Svami Muktananda

ANTAR RAVANA

Peat svesnosti

Sadraj

Istinska promena 6

Razvitak volje 10

Sposobnost samoposmatranja 18

Unutranje sluanje 22

Ispitivanje misli 27

Problem je neznanje 34

Iskustvo je uvek neistinito 37

Nevezivanje za simbole 41

Rei su prazne forme 46

Direktno vienje 51

Opisivanje neizrecivog 59

Ime nije imenovano 64

Ispravno stanje 68

Put svesnosti 72

Bljesak prosvetljenja 78

Uvod

ivot i kako ga iveti? Veito pitanje, veita dilema! Pokuaj da

se neto dokui, a da se pri tome ne ode u suvoparnu intelektualizaciju.

ta nas to goni da istraujemo? Da li tragamo zato to smo

nezadovoljni ili smo nezadovoljni zato to tragamo? Kako otkriti

tajnu, sagoreti u elji za ispunjenjem?

Ono to tinja u svakom od nas na jedinstveni nain, moda ova

knjiga razgori, osvetli, a moda i dovri proces sagorevanja.

Ako je proces sagorevanja u vama uveliko u toku, onda e vas

istina na koju rei ove knjige upuuju definitivno dotai, ako ne i

transformisati. Ako umete otvoreno da sluate, ako volite da

ispitujete skrivena znaenja rei i pri tom imate hrabrosti da

stanete nagi pred savreno ist i izbruen kristal mudrosti koji ova

knjiga predstavlja, tada ete sigurno biti u stanju da sagledate

stvarnost onakvu kakva zaista jeste. Samo kada mislimo o inu

sagledavanja neizrecivog, upetljani u objanjenja, on nam moe

izgledati komplikovan, dok je zapravo krajnje jednostavan i

nezamislivo oslobaajui.

"To je samo jo jedan opis", rekao bi na sve ovo Svami Muktananda!

Meutim, sledea instrukcija bi bila da "videvi ovaj opis

samo kao opis, sve ove rei samo kao rei", ostanemo potpuno

prisebni, budni, neuhvaeni u mreu znaenja, lieni patnje dualnosti,

bezbrini u trenutnom pokretu misli.

Istinska promena

Sagovornik: Postoje mnoge teorije o tome kako je nastala kreacija.

ta vi mislite?

Muktananda: Bez obzira koliko lepo zvuale, sve teorije o kreaciji,

oveku i univerzumu su podjednako udaljene od stvarnosti. Stvarno

stanje stvari ili ono to zaista jeste nema nikakve veze ni sa jednim

objanjenjem. Moemo se beskonano upetljavati u objanjenja, ali

na taj nain nikada neemo doi do ispravnog razumevanja stvarnosti.

Svaka duhovna kola ima svoju teoriju o kreaciji i svrsi ovekovog

postojanja. Ako se priklonimo ijednoj od ovih koncepcija i

ponemo da je sledimo, ostaemo veno slepi za istinu. Sa druge

strane, ako svaku koncepciju, ukljuujui i nau sopstvenu,

sagledamo samo kao koncepciju, biemo trenutno slobodni od

neznanja.

S: ta podrazumevate pod neznanjem?

M: ovek u neznanju nije onaj koji ne zna tablicu mnoenja ili kako

se voze kola, niti je ovek od znanja onaj koji poseduje neko tehnoloko

ili profesionalno znanje. ovek od znanja nije umetnik, filozof

ili svetenik. Proitati ili uti neke religiozne ideje ne znai posedovati

pravo znanje. Kada govorim o znanju i neznanju uopte ne mislim

na tu vrstu znanja i neznanja. Nikakvo nagomilavanje tehnolokog,

profesionalnog, filozofskog ili religioznog znanja nas ne moe

dovesti do pravog znanja, zato to pravo znanje nema nikakve veze

sa informatikom iz bilo koje oblasti i njenom primenom. Svi oni koji

tee takvom znanju i dalje ostaju u neznanju.

S: Zato onda ljudi tee takvom znanju?

M: Iz ideje da e tako izvui neku materijalnu ili spiritualnu korist.

Spiritualna korist bi recimo bila spasenje due ili postignue nirvane

koja se smatra stanjem slobodnim od svake patnje, to je sve naravno

utopija. Ljudi koji su izmanipulisani idejama time to oekuju neku

korist od ideja su u stvari iskorieni od strane ljudi koji dobro manipuliu

idejama. Zapravo, ljudi uvek oekuju neku materijalnu korist

kada se potinjavaju odreenoj ideji. Ono to zovemo spiritualnom

koriu samo je lepa ambalaa za materijalnu korist, jer recimo ako

ekujem da e moja dua biti spaena, ja u stvari zamiljam sebe u

budunosti na nekom mestu koje nazivam raj gde e mi biti veno

pruena sva mogua ulna uivanja, samo tada naravno neu imati

ovo materijalno telo ve neko nazovi duhovno telo; ali koja je razlika?

U robovlasnikom drutvu idejopoklonstvo tj. oboavanje ideja

nije bilo toliko prisutno kao danas jer su robovlasnici javno eksploatisali

one ljude koje su proglasili robovima. Ali danas, kada robovlasnitvo

vie nije dozvoljeno, odreeni ljudi preko ideja koriste

druge ljude za svoje sebine svrhe. Ako je mogue napraviti dobru

reklamu za bezvredan proizvod i tako nagovoriti milione da ga kupe,

zato ne napraviti jo bolju reklamu za nepostojei proizvod i tako

navesti lakoverne ljude da ulau svoj novac u neto to ne postoji, a

sve to pod etiketom milosra ili duhovnosti. Zato bi se neko trudio

da pravi proizvode za koje e uz dobru reklamu ljudima uzimati novac,

kada im je mogue bez ikakvog truda uzeti novac ni za ta, nazivajui

sve to religijom ili zajednikom istinom svih religija.

S: ta uiniti da bi se sve to izbeglo?

M: Treba se probuditi! Jedina promena koju treba izvesti je probuenje,

zato to su svi problemi koje imamo imaginativni, ali to

moemo realizovati samo ako postanemo svesni. Onome koji pati

dok sanja ruan san nita ne vredi savet drugog oveka koji mu

govori da je to iluzorno, zato to je za njega njegov san stvaran. Da bi

prestao da pati on se mora sam probuditi iz svog runog sna. Stoga,

jedino je probuenje istinska promena, dok su sve ostale promene

lane. ovek se moe probuditi jedino svojom voljom. To se ne

moe desiti samo od sebe niti to iko moe uiniti umesto njega.

S: Znai sve to treba da uradim je da budem svestan"?

M: Lako je to rei, ali da li moe da bude svestan kada to hoe?

Jedino ako ima volju moe izvesti tako uzvieni in kao to je odravanje

svesnosti, ali je injenica da ti nema volju i zato uopte nisi

u stanju da bude svestan, ili si u stanju da bude svestan samo za

trenutak. Volja je snaga bia koje je budno tj. duevna snaga, a duevna

snaga se isto kao i fizika moe razvijati vebanjem. Za poetak

ima toliko volje da moe da razvija volju. Ta volja koja ti je

dovoljna da pone da razvija volju tj. da moe poeti neto zaista

da ini po pitanju toga, a ne samo da eli, data ti je roenjem. Kada

ne bi imao ni toliko volje, onda ne bi bio ovek ve ivotinja. Volja

se moe razvijati jedino voljno, a ivotinja nema ak ni toliko volje ili

svesnosti da bi uopte mogla da radi na tome i upravo zato i jeste

ivotinja.

Razvitak volje

S: Da li je volja razvijena ako smo uvek u stanju da ostvarimo ono

to hoemo?

M: To je nia volja. Kada smo u stanju da sve svoje odluke sprovedemo

u delo bez obzira na uslove u kojima se nalazimo, razvili smo

samo niu volju. Ako je ono to nam se deava samo sticaj okolnosti,

a ne posledica naih odluka, onda nemamo ak ni niu volju.

Ponekad su okolnosti lake, ponekad tee, ponekad nam odgovaraju,

a ponekad ne - svejedno, mi moramo biti u stanju da ih sve

predvidimo i da uprkos njima izvedemo ono to smo hteli. Ako u

ivotu ne moe nita da nas iznenadi jer se sve deava onako kako

smo mi hteli, to znai da smo razvili niu volju i postali gospodari

svoje sudbine. Ali nama se obino deavaju stvari koje nismo hteli, a

ne deavaju stvari koje smo hteli.

Da bismo uopte mogli da sprovedemo svoje odluke u delo prvo

moramo biti svesni svojih mogunosti. Zato pre svega moramo

posmatrati svoje sposobnosti kako bismo dobili iole objektivnu sliku

svojih mogunosti. Odluivati pre razluivanja ta zaista moemo je

nezrelo, zato to svako moe da umisli da moe svata. Dakle, da

bismo se odluili na odluivanje, mora nam biti jasno ta zaista moemo.

Sposobnost razluivanja se ne smatra voljnim postignuem u

spiritualnom razvoju, s obzirom da nam je ta sposobnost data roenjem.

Jedino ono to smo voljno stekli se rauna u spiritualni razvoj,

a neto je zadobijeno voljno samo ako smo svesno odluili da to

hoemo.

S: Kako se razvija nia volja?

M: Tako to stalno iznova pokuavamo da sprovedemo svoje odluke

u delo. Iako je odluka osnovni uslov za razvitak nie volje, ona sama

po sebi ne utie na njen razvoj. Jedino to zaista razvija niu volju je

napor koji se ulae posle doneene odluke. to vie napora ulaemo,

to emo bre razviti svoju volju. Ako smo ulagali napor, a nismo

sproveli svoju odluku u delo, to znai da smo pogreno ulagali napor.

S: Zato sama odluka ne utie na razvitak nie volje?

M: Zato to svako, kao to sam ve rekao, moe da odlui ili eli

svata, a da na kraju od svega toga ne bude nita. Drugim reima,

odluiti je jedno, a uiniti neto sasvim drugo.

S: Kakva je onda korist od odluke?

M: Odluka je slina znaku pored puta koji nam pokazuje u kom

smeru treba da idemo da bismo doli do cilja. U tom smislu je odluka

neophodna jer bez nje ne bismo znali u kom smeru treba da ulaemo

napor. Postoji bezbroj znakova pored puta, pa ipak samo mali broj

ljudi putuje. Neki pak putuju, ali u pogrenom smeru, zato to su

znaci koje slede pogreni ili oni ne umeju ispravno da ih protumae.

Mnogi ljudi donose pogrene odluke, ili donose ispravne odluke, ali

ulau napor u pogrenom smeru to znai da se vrte u krug; ili ako se

ne vrte u krug onda postiu neke ciljeve koje u sutini nisu hteli i

koji im niemu ne slue. To je kao da smo odluili da idemo u Bombaj,

a stigli u Tokio zato to smo pogreno protumaili obavetenja

na aerodromu sa kojeg smo poleteli.

S: Da li se oveku koji je razvio niu volju ba sve deava onako

kako je on hteo?

M: Kada kaem da se oveku koji je razvio niu volju sve deava

onako kako je on hteo, tada naravno ne mislim na svetska ili kosmika

deavanja, ve samo na ono to se njega lino tie. To ne znai

da za njega ne postoji sticaj okolnosti ve da taj sticaj okolnosti nije u

direktnoj vezi sa njim. ovek od volje, po pitanju onoga to se njega

lino tie, uvek uradi sve to je u njegovoj moi. Sa druge strane,

kada je re o oveku koji je transcendirao niu volju, takav ovek niti

hoe niti nee da se deava ovako ili onako tj. niti je za niti protiv

bilo kojeg deavanja s obzirom da on nema elja. Za njega ne postoji

ni privlanost ni odbojnost poto je apsolutno nevezan. Za takvog

oveka se kae da je samorealizovan jer ga se apsolutno vie nita

lino ne tie.

S: Koje su okolnosti u direktnoj vezi sa mnom, a koje nisu?

M: Rat je na primer sticaj okolnosti koji nije u direktnoj vezi sa tobom,

ali tvoj odlazak u rat je ve neto drugo. Rat kao svetsko

deavanje ne treba da te se tie, jer tu ne moe nita promeniti. Treba

da te se tie samo tvoj "lini rat". Ako odlazi u rat, a to nisi hteo,

onda ne kontrolie sticaj okolnosti i samim tim nema volju. Ne treba

da te se tie nita to nije u direktnoj vezi sa tobom. Bilo bi

uzaludno ako bi hteo da ne bude rata zato to je takvo htenje jednostavno

gubljenje energije, poto je to sticaj okolnosti na koji ne

moe uticati. Ali zato moe uticati na to da ti ne ode u rat, i

naravno ako to eli treba da uini sve da to i sprovede u delo. Ako

ti uspe da tu odluku sprovede u delo, onda se moe rei da postaje

gospodar svoje sudbine.

S: Ponekad mi je svejedno ta mi se deava.

M: Da li ti je stvarno svejedno ta ti se deava ili si jednostavno slab i

nema snage da se odupre odreenim dogaajima, pa samo kae da

ti je svejedno da bi opravdao svoju slabost?

S: A ta je sa onima koji smatraju da je njihova sudbina u boijim

rukama?

M: Ako volja nije razvijena, niija sudbina nije ni u ijim rukama iz

prostog razloga to tada uopte nema sudbine, ve postoji samo sticaj

okolnosti. Oni koji ele da imaju svoju sudbinu moraju je sami

izgraditi, zato to se u ivotu nita ne moe dobiti besplatno. Sve se

mora zaraditi linim naporom. Stoga, svi koji govore da je njihova

sudbina u boijim rukama su obini slabii koji samo skidaju odgovornost

sa svojih plea. Kako takvi ljudi mogu imati sudbinu kada

im se sve jednostavno deava kao ivotinjama. Oni ak ni ne zasluuju

da budu nazvani ljudima bez obzira to imaju ljudsko telo.

Biti ovek pre svega znai imati duu, a to nije neto to se dobija na

poklon. Dua je neto to se zadobija linim trudom, neto to se

razvija isto kao i volja. Ako eli da razvije volju i samim tim stekne

duu, uvek imaj na umu da tvoja sudbina nije u boijim ve u

tvojim rukama.

S: Da li je, recimo, nizak standard drave neto to je u direktnoj vezi

sa mojim linim standardom?

M: Nije u tvojoj moi da pobolja standard drave, ali zato ti sam

moe imati novca bez obzira to veina oko tebe nema. Ako nema

novca, a eli da ga ima, za to nije kriv nizak standard drave ve

tvoja nesposobnost. Ako okrivljuje nizak standard za svoje siromatvo,

onda je to obian izgovor. Nizak standard nije stvarni uzrok

tvog siromatva nego tvoja nesposobnost, i stoga za to nema nikakvog

opravdanja. Ali isto tako se ne smatra tvojom sposobnou ako

si bogat, a to nisi prethodno hteo. To je samo sticaj okolnosti koji ti

trenutno odgovora. Sutra, sticajem okolnosti, moe izgubiti svo bogatstvo

i do kraja ivota ostati siromaan zato to nisi razvio sposobnost

da doe do novca. Dakle, tvojom voljom se smatra samo

ono to si prethodno hteo, a ne ono to ti se sluajno desilo.

S: Ako je nia volja sposobnost da se odluke sprovode u delo, ta je

onda via volja?

M: Jednom kada pronaemo nain kako da budemo svesni, sve to

treba da radimo je da nastavimo da odravamo svesnost u svim

uslovima, a to podrazumeva neprekidno ulaganje duevnog napora

sve dok ne razvijemo sposobnost odravanja svesnosti. Ova sposobnost

odravanja svesnosti se moe nazvati istinskom duevnom snagom

ili viom voljom. Poto se duevna snaga moe razvijati vebanjem

isto kao i fizika, to vie ulaemo duevnog napora to emo

bre razviti viu volju.

S: Ali neki duhovni uitelji poduavaju da je put napora pogrean

put.

M: Jedini nain da transcendiramo napor je da ga ulaemo dok ne

nestane sam od sebe. Oni koji zagovaraju nenapornost ne uviaju da

je ovekovo aktuelno stanje, stanje napora. Sada i kada bismo hteli

ne bismo mogli da ne ulaemo napor. Stoga nije re o tome da li treba

ili ne treba ulagati napor, ve koju vrstu napora ulagati. Onaj napor

koji vodi nestanku svakog napora moemo nazvati ispravnim,

dok se napor koji vodi odravanju napora moe nazvati pogrenim.

Sposobnost samoposmatranja

S: ta je svesnost o kojoj esto govorite?

M: Svesnost je posebna vrsta energije koja nam omoguava da

posmatramo svoje fizike, emocionalne i mentalne aktivnosti. Ova

energija nalazi izraaj jedino u ljudskom telu i zato neke duhovne

kole smatraju da jedino ovek ima duu. ivotinja isto kao i ovek

osea i misli, ali nije svesna svojih oseanja i misli. Pas ne moe

posmatrati sebe dok ljutito laje, poto je sposobnost samoposmatranja

duevna sposobnost. Ako mislimo i oseamo, ne znai da smo

svesni. Svesni smo samo ako smo u stanju da posmatramo sopstvene

misli i oseanja. Naravno, jedno je misliti o posmatranju, a drugo

posmatrati misli. Ako samo mislimo o posmatranju, jo uvek nismo

svesni. Kada smo svesni, onda smo duevno, a ne mentalno aktivni.

Duevna aktivnost je potpuno nezavisna od instinktivne, motorne,

ulne, emocionalne i mentalne aktivnosti.

S: U kom smislu?

M: Tako to kada smo svesni tj. duevno aktivni ne moramo biti

fiziki, emocionalno i mentalno aktivni ili neaktivni. Ako smo fiziki

aktivni ne znai da smo svesni, kao to ne znai da smo svesni ako

smo fiziki neaktivni. Isto vai i za ulnu, emocionalnu i mentalnu

aktivnost. Neki ljudi povezuju svesnost sa fizikim mirovanjem ili sa

ulnom ili mentalnom neaktivnou, to je potpuno pogreno gledite.

Uvebavati samo sedeu meditaciju je fiziko samoubistvo.

Zato bismo zbog svoje duevne nesposobnosti torturisali telo? To je

mazohizam, a ne duhovnost. Nema svesnosti bez duevne snage, ali

se duevna snaga ne razvija ni fizikim ni mentalnim naporom, ve

iskljuivo duevnim naporom. Ulaui mentalni napor moemo razviti

samo mentalne sposobnosti, kao to fizikim naporom moemo

razviti jedino fizike sposobnosti. Vizualizacija je na primer mentalna,

a ne duevna sposobnost i stoga ljudi sa razvijenom vizualizacijom

uopte ne moraju biti svesni ljudi. Moemo beskonano jaati

svoje mentalno telo ostajui svo vreme na istom nivou svesnosti. I

kao to razvijajui svoje fizike miie ne razvijamo vizualizaciju,

tako razvijajui vizualizaciju ne razvijamo svesnost. Svesnost se razvija

jedino duevnim naporom.

S: Da li je svesnost isto to i koncentracija?

M: Svesnost nije koncentracija. Koncentracija je sposobnost

miljenja o jednoj temi, a svesnost sposobnost posmatranja misli.

Koncentriemo se na odreeni objekat da bismo odrali tok misli o

jednoj temi. Ako razvijamo koncentraciju bez objekta, onda se takva

koncentracija naziva nirguna za razliku od koncentracije sa objektom

koja se naziva saguna. Bez obzira da li se radi o koncentraciji sa

ili bez objekta, u njoj uvek postoji vezanost za neto, dok u svesnosti

nema vezanosti. U koncentraciji je vano o emu mislimo, jer ako

nismo u stanju da odravamo tok misli o jednoj temi, tada nismo

skoncentrisani. Ali u svesnosti uopte nije vano o emu mislimo, ve

je vano posmatrati misli bez obzira o kojim se mislima radi.

S: Ali veoma je teko biti neprekidno svestan.

M: Teko nam je da odravamo svesnost zato to nemamo volju.

Lako se umaramo jer smo slabi. Mi moemo da elimo da budemo

svesni, ali eleti i moi su dve potpuno razliite stvari. Za sada

moemo samo da elimo, ali ne i da uinimo ono to elimo. Jedna

od najveih ovekovih iluzija o sebi je to to veruje da moe da ini

ono to hoe. Naa sposobnost injenja je veoma mala zato to nam

je volja slaba. Prvi korak koji treba da uinimo da bismo promenili

trenutno stanje stvari je da priznamo sebi da nemamo skoro nikakvu

volju. Ali naravno, veina nema snage ak ni za to i zato se ljudi

uglavnom ne menjaju. Ljudima je potreban ok da bi se pokrenuli iz

svoje inertnosti. Nije im dovoljno samo rei: "Uini neto!" Tek kada

je njihova predstava o sebi poljuljana nekim emotivnim okom, ljudi

postaju spremni da neto promene. Ali i tada se radi samo o nekolicini.

Veina se povlai poto nema snage da se suoi sa istinom

dovodei sebe u jo gore stanje od onog u kojem je bila pre oka.

Trenutno stanje svesti u kojem oveanstvo ivi toliko je mizerno, da

je sasvim razumljivo zato je samo mali broj ljudi spreman da to sebi

prizna.

Unutranje sluanje

S: Ako sam vas dobro razumeo, sve to mogu je da nastavim da se

trudim da budem svestan.

M: Nije dovoljno da ti neko samo kae: "Trudi se da bude svestan!",

zato to su to za tebe sada samo prazne rei. Ti jednostavno

sada ne zna kako da bude svestan. Moe misliti da si ve svestan,

ali to naravno nema nikakve veze sa svesnou ili panjom. Iz tog

razloga je neophodna tehnika meditacije. U ovom trenutku jedino

pomou tehnike moe nauiti kako da bude svestan.

S: Koja je to tehnika?

M: Antar ravana, to doslovno znai unutranje sluanje. To je do

sada potpuno nepoznata tehnika meditacije. To nije ni budistika ni

jogika tehnika. Kao to meditacija kao stanje bia ne pripada nijednoj

religijskoj tradiciji, tako ni ova tehnika ne pripada nijednoj

duhovnoj koli. Da bi ovek praktikovao antar ravanu, nije potrebno

da se prikloni nekoj ideologiji, a isto tako ni da napusti svoju religiju.

Antar ravana nije metod psihologije, ona nije neka vrsta psihoterapije

niti veba koncentracije. To je jednostavno tehnika probuenja

stvorena za sve one ljude koji ele slobodno ili netradicionalno

da se bave meditacijom.

S: Ja sam probao mnoge tehnike meditacije, ali mi nijedna od njih

nije pomogla da se probudim.

M: Vrednost antar ravane je u tome to se ova tehnika ne moe izvoditi

bez svesnosti. Da bi uopte mogao da je izvodi, ovek je primoran

da pronae nain kako da bude svestan, to nije sluaj sa ostalim

tehnikama. Ako elimo da praktikujemo antar ravanu, ona

zahteva da istog trenutka postanemo svesni, za razliku od ostalih tehnika

koje se mogu praktikovati bez panje. Samim tim kada izvodimo

ovu tehniku ne moemo zavaravati sebe da meditiramo. Ako ne

umemo da sluamo i ozvuimo svoje misli, to znai da ne znamo

kako da budemo svesni. Stoga, ili emo biti svesni i samim tim biti u

stanju da praktikujemo antar ravanu, ili uopte neemo moi da je

praktikujemo. Upravo zbog toga u pogledu antar ravane ne moe

biti samozavaravanja. Sve ostale tehnike, kao to su koncentracija na

disanje ili ponavljanje mantre, se mogu praktikovati bez panje i

samim tim upranjavajui ih ovek moe biti godinama zavaran da

meditira ili napreduje u meditaciji dok zapravo stagnira blokiran na

istom nivou.

S: Ako antar ravana ve podrazumeva svesnost, zato bismo je onda

praktikovali?

M: Za razliku od drugih tehnika antar ravana se ne izvodi zato da bi

se postigla svesnost, ve zato da se ne bi izgubila svesnost. Ostale tehnike

slue kao sredstvo za postizanje svesnosti; antar ravana ne

moe biti takvo sredstvo jer je uopte ne moemo praktikovati ako

ve nismo svesni. Tako je antar ravana vie potvrda ili peat

svesnosti, a ne budilnik za svesnost, kao ostale tehnike. Ako smo u

stanju da sluamo svoje misli, to znai da smo pronali nain kako da

budemo svesni i sada nam je jedini cilj da antar ravanom odrimo

svesnost.

S: Da li smatrate da je ponavljanje mantre takoe korisna tehnika

meditacije?

M: Moemo li se najesti ponavljajui ime odreene hrane? Postoje

ljudi koji ponavljaju odreene rei, koje smatraju boijim imenom,

verujui da e tako spoznati boga, s obzirom da su po njima bog i

njegovo ime identini, to oigledno nema nikakvog smisla jer je to

isto kao kada bismo verovali da emo se najesti ponavljajui "pasulj,

pasulj, pasulj". Ponavljajui odreene rei bilo u sebi ili naglas

neemo postati mudri, ve papagaji. Svaki papagaj moe nauiti da

ponavlja "ram, ram, ram", ali naravno tako nikada nee spoznati

boga, zato to se ponavljanjem obinih rei ne postaje svestan. Ako

neko veruje da je razlika izmeu papagaja i posveenika u tome to

posveenik svesno ponavlja odreenu re, onda se postavlja pitanje

zato bi je uopte ponavljao ako je ve svestan. Da li je cilj biti

svestan ili ponavljati praznu re? Ponavljanje mantre nije nikakva

garancija svesnosti zato to to svako moe raditi mehaniki. ta mi

garantuje da u ponavljanjem mantre postati svestan? Ako neko

tvrdi da se ponavljanjem obine rei postaje svestan, onda jednostavno

u to ne mogu da poverujem jer jo nisam video nijednog papagaja

da je na taj nain postao svestan. Ako je to zato to nije ponavljao

posebnu re, to smatram jo besmislenijim gleditem, onda jednostavno

nauite papagaja da ponavlja tu posebnu re koju nazivate

boijim imenom, pa ete videti da li e se ita desiti.

S: Postoji li mogunost da se antar ravana pogreno praktikuje?

M: Ako nam je ivot u opasnosti automatski emo postati budni. Na

isti nain antar ravana namee takve psiholoke uslove koji zahtevaju

svesnost. Ako zaista elimo da ovaj metod "upali", onda ne

treba da razmiljamo o efektu i cilju tehnike ve treba samo da je

radimo sve dok ne shvatimo o emu se radi. Antar ravana je nepogreiv

metod i sigurno e "upaliti", ako nastavimo da je praktikujemo

bez posustajanja.

Ispitivanje misli

S: Kako da praktikujem antar ravanu?

M: U tvom umu se mogu javiti mnoge koncepcije, ali nemoj brinuti

zbog toga, ve se samo dri pitanja "ta je to?" Ako ti se javi neko

znanje kao odgovor na to pitanje, ispitaj ga. Neprekidno ispituj dok

konano sve ne vidi kao to to jeste, ali se ni sluajno nemoj drati

znanja da treba da vidi sve kao to to jeste, jer je to samo jo jedna

od zamki uma. Jedno je misliti o ispravnom vienju, a drugo videti

sve kao to to jeste. Stoga, kada misli o vienju, ispitaj: "ta je

vienje?"

S: Kada pokuavam da praktikujem antar ravanu stalno

zaboravljam da treba da se drim pitanja "ta je to?"

M: Nemoj da se dri znanja da treba da se dri pitanja "ta je to?"

ve se samo dri pitanja i uskoro nee znati da treba da ga se dri, a

ipak e ga se drati. Samo takvo zadravanje mudrog pitanja je ispravno.

Dakle, kada zaboravi da treba da se dri pitanja "ta je

to?", a ipak ga zadrava, onda ispravno radi tehniku antar ravane.

Naravno, to se nee desiti odmah nego tek posle nekog vremena

neprekidnog vraanja na pitanje. Kada ti se to bude desilo osetie

ogromno olakanje zato to po prvi put u tvom umu nee biti

nikakve koncepcije. Osetie kao da si sa ramena zbacio ogroman

teret kojeg do tada uopte nisi bio svestan.

S: Koliko dugo treba da se drim pitanja "ta je to?"

M: Dri se pitanja sve dok ono ne nestane samo od sebe. Ali nikada

ti ne naputaj pitanje jer dokle god postoji onaj koji neto naputa,

ispravno znanje se ne moe pojaviti. Mora uiniti odreeni napor

zaboravljajui da ga ulae, a jedini nain da to izvede je da se ispravno

dri mudrog pitanja, to znai zadravati jedino njega. Pitanje

nije nova umna konstrukcija, ono je jednostavno sredstvo za otklanjanje

svakog znanja koje je prepreka do pravog znanja. Koristei pitanje

ne teimo nikakvom intelektualnom znanju ve ispitujemo

svako znanje oslobaajui ga se tako bez namere da ga se oslobodimo.

Kada bismo zadravali u svom umu koncepciju da treba da se

oslobodimo svakog intelektualnog znanja, na taj nain ga se nikada

ne bismo oslobodili, zato to bi tada upravo ta koncepcija bila prepreka

do osloboenja od svakog znanja. Ovako, mi se drimo jedino

pitanja "ta je to?", zaboravljajui u ispravnom naporu da treba da

ga se drimo.

S: Kako da budem siguran da ispravno ispitujem misli?

M: U jednom trenutku poinje da ispituje potpuno zaboravljajui

da treba da ispituje. To je pravi trenutak! Tada ispravno radi tehniku

antar ravane. Ovaj trenutak e ti se sigurno desiti ako bude

uporno nastavio da se vraa na pitanje "ta je to?" Ako ti se dok

ispituje javi misao da pogreno ispituje, ispitaj: "ta je pogreno?"

Jednostavno ispitaj sve, pa ak i samo ispitivanje. Sutina antar

ravane kao spiritualne prakse je u neposustajanju pri ispitivanju, a

ne u oekivanju da se neto desi.

S: Zar nije ispitivanje misli samo jo jedna mentalna navika kojom

pokuavamo da zamenimo naviku miljenja?

M: Navika ispitivanja misli ne moe zameniti naviku miljenja zato

to ona opstaje upravo na osnovu miljenja. Kako neko moe ispitivati

misli ako se ne javljaju? Ispitivanje eliminie miljenje, a zatim

nestaje samo od sebe. Ispitivanje ne moe da opstane samo, kao to

kua ne moe da stoji bez temelja. Temelj ispitivanja su upravo misli.

Zbog toga je navika ispitivanja misli korisna mentalna navika. Kada

neko stvori mentalnu naviku koja nije u direktnoj vezi sa miljenjem,

kao to je na primer ponavljanje mantre, onda se to moe proglasiti

beskorisnom navikom. Takoe niko ne moe tvrditi da se misli javljaju

ba zato to se ispituju, poto veina ljudi ne ispituje, a ipak

misli.

S: Da li je onda cilj ispitivanja prestanak miljenja?

M: Ako se pri ispitivanju misli dri znanja da treba da prestane da

misli, tada pogreno radi tehniku antar ravane. Zadravati bilo

koje znanje pored pitanja "ta je to?" je pogreno zadravanje pitanja.

Cilj antar ravane nije ni misliti ni ne misliti ve ispitivati, naravno

ako ima ta da se ispituje.

S: Ja jednostavno oseam da nemam snage da ispitujem um.

M: Mora skupiti snagu da istraje u samoispitivanju. Budi uporan!

Nikad se nemoj predavati! Mogu uspeti samo oni koji su vrsto

reeni. Ljudi kratkog daha nisu za spiritualni put. To je put za hrabre

ljude, a ne za kukavice koje odustaju na prvom veem porazu. Snaga

koja ti je potrebna da istraje do kraja je u tebi i zato ne veruj umu

koji te uverava da si slab. Sva ta stanja kroz koja prolazi su lana.

Dovoljan je jedan ozbiljan duevni napor da ih se otarasi. Tvoja

nemogunost nije u tvojoj slabosti ve u tvom verovanju da je sve to

stvarno. Otarasi se verovanja ispitivanjem svojih uverenja. Ne budi

uplaeni crv koji se povlai pred bukom hipnotisanih parazita. Budi

lav koji se otreznio u stadu ovaca. Ne trai pomo od boga jer je bog

proizvod slabosti koja se skriva pod velom skruenosti.

S: Kako da znam kada sam zaista zaboravio da treba da se drim pitanja,

a ipak ga zadravam?

M: Znae kada bude postojala samo misao nakon koje sledi "ta je

to?" Sve osim ovakvog zadravanja pitanja je pogreno.

S: Imam utisak da ponekad u meni nema nikakvog unutranjeg

monologa i samim tim nemam ta da ispitujem.

M: Ne razmiljaj o tome da li ponekad nema unutranjeg monologa,

ve ga ispituj kada god si svestan da ga ima. Razmiljanje o unutranjem

monologu je samo jo jedan unutranji monolog koji bi trebalo

da ispita. Ako nisi svestan svog unutranjeg monologa dok ti

neko neto pria, ispituj u sebi to to on govori. Moda ponekad

zaista ne pria u sebi, a moda toga jednostavno nisi svestan. U krajnjoj

liniji, to uopte nije bitno. Bitno je ispitivati rei koje izgovara u

sebi kada god si svestan da pria u sebi, a ne razmiljati o tome da li

pria ili ne bez ispitivanja, jer na taj nain samo gubi prisutnost.

Kreni od ispitivanja onoga to drugi priaju, pa e ubrzo postati

svestan svojih psiholokih reakcija na njihovu priu koje e moi da

ispituje. Konano, vano je u sebi ispitivati rei, a nije toliko vano

da li te rei drugi izgovaraju ili ih ti izgovara u sebi. Dakle, ne

zaluuj se razmiljanjem ve prevari um ispitivanjem.

S: Kako to da nas ispitivanje onoga to drugi priaju moe uiniti

svesnim?

M: Tako to ne moemo istovremeno ispitivati tuu priu i pridavati

znaaj onome to se pria tj. poistoveivati se sa onim to drugi

priaju. Ispitivanje tuih koncepcija nas jednostavno prisiljava da rei

koje drugi izgovaraju vidimo samo kao rei tj. da ih ne bojimo subjektivno.

Kada sluamo nekog bez panje, onda se nalazimo u mrei

ili sopstvenih ili njegovih znaenja.

S: Da li je pitanje koje koristimo u antar ravani iskljuivo sredstvo

za odravanje svesnosti?

M: Tehnika antar ravane ima dvostruku ulogu. Ona istovremeno

slui i kao sredstvo za buenje svesnosti i kao sredstvo za odravanje

svesnosti. U poetku pitanje "ta je to?" koristimo kao budilnik za

svesnost, a jednom kada probudimo svesnost, koristimo ga kao peat

svesnosti.

Problem je neznanje

S: Da li je misao ta koja nam stvara probleme?

M: Ne. Misao ne stvara probleme niti je sama po sebi problem. Problem

je neznanje ili pogreno vienje misli, usled kojeg se misao

pojavljuje kao problem.

S: Ja ne vidim kako ispitivanje misli moe resiti moje ivotne probleme.

M: Ne postoji problem kao problem. Postoji samo pogreno razumevanje

stvarnosti usled kojeg stvarnost vidimo kao neto drugo od

onoga ta jeste i samim tim imamo problem. Na primer, buka koju

ujemo ili mirisi koje oseamo mogu nam smetati ako ih ne vidimo

kao ono to jesu. Ni buka ni mirisi nisu sami po sebi neto to slui

da nekome smeta, ali kada ih vidimo na pogrean nain, onda postaju

problem. Sa druge strane, ako ih vidimo samo kao to to jesu,

onda nam niti smetaju niti prijaju.

S: Jo uvek mi nije jasno kako buka moe prestati da mi smeta?

M: Buka nam smeta zato to je ne vidimo kao to to jeste, a ne

vidimo je kao to to jeste zato to misao koja je reakcija na buku ne

vidimo kao to to jeste. Drugim reima, nama ne smeta buka, ve

naa reakcija na buku koju ne umemo da objektiviziramo. Usled

nemogunosti objektivizacije sopstvene reakcije na buku, mi povezu-

jemo tu reakciju sa bukom doivljavajui tako buku kao neto loe.

injenica je da buka sama po sebi nije ni dobra ni loa, prvo zato to

nam ponekad ne smeta, ako smo okupirani neim drugim, a drugo

zato to nam ponekad moe ak i prijati u sluaju da se radi o muzici

koju volimo, a koja sa druge strane nekome smeta, ako nije naviknut

na tu vrstu buke. Neko na primer uiva u glasnom brujanju motora

ako je recimo voza formule jedan, a neko opet uiva u glasnoj grmljavini,

dok drugi ove zvuke doivljavaju kao neprijatne. Stoga su

termini "dobro" i "loe", "lepo" i "runo" krajnje relativni. Dakle,

treba realizovati da buka sama po sebi nije loa, ve da je naepoistoveivanje

sa reakcijom na buku to koje je loe, s obzirom da jedino

ono ini buku loom.

S: Da li to znai da uopte ne treba da se bavim svojim problemima?

M: Prvo probudi svesnost, pa se onda brini o ostalim stvarima. Tebi

je uvek vanije neto drugo od najvanije stvari i zato ne nalazi mir i

ispunjenost. Ti odlae ono to je najvanije alei se to pati. Pati

u neznanju upravo zato to odlae panju. Ne moe reiti svoje

probleme, a ostati nepaljiv, zato to je nepanja tvoj osnovni problem.

Dokle god si nepaljiv, imae probleme iz prostog razloga to

je nepanja problematino stanje. Nemogue je biti nesvestan bez

problema, kao to je nemogue biti svestan sa problemima. Zato,

prvo budi svestan ovog trenutka, pa onda reavaj sve svoje

probleme. Ako ne zna kako da bude svestan, onda ozvui ili ispitaj

sve svoje misli i pronai e nain kako da bude svestan.

S: Ali zato bih ba na taj nain postao svestan?

M: Zato to ne moe ozvuivati ili ispitivati misli ako nisi svestan.

Ako ak ne zna ni da ozvui ili ispita svoje misli, onda se potrudi

na sve mogue naine da to izvede, sve dok ti to zaista ne uspe. Jednom

kada bude uspeo u tome, nastavi da ozvuava ili ispituje

svoje misli sve dok ti se ne iskristalie ta je to svesnost i kako se

dolazi do nje. U sluaju da ti nita od svega toga ne uspe, onda ini

samo to to ini jer ja ti vie ne mogu pomoi.

Iskustvo je uvek neistinito

S: Da li je pomou antar ravane mogue imati direktno iskustvo istine?

M: Nemogue je imati direktno iskustvo istine; mogue je samo, da

tako kaem, mada ni to nije najsretnija formulacija, imati istinito

iskustvo toga to jeste. Uopte je pogreno povezivati istinitost sa

iskustvom, tako da je ak i "istinito iskustvo" kontradiktoran izraz, s

obzirom da je iskustvo samo po sebi neistinito. Jedino vienje moe

biti istinito, dok je iskustvo uvek neistinito zato to je subjektivno.

Kada ljudi govore o iskustvu odreenog stanja bia, takoe prave

greku u izrazu, zato to je nemogue imati iskustvo stanja bia jer

stanje nikada nije iskustvo. Iskustvo je reakcija bia na stvarnost

koja zavisi od stanja ili kvaliteta bia. Poto je iskustvo samo psiholoka

reakcija, nemogue je imati iskustvo onoga to reaguje. U

tom sluaju bi istovremeno postojala dupla reakcija: reakcija bia na

to to jeste i na samo sebe, pa ak i kada bi to eventualno bilo

mogue, takav proces bi opet ukljuivao beskonaan niz reakcija od

kojih poslednju nikako ne bismo mogli iskusiti. Prema tome, u jednom

trenutku se mora stati sa reakcijama, a ta poslednja reakcija

koja je prekid svih reakcija je uvek reakcija bia na neto drugo od

onoga to ono jeste. Bie ne moe reagovati samo na sebe iz prostog

razloga to mu je potrebno neto drugo od onoga to ono jeste to e

prouzrokovati reakciju. Kada bi postojalo samo bie bez neeg drugog,

onda jednostavno nikakva reakcija ne bi bila mogua zato to se

reakcija uvek deava u dualnosti koja podrazumeva relaciju ili odnos.

Ako je ve sve jedno, kao to neki propovedaju, kako se onda

to jedno moe podeliti i reagovati na sebe? Svaka reakcija u nedualnosti

je ist privid. Stoga, kada ve govorimo o reakciji ili iskustvu,

pre svega moramo priznati dualnost.

S: Poto je iskustvo samo naa reakcija na stvarnost, da li to znai da

mi nikada ne moemo objektivno doiveti stvarnost?

M: Na doivljaj je uvek onakav kakav je kvalitet naeg uma. Doivljaji

se razlikuju ne zato to je stvarnost koja se doivljava razliita,

ve zato to su umovi kao instrumenti iskustava razliiti. U

tom smislu je svako iskustvo subjektivno tj. neistinito. Na ovom

svetu ne postoje dva potpuno identina uma i zato dva oveka

nikada ne mogu imati isto iskustvo. I ne samo to - ak ni mi sami ne

moemo ponoviti svoje iskustvo zato to je na um u neprekidnoj

promeni. Um pomou kojeg smo doivljavali stvarnost u svojoj estoj

godini sada je sasvim drugaiji i to je razlog zato sada potpuno

drugaije doivljavamo stvarnost. Za deset godina nae iskustvo

stvarnosti e se potpuno razlikovati od ovog sadanjeg iskustva.

Stoga, mi nikada ne moemo znati kakva je zapravo stvarnost; mi

moemo znati samo svoju psiholoku reakciju na stvarnost, koja nam

eventualno moe rei kakav je na sopstveni um.

ovek iji je um grub potpuno drugaije doivljava stvarnost od

oveka suptilnog ili proienog uma. U prisustvu iste osobe dva

oveka razliitih umova e se potpuno drugaije ponaati. Jedan e,

ako je ta osoba recimo ena, doivljavati strast, a drugi e imati neka

uzviena oseanja. Jedan e tu osobu videti kao objekat ulnog

zadovoljstva, dok e drugi videti boga u njoj.

S: Koji je od ta dva doivljaja objektivniji?

M: Nijedan!

S: Zato?

M: Zato to je svaki doivljaj sam po sebi subjektivnost, jer zavisi od

uma, a ne od stvarnosti koja se doivljava. Dokle god smo na nivou

uma, objektivna stvarnost e za nas ostati neto nepoznato i nespoznatljivo.

S: Kako je onda mogue objektivno razumeti stvarnost?

M: Da bismo objektivno ili ispravno razumeli stvarnost moramo se

izdvojiti iz svog doivljaja stvarnosti. Moramo biti u stanju da objektiviziramo

svoju psiholoku reakciju na stvarnost koju nazivamo iskustvom.

Objektivizirati reakciju znai posmatrati je bez naknadne

reakcije. Ako to ne uradimo nikada neemo saznati ta se zapravo

deava.

S: Ali objektivizacija moje reakcije nee promeniti ovaj surovi svet u

kojem ivim!

M: Promeni svoj um i promenie svoj doivljaj sveta. Da li doivljava

raj ili pakao, to nema nikakve veze sa onim to je spolja. Iz

tog razloga se prava spiritualnost ne bavi promenom sveta, ve promenom

kvaliteta uma poto ni raj ni pakao ne postoje objektivno.

Nevezivanje za simbole

S: Ako spiritualnost nije religija, kao to mnogi kau, zato se onda u

spiritualnosti koriste religijski simboli?

M: Religijski simboli se u spiritualnosti koriste iskljuivo kao sredstvo

za transformaciju kvaliteta uma, a ne kao neto u ta treba verovati

i za ta se treba vezati. emu slui auto - da bi se uvao kao

neto vredno ili da bismo se njime prevezli? Jasno je da auto gubi

svoju svrhu ako ga uvamo u garai. Na isti nain religijski simboli za

spiritualnost gube svrhu ako ih samo oboavamo kao idole. Tako u

spiritualnosti cilj nisu religijski simboli kao simboli vere, ve je cilj

transformacija uma, a religijski simboli su samo sredstvo do tog cilja.

S: Vi elite da kaete da spiritualan ovek ni u ta ne veruje?

M: Ako je ispred spiritualnog oveka servirana hrana koju nikada

nije probao, on e je probati, ali nee verovati u priu o toj hrani. Sa

druge strane, vernik samo veruje, ali nita ne ini, dok spiritualan

ovek nikada ne veruje, a sve to ini, ini da bi saznao. Spiritualan

ovek je duhovni avanturista; on voli sve da istrai i proba. On nema

potrebu da veruje jer se oslanja na znanje do kojeg je doao iskustvom,

dok vernik moe samo da veruje polo ne zna jer nema nikakvo

iskustvo. Kada spiritualan ovek odlui da proba hranu koju

nikada nije probao, on to nee uiniti zato to veruje da je ta hrana

dobra, ve iz radoznalosti. Da li je ta hrana dobra ili loa, to e mu

pokazati njegovo lino iskustvo. Za spiritualnog oveka je sve samo

sredstvo do spiritualnog iskustva. On koristi religijske simbole, ali se

ne vezuje za njih, za razliku od vernika koji se vezuje za religijske

simbole postajui na taj nain njihov rob. Verniku je bitan krst ako

je hrianin; spiritualnom oveku je bitno iskustvo, a ne sam simbol

pomou kojeg dolazi do iskustva. Spiritualan ovek moe koristiti

bilo koji simbol ili ak vie simbola iz razliitih religija i u tom smislu

on nije ni hrianin, ni budista, ni hinduista. Ako ponekad jedemo

indijsko jelo ne znai da smo Indijci. Vaan je efekat hrane, a ne kuhinja

kojoj to jelo pripada. Isto tako, nije bitno kojoj religiji pripadaju

odreeni simboli, ve nain na koji se upotrebljavaju. Upotreba

simbola ne zavisi od religija kojima pripadaju. Hrianski simboli ne

kau da su hrianski; hinduistiki simboli ne znaju da su hinduistiki.

I zapravo efekat svih simbola je najjai ako ih ne klasifikujemo,

ako ih ne definiemo i ne dajemo im nikakvo znaenje.

Svi religiozni ljudi su manje ili vie hipnotisani idejama, svi su oni

u vlasti nekih simbola, bez obzira da li su ti simboli konkretni ili apstraktni.

Ako ve simbol nije to to oznaava samim tim to ga

nazivamo simbolom, zato ga onda oboavamo, zato od njega pravimo

boga? Za neke je simbol sree novac, za neke krst, zar to nije u

krajnjoj liniji isto? Na amerikom dolaru pie "mi verujemo u boga".

Da li je u Americi novac samo simbol boga ili je postao sam bog?

Slinih primera ima mnogo. Ja ne kaem da simbole treba izbaciti iz

upotrebe, ve samo ukazujem na opasnost koja se javlja kada ih

zamenimo za stvarnost i kada oni postaju vaniji od same stvarnosti.

S: Kako vi gledate na raj i pakao o kojima govore religije?

M: Raj i pakao su samo doivljaji stvarnosti. Oni nisu stvarni jer ne

postoje objektivno. iveti u raju ili paklu znai biti u odreenom

stanju svesti. Da li doivljavamo raj ili pakao, to nema nikakve veze

sa onim to zaista jeste. Ne moramo da odlazimo na neko posebno

mesto da bismo se nali u raju ili paklu. Dovoljno je samo da promenimo

stanje svoje svesti. Upravo je to namera spiritualnosti. Ona

nije zainteresovana za promenu okoline. Svim istinski spiritualnim

ljudima je jasno da ovekovo unutranje stanje nije uslovljeno sredinom

u kojoj se on nalazi. Moemo iveti u palati okrueni bogat-

stvom, a da ipak budemo nesreni. Sa druge strane, moemo iveti

kao prosjak, a da budemo sasvim sreni. Naravno, to ne znai da ne

moemo biti sreni u palati odnosno nesreni kao prosjak. Sutina je

u tome da ne moramo da menjamo sredinu, s obzirom da uopte nije

bitno gde smo. One koji menjaju svoju sredinu sa ciljem da postanu

sreni, spiritualni ljudi smatraju za ljude u neznanju, poto na taj nain

niko ne moe postati srean. Spiritualnost je iskljuivo unutranja

avantura ija je osnovna praksa meditacija.

S: ta ovek dobija razumevanjem da doivljaj stvarnosti ne zavisi od

same stvarnosti?

M: On postaje istinski odgovoran. On prestaje da krivi nekog drugog

za svoj sopstveni poloaj jer mu je jasno da bi to bilo isto kao kriviti

sunce zato to nam je toplo u bundi, ili hranu zato to se gojimo.

Jednom kada shvatimo da smo iskljuivo mi sami odgovorni za sve

to nam se deava, postajemo zreli za unutranju promenu koju je

mogue ostvariti spiritualnom praksom.

S: Da li unutranja promena ipak podrazumeva neku spoljanju

promenu?

M: Spoljanja promena moe, ali ne mora slediti unutranju. Ono to

je bitno, ako ve elimo da upranjavamo spiritualnu praksu, je da

ne teimo spoljanjoj promeni nego da dopustimo da se ona desi

sama od sebe, ako ve treba da se desi. Postoje ljudi koji su kao psi

to laju na sve to prolazi pored njih. Takvi ljudi nisu podobni za rad

na sebi zato to im smeta svaka sitnica. Oni e uvek izmisliti neki

razlog da odloe svoju spiritualnu praksu. U sutini oni ne ele nita

da promene ve samo priaju gubei svoje dragoceno vreme. Ljudi

koji zaista ele neto da promene ne oklevaju ni trenutka, ve svaku

situaciju koriste kao sredstvo za transformaciju svog bia. Onima koji

su zadovoljni sadanjim stanjem svog bia, ne vredi objanjavati

zato je potrebno upranjavati spiritualnu praksu. U tom smislu su

jedino nezadovoljni ljudi zreli za rad na sebi, a takvi ljudi obino ne

postavljaju pitanje emu sve to. Naravno, uzrok njihovog nezadovoljstva

nije hendikepiranost ili iskompleksiranost. Oni su potpuno

fiziki i psihiki zdravi, ali su ipak nezadovoljni zato to ne smatraju

da je sve u seksu, bogatstvu, slavi i moi. Nezadovoljstvo moe biti

jedna od najveih motivirajuih sila za pozitivnu promenu.

Rei su prazne forme

S: ta mislite o telepatiji?

M: Telepatija ne zavisi od jezika kojim govorimo, to jasno dokazuje

da misli nisu rei koje izgovaramo u sebi. Moemo se sasvim dobro

telepatskim putem sporazumeti sa nekim ko ne govori na jezik zato

to rei nisu te koje se prenose mentalnim planom, ve misli. Kada

nekome elimo da saoptimo ta mislimo, mi zapravo elimo da mu

prenesemo odreeno znaenje. To znaenje naravno moe, a ne

mora biti u formi rei. Postoji bezbroj naina da nekome saoptimo

ta mislimo, a samo jedan od njih je putem rei. Rei su kao amci, a

misli kao putnici koji se prevoze tim amcima rekom sporazumevanja.

Onima koji znaju da se sporazumeju telepatski, nisu potrebne

rei. Oni mogu direktno da komuniciraju izmeu sebe bez posrednika.

Komuniciranje pomou rei je toliko grub nain komunikacije da

se ljudi kojima su potrebne rei obino ne razumeju. U stvari, oni i

koriste rei upravo zato to se ne razumeju.

S: Ako misli nisu rei koje izgovaramo u sebi, ta su onda te unutranje

rei?

M: Rei koje izgovaramo bilo u sebi ili naglas su samo prazne forme

kao prazne vree koje moemo da napunimo ime god hoemo.

Stoga, nije vano koje rei koristimo pri komunikaciji s obzirom da

re nije njen sadraj, kao to vrea nije ono to se nalazi u njoj. Jedino

to je vano je znaenje koje dajemo odreenoj rei. Oni koji se

vezuju za same rei su kao oni koji obraaju panju na vreu, umesto

na sadraj u njoj. Bilo bi dobro kada ne bismo morali da koristimo

rei jer je verbalizacija misli veoma spor nain komuniciranja. Poto

svaku misao moramo da stavimo u formu rei, potrebno nam je nesagledivo

vie vremena da bismo se razumeli. Zapravo, sumnjam da

se na taj nain ikada zaista razumemo.

S: Ako znaenje rei nije u reima, da li je onda u objektima ili delima?

M: Kada bi znaenje bilo u samom objektu ili inu, onda bi na

primer jedenje rukama uvek bio nekulturan in. Indijci, koji su veoma

kulturan narod, jedu rukama ne smatrajui taj in nekulturnim,

za razliku od zapadnjaka. Da li je onda jedenje rukama kulturno ili

nekulturno? To je potpuno subjektivno. Klimanje glavom ne mora

uvek da znai odobravanje, to dokazuje da znaenje nije u samom

inu. Klanjanje ne mora uvek oznaavati poniznost; ono moe znaiti

i pozdrav. Postoji bezbroj primera gde isti in ima potpuno razliito

znaenje, to potvruje injenicu da znaenje nije u objektu ili delu.

Kada bi znaenje bilo iskljuivo povezano sa reima, onda gluvonemi

ne bi mogli da se sporazumevaju. Moemo se isto tako dobro sporazumeti

bez rei, samo pokretima ruku ili izrazom lica dajui tim gestovima

znaenje koje god mi hoemo. Isti gest moe imati potpuno

razliita znaenja. Svi ovi primeri jasno pokazuju da znaenje nije ni

u reima ni u delima, ve u umu. Ono nije ni objekat, ni in, ni re,

ve neto nakalemljeno na njih. Upravo zbog toga kulturno moe biti

nekulturno, dobro loe, a lepo runo.

S: Dakle, po vama nije bitno ta se pria poto u tome nema

nikakvog znaenja.

M: Nije bitno koje rei koristimo, bitno je ta mislimo tj. koje

znaenje dajemo reima. Moemo rei "mrzim te", a da mislimo

"volim te" i obratno. Ako priamo isto ne znai da mislimo isto, kao

to ne moramo priati isto ako mislimo isto. Koje emo rei koristiti,

to je stvar dogovora. S obzirom da moemo priati isto, a misliti

razliito i misliti isto, a priati razliito, potpuno je svejedno ta

priamo. Ali naravno, retko ko je u stanju da vidi ta ko misli poto

se uglavnom svi vezuju za rei.

S: Da li je um taj koji stvara misli?

M: Um ili mislilac ne stvara misli iz sebe kao to glasne ice ne stvaraju

zvuke iz sebe. Kada glasne ice u kontaktu sa vazduhom vibriraju,

nastaju zvuci. Bez vazduha ne bi bilo zvukova. Slino tome, kada

um koji je u kontaktu sa mentalnom sferom vibrira, nastaju misli.

Dakle, misli ne nastaju iz uma, ve su to samo vibracije u mentalnoj

sferi koje su prouzrokovane aktivnou uma. I kao to glasne ice

nisu zvui, tako mislilac nije misao.

S: Kada ne mislim ni o emu, kada sam potpuno miran, ta se tada

deava sa mojim umom?

M: Jedno je ne misliti, a drugo misliti da ne misli. Ne znai da si miran

ako misli da si miran. Ako misli da si miran, onda samo misli

da si miran. Ako ne misli da si miran, onda verovatno misli neto

drugo, ali koja je razlika? Poenta je u tome da shvati da to o emu

misli ne menja sutinu. Miljenje o bogu nije nita bolje od miljenja

o seksu zato to je miljenje samo miljenje. Praviti razlike meu miljenjima

je isto kao praviti razlike meu otpacima.

Direktno vienje

S: itajui spiritualne knjige, esto mi se javlja oseaj da sve to je

reeno nema nikakve veze sa stvarnou.

M: Opisivanje stvara lani utisak da neto razumemo, dok zapravo

na taj nain nita ne razumemo jer neprekidno proputamo trenutak

direktnog vienja. Pri opisivanju opis nikada nije ono to se opisuje,

bez obzira to se nama ini da je opis upravo to. Jedino u stanju panje

prividna povezanost izmeu stvarnosti i opisa, i opisa i drugog

opisa, nestaje i mi imamo vremena da sve vidimo kao to to jeste.

Kada nismo paljivi uvek kasnimo za ispravnim vienjem nita ne

sagledavajui kao to to jeste.

S: Zato imamo toliku potrebu da opisujemo? ta nas to nagoni na

opisivanje?

M: Opis je samo reakcija na ono to gledamo i ujemo. On nema

nikakve veze sa onim to je spolja u smislu da on nije to. Opis onoga

to je spolja je isto toliko ono to opisuje koliko je cvranje mesa na

vatri sama vatra. Cvranje mesa je u vezi sa vatrom samo kao reakcija

na njenu toplotu, ali naravno da nema nikakve veze sa njom ako

ga posmatramo kao fenomen za sebe. Cvranje je cvranje, a vatra je

vatra. Kada je meso dovoljno peeno, ono vie ne reaguje na vatru.

Na isti nain, kada bie dostigne odreeni kvalitet koji moemo nazvati

proienost, ono vie ne reaguje na stvarnost. Tada je bie nalik

ogledalu koje jasno odraava sve to stane ispred njega. Ovo jasno

odraavanje svega, bez imalo iskrivljavanja je direktno vienje.

S: Da li to znai da bez direktnog vienja nikada ne moemo znati

ono to opisujemo?

M: ak ni opis opisa nije sam opis koji se opisuje. Mi moemo

opisivati opis ili imenovati ime, ali ni to nikada nee biti to. Jedini

nain da ispravno razumemo stvarnost je da sam opis stvarnosti sagledamo

kao to to jeste bez naknadnog opisivanja. Pa ak i ako nam

se javi naknadni opis, opet taj opis moramo videti samo kao opis da

bismo doli do ispravnog razumevanja. Tako, uvek moramo biti bri

od opisa, bilo naknadnog ili nenaknadnog.

S: I dalje ne vidim kako da to izvedem. Oseam se kao u lavirintu.

M: Jedini nain da izae iz lavirinta psiholokih reakcija je da vidi

tu svoju trenutnu reakciju kao to to jeste. Trenutno vienje je trenutni

prekid beskonanog niza psiholokih reakcija. Ali ako nastavi da

misli o tome kako da izae iz lavirinta, i dalje e biti u njemu.

S: Ali to to vi govorite takoe je samo opis!

M: Videti opis kao to to jeste ne znai pomisliti "to je samo opis" ili

"opis nije opisano". Da bismo ostvarili direktno vienje, moramo i te

opise videti samo kao opise, to znai da uvek moramo biti pre miljenja.

Definisanje koncepta kao koncepta bez vienja te definicije

kao jo jednog koncepta, pripada intelektualnom ili pogrenom

razumevanju koncepta. Jedino to se moe nazvati intuitivnim ili ispravnim

razumevanjem koncepta je vienje trenutnog koncepta kao

koncepta, bilo da se radi o definiciji koncepta ili nekom drugom konceptu.

Objanjenje stvarnosti je uvek pogreno znanje o stvarnosti, zato

to nas to znanje ne moe zadovoljiti, kao to nas samo izgovaranje

rei "hrana" ne moe zasititi. Jedino to nas moe zasititi je jedenje

hrane to je analogno direktnom vienju stvarnosti bez objanjenja. I

kao to jedenje nema nikakve veze sa izgovaranjem rei "hrana",

tako direktno vienje nema nikakve veze sa objanjenjima. U tom

smislu je priati nekom o stvarnosti isto kao priati gladnom o hrani.

Ljudi koji vas uveravaju da su njihova objanjenja tana i dovoljna,

podseaju na one koji bi vas uveravali da ete se najesti tako to ete

misliti o hrani. Kada biste se zadrali samo na objanjenjima, pravo

znanje o stvarnosti bi bilo isto toliko daleko od vas koliko i sitost kada

biste samo mislili o hrani.

S: Znai, stvarnost je nespoznatljiva isto kao to je re "hrana"

nejestiva?

M: Da, ali je zato hrana jestiva bez obzira to re "hrana" nije to to

se jede. Re nije to to oznaava kao to etiketa nije proizvod. Sve

dok rei koje upotrebljavamo da bismo razumeli stvarnost, ne vidimo

samo kao rei, ne moemo ispravno razumeti stvarnost.

S: Poinjem da shvatam ta podrazumevate pod vienjem rei samo

kao rei.

M: "Videti rei samo kao rei" su isto tako samo rei. Nema kraja

reima kroz priu. Ono to nije re ostaje veno neizrecivo. Neizrecivo

je mogue razumeti jedino direktnim vienjem, mada je i "direktno

vienje" samo koncept. U trenutku kada stvarno vidimo rei

samo kao rei bez rei "vidim te rei samo kao rei", slobodni smo

da ispravno razumemo neizrecivo.

S: Da li to znai da jednostavno treba da prestanem da verujem u sve

to se govori?

M: Verovati da ne treba verovati u ono to se govori takoe je intelektualno

razumevanje tj. razumevanje na nivou rei. Jedino to je

zaista izvan rei je razumevanje samih rei kao rei. U protivnom,

nae razumevanje ne ide dalje od obinih fraza.

S: Pa kakvo je onda to stanje u kojem zaista ne verujemo u ono to

se govori?

M: U tom stanju postoji samo tok misli koje objanjavaju ili opisuju

same sebe. U njemu nema ni posmatraa ni posmatranog, niti ikoga

ko kontrolie, misli ili tumai misli.

S: Kako to mislite nema posmatraa ni posmatranog?

M: Tako to se u tom stanju nita ne vidi kao posmatrano, ve je sve

to to jeste. To je prirodno osloboenje. Osloboditi se ideje posmatraa,

posmatranog i posmatranja znai konano se osloboditi.

S: Onda posmatra nikada ne moe postati posmatrano, to se ne

slae sa uenjem da postoji stanje svesti u kojem su posmatra,

posmatrano i proces posmatranja jedno?

M: Ne moe nikada postati ono to nisi, moe samo biti identifikovan

sa onim to nisi tj. samo misliti da si ono to nisi. Recimo

nee postati bog ako bude mislio da si bog. Ako bude mislio da si

bog, onda e samo misliti da si bog, jer misliti i biti nije isto.

S: Ako ne mislim da sam bog ili ovek, ta sam onda?

M: Ni bog ni ovek. U stanju neidentifikacije sa razliitim mislima o

sebi, otkrie da si oduvek bio upravo to to jesi.

S: Da li u tom stanju ovek ita razume?

M: ovek tada uvia da je misao koje je trenutno svestan, samo ta

misao i nijedna druga i da ona nije ni u kakvoj relaciji sa onim to

definie. Na primer, ako mu se javi misao "um", to je samo "um",

ako mu se javi misao "svest", to je samo "svest". U stanju ispravnog

vienja um nije svest niti je svest energija, jer nijedna misao nije

neka druga misao. U stanju pogrenog vienja ili neznanja, prividna

povezanost izmeu misli stvara utisak da je to ovo, a ovo ono, usled

ega se svaka misao ne vidi kao to to jeste.

S: idu Krinamurti govori o posmatranju bez posmatraa. Da li je

to isto stanje o kojem vi govorite?

M: To je samo koncept! "Posmatranje bez posmatraa" ne moe istovremeno

postojati kao koncept i kao neto to nije koncept. Mi ne

uviamo ta to znai posmatrati bez posmatraa zato to to ne vidimo

samo kao obian koncept.

S: Rekli ste da u tom stanju nema nikoga ko misli. Da li to podrazumeva

odsustvo svakog miljenja?

M: Kada se za vreme miljenja bez panje koje je forsiranje misli

pojavi panja, misli prestaju da se misle na stari nain i poinju da se

kreu po inerciji tj. neisforsirano. Neisforsirana kretnja misli ili kretnja

bez uplitanja ega je mogua jedino kada postoji panja tj. oputanje

samog pokreta misli.

S: Nije li to oputanje misli samo jo jedan in ega koji pokuava

neto da postigne?

M: U stanju ispravnog razumevanja nema pokuaja da se bilo ta

postigne ili razume. Takav pokuaj ukazuje na prisustvo nerazumevanja.

Jedino oni koji ne razumeju pokuavaju da razumeju, dok oni

koji razumeju nita ne pokuavaju poto im je sve jasno. Pokuaj da

se neto postigne ili razume je pokret nerazumevanja i zato

pokuavajui da razumemo nikada neemo postii razumevanje. S

druge strane, ako ne pokuavamo da neto postignemo ili razumemo,

ne znai da smo ita postigli ili razumeli. Stoga, pokuavali ili ne,

ostajemo na istom.

S: Pa kako onda razumeti?!

M: Jedino tako to emo razumeti i nikako drugaije!

Opisivanje neizrecivog

S: Kada se trudim da budem paljiv kako bih razumeo istinu koja je

izvan rei, miljenje mi se iznenada blokira i ja gubim sposobnost

govora. Zato se to deava?

M: Ako smo potpuno svesni nema ni blokiranja ni forsiranja misli

ve postoji samo prirodni tok misli kojeg nita ne remeti. U tom

stanju potpune svesnosti sve se vidi kao to to jeste.

Kada ljudi uju neku spiritualnu frazu kao to je "istina je izvan

rei", oni se obino blokiraju milju da ne treba da priaju poto nije

mogue izrei neizrecivo, to je potpuno pogrean stav. To je stav

vezanosti, a ne svesnosti. Ako smo ve shvatili da sve to kaemo

nije to o emu govorimo, zato bismo prestali da priamo? Neizrecivo

ostaje neizrecivo bez obzira da li priamo ili ne. Iako sve to

kaemo nije to o emu govorimo, neophodno je da nastavimo da priamo

kako bismo nauili da koristimo rei ne vezujui se za njih.

Nije teko ne priati, to svako moe; teko je priati, a ne upetljavati

se u rei tj. ostati savreno priseban pri opisivanju neizrecivog.

S: Mnogi uitelji kau da se to ne moe opisati.

M: Pogreno je neizrecivo proglasiti neopisivim s obzirom da ga

moemo beskonano opisivati. Oni koji kau da se to ne moe

opisati gree, jer se to moe opisati, ali se ne moe izrei. Jedno je ne

moi opisati, a ne moi izrei neto sasvim drugo. Upravo zato to je

to mogue opisati postoji poezija i ostale umetnosti. Tako, ne postoji

neopisivo, postoji samo neizrecivo.

S: Ako ono to govorimo nije to o emu govorimo, o emu onda

govorimo?

M: Bez obzira o emu priamo potrebno je zaista sagledati da ono

to govorimo nikada nije to o emu govorimo, a ne samo intelektualno

usvojiti tu injenicu. Zato, ne zamaraj se razmiljanjem oko toga o

emu priamo, ve vidi ovo to sada govorimo samo kao to to sada

govorimo, ostavljajui da se to o emu priamo brine samo o sebi. To

je sve to moe uiniti poto se to o emu govorimo nikada ne moe

izrei. Ako kaemo da je to o emu priamo ovo ili ono, tada postoji

opasnost da tu samu re koju smo izabrali za novo ime neizrecivog

zamenimo za neizrecivo, i tako i dalje ostanemo u neznanju u

pogledu izrecivog i neizrecivog.

S: Da li je po vama to neizrecivo isto to i bog?

M: Ne. Poto moemo izgovoriti "bog", bog je samo re. Ono to nije

re, nije bog jer nije re. Ali kada kaemo "bog", mi to ne vidimo

samo kao re. Kada izgovorimo "ljubav", bilo u sebi ili naglas, mi to

vidimo kao neto vie od rei. Zato, ako su na kraju to samo rei?!

Moe li bilo koja re postati neto vie od rei, bez obzira to joj se

pridaje poseban znaaj? Da je re neto drugo od rei, onda je

jednostavno ne bismo mogli izgovoriti. Sam in izgovaranja rei

dokazuje da je sve to se izgovori samo re. Ako nije tako, ta bi

drugo moglo biti ono to se moe izgovoriti? Moda ptica u letu ili

avion od kojeg nam se ini da je ptica?!

Klju mudrosti je u razumevanju da ime nije imenovano. Dokle

god neizrecivo poistoveujemo sa reju ne moemo doi do

mudrosti. Neizrecivo nije ni bog, ni jastvo, ni materija, ni energija.

Kada se svako ime vidi samo kao ime, otkriva se neizrecivo kao to

to jeste izvan imena i opisa.

S: Ali mene zanima da li bog zaista postoji?

M: Prvo pronai ta je bog, umesto to se pita da li bog postoji.

Uzmimo na primer da je jedan ovek eleo da napravi neki novi

proizvod, ali se iznenada razboleo i umro, stigavi da napravi samo

etiketu za taj proizvod. Posle njegove smrti, neko je pronaao tu

etiketu koja mu se toliko dopala da je poeo da traga za nepostojeim

proizvodom, svuda se raspitujui da li on postoji. Naravno da

niko nije mogao nita da mu kae u vezi toga, poto niko nikada nije

video to za im on traga. Sve svete knjige u koje ljudi veruju su

upravo kao ta etiketa za nepostojei proizvod. One nisu nikakve

boije objave ve obina izmiljotina neijeg uma koji je sanjao o

neemu to je imenovao bogom.

Da bi mogli da manipuliu drugima takozvani sveci i proroci izmisle

odreene pojmove kao to su "bog" ili "ljubav" proglaavajui

ih neim viim od obinih pojmova, a onda lakoverni ljudi oboavaju

te ideje kao neto drugo od ideja. Fabrika koja pravi etikete ne pravi

i proizvode. Ali niko ne uvia da je um samo fabrika za etikete.

S: Vi hoete da kaete da bog i ljubav ne postoje?!

M: Uopte nije bitno da li to to se imenuje postoji ili ne postoji. Bitno

je videti ime kao ime. Moda to to imenujemo postoji, a moda i

ne. Moda su imena koja koristimo kao etikete bez proizvoda, a

moda i nisu. Konano, to uopte nije vano; vano je ne zameniti

etiketu za proizvod. Zato prvo ne sagledati re kao re, pa onda iz

tog stanja videti da li se ta re odnosi ili ne odnosi na neto? Moda

e nam u tom stanju u kojem se rei vide samo kao rei, biti potpuno

svejedno da li to to se imenuje postoji ili ne.

Ime nije imenovano

S: Neki hinduisti propovedaju da je Krina jedini bog.

M: Imena odreenih stvari se mogu menjati isto kao i znaenje

odreenih imena, to je najbolji dokaz da ime nikada nije imenovano,

bez obzira da li se to ime odnosi ili ne odnosi na neto. Na

primer, malog plavog sa slike kojeg hinduisti nazivaju Krinom ja

mogu nazvati Robinom Hudom. Ako Afrikancima koji nikada nisu

uli ni za Krinu ni za Robina Huda, kaem da je mali plavi sa slike

po imenu Robin Hud, zli vra iz mog plemena, oni e to prihvatiti

bez ikakvih predrasuda. Ja nemam nita protiv Krine, samo ukazujem

na to da je veza izmeu imena i imenovanog relativna i da sve ne

mora biti onako kako smo predstavili u svojoj glavi. Sama injenica

da moemo menjati svoju predstavu o sebi i drugima i da nas razliiti

ljudi vide razliito, dokazuje da predstava koja se ima o neemu nije

to. Predstave su kao odela koja menjamo. Danas mogu nositi

sveano odelo, a sutra radniko. Danas se mogu predstavljati kao

mudrac, a sutra kao budala. Ali ta sam ja zaista? Ni jedno ni drugo.

Ako je Krina ikada postojao, da li je on imao tu predstavu o sebi

koju hinduisti danas imaju o njemu? Naravno, jedno je glumiti

ulogu, a drugo biti poistoveen sa njom. Krina je mogao govoriti

ljudima da je bog, ali da li je on sebe zaista smatrao bogom? Naa

predstava o drugima se uvek zasniva na predstavi koju imamo o sebi.

Druge vidimo upravo onako kako bismo eleli da vidimo sebe.

S: Vedantisti imaju teoriju o skrivenom jastvu unutar nas. Ja sam

tragao za jastvom, ali nisam otkrio nikakvo jastvo u sebi.

M: Da zaista nema jastva tine bi mogao da otkrije da ga nema. Ti si

jastvo, taj koji je otkrio da nema jastva je jastvo. Ti postoji kao jastvo,

bez obzira to kae da si otkrio da jastva nema. U samom inu

negiranja sopstvenog postojanja je potvrivanje svog postojanja koje

je jastvo. To je kao da neko kuca na tvoja vrata, a ti odgovara da

nema nikoga. Sam in negiranja te otkriva.

S: Sledbenici ri ankaraarije tvrde da je sve Brahman tj. da postoji

jedino Brahman i da je ovaj svet maja. Da li se slaete sa njima ?

M: Nije tano da postoji jedino Brahman, ve je tano da postoji

ideja da postoji jedino Brahman. Ako se ta ideja ne vidi samo kao

ideja, onda postoji i maja; naravno, samo za one koji veruju u tu

ideju.

S: Budisti govore o praznini...

M: Ono to se naziva prazninom moe se nazvati punoom, ono to

se naziva patnjom, moe se nazvati sreom. Boga moemo krstiti u

avola, a avola u boga. Ali, da li smo na taj nain zaista promenili

samu stvar? Da li je to to se naziva prazninom zaista postala punoa

ili je ostalo to to jeste bez obzira to smo mu promenili ime? Ako to

neto promenom imena ne moe postati punoa, da li je onda to

uopte praznina? I kada smo ga zvali prazninom, ono nije bilo praznina

kao to sada nije punoa kada ga zovemo drugim imenom.

S: Ako to nije ni praznina ni punoa, ta je onda?

M: Da bismo to sagledali kao to to jeste, moramo samo ime kojim

ga oznaavamo sagledati kao to to jeste, odvojeno od imenovanog.

Jedino tako je mogue doi do mudrosti ili ispravnog razumevanja

stvarnosti.

S: Kada sve sagledamo kao to to jeste, ta ostaje?

M: Upravo to!

Ispravno stanje

S: Ja sam praktikovao neke jogike tehnike i probudio kundalini.

esto ne umem da vladam energijom kundalini. Moete li mi rei

kako da je kanaliem?

M: Nemogue je zaista probuditi kundalini jer je buenje kundalini

samo definicija neega to nije ni buenje ni uspavljivanje kundalini.

Moe jedino misliti ili verovati da si probudio kundalini. Poto ti se

svideo koncept buenja kundalini, ti si taj opis prisvojio i svoje

iskustvo imenovao njime, kao to je neko svom detetu dao ime koje

mu se dopada. Ali to iskustvo, ili ve ta je, nije postalo buenje

kundalini, kao to dete nije postalo ime kojim ga otac zove. Ko zna

da li si ti uopte probudio, uspavao ili blokirao kundalini. Gde je tvoja

kundalini kada ne misli o njoj?!

S: Ne razumem.

M: Umesto to misli o kanalisanju kundalini, bolje to miljenje

kanalii u nemiljenje! Hipnotisan svojim iskustvom ti si jo jedan od

nesrenika koji su zalutali u magli tuih koncepata. ta ti je?! To o

emu govori ne postoji.

S: Ali ja sam prepoznao svoje iskustvo u tom opisu!

M: Ako veruje da si prepoznao svoje iskustvo u tom opisu, onda

jednostavno zavarava sebe. Ne moe prepoznati svoje iskustvo u

opisu; moe samo povezati sopstveno iskustvo sa opisom koji ti se

dopada.

S: Vi sve negirate! Za vas ni na jedno pitanje ne postoji pravi

odgovor.

M: Ispravan odgovor na neko pitanje je ispravno razumevanje

odgovora, a ne ovaj ili onaj odgovor. U tom stanju svaka naa re

nosi miris ne-umnog razumevanja koji zbunjuje svakoga ko je na

nivou uma.

S: Osim to zbunjuju, da li te rei mogu i da probude?

M: Te rei su samo mamci za buenje. Kada se buenje upeca,

mamac se baca. Sve to ti je uitelj priao dok si bio u snu, jednom

kada se probudi pada u vodu. Ali to se ne moe desiti na silu. Kada

se probudenje desi, sve rei se spontano odbacuju kao iznoeno

odelo.

S: Dakle, treba se jednostavno ne vezivati za rei?

M: Rei moemo ispravno razumeti jedino ako smo u ispravnom

stanju. Bez ispravnog stanja mi emo se samo vezati za ideju o

nevezivanju za rei. Kada smo u pogrenom stanju, ne moe nam

pomoi nijedna ideja zato to je to stanje, stanje vezivanja. U pogrenom

stanju se moemo samo vezati za prosvetljenje, boga, nevezanost

ili za bilo koju drugu re, ali to naravno nije mudrost. Zato

je najbolje da odmah odbacimo sve spiritualne koncepte i zadrimo

samo pitanje "ta je to?" koje nam eventualno moe pomoi da

postignemo ispravno stanje bia u kojem se sve vidi kao to to jeste.

Kada budemo ostvarili istinsko razumevanje stvarnosti koje postoji

jedino u stanju panje, tada za nas nee postojati nijedna ideja za

koju bismo se mogli vezati, iz prostog razloga to je stanje panje

stanje nevezivanja. To je jedini put.

S: Da li nam objanjenje stvarnosti uopte moe koristiti na bilo koji

nain?

M: Dok priamo o hrani moe nam se uiniti da smo se zasitili, ali

emo ubrzo shvatiti da smo i dalje gladni. Slino tome, priajui o stvarnosti

moe nam se uiniti da smo je razumeli, ali emo ubrzo

shvatiti da nismo kada ponovo budemo pokuavali da je razumemo.

Objanjenje stvarnosti je uvek pogreno znanje o stvarnosti zato to

nas ono ne moe zadovoljiti i zbog toga ni od jednog objanjenja ne

moemo imati nikakve koristi. Jednom kada zaista spoznamo stvarnost,

mi vie nemamo potrebu da priamo o njoj, kao to nemamo

potrebu da priamo o hrani kada se najedemo.

Kada se probudi, sve e ti se samo objasniti. Za sada samo radi

tehniku probuenja sve dok ne shvati o emu se radi.

Put svesnosti

S: Mogu li istovremeno obavljati dve radnje npr. sluati muziku i nekoga

ko govori?

M: Ne moe biti svestan dve stvari istovremeno, ali zato moe vie

ili manje biti svestan jedne stvari. Moe sluati nekoga sa panjom

ili bez panje; moe misliti paljivo ili nepaljivo. Drugim recima,

moe sve raditi sa svesnou ili bez nje. Bitan je nivo svesnosti, a ne

to ega si svestan. Kada si potpuno svestan, onda si u stanju da sve

vidi kao to to jeste, zato to tada niemu ne pridaje znaaj i samim

tim ga ne boji subjektivno. Kada nisi paljiv, tada sve vidi kao

neto drugo od onoga to jeste. Stvari koje gleda postaju rei kojima

ih imenuje, muzika koju uje postaje lepa ili runa itd. Jednostavno

sve postaje neto drugo od onoga to jeste.

S: Da li ulne aktivnosti ometaju panju?

M: Ne. Moemo paljivo gledati, sluati, misliti, a moemo sve to

initi bez panje. Da li sluamo drugog ili sebe, bez obzira da li

priamo u sebi ili naglas, to nije toliko vano; vano je paljivo

sluati. Bitan je kvalitet bia pri sluanju, a ne ono to se slua. Kada

postoji kvalitet bia koji nazivam panja, tada nam nije vano ta

sluamo ili gledamo. Meutim, nama je obino vano ta sluamo ili

gledamo, to upravo dokazuje da nismo paljivi.

S: Kada radim neto, ja se brzo umorim. Zato?

M: Tebe ne izmara ono to radi, ve poistoveivanje sa onim to

radi. Kada god psiholoki reaguje na neto, pridajui mu znaaj,

gubi ogromnu energiju umarajui se na taj nain.

S: Mnogi uitelji poduavaju da treba da ivimo u sadanjosti, da

budemo "ovde i sada". Kako to izvesti?

M: Biti ovde i sada ne znai ne razmiljati o prolosti i budunosti

ve biti potpuno prisutan u svemu to se deava. Nemogue je ne biti

ovde i sada; mogue je bili samo delimino ili potpuno svestan svega

to je ovde i sada. Ne moemo iveti nigde drugde osim u

sadanjosti. Moemo razmiljati o prolosti i budunosti, ali razmiljanje

se uvek deava u sadanjosti. I zapravo, prolost i budunost

ne postoje drugaije osim kao ideje. Onaj ko je potpuno

svestan sve vidi kao to to jeste ukljuujui i ideju o bivanju ovde i

sada.

S: Moja svesnost neprekidno skae sa jedne stvari na drugu kada

pokuavam da je odravam. Kako da to spreim?

M: Vano je da si svestan, a ne to ega si svestan. Nije bitno da li ti

svesnost skae ili ne, ve je bitan intenzitet svesnosti tj. koliko si

svestan toga ega si trenutno svestan. Ako si potpuno svestan, onda

se nee poistoveivati sa onim to slua, osea ili misli i samim tim

ti nee biti vano ta slua, osea i misli. Nemoj da pridaje znaaj

muzici koju slua, objektu koji gleda, oseanjima i mislima koje

ima, ve obrati panju na to koliko si svestan u svemu tome.

S: Kada doivljavam neto prijatno, mene to sasvim obuzima i ja

potpuno gubim sebe u tome. Da li je to ono jedinstvo subjekta i objekta

koje se pominje u jogi?

M: Ne moe imati ispravno vienje stvarnosti dokle god pravi

razlike meu stvarima, a pravi ih dokle god jednu stvar vidi kao

prijatnu, a drugu kao neprijatnu. Objektivno stvari nisu ni dobre ni

loe, ni lepe ni rune, ve jednostavno takve kakve jesu. Neto je

prijatno ili neprijatno samo u odnosu na neto drugo, a vizija odnosa

je uvek subjektivna. Mi smo ti koji stvaramo odnos izmeu stvari

povezujui ih na svoj subjektivan nain. U stvarnosti, stvari nisu u

odnosu ve svaka postoji za sebe. Ako stvari vidi na ispravan nain,

onda ih ne poredi.

Put svesnosti nije put opijenosti, ve put trezvenosti, a to ne znai

biti u neemu ve ne biti ni u emu. Stoga, svi koji su opijeni bogom

ili neim drugim za mene su na pogrenom putu. Biti obuzet neim

znai biti uvuen u neto i samim tim zavisiti od toga u ta si uvuen

tj. biti rob toga ime si opijen. Uopte nije bitno da li je to bog ili

avo. Neko to moe nazivati bogom, a neko avolom; to nita ne

menja. injenica je da si izgubio sebe u neemu.

U svesnosti te nita ne obuzima jer se niemu ne priklanja i zbog

toga u njoj ne moe biti nikakvog jedinstva izmeu subjekta i objekta.

Kada se vernik poistoveuje sa bogom ne bi li se tako oslobodio

sopstvenog ega, on zapravo na taj nain samo zadrava ego

oboavaoca. Ego oboavaoca ili ego biznismena, jo uvek je isti sebini

ego. Ego uzima razliite forme samo da bi opstao.

S: Gurijev i Uspenski govore o mnotvu "ja" u oveku. Da li po

vama zaista postoji mnotvo "ja"?

M: To je jedan isti ego koji se prividno podvaja predstavljajui se as

kao svetac as kao grenik, as kao veseo ili kao tuan. Kao to

kameleon menja boju, prilagoavajui se trenutnim uslovima, tako

ego menja formu kada eli da ostvari svoje sebine ciljeve. Treba

shvatiti da se uvek radi o jednom istom egu koji se veto pretvara, a

ne o mnotvu razliitih "ja". Svima je poznato da osoba koja ume da

govori iz stomaka, kada ima lutku na ruci, pria i u ime lutke i u

svoje ime. Dokaz da se radi o istoj osobi je upravo u nemogunosti

da lutka i ta osoba istovremeno priaju. Isto vai i za ego. Kada bi

postojalo mnotvo "ja", onda bi ovek istovremeno mogao biti i veseo

i tuan, ali naravno, to je nemogue zato to postoji samo jedno

"ja".

S: A ta je sa teorijom o egu i superegu?

M: Ne samo da nema ega i superega, ve je i to "ja" koje je samo

"jedno" zapravo iluzorno! Taj kameleon koji vesto menja boje u

stvari ne postoji. Ne samo da su uloge koje glumac glumi iluzorne,

nego je i sam glumac nepostojei. Obino se ispituju uloge, ali ne i

glumac; obino se bavimo bojama, ali niko nije zainteresovan za

samog kameleona. Kada glumac shvati iluzornost svoje glume, kada

kameleon uhvati sebe u svom pretvaranju - tada i samo tada nestaje

svaka varka neznanja.

Bljesak prosvetljenja

S: Da li u stanju prosvetljenosti nastavljamo da funkcioniemo na isti

nain?

M: Pokuavati da razumemo kako funkcioniemo predstavlja boravak

u neznanju. Upotrebom uma nije mogue razumeti um poto

ne postoje dva uma da bi jedan mogao da razume drugi. Dovoljno je

razumeti da kada pokuavamo da razumemo neto pomou uma,

uvek zapravo pokuavamo da razumemo neto to nije mogue ispravno

razumeti. Iako je ak i to razumevanje pogreno, od njega

nema vieg intelektualnog razumevanja.

S: Koja je onda svrha takvog razumevanja?

M: Kada razumemo da nije mogue ispravno razumeti pomou uma,

prestajemo da pokuavamo ita da razumemo dajui na taj nain prostora

ispravnom razumevanju.

S: Da li se prosvetljenje moe namerno izazvati i kakav je to u stvari

dogaaj?

M: Bljesak prosvetljenja ili intuitivnog vienja je kao grom iz vedra

neba koji nas apsolutno oslobaa svake konceptualizacije, ostavljajui

nas potpuno praznog uma. Sve to smo do tada zamiljali da

je prosvetljenje, nema vie nikakvog znaenja za nas.

S: Ako se prosvetljenje ne moe namerno izazvati, ta uopte mogu

da uinim u pogledu toga?

M: Samo se dri pitanja "ta je to?" dok sve ne vidi kao to to jeste.

Kada sve bude video kao to to jeste i dalje se dri mudrog pitanja

jer tada ono ima ulogu peata svesnosti, sve dok se ne stabilizuje u

ispravnom vienju stvarnosti tj. dok napor da se dri pitanja ne

iezne sam od sebe. Kada napor bude nestao i pitanje e nestati zajedno

sa njim, a ti e ostati potpuno svestan i oputen u ispravnom

vienju bez napora. Tada si uinio sve to se moglo uiniti.