Antička Sparta

7/31/2019 Antika Sparta

1/32

Antika SpartaIz Vikipedije, slobodne enciklopedijeSkoi na: navigacija, pretraga

Koordinate: 37455N 222525E // 37.08194, 22.42361

SpartaLakedemonijaLakedemon(nedostaje slika zastave) (nedostaje slika grba)Zastava GrbTeritorija grada-drave Sparte.Teritorija grada-drave Sparte.Geografija

Kontinent EvropaRegija BalkanZemlja GrkaPovrina 8.400 kmStanovnitvo 30.000 Spartanaca120.000 Perijeka224.000 Helota[1]DrutvoZvanini jezici Starogrki jezik-dorski dijalekatReligija PolitejizamVladavinaOblik vladavine Oligarhija[2]Titula vladara kraljIstorijsko doba Antika GrkaOsnivanje 11. vek p. n. e.Prestanak 195. p. n. e.DogaajiPeloponeski savez 547. p. n. e. - 371. p. n. e.Spartanska hegemonija 404. p. n. e. - 371. p. n. e.Prethodnici i nasledniciPrethodile su: Nasledile su:

3by2white.svg Mrani vek Rimska republika Spqrstone.jpg3by2white.svg Ahajski savez Achia.jpgPortal:Antika Grka

Antika Sparta (dorski Sparta, atiki Sparti, uobiajeni starogrki naziv/ Lakedemonija ili Lakedemon) je bila grad-drava u AntikojGrkoj, koja se nalazila na jugoistonom delu Peloponeza, u dolini reke Eurote.[3] AntikaSparta je ostala poznata u istoriji po svojoj vojnoj snazi, graanskoj disciplini, militaristikomdrutvu i velikom broju robova. Pored toga, Sparta je ostavila trag i u grkoj mitologiji u mitu oHeleni Trojanskoj.[4] Antika Sparta se dugo vremena smatrala najsnanijom vojnom silom uantikoj Grkoj zahvaljujui agogi, sistemu zakona koji je stvarao od njenih graana vojnike

vrhunskog kvaliteta. Iako je teritorija antike Sparte bila naseljena tokom mikenske dominacije


2/32

Grkom, njena istorija poinje posle dorske seobe na Peloponez tokom mranog veka izavrava se nakon rimskog osvajanja Sparte.

Antika Sparta je poela da izrasta u snanu vojnu silu tokom 7. veka p. n. e. Zahvaljujui svomvojnom prestiu, Sparta je bila priznata kao voa kombinovanih grkih snaga u grko-

persijskim ratovima poetkom 5. veka p. n. e. Izmeu 431. i 404. godine pre nove ere bila jeglavni neprijatelj Atine u Peloponeskom ratu koji je na kraju dobila, iako uz velike rtve, nakonega je postala vodea drava u helenskom svetu.[5][6]

Posle poraza koji je doivela od Tebe 371. p. n. e., Sparta je poela da pada u duboku krizu,koja je bila uglavnom demografske i ekonomske prirode. Tokom druge polovine 4. veka p. n. e.i prve polovine 3. veka p. n. e. Sparta je zadrala politiku nezavisnost, ali je izgubila svojevano mesto na grkoj politikoj sceni. U dugoj polovini 3. veka, Sparta ponovo, ali nakratko,

postaje vaan politiki faktor u antikoj Grkoj. Nakon toga, Sparta je stavljena potpuno podkontrolu Rima i Ahajskog saveza 195. godine p. n. e. kada je i konano izgubila svoju politikunezavisnost. Tokom rimske okupacije Grke Sparta je zadrala odreeni stepen autonomije.

Zahvaljujui sistemu zakona koji su bili ustanovljeni pod imenom Velika retra, Sparti jeomogueno da izraste u monu vojnu silu. Osim svog striktnog vojnog ureenja, Sparta jetakoe poznata i po specifinoj drutvenoj podeli na homije, perijeke i helote. U Sparti jetakoe postojao specifian nain vladavine koji nije mogao biti potpuno definisan, ve je biomeavina vie poznatih oblika vladavine. Jo jedna specifinost Sparte ogleda se i u tome to suu njoj ene uivale mnogo vea prava nego u ostatku helenskog sveta i drale su prilino visoke

poloaje u spartanskom drutvu. Sparta je zbog svoje iskljuivo vojne prirode bila zatvorena zauticaje koji su dolazili iz drugih drava i od drugih naroda, nije prihvatala tue ideje i stvorila jesvoju zatvorenu i specifinu kulturu koja je nasuprot ostalim helenskim gradovima bila lienavelikih umetnikih dela. U savremenom svetu, Antika Sparta se smatra najkarakteristinijim

primerom militaristike drave iji je glavni cilj i smisao postajanja bio u stvaranju zdravih isnanih vojnika. Spartanski nain ivota i kultura i danas uivaju veliko potovanje, naroitozastupljeno u zapadnom svetu, koje se naziva lakonofilijom.[7][8]Sadraj[sakrij]

* 1 Geografski poloaj* 2 Mitologija Antike Sparte

o 2.1 Imeo 2.2 Sparta u trojanskom ciklusu

* 3 Spartanska praistorijao 3.1 Mikenska Sparta* 4 Istorija Antike Sparte

o 4.1 Mrani veko 4.2 Arhajska Spartao 4.3 Klasina Sparta

+ 4.3.1 Grko-persijski ratovi+ 4.3.2 Suparnitvo sa Atinom+ 4.3.3 Peloponeski rat+ 4.3.4 Spartanska hegemonija+ 4.3.5 Propast Sparte

o 4.4 Preporod i pad Sparteo 4.5 Rimska Sparta


3/32

* 5 Dravno ureenjeo 5.1 Likurgo 5.2 Velika retra i Eunomijao 5.3 Kraljevio 5.4 Spartanska gerusija

o 5.5 Eforio 5.6 Apela* 6 Drutveni slojevi

o 6.1 Homijio 6.2 Perijekio 6.3 Heloti

+ 6.3.1 Ostali drutveni slojevi* 7 Ksenelasija* 8 Poloaj ene* 9 Venani obiaji* 10 Spartanska agoga

o 10.1 Pre agogeo 10.2 Prvi deo Agogeo 10.3 Drugi deo Agogeo 10.4 Nakon Agogeo 10.5 Kriptejao 10.6 Pederastija

* 11 Spartanska vojskao 11.1 Vojna organizacijao 11.2 Spartanska mornarica

* 12 Ekonomija* 13 Religija

o 13.1 Bogovi i verovanja Spartanacao 13.2 Pridaja rtvio 13.3 Spartanski praznici

* 14 Literatura* 15 Umetnost

o 15.1 Vajarstvoo 15.2 Arhitekturao 15.3 Keramikao 15.4 Bronza

* 16 Lakonofilija

o 16.1 Razliiti stavovi* 17 Arheologija* 18 Spartanska kultura

o 18.1 Kulturno naslee* 19 Vidi jo* 20 Znameniti Spartanci* 21 Beleke* 22 Reference* 23 Originalni izvori* 24 Dodatni izvori

o 24.1 Nauni radovi

* 25 Literatura* 26 Spoljanje veze


4/32

[uredi] Geografski poloajOstaci Antike Sparte i moderni grad zaokruen planinama.

Prema istoriaru Tukididu, spartanska drava je u 5. veku p. n. e. obuhvatala oko dve petine

ukupne povrine Peloponeza, blizu 8 400 km.[9] Imala je otprilike tri puta veu povrinu odatinske drave.[10]Teritorijalno se delila na dve glavne oblasti; Lakoniju, koja se nalazila najugoistoku Peloponeza i Meseniju zapadno od Lakonije. Lakonija je bila sa juga, jugozapada iistoka okruena morem, na zapadu se nalazio planinski lanac Tajgetus (2407 m), a na istokuParnon (1935 m).[11] Dok se lanac Tajgetus zavrava na jugu na rtu Tenaron, lanac Parnon sezavrava na rtu Malea. Spartanske granice prema severu su se vremenom menjale. Oko 545. p.n. e. Sparta je zauzela plodnu Kinurijsku ravnicu koju je prema grkoj mitologiji, prvikolonizovao Kinur, sin Perseja iz Argosa. Od osvajanja kinurijske ravnice, granice Sparte naseveru su se prostirale linijom od antike Tireje na obali Egejskog mora, do junog delaPartenijske planine zaokruujui dolinu reke Eurote. Ti prirodni bedemi inili su AntikuSpartu nepristupanom napadaima. Karakteristino je da Sparta tokom veeg dela svoje

istorije nije imala bedeme, upravo iz tih razloga to joj je topografija omoguavala posebnubezbednost.[12]

Mesenija, koja je osvojena tokom Mesenijskih ratova, na severu je imala kao prirodnu granicureku Nedas i Arkadske planine, na istoku planinski lanac Tajgetus, na jugu Mesenski zaliv, a nazapadu Jonsko more. U Meseniji su se nalazile velike planine, kao to su bile Kiparijske planinei Itoma. U sredini Mesenije se nalazila istoimena veoma plodna dolina kroz koju prolazi rekaPamis.

Lakonska drava se na poetku sastojala od etiri sela: Kinosura, Limni, Mesoji i Pitani. Petoselo Amikle, se nalazio neto junije od ta etiri gradia i pripojeno je Sparti u nepoznato doba.[13] Mada se esto kao peto selo spominje Dimni, a ne Amikle.[14][a]Teritorija Spartanske drave (950. p. n. e. - 337. p. n. e.)[15][16] Povrina u kmPoetna etiri sela, oko 950. p. n. e. 200-300Pelana, Selasija, Egitis izmeu 950. i 800. godine p. n. e. 700Amikle, Derontres, Dentelijatis do 760. p. n. e. 1.200Eleja, rt Tenara, do 750. p. n. e. otprilike 2.500Steniklar (drava mesenskih Doraca), do 715. p. n. e. 3.000Makarija, Kiparisija, Pilija, rt Akrita, Skiritis do otprilike 570. p. n. e. 5500Rt Malea, Kitera, Prasijatis, Tireatis, do 547. p. n. e. 8.400Drava Lakedemonska, 371. p. n. e. 8.400

Nakon gubitka Steniklare, Makarije, Turije, Fare, Avije, Skirite, Egite, Dentelijatide, Pelane iSelasije. Godine 369. p. n. e. 6.000Ponovo zauzimanje Pelane i Selasije, oko 366/365. p. n. e. 6.200Gubitak Kiparisije i Pilije, 365. p. n. e. 5.200Gubitak Asine, Metone, Kardamilija, Tireatide, June Kinurije. Godine 338/7. p. n. e. 3.200

Iako je Antika Sparta bila grad-drava u Antikoj Grkoj, takav status joj je osporavan jo uantiko doba. Atinski besednik Isokrat nazivao je Spartu, jednim ogromnim vojnim logorom.[17] Prema modernim istraivaima to nije daleko od istine. Antika Sparta se bitno razlikovala

po geografskom i drutvenom poloaju od ostalih grkih polisa. Tokom veeg dela njeneistorije, ona je obuhvatala velike delove Peloponeza, kao to su bili Mesenija, Kinurija i delovi

june Arkadije. Na taj nain Sparta je u svojoj dravi imala pod kontrolom vei broj gradova,sela i manjih naselja nad kojima je imala vlast. To se bitno razlikovalo od ostalih grkih


5/32

gradova Klasine Grke, koji su bili uglavnom ureeni tako da imaju kontrolu samo nadneposrednom teritorijom grada. Veliina spartanske drave je vie podseala na Makedoniju iTesaliju i na njihovo drutveno ureenje, nego na neki grki polis. Smatra se da je oko 500. p.n. e. unutar granica spartanske drave ivelo preko 300.000 stanovnika svih drutvenih

poloaja.[15]

[uredi] Mitologija Antike Sparte[uredi] Ime

Starogrki putopisac Pausanija daje bogate informacije o grkoj mitologiji i imenima vezanimza Antiku Spartu. Prema spartanskoj tradiciji, prvi kralj Sparte (koja se tada nije zvala tako)

bio je Leleg. Od njegovog imena stanovnici tog prostora su nazvani Lelege.[18] Leleg je dobiodva sina Milija i Polikaonu.[18] Drugi sin, Polikaona se oenio kerkom Argijskog kraljaTrijope, lepom Mesenom. Kada je ona shvatila da njen mu, kao drugi po redu, nije mogao danasledi oev presto, savetovala ga je da napuste tu dravu. Kada su proli planine premazapadu, naili su na veoma plodnu ravnicu. Tamo su izgradili grad Mesenu. Polikaon je postao

kralj tog mesta i nazvao je to mesto prema njegovoj supruzi, Mesena.[19]

U Sparti, Mili je nasledio Lelega, a Milija, Eurota. Eurota je bio mudar kralj koji je izmislio inapravio jedan veliki podvig. U dolini Sparte reka je stalno plavila i stvarala jezero. Eurota jenapravio kanal i na taj nain spreio stvaranje jezera. Reka je uzela ime mitolokog kralja,Eurota.[18] Eurota nije imao muke potomke, ali je imao kerku koja se zvala Sparta. Kao svognaslednika odredio je njenog verenika, Lakedemona, koji je dao svoje ime dravi, a glavni grad

je nazvao po svojoj supruzi, Sparta. Dao je takoe ime i velikoj planini koja delila dravu odMesene, prema majci, nimfi Tajgeti.[20] Njegov sin, Amikl, je prema mitu osnovao grad u

blizini Sparte, kome je dao svoje ime, Amikle.[19]

Treba dodati da se potomci ovih mitolokih likova smatraju i junacima trojanskog ciklusa:Helena Trojanska, Klitemnestra, Dioskuri i Penelopa.[uredi] Sparta u trojanskom ciklusuVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Helena TrojanskaHelena i Paris. Apulijanski krater iz 4. veka p. n. e. Luvr.

Sparta se spominje u epovima Trojanskog ciklusa i pod imenom Lakedemonija, koje oznaavakraljevinu mitolokog kralja Sparte Menelaja i njegove supruge, Helene Spartanske.[4] UHomerovim epovima spominje se da je kralj Sparte Tindarej, imao kerku, prelepu Helenu koja

prema mitologiji nije bila njegova kerka, ve ker Zevsa i njegove lepe supruge Lide.[21]

Kada je Tindarej odluio da uda svoje kerke, Klitemnistru i Helenu, u Sparti su se okupilimladi plemii i prestolonaslednici iz itave Grke. Helena se tada udala za Menelaja iKlitemnistra za Agamemnona, sinove kralja Mikene, Atreasa. Menelaj je nakon smrti Tindarea

postao kralj Sparte. U Homerovim epovima govori se da je Paris, sin trojanskog kralja Prijamaoteo Helenu iz Sparte to je prema mitologiji bio povod za rat Ahajaca protiv Troje. Nakonunitavanja Troje, Menelaj i Helena se posle mnogih pustolovina, vraaju u Spartu gde dobijajukerku pod imenom Ermiona. Ona se, prema mitologiji, udala za svog roaka Oresta kada je

postao kralj Mikene. U Homerovim epovima, termini kao to su Sparta i Lakedemonijaupotrebljavaju se vie za dvorac Menelaja nego za neku specifinu teritoriju. Homer u Odiseji,spominje geografski poloaj Menelajeve Sparte na kompletno drugaiji nain od onog kakav jezaista bio.

[uredi] Spartanska praistorija


6/32

Najverodostojniji arheoloki podaci o praistorijskoj Sparti mogu se nai u otkriima koji potiuiz sredine 6. milenijuma p. n. e. U Lakonskom regionu najverodostojniji podaci o

praistorijskom stanovnitvu postoje na uzvienju Kufovuno, u peini Alepotripa na istonojobali mesenijskog zaliva kao i u mestu Apidija, na zapadnom delu planinskog venca Parnon.[22] U blizini Alepotripe pronaen je srebrni nakit koji pokazuje izvesnu koliinu bogatstva.

Iako postoje arheoloki dokazi o Lakoniji iz Kamenog i Bronzanog doba, koji ukljuuju ipronalazak srebrnog nakita kao i velikih koliina keramike, oigledno nita nije poznato opravoj prirodi praistorijske Sparte i Lakonije.[23][uredi] Mikenska SpartaVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Mikenska civilizacijaMikenska zlatna olja sa lovakim reljefom. Prva polovina 15. veka p. n. e. Vafio, Lakonija.

Ne postoje verodostojni istorijski podaci o Sparti tokom mikenske dominacije Grke. Jedinipodaci koji su dostupni u moderno doba, preteno su sauvani preko oralne tradicije.[24]Sigurno je da je tokom kasnog Bronzanog doba Lakonija bila mikensko kraljevstvo [25], kojese nalazilo pod dominacijom Mikene. U Lakoniji u 15. veku p. n. e. mogu se nai mikenski

grobovi poput onoga u mestu Vafio. Mikensko kraljevstvo je propalo neposredno pre dorskeinvazije Peloponeza u 12. i 11. veku p. n. e. Pravi razlog propasti mikenske Sparte kao i ostalihmikenskih centara nije poznat. Bilo je opteprihvaeno da je dorska najezda bila glavni razlog

propasti mikenskog sveta, meutim nauna otkria su dokazala da je mikenska civilizacijadoivela veliki slom jo pre dolaska Doraca, u 12. veku p. n. e..[25] Pravi razlog nestankamikenske civilizacije nije poznat, a glavna teorija njegovog nestanka se zasniva na napadenepoznatih Morskih naroda, koji su se pojavili i misteriozno nestali sa istorijske scene tokom12. i 11. veka p. n. e.[25] Arheoloki podaci o mikenskoj Sparti, ukazuju na postojanje dvoracai naselja iz mikenskog doba, u mestu Pelana severno od Sparte. Pelana se smatra glavnimgradom predorske Lakonije. U Sparti su takoe otkriveni i ostaci velike graevine iz 12. i 11.veka p. n. e. koja je nazvana Menelajon, po mitolokom kralju Menelaju.[26][uredi] Istorija Antike SparteVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Istorija Sparte[uredi] Mrani vekLikurg pred Spartancima. Delo Cezara van Everdingena iz 17. veka.

Istorija Antike Sparte je neposredno povezana sa dorskom invazijom Peloponeza koja se desilatokom 12. i 11. veka p. n. e., (mada arheoloki podaci tvrde da se Dorska seoba desila kasnije).[27] Ne postoje verodostojni podaci o ranoj istoriji Sparte.[4] Generalno reeno, poznato je da

je grko pleme Doraca dolo sa prostora Doride u centralnoj Grkoj i nastanilo se u dolini rekeEurote. Isokrat spominje da ukupan broj Doraca koji su se spustili u lakonsku dolinu, nije

nadmaivao 2000 ljudi.[28][b] Na prostoru nekadanjeg mikenskog naselja, Dorci su uspostavilidravu porobivi lokalno stanovnitvo.[24] Kada su se Dorci naselili u Lakoniju, oni su bilipodeljeni na tri plemena: Pamfile, Hileje i Dimane. Ta tri plemena su potom nastanila pet sela,koja su napokon sainila grad Spartu.[29] Nije poznato kakav je bio znaaj Sparte tokomMranog veka Antike Grke, niti postoje pouzdani podaci o tom istorijskom periodu. PremaHerodotu i Tukididu, Sparta je u to doba preivljavala period anarhije.[30] Krajem Mranogveka i poetkom Arhajskog perioda Antike Grke, tokom 8. veka p. n. e. najverovatnije su bileustanovljene Likurgove reforme u Antikoj Sparti, koje su joj omoguile da postane snanavojna sila.[31] Veruje se da su te reforme bile napokon pripisane Likurgu.[31] Tada je Spartaosvojila gradi Amikle, ije je stanovnitvo pruilo ogoreni otpor.[32][uredi] Arhajska Sparta

Reljef starogrkog hoplita sa Viksovog kratera. Oko 510. p. n. e.


7/32

Krajem 8. veka p. n. e. Sparta kree u dalja osvajanja.[33] Godine 724. p. n. e. Sparta posledugotrajnog rata osvaja susednu Meseniju i porobljava njeno stanovnitvo. Godine 685. p. n. e.

porobljeni Mesenjani diu ustanak i zadaju odluujue poraze spartanskoj vojsci. Spartanciuspevaju da ponovo porobe Mesenjane tek 668. godine p. n. e. Tokom 7. veka najvei protivnikSparte na Peloponezu je bio grad Argos, koji je pod vlau tirana Fidona doiveo veliki procvat.

Argos uspeva da porazi Spartu u bici kod Heseja, 669. p. n. e.[15] To e biti istovremeno iposlednji krupniji poraz spartanske vojske za sledeih 300 godina.[34][c] Tokom 6. veka p. n. e.Sparta pokuava da osvoji grad Tegeju, koji se nalazio blizu njenih severnih granica. Posleizvesnih neuspeha Sparta sklapa dugotrajan savez sa Tegejom. U tom savezu e potom da se

prikljue gradovi Mantineja, Orhomen, Elida i Flius. Na taj nain Sparta e ispostaviti jedansavez koji e joj pomoi da povea svoj uticaj u Grkoj, uprkos tome to se ona slabo meala uunutranje poslove njenih saveznika.[15] Taj savez je postao poznat u istoriji kao Peloponeskisavez, iako se prema savremenicima on obino zvao, Lakedemonjani i njihovi saveznici. Oko545. p. n. e. Sparta e uspeti posle rata poraziti konano svojeg drevnog neprijatelja Arga iosvojiti plodnu Kinursku ravnicu.[35] Granice spartanske drave e ostati nepromenjene posletoga sve do 371. p. n. e. Godine 510. p. n. e. Spartanska vojska e prvi put prei Korintsku

prevlaku i intervenisati u Atici. Ta intervencija e biti na poetku radi obaranja atinske tiranije ionda radi pruanja podrke atinjaninu Isagori koji je eleo postati tiranin.[36] Spartanski kraljKleomen I, nai e se opkoljen na atinskom akropolju i bie primoran na sramotnu predaju.Godine 506. p. n. e. dolo je do sukoba izmeu dvojice kraljeva, Kleomena I i Demarata, koji suu Eleusini, predgrau Atine dali suprotstavljena nareenja svojim vojnicima. Taj dogaaj jedoveo do prekida te vojne kampanje i uvoenja zakona da samo jedan kralj moe voditispartansku vojsku u rat. Godine 499. p. n. e. Jonjani e zatraiti pomo Sparte u njihovomustanku protiv Persije, ali e to odbiti kralj Kleomen I. Posle 5 godina, 494. p. n. e. izbie

ponovo rat izmeu Arga i Sparte. Spartanci su porazili Arga, ubivi oko 6.000 argiskih vojnika.Krajem 6. i poetkom 5. veka p. n. e. imajui uticaj na teritoriju od 20.000 km, na kojoj jeivelo izmeu 800.000 i 900.000 ljudi, Sparta se smatrala najmonijim polisom u Grkojzahvaljujui pre svega svojim vojnim uspesima i specifinoj prirodi njenog drutva.[37][uredi] Klasina Sparta[uredi] Grko-persijski ratoviVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Grko-persijski ratoviLeonida u Termopilskom klancu. ak Luj David, 1814. Ulje na platnu. Luvr.

Spartanci su odbili da prue pomo Jonjanima 499. p. n. e. Godine 490. p. n. e. kada je Atinunapala Persijska vojska, ona se obratila Sparti za pomo. Meutim, Sparta je odbila zahtevAtine, navodei kao razlog odravanje verskih svetkovina u Sparti. Tako su Spartanci stigli naMaraton sa zakanjenjem.[1] Krajem 490ih godina p. n. e. u Sparti se desila borba za prevlast

izmeu kraljeva Kleomena i Demarata.[38] Demarat je bio primoran da napusti Spartu, dok jeza Kleomena otkriveno da je potplatio Pitiju kako bi njeno proricanje bilo u njegovu korist.Kleomen je onda napustio Spartu i posle nekog vremena se vratio. Izvrio je samoubistvo naneobian nain 488. p. n. e. Godine 481. p. n. e. veina helenskih gradova se okupilo u Korintukako bi formiralo savez protiv predstojee persijske invazije na Grku. Kao glavnokomandujuizajednike grke vojske postavljeni su Spartanci. Kralj Sparte Leonida I, bio je glavnizapovednik grke vojske, dok je Euribijad bio vrhovni admiral grke flote. Tokom Avgusta iliSeptembra 480. p. n. e. persijska vojska se sukobila sa grkom vojskom pod vostvom Leonideu Termopilskom klancu u centralnoj Grkoj.[1] Tokom trodnevnih borbi, 300 Spartanaca podvostvom Leonide, zajedno sa 700 Tespijanaca i nekoliko hiljada grkih saveznika pruili suodluan otpor mnogobrojnim persijskim trupama.[39] Na kraju posle izdaje jednog lokalnog

metana, Efijalta, koji je pokazao Persijancima tajni prolaz, grke trupe su bile opkoljene iunitene.[40] Poto je dozvolio povlaenje ostatku grke vojske, Leonida je ostao je na bojitu


8/32

sa 300 Spartanaca i 700 Tespijanskih dobrovoljaca. U borbi sa persijskom vojskom su svipoginuli.

Spartanci i njihovi peloponeski saveznici su, posle bitke u termopilskom klancu, vrsto utvrdiliKorintsku prevlaku, da bi spreili upad Persijske vojske na Peloponez. Meutim, zbog

persijskog poraza u pomorskoj bici kod Salamine, graenje prevlake se pokazalo bespotrebnim.Sledee 479. p. n. e. Grci na elu sa spartanskim generalom Pausanijem su odluno poraziliPersijsku vojsku kod Plateje, i konano otklonili opasnost Grke od persije. U toj bici jo jedan

put se iskazao kvalitet i superiornost spartanskih hoplita u kojoj su imali vaan doprinos.[35][uredi] Suparnitvo sa AtinomDelski i Peloponeski savez uoi Peloponeskog rata.

Posle konane pobede nad Persijancima kod Plateje i Mikale, gde je grku flotu predvodiospartanski kralj Leotihida, Sparta se nala u jakom suparnitvu sa Atinom.[1] Atina, koja je

posle Salaminske bitke izrasla u najsnaniju pomorsku silu u Antikoj Grkoj, poela je pariratiSparti za prevlast u helenskom svetu.[41] Godine 478. p. n. e. nakon afere sa spartanskim

generalom Pausanijem, Sparta je zajedno sa svojim peloponeskim saveznicima istupila izoptehelenskog saveza. Iste godine je formiran Delski savez na elu sa Atinom. Zbog uspehaAtine na moru protiv Ahemenidskog carstva, Delski savez se pretvorio u Atinsku pomorskuimperiju i pojaao poloaj Atine u helenskom svetu.[42]

Godine 464. p. n. e. u Sparti se desio snaan zemljotres u kome je ivot izgubilo oko 20.000ljudi. Nakon zemljotresa dolo je do velikog ustanka helota, ime je zapoeo Trei mesenskirat. Sparta, koja je drala pod opsadom tvravu Itomu Meseniju, zatraila je pomo od Atine.[43] Atina je uputila pomo Sparti od 4.000 hoplita na elu sa prospartanski nastrojenimKimonom.[44] Meutim, posle izvesnih neuspeha, Spartanci su zatraili od Atinjana da odu.Posle dve godine uguen je mesenski ustanak i okonao se Trei mesenski rat.[36]

Naglo jaanje Atine i njeni vojni uspesi protiv Persije su pojaali njen poloaj. Ona je ubrzopostala najjaa pomorska sila u istonom Mediteranu i imala je izuzetno veliki uticaj na njenesaveznike. To je dovelo do sukoba manjih razmera izmeu Atine i Sparte. Ti sukobi su bili Prvi

peloponeski rat i Drugi sveti rat, koji su voeni izmeu Sparte protiv Atine i njenih saveznika.Godine 457. p. n. e. Sparta je porazila Atinu u bici kod Tanagre, u Beotiji.[35] Godine 449. p. n.e. dolo je do novog sukoba izmeu Atine i Sparte zbog Apolonovog hrama u Delfima,meutim taj rat je proao bez veih posledica. Godine 445. p. n. e. potpisan je Tridesetogodinjimir izmeu Atine i Sparte koji je potrajao neto manje od petnaest godina.[45][uredi] Peloponeski rat

Vista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Peloponeski ratNadgrobni spomenik tegejanskog hoplita. Tegejanac nosi lakonski lem i ne nosi telesni oklop,kao i veina grkih hoplita sa kraja 5. veka p. n. e.

Zakljueni mir nije mogao trajati dugo zbog narastajue moi Atine. Spor izmeu Korinta,saveznika Sparte, i Korkire, saveznika Atine, 435. godine p. n. e. kao i ekonomske sankcijeAtine saveznici Sparte, Megari, bili su neposredan povod za poetak optegrkog rata.[1][46]Prema Tukididu, glavni uzrok rata je bio lakedemonski strah od narastajue moi Atine, dokPlutarh za rat optuuje Atinu. Godine 431. p. n. e. Peloponeska vojska na elu sa spartanskimkraljem Arhidamom II, izvrila je invaziju u Atiku, koju je opustoila. Peloponeani nisu moglida zauzmu Atinu, zbog dugih zidova koji su je opkoljavali zajedno sa njenom lukom Pirej.[47]

[48] Naredne 430. p. n. e. Peloponeani su opet izvrili invaziju na Atiku i rezultat je bio isti.[49] Dok je Peloponeski savez na elu sa Spartom dominirao kopnom, Delski na elu sa


9/32

Atinom imao je apsolutnu kontrolu nad morem. To je dovelo je do vojnike ravnotee naratitima. Atinjani na elu sa Periklom su 429. p. n. e. opustoili su njihovom flotom obaleLakonije, to je zastrailo Spartance od mogueg ustanka helota. Godine 425. p. n. e. Sparta je

pretrpela poraz od Atine na ostrvu Sfakterija blizu Mesenske obale, gde je zarobljeno 120spartanskih hoplita. Predaja Spartanaca je iznenadila itav helenski svet, i razruila mit o tome

kako se Spartanci nikada ne predaju, ve se bore do kraja.[50] Sledee 424. p. n. e. Sparta jezauzela grad Amfipolj u severnoj Grkoj gde je u bici poginuo spartanski general Brasida iatinski general Kleon.[51] Apsolutna ravnotea sila i neodluan ishod rata doveli su dozakljuivanja Nikijinog mira, 421. p. n. e.[52]

Sukobi izmeu Sparte i Atine su obnovljeni 418. p. n. e. kada je u bici kod Mantineje nacentralnom Peloponezu, spartanska vojska odluno porazila Arg, Atinu i njihove saveznike.[53]Sparta je pruila pomo ugroenoj Sirakuzi, 414. godine p. n. e. aljui generala Gilipa dareorganizuje Sirakuku vojsku i konano pobedi Atinjane.[54] Tokom atinskog pohoda naSiciliju, u Spartu je pobegao atinski dravnik Alkibijad, koji je Spartancima pruio obavetajneusluge u ratu protiv njegove otadbine. Nagovorio je Spartance da zauzmu Dekelijsku tvravu,

kako bi uspostavili stalnu kontrolu nad Atikom. Sparta je to i uinila 413. p. n. e. Atina jekrajem 410ih i poetkom 400ih p. n. e. vie puta porazila spartansku flotu.[55] Meutim, Sparta

pod vostvom sposobnog admirala Lisandra i uz obilnu finansijsku pomo Persije[1] uspela jeda sagradi jaku flotu i zada odluujui udarac atinskoj floti u bici kod Egospotama 405. p. n. e.Tom bitkom okonan je dugotrajni Peloponeski rat i Atina se konano predala sledee godine.[56][55][uredi] Spartanska hegemonijaLakonski tip lema, poznat kao pilos. Omiljen meu spartanskim hoplitima nakon sredine 5.veka p. n. e.Vista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Spartanska hegemonija

Pobeda Sparte nad Atinom omoguila je lakonskoj dravi da uspostavi hegemoniju nadGrkom. Sparta je iskoristila tu priliku kako bi zauzela persijske provincije u Maloj Aziji.[57] Umeuvremenu u Grkoj, grki polisi, nazadovoljni spartanskom politikom, digli su ustanak

protiv Sparte uz pomo Persije i tada je krenuo Korintski rat. Sparta je u tom ratu imala dostauspeha na kopnu, koji meutim nisu bili odluujueg karaktera. Na moru je Sparta bila

poraena u bici kod Knida od strane atinsko-persijske flote 394. p. n. e. Ta bitka je okonalaspartansku prevlast na moru.[58] Do mira je dolo 387. p. n. e. u kojoj je posredovao spartanskiizaslanik Antalkida, iji su uslovi bili postavljeni od strane Persije.[59] Sparta je u gradovimakoje je drala pod kontrolom, imala garnizone spartanske vojske kao i harmoste koji su uz

pomo lokalnih oligarhija drali vrhovnu vlast. To je izazvalo nezadovoljstvo kod mnogih

bivih saveznika Sparte.[60] To se naroito pokazalo u Tebi gde je i proteran Spartanskigarnizon, 378. p. n. e. Teba je ispostavila kontrolu nad Beotijom i dola u sukob sa Spartom.[61] U odluujuoj bici kod Leuktre, 371. p. n. e. spartanska vojska je potpuno potuena to jeoznailo kraj Spartanske hegemonije nad Grkom.[1][uredi] Propast SparteGravira spartanskog admirala Lisandra.

Nakon poraza u bici kod Leuktre, 371. p. n. e. Sparta pada u duboku dekadenciju iz koje nijenikada uspela u potpunosti da se oporavi. Broj punopravnih spartanaca je bio opao na 600-700osoba. Sledee godine se Tebanska vojska pod vostvom Epaminonde nala pred samomSpartom. Epaminonda je opustoio Lakoniju i oslobodio Mesenske helote. To je bio veliki

udarac za Spartu koja vie nije bila u stanju da povrati svoju prevlast, ne samo u Grkoj ve i nasamom Peloponezu.[62] Tokom 360ih p. n. e. Teba je uspostavila svoju hegemoniju nad


10/32

Grkom. Godine 362. p. n. e. Teba je ponovo porazila spartansku vojsku u bici kod Mantineje,ali je zbog pogibije Tebanskog vojskovoe Epaminonda ova bitka oznaila kraj Tebanske

prevlasti u Grkoj. Godine 338. p. n. e. Sparta je odbila da se ulani u optehelenski savez kojije formirao kralj Makedonije Filip II, kako bi napao Persiju.[63] Makedonski kralj je te godineopustoio Lakoniju i oduzeo od Sparte, znatan deo njene teritorije. Godine 333. p. n. e. kralj

Agis III uspostavio je spartansku kontrolu nad Kritom.[64] Godine 331. p. n. e. Agis III jepodgao ustanak protiv Makedonske hegemonije u Grkoj, i iskoristivi Aleksandrov pohod uAziju krenuo je u vojnu kampanju protiv Makedonije. Meutim, bio je teko poraen u bici kodMegalopolja tokom koje je i poginuo.[65] Krajem 4. veka p. n. e. oko Sparte su sagraena prvautvrenja. Kralj Sparte Areus I je, imitirajui helenistike vladare, iskovao sopstveni novac sasvojim likom. Kralj Epira, Pir je napao Spartu 272. p. n. e.. Spartanci su pruili odluan otpor inapad epirskog vojskovoe je bezuspeno okonan.[16] Sredinom 3. veka p. n. e. Sparta je

bezuspeno uestvovala u Hremonedejskom ratu protiv Makedonije. Tokom 3. veka p. n. e.Likurgova agoga je bila kompletno zaputena, i uprkos pobedi nad Pirovom vojskom, Sparta je

bila samo bleda senka svoje prolosti.[uredi] Preporod i pad Sparte

Novi sa likom poslednjeg spartanskog kralja, Nabisa.

U drugoj polovini 3. veka p. n. e. Sparta je doivela kratkotrajan preporod. Na euripondintskitron Sparte je 244. p. n. e. stupio kralj Agis IV, koji je pokuao da izvede reforme kako bispasio spartansku dravu od propasti.[1] U to vreme u Sparti je bilo svega 700 punopravnihSpartanaca. Meutim, Agisa su ubili njegovi politiki protivnici koji su se suprostavljalireformama. Oko 235. p. n. e. na Agijadski tron Sparte stupio je Kleomen III koji je nastavioreforme Agisa. On je izvrio preraspodelu obradivog zemljita i napravio od Sparte znaajnuvojnu silu.[66] Kleomen je uao u rat sa Ahajskim savezom, radi borbe za prevlast naPeloponezu. U bici kod Dimija, 226. p. n. e. Ahajci su bili odluno pobeeni i Sparta je

povratila svoju dominaciju nad Peloponezom. Ahajski savez se naao u tako tekom poloajuda je zatraio pomo od Makedonije. U bici kod Selasije 222. p. n. e. kombinovane ahajsko-makedonske snage su odluno porazile spartansku vojsku i primorale Kleomena na bekstvo.[1]Tada je prvi put bila osvojena Sparta, koja ipak nije pretrpela velika razaranja. U Sparti je posletri godine oligarhije, ponovo uspostavljena monarhija 219. p. n. e. Oko 207. p. n. e. vlast uSparti je preuzeo Nabis, koji je tvrdio da je direktan potomak nekadanjeg kralja SparteDemarata.[67] On je obnovio spartansku vojsku, kompletno utvrdio Spartu i sklopiosaveznitvo sa Makedonijom, kralja Filipa V. Kada je Makedonija pretrpela poraz od Rimskevojske, 197. p. n. e. u Kinoskefaleu, Sparta se nala u otvorenom sukobu sa Rimom i njegovimsaveznikom Ahajskim savezom.[68] Rimska vojska je uz pomo Ahajskog saveza podkomandom Kvinta Flaminija opsela gradove Gitio i Spartu, 195. p. n. e. Posle estokog otpora,

spartanska vojska se predala u Gitiju. Nabis je takoe posle ogorenog otpora predao Spartukako bi spasio njeno stanovnitvo. Sparta je tada konano izgubila svoju politiku nezavisnost ibila je vraena na granice koje je imala tokom 8. veka p. n. e. Godine 192. p. n. e. Ahajci supotpuno razorili Spartu porobivi njeno stanovnitvo, i silom je prikljuili Ahajskom savezu.[67][uredi] Rimska SpartaGravira Sparte iz 1831, delo Abela Blua.

Tokom Punskih ratova Sparta je bila saveznica Rimske republike. Kada su Rimljani zauzeliSpartu 195. p. n. e. ispotovali su grad i nisu ga dirali, uprkos nastojanjima Ahajaca da se graduniti. Rimljani su odredili da Sparta zadri odreeni deo samouprave kao protivteza Ahajskom

savezu.[1] Rimljani su formirali Ligu slobodnih Lakonaca, 194. p. n. e. u koju je pristupilaveina gradova Lakonije osim same Sparte.[67][68] U vreme rimskog doba, Sparta je zadrala i


11/32

u nekoj meri obnovila svoje obiaje i postala neka neobina vrsta turistike atrakcije zaRimljane. Pominje se da spartanski vojni kontigenti upotrebljavani kao specijalne jedinicerimske vojske. Godine 267./268. p. n. e. Spartu je opljakalo i spalilo germansko pleme Herula.[69] Godine 378. n. e. posle bitke kod Hadrijanopolja, jedna spartanska falanga je porazila

jedan kontigent Vizigota.[70] Godine 396. vizigotski kralj Alarih je nanovo spalio Spartu.

Vizantijski izvori pominju da su neki delovi Lakonije ostali paganski, ak do 10. veka n. e. kadaje izvreno masovno pokrtenje stanovnitva. Zanimljivo je da je ba na teritoriji Antike Spartedoivela procvat Despotovina Mistre, koja je bila jedan od najvanijih centara vizantijskecivilizacije izmeu 13. i 15. veka n. e. Moderna Sparta je sagraena 1834. godine dekretomGrkog kralja Ota.[uredi] Dravno ureenjeVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Spartanski ustav

Glavna karakteristika spartanske drave je bila poslunost nadreenima i zakonima Sparte.Zakon u Antikoj Sparti je vaio jednako za sve, i definisao je jasno sva prava i obavezespartanaca. Najvii cilj Spartanskih zakona je bio stvaranje stabilnog drutva, poslunih graana

i disciplinovanih vojnika. Uz to su spartanski zakoni odreivali da Sparta mora da izdravasamu sebe i da je ne mogu poremetiti spoljni ili unutranji neprijatelji. Treba napomenuti da jeAntika Sparta imala najdugoveniji nain vladavine u Antikoj Grkoj sa zapanjujuom

politikom stabilnou. Do rimskog osvajanja Grke, Sparta nikada nije bila pod vlau tirana,stranih okupatora, niti je doivela znaajne politike i drutvene promene kao ostali gradoviAntike Grke. Jedini izuzetak u svemu tome su bili ustanci dravnih robova, helota.[uredi] LikurgVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Likurg"Zdravo, ui u moj bogati hram, Likurgu, ti to te voli Zevs, vole te nebesnici svi; Hou li te

proglasiti bogom il'smrtnim ovekom? Svakako ti si bog, neto o tome znam."Prizivanje Likurga prema Herodotu od strane Delfske svetenice.[71] [72]

Dravna organizacija Sparte dostie skoro mitoloke dimenzije. Kao prvi zakonodavac iutemeljitelj spartanskog drutvenog sistema je prema tradiciji bio Likurg, koji je premamnogima bio nepostojea osoba i njegova uloga u stvaranju spartanskih zakona je sporna.[73][d] Prema Aristotelu, Likurg je iveo za vreme prve Olimpijade u Antikoj Grkoj, 776. p. n. e.[74] Likurgov zakonodavni rad se zasnivao pre svega na uvoenju obiaja, a ne zakona uSpartu. Likurg se vodio logikom da se zakoni vremenom menjaju, dok su obiaji otporniji navreme zato to se uvuku u svakodnevni ivot graana. Prema pesniku Pindaru, Likurg jenapisao svoje zakone prema boijoj naredbi i da savetu od Pitije u Delfima. Pitija je potvrdilaLikurgu da su njegovi zakoni dobri i da e sa njima proslaviti svoje sugraane. Prema tradiciji

kada se Likurg osigurao da e Spartanci potovati njegove zakone sve dok se on ne vrati, on jeodluio da se vie nikada ne vrati u Spartu. Izvrio je samoubistvo, odbijajui da jede. Pre togaje zahtevao od svojih sluga da se zakunu da e prosuti njegov pepeo da ga raznese vetar. Na tajnain se Likurg nije vratio u Sparti za ivota, niti je vraeno njegovo telo nakon smrti, dok sunjegovi sugraani ostali zauvek posluni njegovim zakonima.[75] Danas se smatra da Likurgmoda i nije postojao uopte. Antiki istoriar Plutarh navodi da on ak nije ni siguran o bilokojoj pojedinosti koja je napisana o Likurgu, i da je svaki podatak o legendarnom zakonodavcuSparte potpuno nepouzdan.[76][uredi] Velika retra i EunomijaLikurgova Velika retra.

Likurgovi zakoni su bili poznati pod imenom Velika retra (starogr. ). Spartancisu generalno izbegavali da otkrivaju pojedinosti vezane za svoje zakona i obiaje, i bilo je


12/32

poznato da je lakedemonske zakone prikrivala izvesna koliina tajanstvenosti. Savremeniistraivai dobijaju podatke o spartanskim zakonima od spartanskog pesnika Tirteja, ija su deladelimino sauvana, kao i od istoriara Plutarha i Ksenofonta. Ti zakoni su uveli u Spartu,takozvanu Eunomiju, koja je oznaavala jednakost Spartanaca pred zakonom.[77] Ta jednakostse odnosila na jednu vrstu demokratije kao to su bila drutvena jednakost, jednakost u javnim

kuhinjama (sisitije), u bogastvu kao i jednakost u spartanskoj falanzi. U svakom sluaju, Spartanije imala demokratiju nalik onoj u Antikoj Atini. Pravilnije spartansko dravno ureenje jebila jedna meavina vie dravnih ureenja. U tom dravnom ureenju demokratija je vailasamo za punopravne Spartance, aristokratija se odnosila na spartansku gerusiju, odnosno veestaraca, oligarhija na efore i monarhija na dva kralja.

Slobode spartanskog graanina nisu se odnosile samo na bioloko naslee. Svaki mladiSpartanac morao je da dokae, da moe da pripada homijima. On je bio obavezan da uspenookona jedan strogi proces koji je imao cilj da napravi od Spartanaca snane vojnike i lojalnegraane. Taj proces je trebao da stavi do znanja svakom Spartancu da nije lako stii do nivoa

punopravnog spartanskog graanina. Spartanski zakoni su se odnosili i prema optem moralu

graana Sparte. Ti zakoni su strogo zabranjivali svaku vrstu ekstravagancije i luksuza, iprikazivali su patriotizam i samortvovanje u bitkama kao vrhovne ideale spartanske drave.Najgori in koji je mogao da se uradi u spartanskoj dravi je bio da se napusti bojno polje.Uprkos tome to u Antikoj Sparti nije postojao zakon koji je kanjavao one koje bi tokom

bitke napustili bojno polje, to se smatralo veoma sramotno za Spartance i osramoivalo svakogako bi tako neto uinio. Glavni interesi spartanske drave su bili pravljenje i odravanjevrhunskih vojnika, to bi moglo da se opravda i dorskom poreklu Spartanaca, i drevni strahSpartanaca od ustanka mnogobrojnih dravnih robova, helota, to bi morao da se sprei

prekomernom vojnom silom.[uredi] KraljeviVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Lista kraljeva SparteCrte spartanskog simbola, dokano, (starogr. ) (levo) i reljef istog (desno). Taj simbol

je pratio spartanskog kralja tokom vojnih pohoda. Arheoloki muzej Sparte.

Antika Sparta je bila specifina i po tome to je imala dva kralja i dve kraljevske dinastije,istovremeno. Jedan kralj je pripadao kraljevskoj dinastiji Agijada, a drugi je pripadaokraljevskoj dinastiji Euripontida. Prema mitologiji, te dve spartanske dinastije su poticale oddvojice brae blizanaca, koji su bili potomci Heraklea. Jedan od njih se zvao Euristen, a drugise zvao Prokle. U svakom sluaju obe familije su morale da se razlikuju jedna od druge, nije

bilo dozvoljeno da sklapaju brakove i da njihovi lanovi nose ista imena.[78] ak su im se igrobovi nalazili na razliitim mestima. Dok je lanovima porodice Agijada poslednje

prebavilite bilo selo Pitana, Euripontidima je poslednje prebavilite bilo selo, Limne.[79] Obakralja su se smatrala jednakim, iako je Euristen kao stariji od dvojice blizanaca davao teorijskuprednost Agijadima.[80]

Dolazak na spartanski presto se odvijao biolokim putem, bez obzira na line sposobnostinaslednika.[81] Prema Ksenofontu, sin je imao prednost u odnosu na brata iako je brat stariji,ako se rodio dok mu je otac bio kralj. Kraljevsko naslee u Antikoj Sparti se nije odnosilotoliko na prvog sina koliko se odnosilo na onoga koji je roen kada mu je otac bio kralj, to eVizantijci kasnije oznaiti kao porfirogeneza.[81] Treba dodati da su prema Plutarhu, Spartanci

bili dosta fleksibilni prema tumaenju tog pravila. Prema njemu, Spartanski kraljevi su biliizuzeti od vojnikog vebanja koja su bila obavezna njihovim podanicima.[82]


13/32

Obaveze spartanskih kraljeva su bile toliko vojnike koliko i religijske. Ksenofont navodi da jespartanski kralj bio istovremeno i svetenik i vojskovoa tokom vojnih pohoda.[83] Na poetkusu oba kralja bila vojskovoe u spartanskim vojnim pohodima, meutim posle jednog incidentau Eleusini, 506. p. n. e. izglasan je zakon da samo jedan kralj moe da vodi spartansku vojsku u

pohod, dok je drugi bio obavezan da ostane u Sparti.[84] Na poetku su kraljevi birali gde i

kada e da krenu u pohod.[85] Tokom 5. veka p. n. e. odluku za rat je donosila spartanskaskuptina, Apela,[86] dok su od 4. veka p. n. e. takve odluke donosili efori i vee staraca.[87]

Tokom vojnih pohoda, spartanski kraljevi su sami donosili odluke. Prema Aristotelu, spartanskamonarhija je imala nasledno vojniko vostvo.[88] U ratu je kralj imao ovlaenja vrhovnogkomandanta, i mogao je da odlui o primirju.[89] Spartanski kralj je uvek ratovao na desnojstrani falange, u prvom redu, okruen poasnom gardom.[85] Spartanski kralj je u ratu polagao

pravo na ivot i smrt svojih vojnika, kao i nad svojim podanicima ali samo uz saglasnost efora.[90] Spartanski kraljevi su meutim morali da odgovaraju eforima kada bi se vratili u Spartu

posle vojnog pohoda. Takoe, spartanski kraljevi su bili lanovi vea staraca zajedno sa ostalih28 lanova tog vea, koji su bili iz aristokratskih porodica i morali su navriti 60 godina ivota.

Na kraju, spartanski kraljevi su bili svetenici Lakedemonskog Zevsa ili nebeskog Zevsa, i onisu pridavali javne rtve bogovima.[85][91]

Nije poznato iz kog razloga je Sparta imala dvojicu kraljeva.[92] Mitoloko objanjenje da je tobilo iz razloga zato to je Aristodem, voa Doraca koji su nastanili Lakoniju, imao sinoveblizance, se ne moe prihvatiti kao ozbiljno. Razne teorije su se razvile o tome. Jedna od njih jebila da su dvojica kraljeva spreavala da vlast postane autokratska.[93] Druga teorija, zasnivanana pisanju Herodota, je govorila o razliitom poreklu dveju dinastija. To se naroito istie kodHerodota, prema kome je kralj Sparte, Kleomen rekao Pitiji u Delfima da on nije Dorac veAhajac.[35] To je dovelo do sugestija da jedna od dve dinastije bila ahajskog, odnosno

predorskog porekla.[92] Spominje se takoe da je Sparta imala dve kraljevske dinastije izrazloga to su te dinastije poticale iz razliitih mesta. Dinastija Agijada je naime poticala izsame Sparte, dok su Euripontidi vodili poreklo iz june Lakonije.[91][uredi] Spartanska gerusijaVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Spartanska gerusija

Spartansko vee staraca, (starogr. /Gerusija), je bila jedno politiko telo koje sesastojalo od 28 Spartanaca koji su na napunili 60 godina ivota i koji su poticali izaristokratskih porodica Sparte. lanovi tog vea su bili i dvojica spartanskih kraljeva, to jeznailo da se to vee sastojalo od 30 lanova.[94][95][e] Da bi neko mogao biti biran za lanatog vea, morao je da ima bogatu vojniku karijeru. Teoretski svako od punopravnih graana

Sparte nakon navrene 60. godine ivota (kada se zavrila vojna sluba) je mogao postati lanvea staraca, ali su za lanove tog vea birani oni koji su pripadali starim spartanskimaristokratskim porodicama. Biti lan vea staraca se smatralo kao neto izuzetno poasno, ilanstvo je bilo doivotno. Isokrat iz Atine, spominje da je Likurg bio odredio da izbori za veestaraca budu nalik izborima sudija atinskog vrhovnog suda, Areopaga.

Posle smrti nekog lana gerusije, kandidati za naslednika su se pojavljivali pred spartanskomnarodnom skuptinom Apelom, i bili su birani prema jaini uzvika prisutnih Spartanaca. Onikoji su birali naslednika nalazili su se u oblinjoj kuici gde nisu mogli da vide kandidate i

birali su onoga ije je se ime snanije uzvikivalo.[96] Spartanska gerusija je igrala veoma vanuulogu u spartanskom politikom ivotu. Starci su imali zakonodavnu vlast, odnosno mogli su da

prave i da pripremaju zakone, a zajedno sa kraljevima su sainjavali ratni savet.[97] Uz to, imalisu pravo veta na odluke Apele u jedno vreme su i efori imali zakonodavno pravo.[96] Uopteno


14/32

reeno, spartansko vee staraca je bilo politiko telo koje se bavilo unutranjim poslovimalakedemonske drave i nije nikome odgovaralo za svoje odluke. Vee staraca je imalo i sudskuvlast i imali su pravo da osude nekoga na smrt ili da mu oduzmu politika prava.[96] Starci sumogli istovremeno da kontroliu kraljeve i da ocenjuju njihove odluke.[98][99][uredi] Efori

Spartanski deak gleda oveka u pijanom stanju. Delo Luiija Musinija.Vista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Efor (Sparta)

Jedno od znaajnih dravnih tela u Antikoj Sparti je predstavljao kolegijum pet efora. Svakiefor je predstavljao jedno od pet sela koja su sainjavala Spartu [100]. Njihove dunosti su bile

povezane sa ponaanjem spartanskih kraljeva i punopravnih spartanskih graana, kao i saodravanjem Likurgovih zakona i njihovim funkcionisanjem.[101] Nije poznato kada jestvoreno politiko telo efora i ko ga je stvorio. Poznato nam je da efori su birani svake godineod spartanske narodne skuptine meu punopravnim graanima Sparte, svakog novog jesenjegmeseca. Vlast efora je bila odvojena od kraljevske vlasti. Oni su imali obavezu da vode raunao funkcionisanju spartanske drave i prva dunost im je bila da odravaju javni red. Ovlaenja

efora su bila skoncentrisana na pregledanje neravnopravnih perijeka i dravnih robova helota,nad kojima su imali prava ivota i smrti. Meu njihovim obavezama je bila i obaveza da voderauna o fizikom izgledu Spartanaca. Neari, tj. mladi, su bili jedna specifina kategorijagraana koja je bila pod neprestanim nadzorom efora. Svakih deset dana oni su ispitivalinjihovu fiziku kondiciju i njihove uslove spavanja [102].

Efori su takoe imali pravo da proveravaju i ostale dravne inovnike, ak i kraljeve, i mogli suda kazne nekoga sa novanom kaznom, zatvorom ili smru. Oni su vodili spoljnu politikuSparte i vodili su rauna o sprovoena odluka narodne skuptine, kojom su i predsedavali.Tokom vojnih pohoda, dvojica Efora su uvek pratila kralja, kako bi ga kontrolisali. Treba dodatida su imali pravo da odluuju o stvarima za vreme kriza.[103] Njihova vlast je bila tolika da jeAristotel uporeuje sa vlau tirana.[104] Imali su pravo da sede u prisustvu kraljeva. Teorijskigledano, oni su predstavljali narod. Rimski dravnik i besednik Ciceron uporedio je efore sa

plebejskim tribunima u rimskom politikom sistemu.[105][106] Svakog meseca kraljevi su biliobavezni da poloe zakletvu da e potovati dravne zakone, dok su efori davali zakletvu da e

potovati kraljeve.[107] Ovlaenja efora, uprkos njihovim poreenjima sa tiranima, nisu bilaneograniena. Mogli su biti birani samo na jednu godinu i nisu imali pravo da se ponovokandiduju. Njihova vlast je bila procenjena od njihovih naslednika i ako su prekrili neki zakon,mogli su biti ak i smrtno kanjeni.[108] Danas postoje ozbiljne nesuglasice o pravoj uloziefora u spartanskoj dravi, dok ih neki smatraju stubom spartanske dravnosti drugi ih smatrajusporednim dravnim telom.[109]

[uredi] ApelaVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Apela

Spartanska narodna skuptina koja se zvala se Apela (starogr.), bila je skuptinapunopravnih mukih graana Sparte. Prema Aristotelu ona nije imala znaajnu ulogu i nije semogla uporediti sa Atinskom eklesijom.[110] Nije sigurno koliko je neko trebao imati godinada bi mogao biti lan Apele. Pretpostavlja se da je morao imati 21 (kao lan spartanske vojske iuesnik javne kuhinje, tzv. sisitija) ili 30 godina (kada je mogao osnivati porodicu i postatidravni inovnik). Podaci o Apeli su toliko oskudni da ni danas nije poznato ak ni kada sesazivala. Velika retra spominje sazivanje s vremena na vreme na uu reka Eurote i Ina, dokTukidid tvrdi da je sazivana svakog meseca kada je bio pun mesec.[110]


15/32

Apela nije imala nikakvu zakonodavnu vlast i obini graani nisu imali pravo da na njoj dregovor niti pravo da glasaju o nekom zakonu. Oni su mogli samo da biraju pedonome, geronte(starce) i efore.[111] Mogli su takoe da prihvate, ili da odbace zakone koji su predlagali efori,starci i kraljevi. Takve odluke su bile uglavnom vezane za to ko e biti voa nekog vojnog

pohoda, da li e neki heloti biti osloboeni, da li e da se sklopi mir, ili da li e se objavi rat

nekom suparniku Sparte. Prihvatanje ili odbijanje takvih predloga se odvijalo samo uzuzvikivanje, a predsednik Apele, koji je bio efor, mogao je odluiti da li je uzvikivanje bilopozitivno, ili negativno.[112] Aristotel takav nain odluivanja naziva deijim.[113] Samo usluaju kada predsedavajui Apele nije siguran u svoj sud dolazilo je do stvarnog glasanja.[114]Prema nekim procenama nije uopte iskljueno da je Apela imala veu vlast u perioduformiranja spartanske drave nego kasnije, kao dokaz borbe graana protiv plemike oligarhije.[113][uredi] Drutveni slojevi

U odnosu na druge gradove Antike Grke, organizacija drutvenih slojeva u Antikoj Spartibila je vidno drugaija. U Sparti nisu postojali drutveni slojevi svetenika, plemia, trgovaca,

zemljoradnika i robova, kao to su postojali u veem delu helenskog sveta. U Antikoj Sparti supostajala tri osnovna drutvena sloja. Prvi je bio onaj koji je oznaavao muke punopravnespartanske graane, Spartance, tzv. homije (starogr. ), to je znailo sline. Drugidrutveni sloj je bio sloj perijeka (starogr. ), onih to ive u okolini. To su bili ljudikoji su iveli u okolini Sparte i koji su imali odreeni stepen autonomije, ali su im bilauskraena spartanska graanska prava. Trei i najbrojniji je bio sloj dravnih robova, ili helota(starogr. ), koji su obraivali imanja homija i nasuprot ostalim robovima u AntikojGrkoj nisu mogli biti privatni robovi. U Sparti su postojale jo neke drutvene grupe kao to su

bili motakes (ili motoni), neodamodi, hipomijoni, trofimi, skirite i partenije. Homiji, Perijeki isvi slobodni stanovnici Lakonije su se smatrali Lakedemonjanima, dok su homiji bili iskljuivoiz grada Sparte.[uredi] HomijiVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte SpartanciBronzana figura Spartanca. Oko 510. do 500. p. n. e. Privatna kolekcija, SAD.

lanovi najvieg sloja u Antikoj Sparti bili su Homiji, Slini, tj. Spartanci. Oni su bilipunopravni spartanski dravljani, kojima su bile glavne obaveze da budu dobri vojnici i dauestvuju u politikom ivotu drave. Obaveza Homija je bila da se bave samo vojnim

pitanjima i niim drugim.[115] Ostale poslove kao to su trgovina, stoarstvo, razni zanati ipoljoprivreda su radili perijeki, a sve teke poslove su radili heloti.[116] Pravo na dravljanstvose nasleivalo bioloki i trebalo je da se potvrdi kroz agogu. Iz tog razloga, ukljuujui

neprekidne ratove i druge manje sukobe, broj punopravnih graana Sparte je konstantnoopadao. Oko 480. godine p. n. e. Sparta je prema Herodotu imala 8.000 punopravnih graana.Godine 371. p. n. e. kada se okonala Spartanska hegemonija nad Grkom, taj broj pada ispod1.500. Za vreme kralja Agisa IV, oko 244. p. n. e. godine, broj punopravnih Spartanaca je opaona oko 700 osoba. Aristotel je pisao da je demografski pad Sparte bio pravi razlog propastilakedemonske drave u njegovo doba.[117]

Da bi neko postao Homij morao je:

* Da bude istokrvni Spartanac.[35]* Da uspeno uestvuje u Agogi.[118]

* Da poseduje kler.[119]


16/32

* Da uestvuje u zajednikim gozbama (sisitije/starogrk. ). Sisitije su bileplaene meseno od svakog Homija.[120][f]

* Da bude lojalni graanin Sparte i aktivni vojnik do svoje 60 godine ivota.[121]

Ukoliko neko ne bi uspeo da ispuni neke od tih uslova, onda je bivao degradiran u rang

hipomijona.[122]

Meu poslednjim kraljevima Sparte, Kleomen III i Nabis, krajem 3. i poetkom 2. veka p. n. e.pokuali su da spree potpunu demografsku propast Sparte, dajui spartansko dravljanstvovelikom broju perijeka, stranaca i helota. Ti pokuaji su imali samo privremeni uspeh zbogneprekidnih ratova koji su zadesili Spartu u to vreme. Spartanci su posedovali deo zemljita kojise zvao kleri. Na tim zemljitima su radili iskljuivo heloti. Homiji nisu imali nikakva drugazanimanja osim sluenja dravi. Njima je bilo zabranjeno da putuju izvan Sparte bez dozvoledrave. Posedovali su imanja (klerove) na kojima su radili heloti, i uprkos tome to su izfinansijskog ugla bili prosperitetniji od ostalih Grka zbog posedovanja velikih zemljinih

poseda, bili su primorani da se dre strogih lakonskih principa.[116]

[]p r uBroj punopravnih Spartanaca, 11. - 3.vek p. n. e.11. vek p. n. e.2.000 Najverovatniji broj Doraca prema Isokratu, tokom Dorske seobe.10. - 9. vek p. n. e.10.000 Tokom prvobitne ekspanzije Spartanske drave.8. vek p. n. e.9.000 Otprilike u doba ustanovljenja Likurgovih zakona.480. p. n. e.8.000-8.300 Za vreme Termopilske i Platejske bitke.431. p. n. e.3.000-4.000 Poetak Peloponeskog rata.371. p. n. e.1.000-1.500 U vreme bitke kod Leuktre.369. p. n. e.500-600 Nakon Tebanske invazije Lakonije.244. p. n. e.700 Tokom vladavine Agisa IV.227. p. n. e.4.000 Nakon Kleomenovih reformi.

[uredi] PerijekiVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Perijeki

Perijeki su bili jedan deo spartanskog drutva koji je iveo u okolini Sparte, u malim gradiimai selima unutar granica spartanske drave. O njihovom poreklu postoje razne teorije. Dok nekismatraju da su deo predorskog stanovnitva koje nije pruilo otpor Dorcima kada su naseliliLakoniju, drugi smatraju da su oni zapravo bili neka meavina Doraca i delova predorskogstanovnitva. Nisu imali politika prava i nisu uestvovali u Apeli.[123] Meutim, imali su

pravo da izglasavaju sopstvene zakone, ali su ti zakoni uvek bili inferiorniji u odnosu naspartanske zakone. Takoe su imali obavezu regrutovanja u spartansku vojsku.[124][123] Zbog

pada broja homija, perijeki su od sredine 5. veka p. n. e. poeli da slue u spartanskoj vojsci kao

pravi hopliti, ija je borbena vrednost bila znatno via od hoplita drugih grkih gradova.[125]Oni su se bavili svim onim poslovima kojima se nisu bavili homiji kao to je stoarstvo,


17/32

poljoprivreda i trgovina. Osim ostalih prava imali su i pravo da putuju van Sparte kao trgovci,to homijima nije bilo dozvoljeno.[125][uredi] HelotiVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte HelotKao magarce satrte nesnosnim rovarima, goni ih ibom okrutna vlast da polovinu sveg roda to

im dobro uzorana njiva donese, predaju svojim oholim gospodarima.Tirtejovo opisivanje spartanskog tretmana Helota.[126]

Heloti su pripadali najniem drutvenom sloju u Antikoj Sparti. Dobili su svoje ime od gradaHelos, ije je stanovnike Sparta meu prvima porobila. Heloti nisu bili tipini privatni robovikao u ostalim delovima helenskog sveta[127], nego dravni robovi i o njima je iskljuivo vodilarauna spartanska drava. Nisu mogli privatno da se kupe ili prodaju, poto su bili u vlasnitvuSparte i njihov status se moe uporediti sa srednjovekovnim kmetovima. Njihovo poreklo nijeapsolutno definisano, mada se najstariji heloti smatraju potomcima stanovnika Lakonije koje su

porobili Dorci tokom njihove invazije na te prostore. Potonji heloti se uglavnom smatrajupotomcima stanovnika Mesenije koje su Spartanci porobili u Prvom i Drugom mesenijskom

ratu, tokom 8. i 7. veka p. n. e. Heloti su iveli na imanjima Homija, radili su uglavnom tekepoljoprivredne poslove i davali su polovinu svojih proizvoda Spartanskoj dravi.[128] Imali supravo da osnuju porodicu. Obaveza im je bila da slue u spartanskoj vojsci kao lako naoruanivojnici ili kao vojne sluge. Ukoliko bi pokazali hrabrost i portvovanost u borbama oni injihove familije mogli bi biti osloboeni. Mada se to uglavnom odnosilo na Lakonske helote.[129][130] Karakteristino je da su oni bili najbrojnija drutvena grupa u Antikoj Sparti.

Nadmaivali su broj Homija, otprilike dvadeset puta. Iz tog razloga su Spartanci imali stalnistrah od ustanka helota koji su bili esti, te ih je to obavezivalo da u Sparti uvek dre veliki brojvojnika. Tukidid pie da je osnovni zadatak spartanske drave bio odravanje mnogobrojnihhelota pod kontrolom.[131][132] Mesenske helote je oslobodio Tebanac Epaminonda u 4. veku

p. n. e. Uprkos tome Lakonski heloti su sluili kao robovi spartanske drave sve do 2. veka p. n.e. kada ih je oslobodio poslednji spartanski kralj Nabis.[128] Njihov ivot pod spartanskim

jarmom je bio posebno teak. Govorilo se da su neki od njih bili bievani svakih godinu danakako bi uvek pamtili da su robovi. Takoe, Plutarh pie da su Spartanci prisiljavali helote da

piju vino koje nije bilo meano sa vodom i da su ih terali da pleu na poniavajue naine kakobi pokazali mlaima koliko je sramotno biti pijan.[133] U Antikoj Atini je postojalakarakteristina anegdota o tome da su u Sparti iveli najslobodniji i najporobljeniji ljudi uGrkoj, to je znailo da je termin helot postao sinonim za porobljenog oveka.[134] IstoriarKsenofont pie da su heloti izuzetno mrzeli svoje Spartanske gazde i da su uvek bili spremni zaustanak im bi se pruila prilika.[128] To se naroito pokazivalo u sluaju Mesenskih helotakoji su bili prema veini procena jedna porobljena nacija. S druge strane, Lakonski heloti su se

smatrali generalno vernijim spartanskoj dravi i nisu bili velika opasnost za njenu stabilnost.[130]

Heloti su bili pozvani da proklamacijom izaberu one za koje se tvrdilo da su se najvie istakli uborbi sa neprijateljem, kako bi dobili slobodu; cilj je bio da se testiraju, da e prvi koji zatraeslobodu biti najponosniji i najspremniji da se pobune. Odabrano ih je ak dve hiljade, koji su seokitili i obilazili hramova radujui se svojoj novoj slobodi. Meutim, Spartanci su ih ubrzo

posle toga uklonili i niko nikada nije saznao kako su stradali.Tukididovo opisivanje pogubljenja velikog broja helota od strane Spartanaca.[135]

Meutim postoje i drugaija miljenja o poloaju helota u Antikoj Sparti. Neki istoriari iz

antikog doba smatraju da su heloti bili u znaajno boljem poloaju nego tipini robovi uostalim delovima Grke. Naime heloti su vodili gazdinstvo homija to nisu mogli drugi robovi,


18/32

i zadravali su deo dobijenog ploda zemlje, slino kao robovi u Antikom Rimu.[128][136] Ponekim drugim miljenjima, ak nisu bili ni dravni robovi u punom smislu te rei, jer ih Spartanije mogla prodati. U Antikoj Sparti se pominje da su postojali i pravi robovi kao u ostalimdelovima helenskog sveta. Grki pisac Poluks pie da su heloti zauzimali drutveni poloajizmeu slobodnih ljudi i robova, zajedno sa tesalskim penestima i kritskim klarotima i

mnoitima.[136] Vil Djurant pie da su heloti imali sve slobode srednjovekovnih kmetova. Onisu naime mogli imati neogranieno potomstvo. Njihov poloaj nije bio gori od onog seoskogstanovnitva Antike Atike. Meutim heloti su bili neprestano pod nadzorom tajne policije imogli su biti ubijeni kad god ih je spartanska drava smatrala pretnjom svojoj bezbednosti.[137][uredi] Ostali drutveni slojevi

Motakes (ili motoni) (starogr. ): su bili oni koji su imali oca homija, a majku iz redovahelota. To su bila deca iz nezakonitih veza izmeu mukog spartanskog graanina i majkerobinje. Oni su mogli biti prihvaeni od spartanskog drutva, da uestvuju u spartanskoj agogi imogli su da postanu deo spartanske elite.[138]

Neodamodi (novi graanistarogr. ): su bili bivi heloti ili motakes, koji su dobijalisvoju slobodu ako bi se pokazali kao izuzetni borci na bojnom polju ili su uspeno uestvovali uagogi, ali nisu postajali punopravni spartanski graani.[139]

Hipomioni (ili mioni)(starogr. ): su bili bivi homiji koji su izgubili svoje pravo naspartansko dravljanstvo ili na politika prava, zbog loeg pokazivanja na bojnom polju,zarobljavanja od strane neprijatelja ili koji nisu mogli da plate svoju dabinu spartanskoj dravi.[122]

Trofimi(starogr. ): su bili deca iz drugih delova Grke, koja su uestvovala u agogikao i Spartanci.

Skirite (starogr. ): bili su u slinom poloaju sa perijekima i iveli su na severnimgranicama spartanske drave, u mestu Skirija. Skirite su inili specijalne jedinice Spartanskevojske i bili su veoma potrebni Sparti u njenim vojnim pohodima.[140][uredi] KsenelasijaVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Ksenelasija

Ksenelasija (starogr. ) je bilo pravilo koje nije postojalo samo u Antikoj Spartinego i na Kritu [141], koji je u klasino doba bio naseljen preteno dorskim stanovnitvom. To

pravilo je zabranjivalo strancima da borave u Sparti bez specijalne dozvole spartanske drave.

Spartanci su verovali da bi mogli da zadre dorski karakter njihove drave, ako bi zadrali svestrance izvan Sparte.[142] Takoe, to je onemoguavalo potencijalnim neprijateljima daizraunaju taan broj spartanskih graana. Meutim, postojali su i izuzeci iz pravila koji su seodnosili na prijatelje Sparte, kao to su bili Alkibijad kada je pobegao sa broda koji ga je

prevozio do Atine da bi mu se sudilo, i naravno prospartanski istoriar Ksenofont.[143][uredi] Poloaj eneVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Poloaj ene u Antikoj SpartiBronzana figura koja prikazuje enu koja tri, verovatno iz Sparte. 5. vek. p. n. e. Luvr.

Poloaj ene u Antikoj Sparti je bio mnogo drugaiji u odnosu na poloaj ene u ostalimgradovima-dravama Antike Grke.[144] Prema Ksenofontu, ene u Antikoj Sparti su imale

veoma visok poloaj u drutvu, zahvaljujui Likurgu. Spartanci su verovali da ena mora bitifiziki snana kako bi rodila zdrave potomke.[145] Osim toga devojice u Antikoj Sparti su


19/32

uestvovale u prazniku Gimnopedija, zajedno sa deacima.[146][147] U Sparti, ena je imalapravo da se obrazuje i raunajui da su mukarci mogli biti due vreme u ratu, ena je imalavelike povlastice u odnosu na standarde toga doba.[148] Spartanske devojice su uile da itajui da piu, to nije bio sluaj ni u jednom drugom starogrkom gradu.[149] ena u Sparti se

bavila sportom isto kao i mukarci. Uestvovala u takmienjima u bacanju koplja, tranju,

bacanju diska i posebnu panju je posveivala folkoru.[145] Spartanske devojice su verovatnoprolazile kroz fazu agoge, koja je bila slina onoj kroz koju su prolazili deaci, mada jenajverovatnije bila u znatno blaoj meri. U Antikoj Sparti su postojala takmienja i za ene, u

pomenutim sportovima. Uesnice tih takmienja su se takmiile potpuno gole, ba kao imukarci kako bi bile u stanju da vide i usavre svoje telo.[150] Nasuprot ostalim grkimgradovima gde su ene bile veim delom zatvorene u kui i morale su da nose teka odela, uSparti su one mogle nositi laganu odeu i slobodno izlaziti napolje. Spartanski zakon je smatraomajke-udovice potpuno ravnopravnim sa mukracima, i one su mogle biti naslednicemuevljevog bogatstva to je bio nain da ostanu finansijski nezavisne. Aristotel navodi da je unjegovo vreme vei deo spartanskog bogastva zapravo bio u rukama ena. Za vreme kraljevaAgisa i Kleomena, u treoj etvrtini 3. veka p. n. e. Spartanke su posedovale najvei deo

spartanskog zemljita. Za Spartu se govorilo da je bio jedini grad u Antikoj Grkoj gde su enevladale mukarcima.[151] U istoriji je ostao zabeleen jedan broj Spartanskih ena koje su

postale poznate, kao na primer Gorgo,[152] supruga Leonide, Kratisikleja, majka Kleomena III,kao i njegova supruga Agijatis. Treba dodati da je u Antikoj Grkoj prva ena pobednica naOlimpijskim igrama zapravo bila Spartanka. To je bila Kiniska, sestra kralja Agesilaja II, koja

je pobedila u kolskim trkama u Olimpiji kao vlasnica tih kola.[153] Spartanke zbog njihovihvelikih prava i slobodne prirode bile su naroito omiljene u Helenskom svetu, a bile su poznatei zbog njihove lepote.[154][uredi] Venani obiaji

U Antikoj Sparti, biranje suprunika je bilo iskljuivo odgovornost osobe koja je trebala da sevena, a ne roditelja. Svaki homijos je imao obavezu da se oeni nakon 30 godine ivota.[155]Iako su u neko vreme spartanski kraljevi imali pravo da odrede za koga bi se udala bogatanaslednica, to je vailo samo u sluajevima kada je njen otac umro i ako je nije bio obeaonikome. Smatralo se pravo da se mladi bukvalno ukradu pred enidbu.[156] Mlade Spartankesu se enile kada su imale otprilike osamnaest godina, a ne sa petnaest kao to je to bio obiaj uAntikoj Grkoj.[148] U Sparti je bio naroito udan nain na koji su mladi dolazili u ljubavniodnos. Oni su uvek imali ljubavni odnos u mraku, i na taj nain prema Plutarhu nikada nisugubili elju za ljubavlju. Na taj nain su veze trajala dugo, da neki Spartanci nikada nisu videlimajku svoje dece pod svetlom dana. Uz to, mukarac je mogao da trai neku drugu udatu enuiz neke druge porodice samo da bi postala majka njegove dece, i to je bila velika ast za tu

porodicu.[157] Glavni cilj spartanskog braka je bilo raanje muke dece koji bi postali buduivojnici spartanske drave. Jedan Spartanac se smatrao besmrtnim samo ukoliko bi imao mukepotomke, zato su smatrali da se samo na taj nain nastavlja porodica. Smatralo se da je zajednu Spartanku roenje potomaka bilo isto kao i za Spartance rat.[uredi] Spartanska agogaVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Spartanska agogaMladi Spartanci tokom vebe. Edgar Dega, 1860. Nacionalna galerija, London.

Spartanska agoga (starogr.) je bila najznaajnija institucija spartanske drave koja jeinila spartansku dravu posebnim u odnosu na ostatak helenskog sveta. Agoga je apsolutnodefinisala itav smisao postojanja spartanske drave, kao i sve ideale vezane za nju.

Zahvaljujui agogi, Sparta je bila u stanju da stvori i odrava najznaniju vojnu silu u antikomsvetu. Ne postoje pouzdani podaci kada je agoga bila ustanovljena. Najverodostojniji datumi se


20/32

tiu oko 8. i 7. veka p. n. e. mada se smatra da po ustanovljenju nije imala svoj klasini oblik.[118][uredi] Pre agoge

Veba Spartanaca su poinjale ak i pre roenja deteta. Trudne majke su bile obavezne da rade

specijalne vebe kako bi rodile snanu i zdravu decu.[118] Novoroenu decu, Spartanci sukupali u vinu kako bi mogli da utvrde koliko je novoroene bilo snano i izdrljivo.[158]Onda su decu davali starijim Spartancima koji je trebalo da procene koliko su deca bila zdrava.Ukoliko je dete bilo roeno slabano oni su ga ostavljali na mesto zvano Apotete (starogr.).[159][160] To je bila neka vrsta primitivne eugenike.[159] Dugo vremena severovalo da su slabanu decu koja nisu bila jaka, ili koja su se rodila kao invalidi, bacali u

jednoj provaliji planine Tajgeta. Ta provalija se zvala Keadas. Meutim arheoloka iskopavanjasu dokazala da u Keadasu nisu bacana slaba novoroenad, nego ratni zarobljenici.[161]Roditelji su vodili rauna o njihovoj mukoj deci, do njihove pete ili este godine ivota.[118]Oni su morali da naue dete da se ne plai mraka i samoe, kao i da bude izdrljivo prema gladii hladnoi.[162] Od este godine ivota bili su obavezni da daju muko dete dravi koja se

brinula o detetu do 20 godine ivota.[uredi] Prvi deo Agogelem korintskog tipa.

Oko sedme godine ivota, kada je muko dete prema spartanskom obiaju postajalo pedion(starogr. ) bilo je dato dravi koja se od sada brinula o njemu.[162][118] Ona su bilasvrstana u specifine grupe pod imenom agele ili vue, to bi otprilike znailo stada. Agele su

bile pod nadzorom pedonoma. Pedonom je bio stariji Spartanac koji je vodio rauna o vebanjumladih.[118] Oni su jeli samo Crnu supu (starogr. ), i bili su primorani da kraduda bi preiveli. Oni su tada radili teke fizike vebe kako bi ojaali svoje telo. Karakteristino

je da su od malena bili primorani da hodaju bosi kako bi ojaala svoja stopala.[163] Ako bi biliuhvaeni da kradu onda su bili strogo kanjeni samo zato to su bili uhvaeni.[164] Tokom celegodine su nosili jednu istu odeu, i radili su fizike vebe potpuno goli.[164] Morali su da ue

pesme Alkmana i Tirteja koje su imali iskljuivo vojniki karakter.[165] Spartanski maliani subili primorani da spavaju na trskama koja su lomili na obalama Eurote. Upotreba noa tokomlomljenja trske je bila zabranjena radi jaanja ruku.[166] Takoe, bila je i zabranjena svakaupotreba kupatila sa toplom vodom, osim u sluaju velikih praznika.[166] Tokom prvog delaagoge, oni su bili obavezni da naue da igraju spartanski vojniki ples, pirihijon, koji im je

pomagao da odravaju ritam tokom mariranja.[165] Spartanski maliani su takoe bili ueni daitaju i da piu.[164][uredi] Drugi deo Agoge

Atinski istoriar i vojnik Ksenofont je bio veliki potovalac Sparte i njenih obiaja.Od trinaeste godine ivota agoga je postala intezivnija. Spartanski deak je otada postajao,mirakion, (starogr. ), to je znailo adolescent.[164][166] Kada je dete postajaloadolescent, agoga je postajala intezivnija i raznovrsnija. Spartanski adoscelenti su onda uilikako da mariraju na sa punom opremom i bosi, kako bi ojaali stopala, to im je davaloogromnu prednost u odnosu na ostale grke hoplite.[166] Neprekidnim fizikim veabama,mladi Spartanci su bili primorani da usvravaju telo. Brigu i o fizikim vebama je preduzimaladrava. Karakteristino je da je u Antikoj Sparti prema Plutarhu bilo zabranjeno postojanje

privatnih prostora za vebanje. To se inilo kako bi vebanje svih Spartanaca bilo ravnomerno.[166] Mladi Spartanci su takoe uili da se bore u stilu grkih borilakih vetina kao to su bili

pankration i pigmahija. Naroita panja se davala uenju vojnikih vetina u emu su Spartancismatrani superiornim u helenskom svetu. Mladi Spartanci su takoe bili ueni da priaju malo i


21/32

sutinski, Lakonski. Spartanci su smatrali da se mudrost sagleda u govorenju to manje rei.[167] Tokom leta, i pogotovu tokom meseca Ekatomveona (to je mesec Jul) mladi Spartanci su

bili pripremani za praznike Gimnopedija. Gimnopedija nije bio samo praznik ve i neka vrstasportskih takmienja, gde je trebalo da mladi Spartanci da pokau rezultate svog treniranja.Kada je Spartanac navravao 18 godinu ivota, on je postajao irenas, (starogr. ), to je

znailo odrastao mukarac i graanin Sparte.[168] Sa devetnaest godina mladi Spartanci suuestvovali u Kripteji. To je bio godinji obiaj objave rata helotima, kada su mladi Spartancimorali da nau snane helote i da ih ubiju. Na taj nain su oni prvi put oseali kako je biti uratu. Za Spartanca, ubistvo helota se nije smatralo neasnim, zbog toga to su Spartanci smatralida su se uvek nalazi u ratnom stanju sa njima. Spartanska agoga je trajala otprilike od sedme dodvadesete godine ivota.[uredi] Nakon Agoge

Od dvadesete do tridesete godine ivota, Spartanci su nastavljali da ive u vojnim logorima i daobeduju zajedno sa svojim saborcima u sisitijama. To je prema nekim procenama vailo ak i zaone Spartance koji su ve osnovali porodicu. Spartanci su tada spavali zajedno sa svojim

saborcima u istim atorima u grupama po petnaest osoba, to je bilo poznato kao siskinija. Nijeim bilo dozvoljeno da idu kui i da poseuju porodicu, osim nekoliko puta godinje. Mada sesmatra da su mnogi od njih tajno poseivali porodicu beei iz logora. Kada bi napunili 20godinu, Spartancima je bilo dozvoljeno da puste dugu kosu to je vremenom postalalakedemonska karakteristika. Nakon tridesete godine ivota mogli su da se oene i da se nastaneizvan vojnih logora. Od tog momenta su sticali pravo da idu na Agoru i da uestvuju u

politikim debatama. Takoe su bili obavezni da neprekidno rade vojnike vebe kako ne biizgubili svoju borbenu spremnost i sposobnost. Vojnike vebe odraslih Spartanaca su biletoliko teke da su vrlo esto umele biti krvave. Spartanci su govorili kako su im vebe bilekrvave da bi im bitke ne bi bile krvave. Ta situacija se nastavljala do ezdesete godine ivotakada su prestajali da budu aktivni vojnici.[169] Meutim smatra se da spartansko drutvo nije

bilo toliko strogo predodreeno kao to se mislilo. Kada nisu uestvovali u vojnikim vebama,Spartanci su vodili politike debate, ili su u lov i uivali uestvujui na raznim gozbama i

praznicima.[uredi] KriptejaVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Kripteja

Kripteja je bez svake sumnje bio najsuroviji obiaj u Antikoj Sparti. Prema Aristotelu, Kriptejaje bila osnovana od strane Likurga. Ona je bila godinja objava rata helotima od strane efora. Taobjava rata se odvijala kako bi se legalizovalo ubijanje helota. U Kripteji su mladi Spartanci,koji su imali oko osamnaest godina, bili ostavljeni slobodni u predelima gde su iveli heloti.

Njihova obaveza je bila da nau i da ubiju najopasnije i najsnanije helote. Mladi Spartanci suuglavnom bili lako naoruani sa malim noevima ili kompletno nenaoruani.[170] Trebalo je daubiju helote tako da bi stekli istinsko borbeno iskustvo. Na taj nain se smatralo da e postatiizvanredni borci. Drugi razlog tog obiaja je bio da se smanji broj helota koji je dalekonadmaivao broj punopravnih Spartanaca.[171] Smatralo se asnim da se ubije neki snaanhelot, dok bi se ubistvo nekog slabog helota ili ene i deteta smatralo velikom sramotom.Istoriari naklonjeni Sparti su odbacivali tezu o ubistvu helota i govorili su da se radilo oskrivanju spartanskih ranjenika. Kad je neki Spartanac bio teko ranjen u borbi niko ga nijesmeo videti, i svaki helot koji bi ga video bio je smrtno kanjen. Ne postoje verodostojni podacida li se Kripteja obavljala svake godine iz zbog toga to bi u takvom sluaju mogli biti estimasovni ustanci helota.[170]

[uredi] PederastijaOdrasli mukarac ljubi mladog deaka. Atika vaza iz 5. veka p. n. e. Luvr.


22/32

Vista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Pederastija

Jedan od najkontraverznijih obiaja ne samo u Antikoj Sparti, ve i u helenskom svetu, je bioobiaj pederastije. Obiaj pederastije je poticao iz reiju pes + eros (starogr. +),to je znailo ljubav za dete. To se odnosilo na odnos izmeu starijeg Spartanca i mladog

adolescenta. Prava priroda tog odnosa je bila veoma kontraverzna. Atinski filozof, Platon jezapisao da je odnos izmeu starijeg i mlaeg Spartanca bio ne samo duhovni ve i fiziki(starogr. ). Spartanci su nazivali taj par kao ljubavnike, ili eraste. Specifini nazivza starijeg Spartanca je bio inspirator (starogr. ). Odnosno da je stariji inspirisaomlaeg u njegovom putu da postane punopravni Spartanski graanin. Prospartanski nastrojeniistoriar Ksenofont je zapisao da su fiziki odnosi izmeu starijeg i mlaeg Spartanca bili tolikozabranjeni, koliko i odnosi izmeu dece i roditelja.[172] Tu tvrdnju podravaju rimski besednikKikeron i grki istoriar Plutarh. Iz tih razloga, prava priroda pederastije u Antikoj Sparti je

prilino nejasna, mada se smatra da su ipak postojale veze seksualne prirode izmeuadolescenta i starijeg Spartanca.[173] Pol Djurant tvrdi da pederastija u Antikoj Sparti, kao ina Dorskom Kritu, ne samo da je bila dozvoljena ve da je bila i ohrabrivana od strane drave.

Skoro svaki mladi Spartanac je imao svoga ljubavnika koji je bio stariji Spartanski graanin.Spartanci generalno, kao i ostali Grci nisu imali predrasuda prema izboru pola.[150][uredi] Spartanska vojskaVista-xmag.png Za vie informacija pogledajte Spartanska vojskaCrte bronzane figure spartanskog hoplita.

Spartanska vojska je prema veini procena bila najsnanija vojna sila u starom veku. Njeneoruane snage su bile toliko savreno disciplinovane i izvebane da vekovima bile dominantneu Antikoj Grkoj. Svi punopravni Spartanci izmeu 20-te i 60-te godine ivota su bili aktivnivojnici Sparte. Gotovo savrenom disciplinom, Spartanci su uspevali da nadoknade svojumalobrojnost koja je bila njihov najvei nedostatak. Spartanski hopliti se nisu bitno razlikovali

po naoruanju od ostalih grkih hoplita, iako je Sparta bila prva drava u Antikoj Grkoj kojaje dala svojoj vojsci jedan uniformniji izgled. Glavna razlika je bila u tome to su uvek nosilicrvene nonje, tako da im ne bude vidljiva krv ukoliko bi se povredili. Spartanci su takoe

putali dugu kosu i bradu, uglavnom bez brkova, to je smatrano lakedemonskomkarakteristikom, i imali su naviku da se eljaju pred bitku.[174] Tokom 7. i 6. veka p. n. e.Spartanski hopliti su nosili bronzani telesni oklop, korintski lem i titnike za kolena. U vremeGrko-persijskih ratova oni su zamenili telesni bronzani oklop sa lakim linenim, poznatijimkao linotoraks (starogrki ), koji su nosili uglavnom perijeki, dok su homiji nastavilida nose bronzani telesni oklop. Takoe, nosila se i laka telesna nonja, poznatija kao eksomi(starogrki ) koja postala omiljena krajem 5. i prvom polovinom 4. veka p. n. e.[175]

Njihova glavna oruja su bila lem (uglavnom korintskog i napokon lakonskog tipa), koplje,ma i tit. Za vreme Peloponeskog rata, Lakedemonjani su imali napisano grko slovo "", nasvojim titovima to je oznaavalo Lakedemoniju.[176] Spartanski hopliti su bili bosi u

borbenom stroju, kako bi poveali trenje i uinili falangu stabilnijom. Tokom 3. veka p. n. e. zavreme Kleomena III spartanska vojska je bila naoruana dugim kopljem, makedonskomsarisom, dok su podaci o nonji spartanske vojske tokom tog perioda prilino oskudni. ZaSpartance je bilo nezamislivo da napuste bojno polje. Postoji poznata anegdota o tome kada suSpartanske majke davale titove svojim sinovima, govorile su im da se vrate sa titom ili nanjemu (starogrki ). To je znailo da su se mogli vratiti samo kao

pobednici ili kao mrtvi na titu.[177] Spartanska vojska kao i njena organizacija, je postala uzormnogim vojskama u starom veku, a naroito rimskoj vojsci. Danas se spartanska vojska smatra

prvim pravim primerom specijalnih jedinica u vojnoj istoriji.[178][uredi] Vojna organizacija


23/32

Hoplitska borba. Melanomorfa tirenska amfora, atikog stila. Oko 560. p. n. e.

Vojna organizacija spartanske vojske je bila sledea. Svi punopravni spartanski graani izmeu20-te i 60-te godine ivota su bili spartanski vojnici, mada su u rat pozivani oni izmeu 20 i 55,a poslednja odbrana su bili oni izmeu 56 do 60. Do 30 godine ivota Spartanci su iveli u

vojnim logorima. Zapovednici vojske su bili dvojica kralja, a posle 506. p. n. e. samo jedankralj koji je vodio pohode. Organizacija spartanske vojske se menjala tokom vremena da bi bilaadaptirana spartanskoj malobrojnosti (starogrki). Tirtej, koji je iveo u dobaDrugog mesenijskog rata, pisao je da je spartanska vojska bila organizovana na plemenima kojasu sainjavala Spartu.[169] Herodot spominje da je organizacija Spartanske vojske bilazasnovana na pet lohosa, i da je svaki lohos imao po 1.000 vojnika. Lohos je bila vojna jedinicakoja je pripadala jednom od pet sela koja su sainjavala Antiku Spartu i njome je komandovao

polemarh. Te lohose su sainjavale enomotije, to je znailo bratstvo onih koji zajednoobeduju. Enomotije su bile toliko samostalne, da su esto njihovom samostalnou mogle daugroze itav spartanski borbeni poredak.[179] Prema Ksenofontu, koji je bio odlian

poznavalac Sparte, spartanska vojska je u njegovo doba imala drugaiju organizaciju. Prema

njemu, osnovna jedinica spartanske vojske kasnog 5. veka p. n. e. je bila Mora. Spartanskavojska se u to doba sastojala od 6 mora. Jedna mora se sastojala od 576 vojnika i nalazila se podkomandom polemarha. Sledei po inu je bio lohagos, koji je bio zapovednik 1/4 svake more.Ta jedinica se zvala lohos, ili zakletvom povezana druina. etvrti je bio pentikontarh, koji je

bio glavni 1/8 svake more koja je bila poznata i kao pentikostija. Zadnji po rangu je bioenomotarh, koji je bio zapovednik 1/16 jedne more, koja je bila poznata kao enomotija.[180] Nakraju 5. veka p. n. e. je postojala je i spartanska konjica koja je bila podeljena takoe na est

jedinica po 100 konjanika svaka, i svaka je bila pod komandom jednog hiparmosta.[181]Najelitniji deo spartanske vojske bili su hipisi, tj. konjanici, koji su na poetku bili nakonjima, ali su veim delom spartanske istorije ratovali kao peadinci. Oni su bili kraljeva gradai birani su meu najsposobnijim spartanskim vojnicima. Spartanci su imali takoe pomonetrupe. Te trupe su sainjavali perijeki i heloti. Perijeki su se od sredine 5. veka p. n. e. borili kao

punopravni hopliti. Sa druge strane, heloti su bili najbolje naoruane pomone trupe u AntikojGrkoj. Takoe Spartanci su imali i Krianske strelce (sami Spartanci su smatrali strelce kaoenstvenim nainom ratovanja)[182] kao lake trupe za vreme Prvog mesenskog rata kao iKleomenovog rata. Strani najamnici su poeli da se upotrebljavaju tokom 4. i 3. veka p. n. e.kada je broj homija bio drastino opao. Tu treba dodati da su tokom Helenistike ere i samiSpartanci postali najamnici, kada je spartanska drava izgubila svoju mo. Neki poznatispartanski najamnici su Klearh, koji je ratovao za Kira mlaeg, Agesilaj II i KsantipLakedemonjanin koji je imao odsudan doprinos u reorganizaciji Kartaginske vojske u 3. veku p.n. e.[183]

[uredi] Spartanska mornaricaRekonstrukcija starogrke trireme. Trireme su igrale odluujuu ulogu u ishodu Peloponeskograta.

Kopneni karakter spartanske drave kao i krevite obale Lakonije, ograniavali su Spartu kaoiskljuivo kopnenu silu.[184] Sparta, koja je veim delom imala krevite obale, imala je samo

jednu vanu luku, Gitio, koja se nalazila juno od Sparte. Za vreme Salaminske bitke, Sparta,koja je imala malu ratnu mornaricu, uestvovala je u bici sa 16 trirema.[184] Tokom veeg delaPeloponeskog rata, Sparta nije bila u stanju da parira Atini na moru. Poslednjom decenijom 5.veka p. n. e. Sparta je uz ogromnu finansijsku pomo Persije sagradila monu flotu. Sa tomflotom i pod zapovednitvom sposobnog admirala Lisandra, Sparta je uspela da porazi Atinu i

uspeno okona Peloponeski rat. Snana mornarica je omoguila Sparti da uspostavihegemoniju nad Grkom. Meutim posle poraza u pomorskoj bici kod Knida od strane


24/32

kombinovane atinsko-persijske flote, 394. p. n. e. Sparta gubi prevlast na moru. Pokuaj Sparteda ponovo izgradi monu mornaricu dogodio se tokom vladavine Nabisa, krajem 3. i poetkom2. veka p. n. e. Taj projekat je naputen nakon rimskog osvajanja Sparte.[185][uredi] Ekonomija

Novi sa likom kralja Sparte, Areusa I, kraj 4. i poetak 3. veka p. n. e.

Ekonomski model Antike Sparte, teoretski se bazirao na izbegavanju bogaenja. Homijima jebilo zabranjeno da rade poslove od kojih bi mogli da se obogate. Produktivne poslove su mogliraditi samo perijeki. Heloti su bili primorani da rade teke poslove na zemljitima Homija.Heloti su bili obavezni da svake godine daju polovinu svojih proizvoda Homijima na ijimimanjima su radili. To je bilo poznato kao apofora. Treba pomenuti da je Homijima bilozabranjeno da dugo borave na njihovim zemljitima. Perijeki, kao Meteci u Antikoj Atini, bilisu uglavnom poljoprivrednici, trgovci i zanatlije.

Ponovo teorijski gledano, navodi se da je u Antikoj Sparti, iz je upotrebe bio izbaen novac.Novac se u Sparti koristio na kompletno drugaiji nain nego u ostatku helenskog sveta. Novac

je u Sparti bio relativno nepotreban iz jer je ishranu obezbeivala drava (tzv. Sisitija). Uz to uduhu Likurgovih zakona u Sparti, bilo kakvo bogastvo i luksuz se smatralo nemoralnim. Na tajnain je spartanski novac bio beskorisan i vrlo male vrednosti. Za spartanski novac se kae da je

bio pravljen od metalnih ipki i da je bio teak. Da bi neko mogao da nosi novac vredan 1000Drahmi (10 Mina) bila bi mu potrebna kolica, dok taj novac nije imao nikakve vrednosti izvangranica Spartanske drave.

Meutim, mnogi istoriari veruju da u Sparti, Arhajske ere, nije postojao zakon koji jezabranjivao upotrebu novca.[186] Tokom Klasine ere spominje se na vie mesta da suSpartanci koristili novac.[186] Nakon kraja Peloponeskog rata, spartanska drava se nala udilemi da li je trebalo da se dozvoli upotreba srebrnog novca ili ne.[187] Doneta je odluka da segvozdeni spartanski novac upotrebljava samo za unutranje upotrebe, dok se novac kovan odvrednih metala mogao upotrebljavati iskljuivo za dravne poslove. Sparta je poela da izraujesopstveni novac poetkom 3. veka p. n. e. kada je kralj Areus I, iskovao kovanice sa njegovimlikom.[188]

Iako su Likurgovi zakoni propovedali ravnopravnost meu lakedemonskim graanima,bogastvo u Antikoj Sparti je bilo neravnopravno podeljeno. Herodot spominje da su u Spartipostojale osobe koje su bile izuzetno bogate, i koje su uglavnom bile aristokratskog porekla.[189] Aristotel pie da je u 4. veku p. n. e. bogastvo u Sparti bilo podeljeno izuzetnoneravnopravno[190] i da su veliki deo bogastva posedovale zapravo ene. Plutarh pie da je

tokom 3. veka p. n. e. u vreme kada se Sparta nalazila u dubokoj krizi, bogastvo bilo podeljenoizmeu malog broja ljudi.[191] Predstave o ekonomskom ivotu Antike Sparte su dostakontradiktorne. Dok su Likurgovi zakoni propovedali ravnopravnost i spartanska disciplina se

po pravilu odricala svake vrste luksuza i bogastva, istorijski izvori spominju da je bogastvo uSparti bilo neravnopravno podeljeno, pri emu su sami Spartanci u helenskom svetu bili poznati

po velikoj gramzivosti.[uredi] ReligijaOstaci Menelajevog hrama.

Antiki Spartanci su bili izuzetno religiozni, ak moda i u meri u kojoj nisu bili ostali Grci.Starogrki putopisac Pausanija pie da je u Antikoj Sparti postojao veliki broj hramova. Po

njemu, u Sparti je postojalo 43 hrama posveena bogovima, 22 hrama posveena herojima i oko15 statua posveenih bogovima. Osim navedenih postojao je i veliki broj nadgrobnih


25/32

spomenika, jer su Spartanci sahranjivali njihove mrtve unutar granica grada, to je biloneoubiajeno za Grke. Neki od tih nadgrobnih spomenika su imali religijski karakter i bili su

posveeni znamenitim Spartancima, kao to je bio Likurg,[192] Leonida I i Pausanija I.[uredi] Bogovi i verovanja SpartanacaStarogrka statua jednog od Dioskura. Karlsbergova Gliptoteka u Kopenhagenu, Danska.

Spartanci su imali iste bogove kao i ostali Grci. U Sparti su naroito bile potovane boginje. Odukupno 50 hramova koje spominje Pausanija, njih 34 su bili posveeni raznim boginjama.[193]Od svih boginja, Atena je bila najpotovanija. S druge strane, Apolon nije imao veliki broj

posveenih hramova, ali je bio naroito potovan poto je Lakonija bila smatrana Apolonovimtronom. Naroito je bio potovan u mestu Amikle. Osim navedenih, Spartanci su posebno

potovali i Gelosa, koji je bio bog smeha.

Prema Anaksagori, Ahilej je bio potovan i Spartanci su sagradili dva hrama u njegovo ime.Takoe su bili potovani i ostali junaci Trojanskog ciklusa. Oni su bili Agamemnon, Kasandra(pod imenom Aleksandra), Klitemnestra, Menelaj i Helena. Menelaj i Helena su imali poseban

hram posveen njima, takozvani Menelajion u mestu Terapni u blizini Sparte. Prema Pindaru, uSparti su dosta potovane i Dioskuri koji su bili na neki nain asocirani sa dvojnomkraljevinom. Oni su smatrani uvarima spartanske vojske. Pindar pie da su oni bili nadgledaiSparte, zbog njihovog spartanskog porekla.[194] Za kraj, jedan od najvanijih heroja koji su bili

potovani u Sparti je bio Herakle, poto su ga dorski Spartanci smatrali svojim pretkom.Herakle je u Antikoj Sparti imao kult ne samo boga, ve i nacionalnog heroja.[195][uredi] Pridaja rtvi

Kao i ostali Grci, Spartanci su pridavali rtve bogovima. Poznato je da su pred bitke pridavalibogovima rtve kako bi im oni bili naklonjeni. Takoe, Spartanci su pridavali rtve i boguErosu to je bilo neposredno povezano sa kultom spartanske pederastije. Pridavanje rtvi Erosu,su inili takoe i krianski Dorci.[uredi] Spartanski praznici

Antika Sparta je kao i drugi grki gradovi, imala veliki broj praznika. Jedan od najvanijih inaudnijih praznika spartanske drave je bio praznik Ortije Artemide, jer su mladi Spartanci bili

javno ibovani, (starogr. ). U hramu Apolona u Amikli je bilo zajednikipraznik Apolona i Jakinta zbog bliske veze dvojice bogove. Na tom prazniku je bila izraenaalost za Jakinta i pevale se pesme o Apolonu. Karnea ili Karneja je bila moda najvanija slavaDoraca, gde se slavio Apolon Karnejski. Prema jednoj verziji, tu slavu je u Sparti doveo pesnikTerpandr sa Lezvosa. Praznici Gimnopeda su bili povezani sa verovanjem u Apolona, ali nisu

bili povezani sa tim slavljem. Bilo je mnotvo sportskih takmienja tokom karnejskog praznika.[196] Drugi praznici i slave Antike Sparte su bili Agitoreja u ast Zevsa. Agraneja u astmrtvih, to se slavilo i u drugim helenskim gradovima.[197] Atineja u ast Atine, Alkideja,Amikleja u ast Apolona i Dioskura. Brasideja u ast palog generala Braside. Gimnopedija uast Apolona, Artemide i Lite, kada su se i odigravala godinja takmienja. Damija u ast

boginje euforije, Damije. Diavatireja u ast Zevsa, to je bio iskljuivo dorski praznik. Takoeu Antikoj Sparti, homerski junaci Helena i Menelaji su imali sopstveni kult. Praznik Heleneja

je bio u njihovu ast uz veliku paradu nevinih devojaka prema hramu Menelaja. Generalnoreeno Spartanci su imali mnogo praznika i slava koje su delili sa ostalim Grcima.[197][uredi] Literatura

Antika Sparta je zbog svoje militaristike prirode, stvorila oskudnu kulturu lienu velikihumetnikih dela i nije imala veliku knjievnu tradiciju. U antikoj istoriji nisu zabeleeni


26/32

sluajevi velikih spartanskih mislilaca i knjievnika. Meutim treba pomenuti da je poznatistarogrki lirski pesnik, Alkman, najverovatnije vodio p

Documents

Antička Sparta