Embed Size (px)
Citation preview
,
- 119-
•
VIII.
iWarodne poslovice.
"Poslovice su najveće blago ilirskog jezika, s kojim se dičili moremo; samo, da I>i jiiI svaki htieo suditi, i po njihovoj vriednOSli cienili." Dobro je reko J. Ferić. I doisto, tako je: milinje je slušali koga, l<ad govor svoj često s poslovicama kiti i začinja. One su ostanak naše stare prirodne filosolic, mudroljubja - koje se istina, i kod drugib narodah nahode, al ne u tolikomu izobilju, i tolike vriednosti! - Iz ovog uzroka naši književnici , davno su već počeli poslovice sabirali,
i na sviet izdu vati. I'ervi je Jovan Mušl<alirović u Deču 1768. ,lrugi put u Budimu 1807. serbskim slovima izdao. Ove isle umložane latinskim slovima izdao je Ivan Ambrozović pod naslovom "Proricsja i narecs6nja u Pešli 1808." 8. slr. 189. Kako oslale narodne stvari, tako i poslovice, najbrižljivie skupio je g. Dr. V. St. Karadžić i lisko jih u Cernojgori: "Narodne serpske poslo\'ice i t. d. na Celinju 1836." 8. str. L. 362.
koje podobro umnožane drugi put izdo je u Beču 1849. Luka Ilić kapelan II Slnvonii u lmjigama: "Naro!lni slavonski običaji u Zagrebu 1847." njekoliko jill jc pl'iobćio. Po isti način J. Pumučina Eliimeri Mostarsl<i u serllsko-dalmat. Magazinu od g. 1847., 1848. i 1849. priobćio. Ja sam od g. 1840. počeo poslovice Bosanske bilježili, pria nego sam spomenute sbirke štio. I{al<o pies mc , tako i poslovice, pripoviedllc, zagonetke i I. d. kod nasega ilirskog naro ua od Temišvara pa do Bara
- 120-
obćenite SI1 - sve jednako poznate. Ja samo ovdie one bi
lježim, koje sam čuo 11 Bosni , al jih zaisto još više imade, koje ja 01 čuo još nisam, 01 jih zaboravio popisati, zato molim bosanske rodoljube, da kad spaze koju poslovicu, da pod ovo slovo spada, a ovdie je nejma , uelm je zabilježe i s prigodom jave, da jih ovdie uverstim. Ja sam rad kratkoće, ovih poslovicah tumačenje za sat! izostavio , al s vriemenom i to neću propustititi. Još napomenuti imam , da ovu rieč .Poslovica" neznači uprav što Latini kažu "Proverbium", al zasad neka tako ostane do drugi put.
A:
1. Ako Bog da! 2. Ako Bog da i srieća junačka? 3. Ako bi krivo nesmijem od Boga, ako bi pravo, nedadu
mi Turci. (Jedni govore: .nesmijem od bega.") 4. Ako budeš dobar, nećeš biti modar. 5. Ako budeš ljuta, a ti češ hiti žula. 6. Ako budeš valjahan , nećes biti karan. 7. Ako dodje prav neizadje zdrav,
Ako bi kriv neosta živ. 8. Ako ćeš se osvetiti Turčinu , moli Boga, da se propije,
a Vlahu, da ode u hajduke.
9. Ako čanak neizda, kašika neće. JO. Ako čoviek nemože biti Hep i hogat, kako hi htico, može
biti dobar i pošten. 11. Ako ga Bog zna, koliko ja, zlo po njega. i 2. Ako ga je udario, nije ga ubio. 13. Ako gdie znaš za bolje, zovi i mene. 14. Ako gosti nebudu biesni, neće jim l!Uća bi ti liesnM. 15. Ako je biela brada, ciela je snaga. 16. Ako je Bog dao, nije zapisao.
17. Ako je' Bog uzeo konju, noge, nije njisak. 18. Ako je daleko Bagdat , blizu je aršin. 19. Ako je dimnjak nakrivo , uprav dim izlazi. 20. AlIO je hitnja kopati, nije merti. 21. Ako je i car, nije ciganski haračia.
22. Ako je cerna krava, bielo mleko daje.
- 121
23. AltO je j cern, nije djavo. 24. Ako je i go, al je soko. 25. Ako je i herdjavo vrieme, putnici puluju.
-- 26. Ako je kratak dan duga je godina.
- 27. Ako je malo mlieka , blizu je riel{lI.
- 28. Ako je nietko lud, ti mu nebudi drug.
- 29. Ako je pas pilu izjeo, ostala je tepsia. 30: Ako laže, brada mu nesmuta.
,-- 3i. Ako laže koza, nelAže joj rog. 32. Ako laže, laž mu na časi. 33. Ako mi nemožeš pom06, nemojmi ni odmagati.
34. Ako mi na silu možeš što uzeti, nemožeš mi dati. 35. Ako nedo čeka , nedosliže. 36. Ako nećeš, a ti poljubi pa ostavi. 37. Ako nemiriši, a ono barem i nesmerdi.
- 38. Ako neće zlo od tebe, a ti bieži od njega. 39. Ako nije liepo, nije ni skupo. 40. Ako ni� vrač, a ono je pogadjač. 41. Ako nemožemo kako hoćemo, a mi hoćemo, kako možemo.
- 42. Ako nisam kumovo, a ja sam kroz plot gledo. - 43: Ako pravda nepo može, krivda neće ni po gotovu. -- 44. Ako rekoh , neposjekoh. -45. Ako sam se najmio , nisam se pomamio.
46. Ako sam se načučala, a ono salll ručala.; 47. Ako se ,neosveti nej>osveti.
,,48. Ako se nenaklisa, ncnai-iza� 49. Ako si gladan, gladi muhu po terhuhu nek ti pitu skuva. 50. Ako si i mati, pokri se. Sl. Ako smo tlietca od stara smo otca.
52. Ako smo dvoje vire, jedne smo gnjile. 53. Ako smo mi brat ja, nisu nam kese seSire.
54. Ako su bel'zi volovi, zemlja je podieljena. 55. Ako u goru vuci, ako LI polje Turci. 56. Ako vrag nije razhio hešike, razbit će grob. 57. Ako zima ustima neujide , ft ona repom ošine. 58. Ako zlotvora nejmaš, majku ti ga je rodila. '59. Alaman. (znači čovieka privarIjiva - 8stUtus - ). 60. Ala se je nakitio, (t. j. opiQ se.)
- 122_
6i. Alia i Balia dVJL su brala. �---. ", ---
62 A zašlo šiče na svetea.
B.
- 63. Baba babi grebla lan, da joj pria prodje dan. '_" 64. Bacio kost medju njih.
65. Bacio ko u mutnu vodu. 66. Baci niz vodu , susriet ćeš uz vodu. 67. BadavaJ'""-2!LJ1ožjig�Q�. nečL!.Y!l' 68. Batina ima dva kraja. 69. Beri zelje oko sebe. 70. Besieda besiedu otvora. 71. Bibel' je maleno zemo, al pred gospodu se iznosi. 72. Bio na situ i na rešetu. 73. Dieli se ko snieg. 74. Dieli sc ko tava na miesecu. 75. Bit će mišja rupa za dukat. 76. Bit će Slći gaće, al neznam kad će? 77 . Biežo od vaške, pak pao medviedu u šake. 78. Bieži ko vrag oci kersta. -
79. Bjezi su sramni, al su probitačni. 80. Bježae se derži jednog puta, a poliora st6. 81. Bježanova majka pieva, a Stojanova plače. 82. ��g2.,vi�.!L..P!J.P.o!��. 83. Blagoviest, goveda u obiesl. 84. Blaženi, koji izmiču, jer će oni uteći. 85. Blažene su mloge ručice,
Al su proklete mloge g . .. ce. 86. Blago meni evo moga kuma: A.) santliet će ml brez uJ
ma. B. ) dat će mi dva ujma. - 87. Bliža je košulja, od baljine.
88. Bliža je smert od košulje. 89. Bog dao, Bog uzeo. 90. Bog mu dao, ft nesrieća - vrag - mu nedade. 91. Bog boguje, car caruje. 92.' Bog nije mačka (t. j. da se odma osveti već čeka na
pokoru griešnika.
- 123 -
92. Bog srieču dieli , a 'baba dietci jaja. 93. Bogat jede kad hOĆI), a sil'omah kad može. 94. Bog ti, a duša ti. 95. Bolestna pitaju - nude - a zdravu daju. 96. Boli ga sel'dee. 97. Boljo je da selo propane, nego u selu hadet. 98. Bolje je popa vezat, nego sc snjime pritezat. !l9. Bolje je umiti nego imati.
100. Bolje je uzalud raditi, nego u zaludu bezposlen stajali. 101. Bolje se je na dnu njive (logov8I'at, nego na verh nJIvo
prigovarat. 102. Bolje se je čovieku pod svojom ranom naspavati.
-103. Bolji je dobar glas, nego zlatan pas. -104. Bolji je mir, nego babin pir.
105. Bostandžii krastavice-
prodavati. -106. Brat brata nad jamu vodi, al ga I o.lvoeli.
t07. Brat bratu, najdublje oči kopa. -108. Brat mi je mio, koje god viere bio.
109. Brez ncvolio n.ejma b!!gQ!J!!l)je. - ·110. Brezposlen pop i jariće kersti.
�- 111. Brez halata nejma zanata. ---41 2. Brez muke nejma nauke.
113. Brez starca nejma udarca. 114. Brez l.raga otišo. 115. �rez trepe - čaše - nije sreće .
... -.... �,...- . ' �' -116. Brez zdravlja neima bogatsIva. 117. Budala kad šuli, derže ga dn je pametan. 118. Budali neima zahvala. 119. Budali, ženi i dietei, kadia je za plotom. 120. Bunar ukraj rie ke kopati.
- .--.---
•
•
x.
NaJ'odne poslovice.
(Produženje).
A.
121. Aj, aj, nože daj duši raj. 122. Ako bude ljuta, neće želit pruta. 123. AlIo ću ni kozom neorati. 124. Ako hoćeš koga poznati, podaj mu vlast u ruke. 12.5. AliO ib je tris la, brcz popa ništa (nejmll).
126. Ako neće zlo bježaL od Leile, bježi ti od lijega. 127. Ako nadaliu pievat, dariu plal<nt.
128. Ako neznnde reći, znade leći. 129. Ako Le sverbi, počeši se. 130. Ako tko u vodu skoči, hoćeš li ti za njim? 13t. Ako želiš ljubljen biti? ljubi. 132. Aša, konja jaša.
B.
133. Gaeio, ko štetu niz vodu.
134. Gllcio se na otca (t. j. umetnuo se na otca, ili priličan olcu).
135. nadnjiea čorbe , II tovar mesa (badnjica , mala kači ca � badnjić).
136. Berz, kako iste oči.
179 -
137. Berz, ko donji žervanj . ..,.- 138. Besieda je hodavica.
139. Biesna vuka, za malo vieka.
140� Bježanje je sramotno, al je probitačno. 141. Bježi glavom brez obzira.
142. Blizu ga je palo.
143. B.!!..�'!.Jl� blizu vra a. Dalje od grafIa, dalje od vmga. 144. Dogat siromaku nevieruje. 145. Bogastvo je mati siromaštva. 146. �.og daje �Ž!lEI, a ne lcžaku. 147. Bog daje njekom šakom, njckom Impom.
-148. BoO' n a nebu u _E.�jl�_ � zeml' i.
149. Bog nije šala.
150. Bolja je promišljena nego učinjena. 151. Bolje i ćoso , nego brez brade. 152. Bolje je, da ti zavido, nego da te žale. 153. Bolje je, da te i buha i komari grizu, nego zla svi es I.
154. Bolje je dobro ime nego mlogo bogastvo. 155. Bolje je ikada , nego ni kada. 156. Bolje je imati sto prialeljah, nego jednog nepriatelja.
157. Bolje je išta nego nišla. 158. Bolje je na mekinjama dobiti, nego na svili štetovati. 159. l!Q.Iie je svoju zemJj.!!�H, nego na ludjoj novce brojiti. 160. Bolje je II dobra dvoriti, nego u zla roditi.
161. Bolje kužan, nego južan (božić, govore hl'istjani.)
162. Bolje se je ćovilku iz po puta vratiti, nego na sveršetku vrat ulomiti.
163. Bolji je jedan zalogaj u miru , nego hiljadu u nemiru. 164. Božić dojde, zima projde (govorio Ciganin, kad je prosio
od seljah, da mu naterpa krošnju siena, a seljal, govorio, da je duga zima , nece ni njemu dosta biti; a kad mu krošnju naterpa, onda Ciganin pošavši rekne); Božić projde, zima dojde.
165. Božićni jug, nije dug. 166. Brez dima, nejma vatre.
1.67. Brez govna, ncima ni g'ovna (reknu težaci, t. j. alw njive neuzgnojiš, nejma ti s nje ništa.)
168. Brez kuće nejma pokoja. 12 <>
169. Briegovi se s briegorn nesastaju, ljudi se' II ljudim. s(lj;tajil. 170. Budimo mi brat ja, a kese neka se griz-u.
G.
171. Cakli sc, ko tavan na miesecu. 172. Cerijena zora, mokra gora. 173. Cerna kapa, hCrdjav biljeg.
Cerne kape, zli biljezi. 174. Cern jarac, cern tern perca. (Lat. Similis simili gaudet). 175. Cerno dao iza nokatah. 176. Ciči kao zmija u procipu. 177. Cigansko se diete neplaši varnicah.
Ć.
178. Čašah i dietce nikad čovielm nije suviše. (Jer se čaše ---
polupaju, a dieca poumru ; a i drugo irna zlarnenova-nje ). -
179. Čekaj, dok se ekser izpeče. 180. Čekaj od drugoga, šIo si drugom učinio.
, 181. Cekaj sam, što drugom snuješ. 182. Čekam te ko ozebo sunca. 183. Čemu bi Mrpa žita, kad se nebi jela? 184. Čiji hleb jedeš, onoga i piesrnu pievaj. 185. Čim se koza dičila, tim se ovca stidila. 186. Čim se lud ponosi, toga se mudar stidi. 187. Čine dietea, što vide od otca. 188. Čini dobro, nekaj se. 189. Čini drugomu, što je tebi drago, da ti se učini. 190. Čoviek brez zanata, ko pseto brez gospodara. t 91. Čoviek je čovielm udica. 192. Čoviek jo čovieku vuk. 193. Č�viek je ko ;nihur. 194-. Čoviek odredjuje, a Bog razredjuje. 195. Čoviek po svietu ko pčela po cvietu. 196. Coviek prostran.
- 181 -
197. Coviek se na čovieko, a dervo na dervo naslanja. 198. Čoviek tiesan (t. j. koi ništa nemože usterpit).
D.
199. Da ako i meni kad svane '? 200. Da bi krivo, nesmiem od Boga, da bi pravo, nedadu 'mj
Turci (sr. Ako bi krivo itd.) 201. Da hi na pasju bilo, nestalo lli u gori vukovah. 202. Da bi znao ni kozom neorati (sr. Ak1l ,bi znao itd.) 203. Da Bog da! al kako ja znam , nije istina. (NlISrajdill
odia sieko bukvu, a privez o za nju svoga magarca, da mu je pritegne na gornju stranu; kad se bukva strovali i magarca za sobom odvuče, odža se kući vrati i brez magarca i brez dervah ; susrietne čovieka na putu i upita ga, nije li gdie vidio njegova magarca? čoviek, koi je sa strane gledo, što je bilo s njegovill) magarcem , kaže mu , da je malo pria pronio tovar dervah kući; na to Nasrajdfn rekne: .Da Bog da! al kako ja znam, nije istina. Nasrajtlin odža, od kog na�i prostaci mlogo koješta kazuju , bio je u istoku čoviek mudar i pametan i zvao se je Nesredin ; izmedju ostalog pripoviedaju, kako imajući golemu njh'u i nemogavši je svu ograditi, načini samo vrata i rekne � "Tko bude čoviek, ići će na vrata, a nečoviek, da zidom ogradiš, obatalit će ogradu,)
204. Da Bog da i srieća junačka! (sr. Ako Bog da i srieća itd.) 205. Da bula esapi, šta će masla u pitu otići, nikad je nebi
skuvala. ZO.i. Da imamo masla, ko što neimamo brašna, našli bi u selu
tepsiu, te bi pitu skuvali. (!lekla ciganka. Onda jedno ciganče : .ja bi je odnio u peć, da se izpeče,' a drugo naglo noseći perste k ustima: .a ja bi je ovako jeo." Na to ciganin razmahne šakom, te ciganče po glavi lupi govoreći: .Polako, vrag ti materi, šiO si navalio, zar hoćeš sve da sam pojedeš").
207. Ha ima ovsa, bila bi mu žena gospa. 208. Da jaja nekvoču pazi.
•
- 182-
209. Daje Bogu dušu, a Bog je neće. 21 o. lli!j� B.!?žo dobar hio,
Na Božić bi doma bio. Z I 1. Da je grad za dinar, kaJ neima dill.ra, zaluuu jc. 212. Da je l<tIća dobra, i vuk bi je imao. 213. Da je mali najgora, želi, da joj kći dobra hude. 214. Daje, ne tko ima, već koi se je naučio davati. 215. Da je pamet do l<3die ko od kadie, sve bi drug,\ie cilu
216. Da je svaki dan Božić, nestalo bi dulJa vražieg, svi hi. za .�.�QnJ!lk.!Liz�iečeni bili.
217. Da je tkati, kako zjati, Svak bi tkao, a nebi zjao.
218. Dn je vina i sirina bi pila. 219. Daj mi čovieka,
. pak mi š njime oci izvadi.
220. Daj mi srieću, pa me metni u vrieću. 221. Daj ti meni pl�dru.ILa, a pievidruga Illsno je IIaći. 222. Daj li meni što u živa usta.
.
223. Da l\Uja neverli repom nebi za njom psi išli. 224. Dala baha paru, da se ufa li II kolo, a dvie, tia je puste. 225. Daleko ic kruharcva kuća . . ... _.---.......
226. Daleko od očiuh, daleko od serca. 227. Dali su mu lopar uz guzicu. '228. Dalje" mu IlUća.
229. Da mc zmija ujede, od menc bi se olt"o'"Hla" 230. Da mi jc htielo dobro biti, nebi mi mati urner!> .. 231. Da može, metnuo bl ga u njedra. 232. Da može, popio bi ga u kašiki vode. 233. Da I\lU nos nesmcta, travu bi paso. 234. Danas čoviek, sutra cerna zemlja. 235. Danas jesmo, sutra nismo. 23G. Danas meni, sutra lebi. 237. Danas su u svakog grablje, a vilah nelina ni II kog. . 238. na nas < ve�ir, sul!:!!..r.�i1. 239. Oa nelJige trave odolina,
Nebi mnjlla odgojila sina" 240. Dan i hrana, gunj i godina. 241. Da nije sirutah na svjetu, nebi sunce gri jalo. 242. Da nisam pati!a , nebi se u sriedu spralila. (Nadje vuk
-.183 -
kozu izvan tora, t.e je htiede izjesti, II Iln:l mu se za-1Il01i, da ju pričeka, dok dodje do .iesclIi, iJ uduć da je sad meršava; upita je vuk: .kako li jc ime?" Ona kaže Patila. Kad vuk drugi put dodje i slane je zvati.
"O Patila!" O Patila! Ona mu se iz sriede odzovne: "Da nisam patila, nebi se sad u sriedilll.l spravila.)
.
24 •. Dan [lo dan, dok i smert za vrat.
24t Dao bi l(apu s giave. 245. Dao lli zalogaj iz ustah.
246. Darovanoj kobili negleda se u zube. 2i7. Daru se negleda u oči. 2L8. Daru se zubi nebroje. 2.9. Da samar s neba pane, njemu bi sc J(usllUni li vrat u
obiesili. (Tal<o je nesriećan.) 250. Da se zec neuzda u noge, neili silazio II pulje. �51. Da si prost! ko uže u vrieći, (odgovori Se onomu, l\\li
relme, .oproslite"). 252. Da. s kruške padne, donio bi kući granjal i . (Tuko Je
sriećan.) 253. Da svaka hubina nosi med, bila bi oka meda para. 254. Da tuga neima razgovora, cerkla bi. 2�5. Davno bilo, sad se spominjalo. 256. Da zapane cigulIinu gospodstvo , pervog lJi svog ćaću
obiesio. 257. Da znu čoviek, gdie ćc vrat slomiti, tamo nilOld nebi išo. 258. Deblo, al je ozeblo. 259. Debelo liepu, tl bogato mudro. 260. Derhćc ko prut (t. j. ozebo). 261. Dčrvcn pas nemore lajati.
262. Derži ga se ko pijan plota.
263. Derži se novog puta, a starog pr iatelj a . 264. Derži se putu čavle nika,
A priatelja starenika. 265. Derži se glave, a mani se noguh. 266. Dcrž' se plota Vul<ota. 267. Derž' se proho na svatIli sam lJila.
268. Derž' se zuhirn zn vietar. 26\1 Devet brat je, a je,lne gaće.
270. Devele pećke žarilo. 211. �.!i.u J.'.tUtu. 272. Di,u u dim, (I. j. odmah.) 273. Dirni II ciganku, da le osramoti. 274. Dillić \log'inuo sa svog kljuna. 275. Diele dok nczap!ače, mati ga se lIesieć,�, 276. Ujače, kapa ti skače, od lipe do lipe, n�.'!aučio lli je�n�
lIloliIve. 277. Djače, po sebi znanče, 278. Djavo ni ore ni kopa, već sy� o zlu radi. 279. Djavo gdi nemože doperti, larro babu šalje. 280. Dieca diečinju provode, a ljudi ljudsku.
281, Dicvc,jku obraz udaje, a "rcHI,e sapi konja pr?4,aj�. 282. Dievojačlwg sela, i hajdučl<og sQla nigdi neima.
, '0 '.. ' I , 283. Dievojka se svatovima nada,
Udovic!! nada i nenada, Stura baba zaislo nenada.
284. Dobar dali iz juka se poz,� �ie. 285. Douar J'c, al štela što je II zlu selu , neima aa tko hvaliti
t IT I I 286. Dobar, 1(0 dobar dan u godini.
I . •
287. Dobar !<onj i u štali sc nadje. 288. Douar liOnj sam seui zob u�lipc. (Jedni v�!�) primiče: 289. Dobar sir, al zaludu kad je u sIT!prdljiyoj miešini. 290. Dohio je rep, (I. j. počelo se je zlo o njemu govoriti.) I. , 291. no Božiča: • Vino pije Kraljeviću Marko."
A od Božiča: .Jao· moja majko l"
292. nobro bi ga hilo po s,!!tlfl ro�I�li, barem bi �fl I)��ivip. 293. Douro čini pak se nekaj, (sr. Čini dobro it�.) 294. nouro čini pak se nikog ncb!,). 295. Douro jedno činili, a drugo neoslavili. 296. Dobro je kad što \ p?'l1�ln� �enu P.P�lHš�lj. l'Iieka��f
seljak pito kadie, valja li ž�"l� sl���I\? �adiR ?dgovori: ""eva�a", ondak seljak rekpe: �moja ���� b!�še mi rekla, da kadii pO.nesen:\ b��Hicu ma�la. On.d� ka1i� rehe: "Dobro je kadšto i pamclpu žel'u posl�,��Ii.
297. Dobro mi je, i boljem se nadam, U čem hodim, u IODlu i spav,am.
I ,
298. Dobro mu je dodijalo, pa zl� tr�,ži,
-185 -
�99. Qobro ,mu je ko bubregu u loju. 300. Dobro mu je ko raku na ugljenu. .
301. l?,obro mu je, \lo u maleri.nu hlrbuhu. 302. Dobro se Mrzo zaboravi,
A zlo se za !.lugo pamli. 303. Dobro sc dalclw čuje, a zlo još dalje. 304. Dobro li je Hajdaru u hladu I
Nil ga kolju muhe ni obadi, Nego mu je ponezgod.no od gladi.
305. Dobru čovielm, svagdi je miesto. 306. Dqckan je onda šlediti, kad neslane. 307. Doći će i meni Božič. 308: Doći će i njemu cerni pelak. 309. Doći će kolw Ila sie dalo.
310. Doči će kosa do brusa. 311. Doći će ovca na solilo. 312. Doći će phIla na vrata. 313. Doći će sunce i pred naša vrula. 3t4. Doći će vranac na svoj liesni klanac. 315. Dečekat će maca, na stožeru vrabca.
316. Dočepo se ko ćelav kape. 317. Dohvatio bi s neba tarane (tako je risok.) 318. Dogovor habtl valja (baha, zove se najveća klada u IlIaJ-
danu gvozdenoIlI.) 319. Dogovor kuće neobara. 320. Dogovorna je najbolja. 321. Dogorio mu je luč do nokatah. 322. Do gospojine s prahom,
A od gospojne, s kalom (t. j. lieto). 323. Do gro ha, jao njoj.
A od groba: tko je moj? (Mu�. žali ženu). 324. Dok bi dlan o dlan udario, (tako je bilo berzo.) 325. Dok je čoviek zdrav i voda mu je sladka, a bolestnu je
i med gorak.
326. Dok dievojila, dur dievojka.
A kad nevicsla, bas ni s miesta.
327. Dok čoviek s čoviekom tov�r soli neitjede, nemoze ga doLro poznali.
- 186 -
3:?8. Dok je čoviek sricćun, svakomu je drag, a nesriećan niJe
nikomu.
329. Dol, je dervo mlado (prut židal,) možeš ga savijati. 330. Dok dur, dur, a "ad !<rep, krep.
'331. Dok je Boga i dobrih prialeljah, donle sc nišla neboj. 332. Dol, jedne koze nelegnu .. Iruge neustaju. 333. Dok je glava h bit će llapah. 334. Dok je glave, bit će uzglavja.
335. Dok je gvoždje vrilo, valja ga kovati. :3:)6. Dok je komadah, bit će pasah .
3J7. Dok je medjedu gnjilih krušakah, neboji se on glada. 338. Dok je moj Olae oblazio,
Đolle jc llUei dolazio, A kad podje poprielw, Odni še ga naprieko.
�l39. Dok je Ila vCršaju.
340. Dok je ovacah, bit će novacab.
:l41. Dok peče, dotle teče. 342. Dok je šipka tanka, valja je izpravljati. 313. Dokle aša, dolle kuća naša. 344. Dokle prosi, zlatna usta nosi,
A kud vraća pleća obraća.
345. Dolde Tale zahodjaše, Zdravo IllIći dolazaše,
A kad podje II prielw, Doniše poprieko.
:U6. Dokle ti jc I<od majčice, Mirnia je od ovčice; A kada se s mul.em sdruži, Od aršina jezik pruži.
347. Dolde kćerca s majkom stoji. Pod kosama jezik goji; A liada se s mužem sdruži, Od Aršina jezik pruži.
348. Dokle. trajalo, dotle lajalo;
A kati neslalo, ondak prestalo. 349. Dok mi je ab e, nebojim se age.
•
- t87
350. Dok ncsteče, Ulal ncccrče, A kad steče onda cerče.
351. Dok pamet dodje, blago proJj". 352. Dok puška nepu kn e, čuti se nemože. 353. Dok sc baba dovuče,
Svadba se provuče. 354. Dok sc čoviek dima nenad irni , nemorl) se vaIra ogrijali. 355. Dok se čoviek čuva i Bog ga čuva.
o 356. Dok se čoviek sam neosramoti, niko ga nemoro osramo-
titi. 357. Dok se jedan neotegne, nemore se drugi da protegne. 358. Dok sc jednom nesmerlIIle , nomom drugom da svane. 359. Dok se lisici prouče berali, ode koža na pazar. 360. Dok so lud osviesti, svoj se kući zanesviesti. 361. Dok si mlad , svakome si drag. 362. Dok sc mudri nariludrovaše, donde se ludi naživovusc. 363. Dok se nenamuči , donde se nenauči. 364. Dok se neva obuče , svatba se provuče. 365. Dok sc pravi nenamuči, nemože se kri"i naći. 366. DolI smo, neka smo, kad umremo , .Ia se spominjemo .
367. Dok serdce nezaboli , nemože oko da zaplače. 368. Dok srno živi radimo, kad umremo, da lcžimo. 369. Dok su medjeda navukli na hrušIIlI , odtergli mu uši, II
dok su ga svukli s kruške, odlergli mu i rep. 370. Do podne Ilia, a od .podne Alia. (Turci govore, da se je
S. Ilia poturčio, te do pondne i oni svetkuju.) 371. Do syelog Luke kud ti drago ruke; a od svetog Luke,
Iur u nje.lra ruke. 372. Dosta blaga, al mu nejma traga. 373. Dosta će doUe pustih kapab oslati. 374. Dosta će mutne vode Verbasom proći. 375. Dosta je lJilo na I{oso},u, gdi su dva c�ra poginula.
'--' --376. Dosta je rljavo opanakah razdro, dok tc je na lo naveo. 377. Dosta je, kad dvojica derže, a lreći bije. 378. Dosta je svakomu svoje muke. 379. Dosta se hoće bolu i boga lu domu. 380. Do sto godinah, ni kosti uh ni mesa (neće biti.) 381. Dostojanstvo mienja ćud i volju , al nikad 01 rieđlm na
- t88-
bolju. (Što Latinski : Honores :mutan� mores, seli rero
in meliores.) 382. Došao božji razsap na "rašji na.sllP .
. 38;J. Došao do prosjačke torbe. 384. Došao gost, na golu kost.
� .
,
385. Došao ondak kad i moj olac iz gr,oba. 386. Došao mu jc haka glave.
387. Došao nag po svoje, pak odnio i tvoje. 388. Došle vile k očima.
38!:!. I?�šli gos!i, da oglodju gole kosli. :190. Do,šlo mu je do gusta. 391. Došlo je vri eme , da lovlek nj j(o�\I;lji -nevieruje .
. 392. Dotiero je do pasoh. 393. Do zgoQe, vuk.1I koze dohode. 394. Dragi je Bog stari davalo. 395. Druga (tlldja) ruka, mertvoj druga.
396. Drugi dan druga nataka. 397. Drugi paša, dr.uge pašalie. 398. Drugomu na volju, a sebi na oevolju. :199. Đuga bIllest , gOlova smerl. 400. Duge kose., a kratkQ pamet žena inJade. . 40 I. Dugih rukuh - šakah, nokalah - (t. j. d rago mu le
ukrasI). 402. Dug neplać.en, grieh neoprosljen. 403. Dug, zao drug. 404. Duni ju,-e, nek Se babe prI/Že. 405. Dupi jute, po Božiću pele,
Nefala ti, kad bude devele. (Nedielje.) . 40ll. Dušo je blago.
407. Duša jedna vrala irna. 408. Dužan je i kosu na glavi. 409. Dužan jc svak tugi i nel·olji. 410. Dužan kese nel'ete. 411. Dva �rez duše, - treći urez glave. 4t2. Dva kraja i sriede, - pak je sve gotovo. 413. Dva liešnjaka, orahu su vojska. 414. Dva loša svladaše jakog Miloša. 415. Dva pelivana nemogu na jednom delu ig(ali.
- 189-
4t6. Dva puta je čoviek u svom životu veseo: kad sc ženi, kad ženu ukopa je.
417. Dva pula se u mlinu govori. 418. Dva trećega nečekaju. 419. Dva zla čovieka svadit se mogu , a dva ručka nikHII
nemogu. 420. Dvi se ribe na jednoj vatri pekle, pak jerina drngoj go
vorila: lDeni je vruće. 421. Dvostruk (rašljast) kolac nemože 11 zemlju.
O:::Q ••••
- 169-
VIII.
Nal'mlne poslo,rice,
(Produženje.)
G.
,122. Gatala baba, da neJIlla mraza, pa osvunno snieg do g . . . ce.
423. Gdje ću ja sav sviet ramenom poduprti ? 424. Gdje lIvoje diše, t.reĆe se piše. 420. OcIje bolje, tu dulje. 426. Gdje ga boli, t.u sc i pipa. 427. Gdje ga svrbi, tu se i češe. 428. Guje je braće, tu je i djela . 429. Gdje je evicI, tu jc i mecI.
,130. Gdje jc imilnjstvfl, tn jc i kvara ; ili 431. Gdje jc mahla, t.u je i zimu\. ,132. Gdje jc kuga? - II Sarajevu; (Gdje je J.? - II .J. -)
rekne se on01llU, koji često 2t koje mjestu dohodi. ,133. Gdje je ll1uogo balmh, kilavo je c!icte. 434. Gclje je shuna, t.u je slava; (na priliku u božiću.) 435. Gdje je src"a., tu jc i nesreća. 43G. Gdje je st.anovat.i, nije vmgovati. 437. Gdje je šenluk (vcselje, kris), tu i Imla gori. 438. Gdje jc tvojfl dlaka, tn je ll10ja glava.
'B9. Gdje je srcća, tude nije štete. 440. Gdje je veliki poplav bio, voda osegla, naphw osto. 441. Gje je više majah, tu je manje jojah.
- 170-
M2. Gdje je yuku jcdnoč dobro bilo, tn se clrugi pnt od želje provulja.
443. Grlje kokoš pjcm, a piemc šuti, huno je loše; t.j.: gilje želi(/' Z(tpol;ieda, lt čovjek slllša, tamo znadeš kako je?
4,14. tillje koza dahne, tu loza sahne. HG l;dje I,okot popicvu, ondje svašt<� ima. ·l4 G. tijje.1i- Bosna, gdje lU,)!l1l ? H7. Gdje ji ovca, gdje li jUlije? 448. Gdje 1ll�1 jc bUll, EL.i St..'lll. ·I-'l�. G(lje 1II1l jc gla.va. tu i uzglavje.
450. Odjp mu jc hrnnu, tn i gla.va. -151. Cdjl' lleima ljndi'
Tn iStaniša sndi.
452. (Jdj(' neima ljntlih, tamo i ti čovjelwl11 JlIožeš postati. 453. Gdje lleima mačke, tu miši kolo vo (lc.
4 �'J. Gdje oči gadjaju (ciljaju), tu i pan10t.. 455. Odje PlivH pada n Vrbas.
Tlldi olia gubi 'voj glas. 45G. Udje J;O Imca, til i p"CH. 457. Udjc se ,(miji lI!'sllli\njll, til lJog IIcpomnžc. ·1',8. ULIJe ,e tko Iw,ije, tumo IIcka IIcničc. ,ljD. Odjl' ,e šljivik kosi, tu se ra,lda prosi. ,100. <Jdj(\ S/' 7.ce okotio, tude hoće 11:\ i pogillc. 4 (; I. Udjc si bio, ];aLI jc Sarnjcyo gorilo'l - j·c/.-I/c ,e Oltomu,
koi 118r"I(j1/('; svicćn, tit mc neIlOticc. 4G2. Gdje si bio ? - Nigdje. Šhl si mdio't - N išta. 46il. Gdje SII \wla IIl111ll'osti, tu su dvoja ludosti. ·lG4. Gdjč su rielw bile, tlL i potočići ostnjll. 46;;. Udje tc ncsrbi, uečei<i se. 4GG. Gdje t:i l;ažn nnjvišc j'\go(l[\h, lalllo uajmanji kuzi> po-
li CSI. -lG7. Gdje tlw ml'e, tau 10 se i kopa. ·J-G8. (;'dje tko lliko, tu i olliko; "eče se ·i naviko . .tGD. Gdje tvoja stopa, tucle moj obmz. '17tl. Gdje vuk ruča, može i lisica večerati. -171. Grdj:t je glad 0(1 kuge. J72. GrkljalI čuje slast, il trbuh mast. ,J7a. Grnno hi vatl'u golim rnkama. (laZ'n je poslušlIn.)
,
'174.
475.
17r..
·,77.
·PS. n !l.
·1�0.
±�l.
J8�.
J80. -184. ,180.
4SG. ,187.
,188.
'ISD.
·19u.
·[UJ. ·jU� .
- 171
Gizlla lomi, lt glad !Hori. (iizdr\\,ol momi !Hu�no je u�vc narezl i. Gladak kao ITI.'a 5tovll kol'''. r:ladfln kao ria je RYU not �tcnce Llojio. Ghrlan Imo pa>. G Imlan kao Y"k. (;laLlan kruha ncizpiče. marI i na ku�nu kuću udara. C:tad i vuka iz šume iztjera. Glalhm je la;:no Jlol'a�t.iti. Uiadna u�!
Glad neima očiuil. GlrH\ neZlla za sramotu. Gladni hrli bolje lore. Glmlnu �;V[\tu i divlj[lliinje tiU tiladkl'. G-1ava tt! .. .. lt II glavi JIa! .. GIaV[\ jc sknplja ti jezikolli. nego Ill'ez jl'zika. Glava je starija od knjige. (;lc<inj komu ćeti vjerovati.
. j UJo Gledaj mnjim, a uzimaj djevojku. ·j!I�. (;'leda kao J<I'Illak na sjekiru. 4D5. <ilCl];' kao Ipk u šal'nna vmta.
-190. l;Jult \(ao panj. ,197. Gluh kao top. ,1DS. Gnjavi nlačiće. I'I'ČC �C z/n [lajdaljI!. ij!)9. (;'odine prohod" kao !Hutna vodu. �OO. Go kao lipa.
301. (30 J,ao od majke rodjen. 5U2. Gola hrd", opuvani doci.
,'03. Goliata čovjelm i l'llnjaye žene čuvflj se.
50.1. Golim �r1Oln u jngollc poći. 505. li'om je pOl'ala ne�o orl\-ala. JOG. Gori je !lego ga, kažu. 507. Gori kao �lallla.
508. Gospol\a izpotl donjeg poda, t. j. �/ ".'Jc.
;jOD. Gospoda ]10 gos]lodski, :t �il'OHlllf;i ]10 �irOlIl:l'ld. [,10. GostJe lJ.it.i i proći, II l\olllaćin o�tajc.
011. Gost. mrzi na. gosta., fl Iloma{,in na obad va. -- -
-172 -
512. Gost na gosta nemože (lJast·i na konak.) !j 13. Gotovoj djetci lasno se je otac nazvati. 514. Gotov Imo haba na kar. :, I fl. Gmili kuću na �vakom mjestu; ((jovorio otac sinu, k"a je
?tnlh'o; t. j. imaj lJrij(de(ia. 1t svakom ?I,:iesttl . . JIG. G meli Imle po ohlacim. ?i 17. Gradi ražanj, a zec u šumi. ,j 1 S. G ralmllše na njega kao na bielu vranll.
Gl Đ. Grieh i.lje iz lIstah, a ne u usta.
,,20. Griche kaže, it o griehu radi.
:dl. Griellc (.i lmžcm, lt nc griešnika.
022. Guslm toliko leda odbija, koliko proždrti može.
523. Gusle gmle, al se još dobro nečllju. G24. Gusle gude MilošlI za dušu,
]lmoš psuje i vjeru i dušu. 52i;. Gvoždjc dok je vruće valja ga kovati.
H.
,j26. Hu! IJrži 0.1 repa; kaže se, kaci tko trči liCI hrdjavl< • 7.·onjtl.
,:;27. Hair jc lH\ Višegradu ćl1pria. �)2S. Hajd(� killI tl) !loge nose. G20. lIcj starosti. prteno oružje!
,i30 lIercegovina sve zemlje naseli, II sebe l1emzseli.
531. Hrdja gvoželjc grize. G32. lInija svoje gvoždje poznaje. 533. IT nija te o.lnipla! -il i: ubila ! (kletva). 534. HiLal' budi "ta čuti, a t.ih govoriti. 535. I-liti kao hoMa, \I paln'l. 530. llitnja jc djavolski posu.
037. llladan \Igljen ako ncopJ'lji, lt ono ogan. ,,38. Hoće i pečenih divjaldnjah. !'i3D. Hoćc� dobro '! - Neću; hoće� zl o 'I - obel'llčke. ;;40. Holla kao muha brc? glavr. !'i4l. Hoda Ima ot1'ovan.
�,42. Hou(\ Imo ovan neslan. ,j43. Horla OIl m'mila elo nedraga.
•
- 173
5<14·. Hod:1 na glavi; t. j. oholo.
545. Hodh! kamo valwp '! - vakup up! Pituli njckofJ hodžu: (t on uhvativ!;; se šakali! iZllOtI 1l,osa, i pocukm'iii ju preleo itslah doli niz umrlu - to 1·cknc.
54U. lIodža! nelJoje tc :;c djctea; - valah ni ja djetel'. 547. lLmlla hrabra, a mho go:;podara čini. 54S. Umna i obrana to mi je. 549. Hrani konja kao brata, II ja�i ga kao rlušmanina.
550. Hrani pseto da te njelIe. 551. , Hrani sirotu !HI svoju smlllo! lt.
552. Hranitelj je kao roditelj. 553. !Irani zmijn II njedrinw. ;:;54 . . H vala Bogu na njegovu dam!
50:" "vn 1:1 Bože i na čorbi, II llIeso ćn odspavnti. 5,jG. Hvala 11111 kao (i) kuji, koja jc pIalIinci sir pojela! 057. II vaht IlIU kau i tetki l)l'('z kolača! 058. Hvala nesblje u torbu.
;jG9. Hvala prazna i ništa, to je jelIna roba ista.
560. IIvala prazna plaća. GGl. Hvala sc na svrhi pjeva.
5U:J. H vala ti kao da si Il li' kuću zapalio! 563. "n vala ti kao da si Illi otca ubio! 564. Hvali Jllalentt (konja), a jaši golemu.
5G5. Hvali more, a drž' sc glavice. 5G6. Hvane me lista,
Neostala pusta! 567. Hvaljene jagode, prazne kotarice. 5G8. Hvata sc znbitlla za. vjetar. 5G9. Hvata zeca ll:1 kolima (t. j. s!}o(iom)
I.
5W. I ako j e mali moj gradac, �-Ali :;;UII ja II ItjCJIlU llizdal'Uc.
&71. I allgjeli SII se Ila Jlebu pobrrlmli. ,j72. I Bog će JIlUll oprostiti,
A Turci nalll lll'će razumi ti.
,j 73. I Bože pomozi! (t!� ti jc sve)
• - 174-
G74. l bmljll ,e ,Hule. [,75. I brojeuc ovce vuk pokolje. 07G. I bukovo listJe dohro je (jesti), kad SP na maslu pO]lrži. ;577. Ica trica. oka na momka. , 588. l Cl'lla krava ima bielo ll)lieko.
07�. I cricva �c II trhuhu polmraju. uHO. l �ov.kk �jui (i.'ail(;/o) što hoće, a kmnoli Bog I riSI. l <ljavo dušu Jlri�eIGl. 082. l djavo lmd pravo govori, valja IllU razlog dnti. ,j83. I djal'o zna šta je pravo, al neee da čini. :184. l djelcu Illi hrani, i hranll mi št.edi.
"S". Idje I{cva, putom pjeva; :)usrcle je l)(\uk, sta(le keve jauk ; [jOt· or, se 'U,'!ci, kad
�e mZl'lttčtt. 080. Idje kiša kako Dog hoće. 587. Idje kiša I;ao iz kabla.
,j8S. I(lje kolo naokolo. GS!). Idjemo da vidiIllo. 0!)0. lJje VitlOV-lhlll: vidit će �e t.ko je Vjera, t.ko li nevjera? uDI. Idje I'rieIllo, nosi bricmc.
':,92. I(lji jade i čemere! GUD. hlji jade u babine koze ! ',U4. Idju kuo razbijena vojska. ,,95. Igla će probosti prija mladu nego staru 1;o:Ou.
...
59G. Iglil kroz zlato i srebro protar-i, IHl oprt gola izlazi. 597. Iglica tanka brazdica.
098. Iglica tanka nadnica. G99. l go i bos, i. još IllU jc zima. 600. Igraju joj oči kao na zejtinu.
GO l. Igraju juj oči kao u čengie. (;02. Igraju HlU oči Ima na pruljku.
(;03. Igraju llIU oči kao u haj (lu Im . .. 04. Igra je za djetcu, a ne za Ijlldr. • GOG. 19raju sc magarci, lJit će ki,o; 1'ekn" sr' sla.ri'll/. (jude,,,
/",,1 se I/!uče.
nOG. Igra Unjko svakoj:tlw, P,L najpos lj e naopako.
nOI. l guska. kadgod na ledu [lo�nll'.
- 175-
GOS. l iz tebe krv piša. GOO. I kljuse i govedčc teži na svoj zavičaj IHO. I konj ot! sto dulmtah posrne. G ll. I krava sc repom brani. (112. I kupus cio i krava sita nemože biti.
1,13. Ili bUlli kovač, il negari l'llkllh. GH . .lli hoćeK'i hoćeš; i li nećeš '! hoće�. ft1:). Ili kamcn jajetu, ili jaje kamonu, Lcžko ti sr jajrtu. (;IG. lli kosio, iJi vo.lu nosio - �ve je isto.
017. lli lo,,:,c kalllcllll, ili kalIJeli IOIlCU, te:i.ko ti �C loncu. 1]18. lli mala ili velika lIeI'jesta, hoće joj se svatovi (I.j. /1·o.'al.:.) (i10. lli vuk Hetloć ili ijuše Hena.ć. ,,20. I mačka cara gletln, al ga se ncboji. G21. I ma.čka �e izvolI sebe lJogolll brani. (;22. Tilia djc\'ojačkog mliclw. (;23. Ima I drugih vukuvalI d((ljih rcpomu .
(;24. TllJa J nau popom [Iopa. !l2G. Ima J ptičjeg mlicka.. G2G. lllla i u Paića tO[luz, al je II bisngmua. 1;27. IlIm još vasah osilII našeg kusova� 028. lllla lIallkl\ al IIcilll[l pameti. G29. l Illaslo je zai'illa, al 1II1l sc liOĆl' načina.
630. lnta svak svoj II ĆIlU. 1331. lJIla svak svoju nevolju.
1332. Illlaš me, nezlla; Ille! izgubiš IllC, pozlia� lllC! Ga3. l llledjed niz 1,I'l1šlm :;1 a:t.eć i or/poči Ile.
uM. I llledju :lngjelilll bilo je inada. 133(;. l lIHmi će JIIati ulllrli; 7,asalo diete djetetu, /,w/no nfl
knnini all IljU!!" hljeua vicia!! iskalo, " ono mu ner/,,/n. 0::;0. l llloja bi lllati ZIIala pitu skuhati, Iln jc dosta sira j
lIJ:da .. 037. l na broju ovee i vuci sili - nelllože biti.
1338. I ua �lIIrt koga vode, dadu govori ti. G39. I 011 je naše !�ore list. 1340. I on se kaže njeke koze rep.
fi41. I otea bi Zri novce prodao. 642. l panj jo 1iOl! o1.m':ell i nakićen. ()43. I pas je i čovjek ; (t. j. mo.ft BG ii njime 'I IItpo. '/'IIiI/O)
-- 176 -
U44. I pa� pozn aje svoga gospodara. GJU. I patka na ledu posrne. 646. J pjana koka made što je jastreb.
G47. I pmvetlnc muke polovinu djavo nosi, a kamo li nepl'Uvedno �tečeno'!
';48. 1 I'e�eto srce ima : stani mu na jedan kraj , ono će te drugim po goljenu.
049. I stam ovca sol liže.
050. htiha se pečenica peče. 1151. Istina je Dog, a čovjek je lažac. Gii2. Istinu tko gudi, gudalom ga po prstim biju. IjDJ. I svet.i �n gl'ic�ili, pa 811 se opet posvetili (jer S1I SP kajali) 1J�1. B1a bi baba u [tim, ali neima š čim;
Kupila bi svašta, ali neima zašta. 655. Iztura. !logaUla kao kulašica u vršaju. 636. I tarana je smok, i naš je Dog. 057. I ti možeš i konj ti može, ali ti Dog neda. 658. I tko se nije rodio, rodit će se, pa će umrt.i. GSU. I to bilo, zla nebilo. 060. I to će biti i proći. li61. I to će pregnuiti.
UG2. I tOlllU će se naći kraj i konac. GD3. I u til(vi nadje se (često) dobrog Villa, a II vezenoj I
čistoj boci hnljave vode. 004. I va trava čini od mrtva živa.
665. Ivor llepada daleko od panja. liGG. I vlas ima svoju sjenu. 607. Izbado !lill groš zolotu; t. j. šletovao .1p; jer .QI'OŠ im.a
40, a zoiota 30 1)(1/'(/". 658. Izbira.č nalije otirač. GD!!. Izbuljio oči Imo Iml(viža.
070. !zh�Wio oči kao saraj ski čifutin.
G71. Izbllij io oči kao varen zec. G7�. Iz drače I'lIža se radja. 673. Izgleda ga kao ozebo sunca. ll74. Iz!;IClla Imo da je iz zemlje izkopa.Jl. (;75. Izgleda kao smrt. G76 . Izgori pojata; j'c1mc $cdan .m lIcl'cći: rir(i mi vodr.
- 177-
G77. lzgori�c 1IIo,tar,ke ,vieće csapeći �m'njsko blago. ()78. Izgnli komaru Tlogu, eri eva su llIU na dvoru. 679. Izići će djelo na vidjelo. !i80. Izići Ge kolo na tt·kalo. G81. Izići će šilo na vielilo. 682. Izići će to njemu na nos. 683. Iz hinje tt'i vraga vire. Jedni govore mjestv "hinje" "mire"
i II �lIlil'c. tt
684. Izilit trava konja. 685. Izij hulju kokošicu,
Veži svoju za nožicu. H86. Izio bi mastno ćebe na veliki petak. 687. Izio bi psa lJod dlakom. 688. Izio bi vuka. 689. Izio pas talambas: hnljava čast, a golem glas. 690. Izio vuk magarca; (to je mu/u šteta) 691. Izišao kao mare (u proljet je) na sunce. 692. Izišao na magareći pazar. 693. Iz jalove bi krave tele izmamio. 694. Izjedcnome traga neima. 695. Izjcdoiie ga uši iz opanakah. 696. Izješi ništa UOSUI nije. 697. Iz jutra se poznaje kakav će dan biti. 698. Iz kamena bi suza udarila.
699. Iz kese preda se.
700. Izkesio mu zube. 701. Izkesio zube kao !i,ica na šipak. 702. Izkcsio zube kao ourta lisica. 703. Iz koga si vrata, brato? - Njekukvce snuša, češ(jajući
gostu, .mgletlcl/u mit se lt debeo Vrett, i hotij1l6i .(ja Hpitati, 'iz kogll si mjesta, tt misli o vmtll I!m'cče 8r:
iz koga si vrata. 704. Izkl'ivio vrat kao crvljivo pseto u koprivama. 70li. Izlazi pred koga ti drago , samo neidji više preda me;
Icctzao Tl!>"';';'/! svojoj '"užnoj ženi, kad (Ja je pl'VO jutro Z(tlJitala, ll,.ed kog(1 će od njegova 1"Q(la izlazit'i, t. j. od koga će se kriti.
706. Iz mala se tlll oštl'i. 1:J
178 -
707. Iz mala se znade, koji će tm bosti.
708. Izmamio bi od ciganke di ete. 709. Izmjeriti koga od pete do glave.
710. Iz mnogo pećih jeo je kruha. 711. Iz oblaka grmi. 712. Iz očiuh hadc.
713. Iz oka iz boka. 714. Izostao kao baba za kr:;tima. 715. Iz ove kože nikud se nemože. 710. Izpcci, pak onda rcci. 717. Iz petnih ?ilah. 718. hpoti mire devet (djavoIah) vU·('. 71 (J. Iz podnlllkla dva vuka. 720. Iz l)ntZJla čanka nit se ije nit sc pije. 721. Iz prazne (čaše) nikad; od[lovori se onom1l, koi zapita
[Iosta: piješ li?
722. Iz prepuna čanka nije grehota odsrlmut.i. 723. Izrij bo svinja, II izjedi kao gospodar. 724. Iz robstva ikad, a iz groba nikad.
725. Izpod svake balege po trgovac viri. 726. Iz svake brade po dlaku, u ćoso ciela bm!la. 727. Iz svakog panja nemože se svetac iztcsati. 728. Iz šale djetca se radjaju. 729. Iz šale i )11'0:;0 rodi. 730. !ztjero mu mačka na odžak. 731. Iztjcro sam želju t. j. zasitio sam sc.
732. Iztmžuje Markove konake.
733. Iz tudje njive i vari čak prge zauval' je: 734. Iz tvojih ustah u božje uši. 735. Iz ustah ti u njedra , il i� njedara!! oko I·cbamh.
736. Iz uzde! (t. j. tiho, pola[lano.) 737. Izvalio �e Imo pas u koprivama. 738. Izvalio se IwliJ<i je dug i širok 739. Izvrčc kao pijan torbu. 740. Iz vrane što izpanc,
Težko soko postane. 741. Iza psa ništa neostaje. 7 4�. Iza tudjih lctijah J�SIJO je boj biti.
179
J.
74B . .bhul"" koja .Iocnc zrije, uugo stoji. 744. Jača hnlja od biesa. 745. Jača su dvojica, nego sam Radojica. 746. Jačega kapom, a nejačeg šakom. 747. Jače je djelo od besiedah. 748. Jače je selo 0(1 medjeda. 749. Jače jc selo od svat.ovah. 750. Jači je Bog od ])ilipoviĆfi. 751. Jači, kvači. (JovO/'e i,' tlači, kobači , koVl·či. 752. Jatirul Dulw, znlmlu ti muka! 753. Jadan jc Muhamed u paklu. 754. Jadan je oni, koi neima diela od Boga. 755. Jadna Liko, �to si dočekala,
Da tc BOSIltL kukuruzom hran i ! 756. Jadnoj majci, svi smo li ti jednaci ! 757. Ja dereIlI jarca, a on kozu. 758. Jaka je kobila sviet. 759. Jako jc magare,
AI ga dva toval'c. 760. Jamac platac. 761. Ja mu I<u�em da sam hadulll, a on Ille pita, koliko illl>l� djece, 762. Ja poslah sina u Rim, da promieni turin,
A Oll kad dodje iz Rima, donese dva turina; (It".;" znati nos).
763. Ji� pravo, jil nikako. _
764. Jao ti je još kako je Lazo na Kosovu pao, 765.7a -pseto iz bunara vadim, a ono mc za ruku ujer/a; ili:
.Ja pseto vučem iz bunara, a ono me 7.11, prste kolje ujeda.
766. Ja psu, a l"� repu, a rep dlitci: ieli dlaka, ti si lahka. 767.1;u·movc Ila tavan lJaciti, 768. Jil sad, jil nikad. 7G9 . • Ta �a.m to držao kao II I'llei, 770. Ja sc pOllztlah II te, kao II prazuu pušku. 771. J'a silom lleu\ovih zeca, 772. Ja �to mogoll, to pomogoh,
•
- 180-
773. Ja tebi (J(uzah), ll. ti komu ti drago. 774. Ja te zovom i molim,
A kad nećeš, a ja i volim.
775. Ja tikvu u vodu, a tikva iz vode. 776. Jil mnio II neimao, ja imao alleumio - sve jc jedn o. 777. Jil vile· pući, ja skočit oči. 778. J ečam trče, a ralda viče. 779. Jedau drobi, ll. drugi kusa. 780. Jedan dušom, a drugi kesom - podupire. 781. Jedan je božić u godini. 782. Jedan put je murti. 78� J edan Pllt se počinje. 78'1. Jedan reko binjašće, II drugi bh·ašće, 1)[1 se opet pogo-
dili. (T!tt·ski binjašće znači hilja(ln, (! birašće jet/rm) 785. Jedan sjaši, dl1lgi uzjaši. 786. Jednu u klinac, drugi u ploču - zgadja. 787. Jede kao da je iz glaeli utekao. 788. Jede kao mećava. 789. Jedi, jedi, pa više nemogu. (Tužilrt se 11je/m, da joj se
je odbio kus) 790. Jedi što moreš, trpi što moraš. 791. Jed!Utci kao linjaci. 792. Jedna glava, hiljadu jezikah. 793. Jedna gobelja II kal, druga iz kala. 794. Jedna i to jedra. 795. Jedna i to jedva.
• 796. Jedn:t kao nijedna. 797. Jedna (kći) kao nijedna, dvie kao jecina, a tri misliti-
kako ćeš ih razudati. 798. J edna koža nemože dva mesa dati. 791). Jeclna kruška na deset medjedah. 800. Jedna lastavica nečini proljet ja. 80l. Jedna mu je noga jur nacl grobom. 802. Jedna lllU noga cllllgoj dobra nemisli. 803. Jedlla Ilad uši, drugi pod uši. 804. Jccllla palica ni pred carem negori. 805. Jedn<\ repa svega ljeta,.i to crvljiva. 80G. Jeuna ruka lIu-tvoj druga.
•
- 181 -
807. JclIna šteta., hiljaull griehah. 808. Jedna šugava ovca ciclo stado ošuga. 809. Jedna šuplja, druga prazna, a u trećoj ništa neima. 810. J euna u kola, dl'llga II sline. 8ll. Jedna za hiljadu. 812. Jedne gaće II t.roje braće .
... 813. Jednim do ZIIbah, a drugim do suzah .
... 814. Jeuno, ali jedro. 815. Jedno, ali vrierlno. 816. Jelino llrllgonllL (valja da poma�emo), a Bog će �vaJ(Qmu.
817. Jedno drugomu do uha (diete) 818. Jedno kolo II blato, a drugo iz blata. 810. Jedno misli, drugo govori, a t.reće tvori. 820. JClino misli pijanac, a drugo mehandžia. 821. Jednom mjeri, 11 drugom kroj. 822 . • Tednom nogom �t.ao II grob. 823. Jednom rukom daje, a dvima uzima.
824. Jedno mu je na snlcu, 11 drugo na jeziku.
825. Jednom se radja, lt jednom umire .•
826. J edno radi, 11 l!t'UgO odradjuje.
827. Jednu crkvu kvariti, :t drugu graditi {Irije %(ulužbi1H!.) 828. Jedva krilj H krajem sastavlja. 820. Jedva mu koža kosti drži. 830. Jeftina IakrdilI. - gotova laž. 831. Jeftina roba kesu prazni. 832. Joko jeti, a zdmv zveči. 833. Jesen je hogata, a zima rogata. 834. Jesi li digao roslI sa snlm? (t. j. jesi li doručkovao) 835. Jesi li pri sebi? 836. Jesi li ti pado s tavana? - Pitao Nasmjdi,,!todžct lieč
nika, koga SH mti bai dozvali, kail je pao s taVlIl/lI pa se tluio. A kael je helllik oilgovorio da nije, on rJet zatjera, i k(de, rifi 1/1'11. onog dover/u., koi je l'ado s tavana.
S3 7. Jeza pal'ala, g.za plaćala. 83S. Jeziče, tko ti reče!
839. Jezik gOl'e može posjet, nego mač. S40. JC7.il< 7.lt zube!
,
- 182
841. .JeŽ je � obe strane oštar. 842. Još dva kraja i sreda - pa jc sve gotovo. 843. Još liva dana zlo, pa nilmll više dobro.
844. J oš malo pa ništ.a - madio. • 845. Jo� nm nisu oči padale. 84G. Još nije (medju ljudmi) lula dulmnlt poginul". 847. Još nije ni <lo vode došao, a već gaće zaslI!<Uje. 848. Još nije snicg u oblacim sagnjio. 849 . • JoŠ nije vuk zime pojio. 850. Još se Jlije koza okozila, a kozle Igra po poljn. 85f. Još se nije zima izjalovila. 852. J oš ti pod samarom travu pase�. 853. J učer vezir, <Ianas rezil. 854. Jl;g-bltl;i . Zlt fllrUn011l. 855. Jugovina, od koje psi krepaju. 85fi . . Juhu· s konjem ille (karl se. prodaje) 857. Junačka maJlm krvave haljine pere. 858. Jnllačka majka najprije zaplače. 85V. Junački je nm,..,. 8liO. JlI llačko groblje sve kraj puta. 8(; 1 . June za june, ako i nije šareno. 802. JUljev llanče, junaćki sastanče ! 8113. J užnn božiću i prijateljsIm kolaču nevalja se radovati ; -
Gerbo j lt!} boJi{ni nije du!} , . a kolače 'ValjCI skupo
lj/ct/iti lJfijctie7j'!! , koga, poslje Ile!}o se 'Il(ljede i napije, mIJa Ol'ct mlrlll·riti).
-_"'.oc>1>�_
