uprav ljanju, za to što je na tompo lju drža va i da lje de lo tvo ma.Ne ospo ra va se ni ono što je na dle -žnost po li ci je. Dru gim re či ma, vi -še ni je ov de ume sno go vo ri ti o sa -živ lja vanju, a ni po li ti čka te ori ja ne -ma pra vi od go vor na pi ta nje ka kavstav tre ba da zau zmu su bje ktispram bu du ćnos ti. Za to se vrlookru tno pos tav lja pi ta nje pre živ lja -vanja, jer se kod lju di ugnez di la ne -si gur nost; ona je u su ko bu sa na -dom u mo gu ćnost bo ljeg i du žegži vo ta ka kvu su pod sta kla nau -čna i te hni čka dos ti gnu ća.

Bu du ćnost kao stal no pri su -tan i oprav dan znak pi ta nja, u si -tu aci ji ka da ras te broj či ni la ca nei -zve snos ti: eto to je per spe kti vako ja uo bli ča va naš da naš nji odnospre ma po li ti ci. Na mer no ko ris -tim po jam pre živ lja vanja, za ra zli -ku od ide je op stan ka ko ja od go va -ra ele men tar noj stru ktu ri opi sa nojkod Eli ja sa Ka ne ti ja. Za nje ga je op -sta nak po ve zan sa sna gom. Onajko je op stao ose ća se uto li ko ja čimšto se ve ći broj le še va na go mi laooko nje ga. Za do vo ljnim po gle -dom osma tra pro šlost i sve opa -snos ti ko ji ma je uma kao. Op sta nakse de fi ni še kao po gled una zad.Za ra zli ku od to ga, upra vo obrnu -to, pre živ lja vanje je po gled ka una -pred, ka ono me što će bi ti: to jepro je kci ja u bu du ćnost. Tu sveupu ću je na pri vre me nost, na nei -zve snost po vo dom ono ga što do -la zi i što je mo žda bez bu du ćnos -ti. Uz svu šte tu ko ju je pro gres do -neo, pod uda ri ma ne si gur nos ti unje nim mno go broj nim obli ci ma,bu du ćnost se pre tvo ri la u pre -tnju. Ka ko izbe ći nei zve snost? Ta -

Piše: Mark Abeles

U KON TEK STU GLO BA LI ZA -CI JE i nje ne mre že me đu za vi snos -ti, sa živ lja vanje vi še ni je gla vni ciljdruš tve nih bi ća ko ja su sa da se biza crta la dru gi pri ori tet. Mo že sepos ta vi ti pi ta nje da li su te ori je nako je se obi čno po zi va mo za is tauze le u ob zir mo gu ćnost ta kvepro me ne kur sa. Ni je slu čaj no štoču je mo da se o glo ba li za ci ji go vo -ri na nov na čin, uz ozbi ljno ra zma -tra nje pri ro đe nih joj i od nje ne ra -zlu či vih ne po vo ljnih stra na; ozbi -ljno se uzi ma ju i pre tnje ko je onana dvi ja, ne sa mo nad pri ro dom ne -go i nad druš tvom. Sa an tro po lo -škog sta no vi šta, ovo je vo di lo prei -spi ti va nju ko li ko su i da lje ume snine ki uvre že ni sta vo vi ko ji su pred -stav lja li dos ko raš nje smer ni ce zaana li ze i te ori je či ji je pre dmet bi -la po li ti ka u sa vre me nom druš tvu.Jer, da nas se mo ra mo su oči ti sa oči -gle dnom či nje ni com da svest oopa snos ti i ne si gu mos ti ni je is -klju či vo fe no me no lo ška da tost. Tasvest po kre će ceo je dan zna tnove ći skup bri ga, či me se u po tpu -nos ti me nja odnos je din ke pre mapo li ti ci shva će noj kao ko le kti vnodej stvo. Ovo pak zna či da se vi še nesme za ne ma ri va ti, u okvi ru na šegza ni ma nja za slo že ne odno se me -đu in stan ca ma mo ći, uti caj ka kavima ju na še spon ta ne pred sta ve,kao što se ne sme ju za ne ma ri ti nita na ni vi do vi ek sper ti ze ko ji todej stvo izno va pro ble ma ti zu ju, ra -di an ti ci pi ra nja bu du ćnos ti i me rapre dos tro žnos ti.

Upra vo za to je po jam sa živ lja -vanja pos tao ne op ho dna poj mo -

vna ka ri ka u lan cu. On nam mo žepo mo ći da ra zmiš lja mo o onom is -to rij sko-po li ti čkom okru že nju uko jem je do šlo do obru ša va njaste ne ka kvu je za za pa dna druš tvapred stav lja la za šti tni čka na ci onal -na drža va sa svo jom ču de snommo ći. Ni je ne obi čno što je nje nosur va va nje te ško po go di lo je din -ke, ta ko da je kod njih po sle di ca bi -la gu bi tak ori jen ti ra: u ra vni so ci -jal nih odno sa, ko le kti vna po ve za -nost sla bi jer je iz gra đe na u in sti -tu ci onal nom okvi ru či je su pu ko -ti ne sve upa dlji vi je; u te ri to ri jal nomsmi slu, gra ni ce za hva lju ju ći ko ji -ma su je din ke se be pro miš lja le ido živ lja va le kao za je dni cu sa da sebri šu, otva ra ju ći se ši rom ka ogro -mnom i pri li čno ne ja snom sve tu.U ve li koj me ri je drža va, ka kvegod stvar ne mo ći da su joj bi le,pred stav lja la pros tor pre mre ženve ro va nji ma; za pra vo je pre uze la,ne kad i u na pe tim uslo vi ma, šta -fe tu od ver skih in sti tu ci ja, pa je sto -ga ima la ogro mnu sim bo li čkusna gu. Drža va ni je ova plo ći va la sa -mo spo so bnost pru ža nja po mo ći;ona je ta ko đe bi la ote lo tvo re nje si -gur nos ti u po gle du bu du ćnos ti.

Ono što nes ta je kra jem 20. ve -ka upra vo je “ta spo so bnost kon -tro li sa nja bu du ćnos ti”, za hva lju ju -ći če mu je so ci jal na drža va tri jum -fo va la u go di na ma eko nom skogras ta po sle za vršet ka Dru gog svet -skog ra ta, i što je ta da pod sta klo na -du i ve ru u so ci jal ni na pre dak. Uno vo nas ta lim okol nos ti ma ga sise, me đu tim, baš taj me ha ni zamko ji je je mčio za ko he ren tni sledizme đu mo ga sa daš njeg ži vo ta imo je bu du ćnos ti. Pro blem ni je u

16. 10. 2015.60 DANI

feljton

Antropologija globalizacije (VI)

Iz knjige francuskog etnologa i političkog antropologa, koja je u biblioteci XX vekobjavljena prošle godine u prevodu Ane A. Jovanović, Dani u nekoliko brojevaobjavljuju dijelove III poglavlja, koje se bavi političkim aspektima globalizacije

Preživljavanje,opstanak,saživljavanje

Ono što nes ta jekra jem 20. ve kaupra vo je “taspo so bnostkon tro li sa njabu du ćnos ti”,za hva lju ju ćiče mu jeso ci jal na drža vatri jum fo va la ugo di na maeko nom skogras ta po sleza vršet kaDru gog svet skogra ta

vio, re ći će mo da te pra kse pri pa -da ju “pas to ral noj” di men zi ji mo -ći i vi še se obra ća ju “ži vim je din ka -ma” ne go “ci vil nim su bje kti ma”.Ako se po vo dom pos to je će mre žetran sna ci onal nih us ta no va i or -ga ni za ci ja mo že go vo ri ti kao o glo -bal noj upra vi, ona ni je in klu zi vnare or ga ni za ci ja u smi slu vlas ti ko janat kri lju je pos to je će. Ta kvo vi đe njeos ta je, na ime, u okvi ri ma pro ble -ma ti ke sa živ lja vanja, ko ja Im pe ri -ju sma tra ko na čnim os tva re njemglo bal nog uprav ljanja. Ovim sta -vom sa mo se da lje ra zra đu je te orij -ski kon strukt ko ji pri pa da is toj pa -ra di gmi kao i drža va fi lo zo fa, što jefor ma či ji je cilj or ga ni zo va nje ži -vo ta svih gra đan skih su bje ka ta.Me đu tim, u druš tvi ma gde je pre -tnja pos ta la sas ta vni deo sa daš nji -ce, pi ta nja ži vo ta i op stan ka od sadse jav lja ju kao klju čna na je dan nov,sa svim dru kči ji na čin. Tu ide je ra -vno te že i ra spo re da, prav de i pra -va, svoj smi sao do bi ja ju tek u per -spe kti vi pred sto je ćih opa snos ti ipre dos tro žnos ti.

Te ma du go ro čnog op stan ka ni -je slu čaj no ta ko du bo ko uko re nje -na u ras pra vi o ne je dna kos ti ma iodno si ma izme đu mo ći i druš tva.Na pri mer, izve šta va ju ći o zas tra šu -ju ćoj ne ra vno te ži izme đu bo ga tihi si ro ma šnih ze ma lja, bra zil ski pred -se dnik pi še: “So li da ri sa nje sa ži vo -tom mo ra uvek da tri jum fu je nadme ha ni zmi ma smrti. Du go vi tre bada se vra ća ju, ali nji ho va ot pla ta nesme zna či ti euta na zi ju nad du žni -

kom. Oni ko ji ima ju vi šak flnan sij -skog bo gat stva mo ra ju uze ti u ob -zir či nje ni cu da druš tve ni de fi cit po -ga đa tri čet vrti ne čo ve čan stva”. Koje du žnik ko me? Si ro ma šna ze -mlja ko joj su bo ga ti da li po zaj mi -cu, ali ko ja se sva kim da nom sve vi -še za gli blju je? Ili bo ga ti ko ji di kti ra -ju sve tu svo je za ko ne i ubi ra ju pro -fit od ne je dna kos ti? Ti me što još je -dnom po kre će pi ta nje druš tve nogde fi ci ta, bra zil ski pred se dnik neže li sa mo da izno va ko pa po sta rojra ni. Dok pri zi va nu žni po vra tak ra -vno te že i pre us tro ja va nje druš tva,on izri či to na gla ša va da se ra di o ži -vo tu (“so li da ri sa nje sa ži vo tom”) ismrti (nu žnost po be de nad “me ha -ni zmi ma smrti”).

Ove re či ne sa mo da ni su be za -zle ne, ne go za hte va ju na šu pu nupaž nju. One ja sno upu ću ju na pi -ta nje pre živ lja vanja; u ime to ga,nji hov autor sma tra da ni je mo gu -će za drža ti tra di ci onal ne ras ko le ti -me što će od sus tvo va ti iz Da vo sa,a zbog či nje ni ce da je je dan odklju čnih uče sni ka sku pa u Por toAle greu. Sim bo li čki gle da no, re čiiz nje go vog go vo ra i stav ko ji oda -tle proi zla zi izra vno nas uvo de u vi -še di men zi onal nu pro ble ma ti ku -ne ko će re ći, do du še, u pro ble ma -ti čni du ali zam; jer, bra zil ski pred -se dnik izi či to tvrdi da pri hva ta njeza hte va da se “so li da ri še mo sa ži -vo tom” po dra zu me va po ja ča nopri sus tvo u no vim sfe ra ma tran -sna ci onal ne po li ti ke.

Za ra zli ku od is to vre me nog

ko se uč vrstio ma glo vi ti uvid da ni -je dna in stan ca ni je stvar no ka drada ot klo ni tu sen ku gus to na dvi je -nu nad sa daš njoš ću.

GLO BAL PO LI TI KA I PI TA NJEOP STAN KA: Ulo ga tran sna ci onal -nih in sti tu ci ja ka kve su da nas Svet -ska trgo vin ska or ga ni za ci ja, Uje di -nje ne na ci je i Me đu na ro dni mo ne -tar ni fond ni je sa mo da bu du fun -kci onal ne u glo bal nom sis te mu. Jer,do šlo je do ta kvog pre us tro ja va njapo li ti čke sfe re da re zul tat ni je ni po -tpu no odu mi ra nje na ci onal nedrža ve sa no vim sve tom bez su ve -re ni te ta, ni ti su se pak uprav lja čkime ha ni zmi, ra ni je is klju či vo fo ku -si ra ni na te ri to ri jal nost, sa mo po -de si li i pri la go di li no vo nas ta lomsta nju. Za to se dis kur si tra di ci -onal no usme re ni na di ja le kti kumo ći i druš tva ba ve tom pro me -nom ra zme ra uprav ljanja (gde jemoć lo ka li zo va na? ko ji je da nasper ti nen tni po li ti čki pros tor? itd.),u po tra zi za ne čim što ni je mo gu -će po vra ti ti ili izna ći: a to su red isklad u ko ji ma bi so ci jal ni ele -ment po no vo za do bio kon tro lunad tom sve da ljom i za go ne tni jommo ći, što bi do ve lo do ot kla njanjane ra vno te ža i ne je dna kos ti. Svimta kvim te orij skim i po li ti čkim ra zra -da ma za je dni čko je to što os ta ju uokvi ri ma lo gi ke sa živ lja vanja, doksu pra kse sa ko ji ma smo su oče nide la tne na ho ri zon tu pre živ lja -vanja. Ako od Mi še la Fu koa preu -zme mo ra zli ko va nje ko je je na pra -

6116. 10. 2015.DANI

O autoruMark Abe les je fran cus -

ki etno log i po li ti čki an tro po -log. Men tor u ra du na do -ktor skoj te zi bio mu je KlodLe vi-Stros. Od 1979. do1995. go di ne ra dio je kao ru -ko vo di lac is tra ži va nja u La -bo ra to ri ji so ci jal ne an tro -po lo gi je u Pa ri zu, a 1995. go -di ne u tom gra du osno vaoje La bo ra to ri ju za an tro po -lo gi ju druš tve nih us ta no vai or ga ni za ci ja (LAIOS) i bionjen di re ktor do 2010. go di -ne. Da nas je Abe les di re ktorFran cus ko-ar gen tin skogcen tra u Bu enos Aire su.Ne ke od nje go vih no vi jihknji ga: Etno log u Na ro dnojskup šti ni (Un et hno lo gue aI’As sem blee, 2000), No vi bo -ga ta ši. Etno log u Si li kon skojdo li ni (Les No uveaux Ric hes:un et hno lo gue dans la Si li -con Val ley, 2002), Po li ti kapre živ lja vanja (Po li tique dela sur vie, 2006), Pe king798 (Pe kin 798, 2011). Preove knji ge, u Bi bli ote ci XXvek 2001. go di ne objav lje naje Abe le so va An tro po lo gi jadrža ve (An thro po lo gie de l’Etat, 1990).

16. 10. 2015.62

uprav ljanja ži vim je din ka ma i ci vil -nim su bje kti ma, što je svoj vrhu nacima lo u drža vi bla gos ta nja, nji ho -vo raz dva ja nje do ve lo je do to ga dase, u na šem da naš njem is to rij -skom okru že nju, po ja vi pi ta njepre živ lja vanja i nje go vog ši re nja upo li ti čkom pros to ru ko ji se, do du -še, do ne kle po kla pa sa tra di ci onal -nim po dru čjem “me đu na ro dnihodno sa”, ali ga ipak na svim stra na -ma na di la zi. Taj se pros tor zgu -snuo, u ne ku ru ku in te ri ori zu ju ćian tro po lo šku stre pnju pred sva -ko vrsnim pre tnja ma, od te ro ri zmapa do eko lo ške ra nji vos ti pla ne te, ito u ča su ka da for ma na ci onal nedrža ve ni je ka dra da po nu di za do -vo lja va ju ći od go vor na pi ta nje ljud -skih pra va. U svom di ja lo gu sa Ha -ber ma som, a po vo dom te ro ri zmai do ga đa ja od 11. sep tem bra, ŽakDe ri da pra vi po re đe nje na či na nako ji se smrt i ra za ra nje za či njuunu tar druš tva - sa auto imu nimpro ce som u or ga ni zmu. Bo lest nedo la zi spo lja, ni je plod ne ke za ra -ze: ži vi or ga ni zam ra di na uni šte njusop stve nog za šti tnog sis te ma.

Po miš ljenju ovog fi lo zo fa, re tro -spe kti vnu per cep ci ju 11. sep tem -bra ka ra kte ri še to što se on ne do -živ lja va sa mo kao agre si ja, bez su -mnje na sil na ali za vrše na, već kaodo ga đaj ko ji otva ra put ka po ten -ci jal no go roj bu du ćnos ti, ispu nje -noj još ve ćim pre tnja ma. “Po sre dije tra uma i, sa mim tim, do ga đaj či -ja tem po ral nost ni ti je po sle di caono ga što je sad pri su tno, ni ti sa -daš nji ce ko ja je pro šla, već je dnebu du će ne pred stav lji vos ti”. Pre mato me, uvre žio se strah od još go reg- od ba kte ri olo škog ili nu kle ar nogna pa da. “Tra uma je iza zva na bu -du ćim, pre tnjom od pred sto je ćegve ćeg zla, a ne to li ko agre si jom ko -ja je pro šla i ‘za vrši la se’”. U tom kon -tek stu, De ri da is ti če ulo gu me đu -na ro dnih in sti tu ci ja, “ko li ko god dasu ne sa vrše ne” i go vo ri o mo gu -ćnos ti uspos tav ljanja “ne kog no vogvi da uni ver zal nog su ve re ni te ta, nenu žno drža vnog ti pa”. Po vo domono ga što sam odre đu je kao “uto -pij sko”, ovaj fi lo zof se za pi tao tre bali na zva ti “bo gom-ko ji-će-se-po ja -vi ti” taj “po sle dnji oblik su ve re ni -te ta, ko ji bi po mi rio ap so lu tnuprav du i ap so lu tno pra vo”. I po mi -nje, u tim okvi ri ma, “me si jan stvobez me si ja ni zma”.

Ka da De ri da po ve zu je za mi saoo me đu na ro dnom pra vno-po li -ti čkom pros to ru sa ne čim “što-će-se-po ja vi ti” i či je os tva re nje za -vi si od “mo gu ćnos ti te ne mo gu ćestva ri”, tu ni je reč o ver bal noj pre -dos tro žnos ti. U to me tre ba vi de ti

že lju da se uka že na to ko li ko je te -ško izbe ći da se no va di men zi jaglo bal po li ti čkog ne po je dnos ta vi,ti me što bi se sve la is klju či vo na in -sti tu ci onal no sta no vi šte. Glo bal po -li ti čka sfe ra stav lja nas u okvi re an -ti ci pi ra nja; ona je u zna ku ne do -vrše nos ti. Ne mo že mo je opi sa tipre ko odno sa sna ga ni ti pro miš lja -ti kao nad drža vni oblik uprav -ljanja. Ona se do ne kle kon stru išene za vi sno od sve ta te ri to ri jal nihpo de la i ne na me će se drža va mai kla si čnim me ha ni zmi ma su ve re -ni te ta u vi du ne ka kvog nat kri lju ju -ćeg, vi šeg obli ka vlas ti. Izme đuna ci onal ne drža ve i glo bal po li ti čkera vni pos to ji is ta po la ri zo va nostkao izme đu us troj stva sa živ lja -vanja i pre živ lja vanja. Da nas se glo -bal po li ti čka sfe ra na la zi u ve li kojza vi snos ti od na ci onal no-drža -vnih stra te gi ja. Me đu tim, kao štopo ka zu ju re zul ta ti ini ci ja ti va ve za -nih za eko no mi ju op stan ka, glo -bal po li ti čka sfe ra na me će vlas ti tous troj stvo i vrši pri ti sak na vlas ti,ko je su ka dre da je sa mo de li mi čnokon tro li šu. Glo bal po li ti čka sfe rana gri za su ve re ni tet; ta ko se mo žeobja sni ti na čin na ko ji se na me ćute me zas tu plje ne u ne vla di nimor ga ni za ci ja ma.

Na po lju kon kre tne pra kse, ova -kvo preu sme re nje ci lje va ko le kti -vne akti vnos ti - nas ta lo sa stva ra -njem glo bal po li ti čke sfe re - odra -ža va se kroz pro me ne u spro vo đe -nju ne kih te hni ka uprav ljanja. Pri -me tan je sve ve ći broj akte ra ko jiin ter ve ni šu u pros to ru mre žnepo ve za nos ti, gde pro me na in stan -ce uprav ljanja uti če na pre for mu -li sa nje pro ble ma i na či na odlu či -va nja. “Akci ja u sve tu nei zve snos -ti” po dra zu me va pro me nu odno -sa izme đu po li ti ča ra i struč nja ka,kao i uklju či vanje pa ra me ta ra ko -ji izmi ču dej stvu drža ve. U tom po -gle du, re čit je slu čaj mo bi li sa njapo vo dom kli mat skih pro me na.La ko je po ka za ti ka ko je ra zra damo de la kli mat skih pro me na odi -gra la pre su dnu ulo gu u pro ce supre go vo ra ko ji su do ve li do pre kre -tni ce - Ze malj skog sa mi ta u Rio deŽa ne iru. Is to vre me no, ti su mo de -li pos ta li i či ni lac ne sla ga nja izme -đu ze ma lja Se ve ra i Ju ga: pred sta -vni ci ovih dru gih kri ti ko va li suglo bal ni mo del ko ji je, po nji ma,pri krio ra zli ke u ko rist prvih, ti mešto je u po gle du emi si je šte tnih ga -so va i uni šte nja ozon skog omo ta -ča izje dna čio Se ver i Jug. Jer, po nji -ho vom miš ljenju, u prvom slu ča -ju ra di se o emi si ji ga so va iz “lu ksu -za”, dok se u dru gom slu ča ju to či -ni ra di op stan ka. Po is to ve će njem

Se ve ra i Ju ga u okvi ru is tog mo de -la, pre zre ne su i pre ne bre gnu tepos to je će ne je dna kos ti.

Ova ras pra va po vo dom neu tral -nos ti mo de la ja sno po ka zu je da pi -ta nje održi vog ra zvo ja, u da tomslu ča ju kli mat skih pro me na - kaoi ve ći na te ma ve za nih za po li ti kuop stan ka - otva ra pros tor za kon -tro ver ze ka ra kte ris ti čan ka ko po ša -re ni lu uče sni ka (tu su pred sta -vni ci po je di nih drža va i me đu -na ro dnih or ga ni za ci ja, struč nja ci,eko nom ski lo bis ti, ne vla di ne or ga -ni za ci je), ta ko i po to me što se nau -čni dis kurs uba cu je u sre di šte po -li ti čke are ne. Glo bal po li ti čka sfe -ra ni je sa mo mes to za ra zme nu ar -gu me na ta; u njoj se uje dno pre go -va ra o smer ni ca ma ko je će se pos -te pe no na me ta ti na lo kal nom ina ci onal nom ni vou. Te akti vnos -ti ne po sre dno uti ču na plan ra dapo je di nih vla da. One ta ko đe stva -ra ju i no ve in stru men te, “poj mo -vne re šet ke” ko je omo gu ća va juda se ne za vi sno od drža vnih gra -ni ca me nja ju osno vni prav ciuprav ljanja ze mljom.

TA KO JE ANE LI ZA RILS ja snopo ka za la da se na po dru čju ljud -skih pra va, izvan drža vnih bi ro kra -ti ja, po ja vi la no va nor ma ti vna lo -gi ka naj pre u okri lju me đu na ro -dnih or ga ni za ci ja, a za tim i unu tardrža vnih upra va. U po re đe nju ko -

DANI

feljton

Kon kre ti zo va njeglo bal po li ti čkogna emo ti vnojra vni po ne kadpo pri ma vidki če raj skogspe kta kla,ču dne me ša vi nezbog to ga što sena is tom mes tu ira di is tog ci ljana đu uče sni ci izsa svim ra zli či tihpo dru čja. To jebio slu čaj sapa ne lom naes tra dnomfo ru mu uDa vo su

DANI 6316. 10. 2015.

je su na pra vi li izme đu dva so ci jal -na pro gra ma po kre nu ta u ra zma -ku od de set go di na od stra ne in dij -ske vla de, Ahil Gup ta i Ara da na Šar -ma izne li su na vi de lo ko li ko su da -nas u pra ksi pri su tni uti ca ji ide olo -ških go vo ra i nor mi ko ji se ši repre ko Svet ske ban ke i Me đu na ro -dnog mo ne ta rnog fon da, me nja ju -ći vre me nom po gled na stvar nost.U ovom dru gom, sko ri jem pro gra -mu, na gla ša va se ko li ko je va žnoučeš će sta no vniš tva; klju čni po jamje em power ment. Lju di mo ra jusa mi se be da iz drža va ju, da preu -zmu od go vor nost za svoj ži vot, dapos ta nu u pu nom smi slu re či so -ci jal ni akte ri. Za ra zli ku od me ha -ni za ma svoj stve nih drža vi bla gos -ta nja, na me tnut je sa da ne oli be ral -ni pris tup ko ji pre dnost da je in di -vi dui i sao bra ža va se za hte vi ma po -li ti ke stru ktu ral nog pri la go đa va njagde se ta ko đe po zi va na pre uzi ma -nje “od go vor nos ti” (po ziv je upu -ćen drža va ma u ra zvo ju). To za ra -zno ši re nje ide ja do vo ljno go vo ri pose bi i po ka zu je ko li ko je va žnopod sta ći ra zvoj etno gra fi je ko ja bise ba vi la tran sna ci onal nim po li ti -čkim uni ver zu mom. Osim to ga, va -žno je spe ci fi čnost glo bal po li ti čkesfe re pro miš lja ti ne po obras cune ka kve su per drža ve, već kao in -du kto ra nor mi, tran sver zal nih poj -mo va, dis ku si onih pa ra me ta ra iele me na ta pre go va ra nja ko ji se ši -re svim druš tve nim po ra ma i na da -hnju ju one ko ji uprav lja ju.

Glo bal po li ti čka sfe ra ne svo di sena skup in stan ci gde se vo de pre -go vo ri i do no se odlu ke. Ona je i po -zor ni ca gde se kon kre ti zu je ko le -kti vna sna ga sa či nje na od na pe tos -ti pa i su ko ba, i gde se akte ri mo -bi li šu iz ve oma ra zno ro dnih po -dru čja. Nji ho vo učeš će na toj sce -ni sa svim je ra zno li kog sa drža ja:mo že izra ža va ti na si lje i su ko be, alii po nu di ti gra đu za je dno du šnouka zi va nje hu ma ni tar ne po mo ći.Na je dnoj stra ni su ma so vni al ter -mon di ja lis ti čki pro tes ti u vre meodrža va nja sa mi ta bo ga tih ze ma -lja, a na dru goj po kre ti sa ose ća njasa ugro že ni ma, pri liv do na ci ja i do -bro vo ljne akci je ka da ve li ke ka ta -kli zme po go de ne ki deo pla ne te.

Tu spe kta ku lar nu di men zi juglo ba li za ci je ne tre ba pot ce nji va -ti. Mo der no do ba je pre brzo po is -to ve će no sa ra zo ča re nji ma pla ne -tar nih di men zi ja; upra vo an tro po -log mo že da vra ti sim bo li čki zna -čaj ve li kih pla ne tar nih emo ci japri li kom ele men tar nih i hu ma -ni tar nih ka tas tro fa: re ago va nje nacu na mi ko je je za hva ti lo ce lu ze -malj sku ku glu bi lo je odraz je dne

du blje stre pnje, po ve za ne sa op -stan kom ljud ske vrste. Sve tost ver -skog ka ra kte ra ov de se vra ti la iispo lji la u mi lo srdnim de li ma iže lji da se da ru je i po mo gne.

Ši ri nu ka ri ta ti vne rea kci je netre ba sma tra ti pu kim epi fe no me -nom, rea kci jom objaš nji vom sa mona osno vu kon tek stu al nih ele me -na ta. Tre ba ozbi ljno ra zmo tri tina čin na ko ji se pi ta nje op stan kada nas na me će kao za log gra đan -skog sta tu sa, glo bal no i lo kal no. Či -nje ni ca da an tro po lo ška stre pnjave za na za op sta nak vrste mo žetraj no pro me ni ti ne sa mo na šupred sta vu o sve tu ne go i na či nepo li ti čkog de lo va nja, uvo de ći no -ve pri ori te te, ras pra ve i ini ci ja ti ve,tre ba da pred stav lja gra đu za ra -zmiš ljanje svi ma ko ji se da nas pi -ta ju o bu du ćnos ti odno sa je din kei ko le kti va, po li ti čkog i sve tog.

Kon kre ti zo va nje glo bal po li ti -čkog na emo ti vnoj ra vni po ne -kad po pri ma vid ki če raj skog spe -kta kla, ču dne me ša vi ne zbog to gašto se na is tom mes tu i ra di is tog ci -lja na đu uče sni ci iz sa svim ra zli či -tih po dru čja. To je bio slu čaj sa pa -ne lom ko ji je, na es tra dnom fo ru -mu u Da vo su, oku pio ova li ca:bra zil skog pred se dni ka Lu la upra -vo pris ti glog iz Por to Ale grea, en -gles kog mi nis tra fi nan si ja Gor do -na Bra una, tan za nij skog pred se -dni ka Be nja mi na Mka pa i Bi laGej tsa, naj bo ga ti jeg čo ve ka sve ta.Za je dno su se na šli da bi učes tvo -va li u je dnoj od klju čnih se si japo sve će nih si ro maš tvu u sve tu.Nai zme ni čno su objaš nja va li ko -li ko nov ca ne dos ta je da bi se is ko -re ni lo si ro maš tvo u Afri ci i one bo -les ti ko je, po put pa lu di zma, sva ko -dne vno ubi ja ju hi lja de de ce; svi suse po ža li li ka ko je po moć na me -nje na ra zvo ju ne do vo ljna, u ne -dos tat ku stvar ne po li ti čke vo ljeza po drškom. Pu bli ka, sas tav lje naod svet skih eko nom skih gla ve ši na,paž lji vo slu ša; na je dnom, za reč sejav lja i pri su tni ma u dvo ra ni obra -ća glu mi ca Še ron Sto un, po zi va ju -ći uče sni ke da da ju nov ča ne pri lo -ge u ovu svrhu. U sve ga ne ko li komi nu ta, do bi la je mi li on do la ra.

Pre ko ra znih ma ni fes ta ci ja, odova kvih ka ri ta ti vnih egzi bi ci ja pado ma so vnih po kre ta, u su ko blja -vanju gla so va mo ćnih i si ro ma -šnih, glo bal po li ti čka sfe ra uka zu -je na nei zve snost ka kva je za vla da -la sve tom, su ge ri šu ći mo gu će izla -ze i pre dla žu ći ini ci ja ti ve ka dreda za le če ka tas tro fal ne po sle di cenas ta le usled stal no is tog re pro du -ko va nja na ših dru šta va.

Ni je ov de di men zi ja sve tos ti

slu čaj no pri su tna, čak u toj me ri dasu se mo bi li za ci je pod sta knu teve li kim ka ta kli zma ma mo gle upo -re di ti sa ri tu ali ma is ku pljenja. Ti -me što uklju ču je nei zve snu bu du -ćnost i strah od nje, glo bal po li ti čkasfe ra ne akti vi ra u svo je svrhe sa -mo nau čnu i stru čnu ja vnost, ma -da su one sve pri su tni je u po dru -čji ma ko ja se ba ve održi vim ra zvo -jem i bor bom pro tiv si ro maš tva.Na ime, me đu iza zva nim emo ci ja -ma, sve va žni je pos ta ju ve ra i na -da. Ka da po ve zu je za mi sao o bo -gu-ko ji-će-se-po ja vi ti u bu du ćojde mo kra ti ji ko ja će bi ti u zna kupre va zi la že nja na ci onal nog drža -vnog su ve re ni te ta, De ri da na svojna čin po nav lja apo ri je stvo re nemon di ja li zo va nim po li ti čkim pros -to rom. Dok je u okvi ru pro ble ma -ti ke sa živ lja vanja ras tav ljanje ver -skog i po li ti čkog na šlo svo ju su šti -nu u lai čkom ide alu odva ja njacrkve od drža ve, či me se te ži loode lji vanju sve ta ve re od uprav -ljanja drža vom, u okvi ri ma te ma -ti ke pre živ lja vanja ova vrsta raz dva -ja nja pos ta je pro ble ma ti čna. Pro -pu snost izme đu sve tog i pro fa -nog oči tu je se is to ta ko u ve li kimme dij skim ce re mo ni ja li ma kao i uras pra va ma o mon di ja li za ci ji. Po -klo ni ci ko smo po li ti zma ili al ter -mon di ja li zma ne okle va ju, ka kosmo vi de li, da pri zi va ju raj na ze -mlji ili lik sve tog Fra nje Asi škog.

Ozbi ljno ra zma tra nje slo že nos -ti glo bal po li ti čke sfe re, nje nog vi -še di men zi onal nog ka ra kte ra, plu -ra li zma po dru čja gde se ona ispo -lja va - to je iza zov upu ćen an tro po -lo gi ji. U pro šlos ti je ona do ka za lasvo ju spo so bnost da opi še us troj -stva gde je ra spo red mo ći i vlas titre ba lo sa gle da ti ne kroz drža vu,već dru go ja ko. Da nas se pred an -tro po lo gi ju pos tav lja za da tak da opo sle di ca ma glo ba li za ci je ne ra -zmiš lja sa mo u okvi ru in sti tu ci onal -nih preo bra ža ja, već da nas to ji napre ci znom uoča va nju i opi si va -nju izme nje nih pra ksi i pred sta vaiz per spe kti ve pre živ lja vanja.

U tom ci lju, vi še ne go ika da dosa da, etno gra fi ja pos ta je dra go ce -na is tra ži va čka dis ci pli na ko jaomo gu ća va bo lji opis no vog na či -na po li ti čkog dej stva, na mes ti mai u obli ci ma či je pro uča va nje za -hte va rad na dve ra vni, poj mo vnoji em pi rij skoj. Ti me što se upu šta -ju u is tra ži va nje mre ža tran sna ci -onal nih mo ći i nji ho vih pro tiv te -ža, an tro po lo zi otva ra ju no veoblas ti ra da, či me do pri no se ja sni -jem pro fi li sa nju gla vnih ele me na -ta, po sle di ca i po li ti čkih uči na kaglo ba li za ci je. (Kraj)

De ri da: Bo lest nedo la zi spo lja,ni je plod ne keza ra ze: ži vior ga ni zam ra dina uni šte njusop stve nogza šti tnogsis te ma