Click here to load reader

Antonije Blum

  • View
    32

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

bv

Text of Antonije Blum

Mitropolit Antonije Blum NAUIMO SE MOLITVIRE O OVOJ KNjIZIIVOT I MOLITVA SU JEDNOSVE JE U NAOJ VERNOSTI BOGUPOTRUDIMO SE DA SE MOLIMO BOGU U ISTINI"GDE SI, GOSPODE, POKAI MI SE, NE MOGU DA IVIM BEZ SMISLA I CILjA!"TRAGAJMO ZA NEVIDLjIVIM IZA ONOGA TO JE VIDLjIVOBUDIMO UVEK DO KRAJA ISKRENI U MOLITVIPOGRUAVAJMO SE U MOLITVENO ISKUSTVO SVETIHPOMOLIMO SE SVETIMA DA NAM POMOGNU DA RAZUMEMO MOLITVEIMAJMO HRABROSTI DA U MOLITVI PRIZNAMO BOGU KOLIKO NEDOSTOJNIM IVOTOM SVAKODNEVNO IVIMOISUSOVA MOLITVA: "GOSPODE, ISUSE HRISTE, SINE BOIJI..."ISUSOVA MOLITVA: "POMILUJ ME, GRENOG!"MOLITVA JE SUSRET SA BOGOM IVIMMOLITVA I VREMEKAKO DA BUDEMO HRIANI KADA SMO DALEKO OD HRAMAPRATANjEM OBNAVLjATI BOIJI LIK U BLINjIMANEMOJMO SE SAMO ZVATI HRIANIMA, VE BUDIMO HRIANI"GOSPODE, BLAGOSLOVI ME ZA SVAKI NOVI DAN, I TAJ DAN BLAGOSLOVI ZA MENE!"SVAKO VEE, PRED SAN, STANI PRED BOGA I SVOJU SAVEST"GOSPODE, BLAGOSLOVI ME ZA OVU NO"NISMO MI TI, VE JE BOG TAJ KOJI IMA INICIJATIVU U NAOJ MOLITVIU MOLITVI BUDI ISKREN DO KRAJAMOLITVA GOSPODNjA - PUT ISTINE KOJI VODI U IVOT VENIOE NA - PUT OD ZEMLjE DO NEBA, OD PROPASTI DO SPASENjARAZGOVARAJ SA GOSPODOM, RADOSNO I POVERLjIVO KAO SA PRIJATELjEMRE O OVOJ KNjIZIsadraj Poune besede o molitvi mitropolita surokog Antonija (Bluma), razume se, ne predstavljaju "sistematski kurs o molitvi", jer je tako neto nemogue. One su, pre svega tu, da bi pomogle itaocu koji eli da pristupi molitvenom ivotu da izbegne zamke lane mistike i spoljanje obrednosti, i da ga naue trezvenoj smislenosti molitve i molitvenog ivota, odgovornoj iskrenosti i hrabrom traenju sopstvene dubine gde je jedino mogue sresti se sa Bogom ivim. Ove besede se tampaju na osnovu audio-zapisa te zbog toga uvaju sve osobenosti linog i ivog govora upuenog neposredno sluaocima.IVOT I MOLITVA SU JEDNO sadraj ivot i molitva su potpuno neodvojivi. ivot bez molitve je ivot kojem nedostaje njegova najvanija dimenzija. To je ivot "povrni", bez dubine, ivot u dve dimenzije prostora i vremena. To je ivot koji se zadovoljava vidljivim, koji se zadovoljava naim blinjim, ali blinjim kao pojavom u fizikom smislu, blinjim u kojem ne otkrivamo svu neizmernost i venost njegove sudbine. Znaaj molitve je u tome da se samim ivotom otkrije i utvrdi injenica da sve ima dimenziju venosti i da sve ima meru beskonanosti. Svet u kojem ivimo nije bezboni svet. Mi ga sami inimo profanim, ali je on u svojoj sutini izaao iz ruku Boijih, njega Bog voli. Njegova cena u Bojim oima je ivot i smrt Njegovog Jedinorodnog Sina i molitva svedoi da mi to znamo, da znamo da su svaki ovek i svaka stvar oko nas uzvieni u oima Bojim: da ih On voli i da nam oni time postaju dragoceni. Ne moliti se znai ostavljati Boga izvan granica svega to postoji, i ne samo Njega, nego i sve ono to On znai za svet koji je stvorio, za ovaj svet u kojem ivimo. esto nam se ini da je teko uskladiti ivot i molitvu. To je zabluda, potpuna zabluda. Ona proistie iz nae pogrene predstave i o ivotu i o molitvi. Smatramo da se ivot sastoji u tome da stalno budemo u nekom poslu, a molitva u tome da se negde osamimo i zaboravimo na sve i na blinjeg i na situaciju u kojoj se kao ljudi nalazimo. A to nije tano. To je kleveta i na ivot i na samu molitvu. Da bi se nauio molitvi ovek pre svega treba da se naui da bude solidaran sa itavom ljudskom realnou, sa itavom realnou ovekove sudbine i sudbine celog sveta i da je do kraja preuzme na sebe. U ovome je sutina ina koji je Bog ostvario u Ovaploenju. U tome je sva punota onoga to nazivamo zastupnitvo. Obino molitvu shvatamo kao utivo podseanje Boga na ono to je On zaboravio da uini. U stvarnosti, pak, ona se sastoji u tome da se naini korak koji e nas staviti u sam centar tragine situacije, korak koji e biti slian koraku Hrista Koji je jednom zauvek postao ovek. Moramo nainiti korak koji e nas staviti u centar situacije iz koje vie nikuda neemo moi da izaemo. Hrianska, Hristova solidarnost je istovremeno usmerena ka dva suprostavljena pola: ovaploeni Hristos, istiniti ovek i istiniti Bog je do kraja solidaran sa ovekom kada se ovek u svom grehu obraa Bogu i do kraja je solidaran sa Bogom kada se On obraa oveku. Ova dvostruka solidarnost ini da smo u izvesnom smislu tui obema taborima, a istovremeno jedinstveni sa oba tabora. U ovome je sutina situacije u kojoj se Hrianin nalazi.Rei ete: "Pa ta da se radi?" Dakle, molitva se raa iz dva izvora: ili je to naa ushiena zadivljenost Bogom i delima Bojim: naim blinjim i svetom koji nas okruuje bez obzira na sve njegove senke, ili je to oseanje nae, a naroito tue traginosti.Berajev je rekao: "Kada sam ja gladan to je fizika pojava; ako je gladan moj sused to je moralna pojava." Upravo ovaj tragizam je u svakom trenutku pred nama: moj sused je uvek gladan; on nije uvek gladan hleba, ponekadje to glad za ljudskim gestom i nenim pogledom. Upravo ovde poinje molitva - u ovoj saoseajnosti za predivno i tragino. Dok postoji ova saoseajnost sve je lako: lako nam je da se molimo u ushienju i lako nam je da se molimo kad nas obuzima oseaj traginosti. Da, a u drugo vreme? I u svako drugo vreme molitva i ivot moraju biti jedno. Nemam vremena da mnogo govorim o tome, ali evo ta bih jednostavno hteo da kaem: ustanite ujutru, stanite pred Boga i recite: Gospode, blagoslovi me i blagoslovi ovaj dan koji poinje," a zatim se odnosite prema itavom tom danu kao prema daru Boijem i smatrajte sebe za Boijeg izaslanika u onom nepoznatom to dan koji poinje i ta jeste. Ovo znai neto veoma teko: zapravo, da bez obzira na to ta da se desi tog dana - nita nije tue volji Boijoj, sve je, bez izuzetka, po volji Njegovoj: okolnosti u koje je Bog poeleo da nas stavi da bismo mi bili Njegovo prisustvo, Njegova ljubav, Njegova samilost, Njegov stvaralaki um, Njegova hrabrost... I, osim toga, svaki put kad se sretnete sa ovom ili onom situacijom vi ste onaj koga je Bog tu stavio da poslui kao Hrianin, da bude deli Tela Hristovog i delovanje Boije. Ukoliko tako budete postupali lako ete se okretati ka Bogu i govoriti: "Gospode, prosveti moj um, uvrsti i usmeri moju volju, daj mi srce plameno, pomozi mi!" U drugim trenucima moi ete da kaete: "Gospode, hvala!" I ukoliko ste razumni i umete da se zahvalite izbei ete glupost koja se zove tatina ili gordost i ija je sutina u tome da umiljamo da smo uinili neto to smo mogli i da ne inimo. To je uinio Bog. Bog nam je poslao predivan dar davi nam da to uinimo. A kada uvee ponovo stanete pred Boga i brzo u seanju analizirate protekli dan moi ete da veliate Boga, da Ga slavite, da Mu zahvaljujete, da plaete zbog drugih i da plaete zbog sebe. Ako na taj nain ponete da sjedinjujete svoj ivot i molitvu meu njima nee biti nikakvog nesklada i ivot e postati hrana koja e u svakom trenutku podsticati plamen koji e se sve vie rasplamsavati i postajati sve sjajniji, i koji e vas same postepeno preobraziti u onu ognjenu kupinu o kojoj govori Sveto Pismo.SVE JE U NAOJ VERNOSTI BOGU sadraj U emu je razlika izmeu naeg odnosa prema veri i ivotu i odnosa ljudi koji su napustili Hrianstvo i preli u drugu veru? Kod tih ljudi me ne zapanjuje samo to kolika je njihova ubeenost u novo verouenje i njegove intelektualne i emocionalne posledice, ve i to sa kakvom ozbiljnou se oni trude da ive u skladu sa svojom novom verom, Naroito me zapanjuje ozbiljnost i briljiva strogost u ponaanju ljudi koji su postali muslimani, indusi ili budisti. Hou da kaem da se oni trude da pravila svoje vere potuju mnogo stroije nego to to ini veina Hriana. Meu Hrianima vlada miljenje i to miljenje je opravdano - da u uzajamnim odnosima, bilo izmeu Boga i oveka, bilo meu ljudima, jedan od najvanijih elemenata jesu prirodnost i iskrenost. Meutim, iskrenosti i prirodnosti nema uvek dovoljno da bi na ivot bio dinamian i celovit. Na primer, molitva bi trebalo da bude prirodni poriv nae due, no iskustvo pokazuje da oveka povremeno obuzima elja da se moli, a ipak molimo se neredovno. S vremena na vreme oseamo potrebu da uinimo dobro delo, a ipak ga ne uinimo. Jedna od stvari koje nam najvie nedostaju jesu usklaenost naeg prirodnog poriva za dobrom, pravdoljubivosti i verodostojnosti, sajedne strane, i s druge strane, discipline koja bi nas vaspitala da budemo verni sopstvenoj pravdoljubivosti i uinila nas sposobnima da uvamo svoju verodostojnost uvek ili barem gotovo uvek. Kad je re, pre svega, o molitvi, naravno da Bogu ne priinjava nikakvu radost kada je mi ispunjavamo mehaniki, iz straha pred Njim ili u nadi da e nas zauzvrat za nae napore On, na ovaj ili onaj nain, "nagraditi". Odnosi ljubavi ne mogu biti odnosi roba ili najamnika. Ali, uz sve to postojanost u naporima se dostie samo disciplinom. Sveti apostol Pavle potpuno jasno ukazuje na to kad govori da nae vebanje u duhovnom ivotu mora da bude isto onako bespotedno kao i treniranje atlete koji eli da pobedi. Isto se moe rei i za naunika ili za bilo kog oveka koji je predano usmeren ka svom cilju: potreban je neumoran, surov i samoportvovan podvig. A koliko ga ima u nama? Upravo zato da ovaj podvig ne bi slabio moramo imati neki podsticaj: e, tugu, radost ili bol, a ne samo razumsku odluku i nikako ne samo napor volje, zato to se naporom volje stvari mogu obavljati samo mehaniki, ali takav napor ne moe uvek da probudi srce i itavo nae bie.ta to onda moe da stvori takav prirodni poriv koji bi nas poveo ka Bogu i razvio se u disciplinovan i stvaralaki ivotni princip? Seate se da Duha Svetog zovemo - "Uteitelj". To znai da On daje utehu, to znai da On daje snagu i da, takoe, daje i radost. Dakle, ta moemo da odgovorimo ako se upitamo da li udimo za tim da nas Duh Sveti uvrsti i utei i da nam udahne snagu? Kada smo, ljudski govorei, u tekoj situaciji ili u neobjanjivoj teskobi mi traimo podrku, a ponekad kad smo teko ranjeni traimo utehu. Meutim, ni tada svoje molitve ne upuujemo zaista Bogu zbog toga to ne doivljavamo dubinski svoju udaljenost od Njega. Ne doivljavamo bolno svoju razdvojenost od Njega. Ne oseamo se izgubljeno kao dete koje je zalutalo u masi ljudi, ne plaemo od tuge to Bog nije s nama u svakom tren