of 52/52
Etnos (istorijski razvoj pojma) Etnicitet je pojam izveden od pojma ETNOS = jedna vrsta zajednice Kroz proces individualizacije posmatramo razvoj, transformaciju i nastanak etničkih grupa. Čovek, pojedinac, je osnovna jedinica svih procesa. Čovek je bio objekt evolucije a danas je subjekt. U Homerovoj Odiseji, Odisej izjavljuje »Ja Odisej«- prvi put u svetskoj literaturi čovek izjavljuje za sebe Ja (centar svesti, ljudska sudbina je prešla u ruke pojedinca jer su oni stekli svest o sebi i izašli iz kolektivne svesti. To se desilo u VIII i VII v. pne) Etnos (grčkog porekla) u najranijim upotrebama (kod Homera) nije bila reč koja se koristila za srodne grupe ljudi koji dele istu kulturu, imaju isto poreklo i jezik. Tada je uglavnom označavala veliku, neizdiferenciranu grupu životinja ili grupu ratnika. Češće je korišćen da označi životinjsku skupinu (roj, jato,stado) što je kasnije korišćeno kao poređenje za slično mnoštvo ratnika, kada su veličina, amorfna struktura i preteća pokretljivost bili kvaliteti kojima se posvećivala pažnja. Kod Homera nalazimo sledeće upotrebe ovog pojma: Etnos hetarion = grupa prijatelja, za označavanje plemena Etnos meliton = roj pčela, jato ptica. Eshil koristi pojam etnos da opiše Furije (odnosno Persijance) Sofokle ga koristi za divlje životinje Pindar dovodi pomenuti termin u vezu sa grupom sličnih ljudi ali i sa ljudima čiji ih položaj ili ponašanje na neki način stavlja iznad sfere Grčke normalnosti (Grčkog društvenog miljea). Taj pojam se koristio za žene koje su ubile muževe (etnos aneron)

Antropologija Etniciteta - Predavanja

  • View
    1.009

  • Download
    9

Embed Size (px)

Text of Antropologija Etniciteta - Predavanja

Etnos (istorijski razvoj pojma) Etnicitet je pojam izveden od pojma ETNOS = jedna vrsta zajednice Kroz proces individualizacije posmatramo razvoj, transformaciju i nastanak etnikih grupa. ovek, pojedinac, je osnovna jedinica svih procesa. ovek je bio objekt evolucije a danas je subjekt. U Homerovoj Odiseji, Odisej izjavljuje Ja Odisejprvi put u svetskoj literaturi ovek izjavljuje za sebe Ja (centar svesti, ljudska sudbina je prela u ruke pojedinca jer su oni stekli svest o sebi i izali iz kolektivne svesti. To se desilo u VIII i VII v. pne) Etnos (grkog porekla) u najranijim upotrebama (kod Homera) nije bila re koja se koristila za srodne grupe ljudi koji dele istu kulturu, imaju isto poreklo i jezik. Tada je uglavnom oznaavala veliku, neizdiferenciranu grupu ivotinja ili grupu ratnika. ee je korien da oznai ivotinjsku skupinu (roj, jato,stado) to je kasnije korieno kao poreenje za slino mnotvo ratnika, kada su veliina, amorfna struktura i pretea pokretljivost bili kvaliteti kojima se posveivala panja. Kod Homera nalazimo sledee upotrebe ovog pojma: Etnos hetarion = grupa prijatelja, za oznaavanje plemena Etnos meliton = roj pela, jato ptica. Eshil koristi pojam etnos da opie Furije (odnosno Persijance) Sofokle ga koristi za divlje ivotinje Pindar dovodi pomenuti termin u vezu sa grupom slinih ljudi ali i sa ljudima iji ih poloaj ili ponaanje na neki nain stavlja iznad sfere Grke normalnosti (Grkog drutvenog miljea). Taj pojam se koristio za ene koje su ubile mueve (etnos aneron) Herodot je govorio o medicor etnos = narod Medijane - koji se odnosi na stanovnitvo odreene regije. Platon - etnos cerucikon = kasta glasnika Aristotel ga koristi za strane ili varvarske narode koji predstavljaju opoziciju Helenima Rimljani koji su pisali na grkom upotrebljavaju ovaj termin da opiu provinciju ili za provincije u globalu (za podruja koja nisu Rim) Ranu grku upotrebu termina etnos moemo uporediti sa modernom upotrebom rei pleme (to je u stvari re koju mnogi obrazovani ljudi koriste za opisivanje jedinica koje ne pripadaju nacijama). U kasnijoj upotrebi u grkom jeziku Novog Zaveta etnos poinje da se koristi za nehriansko i nejevrejsko. Izvedeni pridev etnicos na tom stubu je, praktino, sinonim za varvarski sa svim moralnim, socijalnim i lingvistikim znaenjem. Direktni naslednik termina vezanih za etnos je u jednom vrlo vanom smislu termin pagani. Ono to je zajedniko svim ranim upotrebama pojma etnos je injenica da se on koristi za vei broj ljudi i ivotinja koji deli kulturne ili bioloke

karakteristike i ivi i deluje zajedniki u grupi. Ove upotrebe, takoe upuuju na druge ljude koji poput ivotinja pripadaju nekoj grupi koja nije kao naa sopstvena (koja je drugaija). Podela na neetnike - nas i etnike - druge prenela se, zatim dalje na pojam, ili preko pojma nacija. Latinska re natio se primenjivala na udaljene varvarske narode, dok su Rimljani za sebe koristili pojam populus. U novije vreme (krajem srednjeg veka) unutar Otomanske inperije razliite religijske zajednice nazivane su mileti, a termin etnos je ve rovatno korien da bi se prevela turska re milet koriena za ortodoksne hriane. Ve postojee znaenje pojma etnos kao termina koji sugerie i religijsko grupisanje i drugost moglo je da uini takvu zamenu verodostojnom. Grci su za sebe poeli da koriste pojam etnos kao sinonim za hrianski milet od XV. Kod nastajanja modernog nacionalizma u ranom XIX grki termin etnos je u semantikoj i politikoj opoziciji prema Otomanskoj imperiji i postao je sutina samorealizujueg, samodefiniueg entiteta. U Anglosaksonskom svetu termin etnos i pridev etniki odnosili su se u skladu sa novozavetnom upotrebom na pagansko (nehriansko). Od sredine XIX istraivai definiu etnos kao neto poput grupe ljudi slinih karakteristika, etnos postaje sinonim za termin rasa, a etnologija postaje prouavanje rasa. Etnos predstavlja zajednicu (to znai da ljudske grupe i organizacije mogu da se podele na zajednice, drutva i dtave). Zajednica poiva na svesti o zajednitvu, moe se uporediti sa ivim organizmom pa je kao takva prirodnija i pozitivnija od drutva koje je rezultat kompromisa i u kome nema istinske duhovne jedinstvenosti. Za dravu se moe rei da je nemogua bez suverene vlasti, stalnih prihoda i vrsto uspostavljenog hijerarhizovanog poretka, bez razdvojenosti na javni i privatni ivot, bez privatne svojine i drutvenih klasa. Etnos nije socijalna grupa. Ideoloki posmatrano etnos je grupa ljudi koja je bioloki, kulturno i socioloki razliita. Identitet ini sumu svega onoga to mi jesmo ili drugi misle da jesmo, a u njega ulaze nai stavovi o garderobi, religiji, politici... Etimoloki koreni etniciteta Problem podele mi - drugi je problem podvojenosti, jer teorijske rasprave donose mnogo novih podataka. Ta podvojenost rada mehanizam zvan razliitost. Dva potpuno ista entiteta mogu biti razliita (razlika moe biti u tehnikim stvarima - jezici, u sutinskim stvarima vernici, nevernici). Iz odvojenosti i razliitosti javlja se suprotstavljenost (interesa, vrednosnih sistema). To bi bila spoljanja suprotstavljenost u asptrakt dihotomije mi - drugi Postoji i unutranji

aspekt. Mora postojati jasna granica izmeu mi - drugi da ne bi dolo do krize identiteta. Unutranja stana granice mora biti dovoljno jaka da ne dozvoli kolebljivcima da dovedu do neeljenih posledica. U unutranjosti postoje zajednitva koja su se razvijala u slinost. Ni jedna etnika grupa nije za kratko vreme formirana (oko jednog plemena gravitiraju malja plemena koja prihvataju sve od prvog - poglavicu, obiaje...) Taj proces je ranije bio nerazraen mehaniki, a danas to rade mediji. Slinosti su obino delom spontane, delom forsirane. Ako se grupe izdele na vie delova, potencira se razlika meu tim narodima. Trei proces (I = razdvojenost II zajednitvo, slinost) je solidarnost. Postoje i dva shvatanja podele mi - drugi koja su suprotstavljena, a oba su pripisana antropolozima. Etnologija ne uzima pojedinca u obzir. Ona svet posmatra kroz etnose, dok antropologija posmatra oveka kao pojedinca i oveanstvo. Istraivai se bave istim stvarima, ali sa razliitih stanovita pa se dobijaju razliiti rezultati. Antropologija je opta nauka (Klod Levi-Stros je podelio saznanja u vezi oveka: I Etnografija II Etnologija - sinteza, uporeivanje III Antropologija - najvii nivo analize koji se postie u ovoj grani drutvenih nauka. Etnologija je ua i po stepenu analize. Etnolog se bavi sopstvenim narodom, pa su zbog toga njegovi rezultati subjektivni, dok antropolog prouava druge. Antropologija je nastala na zapadu, istraivai su bili u mogunosti da prouavaju druge narode. Antropolozi su prouavali nezapadne narode. Ona u svojoj ideologiji ima za cilj prouavanje naroda sa strane. Drugi - mi - sutina je u kontaktu (ukoliko ga ne bi bilo one ne bi mogle da se uporeuju i ne bi moglo da doe do formiranja i jaanja etnike granice) npr. Srbi i Hrvati (problem razlika - religija). Granica prema Rumunima ne moe da bude religija (pripadamo istoj konfesiji), ali moe jezik (tada nas granica tera da sagledamo razlike). Od svakoga smo razliiti na neki nain (po nekom osnovu), ali je sutina da kontakt mora postojati. Zbog toga moramo shvatiti da smo deo velike celine. Neophodno je da se identifikujemo sa njima do odreene mere. Postoje dva kriterijuma kategorizacije drugih - stepen bliskosti - stepen zajednitva, prihvatljivost vrednosnih sistema Unutranji (pripadaju istoj celini = Crnogorci) Pozitivni prihvatamo njihov sistem vrednosti. Potujemo ih i saraujemo Unutranji (pripadaju istoj teritoriji = Albanci) negativni jer stvaramo granicu. Spoljanji (Rusi = slini su nam, ali pripadaju drugoj naciji). Pozitivni

Negativni Spoljanji drugi (Nemci, Turci ..) oni sa kojima nemamo zajedniko i imamo suprotstavljene interese Drutveni dentitet je nestalna kategorija. Subjektivna identifikacija - osnova za identifikaciju Objektivna identifikacija Njih dve predstavljaju jednu od bazinih pozicija, kako bi se shvatilo ta koliko i zato se neko klasifikuje. 1) mi kao subjekt - mehood = MISTVO 2) mi kao objekt - ushood = NASTVO ovo je uveo an Pol Sartr Postoje dva modaliteta grupne solidarnosti (dve vrste odnosa prema etnikoj pripadnosti). Gradi se kroz odnos prema drugima - takmienja, netrpeljivost, i kroz upotrebu stereotipa i graninih simbola - utvrivanje granica. To je modalitet koji stavlja akcenat na to da su ljudi integrisani zbog zajednikih aktivnosti unutar kolektiva (mrea odnosa, zajedniki sentimenti i seanja) Ova dva aspekta uvek idu zajedno. Etnicitet je fenomen drugog modaliteta (nastaje i razvija se) - on je primaran, a prvi je principijelno neophodan jer bez njega je besmisleno postojanje drugog. Da bi dolo do etniciteta, izvan zajednice moraju postojati neki parametri po kojima se ravnamo. - usmereno je na unutranje (unutranja solidarnost) - odnos prema drugima Neophodno je uporeivanje i odravanje kontakta u okviru koga dolazi do postojanja svesti da postoji onaj drugi, npr. Hrvat. Postoji dihotomija na nas i njih, postajemo svesni drugog, procenjujemo ga; istovremeno je potrebno i zajedniko polje interetnikog diskursa i interakcije tj. dolazi do konplementarnosti koja podrazumeva postojanje polja preko kog komuniciramo s drugom zajednicom (npr. jezik). Princip uoavanja razlika - Komplementarizacija je princip (mehanizam) koji priznaje i prihvata postojanje razlika i dovodi do mogunosti uspostavljanja odnosa prema drugima. - Dihotomizacija, s druge strane, potencira razlike i dovodi do svesti o odvojenosti i suprotstavljenosti Postoje razliite vrste Drugih, ali je neophodno postojanje razliitih odnosa prema Drugima, odnosno u svakoj zajednici se razvijaju standardizovane forme ponaanja prema razliitim kategorijama Drugih. Odnosi prema Drugima se kreu u okviru skale na ijem je poetku - Skoro kao Mi, a na kraju - Potpuno razliiti od Nas. (To znai postojanje razliitih stepena odnosa) Postoje dva principa sistematizacije (doivljaja) Drugih

Analogni princip = dozvoljava razlike u stepenu bliskosti Drugih u odnosu na Nas (npr. Analogni nacionalista = Rusi blii od Nemaca, Nemci od Indijaca pravi se sistematizacija odnosa prema Drugima) Digitalni princip = postojimo mi i svi drugi manje-vie isti (u praksi gotovo ni jedna zajednica ne primenjuje). Situacija u kojoj se grupa osea zatvoreno. Ovaj princip ima i pozitivnu stranu - kada je nacionalni identitet slab, prema svima smo prijateljski nastrojeni. Vrste etnikih grupa Najoptije (popularno) upotrebljavanje pojma koristi se za: 1) Etnika zajednica bilo koje vrste 2) Manja drutvena skupina koja jo nije dostigla stupanj naroda (nacije) a ima zajedniko poreklo, jezik obiaje i druge etnike odlike. U ovom drugom smislu etnika grupa nije pravno zatiena poput nacionalne manjine. Ovo je pojednostavljena definicija jer se ovaj pojam upotrebljava i za zajednice koje se razlikuju. Stepen etnikog zajednitva - u okviru jedne grupe postoje razliiti stepeni homogenizovanosti, solidarnosti, oseanja etnike pripadnosti (npr. grupe su svesne zbog ega pripadaju toj grupaciji, znaju istoriju, jezik, obiaje. S druge strane postoje grupe koje su svesne pripadnosti, ali ne znaju zato). Ron Handelman je napravio podelu etnikih grupa,a za kriterijum je uzeo stupanj etnikog zajednitva; izdvojio je etiri tipa (stepena) 1) Etnika kategorija 2) Etnika povezanost 3) Etniko udruenje 4) Etnika zajednica Mi kao linosti i grupe nismo u svakom trenutku isti jer primenjujemo razliite kriterijume u zavisnosti od trenutka. Ukoliko nema spoljnog pritiska na grupu ona moe da slavi neto, a u suprotnom se ne istie. Kod jedne grupe moe u razliitim periodima dana (godine) da bude kolebanja u stupnju etnikog zajednitva (koji mogu da predstavljaju razliite evolutivne faze jedne grupe). Ukoliko su spoljne okolnosti takve da neka zajednica moe da se razvija, grupa poinje da jaa i da se homogenizuje. Bitno je da grupa moe da funkcionie. Situacijska politika identiteta Kada je re o etnikoj kategoriji moemo rei da pripadnici ovakve grupe imaju obezbeeno malo opipljivih vrednosti. Pripadnici etnike kategorije sebe smatraju, a i drugi ih smatraju kulturno razliitim iako su pripadnici meusobno politiki podeljeni. Ne poseduju sveobuhvatnu organizaciju kao ni efikasne interpersonalne veze zasnovane na etnicitetu (oni su svesni etnikog principa

podele na Nas i Njih. Grade etniki odnos prema Drugima ali nemaju razvijen institucionalni okvir identifikacije. Etnika povezanost - u okviru nje ljudi neprestano sarauju u skladu s etnikim pripadnitvom. Ovakva povezanost zasnovana na principima etnike kategorizacije stvara dugotrajne interpersonalne (meuljudske) veze izmeu lanova iste kategorije, a takoe slui da se organizuju kontakti meu strancima. Glavna razlika izmeu prva dva stepena sastoji se u sposobnosti ove druge da deli, distribuira resurse meu lanovima grupe, meutim ni etnika povezanost nema razvijenu politiku organizaciju, i ne funkcionie kao interesna grupa iako postoji. Jak oseaj solidarnosti i kulturnog jedinstva. Postoji jaka moralna obaveza da pomau jedni drugima na individualnom nivou. Etniko udruenje - kad lanovi etnike kategorije oseaju da imaju zajednike interese i razviju organizacioni aparat da ih izraze tada se govori o etnikom udruenju. Ono otelotvoruje pretpostavljene zajednike interese etnike kategorije, na kolektivnom udruenom nivou. Pripadnici kategorije koja je postigla stepen etnikog udruenja su ukljueni u etnika udruenja koja artikuliu kolektivne grupne ciljeve na nivou nacionalne zajednice. Takve organizacije koje postoje u okviru udruenja mogu biti politike partije, religijske organizacije, sportski klubovi... Etnika zajednica - ovaj vid zajednitva, pored etnike povezanosti i zajednike politike organizacije ima i teritoriju sa vie ili manje stalnim fizikim granicama. - Kategorija - Postoji razvijen mehanizam preferiranja svojih u odnosu na Druge. Sve pripada insajderima i etnika svest se uobliava organizacijama. - Postoji institucionalni nivo (koji simboli jesu a koji nisu nai). Religijska pripadnost tipizirana. Nacije na Balkanu su proizile iz etnikih principa. To nije spontana zajednica, ve organizacija, neko ko se brine o granicama, zastupa nae interese u modernom svetu. Moraju se posedovati mehanizmi, signali koji se upuuju drugima. - Postojanje teritorije (drave). Ovo je jedan od moguih naina podele: Vrste etnikih grupa po Eriksenu (on je uzeo drugaiji kriterijum od Haldermana - spoljanja struktura - aspekt). Kako i koliko su u stanju etnike grupe da se prilagode drutvu.

Grupe: 1) Urbane etnike manjine - ova kategorija ukljuuje neevropske imigrante u evropskim gradovima i juno i srednjoamerike imigrante u SAD. Istraivanja koja se sprovode na ovim grupama tiu se problema adaptacije ovih grupa u drutvu, etnike diskriminacije od domaeg drutva, rasizma i problema u vezi sa upotrebom identiteta i kulturnom promenom. Iako imaju politike interese ove etnike grupe retko zahtevaju politiku nezavisnost, odnosno dravotvornost i po pravilu su integrisane u kapitalistiki sistem proizvodnje i potronje. 2) Domoroci ili Aboridini ili uroenici ili starosedeoci - ovi pojmovi oznaavaju starosedelako stanovnitvo neke teritorije koje je politiki relativno nemono i koje je samo delimino integrisano u vladajuu nacionalnu dravu. Uroenici su udrueni kroz neindustriski nain proizvodnje i preko bezdravnog politikog sistema. Ovaj pojam ukazuje na veliku porodicu slinih i istovremenih problema. 3) Protonacije odnosno etnonacionalistiki pokreti. Ova grupa ukljuuje (Eriksen navodi: Kurde, Sike, Tamile iz ri Lanke). Ove grupe imaju politike lidere koji izjavljuju da njihova zajednica ima prava na sopstvenu nacionalnu dravu i da njima ne treba da vladaju drugi. Ove grupe, iako nemaju nacionalnu dravu, imaju vie zajednikih sutinskih karakteristikama sa nacijama nego sa urbanim manjinama i uroenicima. Ove grupe su uvek tesno povezane sa teritorijom, to su uglavnom velike grupe koje su klasno i obrazovno izdiferencirane. Ove grupe se mogu nazvati i nacijama bez drave. 4) Etnike grupe u pluralnim drutvima. Termin pluralno drutvo najee ukazuje na kolonijalno stvorene drave sa kulturalno heterogenom populacijom. Tipina pluralna drutva su (po Eriksenu) Kenija, Indonezija, Jamajka... Mada se veina savremenih drava moe smatrati pluralnim (u izvesnom smislu). Grupe koje sainjavaju pluralna drutva iako su primorane da uestvuju u jedinstvenom politikom i ekonomskom sistemu sebe smatraju a i drugi ih smatraju razliitim u ostalim stvarima. U pluralnim drutvima secesionozam obino nije mogu a etnicitet tei da se izrazi kroz takmienje meu grupama. Handelmanova podela je vie apstraktna (tie se principa), i vie je razvojna. Eriksenova podela uglavnom obrauje savreni svet - tie se odnosa. moi unutar nacionalnih drava i dosta je statina jer uloge koje igraju pojedine etnike grupe teko je promeniti (uroenicima se nee mnogo promeniti poloaj). Pored ove dve podele postoji i podela Antoni Smita (Nacionalni identitet). On je podelio etnike grupe u dve vrste. Umesto rei zajednica koristio je re etnija (optiji pojam i omoguava komotniji odnos, moe da preraste u naciju, a ne mora). Grupe je podelio na osnovne unutranje strukture i ko je nosilac etnike svesti. Poao je od socijalne i klasne izdiferenciranosti unutar grupe i na osnovu toga primetio da odnosi izmeu klasa, odnosno, izmeu naroda i plemstva mogu da se razvijaju u razliite vrste odnosa koji utiu na kvalitet i intezitet etnikog identiteta. Kao prvo imamo:

1) Etnija lateralnog tipa - nju su obino inili aristokrati i vie svetenstvo, mada je ona s vremena na vreme mogla obuhvatiti i birokrate, visoke vojne zvaninike i bogate trgovce. Ona je bila drutveno ograniena na vie slojeve, a geografski rasprostrna na tesne veze sa gornjim slojevima susednih lateralnih etnija. Usled toga su joj granice bile iskrzane i nedostajala joj je drutvena dubina. Takve etnije poseduju jedan sloj stanovnitva koji nosi etniku svest. Nemogue je prei iz jednog sloja u drugi. Nii slojevi sebe doivljavaju pre kao kmetove nego kao etniju. Horizontalna povezanost je vea izmeu razliitih etnija istog sloja nego izmeu razliitih slojeva istih etnija. Kada doe do revolucije - menja se tradicija. 2) Etnija vertikalnog tipa - biva kompaktnija i narodnija menjanja vladara. Njena etnika kultura obino se irila na druge drutvene slojeve i klase. Drutvene podele nisu poivale na kulturnim razlikama, nego je osobena istorijska kultura doprinosila ujedinjavanju razliitih klasa oko zajednikog naslea i tradicija, naroito kada su ovi bili ugroeni spolja. Usled toga etnika spona je esto bila jaa i iskljuivija, a prepreke za prijem u etniku zajednicu vee.

Svest, karakter, kultura, identitet Ovi termini su odbaeni i prevazieni, nedovoljno nauni i nedovoljno operativni, podloni mnogim zloupotrebama. Emil Dirkem - totalitet verovanja i sentimenata zajednikih prosenom graaninu istog drutva oblikuje odreen sistem koji ima svoj sopstveni ivot. To se moe nazvati kolektivna ili zajednika svest. Bez sumnje ona nema specifian organ kao supstratum. Ona je po definiciji difuzna u svakom delu drutva. Ona ima posebne karakteristike koje je ine razliitom stvarnou. Ona je po svemu nezavisna (po svrsi) od posebnih uslova u kojima individue postoje. Oni prolaze ona opstaje. Ona je ista na jugu i severu, u velikim gradovima i u malim, i u razliitim profesijama. ta vie, ona se ne menja sa svakom generacijom, ve naprotiv, ona povezuje generacije jedne sa drugim. Ona je zato potpuno razliita stvar od pojedinane svesti iako moe biti realizovana samo kroz njih. Ona je psihika vrsta drutva, koja ima svoj delokrug, sopstvene uslove postojanja, sopstvene oblike razvoja ba kao i individualne, iako na razliit nain. Za Dirkema je, dakle, kolektivna svest prolazna, ali i trancedentna pojava. On smatra da se sadrina drutvenog ivota ne moe objasniti isto psiholokim iniocima tj. stanjima pojedinane svesti. Drutvo za Dirkema predstavlja skup injenica, prvenstveno psiholoke prirode koje se razlikuju od onih koje se deavaju u izdvojenim sistemima. Ove specifine injenice nalaze se u samom drutvu koje ih stvara, a ne u njegovim delovima tj. u njegovim lanovima. Drutvo nije prost zbir jedinki ve sistem obrazovan njihovim udruivanjem i predstavlja osobenu stvarnost koja ima sopstvena obeleja. Udruujui se, proimajui se, stapajui se pojedinani duhovi raaju jedno psihiko bie, ali ono obrazuje psihiku linost

nove vrste. Udruivanjem jedinki nastaje kolektivna svest koja kasnije asimiluje sve jedinke koje ulaze u kolektiv. Frojd Ego, Superego (nad Ja) Superego se moe izjednaiti sa pojmom kolektivna svest. Nad Ja se izgrauje po uzoru roditeljskog nad Ja. Ispunjava se istim sadrajem, ostaje nosiocem tradicije svih trajnih vrednosti koje su se na taj nain prenosile sa pokolenja na pokolenje. oveanstvo nikada ne ivi potpuno u sadanjosti. U ideologijama superega ivi prolost, tradicija rase i naroda, koja samo lagano uzmie pred uticajem sadanjosti, pred novim promenama. Po njemu psiholoka masa je skupina pojedinaca koji su istu osobu uveli u svoje nad Ja i koji su se na osnovu ovog zajednikog u njihovom Ja meusobno identifikovali. Nad Ja uiva izvesnu samostalnost, sledi svoje sopstvene namere i u pogledu svog energetskog poseda nezavisno je od Ja. Nad ja je za na predstavnik svih moralnih ogranienja, zastupnik tenje za usavravanjem. Ukratko, ono to nam je postalo psiholoki shvatljivo od tzv. vieg u oveijem ivotu. Ono se svodi na uticaj roditelja, vaspitaa i njima slinih. Jung - uvodi pojam kolektivno nesvesnog. Smatra da je povrinski sloj nesvesnog line prirode i naziva ga lino nesvesno, meutim taj sloj poiva na jednom dubljem sloju koji ne potie iz linog iskustva i poseda, ve je uroen. Taj dublji sloj je nazvao kolektivno nesvesno. Ono nije individualne prirode ve opte tj. ono nasuprot linoj psihi poseduje sadraje i vidove ponaanja koji su svuda i u svim individuama uglavnom isti. Ono je kod svih ljudi identino, inei na taj nain jednu, u svakom prisutnu, optu duevnu osnovu nadline prirode. Pojam psihiki karakter se u sociologiji i socijalnoj antropologiji vie ne koristi. Pre jednog veka mnogi autori su u periodu formiranja drutvenih nauka smatrali da svaka grupa poseduje svoj psihiki karakter. Karakter je razliit od svesti, ali je u literaturi ponegde poistoveen. Prenoenje psihikog karaktera drutva je fiziko-bioloki proces, tj. genetski proces. Drugi smatraju da je to posledica socijalizacije, a trei da se tu radi o izvesnoj nadpsihikoj - vantelesnoj stvarnosti, koja ima svoj ivot i koja obuhvata pojedinca i stupa u uzronoposledini odnos sa karakterom pojedinca. Dok su starije definicije isticale relativnu stabilnost drutvenog karaktera, novije definicije smatraju, da se karakter nalazi u procesu neprekidnog menjanja i razvoja. Najpoznatiju definiciju drutvenog karaktera dao je ................. On kae: drutveni karakter je sutina karakterne strukture koja je zajednika veini lanova iste kulture, suprotno individualnom karaktaru po kome se ljudi razlikuju jedni od drugih, iako pripadaju istoj kulturi. Drutveni karakter, ipak nije samo zbir svih karakternih osobina koje se mogu nai kod veine ljudi u datoj kulturi. Funkcija drutvenog karaktera je da regulie energiju lanova drutva, tako da njihovo ponaanje ne bude stvar svesne odluke o tome da li da slede ili da ne slede drutveni uzor, ve stvar elje da delaju

onako kako treba da delaju, a u isto vreme da nalaze zadovoljenje delajui prema zahtevima kulture, kako bi drutvo neprekidno funkcionisalo. Kultura Dugo se smatralo da je najvanije obeleje etnikog tipa grupisanja to to jedna etnika grupa ima funkciju nosioca kulture. Smatralo se da pojedince moemo svrstati u jednu etniku grupu samo ako jasno ispoljavaju distinktivne crte dotine kulture. To takoe znai, da lanovi iste etnike grupe poseduju iste ili sline vrednosne kriterijume. Svaki etnos po tome poseduje posebnu i specifinu varijantu svetske kulture koji je ujedno i specifian pogled na svet prilagoen veini lanova drutva koje je tu kulturu iznedrilo ili prihvatilo. Kultura ima u sasvim realnom smislu vantelesni karakter. U izvesnom smislu pojam kulture moe se izjednaiti sa pojmom kolektivne svesti. irokogorov terminom kultura odreuje zbir akumuliranih znanja iz kojih proistie odgovarajua organizacija materijalnog i socijalnog ivota i naina razmiljanja datog etnosa, grupe etnosa ili celokupnog oveanstva. Kultura se moe shvatiti i kao sveukupnost materijalnih i duhovnih dostignua celokupnog ljudskog ponaanja. Klakhon nalazi da je kultura: 1) celokupni nain ivota jednog naroda 2) drutveno naslee koje pojedinac dobija od svoje grupe 3) nain miljenja, oseanja i verovanja 4) apstrakt ponaanja 5) teorija koju antropolog razvija u vezi sa nainom na koji se grupa ljudi, u stvari, ponaa 6) skladite akumuliranog znanja 7) skup standardizovanih odnosa prema problemima koji se ponavljaju 8) nauena ponaanja 9) mehanizam za normativno regulisanje ponaanja 10) skup tehnika prilagoavanja, kako spoljanjem okruenju, tako i drugim ljudima 11) talog istorije 12) mapa, reeto i matrica Neki autori razlikuju eksplicitnu i implicitnu kulturu. Pod eksplicitnom kulturom podrazumevaju spoljne manifestacije ivota neke zajednice, a pod implicitnom kulturom motive i osobine pripadnika te zajednice, njihove ideje i verovanja. U tom smislu pod kulturom se moe podrazumevati

sistem eksplicitnih i implicitnih naina ponaanja i propisa o ponaanju formiranih u toku ivota grupe, a koji se prenosi s generacije na generaciju. Identitet Re identitet potie od latinske rei idem to znai isti. Po Vujakliji ova re potie od novolatinske rei identitas to znai istovetnost, jednakost. Po Oksfordskom reniku termin identitet ima dva osnovna znaenja : 1) ovaj se pojam odnosi na apsolutnu istovetnost (u smislu ovo je identino onome) 2) to je pojam koji se odnosi na razliitost koja pretpostavlja konzistentnost i kontinuitet Takvo pominjanje identiteta podrazumeva dva razliita odnosa poreenja izmeu lica i stvari. Slinost i istovetnost s jedne strane, a razliitost sa druge. Imenica identitet ponekad se zamenjuje u strunim radovima glagolom identifikovati se, ime se eli potcrtati da je identitet (identifikacija) trenutna slika jednog neprekidnog procesa, tj. da je re o neem aktivnom to ne postoji kao neto to je samo po sebi razumljivo. To znai da se identitet mora utvrditi. Da bi se neto identifikovalo mora se predhodno izvriti klasifikacija tj. sistematizacija pojava i procesa u svetu, a zatim udruiti neto s neim drugim (povezati). U tom smislu svi ljudski identiteti su drutveni identitet (drugi nas identifikuju do trenutka kada je dalje parcelisanje nemogue: ivo bie, ljudsko bie, Evropljanin, Srbin). Polazei od optih dolazimo do najkonkretnijih pojmova. Identitet poseduje dva aspekta: 1) Pozitivan aspekt - svaki entitet mora da bude podveden pod skup koji pokazuje iste ili sline karakteristike. Pozitivan aspekt nas izjednaava sa drugim pojavama. 2) Negativni aspekt - koji omoguava da konkretnu pojavu sagledamo kao posebnu koja se razlikuje od svega to postoji. Kada je re o drutvenim skupovima onda pojam identitet ima spoljni i unutranji aspekt. 1) Spoljni se odnosi na razlike, specifinosti koje tu grupu izdvajaju od ostalih grupa i ine je jedinstvenom i posebnom 2) Unutranji se odnosi na ono to je svima, ili bar velikoj veini zajedniko (npr. D: Bandi = pravoslavna srpska slava, Svetosavlje = poseduje ih samo srpska nacija. Svi lanovi srpske nacije treba da poseduju oba). Identitet je pre svega, odnos prema ljudima, stvarima, okolnostima. To znai da je identitet drutveni fenomen. Prema svemu to postoji moramo graditi neki odnos i kad nekog ispitujemo moramo utvrditi kakvi su njegovi stavovi prema ljudima, stvarima i okolnostima. (npr. Srbi grade odreenu vrstu odnosa prema onima koji nisu Srbi. Neki od tih odnosa se poderazumevaju)

Identifikacija se moe izvriti spolja i tada se naziva objektivna identifikacija. Ukoliko se izvri iznutra onda je to subjektivna identifikacija samoidentifikacija. Kada posmatramo sa strane gledamo nain oblaenja i spoljanji izgled... Mi sami iznutra moemo stvarati identifikacijske formule. Na subjektivni identitet se moe razlikovati od naih objektivnih karakteristika. Identifikacija moe biti shvaena i u pozitivnom smislu filozofski posmatrano ali nikada ne moe biti dovrena, odnosno savrena (npr. mi moemp dobiti sliku savrenog modela Srba, ali se nikad u potpunosti ne moemo poistovetiti sa njim.) Posebni (aspekt) segment je etniki identitet. Termin se odnosi na poistoveivanje pojedinca ili grupe ljudi sa lanovima jedne etnike zajednice ili grupe tj. sagledavanje sebe i slinosti sebe i jedne grupe u pogledu jednog ili vie elemenata koji predstavljaju osnovu etnikog tipa grupisanja. Ovaj spoljni ili objektivni aspekt identiteta (to znai prihvatanje nekog kulturnog elementa koji objedinjuje pripadnike jedne grupe moemo nazvati i oznaiti spoljni parametar etninosti). Objektivni i subjektivni (onaj koji se odvija u naoj svesti) parametar etninosti mogu se poklapati ali i bitno razlikovati. Subjektivnu stranu etnikog identiteta mogue je utvrditi neposredno i to je askripcija (samoodreenje) ili samopriipisivanje ili posredno analizom etnikih manifestacija u datom socijalnom i prostornom okruenju. (npr. mi moemo pitati nekog za nacionalni identitet, ali ako posmatramo i utvrujemo njegov ivot, teko emo utvrditi njegov nacionalni identitet) 1) Identitet (identifikacija) - koji se utvruje na nivou stavova (mi pitamo konkretno nekog za nacionalnost) 2) Identitetska praksa (participacija) - sve ono to neko radi i kako se ponaa (npr. neko smatra da je Pravoslavac a mi utvrdimo da ne ita Bibliju, ne ide u Crkvu, ne veruje u Boga...) Uporeujui ova dva stava zakljuujemo da se dosta razlikuju. Prema svojim formalnim svojstvima, po nekim autorima, etniki identitet moe biti : 1) Osnovni - stie se roenjem i ivotom u jednoj sredini 2) Steeni - oblikuje se kasnije, tokom ivota kada osoba moe prema sopstvenom oseanju da napusti ili promeni svojim roenjem steeni identitet. (npr. u Americi postoji veliki broj ljudi koji se deklariu kao katolici, a u stvari su homoseksualci) Svaka osoba moe istovremeno oseati vie identiteta izgraenih na etnikoj osnovi: 1) rodovski 2) bratski 3) plemenski 4) grupno plememski 5) narod (nacija) Kod etnikog identiteta moemo razlikovati: 1) individualni nivo 2) institucionalni nivo

1) Odlikuje sagledavanja etnikih kategorija sa stanovita pojedinca ili grupe. Te probleme je mogue posmatrati posredno. Prouavanjem etnike distance, posmatranjem stereotipa, posmatranjem uspostavljanja i odravanja etnikih granica, tumaenje istorijskih dogaaja od strane lanova jedne etnike zajednice (grupe) moe se razlikovati od zvaninih istorijskih tumaenja. 2) Kad je u pitanju prouavanje sa institucionalnog nivoa razmatra se uticaj odreenih zvaninih institucija na etniki identitet i manipulacija njime radi ostvarivanja politikih ciljeva. Teorije o etnosu Postoje starije i mlae teorije, odnosno sovjetske i zapadne teorije. Postojala je razlika na istoku i zapadu (na istoku se pre dolo do reenja) u prouavanju ovog problema. Dok su starije definicije etnosa naglaavale statine kulturne kategorije kao objektivne parametre pripadnosti (jezik, teritorija, religija, dravne zajednice...), definicije etnosa koje sadre pojam etnikog identiteta kao znaajne konpomente sada premetaju akcenat sa kulturnog sadraja na etnike manifestacije ili bolje reeno, na manifestacije etniciteta putem meugrupnih kontakata i komunikacijom, analizirajui, zapravo, ponaanje lanova grupe. Ovakve definicije unose subjektivnu dimenziju u odreivanje etnike kategorije. Radovi koji usvajaju ovaj pristup analiziraju ponaanje pripadnika grupe i uvode subjektivnu dimenziju jer se uvia da jedna grupa moe da izgubi sva spoljanja kulturna obeleja, a da njeni lanovi ipak ne izgube svest o pripadnosti i zajednitvu. Oni ostaju povezani okupljeni na osnovu subjektivnih psihikih mehanizama i spona. Starije teorije: Filozofske rasprave (Hegel) - posmatrali na statiki nain i pokuavali objektivno da odrede. Kasnije se smatralo da ovi elementi ne ine sutinu etnikog obeleja (zato se vezuje za neke simbole, zato se vezuju za neke etnike grupe). Sa pojavom upotrebe pojma identitet bilo je mogue da se poveu unutranji slojevi (razmiljanja, sistem vrednosti) sa spoljanjim aspektima. Nove teorije se zovu i zapadne - dinamina komponenta identiteta, sistemi identiteta. Akcenat stavljaju na kontakt i komunikaciju izmeu grupa i istiu subjektivnu dimenziju. injenica je da se subjektivni aspekt sutinski (ako posedujemo unutranje uverenje da smo posebni, lako emo nai simbole, ako ne posedujemo uverenje izgubiemo i spoljanju simboliku (Cincari poseduju etniku grupu, jezik nije u svakodnevnoj upotrebi). Balkanski Egipani ne poseduju nikakva obeleja ali postoji etnika vezanost - izdvajaju se od Albanaca. Celokupna Ruska teorija o etnosu moe se uoptiti i svesti na dve osnovne grupe problema: 1) Kako utvrditi objektivno postojanje etnosa i odrediti njegove distinktivne karakteristike koje ga ine zasebnom pojavom i opravdavaju nauno interesovanje.

2) Koje su relacije ove pojave sa irim drutveno ekonomskim zakonima i sa istorijsko-evolutivnim stupnjevima drutva. Drugim reima, u okviru sovjetske teorije etnos se po miljenju Gordane Ljuboje, posmatra sa svih aspekata sinhrono i dijahrono, kao relativno statian element koji zadrava svoja osnovna svojstva i pod dejstvom fleksibilnih drutvenih zakona kretanja, ali koji takoe, preuzima razliite oblike u razliitim istorijskim fazama drutva. Velika panja se, posveuje kulturnoj i etnikoj svesti kao obelejima etnosa. Najznaajniji predstavnici Sovjetske kole su irokogorov, Bromlej i Kozlov.

Za zapadne teorije je karakteristino sve vee udaljavanje od pojma kulture kao osnovnog stoera u definicijama etnosa i prebacivanja teita na interakcione aspekte meuetnikih odnosa. U zapadnim teorijama o etnosu dominantna su tri aspekta: 1) pomeranje iz kulturne u politiku sferu 2) pristup 3) otkrivanje analitikih vrednosti pojma identitet koji svojom irinom i fleksibilnou prevazilaze ogranienja predhodnog pristupa. Zapadne teorije se odlikuju i time to se zasnivaju empirijskim injenicama i savremenom zapadnom iskustvu (masovna migraciona kretanja i migracije). Nakon zavretka kolonijalnog poretka dolo je do masovnog migriranja na zapad to je postalo dobro tlo za ispitivanje meunacionalnih i meuetnikih odnosa. Prednost zapada u odnosu na Sovjete: u poetku boljevikog pokreta bili su Jevreji. Nekoliko rimskih milijardera pripadaju Rusima. Naini posmatranja pripadaju vie prednaunim filozofskim raspravama. U poetku negiraju meunacionalne odnose. U okviru zapadne teorije nalazimo shvatanja da je etniki identitet, u stvari, zasnovan na stratekim interesima. Etnicitet je po tom shvatanju tipina strategija, to je stvar racionalne procene da je u odreenoj situaciji najsvrsishodnije izdvojiti kulturne, fizike, rasne ili bilo koje druge karakteristike ove vrste kao osnovu za identifikaciju grupe. Meu najznaajnije autora na zapadu moemo izdvojiti Vebera, Frederika Barta i Gelnera. Primordijalistike i esencijalne teorije s jedne a konstrukcinistike i instrumentalistike teorije s druge strane. Podela na sovjetske i zapadne teorije se poklapa sa ovom podelom i izmeu njih donekle, stoji znak jednakosti. Postoji izvesno poklapanje meu njima (novih zapadnih i instrumentalistikih teorija). Sergej irokogorov On je 1923. objavio knjigu Etnos u angaju. On je smatrao da je etnos grupa ljudi koji govore istim jezikom, koji se slau (nije bitno jesmo li istog

porekla, ve da li se slaemo) da imaju isto poreklo, da su im isti osnovni obiaji, nain ivota ... koji sve to odravaju kao neto to se osvetava tradicijom, neto po emu se oni razlikuju od drugih takvih grupa. Etnos je oblik u kome se vri proces stvaranja, razvijanja i smrti elemenata koji oveanstvu kao vrsti omoguavaju da postoji. Etnografske pojave treba sagledati kao bioloku funkciju, a oblik u kome se ova funkcija ispoljava tj. njena jedinica jeste etnos. Etnografija, po irokogorovu, prouava oveka u njegovim etnografskim grupacijama sa stanovita ispoljavanja njegovih duhovnih osobina tj. prouava proizvoaa bogatstva, graditelja drutva i tvorca naina saznavanja i pogleda na svet. Etnika diferencijacija je prirodna pojava za oveanstvo bez ega njegov opstanak u stanju razvitka verovatno nije mogu. Drutvo je, opet, s druge strane izraz biolokih odnosa koji se stvaraju mimo volje i svesti njegovih lanova. Jedna etnika zajednica nije stabilna, nego posmatrana u toku zbivanja dinamiki efekat ravnotee izmeu centripetalnih (etnocentrizma) i centrifugalnih sila koje utiu na stvaranje i raspadanje zajednica. Nacija je grupa ljudi ujedinjenih u dravu jedinstvom obiaja, jezika i porekla. Centripetalne sile omoguavaju kompaktnost i unutranju homogenost zajednice. Centrifugalne sile tee razaranju etnikih zajednica. irokogorov je isticao da je etnika diferencijacija neophodna. - osvetavanje tradicije - nae specifinosti se potcrtavaju i izdiu se na nivo svetog jer samo tako mogu biti dovoljno jaki da bi se sledili (kako je formulisao Veber). Bromlej On je umesto uobiajenog pojma etnos predloio dva nivoa izvedena iz istog korena, a to su etnikos i etnosocijalni organizam. On kae, etnika zajednica ili etnos u optem smislu mogu se definisati kao istorijski formiran agregat ljudi koji dele relativno stabilna kulturna odlija (ukljuujui jezik, psihologiju, svest o svom jedinstvu, razlikama u odnosu na druge sline grupe i etnonim koji sebi daju. Bromlej je predloio da pojam etnikos oznai etnos u svom optem smislu, meutim etnikos nije izolovana pojava u stvarnosti ne moe postojati odvojeno od odgovarajuih drutvenih institucija na razliitim nivoima od porodice do drave. Drutveno ukljuuje etniko, a kao posledica toga etnosi predstavljaju drutvene pojave. esto je glavni deo datog etnikosa sadran unutar granica jedne drave za koji on koristi pojam socijalni organizam. U takvim sluajevima imamo posla sa specijalnim formacijama za koje Bromlej predlae naziv etnosocijalni organizam. Takve formacije zajedno sa etnikim, odnosno kulturnim jedinstvom obino imaju teritorijalno, ekonomsko, drutveno i politiko jedinstvo. Maks Veber

On je najznaajniji od zapadnih autora kada je re o prouavanju etniciteta. Definiui etniku grupu na osnovu subjektivnog verovanja i zajedniko poreklo on podvlai da izvor etniciteta ne bi trebalo traiti u posedovanju ovih ili onih osobina ve u proizvoenju, odravanju i produbljivanju razlika ija objektivna teina ne moe biti odmerena nezavisno od znaenja koje im pripadaju pojedinci o svojim drutvenim odnosima. Etniki identitet se po njemu izgrauje na osnovu razlike. Privlanost meu onima koji sebe doivljavaju kao pripadnike iste vrste nerazdvojna je od odbojnosti prema onima koji bivaju doivljeni kao stranci. Svest o pripadnosti se ne stvara zahvaljujui izolovanosti nego meusobnim suprotstavljenim razlika, koje ljudi istiu da bi ustanovili etnike granice. Sadraj etnikog zajednitva je vera u jednu naroitu ast. To je etnika ast zahvaljujui kojoj se razliiti stilovi ivota zaodevaju vrednostima. Frederik Bart Zavravao je i razradio ono to je zapoeo Veber. U svom predgovoru (u jednom zborniku radova) O etnikim grupama i njihovim granicama ukazao je na to da se do tog vremena (1960. je objavljen zbornik) pod pojmom etnika grupa podrazumevala populacija koja se kao prvo u velikoj meri odrava bioloki, kao drugo ima zajednike osnove, kulturne vrednosti koje se ostvaruju u manifesno jedinstveno kulturnim formama, kao tree predstavlja prostor komunikacije i interakcije, kao etvrto ini je skup lanova koji sebe identifikuju i u oima drugog bivaju identifikovani kao kategorija koju je mogue razlikovati od ostalih kategorija istog reda. Kljuni pojam njegove teorije su etnike granice. On kae ono to se prenosi kroz vreme nije kulturni arsenal ve granica odreene grupe. Unutranji sadraj se menja a granice opstaju. Etnike granice impliciraju interetnike odnose. Etniki identitet se formira i opstaje upravo kroz dodire sa drugim etnikim grupama. Etnike grupe po njemu predstavljaju kategorije askripcije i identifikacije koje sprovode sami akteri pa im je dakle osnovna odlika da organizuju interakciju meu pojedincima. Da bi se razgraniila prema drugima kako bi sebe identifikovala etnika grupa izabira iz svoje kulture, ne sve, nego samo odreene znakove koje smatra vanim. To mogu biti neki elementi nonje, neki obiaji, dijalektalni izrazi, a ne celokupna nonja, svi obiaji ili ceo (sav) jezik. Identifikacija jedne osobe kao sunarodnika ili saplemenika podrazumeva zajednike kriterijume u pogledu vrednosti i procenjivanja koja stvaraju oseaj da osobe iz jedne grupe igraju istu igru. Skrenuo je panju sa pojma kulture na pojmove proces i odnos. Etnika grupa nije stanje, ve proces koji neprekidno traje i kroz odnos sa drugima gradimo neke simbole i ono to mislimo da stvaramo (a ne ono to stvarno jesmo). - samoodreenje i identifikacija - neprekidni procesi identifikovanja drugih entiteta i njihova klasifikacija

Sutina unutranjeg etniciteta je organizovanje ivota unutar zajednice (nije dovoljan isti jezik, obiaji ve cela simbolika - govor tela... kojim se razlikuje pripadnik od nepripadnika; npr. stranac ne moe primetiti sistem signalizacije i ne moe ga savladati) - ono to postaje simbol (opanak, ajkaa, rakija ljivovica...) pripadnici nae etnike zajednice doivljavaju na jedan nain (kroz predstavu, vrednou....) Dok za one koji nisu naeg etniciteta ne znai to ve samo jedan predmet koji ne predstavlja ni dobro ni loe. Antoni Smit (Nacionalni identitet) On kae da za neke autore etnicitet poseduje iskonsko svojstvo. Postoji u prirodi van vremena. Predstavlja jednu od datosti ljudskog postojanja To gledite je dobilo izvesnu potporu iz socio-biologije gde se etnicitet smatra produetkom procesa genetskog odabiranja i inkluzivne (sadraj) podobnosti. Druga krajnjost je shvatanje etniciteta u situacionom smislu. Pripadanje etnikog grupi stvar je stavova, percepcije i sentimenata koji su nuno prolazni i promenljivi, varirajui sa konkretnom situacijom u kojoj se subjekt nalazi. Sa promenom situacije pojedinca menjae se i njegova grupna identifikacija ili e bar znaaj svih ovih identiteta i diskursa kojih se pojedinac dri varirati za njega iz razdoblja u razdoblje i od situacije do situacije. To omoguava da se etnicitet instrumentalno koristi radi unapreivanja individualnih ili kolektivnih interesa, naroito interesa konkurentskih elita koje treba da mobiliu mnotvo pristalica za podrku njihovih ciljeva u borbi za vlast. U toj borbi etnicitet postaje korisno orue. Izmeu te dve krajnosti nalaze se oni pristupi koji naglaavaju istorijske i simboliko-kulturne atribute etnikog identiteta. Primordijalisti su uglavnom politiari model identiteta koji se oslanja na tradiciju koja se nikada ne menja i ne zavisi od promena u drutvu, odnosno drutvenom okruenju. Instrumentalistika ili situacijska teorija identitet se menja u zavisnosti od sitacije. Isajiv je smatrao da se etnicitet javlja u nenamernoj grupi ljudi i njhovih potomaka, yajednike kulture koji same sebe identifikuju i-iliih drugi identifikuju kao pripadnike te grupe. Jedna osoba, dakle, ne pripada etnokoj grupi po svom izboru ve je roena u njoj i postaje vezana za nju emocionalnim i simbolikim vezama. Za Parsonsa etnika grupa je takva grupa iji se lanovi identifikuju i im aju jasno izraen identitet. Rezler definie etniku grupu kao distinktivnu socijalnu grupu iji se lanovi odlikuju kolektivnom sveu, odreenom kulturom, i vezanou za odreenu teritoriju.

Petrson rojs tvrdi da je etnika grupa referentna grupa ljudi koji sebe identifikuju ili ih drugi identifikuju kao grupu, akoja deli zajedniki stil ivota. Etnos je za Isaka isto to i osnovni grupni identitet zasnovan na oseanju pripadnosti i samopotovanja. Za ............... etnos je izjednaen sa etnikim identitetom, a etnika grupa kja koristi kulturne simbole je samosvesna gruopa ljudi koji utvruju kruiterijume za ukljuivanje i iskljuivanje iz grupe. Za Mostvina etniki identitet je nesvesno upotrebljen obrazac koji slui za orijentaciju osobe prema drugim osbama, a objekat ka kome usmeren moe biti etnika, religijska ili bilo koja druga socijalna grupa. Klajn kae da je etniki identitet produkt individualne svesti inesvesnih privlaenja ka grupisanju. Spajser smatra da je opozicija primarna u stvaranju etnikog identiteta. Ovakvi postojani elementi podrazumevaju intenzivnu, kolektivnu svest i visok stepen drutvene solidarnosti unutar grupe. Interakcioni pristup prvi je formulisao Eptaoi?????? Ali ga je razradio Frederik Bart. Za razliku od onih autora koji su smatrali dase etniki identitet moe ouvati samo u odsustvu interakcije imeu grupa tj. u iolaciji, pristalice interakcionog pristupa smatraju da se etniki identitet manifestuje upravo kroz interakciju ili kontakt grupa. Karl Doj Zajednica koja dopta da zajednika istorija bude doivljena kao sutina zajednitva jeste, po karlu Doju, zajdenica komplementarnih obiaja i sredstava komunikacije. To zahteva opremu za rad. Ovaj rad se sastoji u uvanju, pamenju, prenoenju, ponovnom kombinovanju i ponovnoj upotrebi relativno irokog opsega informacija, a oprema se sastoji od tako nauenih seanja, simbola, obiaja, proivodnih sklonosti tj. sredstava koja bi trebalo da budu dovoljno upotpunjena da dozole izvoenje tih funkcija. Velika grupa ljudi povezana takvim komplementarnim obiajima i ssredstvima komunikcije moe se nazvati narod. Provera komplementarnosti svakog skupa komunikacijske opreme je komunikacijska delotvornost odnosno efikasnost. Doj dakle, daje funkcionalnu definiciju nacionalnosti. Pripadnitvo narodu see u sutini sasstoji od iroke komplementarnosti drutvene komunikacije. Ono se sastoji u sposobnosti da se komunicira delotvornije (efektivnije) sa lanovima prve velike grupe, nego sa strancima. Narod se dri zajedno iznutra putem te komunikacijske efikasnosti. Ova etnika komplementarnost nije samo subjektivna nego je i objektivna. Etnika komplementarnot se, po Doju, razlikuje od ogranienog opsega komplementarnosti koji postoji izmeu pripadnika iste profesije. Efikasna komunikacija izmeu pripadnika iste profesije ograniena je na relativno uzak element ukupnog obima njihovih aktivnosti. Izuzev kada je re o strunoj

aktivnosti, ljudi se ponaaju (jedu, razgovaraju, vrednuju...) slinije svojim zemljacima nego svojim kolegama. Prikaz osnovnih teorija o Etnicitetu Prva grupa teorija prihvata primordijalni pristup. Sutina ovog pristupa je u tome to se smatra da je pripadnitvo etnikoj grupi nenamerno, da se pojedinac raa s konstitutivnim elementima svog etnikog identiteta ili ih stie odmah po roenju. Etniki identitet je, po pristalicama ove teorije, primaran i fundamentalan u odnosu na druge grupe identiteta. Druga grupa posmatra etnicitet kao proirenje srodstva. To je uglavnom karakteristika sociolokog pristupa. Ovde je naglasak stavljen na sriodstvo kao osnovnu matricu u kojoj se etnicitet ukorenjuje. Trea grupa vidi etnicitet kao izraz zajednikih interesa instrumentalistike i mobilizacionistike teorije. Ovde se etnicitet shvata kao resurs podloan mobilizaciji u osvajanju politike vlasti i ekonomskih dobara. etvrta grupa vidi etnicitet kao izraz ekonomskih antagonizama neomarksistike teorije. Razmatra se odnos izmeu etniciteta i klase koji biva analiziran u okviru teorije o kapitalistikoj exploataciji rada. Peta vidi etnicitet kao kulturni sistem neokulturalistiki pristup. Ovde se etnicitet posmatra, bar delimino, kao kulturni sistem koji pojedincima omoguava da odrede svoje mesto u irem drutvenom poretku. esta grupa doivljava etnicitet kao oblik drutvene interakcije. Etnicitet se smatra kontinuiranim procesom dihotomizacije izmeu lanova grupa i autsajdera koji zahteva da bude izraen i bude potvren u drutvenoj interakciji. Domai autori o etnicitetu Petar Vlahovi, Duan Bandi, Radomir Raki, Slobodan Naumovi, ordana Ljuboja, Edit Petrovi, Mladena Preli i Mirjana Luki-Krstanovi. Najuticajniji rad Bandia Etnos. On je uveo pojam idealni tip, totalni model etnike zajednice koji sadri ove klasine elemente etnikog identiteta (zajedniku kulturu, bioloku povezanost i interes). Etnike grupe u razliitoj meri odgovaraju tom totalnom modelu ka kome gravitiraju. To znai da nijedna etnika grupa ne zadovoljava totalni model. Nedostatak objektivnih faktora se nadometa simbolikim zamenama i subjektivnim znaenjima tih simbola. Bandi je pojam nacije podveo pod iri pojam etnosa, i to je ono zbog ega ga je kritikovao Raki njegov venani kum. Vlahovi je bio pod jakim uticajem sovjetske etnoloke kole tako da je uglavnom razraivao definiciju i teoriju koju je postavio irokogorov.

Raki je smatrao da je etnika grupa skupina istovrsnih jedinki istog porekla blisko uzajamno povezanih, koji tako predstavljaju celinu za sebe, odnosno zajednicu. Etnos je skupina primarne kulture koja deluje kao sistem u procesima i funkcijama u okviru jedne relativno homogene grupe sa stanovita kulture, etnos je bazino kulturalno grupisan. Etnos predstavlja jezgro, prvu fazu svakog daljeg naroavanja to znai i naroda kao vee skupine etnikog tipa. On predlae da se termin etnos ne upotrebljava za oblik konkretne ljudske, odnosno drutvene skupine, nego za tip zajednitva gruipisanja na bazi istog porekla i kulturalne homogenosti. Kritikuje Bandia zbog podvoenja nacije pod opti pojam etnos. Po Rakiu, razlika izmeu naroda i nacija je u tome to se ovek u narodu raa, a za naciju odluuje ili pristaje. Nacija je za njega grupacija zasnovana na interesima zajednitva, bilo da se kondenzuje iz jednog ili vie etnikih skupina, bilo da iz prvog naroda nastane, izdvoji se sa dve ili vie nacija. Kvantitativni momenat nema znaaja, jer nacija ne mora biti fiziki vea od naroda. Etniko i nacionalno su kao model dve stvari koje mogu, ali i ne moraju da budu podudarne. Nacija to se tie pojma nacije, opti pregled se moe nai kod Janjia Renik Nacionaliste. Re nacija postojala je i pre oblikovanja zajednice ljudi koje se oznaavaju kao nacije u savremenom znaenju. Veina autora vezuje nastanak ove rei za period Rimskog carstva, meutim, ima i onih autora koji smatraju da ova re nastaje u XVI, a da savremeno znaenjwe dobija u XVII. Natio je re latinskog porekla izvedena iz glagola nasci (roditi se), odnosno natus (roen). Dakle latinska re natio odrazumeva ideju porekla po svojoj sutini nezavisnu od individualne volje. Nacija, dakle, predstavlja zajednitvo u smislu da je individua u toj naciji roena i da prihvata njen jezik i obiaje prvobitna upotreba izjednaena sa pojmom etnos u savremenom znaenju. Natio u Rimu uglavnom oznaava tue pleme. Nacija je jednaka gensu rod koji oznaava etnos u prelazu u politiku (etnos koji postaje kriterijum za diskriminisanje). To su dva koncepta etnos u tradicionalnom smislu nije podrazumevao politiku. Posle perioda seoba od VI do X, re nacija poinje da oznaava prirodnu zajednicu koja zauzima odreenu teritoriju. Za ovu epohu karakteristino je da je nacija shvatana kao neto razliiti od vlasti tj. nacionalno nije u odnosu sa politikom. U modernom smislu termin nacija se koristi od XIV, mada postoje i neke ranije upotrebe: Dante, u XIII, oznaava ovim pojmom grupe stranih trgovaca. Pojam nacije se koristio za one druge (npr. Rimljani su sebe zvali populus, a druge nacija). Na univerzitetima ovog doba, kao i na koncilima rimokatolike crkve, nacija obeleava grupe uglavnom istog jezika ili teritorijalno poreklo. U Italiji tog

doba ovaj termin obeleava i teritorijalno pripadnitvo. Od XVII, pre svega u Francuskoj, a potom u Nemakoj i Italiji, termin nacija sve vie dobija politiko znaenje i oznaava one koji vladaju. Tako je on oznaka za kralja i plemstvo, odnosno pojam i re nacija poinju da se ukljuuju u dravu. Renik francuske Akademije iz 1694. odreuje re nation kao zajedniki termin koji oznaava sve pripadnike iste drave, iste zemlje, koji ive pod istim zakonom i koriste isti jezik. Krajem XVIII moderna drava se uspostavlja na ruevinama tradicionalne monarhije, a pojam nacije konano prelazi u oblast ideologije i koristi se kao oznaka za dravu i to za njeno legitimisanje, opravdanje njenog postojanja, za potvrivanje njeenih teritorijalnih prohteva i nastojanja. Sa nastupanjem treeg stalea u Francuskoj, nacija postaje njegova oznaka da bi se u toku Buroaske revolucije poistovetila sa samom revolucijom pa se u tom smislu govorilo o borbi nacija protiv kralja. Francuska revolucija je uzela re nacija u svoje ruke da bi suprotstavila trei stale (veliku veinu naroda) privilegovanom plemstvu. Samo je trei stale mogao da se predstavi kao nacija i bude nacija. Nasuprot ovakvom preklapanju znaenja drave s jedne i osobene zajednice s druge strane romantizam donosi iru upotrebu posebnog termina nacionalna drava koja se odnosi na ostvarenje nacionalnog principa, a koji je proglaen za najvaniji princip u ivotu naroda, meutim, ova drava se ne poklapa s nacijom koja oznaava moralni i kulturni identitet- sa formiranjem drava (XVII) nacija obuhvata najvii sloj. Podanici nemaju razvijenu nacionalnu svest. Sa kapitalizmom uvoenjem narodnog jezika u crkvu dolazi do disperzije, ne samo vlasti, ve se i narodna svest menja. Razlike izmeu naroda i nacije Na pitanje jesu li narod i nacija jedno isto, postoje u teorijskoj literaturi razliiti odgovori, a sve odgovore je mogue svrstati u tri opte grupe. Prva grupa je ona koja izjednaava narode i naciju. Drugu grupu ine stavovi po kojima se narod nastavlja u naciju, kako kvantitativno, tako i kvalitativno postaje nova, odnosno, drugaija zajednica. Treu grupu ine ona shvatanja koja prave razliku izmeu naroda i nacije, pri emu se pribegava razliitim kriterijumima za razlikovanje. Janji navodi primer Radomira Lukia. Elementi koji ine naciju vrlo malo se razlikuju od onih koji ine narod. Proces nastanka nacije pokazuje samo spajanje vie zajednica u jednu iru zajednicu iste, a ne drugaije vrste. Narod je po Lukiu, krvnosrodnika zajednica, zajednica ljudi istog porekla koja se razvija tokom robovlasnitva i feudalizma. U feudalizmu su u narod ukljueni pripadnici exploatsanih klasa, a na taj nain narodi prestaju biti krvnosrodnike zajednice i pretvaraju se u teritorijalne zajednice, ime su postavljeni temelji nacije. Nacija je, po istom autoru, vra od naroda, zajednika svest nacije je jaa, jasnija i obuhvatnija od one zajednike

svesti koja povezuje ljude u narod. Ova razlika je samo kvantitativna, a ne i kvalitativna. Drugu grupu stavova posmatramo preko stavova Maksa Vebera. Nacija upuuje na politiku mo i na ono to je nacionalno, to je u jednoj grupi ljudi povezanih jeziki, verskom i obiajnom zajednicom ili istom sudbinom, vezano za ideju o sopstvenoj politikoj organizaciji koja ve postoji ili koju ta grupa prieljkuje. Po Ivanu Urbaniu, nacija je spoj (jezik, kultura, izvorni etnos) sa neim to se oznaava kao ekonomsko politiko delovanje. Karl Doj kae da je nacija politika organizacija nacionalnosti, odnosno naroda (to je politiki narod). Za njen opstanak nije potrebno ostvarenje dravnog suvereniteta, ve iznutra stimulisane koncentrisane politike moi, na osnovu iroke podrke naroda (veine). Nacija je, dakle, sprega narodne i na njoj izrasle politike zajednice. Treu grupu stavova ine stavovi Sime Markovia, kojoi kae da je razlika u tome to je narod etnografaski, a nacija istorijski pojam, odnosno kategorija. Narod je etnografska kategorija iz koje se zavisno od istorijskih uslova moe, ali ne mora razviti nacija. Jovan orevi, kawe da je narod neto dato, neto to ve dugo vremena ostaje nepromenljivo i jednako, dok je nacija neto stvoreno, neto to je u toku istorije postalo i postoji. Po ulinoviu, nacija je za razliku od etnike zajednice unutranje svojstvo naroda koje se uspostavlja pomou istovetnosti nacija. Po Atlagiu, nacija je vii stupanj zajednice, odnosno naroda, i karakterie je nacionalna svest koju kod naroda ne nalazimo. U istoriji pripadnici naroda nisu imali oseanje zajednike, sudbinske povezanosti, koje je veoma karakteristino za naciju. Za neke autre nacija je u svojoj genezi postojanju nezavisnosti od svega etnikog, prednacionalnog i da za razliku od naroda (kome homogenost i vrsinu daje krvnosrodnika veza), naciji homogenost daje zajednica na bazi teritorije i ekonomije. Preobraaj etnikih zajednica u nacije Po Entoni Smitu, postoje dva osnovna naina preobraaja etnike zajednice u naciju, s tim to se ta dva naina preobraaja nadovezuju na podelu na razliite vrste etnikih zajednica. Prvi nain je bio pod pokroviteljstvom drave, ishodite mu se nalazilo u lateralnoj etniji, jezgru etnike drave. Ta drava je tokom svoje postepene centralizacije i birokratizacije pokuala da vojnim, fiskalnim, pravosudnim i administrativnim procesima, ukljui i obuhvati srednje klase i periferne regije. Ako bi joj to polo za rukom pokazala bi se sposobnom da esto neusaglaene

delove populacije spoji u jedinstvenu politiku zajednicu zasnovanu na kulturnom nasleu dominantnog etnikog jezgra. Inteligencija je u tom procesu imala sporednu ulogu. Glavni akteri bili su kraljevi, ministri i birokrate, dok su aristokrate i svetenici esto zauzimali ambivalentan stav. Srednja klasa se kao faktor pojavila kasnije. Iako je drava rasprostranjivala kulturu i naslee koji su u izvesnom smislu pripadali ba aristokratiji i svetenstvu. Posledica ovog procesa bila je da su naslee i kultura aristokratije i svetenstva postali svaiji. Drugi nain preobraaja je narodniji. Polazio je od manjih zajednica ija su se etnoreligijska shvatanja morala zameniti u veoj meri aktivnim, aktivistikim i politikim samoshvatanjima. Klju za taj preobraaj bio je proces vernakularne (narodne) mobilizacije. Uski krugovi intelektualaca prosvetitelja uprkos ispoljenim razlikama u reakciji na vesternizaciju i modernost bili su reeni da proiste i mobiliu narod pozivajui se na navodnu etniku prolost zajednice. U tu svrhu su savremenim generacijama morale obezbediti kognitivne mape i istorijska moralna naela koja su se crpla iz poezije, pesnitva i zlatnih doba prolih zajednica. Nadali su se da e na taj nain preobraziti zaostalu tradicionalnu etniku zajednicu u dinastiku, ali vernikularnu politiku naciju. Modeli, osnovni tipovi, vrste nacionalnih zajednica U literaturi se smatra da postoje dva psnovna tipa nacionalnih zajednica. Prvi tip: zapadni ili graanski model nacije. Re je o preteno prostornom ili teritorijalnok shvatanju. Prema tom shvatnaju i gleditu, nacije moraju posedovati kompaktne utvrene teritorije. Ljudi i tertorija moraju pripadati jedni drugima, meutim ta zemlja se ne nmoe nalaziti bilo gde, ona nije bilo koje zemljite. To mora biti istorijska zemlja, domovina, kolevka naeg naroda., ak i kad to nije zemlja prvobitnog porekla. Istorijska zemlja je zemlja gde se tokom nekoliko generacija vri uzajaman i blagotvoran uticaj terena i ljudi. Domovina u tom smislu postaje skladite istorijskih seanja i asocijacija, mesto gde su narodni muidraci, sveci i heroji iveli, radili, molili se i borili. Sve to ini domovinu jedinstvenom. Njeni predeli postaju sveti, tj. postaju mesto dubokog potovanja i ushienja ija unutranja znaenja mogu dokuiti jedino posveeni, odnosno, samosvesni pripadnici nacija. Drugi element je pojam patrije (zajednica zakona i institucija u kojima vlada jedinstvena politika volja). To sa sobom povlai neke zajednike regulativne institucije kojim e doi do izraza zajedniki politiki sentimenti i ciljevi. Uporedo sa rastom oseanja pravne i politike zajednice moemo pratiti razvoj oseanja pravne jednakosti meu pripadnicima te zajednice. Njegov puni izraz predstavlja razne vrste prava na osnovu graanstva, ukljuujui graanska i zakonska prava, politika prava i dunosti, kao i drutveno ekonomska prava. Smatralo se takoe da pravna jednakost pripadnika jedne politike zajednice u njenoj omeenoj domovini pretpostavljaju izvesnu meru zajednikih

vrednosti i tradicija meu stanovnitvom ili bar njegovoj jezgrovitoj zajednici drugim reima, nacije moraju imati izvesnu meru zajednike kulture i izvesnu graansku ideologiju, skup zajednikih stremljenja, sentimenata i ideja koje povezuju stanovnitvo. Zadatak obezbeivanja zajednike, javne, masovne kulture obavljaju nosioci narodne socijalizacije, pre svega, javni sistem obrazovanja i masmediji. Kada bi drava primala nove imigrantske grupe koje su posedovale svoju sopstvenu kulturu trebalo bi da proe nekoliko generacija, da bi posredstvom nacionalnih nosioca masovne socijalizacije njihovi potomci bili primljeni u krug nacije i istorijske kulture. Istorijska teritorija, pravno - politika zajednica, pravnopolitika jednakost njenih pripadnika i zajednika graanska kultura i ideologija to su komponente standardnog zapadnog modela nacije. Drugi tip: Nezapadni model nacije javio se u istonoj Evropi i Aziji. Naziva se jo i etniko shvatanje nacije. Njegovo osnovno obeleje je naglaavanje zajednice roenja i rodne kulture (po Antoni Smitu), dok je zapadni koncept utvrivao da pojedinac mora pripadati nekoj naciji, ali moe izabrati kojoj, nezapadni ili etniki koncept nije doputao takvu slobodu. Bilo da naputate svoju zajednicu, ili ostajete u njoj, vi neizbeno organski ostajete pripadnik zajednice svog roenja, i zauvek nosite njen ig. Nacija je drugim reima, pre svega, i iznad svega, predstavljala zajednicu ljudi iste loze. Isticanje loze (pretpostavljene loze) a ne teritorije. Nacija je po ovom modelu fiktivna, nad-porodica i moe se pohvaliti pedigreima i ideologijama koje esto iznalaze domai intelektualci, naroito u istono evropskim i blisko istonim zemljama kako bi poduprli svoje pretenzije. Taj naglasak na pretpostavljenim porodinim vezama doprinosi objanjavanju demoskog (izarzito narodskog) elementa u shvatanju nacije. U etnikom modelu narod ak i kada nije stvarno mobilisan u smislu politikog delovanja, ipak predstavlja metu nacionalistikih stremljenja i poslednji retoriki apelacioni sud Voe moraju opravdati svoje postupke ujediniti sasvim razliite klase i grupe ljudi jedino pozivanjem na narodnu volju ime etniki pojam nacije oiglednije postaje, uslovno reeno, meuklasni i populistiki. Slino tome, mesto prava u zapadnom graanskom modelu, u etnikom modelu zauzima vernakularna kultura (najee jezici i obiaji). Zbog toga su leksikografi, filolozi i folkloristi igrali sredinju ulogu u ranim nacionalizmima u istonoj Evropi i Aziji. Genealogija i pretpostavljene veze po lozi, narodna mobilizacija, vernakularni jezici, obiaji i tradicija to su elementi vernakularnog, etnikog shavtanja nacije. Iza suparnikih modela nacije nalaze se izvesna zajednika verovanja o tome ta sainjava naciju i ta stavlja naciju nasuprot kulturnog identiteta ili kolektivnog. Postojanje tih zajednikih pretpostavki nam omoguava da (kao to je uradio Antoni Smit) kao bitna obeleja nacionalnog identiteta navedemo sledee: istorijska teritorija (domovina) zajedniki mitovi i istorijska seanja

pripadnika nacije

zajednika masovna, javna kultura zajednika zakonska prava i dunosti svih pripadnika nacije zajednika ekonomija sa teritorijalnom mobilnou

Populus svaka nacija se moe podeliti na elitu i masovno stanovnitvo. Razvoj kulture se vezuje za elitu i ono ta ona nudi mora da bide prihvaeno od irih slojeva. Elita uvodi neto i, u skladu s njenom inteligencijom, zavisi prihvatanje njenih koncepata. Populizam je suprotan stav sve to dolazi iz naroda je dobro i prihvatljivo, autentino, a sve to potie iz elite je vetako. Nacionalne manjine Dva autora Vesli i Haris su 1958. naveli osnovne karakteristike nacionalnih manjina: 1) manjine su podreeni segmenti sloenih, kompleksnih drutava 2) manjine imaju specifine fizike i-ili kulturne osobine koje su obino slabo vrednovane od strane dominantne drutvene grupe, tj. od veine 3) manjine su samosvesne jedinice omeene posebnim osobinama. 4) pripadnost se utvruje na osnovu porekla, a zajednica je sposobna da ukljui, odn. da usvoji mlae generacije. 5) pripadnici se venavaju u okviru grupe svojevoljno ili zbog obaveze. Nacionalizam Kod ove pojave moramo razdvojiti pojam i proces nacionalizam. Do konflikta dolazi zato to se ovaj pojam koristi za razliite opise. Duan Janji ima desetak razliitih opisa. Nacionalizam moe oznaavati: nacionalni karakter ili nacionalitet oseanje privrenosti naciji i zastupanje njenih interesa nastojanja, elje da se ostvari nezavisnost i ujedinjenje nacije politiki program nacionalnog okupljanja i oblik organizacije procese formiranja nacije u istoriji uvrivanje nacije u nacionalno jedinstvo i izgradnju modernih institucija nacionalne drave jaanje svesti o naciji i politiku filozofiju nacionalne drave

odgovarajue politike partije stavljanje sopstvene iznad ostalih nacija i isticanje posebne misije koju ove nacija ostvaruje doktrinu o svetoj boanskoj izabranosti nacije nacionalni ar, revnost i nacionalnu individualnost U Robertsovom reniku nacionalizam je odreen kao egzaltacija nacionalnog oseanja (sentimenta), odnosno, pasionirano prihvatanje i nastavljanje svega onoga to ini osobeni karakter, tradiciju, nacije kojoj se pripada, koje je esto praeno ksenofobijom i odreeno eljom za izolacijom. Po istom ovom izvoru, nacionalizam moe biti i doktrina, politiki pokret koji za jednu nacionalnost zahteva pravo da formira manje-vie samostalnu autonomnu naciju. Grupa francuskih autora razlikuje demokratski nacionalizam, koji se jo moe nazvati libertetski, slobodarski, oslobodilaki s jedne strane, i totalitarni sa druge, on se jo naziva i autoritarni, dominirajui, vladajui. Prvi oznaava isticanje prava svoje nacije na postojanje, kao i isticanje volje za nezavisnou, odnosno, samostalnou. Drugi tip nacionalizma izraava volju nacije da se afirmie podjarmljujui druge nacije. Malek polazi od toga da u tradicionalnoj terminologiji koju on vezuje za evropsku politiku istoriju. Nacionalizam ima dva reda znaenja: negativno, i ono se svodi na negaciju univerzuma. Ovo znaejne ima svoj pasivni i aktivni oblik. Pasivni se odnosi na odvajanje od blinjih i povlaenje u sebe. Kod aktivnog................... se pokazuje aktivnost koja se izraava kroz evropske ratove. pozitivno (neutralno) znaenje, u kome se nacionalni fenomen, nacionalizam, vidi kao protivljenje moi imperijalistike okupacije. Malek negativno znaenje nacionalizma vezuje za Evropu, a drugo za tzv. trei svet (pre svega arapski svet). Borba u arapskom svetu, kao i u Aziji, Africi i Latinskoj Americi je nacionalitarna, nasuprot borbi nacionalizma u Evropi i borbi kolonijalnih sila. Period nacionalitarnog okrenut je ka pozitivnosti jer stvara pozitivne vrednosti i institucije. Nasuprot tome, nacionalizam kolonijalnih sila je olienje politike agresivnosti, etnike dominacije i rasizma. Malek ovu podelu na dva tipa sagledava evolucionistiki, jer smatra da je i Evropa imala svoju etapu nacionalitarnog. Nacionalna unutranjost se formira u odreenom periodu, i utie na stvaranje institucije, a samim tim i svesti. Ona se gotovo ne moe razdvojiti od nacionalne spoljajnosti. Lemberg problem nacionalizma iskazuje kao problem etikog vednovanja nacionalizma i istie da je potrebno da se pri tome poe od ambivalentnog nacionalizam, odnosno od njegove sposobnosti da proizvede dobro, ali i zlo. Vezivanje za nacije pokazuje se u istoriji kao pokretaka snaga za razliita delovanja i ponaanja.

Faza nacionalitarnog veoma je znaajna za davanje okvira identifikacije i objanjava, preko nacionalnih simbola, univerzalne vrednosti. Patriotizam Patriotizam moe biti kosmopolitizam, ali kako Janji kae i nacionalistiki i ovinistiki. Pojam otadbine (patria) podrazumeva da postoje i neke tuine. U novijoj istoriji, kriterijum za podelu na domae i tuine (tuinstva) je nacionalnost. U literaturi se odomailo jedno znaenje rei patriota, a to je afirmativno ili pozitivno shvatanje tog pojma. Biti patriota znai pripadati i voleti ono emu se pripada. Meutim, tu se onda javlja problem: ako se voli ono emu se pripada, da li se voli i ono emu se ne pripada? Oseaj patriotizma iako moe biti pozitivan, stvara granicu na nas i njih. Zbog toga, moda, patriotizam moemo u naelu shvatati pozitivnom tendencijom (orijentacijom) uglavnom teorijski, apstraktno. Meutim, u praxi, patriota se esto transformie u nacionalistu i deluje u skladu sa tim. Smatra se da patriotizam podrazumeva ljubav prema otadbini, ali ta ljubav prema otadbini ne znai i mrnju prema drugima. U tom smislu, patriota je onaj koji kroz ljubav prema otadbini voli i sve ono to je univerzalno, kosmopolitsko. Smatra se ak da je patriotizam neophodan uslov za stvaranje autentinog kosmopolitizma. Monteskje je smatrao da patriotizam nije prirodno oseanje ve rezultat socijalizacije tj. javnog vaspitanja. Donekle bismo patriotizmom mogli da poistovetimo sa nacionalitarnim nacionalizmom. Internacionalizam i kosmopolitizam Internacionalizam podrazumeva saradnju izmeu etnikih grupa (naroda), tako da su faktori koji se tu uzimaju u obzir, odnosno inioci drutvenih procesa, nacije (naroda). U tom smislu, internacionalizam oznaava miroljubivu koegzistenciju izmeu naroda i nacija. Meutim, kod kosmopolitizma (mondijalizma) faktor je svet. Nemamo narod ni etniku grupu ve gledamo celokupan svet, a faktor je pojedinac. Pravni inilac nije nacija ve pojedinac (obezbeivanje linih prava i identiteta) dok nacije variraju kao administrativne celine. Zbog toga, kosmopolitizam moda moemo nazvati savrenim drutevnim ureenjem, za razvoj individualizma. Sa jaanjem individualnog i kosmopolitskog nivoa dolazi do vee meuzavisnosti i individualnih sloboda.

ERNEST RENAN Prvi veliki teoreticar nacije i nacionalizma. On je svoj rad o naciji objavio 1881.g. u Parizu. Satrao je da je nacija dusa duhovni princip koji konstituisu dve stvari, prva se odnosi na proslost a druga na sadasnjost. Jedno predstavlja posedovanje zajednickog naslea, secanja. Drugi je aktuelna saglasnost i zelja da se zivi zajedno, postojanje volje da se nastavi sa uvavanje naslea koje im je zajedniko. Nacija je konani produkt dugog perioda rada, rtvovanja i vernosti. Herojska proslost, znaajne linosti ljudi, slava... Sve su to drutveni principi na kojima poiva nacionalna ideja. Posedovanje zajednike slave u prolosti izajednike volje u sadanjosti. Zajedniki ostvarena velika dela i elja da se to ponovo ostvari- to su sutinski uslovi da bi nacija postojala. U tom smislu zajednika patnja je vanija od sree. Nacionalna tuga je znaajnija od pobede zato to namee obavezu i zahteva zajedniki napor.Postojanje nacije predpostavlja svakodnevni plebiscit izjanjavanje ( ivot individue- neprekidna afirmacija nacije), Nacije nisu vene nastale su i nestae. Po njegovim predvianjima bie zamenjene evropskom konfederacijom. Meutim on smatra da je u vreme kada je pisao, postojanje nacija dobro- cak neophodno. Njihovo postojanje je garancija slobode koja bi se izgubila ako bi svet imao samo jedan zakon i jednog gospodara. Smatrao je da je coveanstvojedini cilj kome treba teiti, dok je nacija moralna svest koja dokazuje svoju snagu rtvovanjem i naputanjem individualnog u korist zajednice. Pod uticajem je romantizma koristi njihov vokabular ( dua ). ERNEST GELNER Smatrao je da je minimalni zahtev za punopravno graanstvo, za delotvorno moralno lanstvo u modernoj zajednici pismenost.Samo osoba koja zadovoljava ovaj minimum moze stvarno zahtevati i ostvarivati svoja prava. U tom smislu samo obrazovni sistem na nivou nacije( nacional. Ranga ) moze da stvari takve potpune graane. Zbog toga je nacija ili nesto (_?_?ovde pojma nemam sta ide :)_?_?_?) veliini strukture ili minimalna politika jedinica u modernom svetu. Obrazovni sistem mora da koristi nekog posrednika tj. neki jezik. A jezik koji se koristi obeleava proizvod koji se dobija .Ako je obrazovna mainerija efikasna jeni proizvodi e biti zamenjljivi jedni drugima, ali e znatno manje biti spremni (spospbni) da zamene one proizvode ( pripadnike ) koji su stvoreni od strane drugih rivalskih maina. Visko specijalisti se mogu kretati preko obrazovnih granica. Uslovi po kojima nacionalizam postaje prirodna forma politike lojalnosti mogu se sumirati u dva uslova: 1. svaki ovek je inivnik ( slubenik)

2. slubenici nisu horizontalno pokretljivi ne mogu se normalno kretati iz jedno jezike sredine u drugu. ovjek zato ne potaje nacionalnista zbog sentimenta ( sentimentalnosti) nego zgob iskrene , objektivne i prektine neophodnosti, iako im ona moe biti relativno nejasna. Kontrast situaciji u kojoj se javljaju dva pomenuta uslova predstavlja druvtevni poredak kakav je npr. Srednjovjekovni hri. Ili islamski svet do upliva modernizma. U takvim uslovima slubenici su bili podklasa totalnog drutva jer nije bilo potrebe, tenje i mogunisti da se oni ire zajednosa drutvom. U isto vreme slubenici su bili horiz. Mobilini unutar granica pismenosti iverpvanja u okviru kojih su bili opismenjeni. Muslimanski pravni teolozi saznanjem pisanog arapskog ili srednjovjekovn. inivnici sa znanjem latinskog mogli su biti zposleni i zamenjeni jedni drugima unutar cele regije unutar koje je njihova religila bila dominantna. Unutar relig. Zona nije bilo veih prepreka slobodi trgovine intelektom. Takav svet je zamenjen svetom sa nacionalnim granicama koji je stvorio ozbiljne prepreke za slubeniku pokretljivost i uzajamnu zamenjivost , i u kome su slu+benici nestali kao takvi . Svaki ovek je postao pismen. Navcionalizam je u sutini nametanje visoke kulture drutvu, u kome su pre toga nie kulture bile prihvatane od veine, pa ak i od cele populacije. To znai da je opte irenje jezika koji je posredovan kolom i akademski nadziran ( kontrolisan) ozakonjeno za potrebe i zahtjeve precizne birokratske i tehnoloke komunikacije. To je uspostavljanje anonimnog, bezimenog , bezlinog drutva sa uzajamno zamenljivim atomizovanim individuama koje su drane ( kontrolisane) odozgo kulturom koje dele. Pre toga postojala je sloena struktura lokalnih grupa koje su odravene narodnom kulturom. Nacionalizam se meutim predstavlja kao nesto to se bori zsa upravo navodno narodnu kulturu, a ustvari je degradacija narodne kulture. Osnovni problem je kako pronai razlog postojanja nacije. Stvaranje narodnih jezika je razlog razgradnje velikih sistema i opismenjavanje.Visoka kultura je kultura viih slojeva i predstavlja se kao dominantna.nacija je manipulacija navodno je za narodno za narodnu kulturu a ustvari je prirondi odgovor na nove uslove. KARL MARKS Daje drugaiji pogled na nacije i o nacionalnim problemima. Istorija se moe sagledati kroz sukob tlaitelja i potlaenih, ugnjetaa i ugnjetenih, koji stoje u stalnoj opoziciji jedni drugima.Ova opozicija se moe predstaviti razliitim pojmovima: slobodni i robovi, patrijci- plebejci.Borba se zavrava ili revolucionarnim i rekonstituisanim drutvom, gde ugnjetavani postaju ugnjetai ili zajednikim propadanjem sukobljenih klasa. U Marksovo vreme drutvo je bilo podeljeno na dve kalase buroazija i proleterijat. Za Marksa su drutvene klase pravi akteri u

istorijskom procesu.lokalni i nacionalni razvoji ine sam neznatan deo proces ili deavanja iako se moe desiti da nacija bude nosilac razvoja oveanstva za vreme prelomnih trenutaka u istoriji. Nacije, drave i gradovi treba da budu prouavani i vrednovani u kontekstu i iz perspektive mesta koje zauzimaju u klasnim odnosima i borbi koja se odigrava na globalnom planu. Nacija je izraz buroaskog ineresa, ali buroaska domovina se ne odnosi na potencijale zemlje u pogledu progresa, niti na naciju shvaenu u demokratskom smislu, nego na skup institucija i obiaja, zakona i ideja koje osvetavaju pravo na svojinu velikih razmera. Pisao je Marks da buroazija smatra da se nacija sastoji samo od kapitalista, te je zemlja (teritorija) kapitalistika tj. pripada kapitalistima. Marks je takoe pisao da je proleterijat kao klasa potpuno drugaiji od svih drugih klasa. To je klasa koja sebe ne vidi kao klasu u drutvu koja nije priznato i prepoznato kao klasa i koja u savremenom drutvu predstavlja smrt svih klasa, nacionalnosti... Marks pie da radni ljidi nemaju domovinu , svoju zemlju i da nacionalne razlike i antagonizmi svakoga dana postaju sve slabiji. Daje slikovit primer Nacionalnost radnika je radnika, trguju sami sobom, vlada je kapital, vazduh je fabriki, zemlja je nekoliko stopa pod zemljom. Marx i Engels su ukazivali na injenicu postojanja velike i univerzalne porodice ljudi koje zna svoj interens i zna da je cela ljudska rasa ista. (neki su istiji - Dord Orvel ivotinjska Farma). Radnika klasa kao subjekt istorije moe da misli jedino u internacionalnim terminima. Inernacionala ne priznaje zemlje - drave. eli da ujedinjuje ne da unitava. Princip nacionaliteta je da eli da deli narod od naroda i koristi se od strane tirana kako bi se stvorile predrasude i antagonizmi. Proleterijat je nezavisan od nacionaliteta i bori se za zajednike interese proleterijata u celom svetu. U kasnijem periodu Marks i Engels su revidirali neke stavove delili su nacije na istorijske, velike i mone (Maarska Ugarska, Poljska i Nemaka) i male, neistorijske (slovenske - eka). Zalagali su se za nacionalnu emancipaciju pojedinih nacija. Smatrajui da nacije moraju biti osloboene svojih osvajaa kako bi radnici mogli da misle u internacionalnim pojmovima i da osjete univerzalnu solidarnost radnike klase. U komunistikom manifestu Marks ukazuje na to da je borba proleterijata protiv buroazije ipak u prvom redu nacionalna borba, istiii da proleterijat svake zemlje mora pre svega srediti stvari sa svojom bur. Smatrali su da prolet. Prvo mora zadobiti polit. Premo mora da postane vodea klasa. Nacija mora konstituisaati naciju ali ne u bur. Smislu rei. Da bi bila sposobna za borbu radniaka klasa mora kod kue da se organizuje kao klasa a njena sopstvena zemlja mora biti nuna arena u kojoj

se borba odigrava. Marks nije stvorio celovitu teoriju o nacionalizmu iz nekoliko razloga 1. preovlaujua ideja o klasnom drutvi svih epoha je ideja o vladajuoj klasi, u nemakom nacionalizmu nije mogao da vidi nita osim ekonom. Interesa. 2. Marksovo shvatanje istorije kao istorije klasne borbe podrazumeva da proleterska revolucija treba da sledi bur. I da treba da izazove dikdaturu proleterijata kao korak ka komunistikom drutvu. Bio je za bezdravno drutvo slobodno od klase bur. Kao dugoronog cilja. Takav proces ne ostavlja prostora za nacionalizam naroito sto je glavni cilj nacionalizma stvaranje drave a ne njeno unitanje. 3. Uverenje da proleterijat treba da prevazie (transcendira) nacionalne identitete i da sebe prepozna kao deo velike oveanske porodice. Mogue je izvesti neke paralele izmeu marksizma i nacionalizma to je i dovelo u nekim zemljam do ujedinjenja ove dve ideologije. I nacionalizam i nacionalizam su pokreti za spasenje ( spasilake) oni opisuju trenutnu situaciju kao ugnjetaku u kojoj po marksizmu idnividue ive otuene ivote a u nacionalizmu idnividue su izgubile svoj identitet. Razlike: - nacionalizam u prvom redu istie kulturu marksizam ekonomiju.Marksisti otkrivaju svoje neprijatelje u kaitalistima bez razmatranja nacionalne pripadnosti dok nacio nalnalisti neprijatelje vide u onima koj kvare ili ugnjetavaju istotu nacije. - Drugaije tumaenje prolosti. Marksisti prihvataju prolost da bi je prevazili dok nacion. Trae inspiraciju u prolosti kako bi je povezali sa sadanjou i tako obnovili prvi oblik nacionalnog karaktera. BART Ukazao je na etnike granice kao na onaj aspek enticiteta koji predstavlja sutinu problema.Ono pto se prenosi kroz vreme nije kulturni arsenal nego granica odreene grupe .Unutranji sadraj se menja- grranice opstaju. Entike granice zavise od inreetnikih odnosa. Etniki identitet se formira i opstaje zahvaljujui dodiru sa drugim etn. Grupama a ne uprkos njima. Skrenuo je panju sa obektivnih parametara priadnosti na subjektivni doivljaj , proces i odnos sa drugima.