Antologija Budistickih Tekstova o Meditaciji

5/11/2018 Antologija Budistickih Tekstova o Meditaciji

1/97

PRAI{SA MEDITACIJE UVIDA(VIPASANA) bogova. Drugo r azrnisljanje se sastoji u dubokom ose-canju ljubavi prema svim osetnim bicirna kao primaocima

vase ljubavi. Trece razmisljanje se sastoji u shvatanjuodvratne prirode ljudskog tela, ciji je cilj da yam po-rnogne u srnanjenju nezdrave pr ivrzenoti telu, koje tolikoljudi ima. Pozabavite se njegovim neeistocama kao stosu: gnoj, krv, slajm, pljuvacka, mokraca, serum, creva,jetra, bubrezi, znoj ... Zadubite se nad ovim necistocamakako bi apsurdna zaljubljenost prema telu nestala.

Cetvrta zastita za vas psiholoski mir je neprekidnorazrnisljanje 0 stalnoj prisutnoj smrti. Budisticko ucenjenaglasava da je zivot neizvestan, ali je smrt sigurna, Zi-vot ima smrt kao svoj cilj, Postoji rodenje, bolest, pat-nja, starost i, konacno, smrt. Ovo su karakteristike pro-cesa postojanja.

Da bi poceli sa vezbanjem, zauzmite sedeci stay sapr ekrstenirn nogarna, Verovatno cete se osetiti udobnijeako yam noge nisu pr e kr stane, vee polozene na zemlju,bez da su polozene [edna na drugu, Ako nadete da yamsedenje na podu smeta, onda sedite na udobniji nacin.A sada krenite sa svakom vezbom kontemplacije kao stosledi.

Bazicna oeiba br. 1

Priprem na [azaUkoliko ste zaista odlucili da vezbate budisticku

kontemplaciju i razvijete Uvid, morate odbaciti svesvetovne misli tokom vez banja. CiIj je ovde prociscenjeponasanja, bazicnog preliminarnog koraka za pravilanrazvoj konternplacije. Neophodno [e pr idrzavati se pravilapropisanih za laike (ili, pak, za kaludere). Naknadno pra-vilo je da se ne govori prkosno, sa prezirom iIi pod-smehom 0 bilo kom od Uzvisenih koji su postigli stanjeprosvetljenosti. Ako ste to vee ucinili, ispovedite se njernulicno iIi pak uz pomoc svog instruktora meditacije. Starimajstori budisticke tr adicije predlazu da se posvetiteBudi ako se tokom vezbanja pojave zastrasujuce vizije.

Cilj celokupnog vezbanja je oslobadanje od pohlepe,mrznje i iluzije. Ovaj intezivan kurs vas moze dovestido takvog stanja. Za pocetnike je vazno da pre pocetkavezbanja razrnisljaju 0 tzv. Cetir izastite . Predmet ovihrazrnisljanja su Buda, sveopsta ljubav, odvratni aspektitela i smrt. Prvo r azrnisljanje se sastoji u posvecivanjuBudi i prihvatanju njegovih Devet kvaliteta na ovaj na-cin: Zaista, Buda je savrseno prosvetljeno bice u pona-sanju, poznavanju sveta i nepokolebljivi voda Ijudi i

Pokusajte da usredsredite svoj urn (ali ne isvoje oci)na stomak. Treba da pratite pokrete dizanja i spustanjaovog organa. Ako yam je to u pocetku tesko, onda po-stavite obe ruke na stomak k~ bi osetili pokrete diza-nja i spustanja. Posle kratkog vremena ovi pokreti ceyam biti jasni. Nakon svega ovoga, treba da budetementalno svesni svakog udisaja i izdisaja preko abdorne-na. Vasa svesnost treba da bude prisutna sve dok to traje.Niposto ne smete da zarnisljate oblik stomaka: sarno treba

140141


2/97

da osetite telesni dodir uzrokovan pokretima abdomena.Zato, joS jednom, nemojte zamisljati oblik stomaka. Zapocetnika je ovo vrlo efikasan metod razvijanja koncen-tracije, paznje i uvida u kontemplaciju. Buduci da stepocetnik cija je moe koncentracije jos uvek slaba, bicevam jako tesko da drzrte urn na svakom pokretu s obzi-rom na ovo verovatno cete pomisliti: Ja zaista ne znamkako da usredsredim urn na svaki od ovih pokreta.

Tad se jednostavno pristetite da je ovo proces vez-banja, Pokreti dizanja i spustanja su uvek prisu tni i zatonema potrebe da ih trazite. U stvari, pocetniku je lakoda usredsredi svoj urn na ova dva jednostavna pokreta.Nastavite ovu vezbu sa punom paznjom na ove pokrete.Nikad nemojte vezbajuci ponavljati reei dizanje, spus-tanje, i nemojte misliti 0 dizanju i spustanju kao 0 re-cima. Sarno budite svesni aktuelnog procesa dizanja ispustanja abdomena. Izbegavajte duboko ill brzo disanjeda bi pokrete ueinfli zanimljivijirn, jer to uzrokuje za-mor. Samo budi te potpuno svesni pokreta stomaka i nor-malno disiteo

Bazicna veiba br. 2Dok ste zaokupljeni vezborn pracenja abdominalnih

pokreta, druge misli ce vam svakako preplaviti urn, kaoi razne namere, ideje, imaginacije i dr. One se ne smejuniti zanemariti, niti potiskivati, vee ih morate biti svesni,prostim ustanovljavanjem tj. registrovanjem bez krrtickograsudivanja.

Ako vam je, na primer, pala na urn neka zamisao,ne trebate je niti potiskivati, niti joj se prepustiti, veeje jednostavno ustanovite pros tim aktom registrovanjatj, da postoji zamiSljanje. Ako nameravate da nesto ura-

142

dite, ustanovite to kao nameravanje. Kad vam urn skrenesa objekta kontemplacije, ustanovite to kao skretanje.Ako vam se pojavi mentalna vizija susretanja sa nekomosobom, postoji susretanje. Ako pak zamisljate da sesvadate sa doticnorn osoborn, budite i toga svesni. Akovidite svetlosnu boju, postoji videnje. Ako zelite da plju-jete, posto ji zelja zu plju nanjem. Mentalna svesnost mora"postojati prema svakoj misli sve dok ne ode. Nakon stoje nestala, nastavite sa bazicnom vezbom br. 1, tj. saustanovljavanjem dizanja i spustanja abdomena.

Bazicna vezba br. 3.S obzirom da vezba kontemplacije traje dugo, vero-

vatno cete osetiti bolove i neugode zbog toga. Kad se todogodi, jednostavn o budi te svesni del~ tela gde se doticnibol pojavio, i nastavi te kontemplaciju. Uradite ovo pri-rodnom brzinorn, niti suvise sporo, niti suvise brzo. Ovineugodni bolovi (;c postepeno nestati. Medutim, ako ovaosecanja postanu nupodnosljiva, promenite polozaj. No, nezaboravite da prvo budete mental no svesni namere,pre nego sto krenete da prornenite polozaj. Svaki pokretmora bili uraden sa svesnoscu. Ukoliko nameravate dapodigncte ruku iii nogu, budite svesni toga. Tokom aktadizanja ruke ili noge, postoji dizanje. Ispruzajuci rukuiii nogu, ustanovite to kao ispruzanje. Kada savijate ud,postoji savijanje. Kada spustate dole, postoji spustanje.Obavite sve ove pokrete sa svesnoscu i polako. Cirn senadete u novoj poziciji, nastavite sa paznjorn na abdorni-nalne pokrete. Ukoliko vam je neugodno i u novoj po-ziciji, ponovite sve ispocetka,Ukoliko vas zasvrbi neki deo tela, upravite urn kanjemu i budite ga mentalno svesni. Uradite ovo ni pre-brzo ni presporo. Kada osecaj svrbeza prestane, nastavite

l43


3/97

sa pracenjern pokreta abdomena. Ukoliko osecaj svrbezapostane nepodnosljiv, i nameravate da pocesete taj deotela, budite svesni te namere. Kada podizete polako ruku,postoji podizanje. Dok doticete mesto svrbeza, dotica-nje. Cesite sa punom svesnoscu. Kada osecaj svrbezanestane i vi pozelite da prestanete sa cesanjem, postojizelja za prestajanjem. Dok se ruka vraca na svoje staromesto, ustanovite to kao oraeanje. Zatim se opet posvetitekontemplaciji dizanja i spustanja abdomena.Kad god se pojavi neka neugoda, ustanovite to kaoneugodu. Bol se moze eventualno srnanjiti Ili povecati,Nemojte se uspaniciti ako se poveca, Postojano nastavitekontemplaciju. Ukoliko tako nastavite, videcete da ce bolbrzo nestati. Ali, ako posle izvesnog vremena bol postanejaci i nepodnosljiv, morate ga ignorisati i nastaviti sakontemplacijom.

Ukoliko nameravate da zanjisete telo, ustanovite tokao nameravanje. Tokom akta njihanja, ustanovite tokao njihanje. Ako ste zedni tokom kontemplacije, ustano-vite to kao zed. Dok nameravate da ustanete, nameravate.Zatim budite svesni svakog pokreta tokom ustajanja. Dokgledate pravo nakon ustajanja, gledanje. Kad pocnete da koracate, ustanovite to k,.ao postoji koracanie. Vazno jeda budete svesni svakog momenta koracanja od pocetkado kraja. Pokusajte da budete mentalno svesni svakogkoraka u dva dela kao sto sledi: dizanje, spustanje. Kadaste savladali ovakvu vrstu hodanja, pokusajte da budetementalno svesni svakog koraka u tri dela: dizanje, gura-nje, spustanje. Ili: gore, napred, dole.

Dok gledate slavinu za vodu, postoji gledanje. Kadprestanete da koraeate, prestajanje. Dok ispruzate ruku,ispruzanje. Dok ruka dotice solju, post.oji doticanje.Dok ruka prinosi solju usnama, prinoienie. Ako osetitehladocu dodira, ustanovite to kao hladnocu, Dok ispijate,

144

\

ispijanje. Dok vracate solju, vracanje. Dok povlaeite ru-ku, povlacenje. Dok spustate ruku, spuStanje. Ako name-ravate da se vratite, nameravanje.

Ukoliko ste ostaIi da stojite neko vreme, nastavitesa kontemplacijom na abdominalne pokrete. Ukoliko na-meravate da sednete, nameravanje. Dok se spustate premastolici i podu, spuStanje. Sedajte polako, i budite svesnisvih pokreta. Morate ustanoviti svaki pokret dovodenjaruku i nogu u poziciju. Zatim ponovite celu vezbu.Morate poceti sa kontemplacijom u trenutku kad seprobudite. Ukoliko ste pocetnik nece biti moguce da poe-nete sa kontemplacijom bas u trenutku budenja. Ali bitrebalo da pocnete sa tim cim se setite da treba da vez-bate. Npr., ukoliko prilikom budenja, razrnisljate 0 nece-mu treba da budete svesni toga. Zatim dolazi kontempla-cija na dizanje iz kreveta. Svaki pokret ruku i nogu morabiti ucinjen sa mentalnom svesnoscu. Ako zelite da operetelice, zelja. Dok perete lice, pranje. Svesnost mora bitiprisutna i prilikom obedovanja. Morate ustanoviti svakufazu pripremanja je l a. Zatim, morate uociti i ustanovitii razlieite faze obedovanja: podizanja ruke kako bi seuzela pripremljena hrana, pr inosenju usnama, stavljanjahrane u usta, zvakanja i s1.

Razvijajte na ovaj nacin kontemplaciju prilikomobedovanja. Na pocetku vezbanja bice dosta gresaka, Ne-rna veze. Ne posustajte u svom naporu. Kada dostignetenapredniji stadijum u vezbanju, moci cete ustanovitivise detalja nego sto je ovde opisano..

Napredak u kontemplacijiNakon danonocnog praktikovanja steci cete moe

ustanovljavanja telesnih i mentalnih procesa. Pr imeticeteda postoji pauza izrnedu dizanja i spustanja abdomena.

145


4/97

Napredni stadijum

Pauzu popunjavajte svesnoscu 0 polozaju tela. UkoIikoste u sedecern polozaju morate biti svesni svog tela koje jeu sedecern polozaju. Dok vezbate kontemplaciju, ne smetebiti povezani sa objektirna sluha i videnja. Naravno, takvice se objekti pojavljivati, ali vi treba da ih ustanovljavatedva iIi tri pula, zavisuo od potrebe. Ukoliko vam se pojavineka osoba, mentalno je budite svesni, tj., ustanovljavajtetu sliku svedok nestane. UkoIiko ste, pak, cuIi zvuk nekogglasa, ustanovite to inastavite sa kontemplacijom.

mora biti ustanovljen. Ueenik koji ovako bude vezbaodanonocno bice u mogucnosti da razvije snaznu koncen-traciju i pocetni stadijum cetvorostepenog Uvida (Znanjao dolazenju i odlazenju) i da napreduje prema visimstepenima meditacije Uvida (Vipasana-Bhavana).

Rezime

Kada se, kao sto je gore spomenuto, nakon mar ljivogvezbanja koncentracija poveca, meditator ce opaziti po-javu nekog objekta i znanje 0 njemu: npr. ustanovicedizanje abdomena i svesnost 0njernu, spustanje abdomenai svesnost 0 tome, sedenje i svesnost 0 tome, itd. Krozkoncentraciju i paznju on zna kako da raspoznaje svakitelesni i mentalni proces: Dizanje je jedan proces, znanjeo njemu je drugi, Spustanje abdomena je jedan proces,saznanje 0 njemu je drugi. On vidi da svaki akt saz-nanja ima prirodu prianjanja uz objekat. To se pripi-suje karakter isticnoj funkciji urna , koja se sastoji u pria-njanju, ii bolje reci, sklonosti ka nekom objektu. Tre-balo bi znati da sto je jasnije malcrijalni objekat usta-novljen, jasniji postaje mentalni proces saznanja 0njem~.Ova [e cinjenica podrobnije objasnjena u Visudhi-Magi:Kako materijalnost postaje sasvim definisana, shvatljivai uocljiva, tako i nematerijalna stanja,koja imaju mate-ri j alnost kao svoj objekt ostaju jasna i uocljiva takode.

Kada meditator dode do toga da uoci razliku izmedutelesnog i mentalnog procesa, ukoliko je neupucen ubu-disticku doktrinu, on ce ovako razmisljati: Postoji di-zanje i saznanje 0 tome. Spustanje i saznanje 0 tome:nema nieega osim toga. Reci covek ili zena se odnose ~aisti proces, Ne postoji tako nesto kao licnost iiiif6:.((Ukoliko je, pak, ree 0 upucenome, njegovo ce razmisljanjepoci od direktnog znanja: Tacno [e da postoje samo tela

Ba.zicna veiba br. 4.Mozda cete se olenjiti nakon sto ste pomisli li da st.e

ucinili neadekv atan napredak. Ali, nema veze: jednostav-no to ustanovite. Nakon toga cete posumnjati u korisnosti ispravnost ove metode meditacije. Mentalno to ustanovi-te kao sumnja. Da Ii zelite dobre rezultate? Ako je tako,onda i to ustanovite. Da Ii ste razocar ani svojim neu-spehom? Ako je tako, onda to mentalno ustanovite. Uko-Iiko, pak, ncrna ni~('ga sto hi se ustanovilo, vratite sena dizanje i spustanje abdomena.

Da ukratko ponovimo: vasa kontemplacija mora po-ceti od momenta kada ustanete, do momenta kada legnete.Ne sme biti opust anja. Na odredenom stupnju napr etka,nece biti pospanosti. Naprotiv, moci cete daonocno dakontemplirate.

,-vtJNO f'~iSIlSrV'''V'fT(_Sv. ~Tir.; .Naglasono [e da morate ~ontemplirab svaku mental-nu pojavu, dobru ill 10Su svaki telesni pokret, veci iIimanji, svaki culni nadrazaj (telesni i mentalni oset),bilo da je prijatan iiineprijatan. Dok setate, svaki korak146 147


5/97

i urn. Osim njih ne postoje takvi entiteti kao covekiiizenaJednom recju, meditator vidi direktnim iskustvom

da ne postoji tako nesto kao licrwst iIi ~ Kada dodedo takvih razmisljanja, i njih treba ustanoviti kao raz-miSljanje, i nastaviti paznjom na dizanje i spustanje ab-domena, itd.

Sa vecim napretkom u meditaciji, svesno stanje nekenamere je, evidentno pre nego sto dode do pojave telesnihpokreta. Nairne, pre nego sto bude obavio neku telesnuradnju, on ce najpre ustanoviti nameru za izvrsenjerndoticne radnje. Mada meditator na pocetku svog vezbanjatakode biva svestan namere da savije ruku, jos uvek nemoze jasno utvrditi to stanje svesnosti. Sada na napred-nijem stadijumu, on uvida svesnost koja se sastoji u na-meri da savije ruku. Tako on uvidVstanje svesti namereda napravi telesni pokret brzi od sposobnosti uma da gauhvati. Sada, na naprednijem stadijumu, urn se javlja kaoprethodnik. Meditator sprernno ustanovljava narneru sa-vijanja, pruzanja, sedenja, stajanja, hodanja, itd. On ta-kode jasno uvida sadasnje savijanje, pruzan]e itd. Takosaznaje da je urn, buduci da poseduje saznanje 0 telesnomprocesu, brz] od materijalnog procesa. On direktno saz-naje da se telesni proces desava tek nakon prethodnoghtenja, tj. namere. Zatim usta.!l(~vlj~v~dolazak raznihmentalnih slika kao sto su Bud:l~vA'raiigt'kao i bilo kojavrsta osecaja koji dolazi iz tela, kao sto su svrab, bol.Tek sto jedan takav oset nestane, a odmah za njirn pojavise drugi. Ali, on ih sve sa upornoscu ustanovljava. Dokustanovljava svaki objekt koji se pojavljuje, svestan jeda ment.aluLg;,Qcesi saznanja zavise od objekata. e-.. .. I'Osut)JqDalje on uvida da su sve namer e i osecanja rezultatpredasnjih iskustva tj. predasnje karme, kao sto su i svimaterijalni i rnentalni procesi rezultat prcdasnje karme.

Takva razrnisljanja nadolaze meditatoru dok ustanovljavaneki objekat. Meditator ih mora ustanoviti kao razmtslja-nje, razmiSljanje, i nastaviti sa ustanovljavanjem objekatakao i obicno.

Nakon sto je shvatio da su materijalni i mentalniprocesi koje je ustanovio uslovljeni predaSnjim procesimaiste vrste, meditator shvata da su telo i urn u proslojegzistenciji bili uslovljeni prethodnim, i da ce u sledecirnegzistencijama tela i urn postojati iz istih razloga, idavan ovih procesa ne postoji iQ~arin& bite iii liCnost.p (10 "'4Nrt:1

Takva razmiSljanja moraju takode biti ustanovljena.Takvih r-amisljanja ce biti dosta u slucaju osoba sa jakimintelektualnim sklonostima, a manje kod onih koji takvesklonosti ne poseduju. Kada se pojave, treba ih ustanovitienergicno. Njihovo ustanovljavanje ce ih sman ji ti naminimum, dozvoljavajuci Uvidu da napreduje bez takvihrazmiSljanja.

Opet, meditator moze videti slike svih vrsta tj. men-talne vizije kao da ih vidi realno. Npr, rnoze videti Budu , i>()'f.it,kako dolazi u predivnom sjaju, rnoze da dozivi susret savoljenim osobama, zatim se mogu pojaviti vizije str avicneprirode kao sto su skcleti, ljudske lobanje, rusenje zgrada,itd. To nisu nista drugo do obicne tvorevine imaginacijeurna, pojacane intezivnom koncentracijom. Oni su posvojoj prirodi istovrsni 'sa snovima. Stoga nema razlogaza br igu ii strah. Treba ih ustanoviti. U pocetku tr ebacevise ustanovljavanja, obicno od pet do deset puta. Vre-menom ce takvi objekti poceti da blede, dok sasvirn neneslanu. No, ako meditator uziva u njirna, iii ako ih seboji, oklevace da ih ustanovljava, i oni nece nestati. Po-stoji [os gori oblik takvog slucaja, a to je kada meditatornamerno pobudi takve misli. Ako se takve misli pojave,treba ih ustanoviti i ote ah ON/!. CE . s E- ISTop/r/,

148 149


6/97

Postoje neke osobe, koje kontemplirajuei ne nailazena takve strane objekte, te postaju lenjo. To treba usta-noviti kao lenjost; lenjost.ya ovom stupnju on jasno vidieetnu, srednju i zavrsnu fazu svakog od telesnihi men-

talnih procesa. Tako on opaza da se svaki objekat pojav-ljuje iznenada i nestaje odmah. Njcgov opaza] je takojasan, da on ovako razmislja: Sve ima svoj kraj, sveodlazi. Nista nije stalno. Doista, sve je nestalno. Njegova

' 1 " , razmisljanja su sliena onima u Komentaru palijskogkanona: Sve [e nestalno, sve je prolazno ... On daljerazrnislja: Mi zbog Neznanja uzivamou'fivot"ii: Ali;-u.stvari, nema nieega u eemu bi se uzivalo. Postoji stalnodolazenje i odlazenje. To je zaista uzasno. U bilo komtrenutku mozerno umreti. Ova vaskolika proIaznost je za-ista uzasna! I ovo je gotovo istovetno sa stavovima u Ko-mentaru: Sto je nestalno, to je boIno: bolno zbog posto-jeceg procesa dizanja i spustanja. Opet iskusivsi jak Ibol, on razmislja ovako: Sve je bol, sve je patnja! _ ~ K O , yf !f 4 iOv ." I" " IN"'-A Ia razrrus janja se slazu s onima u Komentaru: Ongleda na bol kao na ubojnu streIu. On dalje razrnislja:Ovde je prisutna masa patnje, patnja je zaista neizbezna.Pojayljivanje i nestajanje [e rdavo. Ne moze se zaustavititaj proces, to je van eovekove rnoci, Ono nastavlja svojprirodni pravac. I ovo se slaze sa Komentarom: Onosto je bolno nije sopstvo, jer nema jezgra ... Meditatormora ustanoviti sva ova r'azrnisljanja i nastaviti sa kon-tern placij om.

S obzirom na ovakvo iskustvo, meditator ce sve ob-jekte ustanoviti kao nestalne, pune patnje i bez sopstvakao nekog njihovog trajnog nosioca. To ce vaziti i za onekoje jo nije ustanovio. Takvo shvatanje nije dovoljnojasno onome koji nije sklon intelektualiziranju, ne obracapaznju na razmislianja, vee ide sarno na ustanovljavanjsobjekata koji se pojavljuju. Medutim, u slucaju onih koji150

takve sxlonosti posodu ju, r azrnisljanja se mogu pojavitit.okom svakog ak ta ustanovljavanja. T~va r azrnijiljanjasu prepr ek a progresu u konternplaciji. To zriaei da se netreba pr epustati intelektualiz.iranju. Nakon sto je ovosh va tio, medi tat.or vis!' ne razmislja vee nastoji da ustnno-vi sv(' P"OCt'S(' koji s(' pojavljuju, Tada, u mouu-ntu kadsu pet spir itualni h moci (vera, energija, paznja, koncen-tracija i znanje) .izbalansirani, ubrzani su mentalni pro-cesi ustanovlj avanja, kao i telesni i rnentalni proeesikoje treba ustanoviti. U momentu udisanja, dizanje abdo-mena se ubrzava, kao ispustanje. Ubrzavanje je takodeevidentno iu procesu savijanja i pruzanja udova. U ne-koliko slucajeva se javljaju osecaji ostrog bola i svraba,brzo imomentalno. Sve u svemu, ova osecanja su teskopodnosljiva. Ovde takode treba primeniti ustanovljava-nje, ali sa usredsredivanjem. Ako zeli da ih imenuje,kolektivna oznaka za sve njih ce biti sasvim dovoljna.Vazna stvar je ustanoviti ih jasno. Na ovom stadijumu,uobieajena kontemplacija fokusirana na ne-koliko odabra-nih objekata, trcba se odstraniti a ustanovljgvanje po-

'VIt. Isvetiti svakom objektu koji dolazi od strane sest eu a.Sarno onda ako nije zainteresovan za ovakvu vrstu kon-ternplaci je moze nastaviti sa uobieajenirn nacinorn.

Telesni i rnentalni procesi su puno puta brz! negotreptanje oka ii bljesak munje. Ipak, ako meditator na-stavi sa jednostavnim ustanovljavanjem ovih procesa,on ih jasno moil' uoci ti kad god se pojave. Pazrija umapostaje vrlo jaka. Kao rezultat toga, izgledace kao dapazriji ne moze izrnaci nijedan objekat. Stoga meditatorveruje: Telesni i mentalni procesi su zaista brzi kao rna-sina. Ali, svi mogu biti uoceni i ustanovljeni. On takoveruje, jer je direktnim iskustvom spoznao uno sto ranijenije znao.

151


7/97

Kao rezultat Uvida, na odredenom stupnju, pojavicese briljantna sve~st. Meditatoru nadolaze i stanja kaosto su ushicenje, najezena koza, drhtanjs u udovima,vrtoglavica u glavi, ljuljanje tela. Sto je najvaznije, ondobija osecanje dubokog dusevnog mira, bilo da sedi,hoda iiilezi. Slobodan je od svih zlih osecanja i gneva.Um postaje duboko usredsreden. Zbog toga mu nadolazeovakve misli: Zaista, Buda je sveznajuci, procesi tela iuma su nestalni, prepuni patnje i bez ega. On zeli da-druge savetuje da praktikuju meditaciju. Slobodan je od

I ~ lenjosti i tuposti, njegova energija nije ni labava ni,yt-~ J I< , - / I k " '! Pf',!LPlf ;,Ot>lo ~ u ocena;) Njegova sreca prevazilazi sve ranije srece. Do-Is"fl1,..~Sl"i.,,I\ bi . l' d d' . . '.1"" Iva ze JU a rugrma saopsti svoja iskustva.I Medutim, meditator niposto ne sme da razrnislja 0

ovim iskustvima. Naime, sva ona predstavljaju sme.tnjuUvidu. Kako se neko pojavi, treba ga ustanoviti: Brl-lijantna svetlost, vera, ushicenje, mir, sreca, itd. Istiproces ustanovljavanja treba primeniti i za sve ostaleprocese. Kad se briljantna sve1)'5t pojavi, na pocetku semoze desiti da meditator zanemari ustanovljavanje iuziva u njoj. Cak i ako meditator primeni pazljivo usta-nov ljavanje sve)fosti, uno ce biti pomesano sa osecanjemsrece i zadovoljstva. Medutim, kasnije ce se naviknuti natakve fenomene i nastavice da ih ustanovljava dok nenestanu. Nekad je svey(>st tako briljantna da ce shvatitida je zaista tesko boritise protiv nje. Tada bi trebalo daprestane da obr aca paznju na nju, i da se baci na usta-novljavanje telesnih procesa. Dok je koncentracija in-tezi vna, ne samo briljantna svetlost, vee i druge misli semog~. pojaviti ~ ~rajati sve dok meditator bude prianjaouz nJlh. U slucaju da se to dogodi, treba ih brzo usta-noviti. U nekim slueajevirna, cak i ako ne bude bilotakvih misli, mogu se pojaviti nejasni objekti koji se brzoisukcesivno smenjuju, kao vagoni voza. Meditator takve

1 vizuelne objekte tr eba da ustanovi, i oni ce nestati. Kadarnedit atorov Uvid postane slabiji, objekti rnogu postatidisti nkt ivniji. U tom slucaju rnoraju biti ustanovljavanisve .dok ceo voz objekata ne nestane.

Meditator mora shvatiti cinjenicu da je prianjanjetj. uzivanje u takvim fenomenima kao sto su briljantnasvetlost, itd., stetno i pogr esno, Pravi postupak, koji je uskladu sa putem Uvida, jeste ustanoviti f,ve objekte paz-ljivo i sa ravnodusnoseu, dok ne iSceznu. Dok meditatornastoji da ustanovljava mentalne itelesne procese, njegovUvidce jasno napredovati. Lakse ce rnoci da razurne dola-zak inestanak pr ocesa, itelesnih imentalnih. Na taj na-cin, on u svak om od njih prepoznaje njihove tri kar ak-ter is tike: nestaluost., patnju i odsustvo ega. Nakon sto jeovako kontemplirao.izvesno vreme, rnoze pomisliti : Ovoje rnozda najbolje sto se moze postici u procesu meditacije.Visih stanja nema , te postaje zadovoljan, pa pocinje dapauzira. Medutim, ne sme se opustati, vee idalje mora daustanovljava telesne i mentalne procese koji nadolaze.

Napretkom u vez banju, meditator saznaje da postOjeJtri faze u procesu ustanovljavanja: ustanovljavanje obje-kata, njetovo iscezavanje i iscezavanje svesti koja to usta-..novljav'!:..

Na onom stupnju kad je meditator u stanju da jasnoustanovi nadolazece parove, partikularni oblici kao sto sutelo, glava, ruka, noga mu nisu vise jasno evidentni, tese pojavljuje ideja da sve nestaje i iSc'ezava. Na ovomstadijumu moze pomiali ti da ovaj tip konternplacije inijena trazenoj visini. Ali, u stvari, nije tako. Problem je utome sto urn ima prirodnu karakteristiku da uziva u oblic-ju i formama. Zbog njihovog odsustva urn trazi zadovo-Ijenje. Sve je to lIlandeslacija prngr esa u Uvidu. Ka()-rezultat toga, prvo c e doci do ustanovljavanja nestankaoblicja, za railiku od prethodnih stadijuma, gde je prvo-i52 153


8/97

dolazilo do ustanovljavanja njih samih. Sarno ako opetdode do razmisljanja, doci ce i do pojave oblicja. Takoce direktno iskusiti istinitost jedne mudre izreke kojaglasi: Kada su imena ii oznake prisutne, realnost lezisakrivena, a kada realnost izbije na povrsinu, imena ioznake nestaju. Ukoliko meditator prosirisvesnost na celo telo, caki ako nije ustandvljavao objekte sa punom snagom, jasnovidi da uno sto cuje iscezava, a uno sto vidi se rastvarau paramparead. Ovo je videnje stvari kakve jesu. Nekimeditatori ne vide jasno sta se desava, [er je iscezavanjetako brzo, da oni osecaju da im vid slabi, Ili pak da imse vrti u glavi. To nije tako. Njima jednostavno nedostajesnage da ustanove sta sedesava, tako da ne vide obliejai forme. Tada bi trebalo da se opuste i prepuste se kon-tern placiji.

Dok [e zauzet ustanovljavanjem nadolazecih objekata,on razmislja: Sve traje tek koliko i treptaj oka iIibljesak munje, Kao sto nestaje i iscezava u proslosti, takonestaje i iscezava iu buducnosti. On mora ustanovitiova razmiSljanja.

Moguce da meditatora tokom kontemplacije spopad-ne jako osecanje straha. On razrnislja: Covek uztva uzivotu, ne rznajuci pravu ristinu: U svakom momentu semoze umreti. I sarno rodenje je prepuno bola i straha.Bid ponovo roden ie takode stanje prepuno straha, jerW" ..V.....~ ;Ii" .../... ~,opet dolazi dodolazenja i odlazenj~ Strah je zaista bitistar, iskusiti tugu, jadikovku, bol, zalost i oeajanje.Ovakva razmiSljanja se moraju ustanoviti i odbaciti.

Tada meditator uvida da nema na sta da se osloniipostaje slab kako u telu, tako i umu. Obuzima ga utu-cenost. Vise nije svetao i produhovljen. Ali, ne treba daoeajava, Ovo stanje je, u stvari, znak napretka. To nijenista drugo do nesreca zbog saznanja o sveopstosti strah..L...s'"'-.""!i~

On mora ustanoviti ovakva razrnisljanja i, ako budevredno ustanovljavao nudolazece objekte, ovakva nesrccnaosecanja ee ncstat i. Mcdutirn, ako ne konlemplira izvosno-vrerne tuga ce ostati a strah ce se pojacati. Ova vrstastraha nije povezana sa Uvidom i mora se eliminisatikonst.antnorn medi tacijom.

Opel, tokom uslanovljavanja objekata, mogu se po-[aviti i ovakve misli: Svi ovi telesni i mentalni procesipredstavljaju veliko zlo. Uopste nije dobro sto sam serodio. U stvari, btce bolje da se vise i ne rodim. Razoca-ravajuce je videti sve te forme i oblike kad su, u stvari,svi oni nistavni, i sto je najvaznije nisu uopste realni.Nistavno je traziti srecu. Ovakva razmisljanja se mo-raju ustanoviti.

Tada ce verovatno osetiti da su tela i urn kao objekti,kao i svest koja ib uslaQ,Qwjava, veoma grubi, odvratnii bez vrednosti. Cak mofe osetiti kako mu telo trune iraspada .. Na ovom stadijumu, dok meditator ustanov-ljava sve elesne i mentalne procese, obuzece ga jak osecajgadenja p rerna svemu sto dolazi iz tela i uma. Madatakva osecanja odvratnosti nestaju nakon nekoliko usta-novljavanja, on vise nije obuzet osecajern blazenstva tiprijatne ekstaze kao ranije. Njegova kontemplacija jesada pomesana sa snazrrim gadenjem, i postaje lenj zavezbanje, mada zna da bi ipak morao da vezba. Jedinosto mu preostaje, jeste da nastavi sa kontemplacijom.Tako on vidi ljudsko telo u permanentnom procesu ras-_padanja, .te mu se ne svida perspektiva da se ponovo rodi,bDokao covek, zena, kralj, iiimultimiIioner. Potpuno ististay ima i prema mogucnosti da se rodi u nebeskim sveto-virna.

Kada postane svestan odvratnosti svake formacijekoju je ustanovio, ~jemu se javlja zelja da gobegne~jih, da ih napusti. Gledanje, slusanje, razrnisljanje, r-iLUf.J~ i.


9/97

sve mu je to odvratno, on zeli da pobegne od svegaI "toga. Trebalo bi da ustanovi takvu zelju. Mogu se pojavitii sledeca razmisljanja: Kad god ustanovim neku forma-ciju, srecem se sa istim ponavljanjima. Zato je bolje daprestanem sa ustanovljavanjima. Ovakva razrnisljanjatreba ustanoviti.

Neki meditatori, dok tako razmisljaju, zaista i pre-stanu sa ustanovljavanjem. Medutim, time nisu nista ura-dili. Nairne, i dalje dolazi do pojavljivanja formacija. Zatosu njihova razmisljanja sada usmerena u drugaeijern prav-eu: Mada prestajern da ustanovljavam telesne i mentalneformacije, one se i dalje pojavljuju. One dolaze kao i sves-"nost 0 njima. Qslobodenje od njih se.ne moze postiei napu:stanjem ustanoyljavanja. Ustanovljavajuei ih kao i obicno,- tri karakteristike eelokupnog zivota: nestalnost, patnja,!epostojanje licnosti, - bice u potpunosti evidentne, i neposvecujuci nikakvu paznju formacijama postici ce sedusevni mir. Ostvarice nestanak svih formacija, Nibbanu.Mir i blazenstvo ce doci, Tako razmisljajuci sa radoscu,on nastavlja sa ustanovljava formacije. U slucaju onihmeditatora, koji nisu sposobni da razrnisljaju na ovakavnacin, oni ee nastaviti meditaciju zadovoljni i ohrabreniobjasnjenjima svojih ueitelja.

Nakon nastavljene meditacije, doci ce do trenutakakarl ce se pojaviti mnoge bolne misli. Nema razloga za oca- 'janje. To su sarno manifestacije postojece mase patnje.~If3H5K'I1M1Mada meditator sve to pravilno ustanovljava, cini mu seda ipak ne radi dobro, tj.da svest koja ustanovljava iobjekti koje treba ustanoviti nisu dovoljno povezani. Toje zbog toga sto ie isuvise nestrpljiv da bi mogao da jasnoshvati tri karakteristike. Nezadovoljan svojim polozajern,on rnisli da ce mu, ako sedi, biti bolje da stoji, a akostoji, da ee mu biti boljeako sedi. Nakon toga zeli dapromeni polozaj udova. Mada stalno .menja polozaje, ne156

moze dugo ostati u bilo kojern od njih. Postaje umoran.Ali, ne treba da ocajava. Sve se to dogada zato sto nijeu potpunosti shvatio prirodu tri karakteritike, i zatosto jos nije stekao Znanje 0 stalozenosti formacija. Onradi dobro, ali se ipak drugacije oseca. Trebalo bi da ipak,navikne na jednu poziciju, i uskoro ce se osecati udobno.Nastavljajuci da energicno ustahovljava formacije, njegovurn ce postepeno postati sreden i svetao. Na kraju cenjegovi osecaji umora potpuno nestati.Kada znanje 0 formacijama postane zrelije, urn c Dpostati vrlo [asan, a ustanovljavanje ce teci glatko i slakocorn. Tri karakteristike ce mu biti evidentne i bezrazrnisljanja. Paznja se usmerava prema svakomdelutela odakle se pojavi .oset, ali osecaj dodira je gladak kaovata. Ponekad je mnogo takvih objekata po telu, pa seoni moraju ustanoviti brzo. Tada ce meditator iskusitiosecan je srece kao da ga neko prska vodom. Takva oscca-nja srece kao i briljantna svetlost, koja ce se verovatno"pojaviti kao prateca pojava, moraju biti ustanovljeni.Ako ne isceznu, on ne treba da obr aca paznju na njih,vee da i dalje nastavi sa ustanovljavanjem.

Na ovom stadijumu on je zadovoljan tim Znanjem,koje je slobodno od osecanja Jastva, tj. Ega. On takodenalazi zadovoljstvo u ustanovljavanju objekata koji nado-laze. On nije umoran od njihovog ustanovljavanja. Slobo-dan je od svih bolnih osecanja, Bilo koju poziciju dazauzme, u stanju je da dugo ostane u njoj. Bilo da sediiiilezi.u stanju je da kontemplira dva-tri sata bez osecajanelagodnosti iii bolova. Cak i posle toga ce se osecatiugodno,

Nailazi mu i zadovoljstvo, zato sto je siguran da us-pesno napreduje. Njegov urn je usmeren prema napretkuu kontemplaciji. Trebalo bi da ovakva osecanja ustanovi.U stvari, treba ustanoviti sve sto god se pojavi u umu,

,I

157


10/97

bilo koje osecanje iiimisao. Oni koji misle da je ciljvrlo blizu, kontempliraju sa veIikom energijom. Cak itada, kad ustanovljavanje ide dobro, meditator i daljemora biti budan i pasljiv, sto znaci da niti sme bitiprevise napet, niti toliko opusten, da mu mentalni i te-lesni procesi prornicu a da ih on ne ustanovi. Ako takobude radio, steci ce Uvid u nestanak formacija, te ostva"riti Nibbanu. Postoje slucajevi da pojedini meditatorinaizrnenicno doiivljavaju uspone i padove u vezbanjumeditacije. Ne bi trebalo da ocajavaju, vee da sarno nasta-ve sa ustanovljavanjemsvega sto nadolazi od strane sesteula. Kada je ustanovljavanje glatko i jasno, takvih pa-dova nece biti.

Ako meditator poene bilo sa dizanjem Hi spustanjernabdomena ili sa nekim drugirn telesnim iiimentalnimobjektom, pre ili kasnije ce postici napredak, ako buderadio pravilno. Gledace sa lakocom na sve te formacijekoje dolaze i odlaze. Na_ovaj. naein njegov urn je u pot-ti 1 bod "VIi"&ol V'l i" 'a It .punos 1 soan od zagaderiosti. Ma kako pr ijatan bioneki objekat koji izaziva uzivanje, on nece visezudetiza njim. S druge strane, rna kako bio odvratan nekidrugi objekat, on nece osecati odvratnost prema njemu.On jednostavno ustanovljava sve to kao videnje, sluSanje.To ustanovljavanje je propr aceno sa sest stalozenostikoje su podrobno opisane u Pali kanonu. Vise nije svestanvremena koje provodi u meditaciji. Niti razrnislja na bilokoji naein. Ali, ako nije razvio dovoljan Uvid kako bidostigao Znanje 0 Putu i njegovorn Ostvarenju, koncen-tracija ce oslabiti, i nadornestice je razrnisljanje. Drugimreeirna, ako napravi velik napor, moze ocekivati uspeh.Bice toliko ushicen zbog rezultata, da ce pre iiikasnijeiskusiti pad. Opet ce doci do napretka, ali ako dovoljnasnaga Uvida jos nije ostvarena, koncentracija pada, i opetdolazi do stagnacije. Tako neki meditatori mogu dosiv-

. .ljavati uspone ipadove po nekoliko puta. Stoga nije dobroza one poeetnike da budu odmah, jos pre pocetka vezba-\nja, upoznati sa stadijumirna koji ih ocekuju. Medutim,kako je ova knjiga prvenstveno namenjena onirn kojinisu u mogucnosti da vezbaju pod nadzorom iskusnogucitelja, ovist.adijumi su ovde naznaecni.Uprkos svim ovim usporrirna i padovima tokorn V'Z-banja, meditator ne sme dozvoliti da ga nadvladaju oca]i razocarenje. On je sada, kao sto je i bio, na praguostvarenja Svetastva (Maga i Phala). Onog trenutka kadabude razvio pet spiritualnih moci (Vera, Energija, Paz-nja, Koncentracija i Mudrost) na dovoljnom nivou, ostva-rice Nibbanu.

Kako je Nibbana ostvarenaUsponi i padovi tokom vezbanja Uvida mogu se upo-

rediti sa pticom oslobodenom sa nekog broda koji plovi.U davna vremena, kapetan nekog takvog broda je, akobi ustanovio da je tesko predvideti da Iibrod ide premakopnu, pustao pticu sa broda, namenjenu upravo za tusvrhu,

Ptica bi pole tela u sva eetiri pravca da trazi obalu.Toliko dugo ce i meditator dozivljati padove, slieno gorepomenutoj ptici, dok mu snaga Uvida dovoljno ne sazri.Kada ptica vidi kopno, ona leti u tom pravcu bez vracanjana brod. Isto tako, kada znanje 0Uvidu postane dovoljnozrelo i jako, razurnece se svaka formacija kao nestalna,patnja kao njena osnova i odsustvo sopstva. Taj akt usta-novljavanja bilo koje od te tri karakteristike, koji pose-duje visok stepen lucidnosti i snage u svom savrsenstvu,postaje bdi i manifestuje se tri iiieetiri puta uzastopce.Odmah nakon sto je poslednja svest ustanovljavanja do-

158 159


11/97

stigla Maga-Phalu (Put i Ostvarenje), dolazi Nibbana,prestanak svih for macijja.

Aktovi ustanovljavanja su sad lucidniji nego preostvarenja Nibbane. Zato oni koji su ostvarili Nibbanukazu: Ustanovljeni obJ.ekti. i svest koja ih ustanovljavanest~i suo Ili,.objekt~ i ~kf~~i. ustanovljavanja ~ ....~~ecenikao sto se nozem sece puzavica. Ili, objekti i aktovi us-tanovljavanja su spali, kao da se neko konacno oslobodio

'V c,, ,ov,teskog tereta. Ili, objekti i aktovi ustanovljavanja suugaseni kao sto se gasi sveca. Ili, objekti i 'ikt~vi usta-novljavanja su nestali kao da [e tama iznen~da zamenjena. svetloscu. Ili, [ednostavno receno, ~scezli su zajedno ..

Medutim, trajanje ostvarenja nestanka formacijanije dugo. Njegovo trajanje je kao tr ajanje jednog usta-novljavanja. Zatim meditator rezimira ono sto se dogodilo,On zna da je nestanak ustanovljenih materijalnih .proce-sa, ostvarivanje mira Maga-Phala-Nibbane. Oni koji sudobro informisani znaju da je nestanak formacija Ni-bbana, a ostvarivanje nestanka i dusevnog mira Maga--Phala, Odmah ee pomisliti: Ja sam sad ostvario Nibbanui dostigao Sotapati Maga-Phalu. Takvo jasno znanje jeevidentno onome koji je proucavao budisticke spise ilije, pak, pohadao predavanja na tu temu.

Nekim meditatorima nadolaze ranija, vee prevazidenazagadenja, te zbog toga nastavljaju ustanovljavanje,ali sada dolazi do vracanja na staro stanje, na znanjeo dolazenju i odlazenju, Nairne, ustanovijeni objekti iaktovi ustanovljavanja vise ne idu zajedno, Neki medi-tatori osete izvestan bol za izvesno vreme. Sve u svemu ,oni vide jasno dolazak i odlazak Iorrnacija. Na ovom stup-nju, meditator oseca da je njegov urn apsolutno slobodanod bilo kojih prepreka. U takvom r aspolozeriju, on nemoze jasno ustanovljavati telesne i mentalne procese.On jednostavno oseca srecu i blazenstvo. Kad se ova

osecanja izgube, on je opet u stanju da ustanovljava te-lesne i mentalne procese. Posle nekog vremena dostizestupanj na kome sve to radi glatko i jasno. Ukoliko jeznanje Uvida dovoljno jako i jasno, moze doci do po-navljanja Znanja 0 iSCezavanju formacija. Ovim su opi-sani metod meditacije, napredni stadijumi Znanja 0Uvidu i dostizanja Sotapati Magga-Phale.

Onaj koji je dostigao Maga-Phalu je svestan odre-denih promena u svom karakteru i mentalnim stavovima.On zna da je njegov zivot izmenjen. Njegova vera u Tridr agu lja postaje vrlo jaka i cvrsta. Dostize srecu i bla-zenstvo. Zbog ovakvih ekstatiekih iskustva, ne moze daustanovljava jasno objekte, mada se trudi da tako radioMedutim, takva iskustva postepeno nestaju nakon neko-liko sati ih dana, i uskoro ce biti u stanju da opet us-tanovljava formacije. U nekim slucajevirna, meditatorikoji su dostigli Maga-Phalu osecaju kao da su se oslobo-dili velikog tereta i ne zde da nastave sa kontemplacijom.

Znanje 0 ostvarenju

160

Ukoliko meditator zeli da opet dostigne Znanje 0ostvarenju i realizuje Nibbanu, mora upraviti svu ener-giju ka tom cilju i ustanovljavati sve mentalne i telesneprocese. Inace, normalno je da se tokom meditacije Uvida,analiticko znanje 0 telu i umu prvo pojavljuje svetov-njacirna, dok se znaiije 0 dolazenju i odlazenju. pojav-ljuje prvo Plemenitima (ariya). Tako ce meditator naovom stadijumu odmah dostici stanje znanja 0 dolazenjui odlazenju formacija, te znanje 0 nestanku [ormacija-: P01AV!'fKada ova znanja saz ru u dovoljnoj meri, meditator cepostici znanje 0 ostoarerciu. i Nibbanu._Ovo znanje trajesarno momenat onome ko nije {esio problem vremenskog

l t/vir>l:" :JASNC itt JIi. "It.~e ::::.U5.loo"4E.N~ "-flO I , , : ' 1 / E . . O~1",u.8161

pC" ''ive., ; PA :t.Af>R.A....g " ' I & . PQS-n;:';Ji


12/97

trajanja, no nekad traje iduze, No, u slucaju onih kojisu taJ~problem resili, znanje 0 ostvarenju traje i po ceodan i noc, katkad i duze, kao sto je naglaseno u Komen-tarima. Znanje 0 ostvarenju dolazi do svog kr aja sarno kodonih meditatora koji su odluci li da ga vrernenski ogra-nice. Tokorn per ioda trajanja znanja 0ostvarenju, moguse javiti razrnisljanja, ali ce ona nestati nakon nekolikoustanovljavanja. U nekim slucajevirna, znanje 0 ostva-renju traje nekoliko sati, bez ikakvih smetnji. Dok Zna-nje 0 ostvarenju traje, svest je apsolutno slobodna odsvih fri~~~~ija, sto i jeste svojstvo Nibbane. Drugim re-Cima, Nibbana je dhamma potpuno ispraznjena od svihtelesnih i mentalnih procesa, kao i od svih ovozemalj-skih patnji. Tokom trajanja ovog znanja, meditator nijesvestan nijednog telesnog ni mentalnog procesa, on jeapsolu tno slobodan od svih ovozemaljskih znanja, pria-njanja i sklonosti. Oko njega se nalaze objekti videnja,cujenja, ukusa i.1dodira, koje bi obican covek percepirao,ali on rtir#fv~~t~ri niti jednog od njih. Njegov fizickipolozaj u kome meditira je cvrst i stabilan. Medutim,kada znanje 0 ostvarenju prestane opet dolazi do poplaveobjekata koji poplavljuju urn itelo, ali meditator idaljetreba da ustanovljava telesne imentalne procese.

Ovde je potrebno upozorenje. Moze se desiti da me-ditator donese odluku 0 ulasku u znanje 0 ostvarenju injegovom trajanju. Ne bi smeo da donosi takve odluke akoje vee poceo da ustanovljava telesne i mentalne procese.Pre nego sto Uvid sazri, moze iskusiti zevanje, drhtavicui zimu, te izgubiti korak. Dok ustanovljava, moze mu sejaviti misao 0 cilju,"sto je takode pogubno. On ne sme darnisli ni na sta. Ako je koncentracija slaba, ulazak ce bitispor i kratko ce trajati. Ovim je opis u lazenja u znanjeo ostvarenju zavrsen,

Kalco dostiCi Vise Put eveKada meditator postane zadovoljan znanjern () os-

tvarenju Prvog puta, trebalo bi da nastoji da dostignevise puteve. On mora imati jaku zelju za ~~, odred~jucipr-r iod nnmon j c-n ost.var enj u istih na otpr iike ovaj na-Cin: i a vrerne ovog perioda ne /zelim da iskusim opetznanje 0 ostvarenju. Neka ne bude ponavljanja ovog. sta-nja. Neka dostignern Put koji dosada nis.am dO~h~ao.Neka dostignern taj cilj. Naoruzan ovako [akorn zelJomon treba kao i obieno da ustanovljava telesne imentalneprocese. 'Ovo je neophodno, inaee opet moze o.stva:.itiznanje 0 ostvarenju vezano za nife puteve. Na tal nacl~,ukoliko pomisli da ne moze ostvariti vise puteve, obuzecega osecaj r azoearenja. Medutim, ako odbaci zelju .~~ p.~~navljanjem, i ako je Uvid dovoljno zreo, moze doShc~ VISlput. Kada neko tako vezba sa namer~m da to p~sh~ne:napredak u Uvidu ce poceti sa znanjern 0 dolazenJ.u 1odlazenju, Taj napredak u Uvidu nije isti kao kad bi sevratio na znanje 0 ostvarenju, vee isti kao onaj u vezba-nju kontemplacije na nizern putu. Na ranijem stupnjuznanja 0 dolazenju i odlazenju rnogu se pojaviti br iljan-tna svetlost iIi razltcitt oblici. Meditator moze iskusitibol. Pojavljuju se razlicita dolazenja i odlazenja telesnihi mentalnih procesa. Ako Uvid nije dovoljno zreo, ostacedugo na nizim znanjima. ~e~tim, nece biti. ~eskoe.a kkao_za vreme kontemplacije na mzem putu. .Iasnija su IS us-tva str aha, bede, odvratnosti, zelje za oslobodenjTm .odbolesti ovozemaljskog zivota. Ako, pak, Uvid nije dovoljnozreo doci ce do. vr acanja na znanje 0stalozenosti formac~-ja, Ono moze trajati danima, mesecima, igodina~a. A~l,vezbanjem ce uskoro dostici stadijum iscezavan]a s~l.hformacijl!.:. zajedno sa ostvar~vanjem ~ise~ p~ta. K~sn~]ese vr aca na stadijum znanja 0 dolazenju 1 odlazenju,

162


13/97

Ovim je zavrsen opis napretka u Uvidu koji vodi do dos-tizanja Skadagami Magge, Puta onoga koji se samojos jednom rac1a.

Opet, ako meditator zeli da dostigne Treci put,Anagarni Maggu, mora izbaciti zelju za vracanjem naznanje 0 ostvarenju prethodnog puta. Ovako on treba darazmislja: Neka ostvarim sarno onaj napredak u Uvidukoji se odnosi na visi put. Neka ostvarim visi put i ostva-renje koje mu pripada! Nakon toga mora ustanovljavatitelesne i mentalne procese kao i obicno. Pocece sa znan-njem 0 dolazenju i odlazenju, ali ce uskoro doseci visaznanja, [edno nakon drugog, sve do znanja 0 stalozenostiformacija. Ako Uvid nije dovoljno zreo, meditator ceostati na tom stupnju. Ako, pak, sazri, doci ce do nestankasvih formacija i znanja 0 ostvarenju Treceg puta. Ovimje zavrsen opis dostizanja Treceg puta, koji predstavljaPu t Anagamija, Onoga koji se vise ne rada.

Onaj meditator koji zeli da dode do eetvrtog i, ujed-no, i krajnjeg Puta, Puta Svetastva (Arahatta Magga iPhala), mora napustiti zelju za ponovnim ostvarenjemznanja 0 ostvarenju koje pripada Trecern putu. Nakon..toga treba, kao i obicno, da ustanovljava telesne i Illen-talne procese. Ovo je jedini put za to, kao sto je recenou Satipatthana Sutti. Pocin 'uei sa znanjem 0 dolazenju_i odlazenju, USk(l['()


14/97

NAPREDAK UVIDA - KROZ STEPENEPROCISCENJA cinjuci sa obuzdavanjem shodno Pravilima disciplinekoja se zovu Patiloha. Obuzdavanje je od prevasho~nevaznostl, jer samo tako moze doci do napretka u medita-ciji,

Metod T,'vida ukratlco

Prociscenje ponosania

Postoje dve vrste razvitka u rneditaciji: Mir (Sa-matha) i Uvid (Vipasana). Osoba koja je razvila mir, .. i,nakon sto je ostvar ila povecanu iiiobicnu konceritr-acijukasrri je kontemplira pet grupa prianjanja, zove se Sa-matha-janika. Ok,Q.ovog metoda dostizanja Uvida, Papa-casudani, komentarusici .Damadijadu Sutu kaze: Ovde,neka osoba prvo dostize povecanu koncentraciju Hi ~bicnukoncentraciju. To je mir. Zatim posvecuje Uvid tOJ kon-centraciji i mentalnim stanjima povezanim sa njirna, gl~-dajuci ih kao nestalne, podlozne patnji ibez ega. U V~-sudi Magi je takode receno: Onaj ciji je oslonac rrurtreba prvo da izade iz bilo koje materijalne Ilinemat~~i-jalne Djane, osim baze koja se sastoji iz ni-~rcepcIJe--ni-ne-percepcije i tako bi trebalo da prepoznaje fakto~eDjane koji se sastoje od odgovarajucih misli i mentalmhstanja povezanih sa njirna.

Onaj koji medutim nije ostvario povecanu konc~n-traciju, vee je na pocetnickorn nivou koji odg~va~a Uviduo pet grupa prianjanja, zove se Suda-vipasajanika. Okoovog metoda dostizanja Uvida je receno u .isto_mko.men-taru Damadajada Sute: Postoji osoba koja, cak 1 akanije ostvarila malopr edasnji pomenuti Mir, posvecuje seUvidu 0 pet ... gledajuci ih kao...

U Visudi-rnagi je takode receno: Onaj koji ima Cistiuvid kao svoj oslonac... kontemplira cetiri elementa ..U Susima-paribadjaka Suti Nidana Samjute Buda _jerekao: Prvo dolazi znanje koje obuhvata trenutacno

Postovanje Njemu, Velikom Sveznajucem Svecu kojije rasprostro zrake svog dobrog zakona! Ovi zTaci njego-vog Dobrog Zakona - njegova istinita porui: neka dugozrace u celom svetu.

Rasprava objaSnjava napredak u Uvidu, zajedno saodredenim stadijumom proeiscenja. Ona je ukratko napi-sana zbog meditatora koji su ostvarili razlicite rezultatou svojoj praksi tako da rnogu lakSe razumeti svoja iskus-tva. Misli se 'na one, koji praktikuju pracen]e telesnihprocesa, kao sto su dizanje i spustanjs abdomena te tak-tilne telesne procese koji se baziraju na primarni~ ele-mentima materije evidentnim tokom senzacije dodira.Misl! se na one, koji su ostvarili izvestan napredak, ostva-rili Damu, prevazisIi sumnju i dosttgli nezavisnost oddrugih pod majstorovom kontrolom.

Prociscenje ponasanja znae] ovde, u slucaju zenskihi muskih posvecenika (upasika i upasaka) prihvatanjePravila, i odgovarajuce ponasanje uz to. U slucaju Bhik-hua, Prociscenje ponaSanja je obavezno za monahe, po-166

167


15/97

odigravanje stvari (dama-piti-nana) a zatim dolazi znanjeo Nibani. Kada se prbCiscenje ponasanja ostvari meditator,koji je sabrao cisti Uvid kao svoj oslonac, treba da kon-templira 0 telu-i-umu (nama-rupa). Na ovaj naein on trebada kontemplira prema njihovim karakteristikama, 0 peL.i telesne i mentalne procese koji mu se javljaju tokomsvakodnevnog zivota (od 6 cula). Uvid se mora, u stvari,razvijati ustanovljavanjem telesnih i mentalnih procesakoji bivaju evidentni. U pocetku, medutim, tesko je sle-diti i ustanovljavati jasno sve telesne i mentalrle procesekoji se neprestano javljaju oct6 cula. Zato meditator koji- ,je pocetnik, prvo treba da shvatigzliku. Dok seda, pojav-ljuje se telesni proces dodira, zbog poze i kroz dodir doti-canja tela. Ovi procesi culnosti bi trebali biti ustanovlja-vani kao sedanje, doticanje, itd. Kasnije, treba obratitipaznju na pokrete dizanja i spustanja abdomena. To trebaustanovljavati kao dizanje, spuStanje, itd.

Ovde, meditator, ustanovliavajuct procese dizanja ispustanja abdomena, posmatra telesne procese (rupa),bivajuci svestan njihovih prirodnih karakteristika.Kasnije, kada je posmatrao Urn (nama) te posmatraoi telo i urn [nama-rupa}, bice mu jasne generalne karak-teristike ovih procesa, njihova nestalnost, podloznostpatnji, i nedostatak sopstva.

Ali, dok ustanovljava dizanje i spustanje abdomen ai druge procese, pojavljuju se rnisli, zelje, osecanja, za-dovoljstva, itd. Sve ovo mora biti ustanovljeno. Ali, nakontoga se treba vrati ti na ustanovljavanje telesnih i men-talnih procesa kao baziene vezbe. Ovo je kratak prikazmetodicke prakse Uvida, koja nije data u detalje.

ProCiscenje umaTokom ranog dela metodieke prakse, ukoliko medi-

tatorov urn jos nije potpuno proeiscen, pojavice se misliusmerene ka objektu zelje. Nekad ee osecati pojavu ovihmisli, a nekad nece. Njegova koncentracija uma je uvekslaba tako da ovakve ometajuce misli nastavljaju da uzne-miruju njegov urn dok kontemplira. Zato se ovakve mislii zovu ornetajuce misli, Medutim, kada koncentracijauma ojaca, misaoni proces ustanovljavanja postaje vrlokoncentrisan. Tada, po pravilu, njegov urn nece lutatibilo kuda. Sarno ponekad, i to u neznatnom stepenu semogu javiti lutajuce mfsli, ali ce nestati nakon ustanov-ljavanja. Zato se u takvom periodu njegov urn nazivanepornucenim. Dok ovako vezba sa nepomucenim umom,urn ce sve lakse ustanovljavati objekte i akt ustanovlja-vanja ce traja ti bez prekida. Za to vreme, pojavljuje sekoncentracija uma koja traje momenat. Ovo se zove pro-Ciscenje uma.

Mada ta koncentracija ima sarno kratko tra janje,njena snaga otpora prema unistenju odgovara onoj u us-pesnoj koncetraciji. U komentaru Visudi mage, u objas-njenju poglavlja koje se odnosi na Paznju na disanjekaze se: Momentalna ujednacenost uma znaci koncen-traciju uma koja traje smo trenutak. Za taj tip konce-tracije karakter isticno je da, ako uspeh traje neuznemire-no, sa odnosnim objektima, u jednom pravcu, i ako nijeprekinuta, drzi urn nepokretnim, kao da je isceznuo.

Traje neometano sa odnosnim objektima znaci neo-metani kontinuitet misli koje se ustanovljavaju. Nakonustanovjavanja, na isti nacin, i sledeci, itd.

T, T jednom pravcu, znaci da mada objekti, koji seustanovljavaju jesu brojni i razhciti, jos uvek snaga kon-centracije uma neometano usmerena ka ustanovljavanju,

168 lli9


16/97

ostaje na is tom nivou. Ono sto se ovde misli je sledece:odmah nakon sto je prvi objekt ustanovljen, isto takonakon njega se drugi, treci i naredni objekti ustanovlja-vaju sa istom snagorn koncentraicije.

Snaga momentalne koncetr acije je ista kao snagakoncentracije kojorn se dostize puno mentalno isceznuce.Medutim, ovakva slicnost momentalne koncentracije sakoneentraeijom potpunog iseeznuca ce postati jasna sarnonakon kulminacije metodicke prakse Uvida.Ali, nije li receno u Komentarima da termin precis-cenje uma vazi sarno za uspesnu koncentraciju i koneen-traciju punog iSeeznuca? Ovo je tacno: ali ovu izjavutreba shvatiti na taj naein sto jNmentalna koneentracijaukljueena u uspesnu koneentraciju.

Kada ugleda vizuelni objekat okom, meditator znakako da razlikuje svaki Iaktor pojedinacno: OVO oko jejedno, vizuelni objekat je drugo. Isti postupak vazi iu slucaju dr ugih culnih funkcija. ~ -.!i.,.. - H!iNr4l.NfllC1IIt(ci",.

_Tako-,-_~_~_yak~m_~_':tll__u_~~an()~ljavanja,_medi tator do-~azi do ~nalitick(),~ suznan]a mentainitlpro('('sa ustanov-Ijavanja, direktnim iskustvom ovako: Oni imaju prirodustremljenja prellla objektu, prianjanja uz-obJek~'prepo-znavanja objekta. U drugu ruku, o n zna analitieki ma-terfjalne procese, duz celog tela, kao sto su dizanje ispustanje abdomena, sedenje, itd., ovako: Ovi nemajuprirodu str ernljen ja iIi pr ianjanja ka objektu, iIi ka pre-poznavanju objekta. Takvo znanje se naziva saznanjematerije (ili tela) njenom manifestacijom ne definisanosti.

Takvo znanje se zove analitieko znanje tela i uma.Kada takvo znanje sazri, meditator to razume ovako: Umomentu udisaja postoji pokret dizanja abdomena i saz-nanja 0 tome, 'ali nema osecaja sopstva tokom toga. Umomentu izdisaja postoji spustanje abdomena i saznanjeo tome, ali nema osecaja sops tva. Razumeci ovo, on daljeuvida: Ovde je sarno taj par: materijalni proees kao ob-jekat i mentalni proees saznanja 0 tome. Tu su Ckonven-clonalni-termfiir--j{-ao bice, osoba, dtcla, Ja, Ili drum,covek, iena, itd. Ali _~an toga ne pos~oji odvojena osoba(ftOfI'';_~!ibice,.~ iIi drugi e_~lVe~_~~i_~~~~:

Vezbajuci prociscenje uma inastavljajuci vezbanjeustanovljavanja meditator ce doci do analitickog znanjao telu iumu kao sto sledi: Dizanje (gornji pokret ab-domena) je jedan proces, spustanje (donji pokret) je drugipokret ... Na taj naem on ce znati kako da razlikujesvaki telesni proees koji ustanovljava, Dalje: Saznanjeo pokretudizanja je jedan proces, saznanje 0 njemu jedrugi. Pokret spustanja je jedan proces, saznanje 0 njemuje drugi, itd. Dalje: Dizanje je jedan proees, znanje 0njemu je drugi , itd. Na taj -naefn ceznati kako da razh-kuje svaki telesni i mentalni proces. Svo to znanje, medu-tim, dolazi od jednostavnog ustanovljavanja, ne od razrnis-ljanja. Jednostavno receno: to je znanje dobijeno direk-tnim iskustvom, steeenirn obienim aktom ustanovljavanja,a ne znanje nastalo racionaliziranjem.

Prociscenje savladavanjem sumnje(Znanje primecivanjem uslovljenosti)

,Prociscenje pogZeda(.4.naZiticko znanje 0 telu i umu)

Kada prociscenje pogleda sazri, uslov neophodan dabi se telesni i mentalni procesi posmatrali postace jasan.Prvo, svest koja je uslov svakog telesnog proeesa ee bitievidentna. Kako ce npr., kada savijamo ruku iIi nogu,

170 171


17/97

svest koja to namerava biti evidentna. Tako meditatorprvo ustanovljava tu svest, a zatim i akt savijanja, itd.Zatim on razume direktnim iskustvom: Kada postojisvest koja namerava da savija ud dolazi i telesni processavijanja. Kada postoji svest koja namerava da ispruziud, dolazi telesni proces ispruzanja i na isti naein on razu-me ostale primere, direktnim iskustvom.

Opet, on razume direktnim iskustvom uslov za men-talni proces, na sledeei naein: U slucaju svesti koja zelida pobegne ,sa staze prvo dolazi svest. koja daje pocetnupaznju prema odvojenom objektu. Ako ta svest nije usta-novljena (sa paznjom) onda dolazi svest koja bezi sastaze. All, ako je takva svest ustanovljena, takve zalutalemisli nece doci. Isti je slucaj i sa drugirn tipovima svesti,npr., ako smo ushiceni, ljutiti Ili pohlepni. Kada su oko ivizuelni objekti prisutni, dolazi vizuelna svest: inace vi-zuelna svest nece biti prisutna. Isti je slueaj i sa ostalimeulima. Ako postoji ustanovljiv iIi prepoznatljiv objekat,sledi svest 0 tome, razrnisljanje: inace takva svest nedolazi.

U to vreme, meditator ce iskusiti mnoga razlicitabolna osecanja koja dolaze iz tela. Ali, dok se ovakva ose-canja ustanovljuju (ali bez brige), druga ce nadolaziti,itd. Meditator ce i dalje ustanovljavati ova osecanja kakodolazf!'- - a li --ce saiIi~-~per-cepirati njihovu pocetnu fazudolazen]a a ne iodlazenja.- - - . . . . . - - . - .. _ ._ ,- ," - , ,_ - - . - , , - - -_ .- ,.-.'-."--~

Isto tako se pojavljuju mnoge mentalne slike razli-citih oblika. Oblik pagode, kaludera, coveka, kuce, drveta,nebeskog dvorca i mnogih drugih slika razheitih vrsta.Ovde, takode, dok je meditator zaposlen ustanovljavanjemjedne, doci ce druga, On ce ih sve ustanovljavati ali cebiti sarno njihove poeetne faze, ali ne i finalne.

172

On sada razume: svest dolazi u saglasnosti sa svakimobjektom koji postaje evidentan. Ako postoji objekat,dolazi svest. Ako nema objekta, nema svesti.

Izmedu sekvenci ustanovljavanja, on takode deduk-tivno razmisljajuci zna: Nije cudo sto tela i urn trajupored takvih uzroka kao sto su neznanje, zudnja, kamma,itd. Takvo iskustvo se zove .znanje 0 uslovljenosti.

Kada takvo znanje sazri, meditator ce percepiratisarno telesne i umne procese koji se pojavljuju strogo uskladu sa uzrocima i dod ce do zakljucka: Ovde je sarnouslovljeni telesni-umni proces. Odvojeno od ovoga, nepostoji osoba koja izvrsava savijanje udova, itd., iii kojaiskusava osecanja bola, ~ .; Zflt>-vvf)~S7'VA ITO.

Ovo se zove prociScenje uvida prevazilazenjem sum-nie.

Znanje shvatanjemKada [e prethodni stadijurn dostigao zrelost, medi-

tator ce primetiti razlicite pocetn_e,~~~~j~ i !~alne f;i_~~nekog objekta koji se ustanovljava. Tada u slucaju razli-citih objekata koji se ustanovljavaju, odmah nakon jednogdolazi drugi proces. Npr., sarno sto se zavrsio pokret di-zanja abdomena, dolazi pokret spustanja. Isto je i uslucaju setanja: sarno sto se podiglo stopalo ono se nakontoga spusta.

U slucaju bolnih osecanja sarno nakon sto je jednoosecanje ustanovljeno, pojavljuje se drugo. Nakon sto inaredna ustanovljava, meditator ce videti da se ona poste-peno smanjuju, sve dok ne isceznu. U slucaju razlrcitihslika, postupak je isti: jedna nestane, ali za njim drug adolazi. One ce neprestano nadolaziti ali ce postepeno ne-stajati sve dok ne isceznu. Meditator, medutim, !,-_eceper-rt


18/97

(Deset smetnji uvidu)

ili sunca, itd. Nekorne moze trajati sarno momenat, ne-kome duze,

Zatim ce nnici jaka paznja prema Uvidu. Kao rezul-tat toga, jasno ce ustanovljavatitelesne i mentalne pro-cese te ce pomisliti: Ne postoji telesni i mentalni proceskoji bih propustio da ustanovirn.

N" .jcgo vo znun je se ovde zove ustanovLjavanje, koje jesnuzno, ostro ijuko. Lako ce uoeiti svaki proces kao daostrim nozem sece bamusov prut.

Zatim opet veruje: Ne postoji... proces koji ne moguustanoviti. Jasno shvata tri karakteristike Uvida. Do-lazi mu vera, jaka vera prema Uvidu. Njegov urn jerniran i bez smetnji. Prisutni su i mentalni procesi kaopoverenje prema Budi, Darni, Sangi, mnogirna koji up-raznjavaju meditaciju, kao i zelja da se savetuje upraz-njavanje meditacije rodacima, prijateljima, itd.

Zatim nadolazi jak osecaj srece u pet etapa, poeinjucisa minornom srecom. Kada se dostigne erociscenje uma,pojavljuje se ushicenje, uzrokujuci t~ttu u udovima, tese pojavljuju sreca i radost. OSeCakako je celo telo po-dignuto i ostavljeno u vazduhu, Ili kao da lezi negde dole.Potom dolazi osecanje mira sa karakteristikom mira kojise ogleda i prilikom hoda, stajanja, sedenja, bez prisutnos-ti tenzije, ukrucenosti, i s1. Oseca da su mu sve zeljeispunjene, usmerene sarno prema korisnim aktivnostima.

Zatim takode dolazi veoma uzviseno osecanje srecekoja se prenosi na celo telo. Pod tim uticajem, on postajesrecan i veruje: Sada sam pronasao srecu koju nikadadosada nisam osetio , i zeli da drugirna prenese svoja is-kustva. Oko tih osecanja, receno je:

Nadljudska je sreca kaludera,koji je, sa umom u miru,pronasao odvojeno mesto,sa uvidom u Damu.

Videvsi to, meditator ih sve shvata kao nestalne ...On je svestan bolnih osecanja koja nadolaze, i sve je toza njega konglomerat patnje. Dalje ih shvata kao bezega, videvsi ih kako dolaze i odlaze.

Ovo shvatanje ustanovljenog objekta, kao nestalnog,podloznog patnji i bez ega jednostavnim ustanovljava-njem, a bez razlikovanja i rezonovanja, se zove znanjeshvatanjem kroz direktno iskustvo.

Uvidevsi karakteristike nekoliko puta, direktnim is-"kustvorn meditator ce sve shvatiti, tj. sve mentalne i te-lesne procese proslosti. i sadasnjosti, kao i buducnosti,ovako: Svi su oni nestalni, bolni i bez ega. Ovo se zoveznanje zakljucivanjem.

Aludirajuci na ovo znanje, reeeno je u Rati sambhudaMagi: Bilo sta sto je materijalno, bilo da pripada pros-losti, sadasnjosti iIi buducnosti unutrasnje iIi spoljasnje,inferiorno Ili superiorno, daleko iIi blizu, je nestalno.

Takode u Komentaru Katavata sutte ie receno: Caki ako se vidi nestalnost sarno jedne formacije (uslovljenogfenomena), i ostale treba ovako shvatiti: Sve formacijesu nestalne. Sve jormacije su nestalne se odnosi na shvatanja de-

dukcijom, a ne na primanje objekta u is tom momentu.

Znanje 0 dolaienju i odlazenju

Kada je meditator tokom vezbi Uvida u stanju da seposveti trenutnim telesnim i mentalnim procesima, bezgledanja na prosle iIi buduce procese, pojavice mu sebrlljantna svetIost. Nekome ee se pojaviti kao svetlostlampe, nekime kao bljesak munje, Ili kao zracenje meseca17 4 17 5


19/97

Kada u potpunosti shvati,dizanje i spu'stanje 'pet GrupaOn postaje srecan i radostan,besmrtan za onoga ko razume.

Damapada 373-374

ProciScenje znanjem i vizija sta je Put, cl sta nije

Dolazi mu_energija koja nije ni labava ni kruta, vee Ijaka iradi nepristrasno. Ranije je njegova energija bila./tellltAVlk1_

'ThZ~HA-, nekad labava, nekad ukoeena, ali sada nij'e ni rpreviselabava ni previse ukrucena, te je u stanju da ustanovlja-va objekte jasno i kontinuirano.

Takode mu nadolazi ravnodusnost povezana sa Uvi-dom,. koja je neutralna prema svim formacijama. Pod.njenirn uticajem on sa ravnodusnoscu posmatra cak itri karakteristike. Njegova aktivnost odvija se bez napora.Mir mu je svugde ocigledan.

Briljantna svetlost se opet pojavljuje, medutim me-ditator to nije u stanju da oznaei kao smetnju, vee sma-tra da je postigao vrhunac meditacije. On misli: Teksam sada nasao pravu radost u meditaciji.

S obzirom da oseca veliku srecu i ushicenje, zdruzenusa briljantnom svetloscu, uzivajuei u svakom ustanov-ljavanju on veruje: Sigurno sam dostigao Uzvisen. puti Ostvarenje. Sada sam ispunio zadatak meditacije.Ovo je zabuna koja se sastoji u nepoznavanju toga staje put a sta nije, i predstavlja smetnju koja se uglavnommanifestuje na ovaj nacin, Ali, cak i ako mu se ne pojavibriljantna svetlost i druge smetnje, ostaje uzivarije kojetakode predstavlja smetnju Uvidu. ZOOgtoga se znanjekoje se sastoji u ustanovljavanju zove znanje 0 dolaie-nju iodlaZenju, ukoliko je uznemiren ovim smetnjama.Iz istog razloga meditator nije u poziciji da potpuno vididolazak i odlazak telesnih i mentalnih procesa.

Dok je zauzet ustanovljavanjem, meditator ce, samiIi uz pomoe iekog drugog, doei do zakljueka: Briljantnasvetlost i ~ stvari koje sam iskusio, nisu Put. Uzi-vanje u njirna je prepreka Putu. Vezbanje kontinuiranogustanovljavanja objekata - sarno to je Put Uvida. Moramnastaviti sa ustanovljavanjem. Ova odluka se zove pro-ciScenje znanjem i vizija sta je Put a sta nije Put.

Prociscenje znanjem ivizija pravca vezbanjaNakon ustanovljavanja ovih manifestacija, i nakon

sto ih je ostavio, on nastavlja sa aktom ustanovljavanjatelesnih i mentalnih procesa, kako nadolaze od stranesest cula. Na taj nacin on sve ove smetnje, kao sto subriljantna svetlost, sreca, ravnodusnost, savladava i po-svecuje se ustanovljavanju. U svakom aktu ustanovljava-nja on vidi: Ustanovljen objekt je momentalno nestao.

Na taj nacin on vidi direktnim iskustvom kako te-lesni i mentalni procesi dolaze i iscezavaju od momentado momenta. Takvo znanje koje je rezultat kontinuiranogustanovljavanja telesnih i mentalnih procesa, se nazivafinalno znanje kontemplacije dolaien;a iodlaien;a. Ovoje pocetak prociScen;a znan;em i vizi;om pravca praksekoje poeinje od Uvida i pruza se prerna znanju prtlago-davanja.

Znanje 0 rastvaranju

Ustanovljavanjem telesnih i mentalnih procesa kojinadolaze, on ih vidi deo po deo, parte po parce, sponupo sponu. Upravo sada dolazi, upravo sada odlazi. Kadatakvo znanje 0 dolazenju i odlazenju postane zrelo, ostro

176 177


20/97

Of{

i jako, njemu nisu jasni pocetak i srednja faza svakogprocesa, ali su mu jasni procesi raspadanja tih formacija.Npr., dok on ustanovljava pokret dizanja abdomena, nitinjegova pocetria niti krajnja faza mu nisu jasni, ali muje zato jasna njihova kr a jnja faza. Isto je isa spustanjernabdomena.

Tada se moze uciniti medi t.atoru da objekti u stvarine postoje, odnosno cini mu se da ti objekti u stvarine postoje, odnosno cini mu se da ustanovljava nestocega nerna, sto je vee iscezlo. Moze da pomisli: Izgu biosam Uvid , ali ne bi trebalo tako da misli.

Zato sto je ranije uz ivao u konccptualnirn oblicima,ideja formacije sa njihovirn specificnirn crtama mu jejasna. U pocetku meditatorov urn nece uzivati u tome,ali ce pre ili kasnije doci do uz ivanja u nestanku sto sezove njihovo rastvaranje. Nakon ovoga treba pristupitivezbanju kontinuiranog ustanovljavanja. Dok ovakoustanovljava i mentalno stanje koje to radio ani dolaze,iscezavaju u parovima, jedan posle drugog. To je kao kon-tinuirano iscezavanje letnje fatamorgane, ii kao eksplo-zi je telesnih procesa. Isto tako on ustanovljava druge te-lesne i mentalne procese, njihovo rastavljanje. Tako onuvida da prvo iscezava objekat, a zatim i sarna svest kojato ustanovljava. (Treba naglasiti da ovo znanje dolazidirektnim iskustvom putem prakse ustanovljavanja, a neobicnim rezonovanjem).

Postoji savrseno razumevanje nestanka dye stvari,para do para, a to je: 1) nestanak vizuelnog ih nekogdrugog objekta koji se pojavljuje od strane cula i 2)svest koja to ustanovljava. avo se zove znanje 0 rastva-ranju.

Svcsnost 0 strahu

Kada znanje 0 rast.varanju sazri, doci ce postepenodo svesnosU 0 stmlw idr ugih visih znanja, zajedno saodnosnim aspck ti ma st.raha, itd. Videvsi rastvaranje dyemalo potllcnute ~;Iari u n jernu ce se pojaviti osecan jest.raha. Zato C C Z;l v rerne svakog akta ustanovljavanja,meditator pomisli1i: "ave forrnacije su zaista uzasne. {(Ovakvo razumevnnjc njihovog uz asa se zove suesnost 0v r j; Iu U to vreme, nj egov urn jeuzasu, ) 11 Zlwn]C 0 SLru t .zahvacen strahom i izg leda bcspomocan.

Znanje 0 bedi

Kada ostvari prethodno znanje i nastavi sa ustanov-ljavanjern pojavice se znanje 0 bedi. Za vreme ustanov-ljav anja, bilo koja Iorrnacija ce mu se uciniti bljutava.On vidi sarno patnju, nezadovoljstvo i bedu. Zato se ovajstadijum zove znanje 0 bedi.

Znanje 0 odvratnosti

Videvsi ovu bcdu svih formacija njegov urn ne nalaziuZivanje u svim tim stvarima, jer je nad njirna zgaden.Njegov urn je nezadovoljan iravnodusan, Cak i tada onne napusta vezbanje Uvida. On bi trebalo da zna da ovost an j e uma ni je nezadovoljstvo meditacijom vee jedno-stavno znanje 0 odnratnosti, koje se odlikuje gadenjemnad formacijama cak i ako usmeri svoj urn prema naj-lepsirn stvarima, on nece uzivati u njima, nece ga zadovo-ljiti, naprotiv njegov urn ce prianjati i kretati se pre-rna Nibani. Zato ce mu se sledeca misao pojaviti u umu:Nestanak svih formacija koje se pojavljuju i nestajuod momenta do momenta - sarno to je sreca.

178 179


21/97

Znanje 0 zelji za oslobodenjem niti njihov nestanak deo po deo. Ovo je, u stvari, isceza-vanje, unistavanje i nestanak svakog pnjediriacnog ose-canja. Drugim recirna, sve ce biti kao u vreme znanja 0shvatanju, kada dolazi do konstantnog priliva osecanja.Ali, ako nastavi ovako, njegovo ustanovljavanje, ce po-stati jasno iosecanja ce postepeno nestati. Tako ce preva-zici bolna osecanja ibice u stanju da dugo ostane u od-redenom polozaju, Njegov ce Uvid biti sve zr eli ji imocice jasno da vidi tri karakteristike. Ovakvo zrianje koje jerezultat razlikovanja tr ikarakteristike, se zove jako zna-nje ponovnog opazanja.

Kada se kroz ovo znanje zgadi nad svim formacijama,pozelece da pobegne od njih, tj., da ih se oslobodi. Zna-nje koje se odnosi na ovu zelju zove se znanje 0 zelji zaoslobodenjem. U ovo vreme, obicno se javljaju bolna ose-canja iz tela, kao i ne-volja da se ostane dugo u odredenomtelesnom polozaju. Cak i ako ovo stanje ne dode, nelagod-na priroda formacija ce postati jasnija nego ikad. I zbogtoga ce, izmedu ustanovljavanja osetiti zudn]u: Oh, nekauskoro budem osloboden od toga. Oh, neka dostignern sta-nje gde ce ove Iorrnacije iseeznuti. Oh, neka unistirn sveformacije u potpunosti! Tokom ove krize, izgleda da sesvest koja bi trebala da ustanovljava objekte, postepenoudaljava od objekata, jer zeli da pobegne od njih.

Znanje 0 stalozenosti jormuciju9" I P,,-vr1 1, V

Znanje 0 ponovnom posmatranjuKada prethodno znanje sazri, nadoci ce znanje koje

ce lako uskladiti telesne imentalne procese, sasvim pr i-rodno. Ovo se zove znunje 0 stalozenosti jo rmuciju.Sada, tokom akta ustanovljavanja, napor vise nije potr e-ban da bi ustanovio Ior maci je, pre nego sto ih urn razurne.Novi objekt se pojavljuje, ali ga on zrianjem Uvida lak oustanovljava irazurne. Napor vise nije potreban. Ranijeje dolazilo do straha, osecanja bede, odvratnosti, zelje zaoslobodenjern i nezadovoljstva znanjem. Ali sada ova men-talna stanja vise ne dolaze, mada je nestanak formacija idalje zatvoren. Cak i ako bolna osecarrja iz tela nadodu,nema mentalnih srne tnji i nema osecanja nepodnosljivosti,ne vise. Cak iako medi tator pomisli na nesto tuzno, necebiti forme straha ili tuge. Ovo je uklanjanje straha nastadijumu stalozenoti jormacija.

Na ranijern sladijumu, dolazilo je do osecarija srecezbog uspeha u uvidu. Ali sada, takve srece nerna, kako jeprisutan mir uma koji pripada stalozenosti formacija.Mada vidi objektc' pod lozne zelji, ii misli 0 stvarima za

S obzirom na ovakvu zelju da pobegne od njih, me-di tator pravi jaci napor i nastavlja vezbanje ustanovlja-vanja ovih forrnacija, sa zeljom da pobegne od njih.Zbog toga se ovo znanje zove znanje 0ponovnom po-smatranju. Zatim ce mu priroda Ili karakteristike forma-cija biti jasno evidenCe. Narocito ce mu aspekt patnjebiti evidentan. Na ovom stadijumu, takode, nadoci ce murazne vrste bolova, koji su oStri i rastu. Tada ce mu celotelo izgledati kao konglomerat patnje i bolesti. Ovo sarnoodrazava nepodnosljivu prirodu Iormacija. Tada zeli dapromeni svoj telesni polozaj, on to ne sme da uradi, veeda pokusa da ostane nepornican sto duze i da nastavivezbu ustanovljavanja. Na taj nacin ce moci da prevazideovo stanje. Sada je njegovo znanje Uvida zaista jasno ilucidno i cak ce injegova bolna osecanja uskoro nestati.Cak i ako bolna osecanja ne nestanu skroz, on ce prime-

180 181


22/97

uzivan je, nece biti jakih osecanja uz ivanja. Ovo se zoveuklanjanje uZivanja stadijuma stalozenosti formacija.

[

Ne oseca zelju niti odvratnost prema bilo kom objek-tu, pozeljnorn ill nepozeljnorn, koji dolaze od strane sestcula, vee ih jednostavno ustanovljava. Ova se zove po-stojanje vizija stadijuma stalozenosti jormacija.

Odn oseci se na gore pomenute kvalitete, r eceno je uVisudi Magi: Napustivsi strah i uzivanje, on je nepri-strasan i neutralan prema svim formacijama. Zatim, nje-govo ustanovljavanje traje dugo vreme, bez napora. Mozeda potraje i dva ili tri satabez uznemiravanja. Ovo jestanje dugog vezbanja stalozenosti formacija, 0kojem jebilo r eci u Patisambhuda Magi : Mudrost koja traje,dugo je znanje koje traje u mentalnim stanjima staloze-nosti formacija. Veliki komentar Visudi Mage to objas-njava ovako: Ovo se odnosi na znanje koje Iunkcioniseu kontinuiranom toku.

,- Sada je ustanovljavanje potpuno spontano, kao da jeurodeno tako da urn odbija da prianja za ( razne) objekte,LOn se smanjuje povlaci, uzrnice, on vise ne ide napred.

T,'vid koji vodi u sloboduTako, kroz znanje 0 staloienosti formacija, koje [e

ispunjeno mnogirn vrlinama, srecom i .moeima, on usta-novljava formacije kako se pojavljuju. Kada ovo znanjesazri, i postane jako,lucidno i bistro, i dostigne kulmi-naciju, razumece svaku formaciju kao nestalnu, podloznupatnji i bez sopstva. Ovakvi akti ustanovljavanja su upe-catljiviji no obicno. Ovo se zove Uvid koji vodi u oslo-bodenje.

Zatim, odmah nakon poslednje svesnosti u ser iji akataustanovljavanja, pripadajucr-Uvidu koji vodi u Oslobo-denje, meditatorova svest ide pravo prema Nibani (uzi-

182

rnajuci je kao objeka t), koja je nestanak svih formacija.Zatim mu se pojavljuje splasnjavanje svih formacija kojese zove nestanak.

Ovaj nacin realizacije Nibane je pomenut u mnogirndiskusijarna majstora npr.: "Vizija ish.ne j~nadosla;~ .. , r,;~,~v;JQs.rl.tada ce bi lo slat lito ima prirodu dolazcnja, nestati.

Takode u Pi tanjirna Milinde receno je: Njegovasvest, dok je posvecena ustanovljavanju. prevaziiarlkon-tii-i'U'iriino pojavljivanje fenomena i dostize ne pojavljivanjl'. Onaj koji jet vl'zhajuCi na pravilan naCln. dostigaune-pojavljivanje. 0 kralju. za njega se ~aze da j~.o~tv.arioNibanu. Znacenje je u ovome: meditator koji zeh dadostigne Nibanu, mora da ustanovljava sve mentalne itelesne procese koji se pojavljuju od strane sest cula.Nairne dolazfce do pojavljivanja razlicitih telesnih imentainih procesa. Ali. umesto da potpadne pod njihovuticaj, on ih$l9pt:~~riiazi i dolazi do ne-polavlltvaniav tl..do njihovog prestanka. Ne5T't~K't-J..iI"'I!i


23/97

Prociscenje znanjem i vizijom(Znanje Puta)

Odmah nakon toga dolazi do znanja koje traje u istojNibani, koje je prestanak svih formacija. Takode se zoveprociScenje znanjem imudroscu,

Znanje ostvarenjaOdmah nakon toga dolazi do znanja koje pripada

krajnjern stadi jumu i nastavlja se u istom pravcu, kao iprethodno. Ono pripada istoj Nibani, koja je iscezavanjesvih formacija. Ovo se zove znanje ostvarenja.

Znanje osvrtaTrajanje ova tri znanja sazrevanja, Puta i os tv are-

nja, medutirn, ne traje dugo, Vrlo je kratko i traje kaojedno ustanovljavanje. Zato zatim dolazi znanje osvrta.Kroz to znanje osvrta, meditator pr imecuje da uvid kojivodi U osloboc1enje, dolazi zajedno sa vrlom brzom funk-cijom ustanovljavanja, i da nakon poslednje faze ustanov-Ijavanja svesti Puta, ulazi U iseezavanje formacija. Ovo jeztuinie osvrta na Put.

Ovo je ztuuije 0 osvrtu na Nioan.u. 0 ovome je recenou Visudi-Magi: Tirn putem, ja sam zaista dosao, tako seon vratio na Put. Ovo stanje sam dostigao kao neki obje-kat, to je besmrtno, to je Nibana!

Neki meditatori, ali ne svi, ostvaruju osvrt na zaqa-c1ivanja. Nakon sto je izvrsio osvrt na ovaj nacin, medi-tator jos uvek nastavlja vezbanje ustanovljavanja teles-nih i mentalnih procesa. Dok je tako zaposlen u ustanov-ljavanju, telesni i mentalni procesi mu se eine kao grubi

184

i prosti, ne suptilni kao u vreme znanja 0 stnlozenostt[ormacija. Zasto je to tako? To je tako zbog einjenicesto ovo znanje ima prirodu znanja 0 dolazenju iodlaze-nju. Kada plemeniti ueenici (koji se zovu Pobednicitoka) iznova zapoci nju vezbanje Uvida, t], ustanovljava-nje znanja 0 dolazenju iodlazenju, uno obicno dolazi napocetku. Ovo je uobicajeni pravac u vezbanju.

Kada neki meditator, medutirn, dobije osecaje srece,snazne ver e, ush icerija imira, oni obicno preplave celotelo. Zbog toga oni nisu u stanju da vezbaju ustanovlja-vanje neko vreme. Cak i ako naprave dvostruki napor danastave sa praksom Uvida, oni ce primecivati r azlicitefenomene. Nastavljaju i dalje da osecaju srecu, ushicen jei mir koji nadolaze sa velikom snagorn. Ovo stanje urnatraje dugo, sat, dva, a nekad i vise. Zbog svega ovoga,meditator uZiva u njirna i ovako misli: Sigur an sam daranije nikad nisarn osetio ovakvu srecu. Nakon dva iljvise sati trajanja, sve ce to nestati. Meditator treba i daljeda ustanovljava telesne i mentalne procese i bice u stanjuda to sve radi jasno. Ali, u to vreme, ce se, takode,pojavi ti znanje 0 dolazenju. iodlazenju.

Postizatue ostvarenjaDok tako napreduju u Uvidu, uskoro ce opet dostici

stal ozenost formacija. Ali, ako je njegova moe koncentra-ci je slaba, sarno ce dod do ponavljanja stalozenosti for-macija. Medu t im, ako mu je koncentracija jaka i dostignesavr senstvo, i ako zeli da dostigne sarno prvi put, rezultatce biti postizanje ostvarenja, koje traje dugo.

185


24/97

Vi.~i putevi i ostucr cnjeKada se meditator izvesti u postizanju ovog ostva-

renja, trebalo bi da usmeri svoj urn putevimai ostvarenjima. Kako ce to uraditi? Kao ipre, ustanovlja-vanjern bilo cega sto se pojavljujc od stranc scsl cula.U pocetku, meditator ce videti da prvi objekti izglcdajunekako grubo, i da mu urn nije dovoljno koncentrisan.Razvijanje Uvida koji vodi, tj. pripada, visirn Putevimanije niposto lako kao kod postizanja ostvarenja. Ali, nijeni tako tesko kao na pocetku vezbanja, Tokom jednog danaill cak [ednog sata, on moze doseci znanje 0 stalozenotiformacija.

Ovo sto je receno bazirano je na iskustvima danas-njih ljudi, kojima je potrebno vodstvo, ikoji ne posedujujaku irrteligenciju.

Ali ako se spiritualne moci ne razviju u dovoljnojmeri, sarno ce doci do ponavljanja stalozenoti formacija.Medutim, ako usmeri svoj urn ka ostvarenjima koje je ra-nije vee dostigao, on ce biti u mogucnosti da ih opetdostigne za nekoliko minuta. Kada su spirilualne moci raz-vijene, nakon stalozenosti Iormacija doci ce do ostva-rivanja visih puteva i ostvarenja, i pojavice se prethodnaznanja. Isti je slueaj i sa putem prema stanju Arahat-stva, te nema potrebe ponavljati iste stvari.

Ova rasprava Praksa meditacije Uvida napisana jeu konciznoj formi, tako da je meditatori mogu lako ra-zumeti. Mada je na pocetku receno da [e ova raspravanapisana za one koji su postigli izvestan napredak u prak-si, i drugi mogu izvuci iz nje neku korist. Kao sto uukusnom i hranjivom jelu mozerno uzivati sarno ako gajedemo na isti nacin, sva prethodno opisana znanja semogu doseei sarno direktnim iskustvom kroz praksu, inikako drukcije,

186

POGOVOR

Prema termini rna psihologije svesti postoje dve vari-jante koncentr acije i meditacije:

1. ogr anicenje svesnosti2. prosir enje svesnostiFenomenima pazrije rani budizam poklanja veliku

paznju ne sarno u pr a kticnoj vee i u teorijskoj filozofijipa je otuda vez ban je paznje sredisnji i centralni pojambudizma. Vrednost paznje je trostruka: 1. pornocu paznjesaznajemo sebe, 2. pornocu pazrije razvijamo sebe i 3. po-mocu paznje oslobadamo sami sebe. Otuda je nauka 0paznji razradena ter rninoloski u budizmu pa postoji jedanregistar saznajnih i moralnih pojmova pocev od sves-nosti preko osecajn ih oblika paznje i zadubljenosti do pot-puno smirene i rashladene paznje i budnosti. Od velikeje vaznosti stav sabranosti prema predmetu koncentraci-je a najbilniji je slav ravnodusnosti pri cemu su paznjai svest sabrani u jednu tacku. Svodenje pazrije na jednutacku interpretira se kao nulta tacka u svesti pri tome jepaznja izostrena do maksimuma.Autor daje odgovor na neka pitanja koja teorijskinisu [os resena a svoj stav potkrepljuje brojnim citatimaiz budisticke literature:

187


25/97

1. Paznja je posebna psihicka funkcija a ne stanjesvesti2. Praksa koncentracije paznjo uravnotezuje i dovodi

u sklad sistem simbolickih Iunkcija, eiji su delovi osecaj-ne veze, intelektualna razmena iforme koje se zasnivajuna poznavanju sebe.

3. Postoje efekti meditacije na kognitivne, emotivneikonativne faktore licnosti. Smatra se da koncentracijai meditacija rnogu da izazovu trajne prom~ne Iicnosti paje to ujedno i kultura duha i put ka zdravoj Iicnosti.

U prvoj zadubljenosti dolazi do pojacanja paznjekoja iskljucujo emotivne, misaone i voljne stavove. Udrugojzadubljenosti postize se emotivna vedrina ose-canja i bistrina introspektivnog pogleda. U trecoj za-dubljenosti imamo potpunu [asnocu paznje a na ee-tvrtom stepenu pojavljuje se cistoca paznje.

Negovanje, paznje, koncentracije i meditacije trajena istoku vise od 2500 godina. Ucenje 0 koncentraciji imeditaciji je produkt ucenja starih naroda i povezano jesa najstarijim ljudskim zapisima. Tako je budisticka medi-tacija, 0 kojoj je ovde rec, zapisana u VI veku pre n.e.

Poznato je da se budizam sastoji ad osam delova:1. ispravno razumevanje iispravno misljenje spadajuu nauku 0 saznanju.2. ispravan govor, ispravna delatnost i ispravan nacin

zivota spadaju u naukuo moralu3. ispravan napor, ispravna paznja i ispravna usred-

sredenost spadaju u nauku 0meditaciji. U ovoj raspravinajvise ima govora 0 tr ecern delu budizma ih ucenju 0meditaciji.

Kao sto postoje brojne zapadne psihologijs tako po-stoje i istocne psihologije. Najpoznatija medu njima jebudisticka psihologija a njene bitne karakteristike su:

zasnovane su na fenomenoloskom metodu jeropisuju prirodu pojedinacnog i neposrednog dozivljaja188

- tehnika koncentr acije paznje omogucava covekuda introspekcijom posmatra tok svesti na nepristrasan iobjektivan nacin

- dolazi se do ~romena i_preobrazaja Iicnosti tako daideal~a svojstva postanu trajne erte licnosti

- put ka zdravoj licnosti, prema misljenju budistaomogucava rneditacija Hi mentalna kultura.

Precizne psiholoske analize su nuzne radi adekvatnogshvatanja sebe i dostignuca 'samouvida. U pocetnoj fazikultivisu se osecanja, razvija se mentalna cistoca i ostva-ruje dusevna ravnoteza a ide se do potpune aktuelizacijeIienosti, To stanje naziva se arahatstvo, to je kraj aktueli-zacije, licnosti, to je idealna i savrsena licnost i potpunointegrisani mudrac koji je dostigao najvecu mogucu taekuduhovnog razvoja.

Istok nastoji da selektivnu svest savlada i kontrnlisemeditacijom. Specificni cilj je Iisavanje automaticnostiiselektivnosti uobicajene svesti odnosno deautomatizaci-ja. Istok nema selektivne svesti, modela gledanja, auto-matizma, svest je oslobodena od dovodenja u sklad i uno-senja predrasuda. Meditacione tehnike neguju kognitivnesposobnosti i oslobadaju nas prazne receptivnosti. Svezepercepcije treba da dovedu do stanja osvescenja pa zbogtoga treba postici stanje totalnog zivljenja u sadasnjosti.

Lista 40 predmeta koji sluze za uvezbavanje iIi kro-cenje paznje:

1. Deset vest ina ili potpora koje se upotrebljavaju dabi se postigla mentalna usredsredenost iiikoncentrcija.To su: zernlja, voda, vatra, vazduh, boje (plava, zuta, crve-na ibela), prostor isvetlost.

2. Deset predmeta gadenja je pazljivo posmatra-nje razliCitih stepena lesakojiser aspada, ide se od nadu-venosti do kostur a,

3. Deset predmeta razrnisljanja ili reminiscencija:Buda, Zakon, zajednica monaha, dobro iiimoralno vla-

189


26/97

danje, darezljivost, razmisljanje 0 bozanstvimato jest? .lju.dim~ koji su savrseni i idealni, smrt, telo, udisanje1 izdisanje irnir.

4. Cetirt neogranicene vrline: prijateljstvo iii Iju-bay prema svemu zivom, milosrde, saosecanje u radosti(altruizam) i spokojstvo. Svrha ovogtipa meditacije jenegovanje visth socijalnih motiva.

5. Cetiri netelesna (nematerijalna) podrucja zadub-ljivanja: svest koja postoji 0 beskonaenom prostoruili podrucje beskonacnog prostora, svest koja postoji 0podrucju beskonacne svesti, svest koja je oslobodena bes-konacnog prostora iii podrucje nicega, svest gde ne po-stoji ni opazanje ni neopazanje.

6. Meditacija 0 gadenju na hranu da bi se suzili ne-povoljni efekti ishrane, pre svega apetita.

7. Meditacija 0 cetiri elemenata: zemlja, vatra, voda,vazduh a sve u svrhu da bi se dozivela nepostojanost.

Postoji i[ednaIista za razvijanje uvida: prljavstina,smrt,. od~ratnost prema hrani, nepostojanost, patnja, ne-postoJanJ~ s.ebeiii duse, prekid fenomenalne svesti, stanjebez str asti 1 prestanak patnje.

Prvo se vrsi hladna analiza saznajne svesti a zatim"se vrst saiimanje paznje u jednu tacku. Sledi reduktivnisadrzaj svesti koja postaje instrumenat i stozer meditaci-je. Svet1~st pazn.je to je zivot svesti i sustina naseg Ja.

Dat le detaljan prikaz teorije i prakse koncentracijei meditacije u okviru ucenja ranog budizma. Autor sma-tra da vezbe koncentracije i meditacije dovode do pozitiv-nih psiholoskih promena Iicnosti, odnosno do boljeg funk-ci.onisanja kogrutivnih sposobnosti, afektivnih reakcijai motivacionih potencijala sto sve dovodi do boljeg dusev-nog zdravlja i bolje aktuelizacije kao i rasta i zrelostiIicnosti.. Autor raspravlja 0 odnosu paznje isvesti ismatra da

je meditacija posebno stanje svesti koje se razlikuje od190

drugih nama poznatih stanja svesti. U nauci jos nije rese-no pitanje da Ii je paznja posebna psihicka funkcija iii sta-nje svesti. Ovde su izneseni brojni dokazi, posebno su to ci-tati iz budistickih tekstova koji dokazuju da je paznja po-sebna psihicka funkcija.

Negevanje koncentracije i meditacije traje na istokuskoro 3 rnilenijurna. Medutirn, ove tehnike rnogu se kor is-titi i danas uz odredena prilagodavanja i modifikacije.

Odgovar ajuci pali termini za meditaciju su:bhavana, zriaci negovanje i oplernenjivanje duha- djhanam oznacava introvertovanu zadubljenost

duha- samadhi znaci sabranost, Ili vrhunsku usredsrede-nost duha a to je stanje koje se postize safimanjern paznjeu jednu tacku.

Svrha meditaci je je razvoj svesti i mudrosti. Podprvim izrazom podrazumevam sabranost ili vrhunsku us-redsredenost a pod drugirn izrazom (jasan uvid) podrazu-mevam zauzimanje neutralnog stava prema svemu stoulazi, traje i odlazi iz svesti.Koncentraciju budisti dele na dva dela:

1. Razvoj smirenosti2. Razvoj [asnog uvida1. Razvoj smirenosti odnosi se na smirenost osetnih

Iormacija isrnirenost svesti. Sastoji se od 40 predmetakoji sluze za vezbanje Ili krocenje paznje. Vezbac se trudida pornocu vezane i trajne paznje njegov duh bude kon-tinuirano usredseden na objekt i izgleda da se stapa sanjim. Postoje razni nivoi ove vrhunske usredsredenosti,obicno se navodi od 4 do 8.

2. Uocavanje stvari kakve jesu naziva se cistim opa-zanjem ill ispravnom intuicijom, a to se vrsi bez uklju-ci'vanja teorijskih shvatanja i pogleda, Osnovne vezbe(ima ih nekoliko desetina) svode se na neposredno uoca-vanje iiiintrospektivno posmatranje tela u telu, oseeanja

191


27/97

u osecanjima, svesti u svesti isadrzaja svesti u sadrzaji-rna svesti. Vezba se naziva Postojanost paznje ii Sati-patana. Vezbac se suoeava sa svakirn dusevnirn dozivlja-jern ili dogadajern kao da se on javlja prvi put i ograni-cava paznju na striktno registrovanje svakog trenutkasvesti. Svakom trenutku svesti pridaje se podjednaka vaz-nost i registruje se nastajanje, trajanje i nestajanje svakogtrenutka Posle toga dolazi put uvida obelezen sve Iinijirni tacnijim radom duha. Uvid kulminira u prestanku du-sevnih doZivljaja u Nirvani.

Vezbackoji je postigao naziva se arahat ih idealnitip licnosti. Zbog toga je rneditacija i kultura duha iputka zdravoj licnosti. Arahat je savrseni covt'k, idealni coveki potpuno integrtsani mudrac koji je dostigao najvecumogucu tacku duhovnog razvoja.

Ovaj rukopis ukazuje na plodno podrucje susretanjaistocne i zapadne misli, tradicionalnih tehnika koncentra-cije i meditacije i savremenih shvatanja u psihologiji ifilozofiji. Koncentracija i meditacija su glavne poluge upraksi budizma kojima se ostvaruju pozitivne psihoso-matske i mentalne promene kao i rast licnosti.

Iz svega proizilazi da meditacije nije halucinatornostanje, disocijat ivno stanje, stanje Iragmeutncij, hi!'-noza, histerija, iluzija, psihadelicna iluzija ili nesvesnostduha. To je jedna hladna analiza saznajne svesti jedin-stvo svesti, sasimanje paznje u jednu tacku, bistrina intro-spektivnog pogleda i cistoca paznje, toje mentalna kulturai oplemenjivanje duha.

192


28/97

Biblioteka ASTI{AKola X, knjiga 58 UMETNOST

NEGOV ANJA HA~MONIJEI ~A VNOTEZE DURA7. DEO BUDINOG UCENJAOPLEMEN JIV ANJA DUHA

(Izvorni Budini tekstovi)Priredio i preveo dr Sinia Stojanovtc


29/97

5

PREDGOVOR

U poznatom de1u, odnosno govoru Bude Postojanostpaznje (Satipatthana-sutta) postojano se posmatraju sva-kodnevne akcije kao 5tO je na primer kontemp1acijaakta sedenja. U sastavu Budinog osmostrukog puta na1a-zi se deo koji se zove ispravna pailjivost gde je izlo-zena metodologija sirenja svesti. To sirenje svesti na-zivaju menta1ni razvoj bhavana iIi vipasana. Sustiriavezbe je u tome da stvari objektivne i subjektivne pri-rode vidimo neposredno i da ih dozivimo onakve kakveone zaista jesu. Narocita paznja se obraca na neposredanutisak (dozivljaj) bez licnog, ideoloskog, moralnog iintelektualnog uplitanja. Fenomeni se posmatraju u nas-tajanju, trenutnom trajanju i nestajanju.

Buda preporucuje cetiri vrste paznje ili introspek-tivno posmatranje tela u telu, osecanja u osecanjirna,svesti u svesti, sadrzaja svesti u sadrzajima svesti.

Istok nastoji da se1ektivnu svest savlada i kontrolisemeditacijom i drugim tehnikama. Kad nema selektivnesvesti, mode1a g1edanja i ostalih kategor ija ogranica-vanja svesti onda trening dovodi do sveze percepcije ionda

Documents

Antologija Budistickih Tekstova o Meditaciji