Antarktik. Kontinent ekstrema i kraj sveta. Najhladniji, najvetrovitiji, najsuvlji, najizolovaniji i niz drugih superlativa vezano je za ovaj kontinent. Zemlja snega i leda, ptica koje ne mogu leteti (pingvini) i sisara koji ne mogu hodati (foke)

AntarktikLedena avantura Tekst i fotografije: Mario Zuljan

Destinacije

44 TRAVEL MAGAZINE

Pogled na zaliv Andvord

45TRAVEL MAGAZINE

petan je na vreme poslao SOS poziv, i nakon što su šest sati plutali okeanom u gumenim čamcima, najbliži brod, udaljen stotinak kilometara, pristigao im je u pomoć. Imali su i veliku sreću da je more bilo neuobičajeno mirno za ovaj deo planete, tako da osim velikog šoka i straha putnika, većih posle­dica nije bilo. Tačno u 18.00h zadnje uže je odvezano sa doka i naša avantura je mogla da počne. Brod je krenuo prema slikovitom kanalu Bigl (Beagle), sa leve strane nam je bila Argentina, a sa desne Čile. Tokom noći,

našim kabinama, upućeni smo u konferenci­jsku dvoranu. Nedugo po ukrcavanju organi­zovana je vežba spasavanja. Isprobavali smo vodonepropusna odela i čamce za spasavan­je, jer vas u hladnim antarktičkim vodama Južnog okeana samo minuti dele od sigurne smrti izazvane hipotermijom. U slučaju kompanije sa kojom sam ja plovio na ledeni kontinent opreza nikad dosta - njihov pre­thodni brod potonuo je u dubine kraj Antar­ktika pre tri godine, udarom u ledenu santu. Srećom, svih stotinak putnika je spaseno, ka­

oj pohod na taj nenaselje-ni kontinent započinje u Ušuaji (Ushuaia), najjužnijem gradu na sve­tu, smeštenom na samom jugu Argentine. U luci,

usidren na doku, kraj drugih brodova, čekao nas je ekspedicijski brod i tek pogledom na njega, shvatam u što se upuštam. Dok ho­dam prema ulazu u naš novi dom, obuzima me pozitivna nervoza. Dočekani smo na bro­du i nakon što smo se smestili i raspremili u

M

Destinacije

46 TRAVEL MAGAZINE

Travel Tips Antarktik VODIČI

Razni strani vodiči, u štampanom i Internet izdanju, obrađuju Antarktik ne samo kao kontinent, već i kao turističku destinaciju. Detalje ve-zane za putovanje posebno dobro obrađuju Lonely Planet i Wikitravel, u kojima se može naći niz korisnih saveta za pripremu puta. Postoje i razni vodiči pojedinih autora koji su proputovali Antarktik, većinom su na engleskom jeziku i mogu se naručiti preko Interneta.

POPUSTI Na aranžmane za Antarktik tokom godine ima raznih po-pusta. Ako se aranžman uplati pola godine ili godinu dana ranije, mogu se dobiti popusti od 5 do 10%. Kada sezona već počne, agencije koje poseduju brodove u slučaju nepopunjenosti kapaciteta često snize cenu i do 50%, jer im se više isplati da popune brod po nižoj ceni, nego da on plovi poluprazan. Moj aranžman je, na primer, bio 35% jeftiniji od standardne cene. Inače, ako uspete da uhvatite jeftiniji put na Antarktik, budući da brodovi najčešće kreću iz Ušuaje, može se desiti da avio kartu do najjužnijeg grada na svetu platite više, tako da ušteda možda i neće biti značajna, iako mislim da se isplati rizikovati.

BEZBEDNOSTBudući da je Antarktik nenaseljen kontinent, nepotrebno je trošiti reči o sigurnosti. Opasnost eventualno može pretiti od povreda na brodu tokom olujnog nevremena, u slučaju visokih talasa, prilikom ukrcavanja i iskrcavanja iz čamca kojim se ide na kopno ili neadekvatne odjeće. Postoji opasnost od stradanja na ledu ili pada u pukotine, ali prilikom svakog iskrcavanja vodiči proveravaju teren, tako da je mogućnost za to minimalna, iako postoji.

ZABRANENa Antarktiku postoji niz pravila kojih se prilikom posete treba pridržavati. Osnovno pravilo je da nakon posete Antarktiku za vama mogu ostati jedino tragovi čizama u snegu. To znači da nema hrane i pića, nema pušenja, obavljanja nužde i sličnih aktivnosti koje bi mogle narušiti netaknutost eko-sistema i upućivati na ljudsku aktivnost. Životinjski svet se ne sme uz-nemiravati pa od životinja treba držati distancu najmanje deset metara.

RADNO VREMENa kontinentu ne postoje objekti i delatnosti zbog kojih bi trebalo napominjati radno vreme.

Visoka ledena obala Prospekt Pointa

Plava ledena santa stara preko 10.000 godina

Ledena santa neuobičajenog oblika

TRAVEL MAGAZINE 47

argentinski navigator koji je koordinirao plovidbom broda u ovim vodama, iskrcao se s broda nešto pre nego što smo uplovili u otvoreno more. Nakon uzbudljivog dana, još pod utiskom da je naša pustolovina napokon počela, bilo je olakšanje otići u kabinu na počinak i nadati se mirnoj plovidbi preko Drejkovog prolaza (Drake’s Passage). Sve u svemu, noć je bila prilično mirna za plovidbu, nije bilo uzburkano kao što su to mnogi od nas očekivali. Ali niko nije bio uveren da će tako i ostati, jer je u ovom

delu planete vreme jako promenljivo. Nisu isključene ni oluje koje se mogu pojaviti brže nego što možete da zamislite. Kako nije bilo vetrovito, uspeli smo da vidimo dve vrste albatrosa u letu. Danas je bio i naš prvi dan edukacije i predavanja o Antarktiku, koja će biti sastavni deo dnevnog programa na bro­du. Prvo predavanje bilo je o pticama koje smo videli tokom puta, ali i o onima koje nas tek očekuju i za koje se nadamo da ćemo ih videti. Drugo predavanje bilo je o fokama, objašnjena nam je razlika među njima, kako

žive i čime se hrane. Na većinu putnika ostavio je utisak morski leopard, najstrašniji antarktički predator, pa smo se svi nadali da ćemo imati priliku da ga vidimo i izbliza, ali opet sa dovoljne udaljenosti da bismo bili sigurni od njegovog moćnog ugriza. Tokom dana, putnici su se upisali u knjigu u kojoj smo probali da predvidimo kada ćemo proći antarktičku konvergenciju, prirodnu granicu gde se hladna antarktička voda sudara sa relativno toplom subantarktičkom. Kasno tokom noći napokon smo prošli i tu liniju pa

48 TRAVEL MAGAZINE

Znatiželjna foka rakojed pored ostrva Fiš

Destinacije

smo svakom nautičkom miljom bili sve bliže zaleđenom kontinentu. Nakon doručka, u konferencijskoj dvo­rani održan je važan sastanak o tome kako treba da se ponašamo dok boravimo na Antarktiku. Postoje određena pravila kojih se svi posetioci moraju strogo pridržavati, kako zbog sopstvene sigurnosti, tako i zbog očuvanja kontinenta, da bi Antarktik i za buduće generacije ostao jedan od retkih ne­taknutih predela naše planete. U popodne­vnim satima održano je zanimljivo preda­vanje iz geologije, o nastanku Antarktika i njegovom geološkom razvoju kroz istoriju. Tokom predvečerja se spustila magla pa je vazduh na palubi bio svež i prilično hladan. To je dobar znak, skoro da mogu da osetim Antarktik. Dok plovimo sve južnije na kraj sveta, brojimo zadnje sate do iskrcavanja. Buđenje drugog jutra bilo je nešto pose­bno. Iskočio sam iz kreveta kao malo dete koje se veseli otvaranju poklona za Božić, i odmah bacio pogled kroz prozor u sobi. Oko mene su sa jedne strane bili more i kolo­salne sante, a sa druge strane visoke, strme obale Antarktika, prekrivene metrima i metrima snega i leda - nešto neopisivo lepo. Antarktički krug smo prošli već u zoru, u 05.00h. Još koju nautičku milju plovidbe i to je najjužnije što brodom možemo ući u vode Antarktika, jer je opasan led svuda oko nas. Nakon doručka, koji je zbog nervoze i iščekivanja iskrcavanja trajao kraće nego inače, svi smo se sjurili u sobu u kojoj smo se oblačili i pripremali za izlazak na kopno. Radi bolje organizacije i bržeg transporta s ekspedicijskog broda, podeljeni smo u četiri grupe nazvane po velikim polarnim istraživačima. Meni je pripala čast da budem u grupi Amundsen, nazvanoj po norveškom istraživaču koji je 1911. prvi osvojio Južni pol i pobedio Britanca Skota, u čuvenoj trci za osvajanje najjužnije tačke naše planete. Prilikom odlaska s broda, svaki od put­nika mora u sobi za pripremu iskrcavanja da promeni boju svoje pločice iz bele u plavu, što predstavlja znak da nismo na brodu. Tako vođa ekspedicije zna kada na brodu nedostaje putnik i ukrajinski kapetan ne kreće dalje sa plovidbom dok svi nisu na okupu. Putniku koji ostane zaglavljen na kontinentu, budućnost nije obećavajuća. Okrenuo sam pločicu, obuo gumene čizme u kojima sam prethodno morao da prođem kroz deo sa dezinfekcionim sredstvom radi sprečavanja unošenja bakterija na kopno, i avantura je mogla da počne. Pošto na Antar­ktiku nema luka i uređenih pristaništa, brod se usidrio u vodama oko ostrva Detaj (Detai­

Travel Tips Antarktik KUHINJA

Kuhinja vezana za Antarktik ne postoji. Na ekspedicijskom brodu se pripremaju raznovrsna jela, iako preovladava filipinsko kuhinjsko osoblje.

RAZNOZa ljude koji nemaju puno vremena ili bi eventualno hteli da izbegnu mučninu prelaska najopasnijeg mora na svetu, zloglasnog Drejkovog prolaza, postoji i mogućnost dolaska avionom na dan ili dva, na ostrvo King Džordž koje je od Antarktika udaljeno stotinak kilometara. Iako boravkom na tom ostrvu tehnički niste na Antarktiku, ono ima sve što je potrebno da biste se osećali kao da ste na kraju sveta - pingvine, led i istraživačke baze iz čak deset zemalja. Ali budući da je cena takvog aranžmana od dan ili dva slična ceni posete Antarktiku ekspedicijskim brodom u trajanju od dve nedelje, moja preporuka je definitivno poseta brodom i provođenje što više vremena na ovom spektakularnom kontinentu.

ZABAVAZabava na brodu je ograničena, budući da brodovi koji plove na Antarktik nisu kruzeri, već mali brodovi koji su u prošlosti često služili u istraživačke svrhe. Pogotovo su česti ruski brodovi. Samim tim, nema disko klubova niti neke druge zanimacije osim bara. Naučnici su na brodu držali dva predavanja dnevno, pa smo na taj način nešto naučili, a i oni su se tako trudili da nas zabave.

ŠOPINGOsim male suvenirnice i bara u kojem se mogu naručiti pića, na brodu ne postoji mogućnost trošenja novca. Jedino mesto na Antarktiku gde biste mogli ići u šoping je suvenirnica, a ujedno i pošta u sklopu istraživačke baze Port Lokroj. Tamo radi četvoro britanskih naučnika, koji u periodu kada navrati ekspedicijski brod otvaraju tu radnjicu od tridesetak kvadrata, i u njoj prodaju antarktičke suvenire kao što su šoljice, kape, majice, posteri i slično.

REKREACIJA Na Antarktiku je mogućnost rekreacije ograničena zbog složenosti takve organizacije i negostoljubivosti kontinenta. Od dodatnih sadržaja koje nude ekspedicijski brodovi izdvojio bih mogućnost skijanja, planinarenja, hodanja, kampovanja i vožnje kajaka, a sve te aktivnosti, osim naravno hodanja, dodatno se plaćaju.

Foka rakojed na santi leda

Morski leopard se odmara na lednoj santi

49TRAVEL MAGAZINE

50 TRAVEL MAGAZINE

pukotinama u snegu. Na ostrvu smo videli vedelove foke i krznate foke, koje su leškarile i hvatale retke sunčeve zrake na ovom izolo­vanom ostrvu. Osim sa njima, prvi put sam došao u kontakt i sa pingvinima, za sada samo sa vrstom adelijski pingvin, nazvanom po ženi jednog od ranih osvajača kontinenta. Ove ptice su potpuno crno-bele. Hodali smo ostrvom u društvu foka, pingvina i nekoliko drugih ptica, posmatrajući ledene sante koje su nas okruživale. Netaknuti eko-sistem nas je ostavio bez reči. Nakon ručka na brodu, posle podne smo se opet ukrcali u gumene čamce u zalivu Hanus (Hanusse) pa smo kružili između bezbrojnih ledenih santi. Sante su

u bazi postao nemoguć. Posada našeg broda je u napuštenoj bazi ostavila nekoliko kutija namirnica unutar objekta. U slučaju da retki brodovi koji plove ovim delom sveta upadnu u neku nevolju, tu mogu naći spas i probati da prežive dok pomoć ne pristigne. Već prvog dana shvatio sam koliko je opasno hodati Antarktikom po predelima prekrivenim debelim snegom. Na delu za koji sam smatrao da nije toliko opasan, nekoliko metara od litice na obali ostrva, hodajući, odjednom sam jednom nogom pro­pao do struka u sneg. Srećom, rukama sam uspeo da se izvučem iz te pukotine u snegu. Mnogi naučnici i istraživači su u prošlosti na sličan način nesrećno završili svoje živote u

lle), kojih stotinak metara od obale. Na kop­no smo krenuli gumenim čamcima koje smo koristili pri svakom daljem izlasku sa broda. To je često bila velika avantura, jer po uz­burkanom moru, visokim talasima, snažnom hladnom vetru, prskanju mora i izbegavajući ledene sante, vožnja čamcem nije uvek bila najprijatnije iskustvo. Ali to je ipak sastavni deo nezaboravnog boravka na Antarktiku. Francuski istraživači otkrili su ostrvo Detaj početkom 20. veka, a 1956. Britanci su na njemu postavili naučno-istraživačku bazu, koju su već 1959. zatvorili, jer je zbog pot­cenjivanja ekstremnih uslova na Antarktiku, kao i zbog leda i nemogućnosti dolaska bro­da za snabdevanje, dalji boravak naučnika

Destinacije

uglavnom bile bele, boje snega, ali u daljini se isticala prekrasna velika santa izrazito plave boje. Kada smo se približili, plava boja je postala još intenzivnija, a naučnici su nam objasnili da je ta santa stara nekoliko hiljada godina i da je tokom vremena iz nje istisnut sav vazduh, dajući joj tako intenzivnu boju. Za brodove su najopasnije bezbojne sante koje se bojom stapaju sa morem, pa ih je skoro nemoguće opaziti na vreme. Uda­rom u njih, ako trup broda nije ojačan za polarne krajeve, postoji velika mogućnost havarije. Kruženjem oko santi uspeli smo da se približimo i fokama rakojedima, koje su se na njima spokojno odmarale i tu i tamo lenjo zevale, verovatno odmarajući do novog

obroka. Na povratku sa kruženja po zalivu, iako smo u daljini videli brod, vraćanje na toplo i suvo je potrajalo. Zbog vetra je led polako počeo da se zbija, tako da smo često morali da se započetim putem vraćamo na­zad, tražeći čistiji put kojim bi se probili do broda. Po povratku putnika, brod je krenuo južnije uz antarktičko poluostrvo. Nakon prolaska 67. stepena geografske širine, nazdravili smo tom uspehu sa kapetanom, razgovarajući o veličanstvenom danu koji je bio za nama. U predvečerje sam izašao na palubu i uživao u pogledu na strme planine okovane snegom i ledom uz prolaz Kristal (Crystal), kao i nijansama boja koje je sunce na zalasku stvaralo odbljeskom od tih neos­

vojenih vrhova. Bio je to dug dan i većina nas je krenula na spavanje s upečatljivim uspomenama na prvi dan na kraju sveta. Glas vođe ekspedicije nas je preko zvučnika u sobi pozvao da se probudimo i izađemo iz soba, kako bismo posmatrali izla­zak sunca koji u ovom ledenom okruženju ima posebnu čar i lepotu. Probudili smo se kod vrha Prospekt (Prospect) i pogledom kroz brodski prozor videli vrh planine obas­jan suncem. Nije bilo vetra i led je okružio brod dok smo se pripremali za iskrcavanje. Parametri kretanja su već bili pripremlje­ni, tako da smo mogli da slobodno hoda­mo ostrvom i gledamo usamljenu krznatu foku i veliki broj adelijskih pingvina koji su

Predvečerje na antarktičkom poluostrvu

Plovidba u zalivu Hanuse

Britanska baza Port Lokroj

TRAVEL MAGAZINE 51

52 TRAVEL MAGAZINE

sedeli na dioritu, vrsti stene koja je izbila na površinu. Stena je imala puno tamnih, uglas­tih oblika, pa je izgledom malo podsećala na leoparda. Verovatno je formirana od svetlije stene koja je bila ubačena u tamniju, ali asi­milacija očigledno nije skroz uspela. Vreme je bilo sunčano i lepo tokom celog dana, tako da su putnici fotografi sa velikim zadovoljs­tvom ispucavali sliku za slikom. Originalna britanska baza na vrhu Prospekt zatvorena je krajem pedesetih godina prošlog veka, nakon što su naučnici obavili istraživanja. Iako napuštena, ostala je u dobrom stanju, ali je zbog poštovanja Antarktičkog ugovora morala biti uklonjena, jer je tim ugovorom propisano da se uklone sve baze i objekti koji se ne održavaju, a da se teren na kojima su

bili očisti. Popodne smo čamcima kružili po okolnom području zvanom ostrva Fiš (Fish). Led je bio svuda oko nas pa smo lenjo kružili zalivom i kraj ostrva, diveći se velikim lede­nim santama, fokama rakojedima i jakim morskim strujama, čija snaga je bila vidljiva i samim posmatranjem brzine kretanja leda po zalivu. Dan je bio izrazito sunčan, tako da je krema za zaštitu od sunca bila neophodna, kao i zaštitne naočare. Tokom večeri, brod je krenuo uz poluostrvo i dalje na sever u još jedan uzbudljivi dan. Sledećeg jutra pro­budili smo se blizu mesta iskrcavanja kraj ostrva Peterman (Petermann). Napolju je bilo oblačno i tmurno, u skladu sa vremen­skim uslovima koje smo očekivali u ovom kraju sveta. Kad smo stigli na obalu, prvo što

smo spazili bili su papuanski pingvini kraj našeg mesta iskrcavanja. Zadivljeno smo posmatrali mladunce koji su ganjali svoje roditelje i molili ih za hranu. Sve se događalo odjednom, skue (morske ptice) su nas zlokobno nadletale, vrebajući bespomoćnu mladunčad, ali su odrasli uspešno branili svoj podmladak. Mladunci su znatiželjno prilazili i kljucali naše jakne i pantalone, a to je bio pravi doživljaj za nas koji smo imali strpljenja da ih dočekamo. Hodanje duž ostrva je bilo bizarno, sva čula su bila dovedena do vrhunca, dok su fotoaparati neprekidno škljocali. Dok smo hodali preko planina i istraživali ostrvo na kome je fran­cuski istraživač Šarko (Charcot) prezimio 1910. godine, videli smo nekoliko adelijskih

TRAVEL MAGAZINE

Destinacije

pingvina i plavooke vrance, vrstu kormora­na. Na mestu iskrcavanja bili smo zaokuplje­ni vedelovim fokama koje su nas posmatrale, a nekoliko nas je videlo foku leoparda, koja je znatiželjno izvirila pa opet nestala u dubi­nama okeana. U popodnevnim satima smo kružili u aleji ledenih santi kraj ostrva Pleno (Pleneau Island). Uživali smo ploveći između santi i otkrivajući različite vrste divljeg sveta kojim obiluje surova divljina Antar­ktika. Spazili smo veliki broj foka rakojeda i nekoliko nas došlo je nadomak morskom leopardu, dok se on odmarao na santi leda. Veliki broj nas posmatrao je velike burnjake (morske ptice) koji su jeli poluraspadnu­tu vedelovu foku. Bio je poseban doživljaj gledati velikog burnjaka dok je zavlačio okr­

vavljenu glavu u utrobu raskomadane foke i sladio se svojom nagradom. Vratili smo se na brod oduševljeni prizorima kojima smo imali priliku da prisustvujemo prvi put u životu. Put smo oprezno nastavili kroz slikoviti ka­nal Lemer (Lemaire Channel), koji je Adrien de Žerlaš (Adrien De Gerlache) nazvao u čast belgijskog istraživača Šarla Lemera (Char­les Lemaire). Naš put između tih strmih i visokih stena bio je spor, ali je u isto vreme i oduzimao dah. Na svom najužem delu kanal je bio širok jedva 500 metara, a sa obe nje­gove strane uzdizali su se planinski lanci koji su dosezali i do 1.000 metara visine i ponira­li do 300 metara u dubinu. Ulazeći u kanal, uočili smo kljunastog kita koji nas je zatim celim putem pratio i zabavljao svojim per­

formansom izbacivanja vode. Nastavili smo put ploveći prema luci Lokroj (Port Lockroy), da bismo videli da li nam uslovi dozvoljavaju noćenje na otvorenom. To bi trebalo da bude sutrašnje mesto iskrcavanja. Kampovanje se te večeri ipak nije ostvarilo, zbog mraka koji je pao pre nego što su kamperisti stigli da se spreme. Veče smo završili sa naučnicima iz Lokroja koji su posetili brod i večerali s nama. Od njih smo dobili odgovore na pitanja o surovom životu i uslovima rada na Antarktiku. Tako se završio još jedan u nizu od uzbudljivih dana. Kamperisti su se vratili u rano jutro, a ostatak ekspedicije na brodu je probudio glas vođe ekspedicije. Stigli smo na ostrvo Kuvervil (Cuverville), jedno od najnaselje­

Plovidba kanalom Lemer

Mladunče žutonogog pingvina

Žutonogi pingvini na ostrvu Peterman

TRAVEL MAGAZINE 53

54 TRAVEL MAGAZINE

nijih obitavališta papuanskih pingvina na Antarktiku. Kada smo stigli na obalu, većina nas se popela na vrh brda s kojeg smo imali pogled na ceo zaliv. Ostatak ekipe otišao je da posmatra pingvine koji su sedeli u svojim gnezdima i obavljali svakodnevnu rutinu. Mladunci koji su bili u fazi razvoja, nažalost nisu uspeli da se razviju zbog velike količine snega koji je napadao te zime. Našim malim pernatim prijateljima za polaganje jaja i da­lje podizanje mladih trebaju stene koje nisu prekrivene snegom. Svuda oko nas primetili smo zeleni sneg i uskoro smo od naučnika saznali da ta neobična pojava potiče od zelenih algi koje su se formirale u snegu. Nekoliko krznatih foka držalo se podalje od nas dok smo hodali uz obalu, a u isto vreme smo imali priliku da vidimo grbave kitove

kako se hrane u daljini. Zbog popodnevnog iskrcavanja pomakli smo se nekoliko stotina metara dalje, do naše sledeće postaje, ostrva Danko (Danco). Plovili smo duž stenovite obale i nakon iskrcavanja većina se uputila na planinarenje da bi dobili novu perspek­tivu kanala Erera (Errera Channel). Pogled sa vrha bio je prava poslastica za planinare i one koji su se odvažili da se na leđima otkli­zaju niz strmu padinu, zavejanu snegom. Ostali su imali vremena za razmišljanje, odmarajući se na steni i gledajući kako pingvini pristižu u velikim jatima na obalu. Zbog oseke, na obali je ostao zarobljen veliki broj blokova leda i to je bio idealan prizor za odličnu fotografiju. Zbog pogoršanja vreme­na vratili smo se u sigurnost toplog broda i smestivši se tik uz prozore, osigurali dobar

pogled dok smo plovili uz tesnac Žerlaš (Gerlache Strait). Nedugo zatim oglasio se vođa ekspedicije i obavestio nas o velikom broju grbavih kitova koji su sporo kružili oko broda. Bio je užitak gledati te veličanstvene divove i čuti snagu njihovih pluća dok su se glasali u vodi. Večeras krećemo put severa, ploveći prema ostrvu Disepšen (Deception) na koje ćemo se sutradan iskrcati. Narednog dana usledilo je iskrcavanje na ostrvo u arhipelagu Južni Šetland (South Shetland Islands), tačnije na vulkansko ostrvo Disepšen. Tu bi trebalo da bro­dom pristanemo u zaliv, u stvari na mesto kratera koji je nastao erupcijom vulkana, a zatim potapanjem mora, kasnih šezdesetih godina prošlog veka. Uzak prolaz u zaliv zove se Neptunova rika, pošto u njemu često

Žutonogi pingvini na ostrvu Danko

TRAVEL MAGAZINE

Destinacije

duvaju snažni vetrovi. Prolaz je širok manje od 500 metara, a prolazak otežava neko­liko prepreka, među kojima su i podvodne šiljate stene i olupine, zbog kojih je potrebna precizna navigacija. Nakon što je kapetan vešto prošao kroz prolaz, usidrili smo se u Zalivu kitolovaca (Whalers Bay). Tamo smo se na obalu iskrcali gumenim čamcima, dok su nas krznate foke i papuanski pingvini posmatrali u čudu. Disepšen je verovatno najneobičnije ostrvo na Antarktiku, budući da je aktivni vulkan. Pre erupcije na ostrvu su postojale naučno-istraživačke baze Čilea i Velike Britanije, ali nakon uništenja su od tih baza ostali samo napušteni objekti. Neki od ovih objekata su naučnog pore­kla, a neki su ostali od kitolovaca koji su na ostrvu našli jedno od najsigurnijih utočišta

na Antarktiku, kada su u prvoj polovini 20. veka počeli sa ubijanjem kitova radi ulja i mesa. Kitove su kuvali u velikim bojleri­ma i tako iz njih izvlačili ulje, koje su posle skladištili u metalnim tankovima. Za vreme velike depresije cena ulja je toliko pala da je proizvodnja postala neisplativa, tako da su i kitolovci zatvorili postrojenja i otišli s ostrva. Ipak, mnoge njihove građevine, kao i tankovi u kojima su čuvali ulje, još uvek su prisutni na ostrvu, iako sada već u jako raspadnom stanju. Seizmička aktivnost vulkana danas se prati iz naučno-istraživačkih baza Argentine i Španije, ali samo tokom leta, jer su zimi te baze zatvorene. Inače, nije nam bilo potre­bno naučno obrazovanje da bismo zaključili da vulkanska aktivnost postoji, jer iz vrućih izvora na obali izlazi para i oseća se inten­

zivni miris sumpora. Zanimljiva stvar kod posete ovom specifičnom ostrvu je prilika za polarno kupanje u bazenčićima na obali, u kojima temperatura vode može dostići i 70 stepeni, iako često nije baš toliko visoka. Pre zaleta i uskakanja u ledenu vodu od koje sta­je srce, napravili smo male bazenčiće i vruće kupke, u kojima smo se po povratku na oba­lu ugrejali. Dok smo uživali u đakuziju koji nam je podarila majka priroda, posmatrali smo vrhove zavejane snegom. Čak ni kiša koja je padala nije uspela da nam pokvari taj poseban doživljaj na kraju sveta. Tokom po­podneva, nakon ručka, otplovili smo brodom nešto manje od 7 kilometara unutar kratera ostrva, u zaliv Telefon (Telefon Bay), koji je ime dobio po brodu za popravke iz vremena francuske ekspedicije s početka 20. veka. Tamo smo pešačili po obližnjim brežuljcima i brdima i s vrha gledali područje koje je eruptiralo pre četrdesetak godina. Ne može se puno ljudi pohvaliti time da je hodalo unutar kratera vulkana. Nakon prijatne šet- nje vratili smo se na brod pomalo mokri, jer je lagana kišica neprekidno padala. Večeras ćemo se usidriti u zavetrini ostrva Living-ston, tako da budemo bliže mestu sutrašnjeg iskrcavanja. Pretposlednji dan na Antarktiku je iza nas. Poslednja noć koju smo prespavali na brodu u antarktičkim vodama protekla je prilično mirno. Nekoliko puta su nas talasi zavaljali i zaljuljali, ali sve u svemu, uslovi su bili prilično dobri za spavanje. Poslednjeg dana smo posetili Ostrvo polumeseca (Half Moon Island), gde nam se ukazala prilika da malo bolje upoznamo ogrličaste pingvine, prepoznatljive po tankoj crnoj crti koja se proteže ispod njihove brade i liči na ogrlicu. Među silnim pingvinima te vrste naš vodič je uočio i zalutalog makaroni pingvina, koji se odmarao među vrstom pingvina kojoj ne pripada, ali uprkos tome, među njima nije bilo nikakvih sukoba. Na obali smo videli nekoliko vedelovih foka koje su se brčkale u plićaku i odmarale nadomak pingvina. Kako je jutro odmicalo, proživljavali smo uzbudljive trenutke hodajući stenovitim ostrvom, izbegavajući da nagazimo krznate foke koje su se tako dobro kamuflirale i stopile s kamenjem. Dok smo slušali tutnjavu ledenih santi koje su okruživale to malo ostrvo, u daljini smo gledali argentin-sku bazu koja je već bila zatvorena, jer leto je bilo na svome kraju. To je bio naš poslednji dodir sa Antarktikom, jer već za koji trenutak krenulo je ukrcavanje u gumene čamce i povratak na brod. Bilo je teško oprostiti se od tog predivnog kontinenta i svi su teška srca i sa nekom setom ulazili u čamce, jer su znali da je avantura naših života sada već polako iza nas. Po povratku, brod je podigao sidro i polako smo zaplovili. Sa palube smo uživali u poslednjim pogledima na strme obale Antarktika, zavejane snegom. Čekala su nas dva dana predavanja, razmenjivanja utisaka i iskustava, i plovidbe preko Drejkovog prolaza, koji se u našem slučaju nije pokazao tako opasnim kako su o njemu kružile priče. Bilo je to putovanje fantastičnih prizora i iskustava.

Nepristupačne obale Antarktika

Utabani putevi hodanja pingvina

TRAVEL MAGAZINE 55

ta polazi u 22.05, da bi u Kejptaun sleteo sledećeg dana u 10.05h. Inače, osim vožnje brodom uz obalu, postoji mogućnost posete Južnom polu, kao i osvajanje najviše planine Antarktika, Maunt Vinsona. Cena tih avantura lako može dosegnuti iznos od 60.000 eura.

dokumentaZa posetu Antarktiku nije potrebno imati pasoš ili vizu, ali ih morate imati pri ulazu u zemlju iz koje se brodom ili avionom kreće na ekspediciju, a to su Australija, Novi Zeland i Južnoafrička Republika (za Argentinu i Čile viza nije potrebna za boravak do 90 dana).

klimaAntarktik je najhladniji kontinent na svetu. Tu je u ruskoj istraživačkoj stanici Vostok 1983. godine izmerena najniža temperatura na planeti, -89,2 °C. Pošto je Antarktik moguće posetiti samo za vreme leta na južnoj hemis-feri, temperature su prijatnije nego za vreme hladne zime. Na Antarkitičkom poluostrvu one se kreću od -15 °C pa sve do 10 °C. Klima na delu koji posećuju ekspedicijski brodovi ujedno je i najblaža na celom kontinentu, dok je unutrašnjost veoma hladna i temperature se na Južnom polu retko penju iznad -25 °C. Vremenski uslovi su vrlo promenljivi.

vremenska razlikaSvaka istraživačka stanica određuje vreme po kojem će se ravnati, tako da je ovaj kontinent i po tome poseban, jer u teoriji mogu postojati dve istraživačke baze jedna kraj druge, a da se jedna ravna po britanskoj, a druga po čileanskoj vremenskoj zoni. Tako među njima može postojati nekoliko sati vremenske razlike. Ali baze najčešće određuju vreme po matičnim zemljama ili zemljama iz kojih se avionima ili brodovima snabdevaju namirnicama. Pošto smo mi na putovanje krenuli iz Argentine, ravnali smo se po argentins-kom vremenu, dakle minus četiri sata u odnosu na našu zonu.

jezikSlužbeni jezik na brodu je engleski, a velika većina putnika i je iz zemalja engleskog govornog područja (SAD, Australija, Kanada).

medicinske normeAko ne idete na ekspedicije u unutrašnjost kontinenta, na primer u osvajanje Južnog pola pešice (u trajanju od dva meseca) ili os-vajanje planina, a među njima i najviše - Maunt Vinsona, onda nema potrebe za dodatnim lekovima ili

kreće se između 12.000 i 17.000 eura, ali i ekspedicije traju nešto duže, skoro mesec dana, jer brodovima treba više vremena za plovidbu iz Australije do Antarktika i natrag. Najpovoljnija varijanta je polazak iz Južne Amerike, iz najjužnijeg grada na svetu, Ušuaje. Ekspedicije brodom od desetak dana koštaju otprilike od oko 4.000 eura, a nešto duže ekspedicije i preko 30.000 eura. Poslednjih nekoliko godina, zbog globalne ekonomske situacije, postoji mogućnost za snižavanje cene aranžmana, kod pojedinih operatora čak i do 50 posto. Takav popust nije čest, ali možete očekivati desetak, dvadeset posto nižu cenu. A pored toga što treba da platite ekspedicijski brod do Antarktika, morate da kupite i avio kartu za let do juga Argentine. Najpovoljnije je da Air France-ovim letom putujete do Buenos Ajresa preko Pariza (polazak iz Beograda u 12.40, sletanje u Pariz 15.10; iz Pariza za Buenos Ajres avion poleće u 23.20, a stiže u 07.55 narednog dana), a zatim Aerolineas Argentinas-om do Ušuaje (poletanje u iz Buenos Ajresa u 15.40, sletanje u Ušuaju u 19.15). Cena karte se kreće od 874 eura + oko 484 eura za takse i dodatke. Svakako je jeftinije or-ganizovati ekspediciju iz Kejptauna, jer se cena karte za Lufthansa-in let preko Frankfurta kreće od 350 eura + oko 478 eura za takse i dodatke. U ovoj varijanti avion iz Beograda kreće u 14.10, u Frankfurt sleće u 16.25, zatim iz Frahfur-

geografski položajAntarktik je kontinent na samom jugu planete, definisan kao celokupno kopno i sve ledene ploče južno od 60°. Na njemu se ujedno nalazi i Južni pol, a okružuju ga četiri mora, (Rosovo, Belingshausenovo, Amundsenovo i Vedelovo more) i Južni ili Antarktički okean. Veličinom je peti po redu, a veći je od Australije i Evrope. 98% kontinen-ta prekriveno je ledom, koji je na nekim mestima deblji i od četiri kilometra. Time Antarktik čuva 90% svetskog leda i 70% zaliha pitke vode.

populacijaAntarktik nema populaciju koja trajno naseljava kontinent, tamo borave isključivo naučnici i osoblje koje se tokom godine brine o održavanju i funkcionisanju istraživačkih baza. Oni se rotiraju pa ih na vrhuncu sezone, leti, ima oko 5.000, dok se zimi većina baza zatvara i broj osoblja pada na oko 1.000 ljudi.

kako stići do...Do Antarktika se može stići sa tri kontinenta, zavisno od toga na koji deo ledenog kontinenta želite ići. Prva i najskuplja opcija je iz Južnoafričke Republike u privatnoj ekspediciji avionom. U zavisnosti od broja dana provedenih u unutrašnjosti kontinenta, cene se kreću između 6.000 i 40.000 eura. Druga opcija je polazak brodom iz Hobarta na Tasmaniji. Cena te opcije

predostrožnostima. Ali nemojte zabo-raviti da se radi o Antarktiku, tu nema bolnica, apoteka i doktora u blizini, a i evakuacija u slučaju povrede ili bolesti je pod znakom pitanja zbog udaljenosti i vremenskih neprilika koje mogu onemogućiti spasavanje i prebacivanje u Južnu Ameriku. Zato pre puta morate uplatiti osiguranje koje vas pokriva u iznosu od 200.000 američkih dolara, za slučaj da dođe do evakuacije. Budući da sneg refle-ktuje skoro celokupno ultraljubičasto zračenje, potrebno je nositi zaštitne naočare i namazati se dobrom kremom za sunčanje, čak i kada je oblačno vre-me. Ne moram da napominjem da se treba toplo i slojevito obući i pripremiti za hladnoću.

novacSlužbena valuta na mom, a na većini ekspedicijskih brodova američki dolar.

struja220V, 50Hz na brodu. Nema potrebe za adapterom, iako to varira od broda do broda.

smeštajSmeštaj je isključivo na brodu ili, ako se ide u unutrašnjost kontinenta, u privatnim kampovima i šatorima agencija koje organizuju ekspedicije. Istraživačke baze nemaju običaj da puštaju posetioce da spavaju unutar njihovih objekata, osim u hitnim ili slučajevima nužde.

informacijePoželjno je informisati se pre puta - samostalno preko Interneta ili upitom agentu u inostranstvu preko koga putujete. Na samom brodu, ako vas nešto zanima, pitanje možete postaviti članovima naučnog osoblja: biolozima, geolozima ili istoričarima i oni će vam rado pojasniti sve u vezi sa Antar-ktikom.

telefoniranje i internetTelefoniranje i Internet idu preko satelitske veze, tako da su pozivi iznimno skupi, a Internet spor i s čestim poteškoćama i prekidima.

kako se kretatiKretanje je ograničeno na mesto usidrenja broda. Putnici se gumenim čamcima prevoze na obalu pa su slobodni da istražuju ostrvo ili kopno na kojem su pristali. Naravno, postoje neka ograničenja kretanja, jer preti opasnost od pukotina ili provalija u snegu. Pre iskrcavanja, vodiči proverav-aju područje i zastavicama označavaju sigurno područje kretanja.

InfoAntarktik

56 TRAVEL MAGAZINE