Antonin Zaninovic - Etnografski Prilozi Sa Peljesca i Lastova

8/19/2019 Antonin Zaninovic - Etnografski Prilozi Sa Peljesca i Lastova

1/8

ANTONIN ZANINOVIĆ

-

ubrovnik

E T N O G R A F S K I P R I L O Z I S P E L J E Š C A

I L A S T O V A

i , • ; •

PRESKAKIVANJE OGNJA V PONIKVAMA NA POLVOTOKV PELJEŠCU

Sjećam se još kad sam b io d j ečak da b i s e u mojemu r odnom mjes tu

Grabl ju na oto ku Hv ar u uoč i Sv. Ju r ja 23. IV) i Sv. Ivan a Kr s t i te l ja

26 . VI ) uveče r p r i smr knuću na dvor ov ima i l i r a skr šć ima pu ta užgao

ogan j zvaln »dita k« tei se pr ek o njega pre sk ak iva lo. Na bra l i bi za to i

doni je l i ku ć i raz no g ze leni la , na jviše zum rada ruž m ar in a) , buš in a i

crni ja , š to bi izgarajući na ognju proizvodilo vel ik i gust dim. Na ta j

ogan j ,

k oj i je p lam sa o i pu ck et ao , kao i niai onaj gust i dim što je iz nje

ga sukljao, svi su pr isutni veselo gledal i , a dječaci su ga i mladići s oso

b i t im už i tko m pr e sk ak iva l i . P r i t om pr e skak ivan ju ob ičava li su go

vor i t i :

»Jurjevišće, Morkovišće,

Meju

njlman don godlšče,

da me nikad gldva ne zaboli «

Pr ipis iva l i sü , dakle , onoj va t r i , a možda i onim r i ječ ima, moć da će ih

očuva t i od boles t i g lave .

Običa j pa l j en j a ogn ja uoč i nek ih sve t ačk ih b l agdana i p r e skak ivan ja

tog ognja vladao je i još v lada po raznim drugim mjes t ima u Dalma

ciji. Negdje to b iva uz neke posebne običa je i uz pjevanje , š to b i , dok

je još vr i jeme, b i lo vr i jedno zabi l jež i t i . Ja ću ovdje izni je t i kako se ta j

običa j vr š i u se lu Ponikvama na poluotoku Pe l ješcu, a zabi l jež io sam

gaf ka d sam bio on dje g. 1932) pr em a kaziva nju sel jakin je K at e

M or džan , ko ja mi j e navedenu p j e smicu i p j eva l a .

U Pon ik vam a se pa l i ogan j uoč i Sv. V ida 15 . V I ) , Sv . I vana K r s t i

te l ja i Sv. P e t ra 29 . V I ) , a pa le ga djevojke . Ka d ga zapa le , s ta nu pje

va t i ovu p j e smicu ;

505.


2/8

Uoči dana njegova:

•»Ustaj se, sine Vidoje

Tvoja je juhi ustala,

Ona je pošla u po je

Pod one žute naranče.

ajd i ti, sine, za njom e

Pospi jon kose biserom,

Daruj nj on dunje na ruke «

Kad se je od sna prenula,

Sama je sobom zborila:

»Bože mio, otkle mi ovo?

Da bi rekla, da je od Boga,

; Debela je oblaeina,

Ne bi biser propanuo;

Da bi rekla, da je od draga,

U draga majka ohola,

Ne bi mu dala bisera.«

Uoči Sv. Ivana prvi st ih glasi : »Budila majka Ivana«, a uoči S.v . Pe

tra: »Budila miajka Peroje« (sic) , a ostal i tekst za sva tr i dana potpu

n o j ed n ak .

Zanim l j iv je i nač in kak o d jevo jke u spo m en uto m se lu p jeva ju tu

p jesmicu . Nalož ivš i va t ru pod i je le se one na parove , sve dv i je i dv i je .

Prv i par tada započne i i sp jeva p rv i s t ih ponavl ja juć i ga kako je u na

p jevu zab i l ježeno . Ta j i s t i s t ih p r ihva t i onda drug i par , a za n j im t reć i

pa sv i os ta l i parov i , ko l iko god ih ima, p jeva juć i sve jednako kao i p rv i

pa r . K ad su se tak o obred a l i svi pa rov i p jeva ju ć i p rv i s tih , tada one

prve dvije djevojke ispjevaju drugi st ih , a za nj ima opet sve ostale ,

dvije i dvije po re du , kak o je re če no za p rv i st ih . Kiaio ta dva p rva , t ak o

se isto pjevaju ći p onav ljaju i svi ostal i s t ihov i pjesm ice.

Do k d jevo jke ovako p jeva ju , m lad ić i već na poč e tk u , a još v iše ma

k ra ju , p r e sk ak u ju n a lo žen u v a t ru . P r i p rv o m p re sk o k u sv ak i o d n j ih

go vor i : »U im© Boga i svetoga V i dial « (sv. Iva na i l i sv . Pe tr a , pr em a

b lag d an u k o j i se su t r ad an s l av i ) . Dru g i p u t k ad h o će d a p r e sk o č i r eče :

»O vo m i je za m e «, a t re ći i sva ki dal j i p u t: »Ovo m i je za oca«, »O vo

mi je za majku , ses t ru , b ra ta« i td . Svakome, dak le , p reskoku da je po

sebnu namjenu , že leć i p r i tom dobro seb i i sv ima on ima ko je u p reska-

k ivan ju spomin je .

Po što se sv i mla d ić i obred a ju p re ska k iv an jem , od laze on i ü ob l ižn je

ka zn ači ne i l i sela da i ondje obiđ u ognje i da in pres ka ču , a djev ojke

se na sta ve ves el i t i p jev ajući t u i dru ge pje sm ice oko ognja^ te , osta vši

same, i one p reskakuju oganj .

Na pom injem ovdje da se ta p jesmica p r i pa l jen ju i p reskak iv tan ju

o g n ja i d ru g d je p j ev a la i j o š p j ev a . P r em a k az iv an ju p o k . d r a 'E rn es t a

Ka t i ća u g r ađ u Du b ro v n ik u p o če tak jo j j e g la s io (u o č i Sv . V id a ) : » Bu

d i la m ajka Vido ja — uoč i dana n jego va: — Tv oje je d ru š tvo u s ta lo , -

ot išlo^ sine, u gore«. Poznata je

(

, i p jev ana , i u nek im dru g im mjes t im a

d u b ro v ačk e o k o li ce , a i ^ a n d u b ro v ač k e o k o l i ce p o zn a ta j e b i l a i р је ^-

vana ko l iko znam na o toku

Braču , gd je jo j je teks t . i nap jev ( iz se la

500


3/8

Lpžišća) zap isao Đ ur o Na zor . P rva dva s t iha ond je g lase : »Budi la

ma jk a I v an a — na žež in da nka n jegova« . U da l jem tek s tu ima dosta

naizl ika, a napjev, p jevan dvoglasno, potpuno je drukčij i od onoga u

P o n i k v a m a .

ftt

JVJSJ

i p p J y j N i p p J i f f

У 7 i : .• i

2te- o i - la т п о у -к а D i- do - Ј е ђ , 6 и - d i- la m oyk a, D i- d o- ј е ф -

;. -2.-..

»Kad se zaprede kude ja«

Jedan pirni običaj na Lastovu

Na Lastovu pr igodom v jenčan ja imiadu jedan poseban

ga , kako je u nas lovu navedeno , »kad se zaprede kuđeja« .

Svrš ivš i , nakon v jenčan ja u c rkv i , ob jed u mladožen je , p

s mladožen jom i n jegovom majkom rodnoj kuć i nev je-

st ice. Mltadoženjina majka nosi u ruci prazan, mara

m om om otan » raša k« , na ko j i se s tav lja ju darov i za

nev jes t icu .

»RaŠak« je od tv rdoga d rva izd je lana motka , ko jo j

je v rh oš t ro zaš i l jen , a p r i v rhu je malo s tan jena , da

se može ma nju nataknuti od istog drva izdjelana po

gači sl ična ploča. Ta ploča ima tr i do čet ir i rupice, u

ko je se u taknu t r i do če t i r i v re ten ima s l ična š tap ića ,

ko j i su također od tv rdoga d rva izd je lan i . Na zaošt ren i

vrh motke i na zaš i l jene v rške Štap ića v re tenaca nabo

du zre le jabuke pa na tako naprav l jen rašak , između

motkina vrha i š tapića vretenaca, v ješaju i s tavljaju za

nev jes t icu da l rove : kan ice (== tkanice),; kordune i pa»

sove u razn im bo jama, sv i lene marame, rupce i tđ . , a

u jabuke na ši l jc ima umeću novac. To vješanje i s ta

v l jan je darova na rašak zovu »zapreda t kuđeju« . Prva

izvjesi svoj đar nevjest ič ina majka, za njom mladože-

njina majka, pa za nj ima svojtai , svatovi i pr i ja tel j i .

Kad počnu »zapreda t i« , izgovara ju nag las ove r i ječ i :

Zapreta se kudeja

V jekom vesela,

A koja se ne zaprela

Pusta ostala ili: Nije vesela).

Nakon t ih r i ječ i nas tav l ja se zapredan je , a\ pjevaju

se dal ja čet ir i s t iha.

To lako i sp jeva ju do t r i pu ta , a onda iz lazeć i iz kuće

s raškom i na njemu izvješenim darovima na Čelu, koje

olaze

a zovu

svatovi

507


4/8

nosi bra t nevjes t ice i l i, ako ga nem a, n jez in najb l iž i rođa k , zapo čnu

pjeva t i i pu tem nastav l ja ju ovu p jesm u:

Cvjećice modro i žuto

To n jе т џ konji igraju,

Svileni ( ) uzde kidaju,

Jer mi se largu ispravljaju

U mile majke po Raklu.

Kad su mi Rakli hodili,

Uzput su višnje sadili,

Kad su se s Räklom vraćali

L zput su višnje trgali,

,_ Rakli ih na honj(l) davali.

Rakle ih ne će da zob

je,

Nego ih konju davala.

Ni konj ih ne će da zobje,

Nego ih baca pod noge.

Ostane Rakle žalosna

Pod one dube visoke.

Tu su mi stali počivat,

Svako m i sjedi uz draga,

A Rakle draga ne ima,

Neg sjedi travi zelenoj.

Raširi sküce svileno,

Pade joj zlatna jabuka.

Ostane Rakle radosna,

Pak stane Rakle misliti:

Л к m oj Bože otkle mi ovi dar?

Da rečem, da mi je д t ebe?

O tebe nisam dostojna.

Da rečem, da mi je od roda?

Od roda nimam nikoga.

\

i

Da rečem, da mi je od draga?

i Moj je drag largu, daleko,

; l/ l jepom mjestu Levantu.

Njega mi mam u Grkinje,

Grkinje, Г ј е р е d jevo jke,

U pasu tanke i visoke,

U licu b'jele i rumerie

Kako i ja Rakle djevojka.

ok sva tov i

p jevajući tu p jesmu idu mladoženj inoj kući , dočekuju

ih uz put l judi iz susjednih kuća te obično i oni pr istupaju bliže govor

r e ć i :

»Id em stav i t nevjes t i na kuđ eju « , t j . i on i izv jese na raša k koj i

dar za nevjes t icu .

Niko la Zvon imi r B je lovuč ić spomin je

1

da su na poluotoku Pel ješcu ,

kad je nevjest ica u svečanoj povorci , uz svirku mješnicai i dipala i pje

vanje d jevojč ica , od laz i la iz rodne kuće u kuću svog muža, nosi l i i spred

nje škr in ju s miraz om , a i spr ed škr in je »kudje l ju i sk ićenu k ana vom ,

v r e t e n i m a i k o r đ u n i m a « .

1

U svo jo j kn j i z i : »P j e sme s Pe l j e šca i l i Rća ii oka p j e smar i ca« (D u brovn ik 1 910 ) ,

s tr . 1 3 . -..- .

5 8


5/8

Iz jednog pak spomenika iz p rve po lov ice 13 .

s to l j .

saznajemo da se

i u g radu Dubrovniku na dan v jenčan ja u svečanoj povorc i do mlado-

žen j ine ku će nosi la iza nev jes t ice p res l ica . To je , kao i razn a darovan ja

nev jes t iee , a i d ruge neke i s tom pr igodom vršene ob iča je , dubrovačka

v lada g . 1235 . pos ebn im z ako nom zabran i la , og ran ič ivš i u jedno i v iše-

dnevno p i rovan je samo na jedan dan , .

2

Taj običaj da se pr igodom vjenčanja nosi u povorci presl ica ni je na

s tao n i u D ub rov nik u n i t i gd je d rugdje ko d nas . On je b io poz na t i

v rš io se, uz d ruge nek e zan iml j ive ob iča je , već kod s ta r ih Rim l jana . Za

vr i jeme cara M ark a Au re l i ja i li Valer i jana u d rugo me i l i t r eće m s to

l jeću n . e . ) i š la je određenog dana uvečer sva tovska povorka oč insko j

kuć i zaru čn ic e da je po t ra ž i i da je svečano , uz pok l ike i p jevan je p je

sama , o d v ed e k u ć i n jez in a mu ža d ed u c t io in d o mu m ma r i t i ) . Za ru čn i

cu su iz počast i vodila za ruke dva dječaika, a t reći je dječak išao ispred

n j ih noseć i zapa l jenu zub l ju i sk ićenu g logovinom. Došavši đo muževe

ku će , zaručn ica se m ora la na jp r i je p r iv idn o op i ra t i da un i đe u kuć u , a

kad je unišla , s l i jedile su je t r i n jezine drugarice, od kojih je jedna

nosi la n jez ino vre teno , a d ruge dv i je n jez inu pres l icu .

3

Iz ovd je navedenoga jasno je da ono š to smo spomenul i 6 svečanom

nošen ju p res l ice na Las tovu na po luo toku Pe l ješcu i u s ta rom Dubrov

n iku n i je nas ta lo kod nas , nego da po t ječe iz doba s ta r ih Riml jana .

Ali ovdje m or am o opa zi t i , diai u lasto vsko m ob ičaju , ka ko se on da

nas vrši , ima nešto po čemu se on znatno razl ikuje od svih pr i je spo

menut ih ob iča ja , a to je da sada nev jes t ica ne p r isus tvu je op isanom

»zapre dan ju kuđeje« n i t i učes tvu je u svečanoj pov orc i s i sk ićen im

raško m na če lu do kuć e n jez ina muža . U to j se ku ć i ona već na laz i ;

dovedena je tamo od sv ih sva tova odmah iza obav l jena v jenčan ja u

crkv i . Tu ona ob je du je sa svo j im m lad im mužem i n jegovim sva tov im a,

a ka d oni iza objedia po đu s mlad ože njom i njegovom m a jkonv njezin oj

rpdnoj kuć i da »zapredu kuđeju« i donesu je svečano skupa s n jez in im

svatov ima u kuć u mla dož en j inu , ona ne ide s n j ima, neg o ih čeka u

svom domu, oda k le smi je po ć i svo jima s mu žem u po ho de t ek osmi da n

iza vjenčanja.

Da to tako na Las tovu n i je u v i jek b i lo , nego da je nev jes t ica u svo jo j

rod no j kuć i p r i sus t vova la » zapre dan ju ku đeje« i s n jom od and e sveča

no do laz i la u kuću svog m uža , mo že se zak l juč i t i iz nav ede n ih ob iča ja

s po lu o to ka Pe l ješc a , iz s ta r og D ubro vnik a pa i onoga iz doba s ta r ih

2

Vi d i Smi č i k l a s , C odex d i p l o ma t i cus I I I , 436 , i č lanak dra M. R e še t a ra : »Na j s ta

r i j i du bro vač k i z ak on o p rć i j am a i p i rov i m a« u l i s t u »Dub rava« Du bro vni k 193 5) ,

bn. 22, str . 3.

3

T e p o d a t k e d o n o s i m p r e m a č l a n k u s g l a v n i m n a sl o v o m : » L a l it u r g i e r o m a i n e

du mar i age« , a podnas l ov i ma : »Le mar i age dans l a R ome du B as -Empi re« - »Les

r i t e s de s f i anca i l l e s e t du m ar i ag e aux t em ps de Marc - Au re l ou de Va l e r i en « , š t o

ga j e ob j e l o dan i o g . 1957 . P i e r re Juo ne l u sm ot r i »La Ma i son Di eu« 2 .

e

t r i m e s t r e

1957 - P a r i s , Les ed i t i o ns du C e r f ) . Na ved eni po dac i z a s t a r i R i m na l az e se na s t r .

34 .

— Is t e t e ob i ča j e uz nek e neb i tn e raz l i ke dono s i t ak ođ e r ve l i ka En c i k l o peđ i a

i t a l i ana Trec can i ) u 22 . sve sku R om a 1934) pod r . ma t r i m on i o na s t r . 581 .

509


6/8

Rim ljan a, a l i osobito iz onih r i ječi što ih pr i tom obr edu i sada još

na La sto vu pjevaju: »Hod iz Bo gom « i td . Te r i ječi upra vljaju se osobi

koja odla zi , pa sadai one nem aju smisla ka d je nevjest ica već ot išla iz

rodne; kuće .

Ove st ihov e »H od' iz Bogom . . .« s malo i l i dosta razl iči t im i dulj im

dalj im tekstom običavali su pjevati i još pjevaju pr i odlasku nevjest ice

iz n jez ine rodne kuće i u nek im drug im mjes t ima dubrovačke okol ice .

Bi t će vr i jed no nav est i ovdje ne ke od t ih st ihov a zbog njihova sadr-

žaja , a i da se vid i da je ono što smo utv rdi l i o na stal oj pro m jen i na

Lastovu i spravno .

Andante sostenuto

fy f Л J Л r fl J Л

Г flj r * p I f /3 J

f

J i|»

Jeafani Hod te Bo-gom, Ha-re mo-ja. dosta Uje

to....

do-sta U je to

h o

Г

Л Ј _ Ј | - J - J J J flj;

г

Л Ј

г

Ј ^

р

[ г Л Ј

Г

. Ј II

Sy/ i ] Za to- borrtje dru-ga se-Ie. ho-cejon se to..., ho- de jonse to.

svojoj povijesnoj

g rađ i o T r s t en o m

4

zab i l jež io je b ivš i da lmat insk i

nam jesn i k N iko Na rde l l i da se na T rs te no m nev jes t ic i p r i fod lasku iz

ro d n e k u će o v ak o p jev a :

y.Pođi

s Bogom , nevo naša, dost ti je to,

U dvoru ti druga sele, hoće njoj se to.

V putu ti dobra sreća i Gospo din Bog,

Ko ti htio nauditi, ne do njemu BogU

U se lu Oso jn iku poviše Ri jeke D ub rov ačk e iza ob jeda , a p r i je od la-

ska nev jes t ice iz rodne ' kuć e , dok j o j o ta c , ma jka , b rac a , ses t re i . d ra g i

m eču u ze len i lom okićen košić dar ove , »p jevuše« p jeva ju :

»Ajde s Bogom, neve na ša, _ ,

Tamo ti je dorn, tamo ti je dom

Ona moli svoga ćaću,

Da jqn dopuni, da jon dopuni.

Moli jon se dragi ćaća:

»Ajde s Bogom , ceri moja,

Dosta ti je to, dosta ti je to,

Za tobom su druge sele,

Oće im se to, oče im se

to


7/8

Za tobom su druge sele,

Oće im se to, oče im se

t o . . . «

5

Nevjes t ica i s to tako preko »p jevuša« mol i ses t ru , b ra ta i d ruge , a

oni jo j svi is to odgovaraju: »Ajde s Bogom, sestro moja« i td .

U selu Čil ip ima u K ona vlim a) k ad je »vesel je«, t j . ka d se svečano

slavi p ir , pr i odla sku nevjest ic e iz očins ke ku će djevojke pjev aju:

»Sunce nam je na zalazu, — brzo će nam zać,

Naša neva na odlažu, — brzo će nam poć.

Hajde s Bogom, nevo naša, ne oziri se (ili ne okreći se)

Na babove b jele dvore,

-

tam o ćeš ih nać. .

. «

6

ndUxrvte

sostenuio

p p f I p p i J I J I p p i» l p p J J - 1 J l

od

os nu д о -г и vi- so - к и p od o - n u

д о -

ru oi- so- • k tc.

Pje sma »Pod onu goru v i soku«

što je na Lastovu pjevaju svatovi

pra teć i »zapredenu kuđeju« do mladožen j ine kuće , b i la je već Štam

pana . Obje lodan io ju je za jedno s d rug im nek im p jesmama s Lastova

godine 1884 . u dub rov ačk om »Slov incu« na s t r . 217) M e lko) L uc i ja -

nović) pod naslovom »Udaja na daleko«, al i jo j je ondje tekst nešto

razl iči t , jezično ispravljen i za sedam st ihova kraći . Ja sam je ovdje do

n io kak o mi ju je kaz iva la g . 1930) Lastov ka Pav le Vice l ić , a nap jev e

sam zap isao p rema p jevan ju Lastovke Anice Čučev ić . Običa j »zapreda-

n ja kuđeje« op isao sam prema kaz ivan ju pok . dum Bara Fan te le i i d ru

g ih Lastov aca , a op is rašk a , ko j i je , ovako preude šen , zami jen io

prv o tn u , ob ičn u kud je l ju p res l ic u) , don io sam pre m a pr im jerk u š to ga

je na Lasto vu pr iba v i la Mar i ja udova Gj ivo je rođ . D ean ov i ć iz Dub rov

n ika za Etnografsk i muzej u Zagrebu , u ko jem se sada čuva .

5

Po da t ke i s t i hove z a ovo se l o ka z i va l a mi j e J e l e Vuč e t i c ro dom i z Pe t r a č e

ne da l e ko od Oso j n i ka , ko j a j e v i š e pu t a ond j e p r i sus t vova l a v j e nč a n j i ma i p j e smu

na uč i l a .

6

P r e m a k a z i v a n j u b i v š e g ž u p n i k a u G i l ip i m a d u m L u k e A n t u n o v i ć a . I u

Ko na v l i ma nos i ne v j e s t i c a a l i p r i va t n o) u svo j nov i dom ku đe l j u p re s l i c u ) s p r i

ve z a nom vunom i v re t e nom, a ne gd j e , i s t o u Kona v l i ma , ona nos i kos i j e r , konop i

kude l j u s v re t e nom, ovu z a p re de n j e , a konop i kos i j e r da u gor i , ka d us t r e ba , us i -

j e č e šume i l i d rva t e done se uprć e na kuć i . No t o s e ü pos l j e dn j e v r i j e me , ka o i uop

ć e »ve sel je « p r i go do m p i ra , r a d i š t e dn j e ) i ond j e sve v i še na p uš t a .

5 1 1


8/8

Documents

Antonin Zaninovic - Etnografski Prilozi Sa Peljesca i Lastova