- UMETNICKA SKOLA NIS

SEMINARSKI RAD

:TEMA

ANTONIO GAUDI

(1852-1926)

: PROFESOR - MARIJA MILENKOVIC IVANA

TRAJKOVIC -ATANASOV IV T

:SADRZAJ

1. .....................................................................GAUDIJEV RODOSLOV 3

2. ......................................................................................... 4BIOGRAFIJA

3. SAGRADA FAMILIA...............................................,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 6

4. CASA MILA.................................................................................... 7

5. CASA BATILO............................................................................... 8

6. PARK GUELL.............................................................................. 11

7. CASA VICENS............................................................................. 12

8. PALATA GUELL.......................................................................... 13

9. ZAKLJUCAK................................................................................ 14

10. LITERATURA.............................................................................. 15

GAUDIJEV RODOSLOV

Gaudi 1878. godine sa 26 godina.

Gaudi 1888. godine sa 36 godina.

Gaudi pusi cigaretu, pored njega je otac, sestricina i Dr. Santalo.

Gaudí na misi.

Portret staroga Gaudija.

Portret staroga Gaudija.

Prvi Gaudijev portret koji je objavljen u Spaniji.

BIOGRAFIJA

Gaudi je rođen u malom gradiću Reus, provincija Taragona, (Španija) 1852. godine. Oko njegovog mesta rođenja danas se prostiru gradići Riudoms i Reus, iako većina njegovih biografa smatra da se rodio u Reusu. Roditelji su mu bili Fransesk Gaudi Sera i Antonija Kornet Bertran.

Gaudi je studirao arhitekturu na Višoj tehničkoj školi arhitekture u Barseloni od 1873. do 1877. Zbog nedostatka novca, uporedo sa studijama, radi kao tehnički crtač i ponekad kao dizajner nameštaja. Pošto je te poslove odlično radio, za različite projekte ga unajmljuju

dvojica poznatih katalonskih arhitekata, Đuzep Fontsere i Đoan Martorelj.

1878 diplomira i dobija svoj prvi posao. I to za gradsku rasvetu grada Barselone. U to vreme Barselona doživljava procvat i ljudi žele imati lepe i velike , raskošne kuće. Prvo veliko Gaudijevo delo je kuća proizvođača opeka Manuela Vincensa. Rađena je u stilu koji je podsecao na maurski i to čak 5 godina. Gaudijeva karijera kreće uzlaznom putanjom. Gaudi radi za njegovog glavnog pokrovitelja , proizvođača tekstila Eusebia Guella.

Jedna od vitrina koju je dizajnirao za poznato obdanište, Kasa Kornelja u Barseloni, biva izabrana za Univerzalnu izložbu u Parizu, 1878. godine. Taj čin pravi zaokret u profesionalnom i privatnom životu mladog Gaudija. Eusebi Guelj, jedan od uvaženih poslodavaca tekstilne industrije u Kataloniji, bio je impresioniran elegancijom i modernim stilom te vitrine, te je postao Gaudijev glavni klijent i mecena, po kome će kasnije dobiti ime i Park Guelj.

1883 Gaudiju se obracaju da preuzme građenje crkve posvecenoj Svetoj Obitelji (Sagrada Familia ) . Gradnja te crkve ispunjava poslednje godine njegovog života , a sama je građevina postala simbol njegovog revnog , asketskog katolicizma, koji je bio izražen u starijoj dobi.

Gaudi je u mladosti bio slobodnog duha , i iako je imao nekoliko romantičnih veza Gaudi se nikad nije ženio. Posao je ispunjavao čitav njegov život.

Promatrajući Gaudijeve građevine , koje karakteriziraju vrtoglave ivice , bizarni oblici i blistave boje , neko bi zaključio da je Gaudi sate provodio nad svojim crtaćim stolom , pažljivo mereći šestarom i lenjirom

no u tome nema bas puno istine. Veliki deo posla Gaudi obavlja na terenu često improvizirajući. Gaudi se smatrao Kataloncem a ne Špancem što je jedan od razloga što su mu skoro sva dela u Barceloni ( drugi je što se u to doba u Barseloni mnogo gradilo ). 1908 godine Gaudi je primio narudžbu za izradu nacrta hotela u New Yorku , ali taj se projekat nikad nije realizovao.

Od 1914. godine, na dalje Gaudi sve svoje napore usmerava na gradnju crkve Sagrada Familia. Njegovo ponašanje postaje sve ekscentričnije, živi sam u radionici i tek povremeno izlazi sa kapom u ruci , moleći za priloge kako bi se gradnja crkve nastavila. Ta građevina postaje njegova opsesija. I tako jednog dana izlazeći iz svoje radionice

na večernju molitvu , srušio ga je tramvaj. Niko ga nije prepoznao, budući da je kao i obično bio obučen u pahobanu, otrcanu odeću, tako da je nakon nekog vremena primljen u lokalnu bolnicu na odeljenje za prosjake. Umire dva dana kasnije u 74 godini.

I danas 75 godina nakon njegove smrti "Sagrada Familia" još nije dovršena , iako rad pomalo napreduje....

Ljudi i danas u prolasku kroz Barselonu ponovo cene , ali i uživaju u Gaudievoj ekcentričnosti , razigranosti i neverovatnoj mašti.,

Sagrada Familia

Detalji:

Casa Mila

1906-1910

Mnogi kad vide ovu zgradu pomisle da je od armiranog betona , međutim Gaudi je ostao pristalica tradicionalnih materijala. Stoga je ova zgrada izgrađena od kamena koji je obrađen čekičem kako bi se dobio grubi površinski izgled.

Površina svih podova je 926 m 2 , ali te se površine razlikuju kako se ide sa sprata na sprat , i to zbog toga što graditelj nije koristio zidove unutar zgrade već je ona oslonjena na stubove. Ovde takođe imamo krov valovitog oblika sa bizarnim sklupturama na vrhu koji su zapravo vešto prikriveni dimnjaci. Stanovi imaju nepravilan razmeštaj , karakterisu ih kose ivice , tako da svaki sprat zgrade podseća na pčelinje saće.

Poznato je da je Gaudi na ovu zgradu hteo dodati lik Majke Božje i Isusa sa dva anđela. Međutim 1909 dolazi do anticrkvenog pokreta u kataloniji ( spalivanja samostana ) što je uzrokovalo da vlasnik kuće Mila ne dopusti gradnju tog dodatka. Gaudiju se to nije svidelo pa dolazi do lagane svađe.

Zanimljivo je da na ovoj zgradi ne postoje dva ista balkona. Naime sam Gaudi izrađuje ograde balkona od kovanog gvozdja sa neverovatnom energijom.

Ova zgrada i danas pored "Guggenheima" i "Pompidoua" još uvijek zadivljuje sve koji je vide.

Casa Batllo

1906-1908

Casa Batllo je locirana u Passeig de Garcia 43 u Barceloni . U kvartu poznatom po puno različitih stilova građenja.

Vlasnik Mr. Josep Batllo unajmljuje Gaudija da mu totalno redizajnira kuću. Prvi sprat postaće kuća Batllove porodice , a druga dva sprata će iznajmiti. Reforma uključuje redizajn fasade , krova , interijera itd.

Interijer je višestruko proširen sa keramickim detaljima koje je napravio sam Gaudi. Tamno plavi plsfon, i svetliji pod. Sa modernijim i većim prozorima za što više prirodne svetlosti. Gaudi radi puno tanje stubove od peskovitog kamena. Ljudi su je nazvali pre nego je završena "La casa dels ossos" tj. House of Bones , asocirajući na skelet kostura. Menjaju se balkoni koji su i najzanimljiviji. Naravno na vrhu dimnjaci sami krov su ono što oduzima dah.......slike će reći same za sebe.....

Detalj interijera

DetaljI:

Park Guell

Park Guell 1900-1914

Smešten u severozapadnom delu Barselone. To je bio veoma hrabar poduhvat u planiranju grada. Eusebi Guell je bio oduševljen pejzažima i pojavom planski izgrađenih gradova s obiljem zelenila. Upravo zbog toga odlučuje izgraditi na ničijoj zemlji naselje u kojem će stanari živeti okruženi zelenilom . Međutim bile su prodane tek 2 od 60 parcela i projekat uskoro biva napušten. Gaudi je ipak stvorio nekoliko zadivljujućih , dražesnih struktura u ovom parku koji 1922 grad Barselona kupuje i otvara 1922 za javnost. Gaudi se prilagodio terenu , radio staze i tunele sa totalno neobrađenim kamenom što je stvaralo dodatnu prirodnost i činilo se da je građevina izrasla iz zemlje ( što zapravo i jeste). Jedno od najpoznatijih obležja ovog parka je zmijolika klupa ukrašena blistavim mozaicima. Oblik klupe je ukazivao na initmnost. Naime kruže priče da je prilikom zaobljivanja zaposlio muškarca koji je go seo na klupu i to dok je malter bio svež tako da se to posle koristilo kao šablon. Puno mozaika i fontana sa glavom čudovišta i danas mame poglede sa divljenjem. Još jedan zanimljiv detalj je bio ulaz sa vratarevom kućom gdje je Gaudi stvarno dao sebi oduška.

Park Guell..........

Casa Vicens

Casa Vicens 1883-1888

Prvi posao Gaudija 1883 narucen od strane proizvođača opeke i keramičkih pločica Manuela Vicensa y Montanera. To je trebala biti letnja rezidencija. Plan kuće je u osnovi pravougaonik , međutim fasada je nešto zanimljivo gde se vidi kolika je velika bila Gaudijeva mašta. Dominantan je maurki stil što je vidljivo na arkadama i tornjevima. Najuočljivija je bila upotreba keramičkih pločica u skladu za zanimanjem vlanika kuće. Vicens je skoro bankrotirao isplačujući ogromne svote Gaudiju za izgradnju ove kuće ali nije za začuditi jer se npr. na primjeru stuba gde je svaki detalj izrađivan ručno , svaki elemenat stuba u obliku

palminog lista je predstavljao određeno značenje , zidovi su obloženi keramičkim pločicama oblikovani papir-mašeom. U blagovaonici su tavanice tako obojene da podsećaju na krovni otvor nekog šeika , kroz koji dopiru čak i palmine grane...

Palata Guell

1886-1889

Guell susreće Gaudija na Pariskoj izložbi , i u godinama koje slede postaje najveći njegov pokrovitelj a i prijatelj. Spoljni izgled palate Guell ( izgrađen od sivog kamena ) ne daje zakljućiti kakva nas samo raskoš očekuje unutra. Ulaz je sa dva parabolična luka i preterano nakićenim sklupturama od kovanog gvizdja ( koja pdseća na katalonski grb jer je i Guell kao i Gaudy bio gorljivi nacionalista). Prie nego što je u potpunosti izradio fasadu ove kuće Gaudi je izradio cak 25 uzoraka za fasadu palate. Veličastvena središnja dvorana sa kamenom , zlatom , i nekoliko vrlo komplikovanih uzoraka , dok se u cieloj kući nalazi čak 127 raskošnih mramornih stubova. Ovde treba spomnuti raskošno obojene staklene površine između stubova. Gaudi nije bio samo arhitekta , neime on nije samo projektovao zgrade već je i uređivao interijer svojih građevina.

Ucestvovao je u oblikovanju svog pokućstva i to u stilu art nouveaua . Ponovo nailazimo na preraskošne izrezbarene tavanice sa elementima islamsko maurske umetnosti. Na ovoj kući vidimo još jednu veliku osobinu Gaudijevog rada a to su krovovi. Gaudi radi valovite krovove sa eksentričnim dimjacima te ih oblaže komadićima keramičkih pločica bez ikakvog reda... Da , čini se da baš i ne spadaju takvi eksentrićni oblici na ovako eleganto ozbiljnu građevinu , međutim , arhitekta je postavio slobodu da postavi stvari tamo gde se one uopste ne očekuju.

ZAKLJUCAK:

Mnogi njegovi radovi se nalaze u centru Barselone. Osam ih je UNESKO proglasio za svetsku baštinu.

Gaudijev stvaralački čin nas zadivljava. U istoriskom svrstavanju njegovog dela u vreme eklektičke arhitekture i istorizma nastaje i narasta njegova težnja za originalnošću, njegov do sada čini se nedocenjan odnos ka naučnom istraživanju, ka psihologiji, skulpturi i slikarstvu. Privlači nas i svojim traganjem smisla stila, dakle ka osnovnom principu arhitektonskog rada. Gaudi će pripomenuti graditelje velikih stilova, koji su tragali za lepotama u nepoznato.

LITERATURA:

1. ISTORIJA MODERNE UMETNOSTI – H.H.ARNASON – 1975

2. WWW.WIKIPEDIJA.ORG

3. WWW.GAUDICLUB.COM

4. WWW.ZVRK.RS