Click here to load reader

ANTROPOLOGIJA ispit

  • View
    892

  • Download
    10

Embed Size (px)

Text of ANTROPOLOGIJA ispit

1.Glavne karakteristike unilinearnog evolucionizma Unilinearni evolucionizam je koncept o postojanju jedne dominantne linije evolucije. Oblasti proucavanja su: *Evolucija porodice- od promiskuiteta do matrilinearnosti ka patrilinearnosti i obrnuto *poreklo i razvoj drustva od horde do drzave * poreklo i razvoj religije od magije do religije * poreklo i razvoj pravnog sistema od obicaja do zakona * poreklo i razvoj uma od prelogickog do racionalnog Glavne karakteristike su: *intelektualizam za celokupnu evoluciju coveka kao koheziju *progresivizam- covecanstvo se usavrsava razlicitom brzinom, tako da ce ona sporija ostati na nizem stupnju od onih koji se brze razvijaju * univerzalna revolucija sve kulture se razvijaju na jedinstven nacin, tako da su jednolinearne. Revolucija je postupna, stupnjevita i kumulativna. Osnovni pojmovi unilinearnog evolucionizma su evolucija, kulturni razvoj, kulturni progres. Perspektiva je dijahrona (vreme), pristup je nomoteticki (za cilj ima donosenje opstih zakonitosti drustva), kognitivni (odatle se razvija kognitivna psihologija).koristi se uporednoistorijska analiza, postoji naglasak na teorijskom pristupu i tipologijama univerzalizam, uporedna analiza. Unilinearni evolucionizam podrazumeva kulturni univerzalizam, kao i inventivnost (difuzionizam podrazumeva da su ideje jednom otkrivene i prenose se, dok ue podrazumeva nezavisna otkrica sirom sveta kao posledica adaptacije). Postoji snazan uticaj Darvinovog evolucionizma, coveku se pristupa kao bioloskoj vrsti, proucava se uticaj zivotnog okruzenja na stvaranje kulture, drustva i opstih psihofizickih karakteristika coveka. Postoji interes za proucavanje prirode coveka- kultura se shvata kao druga priroda, a covek kao bioloska vrsta medju drugim zivotinjama.Opsti zakoni drustvenog razvoja su: adaptacija, selekcija, borba za opstanak i prilagodjavanje okoline covekovim potrebama. 2.Glavni predstavnici unilinearnog evolucionizma i znacaj pitanja o poreklu ljudskog drustva Glavni predstavnici: Morgan, Mejn, Tejlor, Frejzer, Meklenan, Levi Bril, Bahofen. Ideja unilinearne evolucije razvila se iz monogenistickih teza sa pocetka 19. Veka, kada je postala centralna ideja u antropoloskoj misli. Prva velika tema odnosila se na porodicu i

drustveni ugovor, ciji ce ishodi voditi direktno do teorije srodstva, koja od tada predstavlja glavni predmet antropoloskih debata. Drustveni ugovor se gotovo 200 godina odrzavao kao okosnica pravne misli. 1861. Godine Henri Mejn se okrece protiv te ideje, insistirajuci na cinjenici da joj je dat pogresan, vestacki karakter i da se upotrebljava u pogresnim pravnim fikcijama. Umesto toga, nudi tezu da drustva vode poreklo iz porodice, i iz srodnickih grupa gradjenih na porodici. U odsustvu bitnijih suprotnih stanovista, ova ideja postaje dominantna, ali dovodi do novih sporova: oko preistorije porodice i sistema, o odnosu ovih sistema prema primitivnom promiskuitetu, o odnosu prema privatnom vlasnistvu, totemizmu, incest tabuu. Deceniju posle Mejnaa, Labok se istice kao antropolog. Labok je bio predstavnik Liberalne partije u ime Londonskog univerziteta, a kasnije dobija plemicku titulu. Bio je bankar i ostao upamcen po zakonu kojim je uspostavljen praznik banaka . Uz to, dosta je pisao u oblasti antropologije, arheologije i prirodnh nauka. Karijera Henri Morgana imala je slicnosti. Bio je zeleznicki magnat, senator drzave NY, a kljucne ideje je preuzeo od Marksa i Engelsa, cime je stekao postovanje komunista. Naglasavao je vaznost privatnog vlasnistva, a ostao zapamcen kao jedan od retkih koji su sproveli terensko istrazivanje. Radio je sa Irokezima i proucavao njihov srodnicki sistem i tradicionalne politicke institucije. Nakon otkrica klasifikatornog sistema odnosa, razvio je komparativni model za razumevanje srodstava sirom sveta, sto je smatrao kljucem za razumevanje praistorije ljudskog drustva. 3. Problem matrilinearnosti, osnovni pristupi Vecina naucnika u 19. Veku verovalno je da je matrilinearnost prethodila patrilinearnosti, ali je pitanje bilo sta je uslovilo da bude prva, i sta je to sto je dovelo do pojave drugog. Labok je zadrzao izvesni skepticizam u odnosu na primitivnu matrilinearnost, ali je prihvatio da su se postojeca matrilinearna drustva razvila duz slicnih linija porekla. Verovao je da, dok brak nije bio razvijen, matrilinearnost je bila vise zastupljena. Smatrao je da se sa potpuno razvijenim brakom vlasnistvo prenosilo sa muskarca na njegovu decu. Naglasio je da u vecini primitivnih drustava brak je bio nepoznat, a zene su tretirane kao inferiorne, tako da nije podrzavao radikalne matrijarhalne teorije. Mejn je smatrao da su Rimljani zajedno sa Jevrejima, Grcima i Germanima imali patrilinearno poreklo ?! Mek Lenan je napustio patrilinearne teorije i zastupao misljenje da su u ranim razdobljima zene ubijane zbog nedostatka hrane, sto je dovelo do poliandije. Clanovi drustva nisu bili u stanju da odrede ko je otac rodjene dece, a patrilinearnost se razvija kada su muskarci poceli da otimaju, a zatim i razmenjuju zene sa muskarcima iz drugih grupa.

Bahofen je mislio da je u prvobitnom periodu postojao drevni feministicki pokret koji je zbacio prvobitnu musku dominaciju, posle cega dolazi do obnavljanja muskog autoriteta. Morgan je, oslanjajuci se na srodnicku terminologiju, tvrdio da su Irokezi imali matrilinearno poreklo i nasledjivanje, i zakljucio da su prvi ljudi Severne Amerike migrirali iz Azije, i da su azijski narodi nekada morali biti matrilinearni, a da patrilinearnost nastupa sa usponom privatnog vlasnistva i sa njim povezanih zakona o nasledjivanju sa oca na sina. 4. Razvoj porodice i braka prema Morganu Najranija faza bila je faza promiskuiteta, u periodu divljastva. Iz njega se razvija sistem kohabitacije ili interni brak (grupno-krvni srodnicki brak), sto je omogucilo sledecu fazu, pojavu zajednicke porodica u kojoj nisu dozboljeni brakovi brace i sestara. Ovakav oblik zajednice Morgan je zabelezio na Havajima, punulua brak, koji je podrazumevao deljenje po generacijama, pri cemu su se roditelji i njihova braca i sestre (rodjeni ili ne) nazivali ocevima i majkama. Sledi sijazmicki brak koji je podrazumevao jednog muskarca i jednu zenu, ali njihove veze nisu trajne jer nisu imovinski povezani. Sledi patrijarhalni brak, koji znaci poliginiju ili poligamiju, a onda monogamni koji je pitanje imovine. 5. Etnicki periodi prema Morganu Drustvene organizacije se razvijaju: klan, rod, bratstvo, pleme, savez plemena, drzava. Etnicki periodi ili faze u razvoju covecanstva, prema Morganu, poistovecuju se sa tehnoloskim otkricima. DIVLJASTVO Prva orudja- nema prezitaka Otkrice vatre, ishrana ribom, govor (Aboridzini i Polinezani) Otkrice luka i strele (severnoam. Indijanci) VARVARSTVO Otkrice grncarije arhajska Grcka Pripitomljavanje zivotinja, kultivisanje zitarica Maje i Asteci Topljenje gvozdene rude Grcka u doba Homera, Germanski narodi u Cezarovo vreme CIVILIZACIJA pismo

NIZI stupanj SREDNJI

VISI

6. Teorija totemizma

U poslednjoj cetvrtini 19. Veka medju interesovanjima je bila i religija, a posebno totemizam. Pisci 19. Veka su totemizam smatrali fenomenom rasprostranjenim sirom sveta. Rec totem potice od OJIBWA, ali je prvi opis totemskih ideja dao Piter Dzons koji je bio poglavica O. Prema njihovim shvatanjima, totem stoji nasuprot manitoa. Totem je predstavljen zivotinjskom vrstom i predstavlja patrilinearni klan, i od manitoa se razlika jer se manito odnosi na pojedinska. Manito dolazi u snovima i osoba ne sme da jede meso svog manitoa. Slicni koncepti su pronadjeni i u drugim kulturama, ali uz razlike. Etnografi Australije su zabelezili oko 6 totemizama od kojih svako aboridzinsko drustvo poseduje dva ili tri: individualni totemi koji cesto pripadaju samo vracu, klanski totemi koji mogu biti amblemi p. ili m. klanova, fratrijski totemi jer bratstvo cine grupe klanova, totemi polovina tamo gde su drustva podeljena na dva dela na patrilinearnim osnovama, teritorijalni totemi koji se vezuju za sveta mesta. U Australiji sve vrste totema predstavljaju bica cije meso ne sme da se jede, a ni da se stupa u brak ili ljubavni odnos sa pripadnicima tih totema. Dirkem je verovao da su se primitivni ljudi plasili krvi i da su odbijali da sklapaju veze sa zenama iz svog klana, jer su verovali da njihovi totemski bogovi nastanjuju krv klana. Edvard Tejlor je smatrao da je totemizam posebna vrsta postovanja predaka. Svi teoreticari su uvidjali vezu izmedju totemizma i egzogamije, pri cemu je vecina smatrala da se totemizam razvio prvi. Svi su izvodili zakljucak da je to resenje problema prvobitnog ljudskog drustva i kultura au. Aboridzina predstavlja prezitak rane kulture. Frojd je verovao da su postojale primarne horde muzjaka i zenki u kojima je jedan muzjak postao dominantan, clanovi horde su ga postovali kao boga, ali mladi muzjaci su ljubomorni, te ga ubijaju i zene se svojim sestrama i majkama, posle cega pocinju da osecaju krivicu i da mi umirili duh alfa muzjaka izmisljaju totemizam. Ustanovljavaju pravila koja zabranjuju incest i tako su prema Frojdu strasni cinovi oceubistva i incest zaboravljeni, jer je njihov trag ostao duboko zakopan. Mit o Edipu i Edipov kompleks Frojd je smatrao secanjima na ove daleke dogadjaje. 7. Teorije o ranoj religiji Tejlorove i Frejzerove uzastopne publikacije i javni govori predstavljali su prihvaceno stanoviste unilinearne evolucije. U Frejzerovom slucaju, njegovo stanoviste je znacilo nadmetanje sa difuzionizmom i funkcionalizmom, kao i sa relativistickim idejama kasnijih generacija koje su se pobunile protiv evolucionizma. Tejlor u Primitive culture proucava evoluciju koristeci doktrinu prezitaka. Osnovna ideja je da danasnja kultura zadrzava elemente predjasnje koji su izgubili svoje fje, ali cije postojanje svedoci o njihovoj nekadasnoj vrednosti (delovi odece koji su nekada imali fje ali su u njegovo vreme ostali samo dekorativni). S obzirom da na religiju, smatrao je da prezici drevnih rituala i

verovanja nastavljaju da postoje dugo nakon sto je zaboravljen njihov izvorni smisao, ali da instinktivniji i primitivniji vidovi misljenja civilizovanog coveka mogu jos uvek da sadrze naznake o ranijem razvoju religijskih ideja. Pod religijom, Frejzer podrazumeva umilostivljavanje ili pridobijanje sila visih od coveka, za koje se veruje da vladaju sudbinama coveka. Kao i magija (*sledece pitanje), religija sadrzi dva elementa: teorijski (vera u visu silu) i prakticni (mogucnost da se delanjem, molitvama, obredima i zrtvama sile umilostive i zadovolje). 8. Teorije o primitivnom mentalitetu i analiza magijskog nacina misljenja Pojam primitivne misli postojao je pod poznog 19. Veka, ali je u 20. Veku dobio novo zznacenje. Neka od pitanja bila su: da li postoji primitivna misao, da li postoji samo medju primitivnim ljudima i moze li se naci duboko u svim kulturama. Lisjen Levi Bril je najvazniji mislilac. On odbacuje pojam psihickog jedinstva i zastupa stanoviste da je primitivna misao kvalitativno drugacija od logicnog misljenja. Ne razlikuje se zato sto je nelogicka, vec pre-logicka. Njena pre-logicka priroda se jednostavno definise kao odsustvo razlikovanja uzroka i posledice. U Kako domoroci razmisljaju podelio je ljudsku misao u dve kategorije: primitivni mentalitet i razvijeni mentalitet. Primitivni razmisljaju logicno u svakodnevnim situacjama, ali ne mogu da misle logicki na apstraktan nacin (senka je necija dusa). Primitivci ne prave razliku izmedju predmeta i onoga sto predostavlja. Primitivna misao je proizvod kolektivnog, a ne individualnog misljenja. Levi Bril se suprotstavljao ideju da je moguci redukovati kolektivne akcije kao celinu na ideje koje o toj kulturi imaju pojedinci pripadnici te kulture. Ovo se odnosi pretezno na nepismene kulture, jer pismene smatra vise individualistickim. Kasnije je odustao od teorije primitivnog mentaliteta i znacajno promenio njeno znacenje, primitivnost se prepoznavala po dve karakteristike: misticnost i prelogicnost. Postoji mistican mentalitet koji je uocljiviji i lakse se da opaziti medju primitivnim ljudima, ali je on prisutan u svakom ljudskom umu. Tacnije nije razlika u logici, vec u znanju, kulture se razlikuju u stepenu svog razvoja. Tejlor je imao vazan teorijski doprinos svojom idejom evolucije od animizma (dusa postoji nezavisno od materijalnog sveta) i primetio je da prakticno u svim drustvima postoji verovanje u duhovnu sustinu koja opstaje posle smrti. Ljudi sirom sveta daruju mrtve ili postuju stvari kao sto su drvece i izvori, a za koje se veruje da u njima poostoje duhovi. Najraniji ljudi su ove ideje stekli putem snova. Iz animizma proizilaze fetisizam (ljudi kontrolis bozanstva pomocu materijalnog predmeta) i totemizam (zivotinjska i biljna vrsta se dodeljuju coveku). Tejlor nije zeleo da napravi jasnu podelu kao Labok, jer je smatrao da je evolucija previse slozen proces, njegov doprinos je teorijski i metodoloski. Labok je dao semu koju su mnogi antropolozi 19. Veka prihvatili:

Ateizam (otsustvo jasne ideje o bozanstvu)- fetisizam, obozavanje prirode, totemizam, samanizam (bozanstva izdvojena i mocna i mogu im pristupiti samo samani) idolatrija (bozanstvo ljudsko)- teizam. Frejzer pokusava da poveze mit i istoriju, etnografiju i argumentaciju svojom knjigom The Golden Boughm, gde objasnjava poreklo i znacenje ubijanja italijanskih kraljeva-svestenika od strane njegovog naslednika. Frejzer vidi religiju kako se razvija iz primitivne nauke, a modernu kulturu kako sadrzi obe niti. Magija po Frejzeru nastaje iz naivnog misaonog procesa coveka koji je jos nemocan da shvati one dublje, unutrasnje veze i odnose medju pojavama sveta. Magijska slika sveta gradjena je na osnovu opazajnog misljenja koje odlikuje primitivna svest, i pojmovnog misljenja civilizovanog coveka. Misaoni procesi su zasnovani na dva principa: princip slicnosti (slicno proizvodi slicno, posledica lici na svoj uzrok- lovac pre lova gadja strelom crtez zivotinje koju treba da ulovi) i zakon dodira ili prenosa (stvari koje su jedanput bile jedna sa drugom u dodiru nastavljaju da deluju jedna na drugu- crvenim koncem se izmeri duzina senke nekog coveka a potom se ugradi u temelje nekog objekta koji se gradi, izmereni covek ce ubrzo umreti a zgrada ce se trajno odrzati).

9. Osnovni pojmovi ue Kefalna drustva- drustva sa centralnom upravom Akefalna bez Agnatsko srodstvo srodstvo po jednoj liniji Kognatsko srodstvo srodstvo sa obe strane Egzogamija brak izmedju pripadnika raznih plemena Endogamija brak izmedju pripadnika iste drustvene, religiozne, etnicke srodnicke grupe Matrilokalnost- prilikom stupanja u brak, muz dolazi kod zene u kucu i tretira se kao radna snaga Patrilokalnost- zena prelazi u klan muza Matrilinearnost racunanje srodstva po majci, poreklo po majci Patrilinearnost po ocu

10. Poreklo difuzionizma Proboj se desio 1787. Kada je Sir William Jones, engleski orijentalista i pravnik koji je sluzio kao sudija u Indiji, otkrio slicnosti izmedju sanskrita, grckog i latinskog. Brat A. Humbolta, Vilhem Humbolt se bavi vaskijskim ali kao evropskim, a ne i indoevropskiim jezikom i tvrdi da postoje cvrste veze izmedju jezika i kulture. Jakob Grim tvrdi da se germanski jezici razlikuju od drugih indoevropskih. Svi ovi pisci dotakli su ideje koje ce kasnije postati difuzionizam. Razvoj teoretskih ideja u lingvistici je tokom celokupne istorije ove discipline uticao na razvoj odgovarajucih ideja u socijalnoj i kulturalnoj antropologiji. Veci je uticaj bio u evolucionistickoj Britaniji nego u dif. Nemackoj. Maks Miler proucavao je sanskrit i posvetio zivot pisanju 51. Toma svetih spisa Istoka na nemacki. Pomogao je propagiranju u osnovi ev. Teze o psihickom jedinstvu ili zajednickom psihickom identitetu coveka (celo covecanstvo isti mentalitet), kao i dif. Ideji da su religije kao i jezici drevne Grcke i Rima povezani sa onima u Indiji. Ovo drugo je istrazivao ant. Poredjenjem imena grckih i hinduistickih bozanstava. Znacajno je primetiti da je Miler bio protiv shvatanja da postoji samo jedna vrsta totemizma i kritikovao je one koji su verovali da sva drustva prolaze iste faze religijskih verovanja. Bastian je bio vise evolucionista nego dif., ali je bio oponent darvinizmu. Formulisao je teorijsku opoziciju elementarnih i narodnih ideja, pri cemu su elementarne one koje se nalaze u svim delovima sveta, kao posledica evolucione konvergencije. Narodne ideje bile su one odredjene istorijskim dogadjajima ili okruzenjem. Krajnje usmerenje nemacko-austrijske antropologije na narodne ideje, odnosno naglasavanje difuzije, utrlo je put stvaranju regionalne antropologije i antropologije kulturnih polja. Difuzionizam naglasava prnos stvari, implicitna pretpostavka ekstremnog dif jeste da se otkrice desava samo jedanput, a onda se prenosi od naroda do naroda, bilo direktnim prenosom izmedju sedelackih naroda, bilo migracijama. Nasuprot ekstremnom, klasicni evolucionizam je polazio od toga da je covecanstvo inventivno: svaki narod je sklon otkrivanju istih stvari, mada se to desava u razlicitim vremenskim razdobljima. Do 1930. Difuzionizam je gubio na znacaju ostavivsi iza sebe ideje koje su zatim preuzele druge tradicije: ideja kulturnih polja je najznacajnija. Kod Franca Boasa ona predstavlja vazan aspekt etnografske tradicije, a pojavljuje se i u evolucionizmu Dzulijana Stjuarda.

11. Razlike izmedju difuzionizma i evolucionizma

EVOLUCIONIZAM dijahrona perspektiva (vreme) evolucija, progresivizam univerzalizam, uporedna analiza nomoteti ki pristup teorijski rad inventivnost, svest, razum, intelekt

DIFUZIONIZAM sinhrona perspektiva (prostor) difuzija, istori nost relativizam, nesamerljivost ideografski pristup terenski rad neinventivnost, nesvesno, cuvstvenost, navika

12. Nemacko-austrijski difuzionizam Racel - mapiranje regiona i tra enje tokova difuzije irom zemljine kugle, uzroci kulturnih sli nosti su kulturni kontakti; zadr ao puno elemenata evolucionizma, pojam kulturnog kompleksa koji se razvija migracijom, dok se kulturni elementi mogu prenositi samim kontaktom; razvoj kroz asimilaciju- osvajanja slabijih od strane jacih i kulturno razvijenijh. Pretpostavio je da postoje istorijske veze izmedju lovackih lukova pronadjenih u Africi i Novoj Gvineji, smatrao da postoji psiholoska slicnost ljudi u ova dva podrucja. Frobenius - pojam kulturnih krugova koji se sire neki put po celoj zemlji i preklapaju sa prethodnim, dominantno shvatanje od 1890. Do 1930., uvodi pojam du e kulture - to je osnovni psiholoski princip koji odredjuje bilo koju datu konfiguraciju kulturnih obelezja; primer: etiopijski i hamitski pogled na svet, preklapanje kulturnih krugova unutar africkog kontinenta i preklapanje sa kasnijim kulturnim elementima, istorijske relacije odredjene komparativnim proucavanjem) Grebner -definisanje krakteristika pojedinih kulturnih krugova (prvo se bavio Okeanijom), npr. tasmanijski, krug australijskog bumeranga, melanezanski luk, polinezijska patrilinearnost, pretpostavljao je da ovi kulturni talasi idu dalje, sire se preko Pacifika. Frobenijus je dao prednost kvantitativnoj dimenziji, dok je Frobenijus dao kvalitativnoj. 13. Prou avanje kulturnih polja (culture-area research) u ameri koj antropologiji Op te karakteristike: nagla avanje pojedina nog nad op tim, kritika evolucionizma, detaljno sakupljanje etnografskih podataka) Predstavnici: Boas, Lowie, Sapir, Kroeber.

Herskovic pojam kulturne konfiguracije (zakonita pojava sklopa obele ja, nijedna pojava se ne pojavljuje sama po sebi). Antropolog Afrike i Afroamerike, govorio je o stocarskoj konfiguraciji

istocne Afrike , gde postoji gajenje stoke, nomadizam, patrilinearnost, grupisanje po starosti, miraz, povezivanje dobara....

Visler najznacajnija hipoteza o poljima vremenskih razdoblja, centar je stariji od periferije. Ova hipoteza je povezala difuzionizam i evolucionizam u okviru proucavanja kulturnih podrucja, evolucionizam je bio primenljiv na centar datog podrucja, a difuzija se odvijala od centra ka periferiji. U Stjuardovom radu od sustinske vaznosti je njegovo razlikovanje kulturnog jezgra odredjenog okruzenjem, evolucijom, i totalne kulture,koja sadrzi elemente podlozne difuziji. Razvio je ideju kulturnih polja u okviru kojih je naglasavao uticaj prirodnog okruzenja kao imitirajuceg faktora kulture, kao i tehnologije, kao faktora koji je omogucuje. Ako je okruzenje ogranicavajuci ili determiinisuci faktor kulture, njen uticaj ce biti vidljiv po regionima. Stjuard i njegovi sledbenici su pokazali i proverili ogranicenja determinisuci uticaj okruzenja komparativnim studijama unutar i izmedju kulturnih polja. 14. Osnovni pojmovi difuzionizma difuzija prenosenje kulturnih obelezja bilo posebnih elemenata, bilo citavih kompleksa, kroz prostor i vreme modifikacija promene po nacelima interiorizacije koje se dogadjaju tokom svakog prenosa akulturacija jedna kultura preuzima obelezja druge kulture asimilacija (inkorporacija)- jedna kultura ubi obelezja i identitet i uklapa se u drugu, razvijeniju, cesto nasilnim putem interiorizacija svaka kultura tezi da obelezje tudje kulture prisvoji dajuci joj sopstveno znacenje ucelinjenje ?! 15. Osnovne karakteristike funkcionalizma Malinovskog Polozaj Malinovskog u britanskoj antropologiji analogan je onom koji je imao Boas u americkoj antropologiji. Malinovski je rodjen u Krakovu 1884. Godine, gde je diplomirao matematiku, fiziku i filozofiju a potom u Londonu studira antropologiju. Malinovski se suprotstavio ustolicenom evolucionizmu i uspostavio tradiciju terenskog istrazivanja, baziranu na poznavanju jezika urodjenika i na posmatranju sa ucestvovanjem. U periodu WWI odlazi u Australiju gde vrsi terensko istrazivanje u Novoj Gvineji, najveci deo vremena provodi na Trobrijanskim

ostrvima. Posle rata napusta katedru u Krakovu i vraca se u Londonsku skolu ekonomije gde je predavao od 1922. Do 1938. Pocetkom WWII odlazi u SAD.

16. Naucna teorija kulture Malinovskog U kasnom periodu svog zivota Malinovski je pokusao da sazme svoj pristup. Tvrdio je da osnovu pristupa cini set od sedam bioloskih potreba i odgovarajucih kulturnih odgovora na njih. Nakon definisanja kulture, Malinovski predlaze TEORIJU VITALNOG PORETKA, koji oznacava biolosku osnovu ugradjenu u sve kulture. Postoji jedanaest elemenata ovog poretka pri cemu se svaki sastoji od jednog poriva, tj odgovarajuceg fizioloskog akta i zadovoljenja koje proishodi iz tog akta. Na primer, poriv za spavanjem povezan je sa cinom spavanja, iz cega proizilazi zadovoljstvo obnovljenom energijom. Za ovom paradigmom razvijenom u jedanaest elemenata sledi nesto jednostavnija. Ona se gradi na odnosima izmedju sedam osnovnih potrebi i odgovarajucim kulturnim odgovorima. Zatim prelazi na onu koja se sastoji od cetiri elementa koji su povezani sa prilicno slozenom kulturnim imperativima i kulturnim odgovorima. Poslednja se odnosi na ekonomiju, socijalnu kontrolu, obrazovanje i politicke organizacije. Na kraju se hvata u kostac sa integrativnim imperativima i instrumentalno primenljivim vitalnim poretkom. Nijedna od ideja izlozenih u Naucnoj teoriji kulture Malinovskog, nije naisla na prihvatanje njegovih savremenika. Ono sto predstavlja ishod konacne procene svih studenata Malinovskog, jeste da je Malinovski propustio da uoci znacaj srodnicke terminologije, zamrsenost ekonomske razmene, da nije imao preciznost potrebnu za opisivanje zaklna ili za izvodjenje antropoloskih poredjenja. Ipak, Malinovski je osnivac najznacajnije tradicije terenskog istrazivanja u antropologiji- egzemplarni metod terenskog rada. Sedam osnovnih potreba i kulturni odgovori: metabolizam- intendatura reprodukcija- srodstvo telesna ugoda- skloniste sigurnost- zastita kretanje- aktivnost

rast- trening zdravlje- higijena

17. Znacaj Malinovskog za unapredjenje terenskog rada u antropologiji Antrpologija Malinovskog danas izaziva dve razlicite predstave: predstava o terenskom istrazivaju i implicitno teorijskim pretpostavkama i etnografskom stilu koji podseca na monografije Malinovskog o Trobrijanskim ostrvima Predstava se odnosi na eksplicitnu teoriju kulture i kulturnih univerzalija koja se oslanja na stanovista izneta u radovima Malinovskog iz poznijeg perioda, posebno u njegovom posthumnom delu Naucna teorija kulture

Najpoznatije delo je Argonauti zapadnog Pacifika koje pocinje opisom predmeta, metoda i obima istrazivanja, a zatim sledi geografski opis Trobrijanskih ostrva i njegovog dolaska tamo. Zatim prelazi na norme kula razmene, na podatke vezane za kanue, plovidbu, magiju kanua i ceremonije. Zatim daje detaljniji izvestaj o aspektima koje je ranije pomenuo, ukljucujuci i plovidbe kanuima, kulu i magiju. Zavrsava se refleksivnim poglavljem o znacenju kule. Malinovski predstavlja uvid do kojeg je dosao nekoliko godina posle prethodnog dela, a on se tice proucavanja odnosa na relaciji roditelj-dete. Za Trobrdjane, otac je olicenje popustanja, a ne autoriteta, ujak je vise u poziciji autoriteta nego otac. Ovo se desava zato sto je ujakova moc izvedena iz njegovog polozaja odraslog clana decakove matrilinearne rodjacke grupe. Trobrdjani nisu poznavali fizicko ocinstv, tako da je uloga oca bila razlicita u odnosu na patrilinearna drustva. Kaberi uocava tri nivoa u teoriji funkcije Malinovskog: Funkcija oznacava posledica koje jedna institucija ima na druge institucije,odnosno, tice se relacija izmedju socijalnih institucija Razumevanja institucija u terminma koje definisu clanovi same zajednice Nacin kako se pomocu institucija unapredjuje socijalna kohezija u celini

18. Sociologija kule

Najpoznatije delo Malinovskog je Argonauti zapadnog Pacifika . Kula je oblik razmene sveobuhvatnog me uplemenskog karaktera, povezuje mnogobrojna plemena. Kula obuhvata irok kompleks me usobno izukr tanih delatnosti, koje se pro imaju tako da predstavljaju organsku celinu. Svako kretanje robe u Kuli utvr eno je skupom tradicionalnih pravila, a odre eni delovi te razmene propra eni su slo enim magijskim ritualima i javnim ceremonijama. Kula osnovni predmeti ritualne razmene (mwali i soulava) Elementi razmene Glavni doga aj: Ritualna razmena ogrlica i narukvica (uz uvodne i ispra ajne darove) Prate i doga aji: Obi na trampa (razmena neophodnih i korisnih predmeta koja se obavlja bez mnogo formalnosti i prema potrebi, reguli e se obi ajnim sporazumima) Gra enje kanua,pripremanje opreme, opremanje ekspedicije, ugovaranje termina Pripremni tabui Razlika izme u kule i trampe (gimwali) Kula - Odvija se redovno, u utvr enim periodima, institucionalizovana je. Po iva na slo enom partnerstvu koje predstavlja do ivotnu vezu (samo priznato partnerstvo, ograni en broj ljudi). Osnovni predmeti razmene nemaju prakti nu svrhu glavni predmeti razmene su ukrasi. Predmeti ne ostaju u trajnom vlasni tvu, ve cirkuli u (ceremonijalni predmeti bogatstva, kondenzovane ekonomske vrednosti, predmeti za pokazavinje, obredni predmeti oni sami imaju svoju istoriju). Razmena funkcioni e kao darivanje, a ne kao prisvajanje davanje poklona, usluga, odlo enih uzvra anja me u partnerima kao uzajamnim doma inima, saveznicima, za titinicima. Razmena se organizuje u velikim prekomorskim pothvatima i sastoji se od tri nivoa prekomorska kula, kompnena kula, interna kula zajednica Osnovna pravila kule: Posedovati zna i dati ( to je rang nekoga ko u estvuje u kuli vi i, od njega se o ekuje da vi e daje i da bude velikodu niji; postoji nadmetanje u velikodu nosti) Na dar (vaga) se odlo eno vra a uzdarjem (jotile) Poravnjanje zavisi od darivaoca . Dru tveni okviri razmene po ivaju na slo enom hijerarhijskom ustrojstvu, Malinovskom nije bilo dozvoljeno da ucestvuje

Sekundarna trgovina (gimwali) /Tovari robe koji predstavljaju plate no sredstvo (hrana, ukrasi, oru e). Ova roba se koristi i tro i. Partneri u trgovini se menjaju. Gimwali je ostrvska trgovina Sociologija kule Kula je statusno diferencirana transakcija koja slu i sticanju, u vr ivanju i obnavljanju ugleda pripadnici najni eg sloja ne mogu da u estvuju, to je neko uticajniji ima vi e partnera . U kuli u estvuju samo mu karci; aktivno u estvuju samo oni koji su postigli zrelost. ene imaju svoju sferu dru tvenog uticaja; one formalno ne u estvuju u kuli, ali neki put putuju sa mu karcima, ali ne na daleka putovanja (npr. u Dobu). Magija je izuzetno va na za kulu (obredi, pridr avanje tabua i bajalice)

Mauss ogled o daru Darivanje kao totalna prestacija, darovanje bogovima i ljudima; tri faze: dati, primiti, uzvratiti Potla totalna prestacija nadmeta kog tipa (preterano darivanje, kredit, odlo eno pla anje i ast, u nekim slu ajvima raspodela celokupnog imetka rat darovima ) Zna aj mane u razmeni darova (duh darovane stvari)

19. Razlike u pristupu proucavanju magije kod Malinovskog i ranih evolucionista Evolucionisticka skola ima pogresan nacin misljenja, jer prave prevelika uopstavanja. Malinovski naglasava da je koren magije u potrebama coveka da nadje sklad izmedju nagona i kapaciteta, ali da funkcionisa na integrativam nacin. Magija ima elemente naucnog misljenja. U delu Magija, nauka, religija govori da magija nije potpuno proizvoljna, vec postoji staro nasledje poznavanja biljaka, zivotinja i priode. Malinovski je prvi otvorio mogucnost da postoje aspekti primitivnih drustava koji nisu osvetljeni. Naglasavao da se magija ne primenjuje u svim trenucima zivoota, vec tamo gde postoji visok stepen rizika i nepredvidivosti, tako pocinje da se razvija magija (culstveni kontakt sa okolinom), npr. Ljubavna magija, ribarenje na sred okeana. 20. FUNKCIONALIZAM Funkcionalizam je proucavao unutrasnja svojstva drustva koje je Dirkem nazvao segmentarnim . F se razvio ubrzo posle kolonijalnih osvajanja Nove Gvineje, kao i istocne i zapadne Afrike koje su izvele Britanija i druge evropske sile. Vrsena su istrazivanja medju kolonijalnim narodima. F

su pokusali da rekonstruisu oblike koja su imala drustva koja su proucavana pre pojave kolonijalizma. Neki f su radili u sluzbi vlasti, sto je Malinovski ostro kritikovao, verujuci da kolonijalizam nije vodio racuna o posledicama na racun stanovnika npr. Nove Gvineje. Funkcionalisti upotrebljavaju pojam fje na tri nacina. Na kvazi-matematicki nacin, svaki obicaj povezan sa svakim drugim u zajednici, svaki dogadjaj govori o drugom Vodi poreklo iz fiziologije, funkcije obicaja su da zadovolje primarne bioloske potrebe pojedinca putem kulture Fja svakog obicaja je u odrzanju kohezije

Malinovski i Redklif Braun su osnivaci f skole u antropologiji. Oni su bili protiv ideje 19. Veka da se postojeca drustva mogu klasifikovati prema stupnjevima socijalne evolucije. Braun je opisao f kao izraz koji je neodgovorno smislio Malinovski, sa kojim se nije slagao u nekim shvatanjim fje. Malinovski je bio izvanredan terenski istrazivac, dok je Braum imao uticaja na razvoj teorije. Ni jedan ni drugi za razliku od Marksa nisu smatrali da ekonomski odnosi imaju primat u odnosu na druge aspekte drustvenog zivota. U SAD, Boas je bio protiv evolucionizma, on je smatrao da se ljudska rasa, jezik i kultura menjaj u raznim periodima, negirajuci svaki pokusaj da se oni povezu sa stadijumima razvoja. On je uocio da se emocije koje nam izgledaju prirodno razotkrivaju kao proizvodi kulture kada ih uporedimo sa emocionalnim reakcijama drugih ljudi. Stoking smatra da je duh naroda prilicno neodredjen romanticarski koncept i smatra da se naucni priistup u antr. U vecom meri razvio u vreme dolaska RB u Cikago 1931. Osnovni pojmovi f analize su stats i uloga.Prema Lintonu, osoba ima odredjeni status na osnovu toga sto joj se prepisuju odredjena prava i duznosti ponasanja i prema njoj se odnosi na utvrdjeni nacin tokom socijalnih interakcja. Kada se ponasaju na nacin na koji odgovara njihovom statusu ljudi obavljaju uloge. Status pripisan i stecen. F vide socijalnu strukturu kao mrezu statusa povezanih sa odgovarajucim ulogama. Postoje 4 tipa struktura koje se odnose na posedovanje statusa i uloga 1) Dijadske relacije izmedju komplementarnih statusa, zena muz 2) Socijalna kategorija vise ljudi koji imaju zajednicki status, ali zbog toga nisu medjusobno povezani na organski nacin, U malim drustvima ljudi nasledjuju clanstvo unutr socijalnih kategorija koje se zovu polovine, koje odredjuju sa kim smeju da stupe u brak- endogene ili egzogene

3) Socijalna mreza se sastoji od mnostva dijadskih veza, svaka osoba u mrezi je u odnosu sa bar dve druge, ali niko nije u odnosu sa svim clanovima. Clanovi nemaju zajednicko vlasnistvo, niti moraju imati iste ciljeve. Ako neki clanovi aktiviraju svoj odnos sa nekim drugim kako bi obavili neki zadatak, kaze se da obrazuju set akcija 4) Socijalna grupa ima ogranicenja kojima se utvrdjuje ko jeste, a ko nije clan grupe, ona ima untrasnju struktru, svaki pojedinac svoje mesto u njoj. Grupa ima zajednicku svrhu tj upravljanje zajednickom imovinom, odvrana od neprijatelja, vera u bozanstvo. Svako dete se prikljucuje grupi svojih rodjitelja. Grupa moze biti korporativna, kada se obnavlja ili traje dugo i kvazi grupa, kada ima ogranicen vek trajanja, npr brak, smrt supruznika.

21. Redklif Braun Redklif Braun bavio se australijskom kulturom i kompletnom konstrukcijom rodnih sistema, radio je u bolnici sa Aboridzinima i smatrao da je to nacin na koji se mogu posmatrati razlicite kulture. Njegov pristup je okarakterisan kao strukturalni funkcionalizam, ne interesuje ga zadovoljenje potreba pojedinaca vec se interesuje za odnose u drustvu koji doprinose odrzanju kohezije- Dirkemovac. Za njega, funkcija nekog obicaja, tice se njegove vaznosti za odrzavanje zivota socijalnog organizma. Njegov osnovni cilj nije bio da objasni raznolikost ljudskih drustava, vec da otkrije zakonitosti drustvenih dogadjaja, pokazujuci da se u drustvima odredjenog tipa naci odredjene karakteristike socijalnih relacija. Analogija sa organizmom je od centralne vaznosti za njegovu funkcionalisticku teoriju. Funkcionalno jedinstvo on definise kao stanje kome svi delovi socijalnog sistema funkcionisu zajedno uz zadovoljavajuci stepen uskladjenosti ili unutrasnje konzistentnosti, tj ne proizvode stalne konflikte koji ne mogu biti reseni ni regulisali. Nije nuzno da svi obicaji imaju pozitivne fje, a neki socijalni sistemi mogu ispoljiti veci stepen integrisanosti od drugih. RB nije posvecivao puno paznje istrazivaju konkretnih slucajeva, jer je smatrao da se oni mogu uneti u terenske beleske i predstavljati ilustraciju za neki generalni opis, ali ono sto je potrebno za naucne ciljeve jeste izvestaj o formi i strukturi. RB je sledio dirkema u svom materijalizovanju drustva, njegov metod je opisao kao strukturalni funkcionalizam, jer se fokusira na strukturu socijalnih relacija i pripisuje fje institucijama u kategorijama njihovog doprinosa odrzanju strukture. RB-ova klasigikacija socijalnih sistema

Braunov glavni doprinos sastoji se u pronalazenju nacina klasifikovanja mnogobrojnih nezapadnih drustava i njihovim svrstavanjem u tipove i podtipove. Primer, klasifikacija Aboridzina. Mnogi podaci sakupljeni u jednoj ostrvskoj bolnici za izolaciju obolelih od venericnih bolesti gde je moghao da dodje do informacija o pravima stupanja u brak. On je pokazao da svih 130 au plemena imaju neke zajednicke dimenzije socijalne strukture: Lokalnu organizaciju- sastavljenu od porodica grupisanih u skupinu Podelu plemena na socijalne kategorije kao sto su polovine Posebna pravila stupanja u brak Totemska religija Braun je pokazao da se moze utvrditi konacan broj tipova aboridzinskog drustva i svaki od njih nazvati po reprezativnom plemenu, npr Kariera, Aranda. Kada je pokusao da uspostavi vez izmedju razlicitih vrsta ab drustava, oslonio se na 19-vekovni koncept socijalne evolucije. Bio je naklonjen tome da tokom vremena nizi nivoi socijalne integracije ustupaju mesto visim. Spenser i Gilen su vec zabelezili sistem Aranda centralne Australije. Braun je smatrao da se srodnicka terminologija Aranda izvodi iz jednostavnog organizacionog oblika koji se mogao naci u severno-zapadnoj Australiji. On je zaistra tamo i postojao, medju Karierima. Medjutim, Kareira sistem je vec pisala Daisi Bates koja je optuzila Brauna da joj je plagirao terenske beleske. Lic mu se podsmevao smatrajuci da podilazi sam sebi praveci antropoloske kolekcije nalik na kolekcije leptirova. Braun se manje interesovao za istoriju drustva, a vise za otkrice tipologija drustava sagledanih kao sustinski stabilnih tipova. Srodstvo je zasnovano poreklu, a poreklo moze biti *kognatsko bilateralno, omogucuje licne potomke *matrilinearno *patrilinearno *dvostruko unilinearno omogucuje lozu Brak preuredjuje socijalnu strukturu stvarajuci nove odnose medju srodnickim grupama. Braun pokazuje da takva tipologija ne samo da omogucuje klasifikovanje africkog sistema srodstva, vec i njegovu vezu sa indijskim, severno americkim, teutonskim i tudorskim sistemom srodstva.

22. Kulturni konfiguracionizam R. Benedikt i M. Mid Rut Benedikt i Margaret Mid zastupaju tezu kulturnog konfiguracionizma, odnosno da postoji podudaranje, tj. Paralelizam medju licnoscu i kulturom. Smatrale su da kakva je licnost, takva je kultura i obrnuto. Smatra se da je nedostatak to sto zanemaruju konfliktni aspekt kulture i to sto je odgovor pojedinca na odredjenu situaciju uvek individualni. Zanemaruju jos i dinamiku kulturne promene, odnosno metodoloske implikacije. Samoa je bila, kada je MM istrazivala, vec pod uticajem zapada, bila je hristijanizovana, a ona ga je pojednostavila. MM i RB su stvorile tezu o vaznosti kulture, odnosno da kultura definise covekovo ponasanje, culstvenost i instinkte. Zbog nesvesnog u kulturi, navika i obicaja, postavlja se pitanje kakav je odnos prirode i kulture formiranju licnosti- to je paradigmatsko pitanje. 23. Rut Benedikt obrasci kulture RB je sprovela tezu o vaznosti kulture, odnosno da ona definise covekovo ponasanje, culstvenost i instinkt. Njen najvazniji tekst je Obrasci kulture, koji je pisan pod rukovodstvom Boasa, ali sa vecim naglaskom na psiholoskim aspektima nego u njegovom radu. Prvo je studirala knjizevnost i bila je zainteresovana za poeziju, ali je nakon nekog vremena zakljucila da poezija treba da bude analizirana u sopstvenom kulturnom kontekstu, tako i razliicite kulture treba videti u svetlu te kulture iznutra. Ostavlja studije knjizevnosti i pocinje da se bavi antropologijom. Uciteljica joj je bila MM, i na taj nacin je bila neposredno Boasov ceenik. Razvila je teoriju da svaka kltura ima svoje sopstvene culstvene obrasce. Ljudi poseduju specificne karakterne osobne, a kulturu karakterisu odredjeni culstveni obrasci koji su formativni za karakter licnosti. Stvara teoriju kulturnih obrazaca tako sto koristi distinkciju koju je Nice izmislio. Podela karaktera Apolonski umerenost, ogranicenje, sklad, culstvenost Dionizijski emocije, strast, prekoracenje. Smatra da indijanske kulture sadrze ili jedan ili drugi karakter. Obrasci nisu nastali kroz terenski rad, vec biblioticki. U njemu poredi Zunije iz Novog Meksika, Kvakiutle?!?! Sa Vankuver ostrva i Dobuance iz Malinezije. Dosla je do zakljucka da ono sto je normalno u jednoj kulturi, nije normalno u drugoj. Cak su i psiholoska stanja kulturno determinisana. Zunije je opisala kao apolonijske, Klakiutli su primer dionizijske kulture, a za Dobuance je rekla da su njihove najvece vrline prevara i neprijateljstvo. Njena premisa da kultura odredjuje ono sto se smatra ispravnim

ponasanjem i ono sto se smatra normalnim psiholoskim stanjem ostaje jedn od najjacih relativstickih stanovista u antropologiji. Takodje je smatrala i nacni inicijacija biitan za formiranje njegovog karaktera, da li ce inicijacija biti violentna ili fiktivna. Na izgradju karaktera uticu i mitovi i obredi. Koristeci isti princip, pise Hrizantemu i mac odnosno opisuje rad sa japanskim imigrantima USA tokom WWI. Taj tekst je tipican primer kako se istrazivanje nacionalnog karaktera instrumentalizuje politicki cia je narucila istrazivanje. 24. MM Pol i temperament MM je je jedno od najvecih imena u istoriji antropologije, iako su njeni radovi danas sporni. Bila je ekcentricna, nije se uklapala u americko drustvo. Udavala se 4 puta za antropologe, zalagala se za legalizaciju marihuane. Smatrala je da studenti treba da budu placeni da studiraju. Bavila se i ekoloskim pitanjima. Smatrala je da treba da se koristi majcino mleko. Neki su je osudjivali kao nemoralnu zenu ali je postojala popularna u antr. U svom delu Pol i temperament pokusava da kroz istrazivanje razlicitih primitivnih plemena dokaze da se muskarci i zene ponasaju drugacije na nacin na koji im to kultura nalaze. Polni temp je po njenom misljenju definisan kulturom a ne prirodom. Odrastanje na Samoi je istrazivanje koje je sprovela u kojem se bavi odnosom prirode i kulture, odnosno da je adolescenska kriza univezalna svim ljudima ili je vezana samo za odredjene kulture. Pod nadzorom Boasa ona 20tih godina 20. Veka porucava devojcice sa Samoe i uocava razliku u vaspitanju samoanske dece i dece u zapadnim drustvima. Smatra da devojcice sa Samoe ne prolaze kroz pubertetsku krizu zbog odredjenih faktora> Deca uzimaju drustvene uloge cega nema u primitivnim dustvima, u prim. Drustvima deca od rodjenja dobiju dr. uloge a u zapadnim od ad. Doba Deca nisu zasticena od prirodnh fenomena zivota, npr. Za ljude u zapadnim civilizacijama, smrt je sok, a u primitivnim Samoa od rodjenja su suoceni sa smrcu *takodje i rodjenje, po njoj je bol koji zena ima na porodjaju socijalni konstrukt, porodjaji su javni. Postojanje seksualnih sloboda- na zapadu devojke su morale biti nevine pre braka, a na Samoi je opisala tehniku uskakanja u krevet odnosno da su na Samoi predbracni odnosi smatrani normalnim 25. Znacaj polemike Firman Derek-MM za razumevanje prirode antropoloskog saznanja Friman Derek je profesor u Australiji. Sproveo je svoje istrazivanje na Samoi tek 40. Godina 20. Veka, kada je Samoa prosla veliku hristijanizaciju.Friman je smatrao da je misljenje M da adolescencija na Samoi nije pracena emocionalnim stresovima, da su seksualni odnosi bez

ljubavnog vezivanja smatrani normalnim, pogresna uopstavanja. U njihovoj raspravi, dovodi se u pitanje verodostojnost terenskog rada. *Klasicna antropologija bazira se na posmatranju sa ucestvovanjem tako da se pojavljuje pitanje o mogucnosti ponavljanja istog istrazivanja. Samoa je u kratkom vremenu prosla kroz izuzetno velike drustvene i kulturne promene tako da je nemoguce sprovesti ponovno istrazivanje, drustva se menjaju. *Dovodi se u pitanje vrednost subjektivnog pristupa. Cela polemika nije ukljucivala ozbiljna antropolosko-metodoloska pitanja. Nisu imali fiksiranu proceduru pomocu koje bi dosli do naucnih cinjenica pri terenskom radu, vec je antropologu potreban talenat da napravi celinu. Antropolozi iz svog nadahnuca odredjuju koju ce sliku da vide. M je dotakla politicku tacku. * Postavlja se ptanje interkulturnog kontakta sa drugim, tj gotov mentalnii aparat, sve gotovo i spremno i treba samo primeniti na ljudima. Antropologija je mesavina razlicitih stereotipa, odnosno kritickih pogleda sebe u odnosu na druge tako da se postavlja pitanje *kakvo polje znanja predstavlja klasicna antropologija. Friman daje odgovor na njegovu kritiku da predstavlja fleksibilno polje fragmentiranog upoznavanja kulture drugog. Savremena ispitivanja antropologije izmestaju anrt sa polje stroge naucke u presirena polja ljudskog pristupa. *Takodje dovode u pitanje rodni aspekt, odnosno da zenama pripada privatna sfera, a muskarcima javna. Ljudi sa kojima je Friman pricao, predstavljaju hijerarhiju (prica je sa poglavicom i muskim clanovima), smatrao je da na taj nacin muskarci stite zene i govore u njihovo ime. MM govori samo sa zenama koje smatra stvarnim aspektom zivota. 26. Razliciti pristupi odredjivanju kolektivne licnosti Pitanje da li postoji kolektivna licnost je zapravo teza o nacionalnom karakteru koja je bila politicki eksploatisana (duh naroda vezan za krv i tlo-teza o superiiornim rasama). Teorijski pristup nacionalnog karaktera: Teorijske orijentacije MM i RB nazvane kulturnim konfiguracionizmom Kardineov pojam bazicne strukture licnosti koja primecuje da se za svaku kulturnu celinu moze uociti odredjena bazicna struktura licnosti koja predstavlja ethos tog drustva u celini bez obzira na to da li ce biti ispoljene kod vecine clanova drustva. Adorno je istrazivao autoritarnost i otvrio je da cemo u odredjenim autoritarnim rezimima naci da su ljudi vaspitavani na autoritaran nacin. Razvija i skalu za ispitivanje stepena autorizacije.

Linton je razvio modalne licnosti koje predstavlja zbir psiholoskih karakteristika koji se statisticki mogu utvrditi kao zajednicke kod vecine stanovnika. Ona moze dati prikaz osobina u trenutnom stanju, npr strah, stavove, ali ne moze se odrediti koliko su to dubinske osobine ( u SSSR represivni aparat kod Staljina karakterise obrasce ponasanja u javnosti, a drugaciji su privatno ili ljudi koji imaju stigmatizovane identitete) From izlaze pojam drustvenog karaktera koji je tesko proucavati konkretno na pojedincima. Svako drustvo je drustvena epoha koja gradi svpoj model idealne licnosti koja je funkcionalna u odnosu na neki odredjeni dr. sistem. U svom delu Bekstvo od slobode govori o modelina adaptacije ljudi na sredine, navodi mehanizme bekstva: *sadomazohizam- za autoritarne sisteme, nacisticka Nemacka *konformizam karakteristicno za potrosacko drustvo * rusilastvo- za lumpen proleterijat 28. Osnovne dimenzije drustvenog identiteta Identitet coveka u drustvu dve osnovne komponente: Kako nas vide drugi ljudi Kako mi sami sebe vidimo Stigmatizovani identiteti- ljudi koji trpe teret stigme (zbog rasizma, homofobije) Ja u ogledalu prva slika koju dete o sebi stvara je spoljasnja slika drustveni identitet je kljucan za stvaranje licnog identiteta Rod- jedna od kljucnih determinanti drustvenog identiteta Status- kolicina moci sa kojom raspolazemo, vertikalna perspektiva drustva

Uloga zadaci u okviru drustva, horizontalna perspektiva drustva Prestiz ugled koji uzivamo u drustvu 31. Pojam zivotnog ciklusa i rituala prelaza Pojam zivotnog ciklusa podrazumeva zivootne prelaze koji se obelezavaju ritualima prelaza.

Zivotni ciklus jesu individualne promene kroz faze bioloskog i unutrasnjeg raste (unutrasnje transformacije- Gener i Tarner) Rituali prelaza po Generu pomazu da drustvo reprodukuje samo sebe. Ljudi dobijaju nove statuse, a da se socijalna struktura ne menja, a javni karakter ceremonija godisnje podseca stanovnike na njihovo zajednistvo, prava i duznosti.Tarner sledi GenePa deleci obrede u tri faze: Separacija odvajanje Liminalnost- granicna siituacija Reintegracija novo ujedinjenje Separaciiju obelezava licno ili grupno pomeranje sa ucvrscenog polozaja u socijalnoj strukturi prema necemu nepoznatom. Kada je prekid ostvaren, akter ulazi u liminalnu fazu, ambivalentni stupanj, na kome se on ili ona u izvesnom smislu nalaze izvan drustva ni tamo ni ovamo, izmedju dva stabiilna stanja. Drustvo rizikuje da akter odbije da bude reintegrisan i odbija vrednosti i hijerarhije moci tog drustva, dok pojedinac sa svoje strane rizikuje anomiju i neudomljenost. Opasno i tesko luminalno stanje je ipak neophodno da bi se ocistili prethodni statusi pojedinaca i da bis e on ili ona pripremili za ponovno radjanje kroz novu kategoriju drustvene licnosti. Zavrsna faza rituala prelaza je reintegracija. Tokom ove faze iskusenik se vraca kao nova osoba, obicno sa visim rangom.

35. Pojam strukturalizma i glavni principi U najsirem znacenju, strukturalizam se odnosi na obrasce odnosno kako stvari koje naizgled nisu povezane, obrazuju deo sistema uzajamno povezanih delova. U strukturalistickoj teoriji, celina se smatra vecom od svojih delova. Strukturalizam pociva na strukturalnoj lingvistici i semiologiji. Glavni predstavnik je Klod Levi Stros. Strukturalizam u najcescem znacenju, koje mu predaje KLS, ima isto znacenje kao u strukturalnoj lingvistici, kao i u kognativnoj antropologji. Strukturalizam tretira kulturu kao sistem znakova po njemu je ona simbolicka velicina. On ne nice samo iz lingvistike i antropoloske ekspanzije 40tih godina 20. Veka, vec ona ima i varijante u psihologiji. Strukturalizam formalizuje polje koje proucava, odredjena pravila, uloge, formalne relacije. U drustvenim naukama, voda poreklo iz organicistickih i ranijih funkcionalistickih teorija drustva, modifikovanih pod uticajem strukturalne lingvistike koja se razvila na pocetku XX veka,

ali se strukturalizam ne ogranicava samo na drustvene nauke, vec ima pristupa i biologiji i arhitekturi. Osnovni principi strukturalizma: Celina je sistem, nije agregat koji je sastavljen od logickih i formalno povezanih elemenata, ima semanticku Svaka transformacija se desava na osnovu formalnih pravila da bi opstala kultura Kultura kao sistem funkcionise kao samoregenerativnis sistem, funkcionise na principu samoorganizacije i samo- transformacije Za razumevanje sistema (kulture) vazniji je pojam strukture od pojma fje Struktura je dubinska i relaciona, a ne povrsinska i vidljiva karakteristika sistema RB smatra smatra da svi elementi odredjuju socijalnu koheziju, a LS da sistem formalnih pravila definise strukturu. Takodje smatra da strukture nisu vidljive, a za RB su vidljiva.

36. Karakteristike strukturalizma u antropologiji Strukturalizam u antropologiji ne tice se samo socijalnih struktura i strukturnih formi, vec i struktura ideja. Strukture se smatraju racionalnim, a ne empirijskim tvorevinama. Tako da antropolozi prvo razmisljaju o logickim mogucnostima nekog fenomena, a tek nakon toga traze primere u etnografiji. LS se bavio idealnim strukturama drustva u dva znacenja: S obzirom na sopstveni koncept S obzirom na koncepte ljudi na koje se odnosi etnografski rad. U LS zamisli, veoma je vazno da se antropolog drzi takvog pogleda na drustvo koje uzima u obzir svaku logicku mogucnost.

37. Glavne osobine ljudskog jezika kao semiotickog sistema *arbitarnost sistem koji je proizvoljno pretpostavljen, nema prirodne veze izmedju reci kuca i stvari kuca * kulturna transmisija prenosi se sa generacije na generaciju, jezik se uci * distinktivnost diskretne velicine

* tranzitivnost znacenje jezika moze snazno da se prosiruje i idejama, jezikom mozemo komunicirati pomocu necega sto nas ne okruzuje (prenosivost znacenja) * dualnost jezik je dualan, kao i znakovi, mogu imati fizicku i inteligibilnu (mentalnu) komponentu (npr zvuk i znacenje) * metalingvisticki i metasimioticki kapacitet- nazivi drugog nivoa * produktivnost jezik i kultura se sastoje od ogranicenog broja elemenata koje koristimo na neogranicen broj nacina 38. Pojam semiologije i pojam znaka Semiologija predstavlja disciplinu koja se bavi proucavanjem struktura koje proucavaju znakove (jezik i druge znakovne sisteme). Ona je zapravo doktrina ili nacin proucavanja materijala. Poreklo joj je vezano za medicinu, upotrebljavao ga je Hipokrat (simptom-znak), prelazi u filozofiju, gde je Aristotel napravio osnovne klasifikacije znaka koje postoje do danas. Pojam znaka uvek stoji umesto neceg drugog sto oznacava, nikad ne oznacava samog sebe. Svaki znak ima: Fizicku komponentu glas, dim, pismo, predmet, ritualna radnja Referentno polje na koje se odnosi skup objekata koji ukazuju na taj predmet (dim-vatra). Svaki znak je veoma distinktivan, covek se razlikuje po ome od zivotinje Znacenje znaka ima apstraktnu vrednost

39. Strukturalna antropologija KLS LS je stekao akademsko obrazovanje u oblasti prava i filozofije. Sam je smatrao da su na njega veliki uticaj izvrsili jos geologija, Frojdova psihologija i marksistickih teorija. Za LS sustina kulture je u strukturu. To se podjednako odnosi na pojedinacne kulture, sa njihovim specificnim konfiguracijama, kao i na klture, sa njihovim specificnim konfiguracijama, kao i na kulture sirom sveta posmatrane u celini, u tom smislu sta su pojedinacne kulture deo jednog od mogucih kulturnih sistema. Nigde to nije ociglednije nego u njegovom delu Elementarnim strukturama srodstva . Preuzima od lingvista iz centralne Evrope ideje koje su oni razvili u okviru svoje discipline i primenio ih na antropologiji. Takodje veliki deo njegove misli potekao je direktno iz Dirkemove i Mosove tradicije. Bio je otvoren i prema antropoloskim idejama drugih zemalja, posebno u odnosu na Boasovu americku tradiciju. Svaki znak ima tri komponente:

Oznacitelj sama rec (kuca) Oznaceno denotacije, predstavlja obim pojmova (sve kuce kao fizicki pojam) Znacenje konotacija, predstavlja sadrzaj pojma (definicija kuce) Slozeni simboli podrazumevaju mreze znacaja i oznacavaju vise od jednog predmeta. Pre Ferdinanda de Sosira jezik je bio simbolicki sistem koji odrazava spoljasnju stvarnost. To sto poseduje referentno polje je kljucni element pri analizi na sta se odnosi taj znak u stvarnosti. De Sosir ustanovljava da jezik kao sistem objasnjava da on nije odredjen referentnim poljem, vec zavisi od mreze znakova. Svet u nasem umu nije refleksija spoljasnje stvarnosti, vec nas um odredjuje kako cemo percipirati stvarnost. 40. Metod strukturalne antropologije LS Sastoji se od toga da treba: Definisati kulturni fenomen npr mit, totem, klan koji je predmet proucavanja na jedan formalni nacin kao reakciju izmedju dva ili vise termina Konstruisati tabelu mogucih permutacija Prepoznati ispitivani slucaj kao jednu od mogucih permutacija unutar celovitog sistema i definisati moguce transformacije Utvrditi odnos znakova i prirode

42. Opste karakteristike s-i antropologije i predstavnici Op te karakteristike simboli ko-interpretativne antropologije i glavni predstavnici. *Pravci unutar simboli ko-interpretativne antropologije: Interpretativna antropologija- Gerc Pozori na antropologija- Tarner,Bruk,Grotovski, ekner Mikro-sociologija- sociologija Gofmana *Simboli ko-interpretivna antropologija spade u savremeni pristup.Glavni predstavnik je Kliford Gerc. Simboli ko intrerpretativna antropologija je je vi e orjentacija koja ispituje vrednosti simbola u kulturi. Tarner, Bruk, Grotovski i ekner predstavnici pozori ne antropologije, bili su mnogo vi e teatrolozi,re iseri nego antropolozi.Bavili su se postmodernism pozori tem. Teatar prekora uje granice predstave, postaje manifestacija dru tvenog ivota. ekner je uklju ivao publiku u predstavu ; nije bilo scene; simboli ka vrednost predstave pome ala se sa stvarnim

Levi-Stros

Gerc

dru tvenim pona anjem.Barba je vr io pore enje pozori ta po narodima;njegovo pozori te je pozori te performansa; poredio je telesne gestove plesa a u raznim kulturama I razvio filozofiju tih kultura na osnovu tih telesnih gestova.Primeri: ,,Baline anski ples gde je identitet pojedinca konglomerat razli itih sila, plesa i menjaju identitete.

43. KLS i Gerc razlike

Zajedni ki elementi: Kultura je sistem zna enja (semioti ki sistem), kultura ini jezik i gramatiku dru tvenog ivota Potpuno poistove enje sa stranom kulturom koja se prou ava nije mogu e

Formalizam naglasak na kulturnoj sintaksi Univerzalizam Osnova jedinstvenosti ove anastva je u zajedni kim apstraktnim osnovama uma (kulturni simbol je deo formalnog binarnog sistema) Nesvesna osnova upotrebe kulturnih simbola Kognitivan pristup

Pravila upotrebe jezika kulture su dru tveno ustanovljena naglasak na kulturnoj semantici Relativizam Osnova jedinstvenosti ove anstva je u komunikativnim mimeti kim kulturnim obrascima (kulturni simbol je deo komunikativne situacije) Strate ka upotreba kulturnih simbola Interpretativan pristup

44.Glavne karakteristike Gercovog pristupa. Gerc ni u jednom radu ne obja njava precizno svoje stanovi te u okviru antropolo ke tradicije.Ipak poreklo njegovoh pristupa sigurno se e do strukturalisti kih postavki Franca Boasa, a potom i do Rut Benedikt.Ve ina njegovih istra ivanja zasniva se na intervjuima,koji su sli ni predja njim etnografskim upitnicima.Najve e te ko e u analizi Gercovog dela I misli javljaju se zbog toga to on odbija da svoje ideje izlo i sistematski.U svojoj etnografiji on slobodno eksperimenti e, nije optrere en dogmama niti obrascima. *Kultura je shva ena kao mre a zna enja, u analogiji sa jezikom, ali za razliku od strukturalizma, ne kroz mre u formalnih relacija, ve kroz mehanizme njene upotrebe.Kultura se u i, ona predstavlja svojevrsan teatar. Utvr ivanje mre e zna enja unutar neke kulture zahteva interpretativni ili hermeneuti ki pristup,operativan terenski rad i podroban opis. Hermeneutika je prvobitno odredjivana kao ume e analize teksta-u hermeneuti kom pristupu, kultura se tretira kao tekst.Kulturna zna enja nisu subjektivna niti univerzalna,ve odre ena pravilima konkretne culture,koja su javna,odnosno, imaju op tu dru tvenu vrednost I pravila kojima se reguli u,te se kao takva daju kontekstualno i itati Terenski rad je neophodan da bi se razumeo kontekst neke culture.Uspostavljanje kontakta sa u esnicima I pripadnicima neke kulture je preduslov dobrog etnografskog rada.Ono zavisi manje od formalnih na ela nau nog posmatranja,a vi e od konkretnog I ivotnog konteksta koji od antropologa zahteva visoku adaptibilnost,domi ljatost I dosledno pona anje po ,,lokalnim pravilima igre Podroban opis(opisan u 45. Pitanju)

45.Pojam podrobnog opisa i zna aj razumevanja mimeti kih delatnosti za opis neke kulture. *Podroban opis podrazumeva sofisticiran i detaljan opis neke pojave koji u svom zavr nom obliku po iva na mimeti kom znanju i omogu uje razgrani avanje nivoa opisa.Opis prvog reda je opis neke pojave koji daje u esnik i pripadnik te culture ili o evidac samog doga aja ili pojave.Treba imati na umu da je i opis prvog reda u osnovi velikim delom intrepretacija i da ga nije uvek mogu e razlikovati od fakata.Opis drugog i viseg reda zasnovan je na tuma enju opisa prvog reda u kontekstu analize neke kulture ili kulturne pojave koa celine.Dobar etnografsli i na njemu gra eni teorijski rad mo e da prati i eksplicira nivoe opisa koje koristi. *Gerc je smatrao da je mimeti ka radnja va na za proces u enja i proces kulturnog op tenja. Mimeticka radnja je radnja je radnja u kojoj ne to imitiramo,opona amo (ples, igra, crtanje).To je sastavni deo znanja (najbolji lovac je onaj lovac koji zna da opona a ivotinje). Antropologija je nepismena u pogledu prou avanja razli itih dimenzija mimetike. efer uo ava razli ite dimenzije mimeti kog pona aanja i njihov udeo u formiranju culture: mimikrija-pretvaranje da ste ne to u dru tvu to niste; refleks-biolo ka radnja kopiranje-neintelegentna radnja,nau eno pona anje ge talt pona anje-kopiranje,ali u enje neke ve tine,inteligentna radja simulacija-oblik pona anja koji podrazumeva modelovanje, fikciju, fantazam, reinstaciranje, ludi ke varke-za sve je karakteristi no intencionalno prevo enje u meta-jezik 46. Pojam duboke igre Duboka igra je dru tvena igra kojom se simulira i istovremeno sublimi e direktan afektivni odnos (npr. agonijski odnos ljubavi, neprijateljstvo i sl.).Duboku igru karakteri u veliki ulozi. Duboka igra se razlikuje od obi ne igre po svom intezitetu (ekstati nosti) i nagla enoj transformativnoj funkciji prevo enja sna nih ose anja i afekata u jezik kulturne komunikacije i dru tvene igre. Objasniti na primeru mita o Orfeju i Euridiki i ruskog ruleta- igra na ivot i smrt.

47. Pojam hibridne kulture i odnosa globalnog i lokalnog , va nost tih pojmova u savremenoj antropologiji

Pojmovi hibridne kulture i ukr tanje misli sa eto iskazuju predmet i prirodu antropologije. Hibridne su kulture koje nastaju u sve ubrzanijem procesu susreta razli itih kultura. One predstavljaju spojeve, obrise i predele koji su obele je savremenog sveta sa dru tvenog i kulturnog stanovi ta. Nastaju iz danas sve intezivnijih susreta pojedinaca i grupa sa druga ijim istorijama, pam enjima, saznanjima i identitetima. Kada govorimo o hibridima, podrazumevamo da postoje iste kulture. Me utim, sa empirijskog gledi ta, kulture su uvek bile hibridne kao plod susreta, doprinosa i ukr tanja razli itih mentaliteta, kulturnih iskustava, a doprinosi, zaboravi i se anja zavise od na ina na koji se kulture spajaju i prespajaju, na osnovu odre enog odnosa snaga. Njihov obim i u estalost su danas znatno ve i nego u bliskoj ili daljoj pro losti. Izraz hibridne upotrebljavamo da bismo ozna ili predmet kulturne antropologije budu i da ljudske kulture nikada nisu bile iste. S apstraktnijeg stanovi ta, u prvi plan isti emo prakti ne i simboli ke strategije koje kulture primenjuju da bi neprekidno menjale svoj polo aj u kontekstu ubrzanih promena. Ako je kulturna dimenzija kojom se bavi kulturna antropologija hibridna, onda je i sama antropologija ukr tena misao , odnosno hibridna. Ukr tena misao je zato to nastaje kao spoj kulturnog nasle a antropologa i nasle a misli onih koji su predmet antropolo kog izu avanja. Pod izrazom promet kultura podrazumevamo sva ona vi estruka i slo ena kretanja koja obele avaju fenomene ukr tanja. Na a predstava o njima je delimi na, protivre na i banalna, a uo avanje tih kretanja ne zna i puko obja njavanje procesa kulturnog samooblikovanja . Cilj analize fenomena kulturnog prometa je da uo imo smisao koje ti procesi imaju za one koji ih do ivljavaju, kao i prakti no i simboli ko dejstvo tih procesa na sredinu u kojoj nastaju. Uticaji jedne na drugu kulturu npr. roba sa zapada na potro a ke navike istoka, nacionalizam, fundamentalizam itd. Postoji uverenje da ti dodiri i razmene pogoduju te nji ka homogenizaciji planete. S druge strane, postoji uverenje da su zbog sukobljavanja pri dodirima, kulture i etni ke skupine odvojeni entiteti. Vladalo je i mi ljenje da su ljudske zajednice i kulture odvojene celine koje ne izlaze izvan kruga sopstvenih zna enja, to i nije sasvim neta no, jer kulture prou avamo na osnovu njihovih sopstvenih odrednica. Me utim, kulture se oduvek menjaju, a to pitanje promena privla i pa nju antropologa do dan danas. ODNOS LOKALNOG I GLOBALNOG U SAVREMENOJ KULTURI Tokom poslednjih 20 godina do lo je do usavr avanja pristupa koji te i da zajednice i kulture sagleda kao dinami ne celine, podlo ne uticajima i spoljnih i unutra njih to je preraslo u izraz dijalektika globalnog i lokalnog , to je proces preplitanja iji je ishod nepredvidiv. U tom procesu dolazi do preobra aja lokalnih vrednosti i zna enja u kulturi u dodiru sa spoljnim

uticajima, a ta spolja nost nije druga kultura ve skup pojava koje se odnose na skoro sve kulture bez razlike npr. televizija. Te pojave nazivamo globalnim i kad ih neka kultura usvoji vi e ih ne do ivljava kao spolja nje ve postaju deo nje i ona im pridaje sopstvena zna enja. Kulturu mo emo posmatrati ne kao sadr aj ve kao prostor komunikacija , primorani smo da govorimo o globalnom kulturnom prometu, stoga emo govoriti o globalnoj ekumeni to je prostor nepredidnih uzajamnih delovanja i kulturne razmene. Mnogi sociolozi i ekonomisti su se bavili problemom odnosa zajednica i kultura u nivou globalne ekumene, posmatraju i to kao neravnomeran odnos centra i periferije. Izrabljivanje je obele je neravnopravnosti (kolonisti ki centar i kolonizovane oblasti, industrijski centar i periferije kao izvor sirovina i radne snage. U takvim antropolo kim analizama u prvom planu je dru tvena i politi ka struktura (centar vlada, a periferija se pokorava), ne uzimaju i u obzir kulturne aspekte. Me utim, kulturni procesi na svetskom planu je slo eniji od klasi ne suprotnosti centar periferija. Npr. muzika i serije iz siroma nih zemalja su postale deo zapadnog kulturnog prostora. Preme tanje predmeta podrazumeva i njihovo uklapanje u sisteme zna enja koji se razlikuju od njihovog prvobitnog. To je uvo enje predmeta u novi sistem u smislu kulturne politike . Tu je re o dva postupka: dobo prvobitni vlasnici ne znaju krajnji ishod

fri ider prvobitni vlasnici znaju ishod to im je i cilj, a to je pro irenje tr i ta. Promet kultura nosi oznaku asimetri nog, neravnopravnog odnosa, jer po iva na prevlasti koju neke kulture mogu da ostvare nad drugim. Socijalni antropolozi sve e e govore o nadnacionalnim kulturama. Po Hanercu strukture zna enja koje se kre u kroz mre e dru tvene komunikacije ne nalaze se u celini ni na jednoj pojedina noj teritoriji. Cilj je da se zamisao kulture kao slo ene strukturalne celine pove e s pojmom mre a . Mre e nadnacionalnih kultura nisu vezane za neku odre enu teritoriju, mogu postojati u razli itim sredinama, mestima, kontinentima takve mre e prenose kulture koje su li ene lokalnih obele ja. Svet je preplavljen nadnacionalnim uticajima, a danas se kulturni promet ne mo e posmatrati kao me u-narodni ve kao nadnacionalni protok.

48. Pojam etni ke panorame i simboli kih, zami ljenih zajednica, va nost tih pojmova u savremenoj antropologiji

Apaduraj je predlo io pojam etni ka panorama odnosno etno panorama za ozna avanje promena kulturnog identiteta i novih sociokulturnih prilika koje nastaju u kontekstu pokretljivosti, dodiru ljudi i sistema zna enja. Uvodi se nova predstava o kulturnim kontekstima u kojima antropolozi sve e e rade, poma e nam da lak e uobli imo zamisao o prometu i ukr tanju kultura jer upu uje na okru enje koje se nalazi u pozadini tih pojava. On govori o: tehnolo koj, finansijskoj, medijskoj i ideolo koj panorami. Tehnolo ka podrazumeva okru enje koje nastaje protokom proizvodnih i tehnolo kih ure aja. Finansijska kao proizvod protoka novca kroz svetske banke i berze. Medijska ozna ava skupove informacija u re i i slici koje stvaraju radio i televizija, novine, knjige izvan granica zemalja gde su nastali. Ideolo ka se stvara kao posledica irenja univerzalnih ideja koje poti u sa Zapada sloboda, demokratija, ljudska prava itd. Individualni i kolektivni identiteti se menjaju br e nego ranije, jer nisu vi e vrsto vezani za odre enu teritoriju.

Pojam etni ke panorame je vezan za gubljenje lokalnih obele ja kulture, kao i terirorijalnih obele ja to je izraz za prilike u kojima pojedinci, zajednice i grupe se fizi ki preme taju na drugo mesto i nastanjuju se, privremeno ili kona no, u odnosu na podru je iz kojeg poti u. Razlika izme u gubljenja lokalnog i teritorijalnog obele ja le i u materijalnoj bazi koju ova druga pojava nudi prvoj. Gubljenje teritorijalnog obele ja je jedna od najmo nijih snaga u savremenom svetu jer se podudara sa masovnim kretanjima i seobama ljudi koji razvijaju specifi no poimanje svog ivota i ose aja pripadnosti i otu enosti. Pojam etni ke panorame se nadovezuje na ono to nazivamo razdvajanjem i raskolom u globalnoj kulturnoj ekonomiji . Apaduraj isti e neravnomernost u oblasti ekonomije i kulture tako da irenje svetskog tr i ta ne sme da nas navede na pomisao o jedinstvenoj kulturi.

Glavno svojstvo stvarnosti gubljenja lokalnog i teritorijalnog obele ja kulture jeste da se imaginacija stanovni tva lokalnih sredina iskazuje u sve slo enijim oblicima u okviru globalnog konteksta, ak i tamo gde je kretanje ljudi ograni eno ili ga uop te nema. Ljudi preobra avaju svoj identitet i kulturu pomo u novih svetova koje gradi njihova ma ta, zami ljene zajednice (politika).