Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, posmatrajte usamljenost, strah, izgubljenost, sukobe u srcima ljudi. Zamislite da vam neko prui priliku da se svega toga oslobodite. Zamislite da vam neko prui priliku da zaustavite svo to uasno traenje energije, zdravlja, emocija. Zamislite da vam neko pokae put kojim se moe postii da stvarno volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno proeti ljubavlju...Ljudi ne ive. Veina vas ne ivi, samo odrava ivot u svom telu. To nije ivot. Vi ne ivite, sve dok vam ne postane potpuno nevano da li ete iveti ili umreti. Na toj taki poinjete da ivite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni ivot, tek tada ga ivite. Meutim, ako neprestano titite svoj ivot, vi ste mrtvi... Da li ste spremni da sve stavite na kocku?Najvanija je spremnost da nauimo neto novo. Mogunost buenja je u direktnoj proporciji sa koliinom istine koju smo spremni da hrabro prihvatimo. Trenutak u kome se budimo, kad nas obasja svetlost, najlepe je iskustvo na svetu!Nemojte traiti od sveta da se promeni, promenite se prvo vi. Tek tada ete biti u stanju da sagledate svet onakav kakav je, tada ete promeniti ta god vam se ini da bi trebalo promeniti. Uklonite povez sa oiju. Ukoliko to ne uinite, izgubili ste pravo da promenite bilo ta.Ako ne budemo varali sebe, neemo varati ni druge. Tada emo ih voleti. U suprotnom, iveemo itav ivot u zabludi o drugima, s naim iluzijama, neprekidno u sukobu sa stvarnou.... DBUENJEMILIVOJA IVANKA socijalni radnikANTONI DE MELOBUENJE

BEOGRAD / MMLekcija o duhovnom prosvetljenjuNaslov originalaAWARENESSAnthony de MelloPreveo i priredio Plavio RigonatCopyright za Jugoslaviju Plavio RigonatScena proizvodnja ove knjige i trgovina istomnajstroe se kanjava. ||;(7 u vezi sa Cl. 172 krivinog zakona Srbije.)Da li ste budni?Veina ljudi je, i neznajui to, uspavana. Raaju se uspavani, ive uspavani, ene se i udaju uspavani, podiu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne probude. Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i udesnost onoga to nazivamo ljudskom egzistencijom.Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova religija ili filozofija, slau se u jednom: da je sve dobro, sve je, dobro. ak i ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravn6, udan paradoks.Pa ipak, veina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako je sve dobro, jer su utonuli u san. ive u komaru.Jedan ovek lupa na vrata sobe svoga sina. "arli", kae, "probudi se!" "Neu da ustanem, tata", odgovori mu arli. Otac vie: "Ustaj, mora u kolu!" "Neu da idem u kolu", kae arli. Otac ga pita: "A zato nee?" "Iz tri razloga," kae arli. "Kao prvo, kola mi je dosadna; drugo, uenici mi se rugaju; a tree, mrzim kolu." Otac mu onda uzvrati: "Dobro, sad u ja tebi rei tri razloga zbog kojih mora da ode u kolu; kao prvo, to je tvoja dunost; drugo, jer ima etrdeset pet godina; a tree, jer si direktor."Probudite se! Probudite se! Odrasli ste. Niste vie mali da samo spavate. Probudite se! Prestanite da se zabavljate svojim igrakama.Antoni De MeloVeina ljudi tvrdi kako hoe da izau iz dejeg vrtia, ali ne treba im verovati. Ne verujte u to! Ljudi samo ele da povrate svoje polomljene igrake. 'Vratite mi moju enu. Vratite mi moj posao. Vratite mi moj novac. Vratite mi moj ugled, moj uspeh."To je ono to ljudi ele: samo nove igrake. Sve je u tome. ak e vam i najbolji psiholozi rei da ljudi u sutini ne ele da budu izleeni. -Oni samo trae olakanje; izleenje bi bilo previe bolno.Buenje nije prijatno. ovek lepo lei u krevetu, buenje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokuava da probudi ljude oko sebe.Nadam se da u umeti da budem mudar u ovoj prilici, i ne uinim ni najmanji pokuaj da vas probudim, ako spavate. To se mene u stvari ne tie, i pored toga to vam povremeno kaem: "Probudite se!" Ja samo treba da produim napred svojim putem, da i dalje igram svoj ples. Ako prihvatite neto od toga, dobro je; ako ne prihvatite, vaa stvar. Kao to kau Arabljani: "Priroda kie je uvek ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvee u oazi."Oekujete li pomo?Mislite li da u nekom pomoi? Ne! O, ne, ne, ne, ne i ne! Ne oekujte od mene da-ikome pomognem. Ja ne oekujem ni da ikome nakodim. Ako vam bude kodilo, za to ste sami odgovorni; ako vam pomogne, i to je samo vaa zasluga. Zaista je tako!Verujete li moda da e vam ljudi pomoi? Nije tako. Verujete li da e vam ljudi pruiti podrku? Uopte nije tako.Na jednom kursu grupne terapije, ena koja je bila upravnik jednog internata, rekla mi je: "Mislim da me

BUENJEmoja direktorka ne podrava." "Zato to mislite?" upitao sam je. "Eto, moja direktorka nikada ne dolazi u internat", odgovorila mi je. "Nikada nisam ula ni re pohvale ili kritike od nje." Onda sam joj rekao: "U redu, zamislimo da ja poznajem vau direktoricu. Zamislimo da ak tano znam ta ona misli o vama. I eto, ja vam kaem (izigravajui pretpostavljenu) - 'ujte, Linda, nikad ne dolazim da vas obiem samo zato to u vaem internatu sve funkcionie kako valja. Tu nema nikakvih problema. Znam da je to vaa zasluga, tako da je sve u redu.' I, kako se sada oseate?" "Odlino", odgovorila je. "Dobro", rekao sam, "da li biste hteli da izaete iz prostorije na nekoliko minuta? To je" deo vebe."Linda je izala. Dok je bila napolju, rekao sam ostalima u grupi: "Ja sam i dalje direktorica, vai? Linda je najgora upravnica koja je ikad vodila neki od naih in-teranta. U sutini, ne odlazim u njen internat samo zato to ne mogu da podnesem to to ona tamo radi. To je zaista uasno. Ali ako joj kaem istinu, te sirote uenice samo e jo vie stradati. Zameniemo je za godinu ili dve - ve pripremamo jednu osobu za to. U meuvremennu, smislila sam da joj kaem nekoliko lepih rei da bih je odobrovoljila. ta mislite o svemu tome?""Moda je to bilo jedino reenje u takvoj situaciji", odgovorili su mi. Uveo sam zatim Lindu i pitao je da li se i dalje dobro osea. "Naravno", rekla je.injenica je da uglavnom samo konstruiemo svoje misli i osecanja, nezavisno od objektivne stvarnosti, zajedno a ubeenjem da nam drugi ljudi pomau.Mislite li da moda pomaete nekome zato to ste zaljubljeni? Lepo, kazau vam neto. Nikada niste zaljubljeni u nekoga. Zaljubljeni ste samo u ideju o odreenoj osobi, unapred stvorenu ideju diktiranu nadom. Razmislite malo: nikada niste ni u koga zaljubljeni - zaljubljeni ste samo u ideju, u svoju predrasudu o odreenoj osobi. Tako se i odljubljuje, zar ne? Samo se vaa ideja menja.Antoni De Melo"Kako si mogao da me razoara kad sam toliko ve-rovala u tebe?" kazaete nekom.Jeste li zaista toliko verovali u tu osobu? Ne, nikada. Probudite se! Takvo ubeenje samo je rezultat pranja mozga kojem ste od malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo u druge ljude. Ono u ta verujemo samo je sopstveni sud o odreenoj osobi. Na ta se onda alite? injenica je da nikome nije pi ljatno da prizna kako mu je prosuivanje bilo pogreno. Nije ba laskavo priznati tako n- to, i zato ljudi radije govore: "Kako si mogao da me razoara?"Vraam se, dakle, na poemu - ljudi u sutini ne ele da odrastu, ne ele da se promene, ne ele da budu sreni. Kao to mi je neko jednom rekao: "Ne pokuavaj da ih uini srenim, samo e nastradati. Ne pokuavaj da naui svinju da peva - samo e straiti vreme, a svinja e sauno da se nervira."Jedan ovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip za sused-nim stolom ima bananu u uvetu - bananu u uvetu! ovek pomisli: "Moda bi trebalo da mu kaem?... Ma neu -ta me se to tie." Ali sve to pone da ga proganja. Na kraju, posle dve-tri aice, obrati se tipu za susednim stolom: "Pardon... ovaj... znate, imate bananu u uvetu." A tip mu kae: "Molim?" ovek mu ponovi: "Imate bananu u uvetu." "Molim, ta ste rekli?" kae mu tip. "IMATE BANANU U UVETU!" prodere se ovek. "Malo glasnije", uzvrati mu ovaj. "Imam bananu u uvetu!"Prema tome, uzaludno je. Okani se, okani, govore mi. Reci to to ima i ukloni se. Ako im pomogne -dobro je; ako ne pomogne - nikom nita!BUENJEKoliko smo iskreni prema sebi?Prvo to treba da shvatite, ako zaista nameravate da se probudite, je da to ne elite. Prvi korak ka buenju je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopte nije prijatno.Vi ne elite da budete sreni. Hoete li jedan mali test? Probajmo: treba nam samo minut. Moete da za-murite dok reavate, ili da to radite otvorenih oiju -nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i pokuajte da mu u mislima kaete: "Vie mi je stalo do moje sree nego do tebe."Pazite ta se dogaa. "Vie mi je stalo do moje sree, nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao sreu." Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivi ove reci? Mnogi, ini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti pranju mozga?Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: "Kako mogu da budem takav egoista?" Ali razmislite ko je stvarno egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: "Kako si mogao da bude takav egoista da ti tvoja srea bude vanija od mene?" Zar vam ne bi dolo da odgovorite: "Izvini, ali kako ti moe da bude takav egoista, kad oekuje da tebe stavim iznad svoje sree?"Jedna ena mi je priala kako je njen ujak, svetenik u lokalnoj crkvi, uvek poinjao besedu recima: "Samo je rtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam."Savreno! Upitao sam je: "Da li biste poeleli da vas volim po cenu svoje sree?" "Da", odgovorila je. "A vi mene?" upitao sam. "Da", rekla je.Zar to nije udesno? Ona bi volela mene po cenu svoje sree i ja bih voleo nju po cenu moje sree. I tako, imali bismo dve nesrene osobe, ali ivela ljubav!Antoni De MeloNe elimo, znai, da budemo sreni. elimo druge stvari. Ili, jo bolje - ne elimo da budemo bezuslovno sreni. Spreman sam da budem srean pod uslovom da se desi ovo i ovo i ono.Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju ili Bogu ili bilo kome: "Ti si moja srea. Da nemam tebe, odrekao bih se sree."Veoma je vano da shvatite ovaj mehanizam. Mi ne moemo zamisliti da budemo sreni bez odgovarajuih uslova. Zaista je tako. Naueni smo da svoju sreu povezujemo sa tim uslovima.To je, dakle, prvo to bi trebalo uiniti ako hoemo da se probudimo, ako hoemo da volimo, ako hoemo slobodu, radost, spokojstvo i prosvetljenje. U tom smislu, duhovni rad je najkorisnija stvar na svetu. Jer, to nije ni samilost, ni privrenost, ni religioznost, ni oboavanje -samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i buenju, buenju!Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, pos-matrajte usamljenost, strah, konfuziju, konflikte u srcima ljudi, unutranje i spoljanje sukobe. Zamislite da vam neko prui mogunost da se svega toga oslobodite. Zamislite da vam neko prui mogunost da zaustavite to uasno traenje energije, zdravlja, emocija - posledicu svih tih konflikata i konfuzija. Zamislite da vam neko pokae put kojim moemo postii da zaista volimo jedni druge, da budemo spokojni, potpuno proeti ljubavlju. Moete li da zamislite ita korisnije od svega toga? Meutim, ima ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisniji, da je politika korisnija, da je nauka korisnija.Kakva je uopte korist od slanja oveka na Mesec kada ne uspevamo da ivimo na Zemlji?10BUENJEO naem ludiluDa li je psihologija korisnija od duhovnog rada? Nita nije korisnije od duhovnog rada.ta moe da uini siroti psiholog? Moe samo da smanji napetost. I ja se bavim psihoterapijom, ali kada mi se desi da moram izabrati izmeu psihologije i duhovnog rada, u meni doe do konflikta. Pitam se da li postoji neko ko shvata o emu govorim. Ja sam to shvatio tek nakon mnogo godina.Pokuau da objasnim. Godinama nisam shvatao jednu injenicu, sve dok jednog dana nisam najednom otkrio kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da bi se konano razoarali u pogledu svih odnosa. Zar to nije uasno? Ljudi moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego to. se probude i kau: "Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji ivot, neki ivot koji nije zasnovan na zavisnosti od drugih ljudskih bia."A ta sam ja radio, kao psihoterapeut? Ljudi su dolazili da mi izloe svoje probleme u odnosima, u komunikaciji sa drugima i slino, a ja sam im koliko-toliko pomagao. Ali priznajem da to uglavnom nita nije vredelo, jer je samo pomagalo ljudima da i dalje spavaju. Moda je trebalo da ti ljudi malo vie pate. Moda je trebalo da dodirnu dno i kau: "Dosta mi je svega." Samo kada nam je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz.Veina ljudi odlazi kod psihijatra ili psihologa da bi sebi olakali ivot, a ne da bi nali izlaz iz situacije u kojoj se nalaze.Siroti psiholozi poteno rade svoj posao. Postoje sluajevi gde psihoterapija prua stvarno neophodnu pomo, jer kad se neko nae na ivici ludila, onda moe da ode11Antoni De Melou psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. ta je mistika - suprotno od ludila.Znate li koji je znak buenja? Trenutak u kome se pitamo: "Jesam li ja lud, ili su to svi ostali?"Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. itav svet je lud. Jedini razlog to nismo zatvoreni u ludnice je to nas ima previe.Dakle, ludi smo. ivimo potapajui se suludim idejama o ljubavi, odnosima s drugim ljudima, srei, radosti i svemu ostalom. Stekao sam ubeenje kako smo do te mere ludi da, kad se svi slau u neemu, onda to mora biti pogreno!Svaka nova ideja, svaka velika ideja, potekla je od manjine koju je inio jedan ovek. ovek koji se zvao Isus Hrist - manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili drukije od onog to je on govorio. Buda - manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili drukije od onog to je on govorio. Mislim da je Bertrand Rasel rekao: "Svaka velika ideja na poetku je svetogre."Lepo, ovde ete uti itavu seriju svetogrdnih izjava. "On je hulio!" Ljudi su ludi, mahniti, i to pre to shvatite, bolje e biti za vae mentalno i duhovno zdravlje. Ne uzdajte se. Ne uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. Budite skeptini u kontaktu s najboljim prijateljima. Veoma su vesti, kakvi ste i vi u kontaktu s drugima, ak i ako toga niste svesni. O, kako ste dovitljivi, vesti i prepredeni. Veliki ste glumci.Ne laskam vam previe, nadam se. Ali ponavljam: vi ne elite da se probudite. Samo glumite, a niste ni svesni toga. Mislite da ste vrlo oseajni. Ah! U poreenju s kim? ak i rtvovanje samog sebe prija, zar ne? "rtvujem se! ivim u skladu sa svojim idealima." Ali dobijate neto za uzvrat, zar ne?Uvek se dobija neto za uzvrat, sve do samog trenutka buenja. I tako, eto nas ovde - prvi korak. Priznajte sebi12BUENJEda ne elite da se probudite. Zaista je teko probuditi se kada je ovek prinuen" pod hipnozom, da od bezvrednog pareta papira misli da je ek na milion dolara. Kako je teko odvojiti se od tog pareta papira!Put odricanjaNi odricanje nije pravo reenje. Svaki put kada se odreknemo neega, obmanjujemo sebe. ega se odriemo? Svaki put kad se odreknemo neega, ostajemo zauvek vezani za predmet odricanja. Jedan indijski svetenik je rekao: "Kad god mi doe neka prostitutka, samo govori o Bogu. Kae mi: 'Sita sam ivota koji vodim. Treba mi Bog.' Meutim, kad god mi doe neki svetenik, taj pria samo o seksu."Zaista je tako - kad se odreknete neega, ostajete zauvek vezani za to. Kad se borite protiv neega, zauvek ste vezani za to. Sve dok se-borimo s neim, dajemo mu mo. Dajemo mu mo jednaku onoj koju troimo u toj borbi.Ovo se odnosi ak i na komunizam, kapitalizam i sve ostale stvari. Treba, dakle, "prihvatiti" svoje demone jer im se, borei se protiv njih, daje mo. Zar vam to jo niko nije rekao? Kad se odreknemo neega, ostajemo vezani za to. Jedini izlaz je u tome da ne dozvolimo da budemo prevareni. Nemojte se odricati, ve ne dozvolite da budete prevareni. Pokuajte da shvatite pravu vrednost neega i nee vam biti potrebno da se odriete - jednostavno, samo e vam ispasti iz ruku.Naravno, ako ne razumete ovo to vam govorim, ako ste toliko hipnotizovani da mislite kako ne moete biti sreni bez neke stvari, ili neke druge, ili tree, onda ste u klopci. To to pokuavam da uinim za vas nije ono to vam nudi takozvana duhovnost - da vas natera na13Antoni De Melo

rtve, na odricanje od mnogih stvari. To je sasvim uzaludno. I dalje biste ostali uspavani. Ono to treba da vam pomogne je da shvatite, shvatite, shvatite. Kad biste shvatili, odjednom bi vam ponestala elja za konkretnim objektom od koga zavisi vaa srea. to znai: ako se probudite, nestae vam elja za tim objektom.Sluanje i oduavanjeNeke od nas probudi opora stvarnost ivota. Toliko patimo da se najzad probudimo. Ali ljudi se samo sudaraju sa ivotom, uvek nanovo. Samo krue u somnabulnom stanju. Nikada se ne bude. Osim toga, nikad ne pomisle da je mogu i drugi nain ivota. Nikada ne pomisle da moda postoji i bolji nain ivota. Sve u svemu, ako neko jo nije dovoljno izubijan od ivota i ako nije dovoljno patio, postoji jo jedan metod buenja: sluanje. To ine znai da treba da prihvatite ovo to vam govorim. Kada kaem "sluanje", ne mislim na to.Venijte mi, bez ikakvog je znaaja da li prihvatate ovo to vam govorim, jer se prihvatanje ili neprihvatanje odnosi samo na reci, pojmove i teorije, ali sve to. nema nikakve veze sa istinom. Istina se nikada ne izraava recima. Istina se spoznaje iznenada, i potie iz odreenog stava. Vi, dakle, moete da se ne sloite sa mnom, pa da ipak, uprkos tome, spoznate istinu. Ali zato je potreban otvoren stav, volja da se otkrije neto novo. To je ono to je vano, a ne da li se i koliko se uopte slaete sa mnom.Na kraju krajeva, najvei deo onog to vam govorim je teorija, a nijedna teorija ne moe adekvatno da obuhvati stvarnost. Ja, znai, ne mogu da vam govorim o istini, ve samo o preprekama da se spozna istina. Njih mogu da opiern, ali samu istinu ne mogu. Niko to ne moe.14BUENJEMogu samo da vam opiem lai kojima obmanjujete sebe, sve dok ne budete u stanju da ih odbacite. Mogu da disku-tujem s vama o vaim ubeenjima i sistemu ubeenja koji vas ine nesrenim. Mogu samo da vam pomognem da se oduite od svega toga. Kada izaemo na stazu duhovnog prosvetljenja, jedina stvar koju treba nauiti je ba to: oduavanje, oduavanje, oduavanje od svega to ste nauili. Potrebna je volja za oduavanjem, za sluanjem. Sluate li, moda, kako to veina ljudi ini, da biste na kraju potvrdili u sebi ono to ste i pre toga mislili? Ili sluate da biste otkrili neto novo? To je veoma vano. Uspavanim osobama ni najmanje nije lako da prihvate ili otkriju neto novo. Isus je doneo dobru vest, pa je ipak odbaen. Ne zato to je bila dobra, ve zato to je bila nova. Svi mi mrzimo ono to je novo. Zaista ga mrzimo! to se pre suoimo sa ovom injenicom, bolje e biti. Mi ne elimo nove stvari, pogotovo kad nas uznemiravaju, pogotovo kad vode promeni. A posebno kada nameu priznanje: "Nisam bio u pravu. Greio sam."Seam se susreta s jednim svetenikom starim osamdeset sedam godina, u paniji - on je nekada bio moj uitelj, u Indiji, tridesetak godina ranije. I on je bio prisutan na jednom ovakvom seminaru. "teta to te nisam sluao pre ezdeset godina", rekao mi je na kraju. "Zna, bio sam u zabludi itavog ivota."Neverovatno je uti tako neto! To je kao da ugleda neko od svetskih uda. To je, prijatelji moji, vera! Otvorenost prema istini, bez obzira na posledice, kud god nas odovela, ne znajui ak ni kuda e nas odvesti. To je istinska vera. Ne ubeenje, ve vera. Ubeenja nam uli-vaju veliku sigurnost, vera to nema. ovek ne zna gde e zavriti: Spreman je da slua, da prati, i otvoren je, otvoren za sve!Meutim, biti otvoren ne znai naivnost, ne znai da treba progutati sve to vam se govori. Nipoto! Sve15Antoni De Meloto govorim mora se podvrgnuti diskusiji. Ali takvoj diskusiji treba prii otvorenog stava, bez predrasuda. Sve treba podvrgnuti diskusiji.Setite se divnih Budinih reci: "Monasi i uenici ne treba da prihvate moje reci iz potovanja, ve treba da ih procene kao to zlatar ini sa zlatom - see ga, brusi, vaga, topi."Kad se tako ponaate, to znai da sluate. Uinili ste, dakle, jo jedan veliki korak ka buenju. Prvi korak, kako sam ve rekao, bio je u spremnosti da priznate kako ne elite da se probudite, da ne elite da budete sreni. Unutar vas postoje nebrojeni otpori.Drugi korak je u spremnosti da razumete, da sluate, da izloite diskusiji itav svoj unutranji sistem ubeenja. Ne samo religioznih, politikih, socijalnih ili psiholokih ubeenja, ve svih ubeenja u vama. Da budete spremni na ponovnu procenu svih ubeenja, kao u Budinoj metafori. Ja u vam pruiti niz mogunosti da to uinite.Koliko smo egoisti?Milosre je, u sutini, lini interes preruen u ove-koljublje. Vama je moda, teko prihvatiti da ima sluajeva kada niste istiniti u svom nastojanju da budete oseajni i puni poverenja prema drugima. Pojednostaviu ovu temu tako to u otii u krajnost, bar za poetak.Postoje dva tipa egoizma. Prvi je kada nam je zadovoljstvo da sami sebi ugaamo. To je ono to obino nazivamo egocentrinost. Drugi je kada nam je zadovoljstvo da ugaamo drugima. To je rafiniraniji tip egoizma. Prvi tip je oigledniji, a drugi je skriven, ponekad veoma skriven, i zato je opasniji, jer nam uliva oseanje da smo izuzetni. Meutim, kad se sve sabere, moda i nismo tako izuzetni.16BUENJEPoznajem jednu enu koja ivi sama i posveuje dosta vremena drugima u parohiji. Ali, ona priznaje kako to u sutini radi iz egoizma - osea potrebu da bude korisna, tako to daje neki svoj doprinos svetu. U svakom sluaju, ona zna da tada i drugi imaju potrebu za njom, pa je korist obostrana. Ona je gotovo prosvetljena! Svi moemo uiti od nje. Ona kae: "Ja neto dajem i neto uzimani." U pravu je. Odlazi da pomogne, daje neto i neto uzima. To nije milosre, ve prosvetljeni lini interes.Vi sigurno poznajete oseanje zadovoljstva koje u nama budi in milosra. Ali to je suprotno oveku koji kae: "ta je posebno u tome to sam uinio? Dao sam neto, dobio sam neto. Nisam zamiljao da inim dobro delo. Moja leva ruka ignorisala je to to radi desna." Zaista, dobrota se najvie istie kada nismo svesni da inimo dobro. Ili, kako je rekao veliki Sufi: "Svetac je takav sve dok to ne sazna."Pokuavam da zamislim neku akciju u kojoj na egoizam ne ulazi u igru, gde je osoba budna i gde to to ona ini biva ostvareno zahvaljujui njoj. U tom sluaju, akcija se pretvara u dogaaj. Ali ipak, gotovo uvek je umean lini interes. ak i kad se ogranii na misao: "Biu upamen kao heroj", ili: "Ne bih mogao dalje da ivim da to nisam uinio; ne bih mogao da ivim sa sveu da sam pobegao."Ali, ponavljam, ne mogu da iskljuim ni drugu vrstu akcije, jer ne kaem da ne postoji ni jedna akcija u kojoj na ego ne ulazi u igru. Verovatno da postoji. Meutim, uzmimo primer vojnika koji gine za svoju zemlju. Mnoge takve smrti me uznemiravaju. Pitam se da li su rezultat pranja mozga. Mislim da su mnogi muenici, ljudi koji za neku ideju rtvuju sebe, podvrgnuti indoktrinaciji. Muslimanski muenici, budistiki muenici, hrianski muenici, komunistiki muenici - mnogi od njih rezultat su pranja mozga. U njihovim glavama je ideja da treba umreti, da je smrt velika stvar.17Antoni De MeloNe kaem da ne postoji ista motivacija, samo kaem da sve to radimo, radimo uglavnom u sopstvenom interesu. Sve. Kada se neto ini u ime Hrista, da li je to egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, da li je to egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, uvek je u sopstvenom interesu. Uzmimo da prehranjujete pet stotina dece dnevno. To vas uzdie u sopstvenim oima? Pa neete se valjda oseati loe zbog toga?Neki ljudi rade odreene stvari samo zato da se ne bi oseali loe. I to nazivaju milosrem. To to ine, ine zbog oseanja krivice. Ali gde je tu ljubav? Meutim, hvala Bogu, kad vi neto inite za druge, to vam prija. Odlino! Vi ste zdravi ljudi, jer ne krijete svoj lini interes. A to je zdravo.Postoje, dakle, dve vrste egoizma; moda je trebalo da kaem tri. Prva, kada sebi priutimo zadovoljstvo da ugodimo samom sebi. Druga, kada sebi priutimo zadovoljstvo da ugodimo drugima. Ponavljam, nemojte se pre-terano ponositi takvim stvarima, nemojte misliti da ste veliki. Vi ste normalni ljudi, neto rafiniranijeg ukusa. Va je ukus da budete dobri, to nije kvalitet vaeg duha. Kada ste bili deca, voleli ste okoladice; sada, kad ste odrasli, moda vie cenite neku simfoniju. Ukus vam se poboljao, ali i dalje zadovoljavate sebe, samo to to inite tako to ponekad ugodite drugima.Postoji i trea vrsta egoizma, ona najgora: kada inite neko dobro delo da se ne biste oseali krivim. Dobroinstvo vam ne prua zadovoljstvo; naprotiv, od toga vam je muka. To je neto to mrzite. inite rtve u ime ljubavi, ali patite, alite se. Ah, koliko malo znate o sebi ako mislite da ne inite takve stvari!Kad bih imao po jedan dolar za svaki trenutak koji sam proveo radei neto to mi nije prijalo, sada bih bio milijarder. Znate ve kako to ide."Mogu li da porazgovaram veeras sa vama, Oe?"18BUENJE"Naravno, samo izvolite."Ne elim da razgovaram s njim, muka mi je od toga. Veeras hou da pogledam neto na televiziji, ali kako da ga odbijem? Nemam hrabrosti da mu kaem ne."Samo izvolite", a u sebi mislim: "Gospode, sad treba da sluam ovog gnjavatora."Uopte mi ne prija da razgovaram sa njim, ali mi je vrlo neprijatno da mu kaem ne, i tako biram manje zlo, rekavi mu: "Uite, raskomotite se." Biu zadovoljan kada razgovor bude gotov i kada budem mogao da skinem os-meh sa lica. "Kako ste?" pitani ga."Odlino", odgovori, a zatim pria i pria koliko mu znai taj seminar, a ja mislim: "Gospode, kad e da pree na stvar?"Na kraju kae ta ima, a ja ga, metaforino, tresnem o zid, rekavi mu: "Svako bi mogao da resi tako banalan problem" i onda mu otvorim vrata."Uh, najzad sam ga se oslobodio", kaem u sebi.Sledeeg jutra, za dorukom (jer oseam da sam bio neutiv) priem mu i pitam ga kako je. "Prilino dobrd", kae on, i doda: "Moram neto da vam kaem. Ono to ste mi sino rekli bilo mi je od ogromne pomoi. Mogu li da vas vidim danas posle ruka?""O, ne!"Kada se neto radi samo da se ne bismo osetili krivim, to je najgora vrsta milosra. Nemamo hrabrosti da kaemo kako elimo da nas ostave na miru. Kada mi neko kae: "Ne volim da ljudima nanosim zlo", ja odgovorim: "Ostavi se toga! Ne verujem ti."Ne verujem onima koji kau da ne vole da nanose zlo drugima. Svi mi oboavamo da ranjavamo druge. A kad neko drugi nanosi zlo, to nam jo vie godi, jer e drugi loe misliti o nama, ako mi nanosimo zlo. Nee nas ceniti, govorie protiv nas, a to nam ni najmanje ne prija!19Antoni De MeloCarstvo je ovdeivot je banket, a tragedija je to veina ljudi umire od gladi. Ba o tome govorim ovde, u sutini.Grupa ljudi umirala je od ei na jednom brodiu, nedaleko od brazilske obale. Pojma nisu imali da je voda po kojoj plove u stvari slatka, jer se relca na tom mestu ulivala takvom snagom u more da je dopirala nekoliko milja ka puini. Mogli su da je piju, ali nisu znali.Na isti nain, okrueni smo radou, sreom, ljubavlju. Veina ljudi kao da nita ne zna o tome. ta je razlog? Pretrpeli su pranje mozga. Hipnotizovani su, uspavani.Zamislite maioniara koji hipnotizuje nekoga kako bi ga naveo da vidi stvari koje ne postoje i da ne vidi stvari koje su tu. Sve je u tome. Pokajte se i primite dobru vest. Pokajte se! Probudite se! Ne oplakujte svoje grehe. emu plakati nad gresima koji su poinjeni u snu? Zar biste plakali nad neim to ste uradili pod hipnozom? Zato biste se poistovevali sa takvom osobom? Probudite se! Probudite se! Promenite svoj stav. Pokuajte da gledate na stvari s nove take gledita! Jer "carstvo je ovde"!Rekao sam vam da se prvo treba probuditi, priznati da vam buenje ne prija. Meutim, problem je to vie volite da zadrite i osvojite sve one stvari za koje, putem hipnoze, verujete da su toliko vane i dragocene za vas, za va ivot i opstanak.Posle toga, potrebno je da shvatite. Da shvatite kako se moda drite pogrenih ideja, i da ba te ideje presudno utiu na va ivot, inei ga haotinim, a istovremeno vas odravaju u uspavanom stanju. Ideje koje se odnose20

BUENJEna ljubav, na slobodu, na sreu itd. I nije lako sluati nekoga ko izlae diskusiji ideje do kojih vam je toliko stalo i kojih se tako grevito drite.Postoje mnoge zanimljive studije o pranju mozga. Pokazalo se da onaj ko je podvrgnut pranju mozga, "in-trojekcijom" prihvata neku njemu stranu ideju, koja pripada nekom drugom. U trenutku kada neko na ovaj nain prihvata ubeenja i ideje koje nisu njegove, one vre atak na linost. ovek ostaje zateen i reaguje na emotivan nain. To je oekivana reakcija, dokaz da je neko indoktriniran. Spremni smo da umremo za ideju koja nikada nije bila deo nas. Teroristi i takozvani sveci prihvate neku ideju, progutaju je bez vakanja i onda su spremni da umru za nju.Nije lako sluati, pogotovo kad postoji emotivna zbrka. ak i kad toga nema, nije lako sluati; slua se uvek svoj unapred programirani stav na koji snio hipnotiki uslovljeni. esto se sve to se uje tumai u svedu sop-stvenog hipnotizovanog stanja, sopstvene uslovljenosti i programiranosti. Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I sluamo polazei od tih stavova."Henri, kako si se promenio! Bio si tako visok, a sada si tako mali! Bio si tako krupan, a sada si tako mrav! ta ti se desilo, Henri?" A Henri kae: "Ja nisam Henri, ja sam Frenk.""Oh, promenio si ak i ime!"Kako naterati takve ljude da vas sluaju?Najtea stvar na svetu je sluati, gledati. Mi ne elimo da vidimo. Mislite li da bi neki kapitalista hteo da shvati ta je dobro u komunistikom svetu? Ili da bi neki komunista zaista hteo da shvati ta je dobro i zdravo u kapitalistikom svetu? Mislite li da je nekom bogatau stalo da gleda ivot siromaha?Ne elimo da gledamo, da vidimo, jer ako to uinimo, moda emo se promeniti. Ne elimo da gledamo. Ako21Antoni De Melosagledamo stvari kakve jesu, gubimo kontrolu nad ivotom koji ionako jedva drimo na okupu. Da biste mogli da se probudite, ono to vam je potrebno nije energija, nije snaga, nije mladost, pa ak ni neka visoka inteligencija. Ono to vam je najpotrebnije je spremnost da nauite neto novo. Mogunost buenja je u direktnoj proporciji sa koliinom istine koju ste spremni da hrabro prihvatite. Do koje ste take spremni na to? Koliko ste spremni da se voljno odreknete onoga to vam je u ivotu najdrae? Do koje ste take spremni da mislite na neto novo, neto to vam nije blisko?Prva reakcija je strah. Mi se ne plaimo nepoznatog. Ne moemo se bojati neega to ne poznajemo. Niko se ne boji nepoznatog. Mi se u sutini bojimo da ne izgubimo ono to nam je poznato. Eto ega se bojimo.Dau vam primer - rekao sam da je svaka stvar koju jnimo zagaena egoizmom. Nije lako uti tako neto. Ali zamislimo se malo nad tim, pokuajmo da dublje za-emo u to. Ako sve ono to inimo izvire iz linog interesa - vie ili manje vidljivog - kakvo oseanje budi u vama misao na vae milosre i vaa dobra dela u tom novom svedu? ta je s vaim dobrim delima?Evo vam jedna mala veba. Mislite na neko od dobrih dela koja ste uinili. A sad, pokuajte da shvatite ta su zaista bile motivacije vaeg linog interesa, kojih ste bili vie ili manje svesni. ta je s vaim ponosom? ta je s vaom tatinom? ta je s onim oseanjem superiornosti koje ste oseali prema svom susedu, to vam se inio kao veliki egoista? Sve se to menja, zar ne?"Dobro", moda ete rei, "moj sused ima manje rafiniran ukus od mene." Vi ste onda najopasniji tip linosti. Izgleda da je Isus imao manje problema sa tipom kao to je va sused nego sa takvima kao to ste vi, sa ljudima koji su ubeeni da su dobri. Drugi kao da mu nisu predstavljali veliki problem - bili su otvoreno egoisti, svesni da su takvi.22BUENJEZato, probudite se! To je oslobaajue! To je udesno! Oseate li se potiteno? Moda to i jeste. Zar nije udesno shvatiti da niste bolji od bilo koga drugog na ovoj zemlji? Zar to nije udesno? Razoarani ste? Pogledajte ta smo izneli na svetlost dana! ta je ostalo od vae tatine? Prijalo bi vam oseanje da ste bolji od drugih, ali pogledajte ta je isplivalo - prevara!Krah iluzijaini mi se da egoizam izvire iz neke vrste instinkta za ouvanje linosti, koji je na primarni i najdublji instinkt. Kako se moemo svesno odrei egoizma? To bi, tako rei, bilo kao odabrati nepostojanje. Kako god bilo, prestanite da se oseate krivim zato to ste egoisti - svi smo isti.Jednom je neko rekao divnu stvar za Isusa, a taj neko nije bio vernik. Rekao je: "Ono to je najlepe kod Isusa je to se oseao lagodno meu grenicima, jer je shvatao da ni najmanje nije bolji od njih."Mi se razlikujemo od drugih - od kriminalaca, na primer - samo po onome to radimo ili ne radimo, a ne po onome to jesmo. Jedina razlika izmeu Isusa i tih grenika je u tome to je on bio budan, a oni nisu.Pomislite na ljude koji dobiju na lutriji. Da ne govore moda: "Ponosan sam to prihvatam ovu nagradu, ne zbog sebe, ve zbog svoje nacije i svoje zemlje." Zar tako govore oni to dobiju ne lutriji? Ne - jer oni su imali sree, sree. I zato su osvojili premiju. Zar se moe biti ponosan na tako neto? Na isti nain, ako uspete da stignete do pros-vetljenja, uiniete to iz linog interesa i biete sreni. Zar ete da slavite takvu stvar? ta tu ima da se slavi? Zar ne shvatate koliko je glupo hvaliti se svojim dobrim delima? Farisej nije bio lo ovek, bio je samo glup. Nikada se nije zaustavio da razmisli.23Antoni De MeloJednom je neko rekao: "Nemam hrabrosti da stanem i razmislim, jer ako bih to uinio, ne bih znao kako ponovo da krenem."Kada biste, dakle, zastali da razmislite, shvatili biste da u stvari nema niega na ta biste bili posebno ponosni. Kako ta injenica utie na va odnos sa drugim ljudima? Na ta se alite?Jedan mladi se alio da ga je njegova devojka razoarala, ponela se licemerno prema njemu. Na ta se on alio? Zar je oekivao neto bolje? Oekujte ono to je gore - okrueni smo egoistima. On je bio budala, postavio je na pijedestal, zar ne? Mislio je za nju da je princeza, mislio je da su ljudi dobri. Nije tako.' Ljudi nisu dobri. Loi su koliko i vi - loi, shvatate li? Uspavani su koliko i vi. ta mislite da oni trae? Svoj lini interes, isto kao i vi. Nema nikakve razlike meu vama.Uspevate li da zamislite koliko oslobaa mogunost da nikada vie ne budete razoarani, nikada vie prevareni? Nikada se vie neete oseati naputeno, odbaeno. elite li da se probudite? elite li sreu? elite li slobodu? Evo je - otarasite se svojih lanih ideja, svojih iluzija. Ne dozvolite da vas drugi varaju.Ako ne budete varali sami sebe, neete varati ni druge ljude. Tada ete ih voleti. U suprotnom, iveete sve vreme u zabludi o drugima, s vaim iluzijama, neprekidno u sukobu sa stvarnou.Moda je, za veinu vas, previe potresno kad ujete da treba oekivati kako su svi (osim veoma retkih osoba koje su budne) egoisti, ili da slede svoj lini interes, na sirov ili rafiniran nain. Ali, ako to imate u vidu, shvatiete da nema niega to bi vas razoaralo i niega to vas ne bi razoaralo. Da ste uvek bili u neposrednom dodiru sa stvarnou, nikada se ne bi osetili razoarano. Meutim, vie vam odgovara da sebi predstavljate druge ljude u sjajnim bojama; vie vam odgovara da ne vidite pravi iz-24BUENJEgled ljudskih bia, zato to vam ne odgovara da vidite pravi lik samog sebe. I zato sad plaate cenu.ta je prosvetljenje?Jednom me je neko pitao: "Kakvo je prosvetljenje? Kakvo je buenje?" Ispriao sam mu priu o kloaru u Londonu koji se sprema za poinak. Uspeo je da u smeu pronae komad suvog hleba. za veeru i stigao na obalu Temze. Sipi kia, i on se umota u svoj stari, iscepani kaput. Legne pored reke i samo to nije zaspao, kad se iznenada pojavi 'rols rojs' sa vozaem. Iz limuzine izae prelepa devojka koja mu kae: "Siroti ovee, neete valjda ovde prenoiti?" "Hou", odgovori joj kloar. "Ne mogu to dozvoliti", kae mu devojka. "Poite u moju kuu da se naspavate, posle jedne dobre veere." I tako, na njeno insistiranje, on ue u automobil, voze se van Londona i stiu do jedne vile okruene ogromnim parkom. Na ulazu ih doeka majordom, kome devojka kae: "Molim te, Dejms, odvedi ovog oveka u odeljenje za poslugu i neka mu prue sve to mu treba." Posle toga, devojka ode u svoju sobu, svue se i pripremi za spavanje. Iznenada, priseti se svog gosta, ode u odeljenje za poslugu i opazi da iz sobe u koju su smestili kloara dopire svetlost. Ona pokuca, otvori vrata i nae kloara budnog. "ta je, dobri ovee", upita ga, "zar niste dobro veerali?" "Nikada u ivotu nisam tako dobro jeo", odgovori joj on. "Da li vam je toplo?" upita ga devojka. "Da, hvala, krevet je topao i udoban", odgovori on. Tada mu ona kae: "Moda vam je potrebno malo drutva? Hoete li da se pomerite i napravite mi malo mesta u krevetu?"Ona mu prie, on se pomeri i padn^pravo u Temzu.Ah! Niste oekivali! Prosvetljenje! Probudite se! Kada budete spremni da zamenite svoje iluzije stvarnou, svoje25Anteni De Melosnove injenicama, tada ete izai na pravi put. Tek e tada ivot dobiti smisao i postae predivan.Postoji jo jedna pria, o nekom Ramirezu. On je starac koji ivi u svom zamku na vrhu brda. U krevetu je, paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog neprijatelja, starca koji se uz pomo tapa penje sve vie uzbrdo. Ramirez nita ne moe da uini, jer posluga ima slobodan dan. Neprijatelj na kraju otvori vrata, ue u sobu, zavue ruku ispod mantila, izvadi pitolj i kae: "Najzad emo se obraunati, Ramirez." Ramirez pokua da ga odgovori: "Sluaj, Bordija, zato bi to uinio? Ti dobro zna da ja vie nisam onaj ovek koji te je muio kad si bio mlad.""Ne, ne", uzvrati mu neprijatelj, "tvoje slatke reci nee me razuveriti. Ono to ja elim je osveta, i ti me ne moe sprefiti!" Tada, Ramirez kae: "E ba mogu!" "Kako?" upita ga neprijatelj. "Mogu da se probudim", kae Ramirez, to i uini - probudi se. Eto ta je prosvedjenje!Kada vam neko kae: "Nita ne moe da uini", moete mu odgovoriti: "Nije tano, mogu da se probudim!" I odjednom, ivot vie nije komar kakav vam se inio. Probudite se!Jednom me je neko pitao: "Jesi li ti prosvedjen?" ta. sam mogao da mu odgovorim? Hoete li neki odgovor? Evo jednog: "Odcud ja znam? Kako se to moe znati? Zar je to vano?"Ako neto previe elite, u nevolji ste. Ako sam ja moda prosvedjen i vi me sluate samo zato to sam prosvedjen, onda ste u velikoj nevolji. Jeste li spremni da vam prosvedjen ovek opere mozak? Jer, svako moe da vam tako opere mozak. ta je vano da li je neko manje ili vie prosvedjen? Ali problem je to svi mi volimo da se oslonimo ne nekog, zar ne? Potrebno nam je da se oslonimo na nekog za koga mislimo da je stigao na cilj. On nam uliva nadu, zar ne? A ta e vam nada? Zar nije26BUENJEi to jedan oblik elje? Nadate se neemu boljem od onoga to sada imate, zar ne? U suprotnom se ne biste nadali. Ali to znai da zaboravljate kako vam je i sada dobro, mada toga niste svesni. Zato se ne usredsredite na sadanjost, umesto da se nadate boljoj budunosti? Zato ne shvatite ovo to je sada, umesto to ga zaboravljate, nadajui se buduem? A moda je ta budunost samo nova klopka?SamoposmatranjeJedini nain na koji bi neko mogao da vam pomogne je da prodiskutuje vae ideje. Ako ste spremni da sluate i da se o vama diskutuje, neto ete uiniti, ali niko vam ne moe pomoi.ta je najvanije od svega? Samoposmatranje. Tu vam niko ne moe pruiti ruku. Niko vam ne moe dati odgovarajui metod, Niko vam ne moe pokazati odreenu tehniku. U trenutku kada prihvatimo neku tehniku, postajemo iznova programirani, ali Samoposmatranje - gledanje samog sebe - veoma je znaajno. To ne znai biti uronjen u sopstvene probleme, biti obuzet samim sobom. Ne govorim o tome - govorim o samaposmatranju. A ta to znai?To znai posmatranje svega to je u nama i izvan nas, do ekstremne take - posmatranje kao da se to deava nekom drugom. ta to znai? Znai da ono to nam se deava ne treba doivljavati lino, znai da treba gledati na stvari kao da nemaju nikakve veze s nama.Vi patite zbog svoje depresije i svojih strahova samo zato to se poistoveujete s njima. Govorite: "Depresivan sam." Ali to je pogreno, vi niste depresivni. Ako hoete da budete precizni, mogli biste rei: "U ovom trenutku prolazim kroz fazu depresije." Ali ne moete rei: "Depresivan sam." Vi niste vaa depresija. Sve je to samo27Antoni De Melovarka uma, posebna vrsta iluzije. Nesvesno ste naueni da mislite da ste vi vaa depresija, da ste vi vai strahovi, da ste vi vaa radost i oseanja koja proivljavate."Zadovoljan sam!" Niste vi zadovoljni. Moda je zadovoljstvo u ovom trenutku unutar vas, ali stvari e se ubrzo promeniti, nee potrajati - nikada ne traju, sve se neprestano menja. Oblaci dolaze i odlaze, neki su crni, neki beli; neki veliki, neki mali. Ako pratimo ovu analogiju, vi biste bili nebo koje posmatra oblake. Bili biste pasivan posmatra, sa distance. Znam daje ovaj stav za vas moda apsurdan, pogotovo ako ste odrasli u kulturi Zapada. Jer, ne smete se uplitati, nita ne zakljuujte. Samo gledajte! Posmatrajte!Problem je to su ljudi skloni da zakljuuju o stvarima koje ne uspevaju ak ni da shvate. Stalno utvrujemo neke stvari, zar ne? Nikada ne pomislimo da stvarima uopte nije potrebno da budu utvrivane. To je veliko prosvetljenje. Stvari se moraju shvatiti. Ako se shvate, tada se mogu promeniti.Menjate li svet ili sebe?Hoete li da promenite svet? ta kaete da ponete od samog sebe? ta kaete da budete prvi promenjeni? Ali kako se postie promena? Posmatranjem. Razumeva-njem. Bez uplitanja vaeg prosuivanja, jer to o emu prosuujete ne moete shvatiti. Kada kaete o nekome: "On je komunista", u tom trenutku razumevanje prestaje. Nalepili ste mu etiketu. "On je buruj" - razumevanje prestaje. Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi atributi prihvatanja ili odbacivanja, utoliko gore. Kako moete ikada razumeti to to odbacujete, ili ak i ono to prihvatate?Reci koje vam govorim ine vam se moda kao da dolaze s neke druge planete, zar ne?28BUENJENikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav - jednostavno posmatrate, prouavate, gledate, bez ikakve elje da promenite ono to jeste. Jer, ako hoete da promenite ono to jeste u ono to bi trebalo da bude, gubi se sposobnost razumevanja.Dreser pasa pokuava da shvati ivotinju, kako bi je nauio da izvede odreene radnje. Naunik posmatra ponaanje mrava, bez drugog cilja osim prouavanja ivota mrava, da bi nauio to vie o njima. Samo to i nita vie. On ne pokuava da ih naui neto, ili da neto dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i eli da naui to vie o njima. To je njegov motiv. .Onog dana kada uspete da zauzmete slian stav, pri-sustvovaete udu. Promeniete se - bez ikakvog napora. Promena e se pokazati, neete morati da je traite. I dok ivot svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve ono to je dobro biva hranjeno. To je iskustvo kroz koje morate sami da proete.Ali sve to trai disciplinovan um. A kad govorim o disciplini, ne govorim o naporu, govorim o drugim stvarima. Jeste li ikad paljivo posmatrali nekog atletiara? Sport je itav njegov ivot, ali kakav je to disciplinovan ivot! Posmatrajte reku koja tee prema moni. Ona sama formira obale oko sebe. Kada unutar vas postoji neto to se kree u ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu.Trenutak kad se budimo, kad nas obasja svesnost, divan je trenutak. To je najlepe iskustvo na svetu, najvanije, najizuzetnije. Ne postoji na svetu nita vanije od buenja. Nita! Naravno, i to je disciplina na svoj nain.Ne postoji nita lepe od injenice da smo svesni. Vi biste moda vie voleli da ivite u mraku? Moda vie volite da radite, a da niste svesni svojih radnji; da govorite, a da niste svesni svojih reci? Zar vie volite da sluate druge ljude, a da niste svesni onoga to ujete; ili da gledate oko sebe, bez svesti o onome to vidite? Veliki29Antoni De MeloSokrat je rekao: "Nesvestan ivot nije vredan da bude proivljen." To je istina kojoj nisu potrebna dalja objanjenja. Veina ljudi ne ivi svesnim ivotom. ivi mehanikim ivotom, s mehanikim mislima - koje obino potiu od nekog drugog - mehanikih oseanja, mehanikih akcija i reakcija.Hoete li da vidite koliko ste sami takvi? "Ba ti je lepa ta koulja." Prija vam da ujete tako neto. Sve zbog jedne koulje. Kada ujete tako neto, ponosni ste na sami sebe. Ljudi dolaze da posete moj centar u Indiji i govore: "Kakvo prekrasno mesto, kakvo divno drvee, kakva prijatna klima", i ja se ve lepo oseam, sve dok ne iznenadim samog sebe u tome i kaem: "Kakve su to gluposti? Kakve ja veze imam sa tim drvecem? Nisam ja taj koji je izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je naruio klimu - tog dana je sluajno bilo lepo vreme." Ali, lano "ja" je ulo u igru i zato se dobro oseam. Dobro se oseam sa "mojom" kulturom i "mojom" nacijom. Ali dokle se tako moe stii sa sopstvenom glupou? Ne alim se. Govore mi da je moja velika indijska kultura stvorila veliki broj mistika, ali nisam ih ja stvorio, nisam ja odgovoran za to. Ili mi kau: "Ta tvoja zemlja sa tolikim siromatvom-ba odvratno." Ja se stidim, ali nisam ja to stvorio. Dali ste ikad razmislili o takvim stvarima? Ljudi vam kau:"Jako lepo izgledate", i ve ste na sedmom nebu. Zato sekae: "Ja sam o.k., ti si o.k." Jednog dana napisau knjigukoja e se zvati Ja sam magarac, ti si magarac. Priznati dasi magarac najvie oslobaa i neto je najdivnije na svetu.Kada mi ljudi kau: "Grei", ja im odgovaram: "ta sioekivao od jednog magarca?"Razoruani - svi moramo biti razoruani. U konanom osloboenju, ja sam magarac, ti si magarac. Za sada-kako obino biva - ja pritisnem dugme i ti ide gore,pritisnem drugo dugme i ti ide dole. I to ti prija. Kolikoljudi poznajete koji ostaju ravnoduni na pohvale ili kri-30BUENJEtike? To je ljudski, govorimo. Ljudski - to znai kako treba da budemo pomalo majmuni, tako da svi mogu da nas vuku za rep, i da radimo sve ono to smatraju da bi trebalo da radimo. Da li je to ljudski?Ako nalazite da lepo izgledam, to znai da ste u tom trenutku dobro raspoloeni i nita vie od toga. To takoe znai da odgovoram vaem spisku za nabavku. Svi mi nosimo neki spisak za nabavku i, na neki nain, ljudi treba da odgovaraju tom spisku - visok... tamna kosa... lep... zavisno od naeg ukusa. "Svia mi se va glas", kae ona, "zaljubljena sam." Nije zaljubljena, pre bih rekao da je glupa. Kad god je neko zaljubljen - oklevam da kaem - utoliko je pre magarac.Sedite i posmatrajte ta vam se dogaa. Vi samo be-ite od samih sebe, hoete da pobegnete. Neko je jednom rekao: "Zahvalimo Bogu za stvarnost, kao i za mogunost da pobegnemo od nje." To je znai ono to se dogaa. Mi smo mehanizovani, kontrolisani. Piemo knjige o tome kako biti kontrolisan i kako je udesno biti kontrolisan i kako je neophodno da vam drugi ljudi govore da ste o.k. Samo tada se dobro oseate. Kako je divno sedeti u zatvoru, ili, kako mi je neko jue rekao, biti u sopstvenom kavezu. Dopada vam se u zatvoru? Volite da budete kontrolisani? Rei u vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da se dobro oseate kad vam kau da ste o.k., pripremate se da se loe oseate kad vam drugi budu rekli da niste. Sve dok se ivi da bi se zadovoljila oekivanja drugih, potrebno je paziti kako se oblai, kako se elja, da cipele uvek budu uglancane - sve u svemu, da se uvek zadovolje njihova prokleta oekivanja. Zar to nazivate ljudskim?To je ono to ete otkriti kada posmatrate sebe. Biete uasnuti! injenica je da niste ni o.k., ni obrnuto. Moda odgovarate tuem raspoloenju, ili aktuelnoj modi. Zar to znai da ste postali o.k.? Zar to, da li ete biti o.k., zavisi od toga? Zar zavisi od onoga to ljudi misle o vama?31Antoni De MeloIsus oigledno nije bio o.k., prema standardima tog vremena.Vi znai niste o.k., niti obrnuto, vi ste vi, i gotovo. Nadam se da je ovo veliko otkrie, bar za neke od vas. Ako samo dvoje-troje otkriju tako neto, to je izuzetan dogaaj! Dosta sa svim tim priama da li je neko o.k. ili nije. Dosta sa svim prosuivanjima i zakljuivanjima, treba samo da posmatrate, da gledate. Otkriete velike stvari. Ta otkria e vas promeniti. Nije potreban nikakav napor za to, verujte mi.Veni ivotovek sedi u autobusu i na kolenima dri veliki paket - to je neki teak, duguljast predmet. Voza autobusa ga pita: "ta vam je to u krilu?" ovek mu odgovori: 'To je neaktivirana bomba. Iskopao sam je u bati i sada je nosim u policiju." Voza mu onda kae: "Pa neete je valjda drati u krilu? Stavite je pod sedite."Psihologija i druge duhovne nauke premetaju bombu sa krila pod sedite. Uglavnom ne reavaju probleme. Samo ih zamenjuju drugim problemima. Da li ste ikad razmiljali o tome? Imali ste jedan problem, sada imate drugi. I uvek e biti tako, sve dok se ne resi problem koji se zove "ja". Sve do tog trenutka nikud se nee stii.Veliki mistici i uitelji Istoka rekli bi: "Ko si ti?" Mnogi misle da je najvanije pitanje na svetu: ko je Isus? Nije tako. Mnogi misle da je to: postoji li Bog? Nije tako. Mnogi misle da je najvanije pitanje: postoji li ivot posle smrti? Nije tako.Izgleda kao da se niko ne bavi ovim problemom: postoji li ivot pre smrti? Pa ipak, iskustvo mi govori da su ba ljudi koji ne znaju ta da uine sa ovim ivotom, preokupirani da saznaju ta e raditi u drugom ivotu.32BUENJEDobar simptom injenice da ste budni je da vas nimalo ne zanima ta e biti u nekom buduem ivotu. Uopte se ne bavite takvim mislima, to vam je nevano.Znate li ta je veni ivot? Mislite li da je to ivot koji beskonano traje? Ali ak e vam i vai teolozi rei da je to suludo, jer je i sama beskonanost obuhvaena vremenom. Venost je vreme koje zauvek traje. Veno, u stvari, znai bezvremeno.Ljudski um to nije sposoban da shvati. Ljudski um je sposoban da shvati vreme i da ga negira. Ono to je bezvremeno iznad je nae moi shvatanja. Pa ipak, mistici kau da je venost ovde i sada. To je dobra vest, zar ne? Ovde je i sada.Ljudima ne prija kada im govorim da zaborave prolost - toliko su ponosni na nju! Ili je se toliko stide. Ali to je ludilo! Odbacite je! Kada vam kau: "Pokajte se zbog svoje prolosti", pokuajte da shvatite kako je to samo religiozni metod koji slui da vas odri u stanju uspa-vanosti. Probudite se! Eto staje pokajanje, a ne plakanje nad sopstvenim gresima. Probudite se! Shvatite i prestanite da plaete. Probudite se!Kako otkriti svoje "ja"?Veliki uitelji kau da je najvanije pitanje na svetu: ko sam ja? Ili jo bolje: ta je to "ja"? Da H ete moda rei da ste sve drugo shvatili sem toga? Da li ete moda rei da ste razumeli astronomiju, crne rupe i kvazare, da ste upueni u informatiku, pa ipak ne znate ko ste? Pobogu, vi jo spavate. Da li ete moda rei da ste shvatili ko je Isus, a istovremeno ne znate ko ste vi? Kako onda moete shvatiti Isusa?Ko je taj koji pokuava da shvati? To je prvo to treba da otkrijete. To je osnova svega, zar ne? I ba zato to33Antoni De Meloto nije shvaeno, imamo sve te glupe, religiozne narode sukobljene u tim idiotskim, religioznim ratovima - muslimani koji ratuju protiv Jevreja, protestanti protiv katolika, i sve ostale gadosti. Ne znaju ko su, jer kad bi znali, ratova ne bi bilo.Ono to elim opet da podvuem je samoposmatra-nje. Vi me sluate, ali istovremeno moete da ujete i druge zvuke pored mog glasa. Da li ste svesni svojih reakcija dok me sluate? Ako niste, znai da ste pretrpali pranje mozga, ili ete potpasti pod uticaj svojih unutranjih sila kojih uopte niste svesni. ak i ako ste svesni kako reagujete na mene, da li ste svesni otkud potiu vae reakcije? Moda, me uopte ne sluate, moda me slua va tata? ta mislite, da li je to mogue?esto mi se deava, kad ovako govorim, da otkrijem osobe koje uopte nisu prisutne. Prisutna je njihova mama, prisutan je njihov tata, ali oni nisu tu. Nikada nisu prisutni. "Ja ivim - ne ja, ali moj otac ivi u meni." Ovo je bukvalno istina, ovo je apsolutno i bukvalno istina. Mogao bih da vas secirani pare po pare, i pitam vas: "Da vidimo - ova fraza potie od tate, od mame, od babe, od dede, od koga?"Ko ivi u vama? Oseanje koje se javi kada se otkrije ta injenica, zaista je uasno. Vi umiljate da ste slobodni, ali verovatno ne postoji ni jedan pokret, ni jedna misao, oseanje, stav ili ubeenje u vama, koji ne potiu od nekog drugog. Zar to nije uasno? A vi to ak i ne znate. Re je o jednom mehanikom ivotu koji vam je nametnut. Neke stvari izazivaju u vama snana uzbuenja, i mislite da vi proivljavate ta uzbuenja. Da li je tako? Potrebna je velika svesnost sa vae strane da shvatite kako je to to zovete "ja" samo konglomerat vaih iskustava iz prolosti, vaih uslovljenosti, vae programiranosti.To je bolno. U sutini, kada pone buenje, doivljava se veliki bol. Bolno je videti kako se rue sopstvene iluzije.34BUENJESve to ste mislili da ste izgradili pretvara se u prah, i to je bolno. itavo je pokajanje u tome, itavo je buenje u tome.Kako bi bilo da date sebi minut vremena da biste postali svesni onoga to oseate u svom telu, onoga to se deava u vaem umu, da postanete svesni svog emotivnog stanja? Kako bi bilo da postanete svesni klupe na kojoj sedite, injenice da su vae oi otvorene, boje ovih zavesa i tkanine od kojih su satkane? Kako bi bilo da postanete svesni moga lica i vae reakcije na moje lice?Jer, vi ve imate reakciju, bez obzira da li ste je svesni ili ne. I to verovatno nije vaa reakcija, ve reakcija koja je rezultat vae uslovljenosti. Zato, kako bi bilo da postanete svesni nekih stvari o kojima sam govorio, bez obzira to je to sada samo seanje?Postanite svesni svog prisustva u ovoj sali i kaite: "Ja sam u ovoj sali." To je kao da ste izvan vas i da gledate sami sebe. Zapazicete da je to oseanje neto drukije od gledanja objekata oko vas. Kasnije emo se upitati: "Ko je osoba koja posmatra?" Ja posmatram "sebe" - ta je to "ja", ta je to "sebe"?Za sada je dovoljno da "ja" posmatra "sebe", ali ukoliko se desi da sebe osuujete ili hvalite, nemojte da blokirate pokudu ili pohvalu, ve je posmatrajte. Ja sebe kudim; ja sebe osuujem; ja sebe hvalim - posmatrajte i nita drugo. Ne pokuavajte da menjate stvari! Nemojte misliti: oh, reeno nam je da ne radimo tako. Jednostavno posmatrajte sve to se deava.Kao to sam vam ve rekao, samoposmatranje znai gledanje - posmatranje onoga to se deava u vama i oko vas - kao da se deava nekome drugom.35Antoni De Melota je nae pravo "ja"?Predlaem vam drugu vebu. Traim od vas da na paretu papira napiete najkrai opis sebe - na primer: poslovan ovek, svetenik, ljudsko bie, Jevrej, bilo ta.Vidim da neki piu reci kao: plodan, hodoasnik u potrazi za neim, merodavan, iv, nestrpljiv, usredsreen, elastian, ljubavnik, lan ljudskog roda itd. Nadam se da je to plod posmatranja sebe kao da ste posmatrali neku drugu osobu.Ali, obratite panju - to je "ja" koje posmatra "sebe". Ovo je zanimljiv fenomen koji nikada nije prestao da izaziva uenje kod filozofa, mistika, naunika, psihologa -"ja" moe da posmatra "sebe". ini se da ivotinje to apsolutno ne mogu. ini se daje potrebna odreena koliina inteligencije za tako neto.Ono to u vam sada izneti nije neka metafizika, nije filozofija. To je jednostavno posmatranje, zdrav razum. Veliki istoni mistici obraaju se u stvarnosti onom "ja", a ne "sebi". U sutini, neki mistici nam govore kako mi pre svega polazimo od stvari, od svesti o stvarima oko sebe; zatim se pomeramo ka svesti o mislima (koje predstavljaju "sebe", nae uslovljeno "ja") i na kraju dolazimo do svesti o onom koji misli. Stvari, misli, mislilac.Ono to traimo je mislilac. Moe li mislilac spoznati samog sebe? Mogu li ja znati ta je to "ja"? Neki od ovih mistika odgovaraju: "Moe li no posei samog sebe? Moe li zub ugristi samog sebe? Moe li oko videti samo sebe? Moe li "ja" upoznati samo sebe? Ali mene u ovom trenutku interesuje neto mnogo praktinije, a to je sagledavanje onoga to "ja" nije.Sluajte ovo to vam kaem: da li sam ja moje misli, misli koje mislim? Ne. Misli dolaze i odlaze; ja nisam36BUENJEmoje misli. Da li sam moje telo? Kau da se u svakom trenutku milioni elija naeg tela menjaju i obnavljaju, tako da nakon sedam godina u telu ne ostane ni jedna iva elija od onih koje smo imali pre toga. elije dolaze i odlaze, raaju se i umiru, ali "ja" ostaje. Da li sam ja, dakle, moje telo? Oigledno ne!"Ja" je neto drukije, neto vie u odnosu na telo. Moda se moe rei da je telo deo toga "ja", ali deo koji se menja, stalno se kree i menja. Koristimo istu re da ga definiemo, ali se ono stalno menja. Isto kao to kaemo za Nijagarin vodopad da je Nijagarin vodopad, i pored toga to se vodene mase neprestano menjaju. Koristimo isti naziv za stvarnost koja je u stalnoj evoluciji.A moje ime? Da li je "ja" moda moje ime? Oigledno da nije, jer mogu da promenim svoje ime, bez menjanja tog "ja". A moja karijera? A moja ubeenja? Kau da sam budista ili hrianin, da li je to moda sutinski deo moga "ja"? Kada prelazim iz jedne u drugu veru, da li se to "ja" promenilo? Da li imam jedno drugo "ja" ili se to isto "ja" promenilo? Drugim recima, da li su moje ime i moja vera sutinski delovi moga "ja"? Etikete su stvarno vane svima nama. Ja sam republikanac, kaemo, ali da li smo zaista to? Ne moe se rei da se menja nae "ja", ako promenimo partiju. Veliki deo svog ivota traimo u reagovanju na etikete, svoje i etikete drugih ljudi. Poistoveujemo te etikete sa svojim "ja".Kada je ovek potpuno sputan etiketama, kakvu vred-nost imaju te etikete za nae "ja"? Moemo li rei da "ja" ne predstavlja ni jedna od tih etiketa koje mu pridajemo? Etikete pripadaju naem egu, naem uslovljenom "ja", onome koje se stalno menja. Da li se pravo "ja" menja? Da li se posmatra menja?injenica je da svaku etiketu koja vam padne na pamet (izuzimam moda onu "ljudsko bie") moete da pri-lepite na "sebe" - vae "ja" nije nita od svega toga. Kada dakle izaete iz samog sebe i posmatrate to "sebe", svoj37Antom De Meloego, ne poistoveujete sa vie sa njime. Patnja postoji unutar "sebe" i, kada poistovetite svoje pravo "ja" i to "sebe", poinje patnja.Pretpostavimo da strahujete, ili elite neto, ili ste zabrinuti. Kada se "ja" ne poistovefuje sa novcem, ili imenom, ili nacionalnou, sa drugim ljudima, prijateljima, bilo ime, onda vae "ja" nikada nije ugroeno. Ono moe biti veoma aktivno, ali nije ugroeno.Setite se neega to vam je izazvalo ili izaziva, bol, zabrinutost ili strah. Pre svega, uspevate li da razluite elju ispod te patnje? Shvaate li da postoji neto to arko elite i da vam to izaziva, patnju? ta je to elja? To je samo elja, ali ona postaje poistoveivonje. Na neki nain, sami ste sebi rekli: "Ono to je dobro za moje 'ja1, tako rei opstanak 'ja1, povezani su sa tom eljom." Patnja potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo da je to u nama ili izvan nas.Negativna oseanjaKad god oseate odbojnost u dodiru s nekim, ivite u iluziji. Neto je ozbiljno pogreno u vama. Ne vidite stvarnost. Neto se u vama mora promeniti. Meutim, ta uglavnom inimo u odnosu na svoja negativna oseanja? Kaemo: "On je kriv. Mora se promeniti." Ne! Svet je takav kakav treba da bude. Vi ste taj koji treba da se promeni.Pretpostavimo da prisustvujete ekstremnoj nepravdi, neemu to je oigledno za svaku osudu. Odgovarajua reakcija je da kaete kako takve stvari ne bi smele da se deavaju, zar ne? Na neki nain, morali biste da osetite impuls da ispravite nepravednu situaciju. Na primer, neko nanosi bol detetu, a vi prisustvujete tom nasilju. ta kaete za ovaj primer? Nadam se da ne mislite da u vam38BUENJEci kako ne bi trebalo da se meate. Ne, ali ako ste lieni negativnih oseanja biete mnogo pribraniji, mnogo pri-braniji- Jer, kada se u igru ukljue negativna oseanja, oubi se glava. Na scenu ulazi ego, nae uslovljeno "ja", i sve se kvari. Tamo gde je bio jedan problem koji treba da se resi, sada su dva problema. Mnogi ljudi pogreno misle da odsustvo negativnih oseanja, kao to su bes ili mrnja, znai da se onda nita ne moe uiniti da bi se resila neka situacija. O, ne, apsolutno nije tako! Nismo emotivno ukljueni, ali zato odmah stupamo u akciju. Postajemo mnogo osetljiviji u odnosu na stvari i osobe koje nas okruuju.Nau senzibilnost ubija ba to uslovljeno, lano "ja" - kada se do te mere poistovetimo sa sobom, da viak naeg ega spreava da vidimo stvari objektivno, sa distance. Kada se stupa u akciju, veoma je vana sposobnost da se stvari vide sa distance. Meutim, negativna oseanja spreavaju nas da zauzmemo takav stav.Kako da nazovemo, onda, to to aktivira ili usmerava energiju ka delanju koje se suprotstavlja objektivnom zlu? ta god da je, to nije reakcija, ve akcija.Od iega zavisimo?Mi nikada ne oseamo patnju kada izgubimo neto emu smo dali slobodu, to nikada nismo pokuali da posedujemo. Patnja je simptom injenice da sam uslovio svoju sreu, povezavi je s nekim ili neim, bar do izvesne mere. Toliko smo navikli da sluamo suprotne stvari, da se ovo to govorim ini neljudskim, zar ne?Ne tvrdim da nae uslovljeno "ja" uvek zapada u uobiajene eme. To zavisi od naina na koji smo uslovljeni. Postavlja se pitanje da li je shvatljivo iveti ivot u kome smo totalno sami i ne zavisimo ni od koga.39Antoni De MeloSvi mi zavisimo od drugih, u mnogim stvarima. Zavisimo od mesara, pekara, fabrikama sveca. Meuzavisnost. Organizovali smo drutvo na ovaj nain i poveravamo razliite funkcije razliitim ljudima za dobrobit svakoga, da bismo bolje i efikasnije iveli - ili se bar nadamo da je tako. Meutim, ako govorimo o psiholokoj zavisnosti od druge osobe - emotivnoj zavisnosti od nekoga - ta to podrazumeva? To znai zavisiti od drugog ljudskog bia da bi se stiglo do sopstvene sree.Razmislite o tome. Jer, ako to uinite, sledee to ete uraditi, svesno ili manje svesno, bie zahtev da druge osobe doprinesu vaoj srei. Zatim se srie na drugu stranu - suoavamo se sa strahom od gubitka, strahom od otuenja, strahom da budemo odbaeni, suoavamo se sa meusobnim sputavanjem i kontrolisanjem.Savrena ljubav iskljuuje strah. Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, oekivanja, zavisnost. Ja ne traim da me uinite srenim; moja srea ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, nee mi biti ao samog sebe; izuzetno mi prija vae drutvo, ali ja se ne vezujem za vas. Ja uivam u vaem drutvu na temelju nevezanosti - na uivam ja u vama, to je neto vee i od vas i od mene, reto to sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra koji svira u vaem prisustvu. Ali, kada odete od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar velikog repertoara i nikada ne prestaje da svira.itava je buenje u tome. Ali mi smo hipnotizovani, uspavani, pretrpeli smo pranje mozga. ini se uasno postaviti takvo pitanje, ali moe li se rei da me volite ako se zakaite za mene i ne dozvoljavate mi da odem? Ako me ne ostavljate na miru? Moe li se rei da me volite, ako imate potrebu za mnom, psiholoki ili emotivno, da biste bili sreni?Jer, takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim uenjima svih svetih spisa, svih religija, svih mistika. Kako40BUENJEmogli, za tolike godine, da to ne uvidimo? esto se pitao kako to nisam ranije uvideo?Kada se prvi put itaju takve radikalne tvrdnje u svetim spisima, pone da se pita: da li je ovaj ovek lud? Ali, posle nekog vremena pone da veruje da su ostali ljudi ludi. "Ako se ne odreknete svog oca i majke, brae i sestara, ako se zauvek ne odreknete svega to posedujete, ne moete biti moji uenici."Sve morate napustiti. To nije fiziko odricanje, ra-zumete - to bi bilo lako. Kada odbacite sve svoje iluzije, najzad stupate u dodir sa stvarnou i, verujte mi, nikada vie nee biti sami. Nikada vie. Usamljenost se ne leci druenjem sa drugim ljudima. Usamljenost se leci kontaktom sa stvarnou. O, toliko toga moe da se kae o ovome! Dodir sa stvarnou, krah iluzija, neposredan odnos sa onim to je stvarno. ta god to bilo, nema ime. Moemo ga upoznati, ali samo ako napustimo ono to je nestvarno. Moe se otkriti ta je to biti sam kada prestanemo da se vezujemo, kada prestanemo da budemo zavisni. Ali, prvi korak je videti sve to kao neto poeljno. Ako se ne smatra za poeljno, kako se moe ikada prii blizu?Razmislite o svojoj usamljenosti. Da li je prisustvo drugih ljudi moe ikad ukloniti? Ono moe da poslui samo da od nje pobegnete. Unutar vas je praznina, zar ne? A kada praznina ispliva na povrinu, ta se radi? Bei se, ukljui se televizor, ukljui se radio, ita se neka knjiga, trai se drutvo drugih ljudi, zabava, zaborav. Svi to rade. To je veliki biznis danas, itava industrija organizovana da nas zabavi i odvue nae misli na drugu stranu.41Antoni De MeloKako dostignuti sreu?Postanite svesni samih sebe. Posmatrajte sebe, zato sam ve rekao da je samoposmatranje neto udesno i izuzetno. Posle nekog vremena, nije neophodan nikakav napor, jer kako se iluzije gube, poinju da se upoznaju stvari koje ne mogu biti opisane. To se zove srea. Sve se menja, i u nama se raa svesnost, spoznaja.Jedan uenik pitao je svog duhovnog uitelja: "Moeli mi rei neku mudru re? Neto to e me voditi krozivot?" To je bio dan utanja ovog uitelja, pa je uzeo listhartije i napisao: "Svesnost". Uenik je na to rekao: Toje previe saeto. Da li bi moglo malo opirnije?" Uiteljje onda napisao: "Svesnost, svesnost, svesnost." Uenikje uzvratio: "U redu, ali ta to znai?" Odgovor je bio:"Svesnost znai... svesnost."'Eto ta znai posmatrati samog sebe. Niko vam ne moe pokazati kako se to ini, jer bi vam dao tehniku, programirao bi vas. Ali posmatrajte sebe. Kada razgovarate s nekim, da li ste svesni ili se samo poistoveujete s razgovorom? Kada ste na nekog besni, da li ste svesni ili se samo poistoveujete sa svojim besom? Kasnije, kada se smirite, da li se udubite u to iskustvo, pokuavate li da ga razumete? Odakle potie? ta ga je izazvalo? Ne poznajem drugi put koji bi vas priveo svesnosti. Samo ono to se shvati moe se promeniti. Ono to se ne razume, ili ega nismo svesni, biva potisnuto. Ne menja se. Ali, kada se shvati, moe se promeniti.Ponekad me pitaju: "Da li je razvoj svesnosti postepen proces ili je to iznenadna promena?" Postoje neki ljudi koji imaju sreu da im se desi neka vrsta naglog buenja svesti, poput bleska munje. Jednostavno, postaju svesni. Meutim, proces je najee dug, spor i postepen. Ljudi42BUENJEalo-pomalo shvate odreene stvari. Iluzije se gube, fan-jje se eliminiu, sloj po sloj, i te osobe postepeno stu-naju u dodir sa injenicama, sa stvarnou.Ne postoji apsolutno pravilo. Podsetiu vas na poznatu priu o lavu koji upadne u stado ovaca i na svoje veliko iznenaenje pronalazi jednog lava meu njima. Taj lav je od malena rastao u tom stadu. Blejao je kao ovca i kretao se kao ovca. Lav se uputio pravo ka njemu i, kada se lav-ovca naao pred pravim lavom, poeo je da drhti kao prut. Lav mu je rekao: "ta radi meu tim ovcama?" Lav-ovca mu je odgovorio: "Ja sam ovca." A lav mu ju rekao: "Nije ba da nisi. Ali poi sa mnom." Odveo je lava-ovcu do jednog jezerceta i rekao mu: "Gledaj!"Kada je lav-ovca video svoj odraz u vodi, oglasio se monom rikom. U tom trenutku se preobrazio i nikada vie nije bio isti.Ako imate sree i bogovi su vam blagonakloni, moete najednom shvatiti ta je to "ja", i onda nikada vie neete biti isti, nikada vie. Nita vie nee moi da vas dodirne, i niko nee moi da vas ugrozi.Neete se plaiti niega i nikoga. Zar to nije izvanredno? iveete kao car, kao carica. Eto ta znai iveti kao vladar. To nema nieg zajednikog sa mogunou da se pojavite u novinama ili da stvorite pun dak para. Sve su to gluposti. Ne bojimo se nikoga, jer smo vie nego zadovoljni time to smo niko i nita. Uspeh ili neuspeh ne znae nam apsolutno nita. Nemaju nikakvo znaenje. Poast ili sramota nemaju nikakvo znaenje! ak i ako vas izvrgnu ruglu, ako ispadnete smeni, nita vam ne znai. Ne dotie vas. Zar to nije predivno stanje?Neki dostiu ovaj cilj, korak po korak, oprezno, nakon nedelja i meseci samoposmatranja. Ali jedno mogu da vam garantujem: ne poznajem ni jednu osobu koja je posvetila svoje vreme samoposmatranju, a da nije primetila promene ve posle nekoliko nedelja. Menja se kvalitet ivota, tako da ljudi ne moraju samo da mi veruju na43Antani De Melore. Oni to vide, drukiji su, reaguju na drugi nain. U sutini, manje reaguju, a vie delaju. Shvataju stvari koje nikada ranije nisu uvideli. ovek tada ima vie energije, postaje mnogo ivlji. Ljudi misle da smo, ukoliko nemamo elje, kao beivotne klade. U stvarnosti, gubi se samo napetost. Oslobodite se straha od neuspeha, od brige za uspehom, i biete ono to jeste. Opustite se. Neete voziti kao to sada inite, s nogom na konici. Eto ta e se dogoditi.Postoji jedna divna izreka uang Cea, velikog kineskog mudraca, koja kae: "Kada strelac gaa, nemajui nikakvu nagradu u vidu, ini to svim svojim sposobnostima; kada gaa da bi osvojio bror.zanu kopu, ve je nervozan; kada gaa za zlatni trofej, postaje lep i gubi glavu." On nije izgubio svoje sposobnosti, ali nagrada ga ometa. Njemu je to vano! Vie misli na pobedu nego na gaanje, i potreba za pobedom oduzima mu vetinu. Zar vam ovo ne izgleda kao slika i prilika veine ljudi? Kada se ne ivi u zavisnosti od neega, ouva se itava sposobnost, sva energija, i ovek je oputen, jer mu nije vano da li dobija ili gubi.Sav ivot je u tome. Sve izvire iz svesnosti. I samo tako spoznaete da poast i slava ne znae apsolutno nita. To je samo drutvena konvencija. Eto zato mistici i proroci nikada nisu marili za to. Poast i sramota nikada im nita nisu znaili. iveli su u drugom svetu, u svetu probuenih. Uspeh i neuspeh nita im nisu znaili. Njihova taka gledita bila je: "Ja sam magarac, ti si magarac - u emu je onda problem?"Neko je rekao: Tri najtee stvari za ljudsko bie ne spadaju u fizike atribute ili intelektualnu sposobnost. Kao prvo, treba zameniti mrnju ljubavlju; drugo, pridruiti se odbaenima; tree, priznati da si pogreio."Ali to su najlake stvari na svetu, ako se ne pois-tovetimo sa sobom, sa uslovljenim "ja". Mogu se rei stvari44BUENJEkao: "Pogreio sam! Da me bolje poznajete, uvideli biste koliko esto greim. ta ste oekivali od jednog magarca?" Ali, ako se nisam poistovetio sa tim aspektima "sebe", ne moete mi nakoditi. U poetku, vae postojee stanje uinie da budete depresivni i napeti. Patiete, plakati i tako dalje. "Pre prosvetljenja bio sam potiten; posle pros-vetljenja sam i dalje potiten." Ali postoji razlika - ne poistoveujem se vie sa svojom depresijom. Shvatate li kolika je to razlika?Izaite iz samih sebe i gledajte tu potitenost, nemojte se poistoveivati sa njom. Ne inite nita da je se oslobodite - moete i dalje da ivite dok ona prolazi kroz vas, da na kraju iezne. Ako ne znate ta to znai, onda zaista imate ta da poelite. A briga? Evo je stie. Ali vi niste uznemireni. Kako je to udno! Zabrinuti ste, ali niste uznemireni.Zar to nije paradoksalno? S lakoom putate da u vas ude taj oblak, jer to se vie bei od njega, daje mu se vea mo. Sada moete da ga posmatrate dok prolazi. Moete ak da budete sreni u toj zabrinutosti. Zar to nije suludo? Moete da budete sreni u svojoj potitenosti. Ali, ne treba greki u tome ta je srea. Moda mislite da je srea neko oseanje, neka ushienost? Ba to izaziva depresiju. Zar vam to niko nije rekao? U redu, ushieni ste, ali samo pripremate put za novu depresiju. Ustreptali ste, ali razaznajte brigu iza svog oseanja: kako da uinim da potraje? To nije srea, to je ovisnost.Pitam se koliko ima neovisnika koji itaju ovu knjigu. Ako spadate u grupu prosenih italaca, svakako vas ima malo. Ne gledajte s visine na ljude koji su ovisnici od alkohola ili droge - moda ste i vi ovisnik koliko i oni. Kada sam prvi put uspeo da sagledam jedan deli tog novog sveta, bilo je zastraujue. Shvatio sam ta znai biti sam kad nigde nema oslonca, kada drugima ne uskrauje slobodu a istovremeno si i sm slobodan, kada45Antoni De Meloni za koga nisi poseban i kada sve voli - jer to je ljubav. Ljubav ija i na dobro i na zlo, ini da kia pada i na svece i na grenike.Moe li rua da kae: "Dau svoj miris dobrima koji mi priu, ali zadrau ga za sebe ako me pomirie neko ko je zao." Ili da lampa kae: "Dau svoju svetlost dobrima u ovoj prostoriji, ali u je uskratiti zlima." Ili da drvo kae: "Dau svoju senku dobrima koji se sklone ispod mene, ali uskratiu je zlima." Ovo su predstave o tome ta je u stvari ljubav.Ljubav je uvek bila tu, gledala nas je pravo u lice iz svetih spisa, ali se mi nikada nismo potrudili daje vidimo, jer smo bili previe zauzeti onim to naa kultura naziva ljubavlju, sa svojim pesmama i poezijom - ali to ni u kom sluaju nije ljubav, to je njena suprotnost. To je elja, kontrola, posesivnost. To je manipulacija, strah, briga -to nije ljubav.Govorili su nam daje srea glatka koa, ili neko mesto u koje se putuje. Ali ona nije nita od svega toga, mada svi imamo udnu naviku da nau sreu uslovljavamo i inimo zavisnom od drugih stvari, bilo izvan ili unutar nas. Kaemo, na primer: "Odbijam da budem srean dok mi ne proe nervoza." Lepo, imamo dobru vest za vas: "Moete da budete sreni ve sada, s vaom nervozom."Hoete li jo bolju vest? Postoji samo jedan razlog to niste iskusili ono to u Indiji zovemo anand - bla-enost. Postoji samo jedan razlog zato se ne oseate blaeno u ovom trenutku, a to je injenica da mislite ili se usmeravate samo na ono to nemate. Da nije tako, doiveli biste blaenost. Usmeravate se na ono to nemate. Pa ipak, ba u ovom trenutku, imate sve to vam je potrebno za to iskustvo.Isus je uio zdravom razumu obine ljude, gladne ljude, siromane ljude. Davao im je dobru vest: zdrav razum vam stoji na raspolaganju, moete ga uzeti. Ali ko46

BUENJElua? Nikoga ne interesuje, svima je lake da ostanu uspavani.Staje koren nasilja?Neki tvrde da postoje samo dve stvari na svetu: Bog i strahfljubav i strah su jedine stvari na ovom svetu, postoji samo^fedno zlo - strah. Postoji samo jedno dobro - ljubav. Nekada joj se pridaju druga imena. Ponekad se zove srea ili sloboda, ili mir, ili radost, ili bog, i ko zna ta jo. Ali etiketa nema veliki znaaj. A ne postoji takvo zlo na svetu koje ne izvire iz straha. Ni jedno jedino.Neznanje i strah, neznanje koje je prouzrokovano strahom - odatle potie svako zlo, odatle potie vae nasilje. Linost koja zaista nije nasilna, koja je nesposobna za nasilje, liena je straha. Mi se ljutimo i besnimo samo kada se bojimo neega.Setite se kada ste se poslednji put razgnevili. Hajde, razmislite. Setite se tog dogaaja i potraite strah koji je skriven iza toga. ta ste se bojali da ete izgubiti? Zato ste mislili da vam moe biti oduzeto? Odatle izvire gnev. Pomislite na neku razbesnelu osobu, moda ak na nekoga koga se bojite. Moete li da vidite koliko je prestravljena? Zaista je prestravljena, inae se ne bi razbesnela. U konanoj analizi postoje samo dve stvari: ljubav i strah.Meni odgovara da se vodi ovakav razgovor bez vrste strukture, koji je u stanju da se premeta sa jedne teme na drugu, i da se s vremena na vreme vraa na razliite argumente, zato to je na taj nain mogue da se zaista shvati ono to govorim. Ako neto ne uvidite odmah, moda ete uspeti kasnije, a ono to ne dopire do jedne osobe, moda e dopreti do druge. Govorim o razliitim temama, ali sve se one vrte oko iste stvari. Nazovite je svesnost, sloboda, buenje, prosvetljenje ili kako god hoete, to je zaista jedna ista stvar.47Antoni De MeloKako stupiti u dodir sa stvarnou?Posmatrajte sve to je u vama i izvan vas i, kada vam se neto desi, gledajte to kao da se deava nekom drugom, bez komentara, prosuivanja, stavova, meanja, bez pokuaja da to promenite, samo da shvatite. Kada to uinite, uvideete da se postepeno distancirate i ne poi-stoveujete vie sa sobom, sa uslovljenim "ja".Sveta Tereza Avilska kae da joj je pred kraj ivota podarena izuzetna milost. Ona svakako ne upotrebljava neki moderni izraz, ali u sutini govori ba o distanciranju od same sebe.Ako neko boluje od raka, a ja ga ne poznajem, nisam naroito dirnut. Ako sam nadahnut ljubavlju i osetljivo-u, moda bih mu pruio ruku, ali sa emotivne take gledita nisam dirnut. Ako vi treba da poloite neki ispit, to me se ne dotie. Mogu da kaem sa distance: "to vie brinete, tim gore po vas. Zato ne napravite pauzu, ume-sto to samo uite?"Ali kada ja treba da poloim neki ispit, stvari drukije stoje, zar ne? To je zato to se poistoveujem sa samim sobom - sa svojom porodicom, svojom zemljom, svojom imovinom, svojim telom, sa svojim lanim ja.Kakav bi bio svet kad bi mi bog podario milost da sve te stvari ne nazivani svojim? Bio bih odvojen od njih, ne bih se vie poistoveivao.Eto ta znai izgubiti sebe, negirati sebe, umreti u sebi. Samo o tome govorimo ovde. Duhovnost, buenje. Opet vam ponavljam, izuzetno je vano, ako hoete da se probudite, da se posvetite "samoposmatranju". Budite svesni onoga to govorite, onoga to inite, onoga to mislite, budite svesni svih svojih akcija, svojih pobuda i48BUENJEmotiva. Nesvesni ivot nije vredan da bude proivljen, jvjesvesni ivot je mehaniki ivot, on nije ljudski, ve programiran, uslovljen. U takvom ivotu slini smo kamenu, kladi.U zemlji iz koje dolazim, stotine hiljade ljudi ivi u straarama, u krajnjem siromatvu, i jedva preivljavaju radei od jutra do mraka teke fizike poslove, zatim spavaju, bude se ujutro, pojedu neto i onda sve ponovo. A vi se naslonite u stolici i mislite: "Kakav ivot, zar je to sve to ivot moe da im prui?"A onda iznenada, obasja vas munja spoznaje da 99,999 posto ljudi ovde ne ivi nita bolje. Svakako, moete da odete u bioskop, da putujete naokolo automobilom, da krstarite brodom. Zar verujete da ste u mnogo boljem poloaju od onih tamo? Mrtvi ste koliko i oni. Maine ste koliko i oni - moda malo vee maine, ali ipak maine. Tuno je to. Tuno je misliti o tome kako ljudi ive svoj ivot na ovom svetu.Ljudi ive svoje ivot sa fiks-idejama, i nikada se ne menjaju. Jednostavno ne shvataju ta se deava oko njih. Jednako bi bilo da su komadi drveta ili kamena, ili maine koje govore, hodaju, misle. Sve to nije nimalo ljudski, svi su samo lutke, izubijane sa svih strana. Pritisni jedno dugme i dobie reakciju. Moete, takorei, predskazati kako e neko reagovati. Ako prouavam neku osobu, mogu precizno da kaem kako e reagovati. Kada radim grupnu terapiju, ponekad napiem na paretu papira da e Taj i taj poeti razgovor, a Onaj odgovoriti. Zar ne mislite da je to loe?Pa lepo, nemojte sluati ljudi koji vam govore: "Zaboravi samog sebe. Posveti se drugima, s ljubavlju." Nemojte ih sluati! Oni gree! Najgora stvar koju moete da uinite je da zaboravite sebe kada se posveujete drugima, sa takozvanim altruistikim stavom.49Antoni De MeloSvesnostMoete da kontroliete samo one stvari kojih ste sve-sni; one kojih niste svesni kontroliu vas. Ljudi su uvek robovi onoga ega nisu svesni. Kada postanemo svesni, oslobaamo se tih stvari; i dalje su tu, ali vas ne kontroliu, ne uznemiravaju, ne porobljavaju vas. Eto u emu je razlika.Svesnost, spoznaja, sve to ovde uinio je da postanemo posmatrai koji uestvuju. Ja vam govorim, istovremeno posmatrajui i vas i sebe. Kad vas sluam,*beskrajno mi je vanije da sluam sebe, a ne vas. Naravno da je vano da sluam vas, ali jo je vanije da sluam samog sebe, inae neu biti u stanju da vas ujem, ili u pogreno shvatiti to to govorite. Ja vam pristupam polazei od svog-stanja. Razliito reagujem na vas, polazei od svoje nesigurnosti, od svoje potrebe da manipuliem vama, od svoje elje za uspehom, od razdraljivosti i drugih oseanja kozjih nisam svestan. Zato je apsolutno neophodno da sluam sebe dok sluam vas.Nljje potrebno da zamiljamo sebe kako lebdimo u vazduhu. Da biste imali neku iru predstavu o ovome to govorim, .zamislite dobrog vozaa koji vozi automobil i koncentrie se na ono to mu govorite. ak i ako se svaa sa vama, savreno je svestan saobraajnih znakova. U istom trenutkvj kada se desi neto neuobiajeno, neki udan zvuk i slino, on ga odmah uje. Rei e vam: "Jesi li siguran da si zatvorio gepek?" Kako uspeva? Zato to je svestan, na oprezu je. Njegova panja je koncentrisana na razgovor, ili ak na svau, ali je njegova svesnost rasprena, prijemiva je na razliite stvari.Ono na emu insistiramo ovde nije koncentracija, koja nije vana. Mnoge tehnike meditacije zasnovane su50

BUENJE^koncentraciji, ali ja nemam dovoljno poverenja u to. One esto u sebi sadre nasilnost, podravaju programi-ranost i uslovljenost. Ono to prizivam je svesnost, koja se ne podudara sa koncentracijom.Koncentracija je kao far, kao reflektor. Otvoreni smo prema svemu to ulazi u unutranjost polja akcije sop-stvene svesti. Moemo pritom biti ak i odsutni duhom, ali kada je re o svesnosti, nikada nismo odsutni duhom. Kada je svesnost ukljuena, nema rasejanosti, jer smo neprekidno svesni svega oko sebe i u nama.Uzmimo da posmatram drvee napolju i zabrinut sam. Da li sam odsutan duhom? Odsutan sam samo ako je cilj da se koncentriem na drvee. Ali ako sam svestan da sam zabrinut, nema odsutnosti duha. Potrebno je samo biti svestan na ta se koncentrie panja. Kada neto krene nizbrdo, ili se desi neki neprijatan dogaaj, odmah smo u pripravnosti. Neto je loe krenulo! U trenutku kada do svesti dopru negativna opaanja, odmah smo u pripravnosti, kao voza automobila.Rekao sam vam da je sveta Tereza Avilska govorila kako joj je Bog podario milost da razlui sebe od se.be. Ponekad i deca govore na taj nain. Neko dvogodinje dete moe rei: "Tomi je jutros dorukovao.11 Ne kae "ja", iako je on Tomi, ve kae Tomi" u treem licu. Mistici oseaju stvari na isti nain. Prestali su da se poistoveuju sa sobom i ive u spokojstvu.To je milost o kojoj je govorila sveta Tereza. To je ono to nas veliki mistici Istoka podstiu da pronaemo, nae pravo "ja", a isto ine i mistici Zapada, kao Majster Ekhart. Oni podstiu ljude da nau svoje "ja".51Antoni De Meloto. su etikete?Ono to je vano, nije saznanje ko je ili ta je to "ja". Nikada neete uspeti. Ne postoje reci koje bi ga opisale. Vano je zaboraviti etikete. Kao to kau japanski uitelji ena: "Ne traite istinu; manite se prosuivanja." Odbacite svoje teorije, ne traite istinu. Istina nije neto to treba traiti. Ako prestanete da budete dogmatini, vrlo brzo ete shvatiti.Ovde se deava neto slino. Ako zaboravite svoje etikete, otkriete to to traite. ta smatram pod etiketama? Svaku etiketu na koju pomislite, osim moda one "ljudsko bie". Istina, ta etiketa ne kae mnogo, ali kada kaete: "Ja sam uspena osoba", to je ludost. Poistove-ujemo sebe sa uspehom. Uspeh nije deo naeg "ja". Uspeh je neto to dolazi i prolazi; danas je tu, sutra ga ve moda nee biti. To nije "ja". Isto je kada se kae: "Ja sam propao ovek, ja sam advokat, ja sam biznismen." Znate li ta e vam se desti ako se poistovetite sa tim stvarima? Potpuno ete se zalepiti za njih, stalno ete se bojati da e ieznuti, i otud potie vaa patnja.Ba sam na to mislio kada sam vam ranije rekao: "Ako patite, vi ste uspavani." Hoete li jedan oigledan znak injenice da ste uspavani? Evo ga: vi patite. Patnja je simptom udaljavanja od stvarnosti. Patnja vam se prua da biste otvorili oi prema stvarnosti, da biste shvatili da u nekom delu vaeg bia vlada lanost. Ba kao to se fiziki bol oseti zato da biste shvatili kako negde u telu postoji neka bolest ili povreda. Patnja ukazuje da negde postoji neto lano. Patnja se javlja kada se sukobimo sa stvarnou, kada se vaa lanost sukobi se istinom - tada se javlja patnja. U suprotnom, nema patnje.52BUENJEO uspe/tu u ivotuOvo to u vam rei uinie vam se moda pompezno, ali istina je. Minuti koji slede mogli bi biti najvaniji u vaem ivotu. Ako biste uspeli da dokuite ono to e sada uslediti, mogli biste da dosegnete tajnu buenja. Bili biste zauvek sreni. Nikada vie ne biste bili nesreni. Nita ne bi vie imalo mo da vam nanese bol. Zaista vam kaem: nita. To je kao da u vazduh prelijete crnu . farbu - vazduh ostaje netaknut. Nemogue je obojiti vazduh u crno. ta god da se desi, ostajemo netaknuti, ostajemo spokojni.Postoje ljudska bia koja su dosegla ovaj cilj, dosegla su ono to definiem "ljudsko bie". To je neto sasvim drukije od apsurdnosti postojanja u vidu marionete koju tegle u svim pravcima, od osobe koja doputa da joj dogaaji ili drugi ljudi govore ta treba da doivi. I tako neko doivljava ono to mu govore drugi i to definie kao svoju ranjivost. Ah! On je samo marioneta. Hoete li da budete marioneta? Pritisne se dugme i idete gore - svia vam se? Ali ako odbijete da se poistovetite sa ma kojom etiketom, vei deo vaih briga e jednostavno nestati.Kasnije emo govoriti o strahu od bolesti i smrti, ali ljudi su veinom zabrinuti za svoju karijeru. Jedan beznaajni poslovni ovek od 55 godina pije pivo u kafani i kae: "Pogledajte moje kolske drugove - oni su stvarno uspeli!" Kakav idiot! ta podrazumeva pod tim "uspeli"? Vide svoje ime u novinama. Znai li vam to da su uspeli? Jedan je predsednik nekog drutva; drugi je proizveden 2a vrhovnog sudiju; neki trei je postao ovo ili ono. Majmuni, svi su oni majmuni.53Anteni De MeloKo odluuje ta znai biti uspean? Ovo idiotsko drutvo! Glavna briga drutva je da zadri samo sebe u stanju nepokretnosti, da se nita ne menja! to pre ovo shvatimo, tim bolje po nas. Bolesni su, svi od reda. Poremeeni su, ludi. Neko postane direktor ludnice i veoma je ponosan, iako to nita ne znai. Biti predsednik nekog drutva nema nikakve veze sa uspehom u ivotu.ivot moe biti uspean samo kad se probudimo! Tada ni od koga ne treba traiti izvinjenje, nita nikome ne treba objanjavati, potpuno vam je nevano ta ljudi misle ili govore o vama. Nemate vie briga - sreni ste. Eto ta je, po meni, uspeh u ivotu. Imati lep posao, ili biti slavan, ili imati sjajnu reputaciju, nema ama ba nikakve veze sa sreom ili uspehom. Nikakve! Potpuno je irelevantno.Neki takozvani uspean ovek ima u stvari samo jednu brigu - ta o njemu misle njegova deca, ta o njemu misle njegovi susedi, ta o njemu misli njegova ena. Trebalo bi da postane slavan. Nae drutvo i naa kultura danononono nam to svrdlaju u glavu.Ti ljudi su uspeli! ta su uspeli? Uspeli su da naprave budale od sebe, jer su upotrebili svu svoju snagu i energiju da postignu neto to nema nikakvu vrednost. Preplaeni su i zbunjeni, lutkice kao i svi ostali. Pogledajte ih dok etaju po pozornici. Pogledajte kako se uznemire kad opaze neku mrljicu na koulji. Zar to nazivate uspehom? Kontrolisani su, izmanipulisani. To su nesrena, jadna stvorenja. ivot im ne priinjava nikakvo zadovoljstvo, jer ne umeju da ive. Neprestano su napeti i zabrinuti. Zar to nazivate ljudskim? Znate li zato se sve to dogaa? Iz samo jednog razloga: poistovetili su se s nekom etiketom. Poistovetili su svoje "ja" sa novcem, poslom, zanimanjem. U tome je njihova greka.Jedan advokat dobije raun od vodoinstalatera i kae: "Ej, pa ti me kota dvesta dolara na sat! Toliko ni ja,54BUENJEadvokat, ne zaraujem!" Vodoinstalater mu odgovori: "Nisam ni ja toliko zaraivao kada sam se bavio advo-Moete biti vodoinstalater, advokat, poslovni ovek ili svetenik, ali to ne dotie vae sutinsko "ja", ne dotie vas. Ako sutra promenim zanimanje, to je kao da menjam odeu. Ostajem netaknut. Da li ste vi vaa odea? Da li ste vae ime? Da li ste vae zanimanje? Prestanite da se poistoveujete sa tim stvarima koje dolaze i odlaze. Kada to uistinu shvatite, nikakva kritika nee vas dotai, pa ak ni pohvala ili laskanje. Kada vam neko kae: "Ba si sposoban", o emu on govori? Govori o naem egu, o naem uslovljenom, lanom "ja", ne o naem pravom "ja". Ovo "ja" nije ni jako ni slabo, nije ni uspeno ni neuspeno. Nije ni jedna od tih etiketa. To su stvari koje dolaze i odlaze, zavisne su od kriterijuma koje odreuje drutvo, od uslova i okolnosti kojima smo podvrgnuti. Te stvari zavise od raspoloenja osobe koja vam se u odreenom trenutku obrati. Nemaju nita zajedniko sa naim "ja", koje nije nita od svega toga. Dotle, nae uslovljeno, indoktrinirano "ja" je, manje-vie, egoista, budala, infantilno jednom reci, pravi magarac. Zato, kada kaete sebi: "Basam magarac!" to ve godinama znate! Ego je uslovljen ta ste oekivali? I zato se poistoveujete sa svojimegom? Budale! To nije vae "ja".Hoete li da budete sreni? Trajna srea nema uzroka.. Vi me ne moete uiniti srenim, vi niste moja srea. Ako upitate probuenu osobu: "Zato si srena?" ona e odgovoriti: "A zato ne bih bila?"Srea je nae prirodno stanje. Srea je prirodno stanje roale dece, kojima carstvo pripada sve dok ne budu uprljana i zagaena glupou drutva i kulture. Da bi se dostigla srea, nita nije potrebno uiniti, jer srea ne ""oe biti dostignuta. Zna li neko zato? Zato to je ve "narno. Kako se moe juriti za neim to je ve u naim55Antoni De Melorukama? Zato je onda ne okusite? Zato to morate neeg] da se liite, da odbacite neto. Morate da odbacite svoje] iluzije. Nita ne treba da ostvarite ili dobijete da biste! bili sreni. Naprotiv, potrebno je da odbacite neto. ivot j je lak, udesan. Meutim, on traje samo sa vaim iluzi- j jama, ambicijama, vaom pohlepom i zahtevima. Znate] li odakle potiu sve te stvari? Od poistoveivanja sa svim.] moguim etiketama!etiri koraka do mudrostiPrvo to treba uiniti je da se suoimo sa svojim negativnim oseanjima kojih nismo svesni. Mnogi, mnogi ljudi nose u sebi negativna oseanja, potpuno nesvesni toga. Mnogi su ljudi potiteni, a potpuno nesvesni toga. I samo kada stupi u dodir s radou, ovek postane svestan koliko je bio potiten. Ne moemo se suoiti sa rakom koji nije ustanovljen. Ne moemo se osloboditi tetnih insekata koji unitavaju biljke ako ne znamo za njihovo prisustvo.Prvo to treba uiniti je da postanemo svesni svojih negativnih oseanja. Kojih negativnih oseanja? Tuge, na primer. Oseamo tugu, loe smo raspoloeni. Oseamo odbojnost prema sebi, ili se javlja oseanje krivice. ivot kao da nema nikakvu svrhu, kao da nema nikakvog smisla. Oseamo se povreeno, nervozno i napeto. Prvi korak je da postanemo svesni takvih oseanja.Drugi korak (ili druga faza od ukupno etiri) je da shvatimo kako je negativno oseanje unutar nas, a ne u stvarnosti. To je tako oigledna stvar, ali znaju li to ljudi? Ne znaju, verujte mi. Imaju diplome i rektori su fakulteta, ali to ipak nisu shvatili. U koli me nisu nauili da ivim. Nauili su me svemu ostalom. Kao to je neko rekao: "Dobio sam odlinu obuku. Ali trebale su itave godine56

BUENJEa* je se otarasim." Sva duhovnost je u tome, znate li? Oduavanje. Oduavanje od svih budalatina kojima su nas uili.Negativna oseanja su u vama, nema ih u stvarnosti. Zato prestanite s nastojanjem da promenite ljude i stvari oko sebe. Samo rasipamo svoju energiju i vreme, upinjui se da promenimo spoljni svet, da promenimo svog branog druga, ili efa, ili prijatelje, neprijatelje i sve ostalo. Nita ne treba da menjamo.Negativna oseanja su samo u vama. Ne postoji nijedan ovek na svetu.koji ima mo da vas uini nesrenim. Ne postoji nijedan dogaaj koji ima mo da vas uznemiri, ugrozi vas ili vam nakodi. Nijedan dogaaj, nikakvo stanje, nijedna situacija, nijedan ovek. Niko vam to nikad nije rekao - uvek su vam govorili suprotno. Eto zato ste sada u nevolji. Eto zato ste uspavani. Niko vam to jo nije rekao, ali oigledno je.Pretpostavimo da kia pokvari neki piknik. Ko reaguje na negativan nain? Kia ili vi? I ta izaziva negativno oseanje? Kia ili vaa reakcija? Kada udarite kolenom o sto, stolu je savreno dobro. On je samo to to jeste -sto. Bol je u vaem kolenu, ne u stolu.Mistici neprestano pokuavaju da nam pomognu da shvatimo kako je stvarnost dobra takva kakva je. Stvarnost nije problematina. Uklonite ljudska bia sa ove planete i ivot e tei dalje, priroda e nastaviti da se razvija u svoj svojoj lepoti i divljini. U emu bi bio problem? Ne bi bilo problema. Vi ste stvorili problem. Vi ste taj problem. Vi ste se poistovetili sa samim sobom, svojim lanim "ja", i to je sav problem. Oseanje je u vama, nema ga u stvarnosti.Trei korak je da se nikada ne poistovetimo sa tim oseanjem. Ono nema nita zajedniko sa naim "ja". Ne opisujte svoju sutinu terminima tog oseanja. Nemojte rei: "Potiten s