvo bice moze postojatiu razumu drugacije do ono sto je la-zno iIi sumnjivo, te se stoga ne kazeda ja to i rnislim, ili ga imam u rnis-ljenju, vee da ga razumem i imam urazumu, jer se moze misliti sarno ra-zumevajuCi, na nacin nauke, njego-vo postojanje u stvarnosti. Ali, akoje to tako, imati nesto u razumu, nebi se razlikovalo od onog drugog, injemu prethodilo, odnosno, razumetinjegovo postojanje, potom, bas kaou slucaju slike koja postoji najpre uduhu slikara, a potom i kao njegovodelo. Sem toga, bilo bi tesko pove-rovati da, posto se bude reklo, iIi. culo, da govori 0 necernu, moze mi-sliti da ono ne postoji, kao sto semoze misliti nepostojanje boga.Ako je to nernoguce, zasto toli-ko raspravljati 0 onome ko porice,ili sumnja, u postojanje takve priro-de? Najzad, da je ona takva da jemoguce, odmah posto bude pojmlje-na, pouzdano ne razumeti njeno ne-sumnjivo postojanje, valja imati zato jedan izvesniji argument od onog:postoji vee u mom razumu, ono storazumevam ja kada ga budem cuo.

Jer, mislirn da mogu da postoje jed-nako i neizvesne, iIi cak lazne stvari,koje bi neko na razumljiv nacinizneo, a koje bi mogle ostati tu duze,ako bi, sto biva cesto, pogresno ve-rovao u njih, sve dok ne bi znao zapravi argumenat.

III. Stoga i primer slikara koj ivee u duhu poseduje sliku koju ce sa-zdati, ne bi mogao pristati valjano uzovaj argumenat. Nairne, pre sazda-vanja, postoji ova slika u dusi samogtvorca, pa je u umecu slikara decnjegovog razuma. Jer, kao sto po re-cima sv, Avgustina, radnik koji cesaciniti kovceg, poseduje ovaj najpreu svom duhu, no da posle ostvare-nja, kovceg nije vise zivot, mada je-ste to u samom urnecu, jerzivi ovdedusa samog zanatlije, gde pocivaju,inace, sve takve stvari pre sazdava-nja. Zasto bi, dakle, sve te stvaribile zivot u dusi zanatlije ako ne sto-ga jer su ne drugo do znanje, ili ra-zum duse same. Ali one sto je u ra-zumu pojmljeno kao istinito, semovakvih stvari za koje se zna da pri-padaju samoj prirodi duse , bilo pu-tern cuvenja, bilo na nacin misljenja,bez sumnje se razlikuje od razumakoji sve to opaza. Stoga, cak i da jetacno da postoji nesto od cega se ni-

51,50

-'


6/20

s ta sto b i b ilo vece ne m oze da poj-m i ne bi bilo ono - buduci cuveno,iIi po jm ljen o - popu t jos n eos tya re-n e slike u du hu slikara.

IV . Va lja da ovde dodam o i onosto je b ilo vee kazano jednom , na -im e, da bice vece od svih koja sem ogu da pojm e uopste , a za koje Sfgovori da n ije drugo do bog sam , nem oze se prom islja ti posto se cu je cn jemu iim ati ga u razumu , na istin acin k ao is tva r koja b i se pozn av a-la pu tem vrs te i roda , te da se ne m o-ze pojm iti bog, koji b i stoga m ogaobiti shvacen ka o n epostojeci. Jer, n epozn a jem ja take nes to kao sto jebog, n iti bih m ogao 0 n jem u s az da tiideju porn ocu n eceg s to bi m u licilo ,p os to po st av lj a s isam da je on takavda slicn og posto jan ja n e b i moglobiti. Za is ta , kad bih cuo da se govorio n ekom dotle nepozna tom coveku ,cak i da se n e zn a da on posto ji, mo-ga o bih - zahva lju ju ci specificn om ,ili gen erick om pojm u, k oji bill im aoo coveku , ili Iju dim a uopste - poj-m iti jedn ak o ovog a, po tom e u pra vos to covek jes te. M oze se desiti, m e-du tim , u sled la zi onog ko bi govo-rio , da on e na s to b i m is lio ne posto-ji, iako bi b ilo pojm ljen o one po ne-cemu savrsen o is tin itom - n airn e,52

n e po tom coveku , upravo, vee poc ov ek u u o ps te .Nem am ja , dakIe, takvu lazn us tva r u m is li iIi duhu n a isti n acinkao irecen icu : -Bog , ili ona i ko jeveci od svega. Jer, dok bi se m ogaod a prorn islja c ov ek s ag la sn o n ece muis tin itom , kao pozna tom , ovde ne bito b io slucaj, sem na nacin reci, kojasam a jedva ili n e bi u opste , m ogla dapos lu zi kod sazn ava nja s tv ari. A po-sto m is leci tako nem am o u vidu to li-ko rec sam u, kao pros t zvuk s logovais lova , koliko sa rno zn acen je recikoja se cu la , no ne kao neko ko bip oz na va o u obica jen s mis ao re ci im i-s lio u skladu s rea lnoscu isaglasnois tin itom pojm u, vee pre kao ona j kon e zn a to im isli s arn o p o po kre tim aduse, do kojih dolaz i pos le cuven jareci, n as tojeci da sebi pred stav i n je-n o znacen je , jer b i bilo neobicn o das c m oze d os eg nu ti s arn a s us t in a stv a-ri. A do is tog dolazi i u mome duhu ,onda kad budem cuo i razum eo daneko ka te da postoji nes to vece odsv eg a s to s e m oz e pojm iti.B ilo je to povodom tvrden ja data na jvisa priroda posto ji u mom eduhu .

i

V. No, da im a on a m esta jedna -ko iu stv arn os ti, d oka zu je se tim e d a53


7/20

VI. Navedimo primer. Kaze se,nairne, da negde u okeanu postoji os-trvo, prozvano izgubljeno, usledpoteskoca, iIi, bolje,. nemogucnostida one bude nadeno. Prica se da da-leko vise od blazenog ostrva- pose-duje one u izobilju neprocenjiva bo-gats tva i raskos svake vrste ida, bezvlasnika i stanovnika, prevazilazi potome sva ostrva nastanjena ljudima.Ikad bi mi to neko tako kazao, shva-tio bih ja lako njegove reci, koje nestvaraju nikakvu poteskocu razume-vanju. No, bude li dodao on u viduposledice: ne bi mogao da vise sum-njas da takvo ostrvo, vece od svihdrugih zemalja, postoji odista negde,nego sto sumnjas da postoji one utvom duhu; a posto je, inace, boljebiti ne sarno u duhu, vee iu stvarno-sti, nuzno je, dakle, da one postoji,jer bi, inace, bilo koja postojecazemlja bila savrsenija od njega, patako ni ostrvo koje si pojmio kaosavrseno, ne bi to nadalje bilo. Akobi, kazern, hteo da me ovim recimaubedi u postojanje takvog ostrva i

kle, nuzno da mi se pokaze, najpre,da to najvise bice postoji negde ustvarnosti, a potom isarno stoga stoje one vece od svega, bilo bi neos-porno da postoji one i sarno po sebi.

kad ne bi bilo tako, sve sto postoji ustvarnosti, bilo bi od nje vise, pa nebi ona onda prevazilazila sve - stoje u duhu vee dokazano. Na to ja od-govaram: ako bi valjalo prihvatitikao postojecc u razurnu nesto sto nebi moglo biti pojmljeno po istini ne-ke stvari, ne poricern ja da ne bi onomoglo postojati takode i u mome du-hu. Ali, posto se otuda ne moze ni-kako izvesti njegovo realno postoja-nje, ja ovo ni najmanje ne dopustam ,sve dok ne bude dokazano ono kaonesumnjivo. Jer onaj ko iznosi takvopostojanje usled cinjenice, da, naj-visi od svega, ne bi bio visi od sve-ga, ne uvazava dovoljno misljenjeonoga kome se obraca. Jer ne kazernja, vee, stavise, poricem, ili baremsumnjam da je najvise bice nesto re-alno i ne dopustam drugacije posto-janje - ako ono ovde idalje imasmisla - do na nacin jednog jos ne-poznatog predmeta, koje dusa nastojida sebi predstavi tek putem reci kojecuje. Kako bi mi, dakle, bilo doka-zano da takvo bice postoji u stvarno-sti, stoga sto je jasno da je vece odsvega, kada sve dosad ja poricem, ilibarem sumnjam u to, ne dopustajucica k ni da to najbise bice bude u momduhu, iIi misljenju, na nacin mnogihlaznih i sumnjivih stvari, Bilo bi, da-

j'

II

55


8/20

ako ne bih morao da u to vise sum-njam, verovao bih da se ili on sali ,iii da ja ne znam koga bi od nas dvo-jice trebalo smatrati glupljim: sebe,sto mu dajem za pravo, ili njega jermisli da je pouzdano dokazano po-stojanje takvog ostrva, a da pretho-dno nije shvatio da je ta njegova pre-vashodnost bila u mom duhu kao ne-sto sto postoji stvamo i nesumnjivo,a ne kao lazno, ili neizvesno.

priroda ne moze biti misljena kaonepos tojeca, bilo bi rnozda bolje recida njeno nepostojanje, ili sarna mo-gucnost nepostojanja, ne mogu bitishvaceni; posto u skladu sa srnislomove reci, lazne stvari ne mogu bitishvacene, ne mogu biti misljene naupravo isti nacin kao st o jedan laikmisli da bog ne postoji. Imada japouzdano znam da postojim, znamjedino i da mogu ne biti, iako kad jerec 0 najvisern bicu, to jest bogu,shvatam nesumnjivo da postoji one ida ne rnoze ne biti. Sto se tice, pak,misljenja da ja ne postojim, mada sa-svim pouzdano znam da jesam, neznam da li bih mogao to i, u potvrd-nom slucaju, mogao to s obzirom nanesto sto bi mi bilo poznato jednakopouzdano? Suprotno, kad to ne bihmogao, ne bi to bilo svojstvo boga.

VII. Bilo bi to one sto bi na pri-govore mogao da odgovori jedanlaik, kad se pred njim kaze da je naj-v ec e b ic e takvo da se ne rn oz e c ak nimisliti da ne postoji, dokazujuci tosarno time da - bude Ii drugacije -ne bi ono bilo vise od svega, mogaobi on da odgovori jos jednom, ka-zavsi: kada sam rekao ja da odistapostoji takvo bice, to jest, vece odsvih, da bi se otuda dokazivalo dapostoji one toliko u stvarnosti, da sene bi moglo uzeti ca k ni da ne posto-ji? Stoga bi trebalo pokazati, najpre,na jedan pouzdan nacin, da postojinajvisa priroda, kao upravo bolja ivisa od svega postojeceg, da bi seotuda izvelo sve one sto nuzno nepredstavlja nedostatak u odnosu nanesto sto je vece i bolje od svega.No, kada se kaze da takva najvisa56

VIII . Ostatak knjizice, prozet,inace, u toj meri - poput snaznogparfema - jednim poboznim i sve-tim osecanjem, izlozen je s toliko is-tinitosti, bleska i raskosi, da ga ni nakoji nacin ne bi trebalo odbaciti zbognjegovog pocetka, svakako, valjanomisljenog, ali slabije dokazanog.Stoga bi valjalo na tom mestu ojacatiargumentaciju i prihvatiti celinu sdubokim postovanjem i hvalom.

57l


9/20

\

Posto mi odgovara ne laik, 0kome sam, inace,govorio u delu, vee neko ko to nije, nairne, jedankatolik koji govori u njegovo ime, bice dovoljno daodgovorim na ovome mestu katoliku.

GLA VA IODBACUlE SE, UOPSTE UZEV,PROTIVNIKOVO RASUDIVANlE IPOKAZUlE DA BICE OD KOlEG SE VECENE BI MOGLO DA POlMI, ODISTA POSTOlI

Ti, dakle, kazes - rna ko ti bio,ti koji smatras da Iaik moze tako dagovori - da bice od kojeg se nistavece ne bi moglo da pojmi, ne poci-va u duhu drugacije do nesto sto sa-glasno istini te stvari, ne bi mogIobiti misljeno uopste, Ida se ne mozezakljuciti vise 0 postojanju u stvar-nosti bica od kojeg se vece ne rnozeda pojmi, na osnovu njegovog posto-janja u razumu, nego sto bi pouzdanopostojanje onog izgubIjenog ostrvasledilo iz toga sto onaj ko cuje ver-balan njegov opis, ne bi sumnjao usarno postojanje ostrva u svom duhu.

Ja, pak, kazern: ako se bice, odkojeg se vece ne rnoze da pojmi, niti

61 l


10/20

misli, n iti razume i ne pos toji n i umisljen ju , n i u razumu , ja sno je dabog iIi n ije on~ od cega se n is ta v ec ene moze da pojm i, ili, pak, n iti jeshvacen , n iti m isljen , odnosno, n ijen i u duhu , n i u m is ljen ju , No, da jeto lazno, pozivam se ja na vern tvojui savest tvoju . Stoga , bice od kojegse n is ta s to bi b ilo vece ne rnoze dapojm i, odis ta se poim a i m is li i jesteu razumu i u m is ljen ju , A onda , iIin isu tacn i n avodi, pu tem kojih n asto-jis da dokazes su protno, iii pos ledicekoje otuda izvlacis, nisu dovoljnoosnovane . Sto se tice tvog misljenja,da iz cin jen ice da se razume one odcega nije moguce pojmiti n es to v ec e,ne sledi da ono i pos toji u razumu,ka o st o n i iz postojan ja u razumu nes ledi jedn ako da pos toji on e i ustvarnosti, kazem sa sigumoscu: mo-ze li sa rn o biti misljeno, postoji on on a n u za n n ac in , Zaista , on e od cegase vece ne moze d a po jm i, moze bitim isljeno sa rno bez pocetka , kao i sves to se moze pojm iti ka o postojece, an e postoji, m oze biti m isljeno da im apocetka u pos tojan ju . Sledstveno to-me, on e o c t cega se ne rnoze pojmitin esto vece, ne moze biti m isljenokao da pos toji i n e postoji, pa mozeli b iti pojm ljeno kao postojece, po-stoji on e n a nu zan n acin .(i2

.'.'. -II 1..463

Stavise , ako se sa rno rnoze dam is li, pos tojace one kao nuzno, Jer,osoba koja porice, iii sumnja u po-stojanje necega od cega se n e mozepojm iti n esto s to bi bilo vece, ipakne porice, n iti sumnja da , kad bi po-stoja lo , n e bi on e moglo ne biti, ka -ko u s tvarnos ti, tako n i u duhu . Jer,inace, ne bi on e bilo nesto od cegase vece ne bi mogIo da zam isli, pasv e s to se moze za mis liti, a n e pos to-ji, kad bi postoja lo, moglo bi ne biti,bilo rea lno, bilo u m islim a . Za to, sa -rno ako se moze one m isliti, bice odkoje~ se vece ne bi mogIo da pojm i,n e bi m oglo d a n e pos toji. Pretpos ta -v im o sad da ono ne pos toji, m ada jepojm ljivo. Sve sto je pojm ljivo, a n epos toji, kad bi postoja lo , ne bi biloo no n es to od cega se vece ne bi mog-10 da m is li. Kad bi, dakle, pos toja loone od cega se n e bi moglo da poj m ines to s to bi bilo vece, ne bi bilo onenesto od cega se n is ta s to bi bilo ve-ce ne moze da pojm i, sto je bes mi-sleno. Lazno je, dakle, da ne postojibice od kojeg se ne bi mogIo pojm itinista sto bi bilo vece, ako se sa rnornoze m isliti ono; u toliko pre, ako semoze razum eti, iii b iti u razum u ..

A li b ih dodao i ovo: bez ikakvesumnje, ono s to negde, iIi jednogtrenu tka , n e pos toji, m ada u izve-

. .


11/20

snom trenutku, ili na nekom mestujeste, moze biti pojmIjeno kao da nepostoji nigde, niti bilo kada, bas kaoi nepostojanje u odredenorn trenutkui na izvesnom mestu. Ono sto, na-irne, nije bilo juce, a jeste danas -kao s to se razume njegovo nepos to-janje ju ce - moze jednako biti shva-ceno i da ne postoji bilo kad, odno-sno, i ono s to ne postoji ovde, a po-stoji tamo, moze biti rnis ljeno kao dane postoji aigde, onako kao sto nepostoji ovde. Isti je slucaj i s pred-metom, ciji izvesni delovi nisu naodredenom mestu i u neko vreme,kao ostali, a koji bi svi, kao i celinasarna, mogli biti misljeni da ne po-stoji nigde, niti bilo kada. Jer ikadase kate da je vreme oduvek, a svetposvuda, prvo ipak nije u celostioduvek, niti drugo kao celina posvu-da, a posto svi delovi vremena netraju kad i drugi, mogu se zamisliti ikao da ne postoje nikada, kao sto se idelovi sveta koji nisu tamo gde i dru-gi, mogu da zamisle kao da ne po-stoje nigde. Tako, ono sto je sastav-ljeno od delova, moze biti rastavlje-no u mislirna i mogio bi ne biti, paonda i sve sto kao celina nije posvu-da i oduvek, cak ikad postoji, mozebiti rnisljeno da ne postoji. No, biceod kojeg se vece ne bi mogio da poj-64

mi, (L~O postoji, ne bi moglo bitipojmljeno kao nepostojece; jer, ina-ce , kad bi postojaIo, ne bi bilo onood kojeg se vece ne moze da pojmi:sto je protivurecnost. Ne postoji, da-kle, ono nigde inikada u delovima,vee je kao celina, upravo, svuda ioduvek.Ne mislis li da bi ono 0 cemusve avo razumevamo, moglo bitimisljeno i shvaceno, ibiti u misli, ilirazumu? Jer, inace ne bi mogio bitishvaceno ono prvo. Kates li , pak, daonaj ko je s av rs en o s hv ac en nijeshvacen inije u razumu, reci onda dani onaj ko ne podnosi cistu svetlosts un ca , n ec e videti ni svetlost dana,koja, pak, nije drugo do sunceva sve-tlost. Nema sumnje, dakle, da smosve dosad, razumeli sve 0 bien odkojeg se vece ne bi moglo da pojmi,te da, stoga, postoji ono u razumu.

GLAVAIIIZNETO RASUDIVANlE lE ELItE SAGLEDANO 1POKAZANO, UPRA VO, DA SE MOtEPROMI5UATI BICE OD KOlEG SEVECE NE BI MOGLO DA POlMI,TEDA, OTUDA, POSTOlIONO

Kazao sam vee, u rasudivanjukojem ti prigovaras, da kad jedan

65


12/20

Ia ik cu je: O no od cega se vece ne bim oglo da pojm i, razu me on sto cu je,te da ko ne bi to razum eo - sve dokse govori pozna tim jezikom - nem an ik akvog razu mevan ja u sebi, ili jeov o, barem , jako za ta mn jen o. R eka osam , potom , da onda kad je takav is -kaz shvacen , pociva on u razum u .Jer, kako ne bi, n i u kakvom razumupostoja lo n es to sto je pokazano kaon u zn o d a p os to ji u s tv arn os ti?M edu tim , kazes da cak iako jenesto u razum u, ne s ledi otu da da seon e razum e. Evo kako iz cin jen icerazu meva nja n eceg a, s led i n jegov opostojan je u ra zu mu . Z ais ta , kao stoje sve s to je rn isljeno, m is ljen o pu -te rn m is li ina laz i se u n joj, n a n acinsamog tog m isljen ja , tako je i onesto se razu me pu tem razum a, u razu -m u sam orn , n a nacin na koji se razu -me to . Im a Ii jasn ijeg od toga? .Rekao sam potom da kad je ne-s to u razumu , moze se sh va ti ti dapos toji i u s tvamosti, sto je vise odtoga . Stoga , ako bice od kojeg sevece n e m oze da pojm i, pos toji sa rn ou razum u, bilo b i ono nes to od cegabi se vece m oglo da pojm i. Im a liiceg dosledn ijeg, pitam ? - O dista :ako postoji sa rn o u razum u, za r ne bim oglo biti shvaceno to posto jan jejednako iu stv am osti? Bu de Ii, pak,

j

III

66

to moguce, zar ona j ko to m is li, n em isli nes to s to je vise od onoga s tohi pos toja lo sa rno u razum u? Im a li,dak le, iceg log icn ijeg od toga : akabice od koga se ne m oze poj rn itineko v ec e , postoji sa rn o u razumu,bilo bi ono is to kao i bice od kojegs e rn oze pojm iti n ek o vece' !No, nema sum n je, da bice odkojeg bi se m oglo da zam is li n ekov ec e, n ije ni u kakvom razum u is to-vetn o s bicern od kojeg se ne bi m o-g10 d a pojm i n ek o vece, Jer, n e s led ili otuda ako one od cega se ne mozepojm iti n es to vece, posto ji u razu -mu , ne bi on e bilo sa rno u razumu?Za ista , ako posto ji sa rno u razu mu ,one je nesto vece od kojeg se mozed a p ojm i, s to j e p ro tiv u re cn os t.

GLAVA II IPROTIVNIKOVA PRIMEDBA: SLEDILO BfOTUDA POSTOfANfE FIKTIVNOG OSTRVA,fER SE ono MaZE ?AM/SLITI .

No, ti kazes da b i bilo to is tokao i kad bi n eko tvrdio 0 ostrvu uokeanu , koje bi po plodnosti pre v a-zilaz ilo sve zem lje , zva nom -izgu b-. ljen o, u sled teskoce, iIi n ern og uc-nosti da bude nadeno, da se ne m ozesu mn ja ti da pos toji, u sled cin jen ice

67


13/20

da svako razume lako njegov 0PISputem reci.Kazern u svoj sigurnosti: akoneko pronade nesto sto postoji real-no, iii sarno u mislima - izuzev bicaod kojeg se vece ne bi moglo da poj-mi - na sto bi se moglo primenitimoje rasudivanje, naci cu ja i datimu -izgubljeno ostrvo da ovo nada-lje ne bi bilo to.No, videli smo jasno da bice odkojeg se vece ne bi moglo da pojmi,ne moze biti rnisljeno kao nepostoje-ce, te da postoji one usled izvesnogpouzdanog razloga istinitosti. Inace,ne bi one moglo ni na koj i nacin dapostoji.Isto tako, ako neko tvrdi da onene postoji, kazern, da kad on misli,ili misli bice od kojeg se vece ne bimoglo da pojmi, ili, pak, ne cini to.U drugom slucaju, ne misli on da nepostoji one sto ne poima. No, ako gamisli, misli on pouzdano nesto sto nemoze biti shvaceno kao nepostojece.Jer, kad bi moglo biti shvaceno kaotakvo, moglo bi se pomisliti da imaone pocetak i kraj, sto je nemoguce,Dakle, onaj ko misli takvo bice, mi-sli nesto sto se ne moze shvatiti kaonepostojece, pa stoga onaj ko ga mi-sli, ne misli da one ne postoji, jer bi,inace, mislio on nesto sto se ne moze

GLAVA IVRAZLIKA IZMEDU ZAMI5UANIA!POlMANIA NEPOSTOIANIA '

misliti. Tako se nepostojanje bica odkojeg se n is ta s to je vece ne bi mogloda pojmi, ne moze da misli.

Sto se tice prigovora da kada sakate da najvise bice ne rnoze bitimisljeno kao nepostojece, bilo bimozda bolje reci da se ne moze razu-meti kao nepostojece, iii takvo da gane rnoze biti. Medutim, bilo bi boljereci da ne moze biti ono misljeno,Nairne, da sam rekao da ovo bice nemoze biti shvaceno kao nepostojece,mozda bi ti koji tvrdis da se, doslov-no uzevsi, nikakva laz ne moze razu-meti, prigovorio bi mi, bez sumnje,~a nista od onog sto postoji, ne mozebiti shvaceno kao nepostojece, jer jelazno da one sto postoji ne postoji.Tako jedino bogu ne bi bilo svojstve-no da ne bude mogao biti shvacen dane postoji. No, ako medu stvarimakoje svakako postoje, ima takvih cijese nepostojanje moze da razume, naisti nacin i druge stvari mogu bitishvacene kao da ne postoje. Ali ovaprimedba ne vazi za izraz -misliti razmotri Ii se on kako valja. Jer, cak

68 69


14/20

ida nista od on og 5tO pos toji, nemoz e b iti s hv ac en o k ao n ep os to je ce ,on e sve ip ak m og u biti s hv ac en e k aoda n e po sto je , izu zev n ajv is eg b ica ,Nai rne , moze biti s hva cen o ka on ep os to je ce s ve stoima pocetak, H ikraj, ili je sastavljeno od delova - isa rno ono - odnosno, kao sto samvee reka o, sve 5tO n ije kao celin a n ajedn orn rn estu , ili u da tom tren utku .No, kao nepos tojece :n e moze bitishvaceno sa rno bice bez pocetka ,kraja idelova , a koje svaka m isaop rep ozn aje ka o celin u, sv ud a i u vek .Z na j, da kle, da m ozes ti iteka korn is liti da n e postojis , rn ada sa svimpouzdano zn as da jesi i cudim se stoto n e p riz na s. Jer m i poim amo da nepostoje m noge s tva ri za koje zn am oda postoje, ba s ka o ip os to ja n je m n o-gih, za koje zn amo da ne postoje -dodu se, ne jer veru jerno da je tota ko, vee n a n acin m aste.M ozern o, da ka ko, m is liti da n e-s to n e postoji, a da zn arn o pri tom daon e jes te , jer se rn oze irn ati i m isao ifikc ija is tovrem en o, a li n e m ozern om isliti da n es to n e pos toji, kad zn a-m o ipak da jeste, jer se n e m oze isto-vrern en o m is liti da on a i jeste i n ije.Stoga , on aj ko ra zliku je dva sm islaovog tvrden ja , shva tice da n ista n em oze b iti m isljen o k ao n ep os to je ce,

I

IiI, "I

I .L__'.

sve dok zn arno da pos toji ida sve,sern onog od cega se n ista vece ne bim og lo da p ojrn i, rn oze b iti shva cen ok ao nepos to je ce , cak i kad se zn a dapostoji .Svojstveno je , dakle, bogu da nemoze biti m isljen ka o n epos tojeci, ada pri tom m noge s tva ri n e m ogu bitipoim an e kao n epostojece, sve dotledok po sto je .Da se, rn edu tim , m oze reci dase m isli da bog ne pos toji, sm a tramda sam to dovoljn o obja sn io u svojojknjizici.

GLA V A VR AS PR A V A 0 P O JE D IN IM P RO T IV N IK O VI MTVRDElYJIM A I, NAJPRE, DA IZNO SI ONNETACNO SAM POCETAK M ISU ENJAKO .!E NASTO JI DA O POVRG NE

Sto se tice os ta lih prim edbi kojeu pu cu jes ti u im e la ika , lako je odba-citi ove, cak i onom e s m alo zn an ja is toga sam sm atrao da bi bilo n eko-risno cin iti to . No, pos to cu jern daza pojedin e citaoce posedu ju oneiz vesn u v red no st, k aza cu p on esto 0tome.N ajpre, ces to pon avlja s ti m ojereci da se ono s to je vece od svegan a lazi u razum u ida , ako je to tako,

71


15/20

,/ jeste ono jednako i IIstvarnosti, jer,in ace, n es to sto je vece od svega, nebi bilo vece od svega, no, u onomesto sam govorio, ne srece se slicnorasudivanje. .Nairne, bice vece od svega i bi-ce vece od kojeg se TIebi m oglo da

pojmi nemaju istu vrednost pri doka-Zll stvarnog postojanja jednog bica.Jer, ko kate da ono od cega se vecene bi moglo da pojmi; nije nesto re-alno, iIi moze da ne postoji, ili, cak,da se moze misliti da ne postoji, mo-ze biti lako opovrgnut. Odista, onos to ne postoji, moze ne postojati, aone 5tO moze ne p os to ja ti, m oz e sepojmiti kao nepostojece. Ali sve stomoze biti pojmljeno kao nepostoje-ce, nije, ako postoji, ono od cega sevece ne bi moglo da pojmi; ako,pak, ne moze to, dakako, cak iu slu-caju postojanja, ne bi bilo ono odcega se vece ne bi moglo da pojmi.Ali se ne moze reci da ono o c t cegase vece ne bi moglo da pojmi, akopostoji, nije ono od cega se vece nebi moglo da pojmi, iIi, kad bi biloto, da ne bi bilo nesto od cega sevece ne bi moglo da pojmi. Jasno je,dakle, da postoji takvo bice i da gane moze ne biti, niti biti pojmljenoono kao nepostojece. Inace, ako po-stoji, ne bi bilo ono sto je receno, a72

ako je, pak, postojalo, ne bi bilo tonadalje.

Ali se ne cini mogucim primetitilako isto rasudivanje, na ono 0 cernuse kate da je vece od svega. Nerna,naime, istu ociglednost to da bicekoje moze b iti m is lje n o kao nepos to-jece nije bice vece od svega 5tO po -stoji, kao sto nije ni bice o c t kojeg sevece ne rnoze da pojmi. Inije u tojmeri nesumnjivo to, da ako postojib ic e v ec e od svega, ne bi bilo onodrugo, do bice o c t kojeg se vece nebi moglo da pojmi - iIi da, ako jepostojalo, ne bi bilo ono neko drugo- kao sto je to izvesno u slucaju bi-ca za koje se kate da se vece od nje-ga ne bi moglo da pojmi. Kad bi, na-irne, neko rekao da ima mesta bicevece o c t svega sto postoji, a koje,ipak, moze biti shvaceno kao da nepostoji, i da n e st o jos vece o c t toga,cak i da ne postoji, moze i pored to-ga da se pojmi, da Ii bi se moglo jed-nako jasno zakljuciti: nije ono veceod svega sto postoji, kao sto se S oci-glednoscu zakljucilo: nije ono nestood cega se vece ne bi moglo da poj-mi? Trebalo bi, nairne, prvome jo sjedan argumenat i ne bi bilo dovolj-no reci: -vece o c t svega-, dok je, udrugom slucaju, dovoljno kazati da

iI- j _ . 73


16/20

je to bice od kojeg se vece ne bi mo-glo da pojmi.Dakle, ako se na isti nacin nemoze rasudivati u slucaju bica ve-c eg od s ve ga , to st o dokazuje po se-bi, 0 samome sebi, ono od cega sevece ne rnoze da pojmi, ti si mi, on-da, nepravedno prebacio da sam re-kao 01 1 9 sto njsa~ i stose razlikujeod mojih tvrdnji. Cak i da se to budemoglo, sluzeci se drugacijim argu-mentima, nije trebalo zamerati mi da. sam tvrdio n es to s to se moze , in ac e,dokazati. Sto se tice toga, da Iije tomoguce , lako je odgovoriti u slucajuonoga ko zna da bice od kojeg sevece ne bi moglo da pojm i s adr zi tajdokaz, buduci da se ne moze shvatitinesto od cega se vece ne bi moglo dapojmi, do kao nesto sto je vece odsvega.Kao sto je, dakle, bice od kojegse vece ne bi moglo da pojmi sadrza-no i jeste u razumu, pa se stoga kazeda postoji ono odista i u stvarnosti,zakljucuje se tako ida je bice veceod svega sadrzano ipociva u razu-mu, te da otuda na nuzan nacin imamesta u stvamosti.Vidis, dakle, sada koliko si biou pravu uporedivsi me s onim glupa-kom koji je iznosio postojanje iz-

gubljenog ostrva, sarno stoga sto birazumevao njegov opis.

75

GLAVAVIo ONOlvfE STO GOVORl PROTlVNlK U III VGLA VI.'DA BI SVE STO lE LAiNo MOGLOB!T! POlA1UENO, TE DA Bl STOGAIMALO DA POSTOlI

I

IIIijI

Sto se tice tvoje primedbe da ilazne, ili sumnjive stvari, mogu jed-nako biti shvacene i biti u razumu,na nacin 0 kome sam govorio, pitamse s c ud en jern s ta te je navelo ovdeda protivurecis meni, koji sam hteojedino da dokazem jednu sumnjivustvar i kome je bilo najpre dovoIjnod a p ok az e da j etas tvar shvacena naizvestan nacin i da postoji u razumu,da bih ispitao na jedan posledicannacin, postoji liona sarno u razumu,kao lazne stvari, iIi, pak, i u stvamo-sti, kao istinite stvari. Jer, ako sulazne, iIi sumnjive stvari, shvacenei postoje u razumu, u smislu da kadih slusalac cuje, razume on sta zna-ce, nista nas ne sprecava da ono stosam kazao bude shvaceno i ostane urazumu.

No, kako pomiriti ono sto titvrdis, to jest, s jedne strane, da ra-zumes lazne stvari koje ti se navode,

I

74


17/20

rna koje one bile, dok, s druge stra-ne, one sto postoji, nije u misli naisti nacin kao i lazne stvari, ne zelisda kazes da mislis one sto si cuo i stoimas u razumu, jer, kazes, ne mozesmisliti nesto do razumevajuci ga, tojest, shvatajuci putem nauke da po-stoji one na pouzdan nacin? Kako iz-miriti, kazern, razumevanje laznihstvari i to da razumevanje bude izve-sno saznanje, na nacin nauke, posto-janja neke stvari? No, nije to moja,vee tvoja stvar.

Kad bi laz bila shvacena naizvestan nacin i kad bi bila u tomedefinicija izvesnog razuma, ali nesvakog, ne bi trebalo prebacivati misto sam rekao da je bice od kojeg sevece ne bi mogio da pojmi, shvacenoida poci va u razumu, cak i pre nosto budemo sigurni da postoji ono ustvarnosti.

GLAVAVIIPROTIV DRUeOe PROTIVNIKOVOe

TVRDENJA: DA NAJVISE BICE MOZE BITISHVACENO KAO NEPOSTOJECE, ONAKO KAOSTO LAIK POIMA NEPOSTOJANJE eotuKales ti, potom, da je tesko ve-rovati da, kad se izgovori i cuje: bi-ce od kojeg se vece ne moze da poj-

76

mi, ovo nadalje ne moze biti mislje-no kao nepostojecc, cak ni na nacinna koji se poima nepostojanje boga.Odgovorice ti mesto mene oni kojivladaju, makar inajmanje, naukomsporenja idokazivanja. Je li ra-zumno , nairne, da neko porice onosto razume, jer mu se govori da je toon~ sto je on poricao, stoga sto ganije razumeo? IIi, ako se porice one5tOje sarno donekle shvaceno, a 5tObi bilo isto s onim sto se u potpunostine razume, nij e li lakse dokazatisumnju u vezi s onim sto je u nekomrazumu, nego s onim 5tOse ne nalazini u kakvom? Zato je neverovatno daneko porice bice od koga se vece nemoze da pojmi, razumevajuci tekdonekle sam iskaz, stoga upravo 5tOporice boga, cij i smisao ne razumeni na koji nacin, Ili, takode, ako gaporice, zato sto ga ne razume u celo-sti, nije Ii lakse dokazati one 5tOsedonekle razume, nego ono sto se ninajmanje ne razumeva?

Stoga nije bez osnova to sto samIaiku predlozio pri dokazu boga, od-redbu: bice od kojeg se vece ne bimogio da pojmi, buduci da on razu-me ovu donekle, ne razumevajuci,pri tom, samog boga uopste.

771


18/20

79

GLAVAVIllOBRAZLOiENJE TABELE IZ GL. III.POSTOJANJE SUVERENOG BICA KAOJDGOVOR PROTIVNIKU NA PITANJA IZ GL. IV

Sto se tice onog tvog narocitogdokaza da bice od koga se vece nemoze da pojmi nije sto islika, josuvek ne sazdata u duhu slikara, nijeon zasnovan. Nisam ja predlozio ta-kvu zamisljenu sliku, ne bih lipoka-zao da postoji ono 0 cemu je biloreci, vee jedino da pokazem da senalazi u razumu stvar cije se nepo-, stojanje rnoze da razume.

Jednako tako, kazes li da ne mo-fes niti shvatiti, niti imati u razumubice od kojeg se vece ne bi moglo dapojmi, poput necega sto bi ti bilo po-znato na osnovu roda i vrste, jer nebi poznavao stvar samu, niti bi jemogao saznati po slicnosti, jasno jeda je stvar sasvim drugacija. Nairne,kako je svako manje dobro slicno ve-cern, u meri u kojoj jeste dobro, ja-sno je svakom razumnom duhu daiduci od nizih k visim dobrima, mo-zerno mi iznositi zamisli 0 bicu odkojeg se vece ne bi moglo da pojmi,polazeci od bica od kojih se, inace,veca mogu da pojme. Tako, recimo,ko ne bi bio kadar da shvati ne veru-juci cak ni u stvarno postojanje ono-

!. ,

ga sto poima, da ako predstavlja do-bro nesto sto ima pocetak i kraj, bilobi od njega daleko vise dobro onegde se uvida pocetak, ali ne i kraj. Ikao sto je ovo bolje od prvog, takobi i bice koje ne bi imalo ni pocetkani kraja, bilo vise od poslednjeg, caki da uvek iznova prelazi one iz pro-slosti u buducnost, kroz sadasnjost.Kao sto bi ios vise od toga, bilobice - postojalo iIi ne u stvarnosti- koje ne bi imalo potrebe, cak ni urnislima, za promenom ikretanjem.Zar to nije shvatljivo? Moze Ii se za-misliti nesto jos vece ad toga? IIi toznaci uzdici se od stvari od kojih semoze pojmiti neka veca, do one odkoje se veca ne bi mogla da pojmi?Rec je, dakle, 0 jednoj osnovi odkoje se moze uzdici do bica, vecegod kojeg se ne bi moglo da pojmi.

Moze se, dakIe, lako opovrcilaik koji odbija sveti autoritet i pori-ce da se moze, polazeci ad drugihstvari, uzdici do bica od kojeg sevece ne bi mogio da pojmi. Ali,bude Ii jedan katolik poricao to,neka se seti da su nevid l ji va savrsen-stva boga, vidljiva u razumu jos odpostanka sveta, pocev od njegovihdela, jer vecita je moe i boianstvonjegovo. (Rim. I, 20)

78-- _ -__,...,..,~~-----~-.


19/20

GLAVA IXSUVERENO BICE MOZE SE I MISLITI IPOI,..,flTI;ARGUMENT IE TO PROTIVLAICKOG MI5UENIA

No, cak i da je istina da se nemoze misliti, niti razumeti n esto odcega se vece ne bi moglo da pojmi,ne bi ipak: bilo lazno da se moze m i-sliti ipojmiti bice od kojeg se vecene bi moglo da pojmi. Odista, kaosto nas nista ne sprecava da govori-mo 0 neizrecivom, mada se svakoneizreci vo ne moze iskazati, iIi kaos to se i n ep ojm l jiv o mo ze da rnisli,iako se ono cemu odgovara nepojm-ljivo ne moze da pojmi, tako i kad sekale: bice od kojeg se nista sto bibilo vece ne moze da pojmi, bez ika-kve sumnje to sto se cuje moze bitipojmljeno i shvaceno, iako sarna tastvar od koje se vece ne moze dapojmi, niti se poima, niti shvata.Odista, ako je neko toliko naivan datvrdi da ne postoji bice, o c t kojeg sevece ne moze da pojmi, nije on ipaktoliko bezuman da bi tvrdio da neshvata, niti poima, ono sto kale; aako i ima takvog, treba ne sarno od-baciti njegove reci, vee ga prezretisamog.

Dakle, onaj ko porice da postojinesto od cega se vece ne bi moglo da80

pojmi, misli i razume negaciju kojuiznosi, sto ne bi mogao da cini akone misli, niti razurne delove o c t kojihse ona sastoji. A takav deo bio bi:ono od cega se vece ne moze da poj-mi. Ko iznosi, dakle, ta kv u n eg ac i-juvmisli i razume -bice od kojeg sevece ne bi moglo da pojmi,No, jasno je da se na isti nacinrnoze misliti i razumeti -bice koje nebi moglo ne biti, pa ko to misli, mi-sli n esto sto je vece od onog ko mislinesto sto moze da ne postoji. Stoga,kad se misli bice od kojeg se vece nemoze da pojmi, ako se misli nestosto moze da ne postoji, ne misli seono o c t cega se vece ne bi moglo dapojmi. Ali se u isto vreme nesto nemoze i misliti i ne misliti. Zato onajko misli bice od kojeg se vece nemoze da pojmi, ne misli nesto stomoze ne biti, vee nesto sto ne mozene biti. Sledi otuda nuzno postojanjeonoga sto on misli, buduci da sve stomoze ne biti, nije ono sto ovaj misli.

GLA VA XSNAGA POSLEDNIEG ARGUMENTA I KRAJOVOGA DELA

Mislim da sam dokazao u ovojknjizici ne, nekako, slabasno, vee

81


20/20

upravo dovoljno nuzno, da bice odkoj.~gse vece ne moze da pojmi, po-stojr u stvarnosti i da nikakva pri-medba ne bi mogla da oslabi m o emog rasudivanja. Smisao s amoa do-kaza, ,n~ime, poseduje takvu s~agu,?a vee lZ toga sto se razume, iIi po -lI~a, stvar 0 kojoj se govori, sledinjeno nuzno postojanje u stvarnostikao i d~ predstavlja ona sve sto valj~verova~l o.bozanskoj supstaneiji., Pridajerno mi, nairne, bozanskojs~pstaneiji, na jedan apsolutan na-em , sve sto je bolje da postoji, negoda ne postoji, kao sto je, reeimo, bo-lje vecit biti, nego ne biti, biti dobar,nego ne biti to, radije dobrota sarna,nego odsustvo njeno. A bice od ko-jeg se nista vece ne moze da pojmi,predstavlja, upravo, to. Nuzno je,dakle, da ono od cega se vece ne mo-~e d~ pojmi, bude sve sto bi valjaloiman u vidu 0bozansko] sustini... Hvala ti na naklonosti, kako prikntikovanju, tako i kod pohvale

moga dela. Jer, kao sto si obasuo po-hv.alam~.ono sto si smatrao da valjaprihvatiti, nema sumnje da si se us-protivio tamo gde se cinilo nesto ma-nje,~snovanim, ali ne usled zlovolje,vee 1Z naklonosti.

82

POGOVOR

Esencija koja involvira egzistenciju, iIi sustinakoja nalaze postojanje-, sam je sazet izraz one filo-sofske dovitljivosti najrede vrste, poznate kao on-toloski dokaz postojanja boga, koja je proslavilaAnselma Kenterberijskog" i delo Proslogion. Jer,gotovo da je rec ovde 0 jednom dokazu a priori, iIidokazu pre svakog dokaza, koji pociva vee u sa-moj odredbi vrhunaravnog bica, a ona je ovaj put,upravo: aliquid quo nihil maius cogitari possit .( sono od cega se nista vece ne bi moglo da pojmi),cime se on sam lisava potrebe da svoju pouzdanostduguje onoj (spoljasnjih) argumenata, kojima bi biopodrzavan i tako redom. No, da dokaz taj, pak, nelebdi iu nekom -praznom prostoru sofistikaeije,bez (ikakvih) cvrstih uporista pod sobom, svedocito da dokaznu snagu svoju erpe ovo rasudivanje izonog realistickog ishoda -borbe oko univerzalija,u kojoj je, jos od Porfirija (III v.), za opste pojmo-ve roda i vrste, trazeno istinsko realno postojanje,na nacin stvamih bica.

.. .. . (Sholasticki) filozof i teolog, roden 1023. u Aosti (Italija).Pnor 1opat u Bcku, pa nadbiskup u Kenterberiju (1093), A. se latio,prvenstvcno, da na tragu avgustinizma, razurnski utemelji veru(Credo ut intelligamy.. Neka od njegovih dela su: De libero arbitrio, Monologion, Deveruate, Cur deus homo. Umro je 1109. godine.

8 3

II

Documents

Anselm Kenterberijski Pros Log Ion, Str. 13-17, 49-57, 61-82