Click here to load reader

antropologija pu

  • View
    423

  • Download
    8

Embed Size (px)

Text of antropologija pu

1. Pojam, nastanak i predmet antropologije Antika Grka rodno mesto svega najbitnijeg na emu poivaju filozofija, nauka, knjievnost i umetnost; Kada je ovek izdignut i smeten u sredite misli i oboavanja, dotadanji celoviti pogled na svet kosmiki je doveden u pitanje, izgubio je primat i znaaj. Novi period u razvoju misli i delanja antikih ljudi je nazvan antropoloki, primat dobijaju pitanja vezana za oveka. Od tog vremena see predmet antropologije na poetku kao problem a potom u okviru posebne filozofske discipline (filozofije antropologije), da bi u 19. veku bio smeten u domene posebne nauke antropologije. Re ANTROPOLOGIJA je grkog porekla; antropos ovek + logos uenje, nauka = nauka o oveku. Smatra se da je Aristotel prvi upotrebio tu re oznaava prouavanje ljudske duhovne prirode. Na poetku 16. veka pojam antropologije su preuzeli naunici iz prirodnih nauka Magnus Hunt (bavio se obradom anatomskih osobina ovekovog tela) i Galeac Kapele. Pojam antropologija obuhvata izuavanje i istraivanje oveka kao celovitog i jedinstvenog bia ukljuuje ovekovo telo i duu i duh, obuhvata obe ovekove prirode bioloku i kulturno duhovnu. Dejvid Hjum je prvi upotrebio izraz nauka o oveku (1739.) on smatra da je ona temelj svih nauka, treba da se zasniva na iskustvu i opaanju. .. Ruso i Volter su dali znaajan doprinos razvoju antropologije; Ruso je opisivao oveka u primitivnom stanju kao sreno bie, dok je Volter smatrao da oveka iz prirodnog stanja treba prevesti u civilizaciju. Volter je osudjivao i prekomernu upotrebu pojma divljatvo. On je prvi upotrebio izraz filozofija istorije 1765. Kant je antropologiju shvatao slino kao prosvetitelji. 1798. je objavio knjigu Antropologija sa pragmatinog stanovita. Prema njemu antropologija obuhvata sva znanja o oveku ali ukljuuje i jedan broj problema iz psihologije. Vilhelm fon Humbolt istakao je znaaj upoznavanja oveka ne samo u optem filozofskom poimanju ve i kao pokretno individualno bie koje se pojavljuje pred naim oima uporedna antropologija se oslanja na optu, trai samo individualne razliitosti, odvaja sluajne i prolazne od sutinskih i trajnih. U 19. veku poinju sistematska istraivanja drutvenih ustanova. Ovo je vek sistematskog struktuiranja antropologije. U 20. veku velike antropoloke koncepcije dali su Franc Boas, Rut Benedikt, Alfred Luis Kreber, Dulijan Stjuart, Lesli Vajt, Emil Dirkem, Marsel Mos, Levi Bril, Priard, Malinovski. Njihova istraivanja i koncepcije pripadaju trima pristupima: evolucionizmu, istorijskoj koli i funkcionalizmu. Na osnovu njih se razvijaju strukturalistiki i istorijsko humanistiki pristup.

jedni je odredjuju kao najoptiju drutvenu nauku, drugi smatraju da je njen predmet odredjen predmetom sociologije, njen predmet je kultura, prouavanje odnosa kulture i linosti, predmet prouavanja je ovek 1. Predstavnici prvog odredjena antropologije su Dilen, Hauels, Mos, Malinovski, Merdok i Kreber. Prema Dilenu predmet antropologije je ceo ljudski rod. Za Hauelsa ona je nauka o prirodnoj istoriji ljudske vrste u tu istoriju je ukljuena i bioloka i kulturna komponenta ljudske vrste. Mos smatra da je antropologija iznad sociologije, prema njemu je ona ukupnost nauka koje posmatraju oveka kao ivo bie, svesno i drutveno. Malinovski ona je nauka o oveku, ljudskom ponaanju, ljudskoj prirodi, ljudskom drutvu i kulturi, ona treba da je magistra vitae uporedo sa istorijom. Merdok ona moe da poslui kao osnova svih drugih drutvenih nauka. Kreber kao nauka o iveku treba da poslui kao osnova za integraciju drutvenih nauka. 2. Drugo odredjenje zastupaju Evans Priard i Redklif Braun. Priard prihvata naziv komparativna sociologija za socijalnu antropologiju. Antropologija predstavlja ogranak sociologije i tako prouava pre drutvo nego kulturu. Redklif Braun socijalna antropologija prouava forme asocijacije ili socijalne integracije u primitivnim drutvima. 3. Prema treem kultura je ono to ini predmet antropologije. Rodonaelnici su ameriki antropolozi. Smatraju da antropologija treba da istrauje kulturu u najirem znaaju. Kultura se prouava kao impersonalna kategorija koja ima svoju strukturnu i institucionalnu formu ili svoju istoriju, manje ili vie nezavisnu od istorije drutva. Ameriki antropolozi su razvili kulturnu antropologiju, a poreklo vode iz antropologije. Franc Boas i Forde antropologiju definiu kao nauku koja se bavi strukturom drutvenih odnosa datog naroda u smislu postojeih kulturnih normi. Lesli Vajt predlae da se osnuje nova nauna disciplina kulturologija koja bi isticala odnos izmedju ljudskih organizama s jedne strane i van-telesne tradicije sa druge strane tj. kulture. 4. Nastaje kao reakcija svodjenja antropologije na kulturologiju. Ona je u znaku vraanja antropologije izvornom znaenju ali i pomeranje na relaciji antropologija kultura. Linton, Kardiner i Mid smatraju da je predmet antropologije prouavanje odnosa kulture i linosti ali pre svega sa ciljem da se ustanovi kako kultura deluje na linost. 5. Herskovic, Benedikt, Redfild i Montagju. Herskovic za predmet antropologije odredjuje prouavanje oveka i njegove delatnosti. Antropologija se bavi ljudskim svetom, ljudskim delatnostima i iskustvima. Rut Benedikt za nju je predmet ovekov rad, njegove ideje i njegova istorija. Redfild antropologija se okrenula onome to je ljudsko u oveku i da prouava sledee tri forme u kojima se ljudsko manifestuje: 1. linost, kao manifestacija ljudskog u individuama 2. kulturu, kao ljudsko izraeno u trajnim drutvenim grupama 3. ljudsku prirodu, kao manifestaciju onoga to je ljudsko u svim socijalizovanim lanovima drutvene zajednice. Montagju ona istrauje nain na koji je ljudski rad delovao na oveka, da izmeni njega i njegove delatnosti. Za njega je predmet ljudska priroda. Specifinosti antropologije u odnosu na filozofiju i druge nauke istakli su Karol i Melvin Emberg. Prema njima antropologija je holistika prouava sve varijante ljudi i sve aspekte ljudske egzistencije u svim istorijskim periodima. Antropologija, takodje traga tipinim karakteristikama neke populacije: antropologija predstavlja most izmedju prirodnih i drutvenih nauka, budui da prouava prirodu oveka celovito, obuhvatajui i bioloke i socijalne komponente. Njenim predmetom su obuhvaene obe ljudske prirode (bioloka i ovena).

-

2.

Predmet politike antropologije

Predmet antropologije U pogledu odredjenja predmeta nema jedinstvenog stava:

Kao nauna disciplina politika antropologija se utemeljuje 60-ih godina 20. veka. U pogledu nastanka politike antropologije postoje razliita miljenja. Jedni smatraju da je njen predmet ve omedjen i upotpunjen u radovima antropologa iz 20-ih godina 20. veka koji su posredno ili neposredno ukljuivali politiko u

1

antropoloka istraivanja. Veina drugih autora uzima kao presudnu 1940 i objavu Afrikih politikih sistema koje su priredili Evans-Priard i Majer Fortes. Istakli su da prouavanje politikih institucija treba da bude komparativno i induktivno. Cilj je da se povee njihova jednoobraznost ali i medjuzavisnost od drugih oblasti i karakteristika drutvenog ivota. Prvi lanak pod nazivom Politika antropologija je objavio 1959. Dejvid Iston. Iston osporava politiku antropologiju ali istovremeno odredjuje politiko polje za koje su zainteresovani antropolozi. Prva knjiga Politika antropologija (1966) je zbotnik radova koji su priredili Svorc, Tarner i Tjuden. Oni u centar istraivanja stavljaju drutvene i politike konflikte, politiku akciju, mo, vlast, kodove vlasti, politike rituale, vodjstvo i procese donoenja odluka. Prvo autorsko delo Politika antropologija je objavio or Balandije 1967. Balandije smatra da nova disciplina politika antropologija kao prvo obezbedjuje prevazilaenje posebnih politikih znanja i doktrina. Posmatra oveka kao homo politicus-a i nastoji da ustanovi koje su to osobine zajednike svim politikim uredjenjima. U tom znaenju je nalazimo jo kod Aristotela u Politici gde se ljudsko bie odredjuje kao politiko, odnosno ono je po prirodi politiko bie. Aristotel smatra da oveku kao politikom biu najbolje odgovara autoritet zakona. Balandije konstatuje da i politikolozi poinju da priznaju postojanje potrebe za politikom antropologijom. Antropologija postaje i instrument otkrivanja i prouavanja razliitih institucija i naina ponaanja, kojima se obezbedjuje vladavina nad ljudima, kao i sistema miljenja i simbola na kojima se te institucije i ti naini ponaanja zasnivaju. Ciljevi politike natropologije, prema Balandijeu su: odredjenje politikog, tako da se ono ne odnosi samo na istorijska drutva niti na postojanje drave i dravnog aparata, objanjenje politikih sistema, odnosno proces njihovog formiranja i transformisanja na nain kako to u istraivanjima rade istoriari, - komparativno prouavanje razliitih aspekata politike stvarnosti u njenoj sveukupnosti istorijskoj i geografskoj. Na taj nain izbegava se provincijalizam a uspostavlja nastanak svetske istorije politikog miljenja. Ted Luelen u knjizi Uvod u politiku antropologiju naglaava da se u drutvima, u kojima su antropolozi tradicionalno radili, politika ne moe odvojiti od srodstva, vere, vrnjakih udruenja, tajnih drutava i slino jer su upravo to institucije koje ispoljavaju mo i vlast (autooritet). Politikoloki i socioloki uvid u antropologiju daje ire odredjenje predmeta politike antropologije, nego to to antropolozi i antropoloka istraivanja pruaju. Politika antropologija se bavi odnosom ljudske prirode (bioloke i kulturne) i politikog kao proizvoda te prirode. U sreditu istraivanja politike antropologije su: ljudska priroda, ljudske zajednice, posebne politike zajednice, politiki sistemi, politike organizacije, odnosno drava, zatim mo, vlast, autoritet, konflikti, posebno najdrastiniji i najopasniji koji su oslonjeni na upotrebu sile i nasilja. Znaajno mesto zauzimaju istraivanja: politike strukture i procesa, mita i mitologije u politici, religije u politici, obiaja i tradicija u politici. Posebno se izdvajaju problemi: karaktera i politike, dominacija obrazaca loih stanja i oseanja u politici, jezikih obrazaca u politici. Politiko svedeno na tehniku i zanat, odvojeno od antropologije, radja udovita i proizvodi porazne posledice po ljude. Vrlina politike natropologije je povezivanje i korienje znanja i metoda iz drugih naunih disciplina.

drave uopte i pojedine dravne oblike posebno odrava, a ta ih rui. On miri normu sa stvarnou, odnosno sa njenim vidljivim delom realnou. Aristotel je bitan i iz jo jednog razloga za razvoj politike natropologije zbog odnosa prvih politikih antropologa prema filozofiji. Oni Aristotelovu empirijsku gradju prihvataju ali ne i filozofski pristup antropologiji insistiranje na razdvajanju. Razdvajanje je loe po antropologiju sam pojam je nastao u filozofiji, a i filozofi su utemeljivali antropologiju u svojim filozofskim koncepcijama npr. tema drave. Posebno znaajno mesto kod politikih antropologa ima arl Monteskje mnogi ga smatraju zaetnikom antropolokog naunog postupka. Njegovo delo O duhu zakona, uzima se kao prvi ozbiljni pokuaj da se stekne potpuniji uvid u raznolikost ljudskih drutava, kako bi se ona mogla razvrstati i uporedjivati. Prouavanje istonjakog despotizma i korienje gradje za prouavanje pojedinih vladavina van Evrope, pokree metodoloku revoluciju (Altiser). .. Ruso i Monteskje smatraju da komparativni pristup u izuavanju drutava omoguava njihovo bolje sagledavanje i razumevanje. Ruso isrtovremeno priznanje specifinosti i neuravnoteenost svakog drutvenog sistema i stalni spor izmedju sile prilika i sile zakona. Na ovom tragu su i istraivanja azijatskog naina proizvodnje Marksa i Engelsa, oni su dali sliku jedne ekonomske ali i politike antropologije. Interesovali su se za funkcionisanje seoskih zajednica i drave 19. veka u Indiji, u cilju istraivanja nastanka klasa i drave. Zaetnici politike natropologije: Mnogi smatraju da su to ser henri Dejm Samner Mejn i Luis Morgan, posebno u njihovim knjigama Drevno pravo Mejn i Drevno drutvo Morgan. Mejnovo delo objavljeno 1861. komparativna je studija o pravima, pravnim sistemima i shvatanjima prava u drevnim drutvima. Vrlina te studije je to se u njoj porede drutva koja su prostorno i vremenski udaljena. Ono to je na osnovu uporednog istraivanja prava i pravnih sistema drutava uoio Mejn jeste da su organizaciju ljudskih zajednica i drutava odredila dva naela politikog organizovanja srodstvo i teritorija. Srodstvo je prehodilo teritoriji. Osnova Mejnova teza je savremena drutvena organiziovanost je nastala onog momenta kada su krvno srodnike veze bile zamenjene teritorijalnom povezanou. Kritian je prema koncepcijama teoretiara prirodnog prava. Prema njemu prirodno stanje drutva je neistorijski i neproverljiv pojam. Jedna od metoda na koju se Mejn oslanja jeste metoda komparativne filologije. Analizirajui knjigu Postanja iz Biblije i Homerovu Odiseju izveo je zakljuak da se politika organizacija kod drevnih drutava temeljila na patrijarhalnoj vlasti, a to znai da je ve tada morala da postoji porodina zajednica. Osnoovna jedinica anarhinof drutva je porodica a savremenog individua. U primitivnom pravu porodica se smatra zajednicom koja poiva na postojanosti i trajnosti porodica se vezuje za najstarijeg mukog pretka. Luis Morgan se smatra drugim velikim zaetnikom politike antropologije. U Drevnom drutvu su obradjeni: razvoj ovekove inteligencije putem pronalazaka i otkria, razvoj ideje o vladavini, razvoj porodice i braka i razvoj ideje o svojini. Prema Morganu pojam vladavine se zaeo jo u rodovskoj organizaciji na stupnju divljatva, a potom se razvijao kroz savrenije oblike ove institucije, sve do uspostavljanja politikog drutva. Svi oblici vladavine se mogu svesti na dve vladavine: drutvo (societas) zasnovana na linostima i isto linim odnosima i drava (civitas) zasnovana na teritoriji i svojini. Morgan smatra da su glavne institucije i vetine ivljenja zaete jo u periodu dok je ovek bio u divljatvu zakljuak o jedinstvenom poreklu oveanstva (7 stupnjeva u razvoju nii stupanj divljatva, srednji, vii, nii stupanj varvarstva, srednji, vii i stupanj civilizacije). Teorija o vladavini.

3.

4.Razvoj i zaetnici politike antropologije

Faze razvoja politike antropologije

Zainteresovanost za antropologiju, posebno poveanjem broja profesionalnih antropologa, istraivanja i podataka, doprinela je da se stvori potreba za specijalistikim obradama i znanjima, 40-ih godina XX veka. Preokupacije antropologa i politikih antropologa nalazimo jo u antici. Platonova zaokupljenost najboljim politikim poretkom odnoso drutvenim uredjenjem, dobila je valjan odgovor kod Aristotela. Aristotel je smatrao da treba ispitati ta

Veina antropologa smatra da je razvijana kroz tri faze: 1. Formativna od 1879 do 1939 u njoj su antropolozi uzgredno izuavali politiko, 2. Od 1940 do 1966 politika antropologija se utemeljuje sistematino 3. Od 1966 do dananjih dana

a. 2

Antropologija politike 1879 - 1939

Poetak prve faze povezuje se sa osnivanjem Biroa amerike etnologije Smitsonijan instituta 1879. Njegova istraivanja su povezala antropologiju i politiku preko interesovanja za politiku organizaciju Indijanaca. Ovu fazu karakterie interesovanje antropologa za evoluciju civilizacije i drave.U publikacijama Biroa nalazimo tri vrste politike etnografije: 1. izvetaji unekoliko idealizovane rekonstrukcije prerezervatskog politikog drutva, 2. izvetaji posmatranja plemenske organizacije i pravne prakse, 3. dokumenti o ugovornim odnosima vlade i indijanaca Antropoloka istraivanja objavljena krajem 19. veka na terenu u imperijalnim i kvaziimperijalnim okolnostima irom Afrike, Bliskog istoka i Okeanije i uobliena u etnografske studije obuhvatala su i probleme odnosa kolonijalnih drutava (plemenska) i politike. 20-ih godina XX veka je objavljena monografija Roja Frenklina Bartona o zakonu, ekonomiji, religiji i drutvu naroda Ifugao koji ivi na Filipinima. Upustio se u istraivanje prava i drutvene kontrole kod Ifugao-a i njihovih suseda. Doprinos za funkcionalistiku antropologiju, antropologiju prava i politiku antropologiju. Znaajna su istraivanja Franca Boasa koji je bio zainteresovan za politike procese izmedju drutvenih grupa prema njemu oni se odvijaju ne iz racionalno sraunatih prednosti, odnosno konkurentnih interesa, ve iz emocionalnog opiranja stranim miljenjima, delovanjima i ponaanjima. Njegov stav je da je sopstvena kultura nadmonija od bilo koje druge. Svaki tudjinac je neprijatelj koga treba likvidirati. Ovaj obrazac drugog i tudjinca proima sve oblike drutva, pa i politikog drutva, naroito u autoritarnim poretcima. Dogodila se podela u SAD-u na one koji su se specijalizovali za opisivanje posebnih plemenskih zajednica na one koji su istraujui domorodce Amerike, kao osvojene i pokorene narode, domorodce smetali u istorijske tokove i eme razvoja evropskih zajednica. Druga grupa, rad Kristija Meklauda. On je istraivao susret izmedju amerikih domorodaca i Evropljana vezan za politike i ekonomske interese. Prema Doani Vinsent kolonijalni i kvazikolonijalni period je pokazao da su praktine razlike u nadgledanju, kontroli i upravi domorodakih naroda, hrabrili antropologe na njihovu regionalizaciju ali i na usvajanje partikularistikih pristupa u politikoj analizi. U toj fazi razvoja antropologije politike se izdvajaju dela profesora Roberta Louija Primitivno drutvo i Poreklo drave. On dovodi u pitanje Morganove tvrdnje o drevnom drutvu i sistemima srodstva. Opredeljuje se za stav po kome je drava univerzalna organizacija i kao takva postoji u svim ljudskim drutvima. Svim drutvima su zajednika neka izvorna, primarna politika svojstva. putevi izgradnje drave nisu pravolinijski kao to istiu evolucionisti. Prva faza u razvoju politike antropologije je prokrila put za njeno sistematsko struktuiranje. Uspostavljanje politike antropologije strukturalno funkcionalistiki pristup 1940 1966 Afriki politiki sistemi, delo za koje se smatra da utemeljuje politiku antropologiju. To je zbornik od osam lanaka koji su priredili Fortes i EvansPriard. Oni su napravili razliku medju afrikim politikim sistemima. Podela na: 1. Politiki sistemi kod kojih je u sredite stavljena vlast i pravosudne ustanove (primitivne drave) 2. Politiki sistemi kod kojih nema takve vlasti i ustanova (bezdravna drutva) Takodje istraivali su i proces odluivanja, sukobe, odravanje ravnotee medju grupama, kao i mo religije, simbole i obrede. Istakli su vanost komparacije. Evans-Priard se posebno zalagao za poredjenje strukturalnih obrazaca izmedju drutava. Evvans-Priard i Fortes smatraju da komparativne situacije politikih sistema moraju biti izvedene na apstraktnom nivou gde su drutveni procesi izolovani od kulturnog idioma i svedeni na funkcionalne odnose. nauno istraivanje politikih institucija mora biti induktivno i komparativno. Evanspriardovo istraivanje sukoba u segmentiranim drutvima nastavio je da istrauje Maks Glukman i uobliio u teoriju konflikata. Strukturanlno funkcionalistiki pristup koji su praktikovali Evans-Priard i Majer usredsredio se kod kasnijih istraivaa na istraivanja ustanova, slubi, prava, dunosti i pravila. Zapostavljeno je prouavanje linih inicijativa, strategija, procesa, borbi za mo i politikih promena. Li uzima potrebu za moi kao univerzalnu ljudsku osobinu. Politika antropologija u ovom periodu proiruje i upotpunjuje svoj predmet. Doprinos joj je dala teorija igara i procesa koja je iskazana u terenskim istraivanjima od 1954 do 1966. Nastaje novi prostorni i procesualni renik sa kljunim reima koje dominiraju: polje, kontekst, arena, trag, faza, pokret. c. Politika antropologija od krize do konsolidacije 0d 1966 do danas b.

Krajem 60-ih i poetkom 70-ih poinje trea faza u razvoju politike antropologije. Politike borbe u treem svetu dobile su na znaaju u istraivanju politikih antropologa. Dekolonizacija, priznanje novih nacija i formiranje novih drava, bili su izazovi za antropologe istraivae. Pojava ekonomskog imperijalizma. Vijetnamski problemi i rat su izazvali antropologe na izuavanje imperijalizma, revolucije i kontrarevolucije. U isto vreme radikalnija analiza i kritika dolazi od marksistikih antropologa i vezana je za politiku ekonomiju. Strukturalni marksizam usmerio se na istraivanje nejednake razmene, zavisnosti i nerazvijenosti. Problem nejednakog razvoja i nacionalnih nejednakosti unutar kapitalistikog poretka, u antropologiju politike ulaze sa objavljiavanjem teksta Andre Gunder Franka o sociologiji razvoja. Paralelno sa istraivanjem nejednakog razvoja poelo je interesovanje politikih antropologa za seljake otpore, radnike pokrete i krize u razvoju kapitalizma u Africi i Latinskoj Americi. Kliford Gerts se zaloio da antropologija odbaci anr studija zajednice u korist regionalnog istraivanja u kojem e biti ukljueni seoski i gradski sistemi u jedan zajedniki okvir. Valertajn Moderni svetski sistem. Analiza modernog kapitalistikog sveta, njegovog jezgra, ruba i poluperiferije. Dve su se karatkeristike osnaile kod politikih antropologa: prihvatanje i potovanje razliitosti i ohrabrivanje za uporedjivanje, kao jedan od najboljih naina u antropolokim istraivanjima. Od polovine 70-ih do polovine 80-ih godina XX veka dominiraju prouavanja: dravotvorstva u Africi, pravnih proocesa, drutvenih raslojavanja, narodnosti, svetskog kapitalistikog sistema i dr. Krajem 80-ih preko antropologije prava u politikoj antropologiji preovladava interesovanje za istraivanje odnosa podredjenih nadredjenih. To se posebno odnosilo na seljake i na ene. ine se napori kod istoriara i politikih antropologa da se na tragu Valertajna proizvede totalna istorija. Stjuart Hol pravi razliku izmedju istorijske celine i istorije odozdo. Prema Holu ovakav pristup razotkriva neadekvatnosti konvencionalnih vidjenja istorijskih procesa one izostavljaju istoriju odzdo i sistematski je potiskuju. Hol tvrdi da zanimanje za istoriju odozdo ima kljune politike posledice i moe da obnovi oseaj agensa, oseaj delatnosti i oseaj sposobnosti radnike klase i potinjenih. Problem orijentalizma Edvard Said njegova knjiga je zov i poziv da se ne zaborave i previde podredjeni narodi. Spoj politike i poetike. Istraivanjem moi i znanja Miel Fuko je otvorio pojavu nove postfukoovske mikropolitike paradigme u politikoj antropologiji 90-ih godina XX veka. Mo i znanje se uzajamno predpostavljaju. Prema njemu mo je odnos sila, mo nije forma, sila nikada nije u jednini, njoj je u biti da bude u odnosu sa drugim silama.

5.Vrste predindustrijskih politikih sistema, komentar slike 2 I tabele 1 Razvrstavnje i klasifikacija predindusrijskih politikih sistema je teek posao, budui da postoji disperzovanost autohtonosti pojedinih plemena. Ipak, pojedini antropolozi koriste sintetiki metod koji se zasniva na sredstvima integracije, pristupa politikoj moi, i nainu grupnog odluivanja, ne bi li otklonili ovaj problem. Samim tim pronalazi se slinost u razliitosti plemena, a to je organizacija kao imanentno svojstvo drutva. Zbog toga je dosta plodotvoran strukturalistiki pristup, u smislu da jedna stvar logino prouzrokuje drugu, pa se iz specifikacije jednog dela strukture mogu predvideti ostale. Tako na osnovu organizacije moemo poetno razvrstati predindustrijske politike sisteme. Oni se najpre granaju na centralizovana i necentralizovana (egalitarna) drutva. Iz centralizovanih javie se drava(raslojeni) i poglavatvo(rangirani) kao oblik politikog sistema. Iz egalitarnih situacija je

3

donekla sloenija. Tako postoje dve osnovne podele: na plemena i na skupine. Organizacija u plemenima mogu biti tzv. sistemi Velikog oveka, seoska vea, obredno raslojena, asocijaciona, segmentarne loze. Skupine mogu imati organizaciju kompozitnog, porodinog(anomalijske), i patrilokalnog oblika. Svaki od ovih oblika organizacije moe se odrediti kroz neke odrednice koje bi proizvele specifinost u tom obliku. Takve odrednice su vrsta opstanka, vrsta vostva, vrsta srodstva, glavna sredstva drutvene integracije, politiko smenjivanje, glavne vrste privredne razmene, drutveno raslojavnje, vlasnitvo, legitimnost sile, religija, primeri. Edmund Li uporedjuje pokuaje antropolokog razvrstavanja sa sakupljanjem leptira, zasnivajui to na miljenju da postojee tipologije nisu imale vie smisla nego sabiranje svih plavih leptira na jedno mesto. Poredjenje drutva sa kuom: kuu odredjuje organizacija, a ne gradivni delovi. To je pod uticajem fizikog okruenja i tehnolokog nivoa ljudi koji su je napravili. Odnos izmedju drutva i okruenja je neprestano povratan. Ne samo to se ljudi prilagodjavaju okruenju, nego i menjaju svoje fizike i drutvene svetove prema svojim potrebama. Kada se drutveni sistemi razvrstavaju esto je plodotvornije misliti u strukturalnim odnosima, u smislu da jedan deo logino uslovljava drugi. Suprotno strogo materijalistikim teorijama kulture, ne ini se da okruenje i tehnologija toliko odredjuju drutvenu strukturu i ideologiju, koliko ograniavaju raspon mogunosti. a. Svakoj tabeli treba pristupiti sa oprezom nije mogue poklapanje drutva sa svim osobinama, b. Ona prikazuje kulturnu sloenost, prema tome ne treba pretpostaviti da je politika prvenstveno odredjujua zbog toga to na vrhu kolona stoji skupina, pleme i drugo, c. Nekim osobinama se bolje predvidja nego drugim, d. Ovakva tabela po samoj svojoj prirodi podrazumeva da je svaka od ovih vrsta prilino razliita od ostalih, dok su u stvarnosti one take po kontinuumu, e. Ne treba pretpostaviti da vii nivo kulturne sloenosti ostavlja za sobom osobine niih nivoa, f. Posebno se spominje religija tamo gde nalazimo snanu vezu izmedju kulturno sloene i verske organizacije. Necentralizovani sistemi U veini tradicionalnih sistema mo je delimina i privremena, rasuta kroz porodice, skupine i razna udruenja. ire politike grupe se mogu privremeno stvarati radi suprotstavljanja nekoj pretnji. Fluidne grupe, nema politike elite. Ovi sistemi su egalitarni u bilo kom stvarnom smislu, samo na najuem nivou nivou lovaca sakupljaa - se ine demokratskijim u odluivanju i pristupu vodjstvu od centralizovanih grupa. Moe biti velikih razlika u pojedinanom poloaju ali ih ima malo u nainu klasnog raslojavanja.

6.Skupine (razmatranje tabele 1) Ona je mogla biti normalan nain drutvene organizacije paleolitskih vremena. Skupine su obino male po obimu, sa moda 25 do 150 pojedinaca sabranih u porodicama. Iako postoji podela rada po dobu I polu, nema nikakve specijalizacije vetina jedinstvo ire grupe je po Dirkemu mehaniko tj. zasnovano na obiaju, batini, zajednikim vrednostima I simbolima, pre nego na medjuzavisnosti specijalizovanih uloga. Strogo pravilo skupinske egzogamije teraju na stvaranje branih saveza sa drugim skupinama, a ova ira grupa je takodje najee sjedinjena bilateralnim srodstvom (jednako praenim kroz oba roditelja). Loze ne bi bile dovoljno fleksibilne za neprestani protok lovakosakupljakih drutava. Morton Frid kategorie takve grupe egalitarnim u privredi, drutvenoj organizaciji I politikoj strukturi. Vodjstvo koje se vremenom menja prema situaciji, zasnovano je na linim osobinama pojedinaca I nedostatka ikakve moi prinude. Poglavar moe delovati kao arbitar grupe I moda kao struni savetnik u

odredjenim situacijama. Najmanje sloena od svih politikih struktura se moe deliti na patrilokalne, kompozitne I porodine (anomalijske) skupine. Elman Servis: PATRILOKALNE zasnovane na skupinskoj egzogamiji I branom pravu po kome ena ivi sa muevljevom grupom. KOMPOZITNE posledica raspada patrilokalne strukture. Ta grupa nema ni skupinsku egzogamiju, ni pravilo branog stanovanja ooni I Eskimi. !Kung Bumani iako kod njih nema izdvojene politike sfere, oni se moraju baviti brojnim politikim pitanjima poput odbrane teritorije, zatite I premetanja vode I dr. Potiu iz oblasti Njae Njae pustinje Kalahari u jugozapadnoj Africi. Unutar ove oblasti oko 1000 !Kung Bumana ivi u 36 ili 37 skupina. ive na najniem nivou tehnolokog razvoja, nosei sa sobom svu svoju oskudnu imovinu tokom stalnih kretanja u potrazi za hranom I vodom. Oko 80% hrane nabavjaju ene. Pravi ratovi su njima nepoznati. Stareinstvo sa oca prelazi na sina. Postojanje nasledjenih politikih mesta naizgled pobija naelo da svi odrasli mukarci imaju jednak pristup vodjstvu. Autoritet stareine je ogranien na nadzor hrane I vode. Do vanih odluka se dolazi grupnim konsenzusom, pa je tako pozicija stareine donekle simbolina. Nijedan pojedinac ne stoji nad drugim. Eskimi nastanjuju podruje od Sibira do Grenlanda. Osnovna jedinica je proirena porodica, koja moe koristiti obostrane srodnike veze radi udruivanja sa drugim porodicama u privremene skupine ili ak sela, obzirom da nabavka hrane jenjava I slabi tokom godine. Jedinstvo grupe ne odrava vladavina, nego konvencionalno uzajamne obaveze medju srodnicima. Odravanje reda se izvodi iz moi obiaja I javnog mnjenja. Postoje varijacije koje su nedvosmisleno sekundarne I ishod su dugih kontakata sa predstavnicima zapadne civilizacije. 7.Plemena Koncept plemena je korien u odnosu na ogroman opseg entiteta koji nemaju slinosti. Tri osnovne zamerke konceptu plemena su: 1. ne obuhvata izdvojenu grupu drutava koja dele zajednike odlike 2. nije dovoljno razliita od drugih vrsta poput skupina I poglavitava 3. navodi na pomisao o postojanju izvesnog stepena drutvene integracije koja esto ne postoji Izraz postoji kao priznanje da mora postojati oblik organizacije koji premouje jaz izmedju lovako-sakupljakih skupina I centralizovanih sistema. Plemena su necentralizovani sistemi u kojima je autoritet rasporedjen izmedju izvesnog broja malih grupa. Jedinstvo veeg drutva se ispostavlja iz mree pojedinanih I grupnih odnosa. One su obino sedelakije nego lovakosakupljake skupine. Mala je politika I privredna specijalizacija, izuzev kod podele rada po dobu I polu. Prema Servisu odredjujua odlika plemena u odnosu na skupinu je postojanje bratstva, koje ujedinjuje samodovljne zajednice u ire drutvene grupe. Dve vrste bratstava u plemenskim drutvima: ona izvedena iz srodstva I ona koja to nisu. Srodnika bratstva ukljuuju loze grupe potomaka po mukoj I enskoj liniji, klanove grupe loza zajednikog porekla, koje esto idu do mitskog pretka. Nesrodnika bratstva ukljuuju mnotvo dobrovoljnih I nedobrovoljnih udruenja. Srodstvo je gotovo bez izuzetka vaan inilac drutvene organizacije. Dok plemenska drutva nemaju hijerarhije, niti profesionalni kilir, religija moe biti izuzetno bitna, posebno ako je vezana za neku vrstu potovanja predaka. U ovim drutvima obredno raslojavanje moe biti kljuno za integraciju, obzirom da oni odgovorni za glavne obrede preuzimaju odluivako vodjstvo, ak I u sekundarnim stvarima. Za razliku od skupine, poglavitva I drave, koncept plemena se zaista ne odnosi na posebnu vrstu politike organizacije jer se ini da ima malo strukturalnih ili sistemskih ogranienja raznolikosti oblika. Ronald Koen plemena su politike zajednice zasnovane na domaim biljkama I ivotinjama. Kpele zapadna Afrika. Ova ira kulturna grupa je podeljena na izvestan broj samodovoljnih zajednica, od kojih svaka ima naslednog zemljoposednika ali I vee staraca koje odluuje konsenzusom. Politiku mo ovih grupa dopunjuje muko tajno drutvo Poro koje dri natprirodnu mo, koja prelazi granice loze I malog poglavitva pa tako moe ujediniti Kpele u vee grupe. U Kpele nalazimo centralizaciju I hijerarhiju koju oekujemo do poglavitava, segmentiranu organizaciju I sveplemenska bratstva koja odlikuju plemena, kao I najmanje tri podvrste asocijacionu, obredno raslojenu I seosko veniku. Janomamo hortikulturna grupa koja ivi u rasutiim selima Venecuele I severnog Brazila, izuzetno agresivni I ratoborni. Visoko vrednovanje mukih ratnikih odlika, raireno edomorstvo keri. Raireno je mnogoenstvo. Unutar sela mukarci se sistemom konvencionalizovanog nasilja uvaju da ne ubijaju jedan drugog. Naizmenino udaraju jedan drugog pesnicom sa strane ili po prsima ili dugim tapovima po glavi. Uloga politikog vodje u ovim sukobima je odravanje nivoa nasilja unutar pravila tj. do same pogibije. Medjuseoska politika je stvar preivljavanja. Da bi se odrala ravnotea moi, selo esto mora sklapati saveze sa bivim neprijateljem. To se deava u tri etape: obredna razmena dobara, zajedniko slavlje I razmena ena kao nevesti. Savezi su slabi. ini se da

4

Janomamo nedostaju sveplemenska bratstva. Iako loze prevazilaze seoske granice, one ne ujedinjuju sela tj. ne ujedinjuju ih u odsustvu vojnih saveza. Brane veze su esto jae od patrilinearnih. Nuer iz junog Sudana. 1940. opisao Evans-Priard. Klasini primer segmentarne loze kao reenje problema jedinstva plemena. Drutveni poredak je ekstremno fluidan, a bije ih glas da su pojedinano ekstremno nezavisni. Iako im nedostaje bilo kakav formalni autoritet, bili su u stanju da se radi suprotstavljanja spoljnim pretnjama ujedinjuju u velike grupe. Uredjena anarhija. Najmanja korporativna privredna jedinica je domainstvo sastavljeno od nekoliko mukaraca u patrilinearnom odnosu I njihovih porodica. Nekoliko domainstava moe biti grupisano u zaselak unutar sela ovi zaseoci ine manju lozu, a nekoliko njih ini sve vee jedinice: veu lozu, najveu lozu I na kraju klan. Klan se moe sastojati od hiljada ljudi I biti rasut irom zemlje Nuera. Paralelno sistemima segmentarnih loza ali ne istovremeno, postoji teritorijalni sistem svaki klan poseduje neku teritoriju, koja je otvorena lanovima drugog klana, u stvari vlasniki klan ne stvara aristokratiju I moe naseljavati samo mali deo zemljitva. Centralizovani sistemi Drutveni poredak u kome su mo I autoritet sadrani u jednoj osobi ili grupi. Raslojena poloajem I klasom, imaju specijalizovane drutvene I strukovne uloge, koriste produktivniju tehnologiju, privreda im je zasnovana na centralizovanoj preraspodeli I stabilnija su u tekuim drutveno politikim grupisanjima. Pojavljuje se politika specijalizacija sa profesionalnim politiarima I prateom birokratijom.

vrhovne privredne, vojne I obredne vodje, ispod njih su postojala jo dva nivoa: nie plemstvo I obian svet. Da bi se loza poglavice uvala istom, naslednik je morao biti prvorodjeni sin poglavice I njegove prvorodjene sestre (rodoskrvna endogamija). Nie poglavice su kontrolisale raspodelu zemlje I vode. Oni su kontrolisali I zajedniki rad obinog sveta. Ono to je spreilo ove politike zajednice da dostignu status drava je delimino manjak razlikovanja u politikoj sferi. To su bile nasledne teokratije u kojima je autoritet relativno vezan za veru I srodstvo. Kuakiutli indijanska drutva severozapadne obale Severne Amerike. Franc Boas bili su podeljeni na oko 25 sela, od kojih je svako bilo sastavljeno od 2 do 7 numajami, unutar sebe vrsto povezanih jedinica sastavljenih od jedne ili vie ekstenzivnih porodica. Svaki pojedinac je imao poloaj unutar svoje numajame. Povlaen poloaj je zadravan posredstvom potlaa sloena svetkovina u kojoj se ogromna koliina dobara rasporedjivala svima prisutnima. Politika se manifestovala kroz srodstvo, kao u plemenskom drutvu. Potla je bio sredite sloenog privrednog poretka zasnovanog na komplikovanoj mrei poverilakodunikih odnosa. Glavni predmet raspodeljiivanja na potlaama je bilo ebe Hadsonskog zaliva, najvrednije je bilo kao oblik novca korienog za dalje pozajmljivanje.

8.Poglavitva Nivo poglavitva dvostruko nadilazi plemenski: 1. Ima veu gustinu stanovnitva omoguenu efikasnijom proizvodnou 2. Sloeniji je sa nekim oblicima centralizovane vlasti Imaju relativno stalna sredinja tela vlasti, obino zasnovana na sakupljanju I preraspodeli privrednog vika. Poloaj poglavice je poloaj makar minimalne moi on raspolae izvesnom prinudom. Poglavica moe biti najvii autoritet u raspodeli zemljita I moe biti u vlasti da sakuplja vojsku. ak I kada pozicija poglavice nije direktno nasledna, pripada samo nekim porodicama I lozama. Iako nema prave klasne raslojenosti, svaki je pojedinac rangiran prema poreklu, oni blii poglaviinoj lozi su vii na lestvici. Najizrazitije razlikujue svojstvo, prema Servisu, je sveproimajua nejednakost ljudi I grupa u drutvu. Poglavica ne poseduje apsolutnu vlast ono poslunosti kojom poglavica moe upravljati vie ishodi iz njegove neposredne kontrole sistema privredne raspodele, nego iz straha od telesnih kazni. Iako moe postojati privid birokratije, slube ispod poglaviine nisu jasno diferencirane, a kada pritisci narastu, ovi nii biroktati se mogu otrgnuti od matinog tela I uspostaviti opoziciju vlasti. Prekolonijalni Havaji osam ostrva urodjenikih Havajaca su bila pod dominacijom poglavitava. Verovalo se da su vrhovne poglavice potomci boanstava, toliko naoruani manom natprirodnom moi da ak ni tlo kojim su kroili nije smelo biti taknuto od strane niih smrtnika. Poglavice su bile

9.Drava Za Servisa je razlikujua osobina drave prisustvo onog posebnog oblika kontrole, stalnog pritiska sile od strane tela ili osoba legitimno ustanovljenih da ih koriste. Morton Frid istie drutveno raslojavanje ono ukljuuje uspostavljanje pravih klasa. Ronald Koen kljuna dijagnostika osobina je stalnost. Drave su u naelu velika sloena drutva koja sadre veliki broj kalsa, udruenja i profesionalnih grupa. Specijalizacija zanimanja, koja ukljuuje profesionalnu politiku biroktatiju, sjedinjuje itavu grupu u mreu medjuzavisnosti. Vladavina bazinih zakona, podranih fizikim kaznama, radi tekueg odranja sistema. Prekolonijalni Zului Nguni porodica naroda Bantu jezike grupe ukljuuje stoare i ratare u jugoistonoj Africi. Osnovna jedinica stanovanja je bila patrilinearna prosirena porodica. Najvea stalna politika jedinica je bila klan, iako je nekoliko klanova moglo initi pleme poglavitva. Tokom ranog XIX veka veina ovih nezavisnih poglavitava je osvajanjem ujedinjena u monu i veoma militarnu Zulu dravu. Kralj je bio najmoniji. U velikoj meri je ova, relativno nerazvijena drava, svoje kontinuirano zajednitvo dugovala pretnji Bura i Britanaca koji su pritiskali rubove njene teritorije. Ona je sadrala mnoge osobine poglavitava, na kojima je bila zasnovana. Inke - poetkom XV veka, mono poglavitvo u peruanskoj dolini Kusko je otpoelo irenje vojnim putem, to je stvorilo najveu dravu prekolumbovskog Novog Sveta. Savremeno opisivanje drave Inka kao komunistike, socijalistike ili drave blagostanja. Carstvo Inka je bilo integrisano kako putem sistema

5

ekonomske raspodele, tako i putem vojne sile ili politike centralizacije. Proizvodnja hrane je znatno poveana obradjivanje zemlje na terasama, veliki sistemi navodnjavanja. Ova privreda je izdravala tri vrste birokratije: 1. sredinja birokratija plemstvo Inka narodnosti i drugi koji su doprinosom dravi stekli status Inka. Sastojala se od dvora, vladarskog savetnikog vea i specijalizovanih slubi za sudstvo, vojsku, obrazovanje, prevoz i veze. 2. verska birokratija starala se o dravnoj religiji koja je bila prilino otvorena u smislu da je bila u stanju da u sebe ukljui boanstva, idole i obrede osvojenih plemena. 3. provincijska birokratija osamdesetak oblasnih grupa kroz hijerarhiju lokalnih poglavica zvanih kurake. Osnovna jedinica drutvene strukture Anda je ostala AJJU, na lozi zasnovana zajednica u kojoj je zemlja drana zajedniki i raspodeljivana prema potrebi. Svaka ajju je imala vodju koji nije imao vlast prinude. Kolektivni rad. Ajju je za 4 veka nadivela dravu Inka, preivela panski kolonijalizam, republikanizam, mnotvo diktatura i nastavlja da netaknuta ivi u mnogim oblastima Perua i Bolivije. 10. Teorije unutranjih sukoba Uenje da se drava razvila kroz klasnu borbu je u mnogome prisutno kod Marksa. Ove ideje nisu razradjene sve do glavnog rada Fridriha Engelsa Poreklo porodice, privatne svojine i drave. Najraniji oblik organizacije je bio komunistiki resurse su podjednako delili svi. Tehnoloke inovacije vode porastu vikova, to dozvoljava klasi neproizvodjaa da se razvije. Privatna svojina je prosto pratea delatnost robne proizvodnje. Jednom uspostavljena, ona vodi stvaranju preduzetnikog sloja ovo vodi ka razliitom pristupu resursima a time i ogromnim razlikama u linom bogatstvu. Svest da je prvobitno sredstvo razmene u skupinskim i plemenskim drutvima uzajamnost, da sloeniji sistemi znae sabiranje bogatstva i preraspodelu kroz neku sredinju agenciju. Osnovnim uzrocima promene se smatraju tehnoloki, privredni a ne idejni inioci. Drutveno raslojavanje je jedno od osnovnih svojstava drave. Medjutim, sami koncepti komunizma i kapitalizma izgledaju apsurdnim kada se projektuju na drutva skupina i poglavitava, tako razliitih od modernih industrijskih drutava. Frid nudi varijaciju modela klasnog sukoba. Koncentracija moi u rukama elite samo po sebi stvara sukob unutar drave ali je neophodna radi odranja klasnog poretka. Razliiti pristup resursima i iskoriavanje ljudskog rada, stvaraju pritiske nepoznate u prostijim drutvima. Sukob nije uzrok stvaranja drave, ve prvobitni uslov. Jednom kada klase poinju izdvajanje iz hijerarhija zasnovanih na linom ili srodnikom poloaju, privilegovana elita mora prilino brzo preuzeti vlast da bi prava drava nastala.

11. TEORIJE SPOLJANJEG SUKOBA SUKOBA/HIDRAULINA, DEMOGRAFSKA, TEORIJA INSTITUCIONALIZACIJE VOSTVA Ideji da se drave raaju u krvi i ratu, dato je nauno postovanje s pojavom socijaldarvinizma. Herbert Spenser, glavni glasnogovornih nasilnih tumaenja evolutivne teorije, primenio je preivljavanje najspremnijih uglavnom na pojedince, ali je preovladalo i na drutva. Jedino postojanje spoljne pretnje koja zahteva snanu stajau vojsku moglo bi pogurati labavo ustrojeno drutvo ka snanom centralizovanom vostvu. Pristutna je ideja da je dravna vlast u svojoj hijerarhijskoj strukturi i centralizovanoj kontroli sile napravljena po uzoru na vojnu organizaciju. Karakteristike za XIX vek tendencija ka preteranom pojednostavljivanju i uoptavanju oigledna je u tim teorijama zasnovanim na grubom nerazumevanju fizike evolucije. Takva teorija bi mogla dati objanjenja tj. opravdanje kolonijalizma, imperijalizma. Postoje 2 primedbe teoriji da je rat prvenstveno uzrok: 1. drutvo moe prikupiti vojsku samo u skladu sa raspoloivim nivoima stanovnitva i organizovanosti 2. ratovanje bi pre spreilo stvaranje drava nego izazvalo Teorija ogranienja sredinom Roberta Karnijera, kako je ratovanje bukvalno univerzalno i obino za posledicu ima rasturanje ljudi pre nego ujedinjenje, sukobi bi samo u posebnim okolnostima mogli voditi centralizaciji, primeuje da je zajedniki imenitelj to "da su sve to oblasti ogranienog poljoprivrednog zemljita". Tamo gde nema takvih ogranienja, pritisci se mogu proiriti na okolinu, a poraeni u ratu se mogu preseliti na neku oblast. Ukoliko je obradivo zemljite bilo ogranieno neplodnim, za slabije u sukobima ne bi bilo mesta za

beg, koji bi im obezbedio minimalno preivljavanje. Ogranienje ne mora biti fiziko,nego moe biti i drutveno. "Naelo konkurentskog iskljuivanja" jedna vrsta eliminie drugu. Karnijero do 2300. god. predvia ujedinjenje itave planete. Hidraulicna civilizacija Vanost navodnjavanje pominjana jo u spisima Marksa I Engelsa. Dulijan Stjuart je naglsio navodnjavanje kao temeljni mehanizam razvoja drava. Karl Vitfogel - neolitski seljak iz oblasti u kojima su se provibtne drave razvile (Egipat, Peru) zavisili su od navodjnjavanja plavljenjem, a ono je prilicno nestabilno. Seljaci su polako poeli da kontroliu poplave nasipima i rezervatima. Porastom veliine sistema za navodnjavanje pojavljuje se i grupa specijalista koji su planirali i koordinisali izgradnju ovih sistema. Ova grupa se razvila u upravljaku elitu koje je vladala despotskim, centralizovatim dravama. Ovu tenju ne treba tumaiti na uzrono-posledian nain, u nekim oblastima sistemi za navodnjavanje dugo su prethodili nastanku drave, dok su se u dravnim oblastima razvili tek posle poetnih stadijuma drave. Pritisak stanovnitva Odnos izmeu porasta stanovnistva i rasta drave su primetili gotovo svi evolucioni kulturni antropolozi. Robert Karnijero je beleio odnos izmeu gustine stanovnitva i drutvene sloenosti u 46 drava. Privredna gustina je odnos izmeu stanovnitva i proizvodnih izvora. Prema Tomasu Maltusu stanovnitvo se ograniava boleu, glau i ratom kad zapreti da preraste zalihe hrane, ako bi ovo bio jedini princip, rast stanovnitva bi se stabilizovala na nivou mnogo niem od dananjeg. Marvin Heris je u "ljudoderima i kraljevima", video drutvenu organizaciju i ideologiju kao posledicu tehnolokog prilagoavanja drutva. Heris poinje iznosei glavnu primedbu teorijama pritiska stanovnitva, da stanovnitvo obino tei komotnoj stabilizaciji ispod maksimalnih mogunosti zemlje. U svim predindustrijskim drutvima odreene prakse poput edomorstva keri, tabua na polni odnos sa porodiljom i produenog porodiljskog staa slue odravanju stanovnitva u ravnotei u odnosu na proizvodnju hrane. Tek je u modernijim vremenima dozvoljen neogranien rast stanovnitva. Po Herisu je poetni inilac itavog procesa stanovnitva, ali nasuprot teorije Ester Bozerap, stabilno prilagoavanje stanovnitva smanjenju zaliha hrane. Glavni inilac teorije je da bilo koji oblik proizvodnje postepeno vodi iscrpljivanju primarnih resursa, s ishodom da e se sva drutva pre ili kasnije suoiti sa altenativnom- propasti ili prei na novi nivo intenziviranja. Institucije vostva Elman Servis predlae jednu integrativnu teoriji i odbacuje sve teorije sukoba. Ideja da pritisak stanovnistva stvara sukob koji jedino centralistika vlast moze reeti je odbijena delimino na osnovu da takav pritisak moe isto voditi raspodeli. Servis je pratio logian razvoj, od nejednakosti uroenih ljudskom drutvu do formalizovane i centralizovane jednakosti. U svim pa ak i najegalitarnijim drutvima neki se pojedinci istiu izuzetnim darom, inteligencijom, snagom ili lepotom. Poveanje vostva, iako privredno, ne temelji se na vlasnitvu, kao kod Engelsa, ono je pre ishod oblika zavisnosti koji u primitivnom drutvu proizilazi iz velikodunosti, iz pruenih usluga. Takvo vostvo je nestabilno, jer zavisi od pojedinca. Da bi se u drutvu ouvala korist od centralizacije, harizmatsko vostvo se privremeno mora preobraziti u stalnu hijerarhiju. Kada je ovaj nivo dostignut, imama poglavitvo, prvu pravu instituciju vlasti koja je takoe institucija nejednakosti. Servisova teorija pomera teite argumenata sa sredine na spoznaju, tj. na oveije poimanje nagomilavanja koristi. Servis takoe koristi modele zasnovane na saradnji i integaciji, dok je veina drugih teorija drala sukob i nestabilnost temeljenim uslovima iz kojih se razija drava. 12. SISTEMSKE TEORIJE Za razliku od teorija koje odreuju posebne uzroke, sistemski modeli su zasnovani na skupovima naela, ishodeih uglavnom iz fizike i biologije. To ukljuuje negativnu i pozitivnu povratnu spregu, poetni udarac, samoodranje i samorazvoj sistema. Negativna povratna sprega je process kojim stabilni sistemi smanjuju bilo koje odskakanje od ravnotee. Pozitivna povratna sprega je upravo suprotna, malo odstupanje moe pokrenuti proces rastue promene. Poetni podsticaj koji stimulie prelaz sistema negativne u sistem pozitivne povratne sprege, moe biti veoma mali. Kada su procesi pozitivne povratne sprege pokrenuti, drutvo postaje samorazvijajue, dok porast stanovnitva, intenziviranje poljoprivrede, urbanizacija i centralizacija podupiru jedno drugo u stalnoj krunoj uzronosti. Sa pozitivnom povratnom spregom, najmanji poetni udarac moe, na duge staze, voditi ogromnoj promeni. Kliford Doli i Fred Plog Primer Meksike doline - rast stanovnitva je bio poetni podstrek a nekoliko je mogunosti bilo na raspolaganju: smanjiti stanovnitvo edomorstvom ili drugim kulturnim sredstvima, raspriti vea naselja, preseliti su u novi kraj, intenzivirati

6

poljoprivrednu proizvodnju. Od ovih mogucnosti, samo poslednja je vodila stvaranju drave. Kada se izabere jedna od mogunosti, ona nizom povratnih sprega vodi nukleaciji, raslojavanju, jaanju razlika i centralizaciji. Svaki od ovih inilaca podstie ostale. Drutvo se ne vidi kao red domina koje padaju po predvidivom obrascu, nego kao fleksibilan, adaptivan sistem koji se neprestano iznutra prilagoava razliitim stresovima.

SMENJIVANJA NA VLASTI VLASNITVO NAD ZEMLJOM

nasledni Retko privatno vlasnitvo, uglavnom zajednicko vlasnitvo zemlji i stoke Bez zakona i kazni, bez posebnih formalnih sudija

imenovanjem Ogranieno privatno vlasnitvo zemlje, ali dravno vlasnitvo u porastu Poetna kodifikacija zakona i kazni

imenovanjem Privatno vlasnitvo zemlje, vano i plemstvu i obinom narodu Puna kodifikacija zakona i kazni, sprovoenje pravde u rukama formalnih sudija Dobrao ureen poreski sistem

PRAVNI POREDAK

OPOREZIVANJE

Neredovni Redovan porez dobrovoljni porez i povremeni rad Ono to su teoretiari sistema uinili je uzdizanje modela evolucuje drave do tako visokog nivoa apstrakcija da vie nije lako nai izuzetke od svakog uoptavanja. Osea se potreba za ponovnim uspostavljanjem oseaja da govorimo o pravim ljudskim bicima. Teorija mora drati srednju poziciju u antropologiji jer sve poinje i zavrava se na terenu.

13. RANA DRAVA: UNAKRSNI KULTURNI DOKAZ tabela Rana drava (1978) koju su priredili Klasen i Skelnik spaja podatke iz unakrsnih kulturolokih istraivanja, stvaranja 19 drava, od Egipta 3000p.n.e do savremene Kaari u Indiji. Odredjenje rane drzave kao: Centalizovane drutvenopolitike organizacije za regulaciju drutvenih odnosa u sloenom, raslojenom drutvu podeljenom makar na 2 osnovna sloja- vladare i podanike- ije odnose odlikuju politika nadreenosti prvih i poreske obaveze potonjih, a koje legitimizuje zajednika ideologija. Pisci su izdvojili 4 neposredna uzrona inioca: 1. porast i/ili pritisak stanovnitva 2. rat ili ratna pretnja 3. osvajanje 4. uticaj ranijih drava Vitfogelova hidraulina teorija nije podrana, meutim i Karnijerov model okruenja okolnim i Bozerapina teorija pritiska stanovnitva bi bile podrane, ali samo ako bi bili ukljuene u neku vrstu sistemskog modela. Poetne Tipine Prelazne Primeri i period Uganda(1650Ankor Asteci 1425pokriven 1900) (Kamboda)11501521 Havaji 1700- 1300 Kina 1850 Egipat 2950-2500 250p.n.e.Norveka 900- Inka (Peru) 225p.n.e. 1100 Francuska 900-1100 Kuba 18501900 TRGOVINA I Ogranienog Razvijeni na Puna TRZITA znaenja nadmesnom nivou razvijenost i velika vanost NAIN Uglavnom Nasleem i Uglanom

14. RATOVANJE I ELIMINISANJE PUTEM KONKURENCIJE Od vremena Neolita opadao je broj autonomnih politikih jedinica, a uveavala se njihova veliina. Roland Preset je procenio da je izmeu 8000g.p.n.e. i 10000g.p.n.e.(a to je granica Paleolita i Neolita) stanovnitvo u svetu brojalo izmedju 5 i 10 miliona. Neolitska revolucija u kojoj je dolo do prelaza sa ishrane na bazi divljai na pouzdaniji oblik ishrane na zemljoradnikoj osnovi, omoguila je stalne naseobine i sa njima naglo uveavanje broja ljudi. Sakupljanje sela u sve vee jedinice je bio zapravo korak koji je vodio iz Neolita u sledeu fazu politike organizacije, a to je bila vie zajednica na teritoriji pod vlau poglavice. Ratovanje kao mehanizam politike evolucije Karnijero - kako se gustina stanovnitva u takvim podrujima uveavala, a obradiva zemlja postajala sve oskudnija, dolo je do konkurentskog nadmetanja oko zemlje. To stanje se pretvaralo u rat, a oni koji su izgubili ostaju podjarmljeni od strane pobednika, jer nisu bili u stanju da pobegnu. Prvi korak u tom procesu gde su jaa sela zauzimala slabija, vodio je do nastanka teritorija pod vlau jednog poglvice. Ova teritorijalna uprava je bila ta koja je izmislila oporezivanje i na taj naim naterala stanovnike podjarmljenih sela da intenzivnije obrauju svoju zemlju, stvarajui po prvi put viak hrane. Obzirom na rast stanovnitva, potranja za obradivom zemljom jedva da je ublaena uveanom proizvodnjom, pa se rat za zemlju se nastavlja. Sada se jedna plemenska teritorija pod vlau poglvice borila sa drugim takvim teritorijama. Ponovo preovladava jai, pa su se tako oblikovale vee poslovne jedinice, to dovodi do nastajanja drava. Dalje se drave bore sa dravama itd Princip eliminisanja putem konkurencije Niti odstupa od prirodnog oblika, niti je jedinstven. Princip eliminisanja kroz konkurenciju (Gausev princip) tvrdi da 2 vrste koje zauzimaju i koriste isti deo prebivalita ne mogu zajedno beskonano da koegzistiraju. Pre ili kasnije jedna od njih e odstraniti drugu. Tomas Park eksperiment sa dve vrste penine bube unutar zatvorene posude, usled borbe za hranom uvek je jedna preivljavala a druga iezavala. Biolozi se

7

slau da se najee suparnitvo pojavljuje izmeu jedinki iste vrsti, to su po srodnosti blie 2 individue ili 2 populacije, to e njihovi prohtevi za hranom biti sliniji. Garet Hardin primeuju da vrste postaju izuzetno uspene kad njihova borba za opstanak prestaje da bude borba sa fizikom okolinom ili sa drugim vrstama, i postane iskljuivo nadmetanje sa vlastitom vrstom. Konkurencija je prosto ishod tenje 2 ili vie jedinki ili populacije iz susedstva, koje tee da preive u slinim uslovima i sa ogranienim resursima. Vajda predlae model ravnotee po kome se drutva bore da ponovo uspostave neku vrstu ravnotee. Glavna promena u politikoj strukturi, promena od sela do teritorije pod vlau poglvice, drzave i imperije, jeste direktna konsekvenca konkurencije izmeu ljudskih zajednica. 15. EVOLUCIJA RATOVANJA I POLITIKA EVOLUCIJA Sukob izmeu ljudske zajednice je verovatno onoliko star koliko i sama ljudska vrsta. Tokom Paleoita, kada su ljudi iveli u nomadskim grupama, ratovanje oko resursa je bilo relativno neuobiajeno. Pojava rata se odvija u kasnijim fazama Neolita, kada se preusmerava na zauzimanje teritorije. Inicijalne faze ratovanja oko zemlje verovatno su dovodile do proterivanja neprijatelja i okupacije njegove teritorije bez pokuaja da se on podini. to je obradiva zemlja postajala rea, ratovanja oko zemlje se jo vie intenziviralo, pobednci poinju da podjarmljuju poraene. U poetku je to ukljuivalo samo nametanje placnja danka poranih neprijatelja, tako da su poraene grupe gubila autonomiju samo delimino. Intenziviranjem rata, pobednici ele da inkorporiraju poraene u njihovu vlastitu politiku jedinicu. Nastaju prve politike jedinice SUPRA-zajednice. Ratovanje je bio mehanizam pomou koga je poeo da opada broj politikih jedinica u svetu. Proces politike evolucije Razdoblje u kome je po prvi put dolo do okupljanja u supra zajednicu bilo je kasni Neolit. Variralo je od podruja do podruja u zavisnosti od stupnja neolitskog razvoja. U Egiptu i Mesopotamiji je udruivanje u supra-sela moglo poeti 5000p.n.e. a u Amazoniji tek oko 1000g.n.e. Kada je jednom krenuo proces politikog spajanja on se brzo odvijao. U Egiptu negde oko 4 milenijuma st.e. stotine sela su se spojila uz teritorijalne skupine koje su poele da se nazivaju "nome". Kasnije su okupljene u kraljevstvo Gornjeg i Donjeg Egipta, i na kraju oko 2900g.st.e. Narmer (Menes), vladar Gornjeg Egipta je osvoji Donji i po prvi put ujedinio taj celokupni region. Politika ujedinjavanja su esto bila krhka i kratkog ivota. 16. STOPA OPADANJA BROJA POLITIKIH JEDINICA Problemi prilikom odreenja: donoenje odluke o datumu u istoriji kada je ukupan broj autonomnih politikih jedinica bio najvei. Ako uzmemo da je to "razdoblje srednjeg Neolita", meutim ono je dostignuto u razliita vremena na razliitim mestima. Pretpostavka je da je to bilo nakon 3000g.st.e. budui da najvei broj obradivih regiona u svetu nije dospeo u razdoblje srednjeg Neolita pre tog vremena. S druge strane taj datum bio je pre 1000n.e. budui da je od tog doba osvajako ratovanje drastino smnjilo broj autonomnih sela u svetu. Uzmimo onda 1000 g.st.e kao vreme u kom je broj autonomnih jedinica u svetu bio najvei. Oko 1000g.st.e. ravnotea je uspostavnjena izmeu umnoavanja i spajanja, ali od tog doba na ovamo spajanje je poelo da nadmauju umnozavanje i stoga je ukupan broj nezavisnih politikih jedinica poeo da opada. Haksli tvrdi da je izmeu 1000g.st.e. i 500g.st.e. stanovnitvo u svetu brojalo oko 80 miliona. Ako pretpostavimo da su iveli u selima koja su proseno imala 100 jedinki, broj politikih jedinica bi bio oko 800 000. Uzmimo u obzir da je vei broj sela, bar 3/4, autonoman, ali nisu sva, broj politikih jednica se smanjuje na 600 000. ak i ako su nezavisna sela nastavila sa umnoavanjem nakon 1000g.st.e., stopa po kojoj su se ta sela ukljuivala u podruje vlasti poglvice, a ova u drave, je nesumnjivo rasla jo bre. Tokom 1500god koje su sledile nakon 1000g.st.e dolo je do dvotreinskog smanjivanja broja nezavisnih politikih jedinica u svetu, tako da se 500g.n.e broj smanjio od 600 000 do nekih 200 000. Izmeu 500n.e. i dananjih dana opadanje u broju nezavisnih politikih jedinica se nastavilo u gotovo svakom regionu sveta. 1939. godine bilo je 76 nezavisnih zemalja, a 1976. god bilo je 157. Stopa smanjenja brija nezavisnih politikih jedinica izmedju 500n.e. i 1976. bila je mnogo vea nego to je bila izmeu 1000g.st.e. i 500g.n.e. OBJANJENJE: sve dok su ratujue jedinicie u regionu bile male i otprilike iste veliine, teko je jedna osvajala drugu, ali kada je osvajanje poelo i kada su nastale disproporcije u veliini susednih politikih jedinica, veim je postalo lake da pobede i apsorbuju male.

17. UVEANJE PO VELIINI POLITIKIH JEDINICA I POLITIKO UJEDINJENJE SVETA Kako su se smanjivale u broju, tako su se uveavale u veliini. Politiko ujedinjenje sveta Ideja o svetskoj dravi je odavno intrigirala ljudsku vrstu. Pol Lafarg je predvideo dolazak politikog jednistva ljudske vrste, jedinstva koje e biti zasnovano na ostacima postojeih nacionalnih jedinica. Postoje 2 mogunosti postizanja svetske drave: 1. putem dobrovoljne predaje postojeih nacionalnih suverniteta jednoj svetskoj vlasti pojedini vide UN kao organizaciju koja bi mogla biti transformisana u svetsku vladu, no njeni lanovi nisu voljni da predaju deo svojih pojedinanih suvereniteta. Narodi odreenih nacija su uli u UN sa nadom i namerom da sprovede njihove teko dobijene suverenitete a ne da ih prepuste nekoj novoj suverenoj supra-nacionalnoj vlasti. 2. dolazak do nje ratom. Nema nekih opravdanja, ak i Herbert Spenser smatra da se od rata zadobilo sve ono to je on mogao da da. Verovatno je da e se ratovi ponovo dogaati, sve dok budu postojale nezavisne drave. 18. KADA E DOI DO POLITIKOG UJEDINJENJA Hart se nije bavio predvianjem kada e se svetska drava pojaviti. Marono koristi Narolove podatke o imperijama, ali je njegov pristup problemu drugaiji. Postavlja pitanje: ako se trend ka veim podruijima nad kojim upravlja jedna vlada nastavlja, u kojoj taki budunosti se moe oekivati da koliina povrina najvee imprije biti jednaka ukupnom naseljenoj povrini planete? Norolovo je predvianje da e do 2500g.n.e. biti 87% ansi da e se pojaviti svetska drava. Dotle Morano smatra da je ovo predvianje preuranjeno za itav milenijum.

19. Sveta legitimnost Nema jasne linije izmedju teokratije I svetovne drave, jer skoro svaka preindustrijska drava se poziva na neku vrstu boanske legitimnosti, a ak I najreligioznije orijentisana administracija mora reavati brojna veoma svetovna pitanja odbranu, trgovinu, razvoj mrea puteva i navodnjavanja. Jaina verskog naglaska je stvar stepena a ne vrste. ak I u dravama u kojima religija igra ekstremno vanu ulogu laika I klirika birokratija su prilino razdvojene. I dok svetenici mogu imati ogromnu mo, to nije ona mo koja bi obino bila proirivana na zemaljsko funkcionisanje vlasti. Jakobus Jansen zastupa stanovite da je ovo vailo za egipatske faraone koji su jamili I odravali kosmiki poredak dok su mu istovremeno bili podredjenjeni. Njihove linosti su bile tabu, ali oni nisu bili sposobni da ine uda, bili su svemoni ali podredjeni boanstvima I prisiljeni da vladaju isto ovozemaljskim sredstvima. Lusi Mejr istie 2 potrebe za srodsvom u Africi: Kralj zahteva I svetovnu podrku I svetu legitimnost. Prvo ishodi iz kraljeve linosit I sposobnosi, kao I iz njegovog prava na presto unutar tradicionalnih pravila; on mora postii legitimnost povezujui se mitom sa natprirodnim pretkom odgovornim za postanak grupe ili za neke kljune dogadjaje mitoloke istorije. iluci iz Sudana veruju u poluboanskog kulturnog heroja koji ih je uspostavio kao jedinstven narod. Prema Frejzeru kralj je morao biti obredeno ubijen pre nego to ostari, da bi tajanstvena potentnost uvek ostajala u muastvena vladara. Frejzer je pogodio vaan inilac afrikog kraljevstva simboliko poistoveivanje kraljeve linosti sa dobrobiti itavog drutva. Verski obred takodje ima vane politike funkcije. Povremeno obnavljanje legitimizirajuih mitova sjedinjuje itavu zajednicu u svetu vezu koja transcendira line interese I svakodnevne sukobe dok ponovo napaja drutvo svetom moi predaka - sunani ples kod ravniarskih Indijanaca Manipulacija verskim simbolima kod Lugbara Pleme Lugbara iz Ugrande ima klasini segmentarni sistem rodova, kome je nedostajala bilo kakva formalna vlast. Najmanja efektivna jedinica drutva je bila lokalna patrilinerina srodnika skupina sastavljena od grozdova porodice gde je umesto kraljevima I poglvicama, autoritet bio dodeljen sistemu zasnovanom na starosti. Kako su lanovi starili, tako su sa starijima dolazili u sukob oko zemlje I vlasti. Kako nasilje nije bilo dobreno medju srodnicima, generacijski sukobi su

8

morali biti reavani mistikim sredstvima. Tako ovde ima prostora za manipulisanje sistemom verovanja. Sav politiki autotitet je prvenstveno natprirodan jer je kontrolisan od strane mrtvih predaka I jer mo sankcije ishodi iz istog izvora. 20. Simbolizam I odred u svetovnim drustvima ak je I sekularna politika, u kojoj religija nije trenutno oigledna, esto napunjena emotivnom vrelinom koja obeleava domen svetog.Dejvid Kercer zakljuuje da simbolizam proima skoro svaki aspekt moderne poltike. Kako je simbolizam po samoj svojoj prirodi nesvestan I ima jedan zadat kvalitet, postoji naginjanje ka tretiranju simbola kao strvari.VLADA, STRANKA, DRAVA su ustvari simbolike gradjevine. Ovakvee organizacije imaju kontinuitet kroz simbole, jer su samo oni stalni, dok se ljudi koji organizaciju ine, kao i vodje, uvek menjaju. Kercer 3 svojstva instinskih simbola: a. saimanje znaenja, b. simboli su vieglasni tj. obuhvataju irok opseg razliitih znaenja, c. istinski simboli su dvosmisleni tako da nikada ne mogu biti potpuno I do kraja odredjeni. Obred je "akcija upakovana u mreu simbolizma", veoma je strukturisan I esto izveden u emotivno nabijenim vremenima I mestima. Obredom I linim ueem u njemu, obian gradjanin pravi kljunu emotivnu vezu sa dravom proslava etvrtog jula, nacionalne stranake konvencije, dvestogodinjica ustava I sl. obezbedjuju simboliku formu kroz koju se drava moe emotivno prigrliti. Zajednika crta u prirodi simbola I obreda oteava razlikovanje svetog I svetovnog u politici.

Faza pokreta poinje kada prorok, esto kao posledicu vizije, formulie novi nain ivota. Kada je znaajan broj ljudi ili svo stanovnitvo prihvatilo novu doktrinu, dogadja se preobraaj koji kulturu dovodi u skladniji odnos sa uslovima koji su ubrzali stvaranje pokreta. c. Faza postpokreta pokret se rutinizira kao glavna religija ili politika stranka, ime se postie novo stabilno stanje. Pokreti oivljavanja su u osnovi pokuaji, esto neuspeni, prilagodjavanja novim uslovima i uprkos verskim zamkama, oni su u sutini politiki. Oni se ne pojavljuju samo medju plemenskim narodima. Savremena industrijska drutva su dovoljno stresna i haotina mnogim pojedincima i grupama, da bi oni mogli teiti verskom preobraaju. Sekta Hram naroda 900 ljudi umrlo u orkestriranom masovnom ubistvu. Gu Emunin oivljavanje u savremenom Izraelu Ovo je mesijanski pokret. Preobraaj od vatrene religije do rutinizirane polusekularne stranke bio je mogu zato to je Gu Emunin artikulisao novi oseaj svrhe I znaenja u situaciji razdiranoj haosom I oajem. Okvir potkulture iz koje e ponii Gu Emunin formiran je 1953. uspostavljanjem dravnog sistema verskih kola, pod kontrolom Nacionalne verske stranke. Iako nikada nije razvio jednu celovitu ideologiju, proglaen je nekom vrstom neocinizma. 1973. rat koji je obezbedio politiko otvaranje GE razvio je itavu emu protesta protiv povlaenja sa zauzetih teritorija ili dogovora sa neprijateljima Izraela. Protiv sporazuma iz Kemp Dejvidaali I istorijske posete Jerusalimu egipatskog predsednika Anvara al-Sadata. Pokret za zaustavljanje povlaenja sa Sinaja, nije ukljuivao samo mareve, nego I pokuaje uspostavljanja naselja u okupiranoj pustinji. 1977. sa konzervativnom strankom u vladi koja se udruila sa Nacionalnom verskom strankom, iz koje je GE izvorno I proistekao, postavljena je scena za rutinizaciju nekada opozicionog pokreta, koji je sada stekao pristup mnogim ministrima I poslanicima Kneseta. Rutinizacija je nuno odvela birokratizaciji. Danas je Gu Emunin ugneden u normalni institucionalni okvir izraelskog drutva I politike.

b.

21. Pokreti oivljavanja Religija moe zameniti neposrednu politiku delatnost u sluajevima kada je domae stanovnitvo politiki oslabljeno stranom sliom ili kada ne razume prirodu vlastite situacije. U takvim sluajevima pokreti oivljavanja mogu narasti kao svesni, namerni napor nekih lanova drutva da stvore vie zadovoljavajuu kulturu. Rano hrianstvo, irei se u okvirima rimskih osvajanja, ima sve elemente pokreta oivljavanja. Mnogo je vrsta ovakvih pokreta: 1. Hilijastiki pokret se raduje apokaliptikom preobraaju drutva natprirodnim sredstvima ples duhova zasnovan na uenju Uovoke, Piuta Indijanca iz Nevade, koji je prorokovao unitenje i belaca i indijanaca u holokaustu. Samo bi oni Indijanci koji izvode Ples duhova i ive istim ivotom, nasledili svet u kome bi se bizoni vratili u ravnice i u kome bi ljudi iveli u miru i bezbednosti. Tragian zavretak ove religije kada je stotine Sijuksa, koje su pobegle iz rezervata da bi izvele Ples duhova, pobila konjica SAD-a. 2. U mesijanskom pokretu mesija je taj koji donosi preobraaj. Sredinom XVIII veka Seneka Indijanac, po imenu Lepo jezero je imao seriju otkrivenja u kojima je predvideo novu veru koja kombinuje elemente tradicionalne religije i hrianstva i koja je prilagodljiva kontekstu rezervata. Strogom zabranom alkohola i naglaskom na porodici, nova vera je bila kadra da ih povrati iz kulturnog kolapsa. 3. U nativizmu je cilj oistititi drutvo od neeljenih ili stranih elemenata a u revivalizmu - je cilj ponovo stvoriti nekadanju eru sree. 4. Vailala ludilo je bilo kargo kult, vrsta pokreta oivljavanja koja tei dobijanju zapadnjakih trgovinskih dobara magijskim sredstvima. Kada kolonizacija ili invazija donese masovan upliv proizvedenih dobara, domoroci uvek trae objanjenje ovih uda unutar svog kulturnog razumevanja. Prema Entoniju Volasu pokreti prolaze kroz izvestan broj etapa, iako svi oni ne prodju itav ciklus: a. Faza pretpokreta u kojoj je drutvo u stabilnom stanju. Postepeno, kao posledica stranog nadiranja, gladi, akulturacionih pritisakai dr. pojedinci doivljavaju psiholoki stres, dok kultura postaje sve poremeenija.

22. Adaptivna vrednost devijantne religije u Peruu ak I normalne tradicionalne religije mogu imati oivljavajue delovanje kada se prebace u nove uslove. Adventizam sedmog dana je fundamentalistika denominacija hrianstva koja u SAD-u tei velikoj konzervativnosti. Njena glavna razlika od drugih fundamentalistikih grupa je u tome to subotu, umesto nedelje smatraju sabatom. Prvi misionari koji su stigli oko 1915. medju Ajmara Indijance, u peuranskoj oblasti jezera Titikaka, bili su adventisti sedmog dana. U to vreme je Ajmaro sledila tradicionalnu religiju majke-zemlje (iz katolianstva su prihvatili nekoliko svetaca I Devicu Mariju, dodavi ih svom panteonu I sistem fijesti koji se uglavnom sastojao od plesanja I pijanenja do besvesti, nekoliko dana svake godine). Ajmaro su bili privredno samodovoljni, jednojezini I odseeni od ikakvih, osim najpovrnijih, trinih odnosa sa eksploatatorskom klasom mestizo. Adventisti su propovedali uzdravanje od alkohola, neki stepen moderne zdravstvene zatite I obrazovanje dovoljno za itanje Biblije I Psaltira na panskom jeziku. Skoro 4 decenije su proganjani. Politiki sistem tog vremena je bio zasnovan na AJJU tokom vekova su mnoge ajju bile labavo ustrojene, da su se u velikoj meri drale zajedno brojnim I umnoavajuim fijestama tokom godine. 50-ih godina sistem fijesti postaje preskup. Mladi naprednjaci, sa inenjerom savezne vlade na elu, 1955. su zamenili ajju sistem politikog ustrojstva zasnovanog na zajednici, koje je imalo naelnika, njegovog zamenika I porunike. Ova promena postigla je: 1. uspostavljene su formalne linije komunikacije izmedju Soke I mestizo sveta, 2. kraj ajjua, dranih zajedno rimokatolikim sistemom fijesti, prvi put je znaio sekularizaciju mesnih vlasti. Adventisti su prirodno bre zakoraili I na formalne I na neformalne pozicije moi u novoj vlasti Soke. Njihove jedinstvene sposobnosti su im omoguile da deluju kao kulturni posrednici tokom vremena prelaza sa privrede koja se zasniva na razmeni poljoprivrednih proizvoda na novanu privredu. 23. Smenjivanje politike vlasti I difuzno vodjstvo Vlast mora biti uraunata u najredje I najeljenije resurse. ini se da uvek ima dovoljno, ka moi orijentisanih pojedinaca, eljnih borbe za to malo mesto na vrhu, mesto koje gotovo uvek u dananje vreme zauzima jedan ovek. Vladavina nekolicine je nestabilna. Kao to je uobiajeno da je vodja samo jedan, tako je uobiajeno da ih mngoo zauzima drugo mesto ako bi samo jedna osoba bila 1.

9

do vodje, bila bi vrlo opasna. Mnogo je bolje drati u stalnom rivalstvu grupu prineva relativno jednake moi. Druge prednosti u neodredjenosti nasledjivanja borba za vlast je odlian nain da razliiti takmiari pokau svoju sposobnost da preuzmu vlast. U protivnom, ako su pravila nasledjivanja stroga drava moe zavriti u rukama deteta, slabia, psihotine osobe I dr. Kako je Maks Glukman istakao, drutvo moe biti ojaano pobunom I sukobom jer oni reavaju tenzije I istiu najjae. Iako preterana strogost u politikom nasledjivanju preti politikoj zajednici zbog slabosti na vrhu, suvie fleksibilnosti moe je, pak, rasturiti na delove. To je temeljni problem smenjivanja vlasti. Na njega se kroz istoriju odgovaralo na pet naina: 1. difuznim vodjstvom 2. nasledjivanjem 3. republikanskom vlau 4. povremenim vojnim intervencijama 5. vladavinom nekolicine Difuzno vodjstvo Nema nasledjivanja, smru vodje umire I vlast, tako da svaki takmiar, osnov vlasti mora graditi ispoetka. Kod Siuaija sa Solomonskih ostrva u junom Pacifiku pretendent na mesto velikog oveka mora skupiti to vie ena da bi napravio saveze sa drugim porodicama I sebi obezbedio vidan statusni simbol. Proces deluje po principu grudve: to vie moi neko ima, to ima vie pristalica I vie svinja se prikupi za svetkovinu, to opet privlai jo vie pristalica I slave. Odanost ostaje usredsredjena iskljuivo na pojedinca njegovom smru se cela struktura rasipa, a odanost odlazi za drugim pretendentima na mo. Vodja ne moe prenositi vlast na drugoga, niti gajiti sebi naslednika.

24. Nasledjivanje (razmotriti I tabelu 4) Smena vlasti u poglavitvima I ranim dravama je skoro bez izuzetka nasledna, to jednostavno odraava naglaavanje srodstva (posebno pravolinijskog). Pravolinjsko srodstvo moe biti osnov na kome su centralizovana drutva prvobitno sazdana.Unutar sistema nasledjivanja se uglavnom izbegavaju oba ekstrema: ne odredjuje se jedna osoba, ali nisu svi mukarci unutar roda kvalifikovani. Kod Bugandi u Ugandi pre uspostavljanja britanskog patronata analizirao Martin Sautvold, birokratiju Bugandi ine moan ali ne I boanski kralj, prvi ministar koji nije plemi, kraljev pomonik koji takodje nije bio plemi ali je imao glavnu ulogu u odredjivanju kraljevog naslednika. Bilo je 50ak patrilinearnih klanova, ukljuujui I kraljev. Pripadanje klanu, iako normalno, nije automatsko, nekoga mora prihvatiti poglavica klana da bi bio prihvaen. Selektivan karakter. Sautvold razlikuje 5 kategorija pravila, obiaja I naela po kojima se birao kraljev naslednik: 1. preskriptivna pravila ona kojih se svesno dri samo narod samo su prinevi od bubnja (sinovi I unuci kraljeva) dostojni najvieg mesta 2. preferencijalna pravila u periodima kada su zrelost I snaga bile vane, braa budu preferirana nad neiskusnim sinovima. 3. lini inioci 4. politiki inioci 5. izborne ustanove Neplemii imaju konanu mo izbora kralja I oni bi to inili oprezno, dok ne budu sigurni da njegova vlast nee biti isuvie centralizovana. 25. Latinoameriki model Nasilje je vie od veka I po nezavisnosti, bilo legitimno sredstvo prenosa vlasti u mnogim zemljama Latinske Amerike. Ima mnogo razloga za ovu politiku nestalnost. Osvajanje LA je bilo postignuto nastanjivanjem velikog broja naseljenika koji su uzimali zemlju I sami je obradjivali. Zemlja je smatrana snabdevaem panije sirovinama, time su Indijanci ostavljeni da na miru rade na velikim imanjima datim konkvistadorima za slubu Crkvi I Kruni. Veina stanovnitva je ostala indijanska, ivei u zatvorenim seoskim zajednicama sa vlastitim jezicima I narodnim kulturama. Vremenom su brakovi izmedju Indijanaca I panskih osvajaa stvorili prelaznu klasu mestizosa. U kolonijalnim vremenima, sve vie slube u vlasti su drali panski osvajai, a kreoli (Evropljani rodjeni u Americi) su morali da se zadovolje lokalnim savetima izabranim medju bogatijim porodicama. Tokom XIX I velikog dela XX veka ovi kaudilji su dominirali latinoamerikom politikom na svim nivoima. Nacionalne vodje kaudiljovske vrste, poput Huana Perona u Argentini, u politici igraju

snano personalistiki, a mo crpe iz apela radnicima ili nekom delu radnitva u drutvu. Diktator se vrlo malo razlikuje kao fenomen Samosa, Truhiljo, Batista bili su veti u manipulisanju bogatijim iniocima drutva, stvaraju linu vojsku I posebno u korienju paranoje SAD-a od komunizma. Dve kljune sile su bile oligarhija I vojska, od kojih je svaka mogla preuzeti uzde vlasti. Oligarhije je izvorno inila zemljoposednika elita I veliki novac se prebacivao od zemlje ka industriji, ishodujui time, da vie nije mogue govoriti o nekoliko porodica koje nadziru vei deo obradivog zemljita. Danas elite nastaju iz agrarno-industrijskih kompleksa, blisko povezanih sa multinacionalnim korporacijama u SAD-u, Evropi I Japanu. U ovim zemljama esto postoji simbolika povezanost vojske I elite vojska uglavnom uiva visoku samostalnost. Vojska je autonomna od svake vlasti koju sama ne dri. Volf I Hansen su razvili tipologije podele vlasti (latinoamerike smene vlasti): - maetizmo se odnosi na proces koji je dugo bio norma na mesnom nivou, kojim je jedan kaudilja u stanju da skupi dovoljno gole sile da nametne svoju apsolutnu volju, preko oruane pratnje (XIX vek, radnici sa plantaa naoruani maetama) bore se za status hefe maksimo. - kvartelesko pobuna kasarni. Klasini obrazac je da grupa vojnih stareina koordinie istovremene upade na komunikacione centre, snabdevanja vojske I sedita vlasti, to je trenutno praeno proglaavanjem nove hunte I reformi. - golpe de estado panski izraz za dravni udar. Moe zaobii vojsku, udara se pravo na sedite vlasti, bilo atentatom, bilo hapenjem predsednika. Oigledan problem sa tako nasilnim sredstvima smene vlasti je da ta nova vlast ima slabu legitimnost u oima naroda. Jedan nain sticanja je legitiman organizovanje izbora. Legitimnost izbora moe biti poljuljana kroz imposicion proces kojim vladajue elite odaberu kandidata I lairaju izbore, da bi bile sigurne u njegovu pobedu. Kao I kroz candidato unico gde vladar odrava izbore sa sobom kao jedinim kandidatom. Prefinjeni pristup je continuismo kojim se predsedniki mandat produuje manipulisanjem postojeim ustavom, pisanjem novog, novim zakonom ili povoljnom sudskom odlukom. Dogodilo se malo strukturnih promena u demokratijama LA. Prava revolucija stvarna strukturna promena u samom poretku dogodila se samo u Meksiku, Kubi I Nikaragvi. 26. Strukturalni funkcionalizam Ako bismo poziciju strukturalnog funkcionalizma svodili na samo etiri rei, to bi mogle biti - sinhrono, teleoloko, afrika i zatvoreni sistem. Sinhrono odredjeno kao ono to ste tie kompleksa dogadjaja u ogranienom vremenskom periodu ignoriui istorijski prethodee Oni su pokuali da drutvo gledaju odozgo, kao celinu, da naprave kartu meusobnih veza izmeu razliitih podsistema drutva srodstva, braka, religije itd. Samo se drutvo smatralo ne samo izvanvremenskim nego takodje i izolovanim u prostoru. Iako pleme ili poglavivo moe postojati unutar nacionalne drave, na njega se gleda kao na stvar po sebi, relativno nezavisnu od ireg drutvenog okruenja tj. kao na zatvoreni sistem sa vlastitom kulturom, vlastitim vrednostima, vlastitim mehanizmom prilagoavanja - prilagoavanje ravnotei celine. Svaka pojedina ustanova je analizirana u odnosu na nain funkcionisanja u doprinosu opstanka ireg sistema. Ustanove i delovanja su analizirani teleoloki (na pr. u odnosu na cilj). Antropolog se mnogo vie zanimao latentnim funkcijama, kojih pojedinci nisu bili svesni a one su mogle biti odreene samo gledanjem celog sistema. Jedan razlog zbog koga je ova paradigma mogla biti tako dugo odriva bio je da se gotovo sav terenski rad obavljao u delu Afrike pod britanskom kolonijalnom vlau, gde su kulture ostale razdvojene paternalistikim predrasudama vladajue klase britanskih upravljaa. Evans-Priard Nuer - osnovni cilj knjige je bio da pokae kako drutvo od 200.000 ljudi moe odrati ravnoteu uprkos gotovo neprestanim raspravama i nedostatku ikakve sredinje vlasti. Smrt strukturalnog funkcionalizma se skoro tano poklopija sa smru britanskog kolonijalizma posle Drugog svetskog rata. Sinhroni pristup je zahtevao prilino jasnu, nepominu fotografiju, a slika se zamagljivala kada je delanje postalo isuvie haotino. Veina kritika sada izgleda prilino oigledno: drutva nisu u ravnotei, teleoloki agensi nisu nauni, ni jedno drutvo nije izolovano od druenja, drutva nisu homogena, kolonijalna Afrika nije svet. Strukturalni funkcionalizam i britanska antropologija bili su optuei kao sluge kolonijalizma. Idealizovani portreti itavih drutava, kakve su slikali strukturalni funkcionalisti, veoma su bliski slikama onoga to se danas naziva poliitikom kulturom skupu vrednosti i meudejstava uobiajnih u tradicionalnom drutvu. 27. Procesni pristup Samo stanje na terenu bilo da je re o jednovrsnosti stanovnitva ili o velikoj etnikoj raznovrsnosti, bilo da je re o sukobu ili miru bilo je mnogo bitnije u odreivanju pravca analize nego bilo koje zajedniko teorijsko gledite. Tri autora koja su bila u prvoj liniji fronta protiv strukturalnog funkcionalizma Mark Suorc, Viktor Tarner i Artur Tjuden modifikovali su 1966. temeljne koncepte za generacije procesnih teoretiara u svom uvodu Politikoj

10

antropologiji. Za ove autore istraivanje politike je istraivanje procesa ukljuenih u odreivanje i primenu javnih ciljeva i u razliita dostignua i upotrebe moi od strane lanova grupe koje se ovi ciljevi tiu. Politike antropologije se tiu jedino javni procesi. Ovo obezbeuje izlaz iz suvie uoptenih sagledavanja politike moi za koju se ini da ukljuuje skoro svaki odnos moi, ak i na nivou porodice, ali ipak ostavlja dovoljno fleksibilnosti da se ukljue susedstvo ili nacija. Procesni teoretiari su bili mnogo vie zainteresovani za svesno odravanje ciljeva grupe, bez obzira da li su to nii porezi, bolji putevi ili zapovednitvo u ratu. Sposobnost donoenja i primenjivanja takvih odluka konstituie mo. Politika antropologija se tako uglavnom sastoji od istraivanja takmienja za mo i naina na koji oni koji dre mo primenjuju grupne ciljeve. Pojavila su se tri iroka trenda: 1. PROCES: koji je postao kljuna re politike antropologije kako su drutva istraivana u njihovom istorijskom, ili makar vremenskom kontekstu, time je naglask preao sa ravnotee na promenu. 2.Znaajna grupa istraivaa je suzila svoje polje istraivanja na otru koncentraciju aktivnosti pojedinaca koji se takmie za mo unutar veoma ogranienog politikog okruenja. 3. Sledea grupa istraivaa je proirila perspektivu, ukljuivi nacionalni sistem sa jakim naglaskom na promenama koje tradicionalne kulture moraju nainiti u svrhu prilagoavanja, kako bivaju politiki ukljuivane u modernu industrijsku dravu.

Drugi nain gledanja na koncept moi jeste razlikovanje one koja je potpuno ili u velikoj meri zasnovana na sili i prinudi od one koja je zasnovana na grupnom konsensusu. Talkot Parsons je jednom uporedio silu u politikom sistemu sa zlatom u monetarnom ono je efikasno dok stvara osnov drugih sistema ali svakodnevne transakcije zahtevaju manji novi ako sistem nee da pistane krut da se ne moe prilagoditi novim uslovima. Primer: Kubanska revolucija. Reim se moe odravati pomou sile: Staljin, Truhiljo, Britanci u Indiji i Africi. Ako ovakav reim ima fleksibilnost da se prilagodi sasvim novim uslovima, takoe mora imati konesnsualnu mo koja ishodi iz narodnog pristanka. Konsensualna mo moe vie ishoditi iz nevoljnog pomirenja sa tradicijom, nego iz potovanja. U dravama, konsensuana mo je uvek po definiciji zdruena sa centralizovanom kontrolom upotrebe fizike sile, tako da se teko moe rei da li se pojedinac saglaava iz potovanja prema sistemu ili iz straha bacanja u tamnicu. Konsensualna mo i mo sile su unutar dravnih drutava toliko isprepletane da moe biti neeg vetakog u njihovom analitikom razdvajanju. Objektivno, reim koji ima premalo konsensualne moi je isuvie krut da bi napravio neophodna prilagoavanja radi sluenja itavom svom narodu. U necentralizovanim, egalitarnim drutvima, voe moraju potpuno zavisiti od konsensualne moi. U mnogim sluajevima, voa mora navesti ljude da uine neto to ne bi eleli da uine u odsustvu predvidivih koristi.

28. Polje i arena Otkrie da se politike strukture preklapaju ali ne i podudaraju sa drugim drutvenim strukturama, vodilo je konceptu POLITIKIH POLJA. Strukturalni funkcionalisti postavljaju koncept politike kao jednoinke; delanje je ograniavano unutar uskladjenog i odedivog okruenja. Procesni teoretiari su politiku sagledavali vie u smislu strasne drame: postoji tekua usklaenost zapleta, isti inioci i grupe mogu neprestano uestvovati ali se delanje vremenom pomera iz oblasti u oblast; Ovo bi bilo politiko polje, fluidna oblast dinaminih napetosti u kojoj se dogaa politiko odluivanje i takmienje. Koncepti politikog polja i arene ostaju slabo odreeni; Bejli politikim poljem smatra ono u kome rivalske grupe ne dela dogovorena pravila za regulisanje sukoba. Arenu vidi kao oblast u kome su razliiti takmiari prihvatili ista pravila. Politiko polje nije ni manje ni vie nego ira oblast politikog delanja, koju neki istraiva definie, dok je arena oblast unutar polja na koje istraiva eli da se koncentrie u odredjenom trenutku. 29. Mo Mo ne dolazi samo od fizike sile. Tokom iranske revolucije, ah Mohamed Reza Pahlavi je imao najbolje moderno naoruanje, koje je ogromno naftno bogatstvo ove zemlje moglo priutiti, kao i efikasnu policijsku maineriju. Ipak je prava mo, pokazalo se, pripadala ajatolahu Homeiniju, jednom fundamentalistikom islamskom svetom oveku bez oruja ili vojske. SAD i afera Votergejt dovedeno u pitanje pravo pojedinca da vri slubu. Ne treba tvrditi kako mo moe postojati nezavisno od javne podrke. Pravo vladavine mnogih reima je zasnovano na kontroli vojske, tajnih policija i odreda smrti. Bilo koje odreenje moi mora ukljuiuti i da se mo oslanja na silu i da se ne oslanja i da se ishodi iz linosti, i da ishodi iz sistema ili pozicije. Ronald Koen odreuje mo kao sposobnost uticaja na ponaanje drugih i/ili sticanje uticaja na kontrolu vrednovanih inova. Treba razlikovati : LINU MO i JAVNU MO (koja se sprovodi u politikoj areni) Mo moe biti nezavisna ili zavisna: Nezavisna - odnos nadreenosti zasnovan na neposrednim sposobnostima pojedinca, kao to su posebno znanje, vetine ili lina harizma. Na skupinskom i plemenskom nivou politikog razvoja, lina svojstva su, pre svega, sredstva kojim jedna linost stie uticaj nad grupom, uticaj koji je obino ogranien na suenje u sporovima ili davanje primera. U centralizovanim drutvima, nezavisna mo se opredmeuje i formalizuje, vezujui se za posebnu poziciju bez obzira ko je dri, ona moe voditi rastu ekstrema politike dominacije. Zavisna nastaje kad pojedinac nezavisnu mo prirodom linosti, slubom ili oboma, pozajmi drugom pojedincu pravo odluivanja. To moe biti uinjeno na tri naina: 1) pojedinac moe dodeliti mo odluivanja drugima 2) grupa koja poseduje mo moe je dodeliti pojedincima 3) grupa ili pojedinac mogu delegirati takva prava nekom broju drugih ljudi

30. Legitimnost i podrka Legitimnost konsesualna mo ima prednost slobode od posebnih sankcija i posebnih nagrada. Ljudi vre javne dunosti ili zato to veruju svojim vodjama ili sistemu koga vodje predstavljaju da bi na duge staze doneli optu dobrobit. SAD predsednikova legitimnost ne zavisi od stalne podrke naroda, nego od pravnog procesa kojim ta osoba dolazi na tu slubu. Predsednik crpi mo iz ustava, iz 200 godina amerike istorije i iz verovanja amerikog naroda da je ovaj oblik vladavine bolji od alternativa. Legitimnost moi ishodi iz politike kulture grupe, iz narodnih oekivanja o prirodi i nainu sticanja vlasti. Najee istie iz tradicije, medjutim, ima i sluajeva u kojima ona uopte ne ishodi iz tradicije, nego je steena nekim novim nainom. Diktator koji pobunom ili dravnim udarom dolazi na vlast moe stei legitimnost obezbedjujui korist narodu. Legitimnost moe imati vrlo malo veze sa nainom stvarne upotrebe moi Hitler je bio legitimni vladar. Mase naroda se mogu stotinama godina drati u podanitvu i siromatvu kraljeva samovolja i nestrunost ne moraju odvratiti prosveeno sledbenitvo ako je njegovo polaganje prava na presto legitimno. Podrka Legitimnost i prisila su suprotne vrste podrke, izraza koji su Suorc, Tarner i Tjuden definisali kao bilo ta to donosi formulisanju i/ili primeni politikih ciljeva. Postoji kontinuum podrke koji tee skalom od legitimnosti do prisile. Podrka moe biti neposredna i posredna. U SAD-u glasanjem za predsednika je neposredna a u Engleskoj podrka se daje predstavniku stranke pa tek posredno premijeru. Proces, politiko polje, mo, legitimnost, prinuda i podrka su neka od prvenstvenih konceptualnih orudja, koja su post-struktural-funkcionalisti nali korisnim za analiziranje politikih sistema. 31. Drutvena drama Raskol i postojanost u jednom afrikom drutvu Viktor Tarner. Umesto da istrauje celu skupinu Ndembua iz severne Rodezije, Turner se usredsredjuje na pojedince koji prolaze kroz niz kriza (drutvenih drama). Njegov sredinji antagonista, Sandombu je istinski tragian heroj. Stremi da postane poglavica sela Mukanza, Sandombu dva puta vredja seoskog poglavicu Kahalija, izazivajui njegov autoritet. Ovo dovodi do estoke svadje, pri emu svaki preti drugom vradbinama. Neto kasnije se uvredjeni poglavica razboleo i umro. Sandombuu je omogueno da se vrati u Mukanzu ali ima dovoljno sumnje da ga spree da zameni poglavicu i odabran je ovek iz druge loze. Postoji niz razloga za ovakvu odluku. Na kraju su imali i vrsto uvreen interes u optuivanju Sandombua za vradbinu. Za Tarnera su norme i strukture koje su toliko zanimale narataj 40-ih godina XIX veka postale drutveno polje, pozadina pred kojom se odigrava stvarno delovanje. Sistemi porekla, pravila braka, vrednosti i norme ponaanja nisu nepromenljive stvarnosti ve drutvene idealizacije i predmet stalne manipulacije. Glavni razlog usredsredjivanja na pojedince, pre nego na grupe, je taj da se u pojedincu sastaje izvestan broj razliitih sistema. Grupa moe odigrati jednu jediinu ulogu u odredjeno vreme, dok pojedinac uvek ukljuje sukobljene uloge.

11

32. Teorija igara Razvio Bejli u delu Ratne varke i pljake. Bejli je poeo ovu knjigu poto je postao opinjen otkrovenjem koje je proisteklo iz tv ispitivanja potkazivaa mafije Dozefa Valakija. Ona su razotkriila ne samo racionalnu strukturu koja lei u osnovi organizovanog kriminala, ve takodje skup pravila igre po kojima su se borili i medjusobno ubijali gangsteri u stalnim borbama za mo. Svaka kultura razvija sopstveni skup pravila politike manipulacije, zato je mogue posmatrati politiku kao igru nadmetanja sa prihvaenim pravilima i prihvaenim ciljevima. Postoje dve vrste politikih pravila igre: 1. Normativna se javno iskazuju i obino su maglovita (potenje) ona merila prema kojim se o delanjima moe suditi kao o moralno ispravnim ili ne. 2. Pragmatika tiu se stvarne pobede u igri. Bejli se usredsredjuje na poslednja jer stvarno pitanje nije da li je neko delanje javno odobreno, nego da li je efikasno. Nadmetanje se odvija unutar politikog polja koje moe biti odredjeno kao neko drutvo ili deo drutva u kome postoje dve ili vie suparnikih struktura, ali u kome ne postoji dogovor o skupu pravila izmedju ovih struktura. Unutar polja su arene u kojima, timovi koji prihvataju takva pravila, pokuavaju da izgrade sebi podrku i da obaranjem podriju svoje suparnike. Nadmetanje ne mora biti ogranieno na neku arenu. Postoji pet glavnih elemenata politike strukture kada se ona posmatra kao igra: 1. moraju da postoje nagrade ili ciljevi 2. osobe umeane u sukob, to ukljuuje celokupnu zainteresovanu politiku zajednicu, politike elite i politike timove umeane u nadmetanje 3. vodjstvo pojedinci koje podrava skupina sledbenika 4. samo nadmetanje tj. njegove dve vrste: suoenje i borba 5. sudije koje odredjuju pravila Mada Bejli naglaava pravila kao sutinska za politiku igru, on primeuje da su neposredno varanje ili igranje jednim skupom pravila nasuprot drugom, takodje deo igre. Politiki timovi Dve vrste politikih timova su ugovorni i moralni. Ugovorni je onaj koji je ujedinjen, ne na osnovu savesti, ve koristi ili mogue koristi koja se ima izvesti iz sledjenja odredjenog vodje. Srazmerno labav oblik ugovornog tima je transakcioni tim, koji se uglavnom zasniva na razmeni materijalne prirode veza izmedju vodja i sledbenika je zasnovana na materijalnoj koristi. Kao suprotnost timovima u kojima odanost zavisi od line koristi, moralni tim je ujedinjen zajednikom etikom religioznim uverenjem, nacionalizmom ili utopijskom politikom ideologijom. Kakva god da je vrsta tima, vodja mora da ispuni neke zahteve: odluivanje, pridobijanje lanstva i odravanje grupe, te medjudejstvom sa svetom izvan tima. Vodja pri odluivanju uvek mora proraunati politiki troak, naroito kada normativna pravila ne mogu da se uobiajeno primene. Najbezbednija strategija u takvim slu