Argumenti Protiv Eu

Мр Дејан Мировић

АРГУМЕНТИ ПРОТИВ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Успомени на Милицу Лекић

ЕдицијаПрећутано слово

ИздавачНационална организација слободних људи

СрПСки Сабор Двериwww.dverisrpske.com

Главни уредникБранимир Нешић

Лектура Лингвистички сервис Логополис

Дизајн корица Марко Р. Марковић

На насловној страниЦветови у мермеру, детаљ са источне трифоре Богородичине цркве у манастиру Студеница

ШтампаИнтерклима-графика,

Врњачка бања

Тираж500

Мр Дејан Мировић

Аргументи противЕвропске уније

Српски сабор Двери, београд, 2008. л. Г.

УМЕСТО УВОДА

ИС ТРА ЖИ ВАЧ КИ ЗА КОН1

У на шој јав но сти се сва ки ар гу мент про тив при ступа ња Ср би је Европској унији (у даљем тексту ЕУ) до живља ва као на пад на не што све то. На кон на во ђе ња раз ло га за што не би тре ба ло да бу де мо члан ЕУ, као по ко ман ди сле де бе со муч не фра зе, па ро ле и слич ни ар гу мен ти који тре ба да нас убе де у нео п ход ност ЕУпу та. По не кад

1 Из во ри као упут ни це, па ра фра зе и ци та ти у овој књи зи су на во ђе ни на кра је ви ма па су са или по гла вља. Сход но кон тек сту и ко мун ка тив ном ци љу, при ме ње на су два на чи на обе ле жа ва ња – ита лик или на вод ни ци. Уко ли ко је из вор днев на штам па или оп шта пе ри о ди ка, на во ди се са мо да тум, а име днев ног ли ста или ча со пи са на ве де но је ита ли ком. Уко ли ко је из вор чла нак из струч ног ча со пи са или пе ри о дич не струч не пу бли каци је, на слов је на ве ден ита ли ком, а на зив пу бли ка ци је обич ним сло гом. Овај при ступ је при ме њен да би књи га би ла чи тљи ви ја што ши рем чита лач ком кру гу, а на по ме на о на чи ну на во ђе ња члан ка, од но сно књи ге да би за ин те ре со ва ну струч ну и на уч ну јав ност упу ти ла на из во ре и ли ши ла евен ту ал не сум ње у евен ту ал ну не у пу ће ност ауто ра у на чи не на во ђе ња из во ра и ли те ра ту ре. Сви пра во пи сни по ступ ци ауто ра су мо ти ви са ни са др жа јем, струк ту ром и ко му ни ка тив ним ци љем књи ге, а на ро чи то сег мен та ци ја тек ста, од но сно обе ле жа ва ње син таг мат ских це ли на. Ве ли ко по чет но сло во је та мо где тре ба да бу де сход но са др жа ју пој ма на ко ји се од но си, а у скла ду са ор то граф ским пре по ру ка ма срби јан ског пра во пи са, што се нај бо ље мо же уочи ти у при ме ри ма ко ји се од но се на са др жај и обим пој ма „Ис точ на Евро па“ и „ис точ на Евро па“, баш као и „За пад на Евро па“ и „за пад на Евро па“, те „Ис ток“, „ис ток“, „За пад“, „за пад“ и та ко да ље. прим. лект.

8 Дејан Мировић

за ла га ње за без у слов ни ула зак у ЕУ до би ја еле мен те хисте ри је (или па ни ке), па се ко ри сте из ра зи „ми мо ра мо“, „од то га за ви си на ша бу дућ ност“, „не ма ал тер на ти ве ЕУ“. Глав на оче ки ва ња ко ја про ис ти чу од ова квог еуфо рич ног за ла га ња за ула зак у ЕУ мо гу се све сти на јед ну основ ну фра зу: две – три го ди не по ула ску у ЕУ на ше пла те и стандард ће до сти ћи за пад но е вроп ски ни во. Та ЕУ уто пи ја нео бич но под се ћа на не ка да шња пред ви ђа ња Едвар да Кар де ља и на сло ве ње го вих књи га и ра до ва по пут Пут но ве Ју го сла ви је и Прав ци раз во ја по ли тич ког си сте ма со ци ја ли стич ког са мо у пра вља ња.

Но, циљ ове књи ге ни је по ле ми ка са та ко нео збиљним и по вр шним фра за ма и оче ки ва њи ма. Циљ књи ге је из но ше ње ар гу мен та за и про тив при сту па ње ЕУ – пре све га еко ном ских и прав них ар гу ме на та. Свр ха књи ге је и да ва ње од го во ра на пи та ње да ли су па ро ле и ту ма чења на ших ЕУдог ма ти ка у ко ји ма они го во ре о ин те ресу гра ђа на Ср би је исти ни те јер, као што пи ше ве ли ки ру ски прав ник Иван Иљин, У ср цу пра вог гра ђа ни на, а по себ но пра вог по ли ти ча ра – др жав ни ин те рес и ње гов лич ни ин те рес пре би ва ју у ста њу жи вог и не раз де љи вог иден ти те та.

У књи зи се не ко ри сте дог ма тич не фра зе ни ти се унапред до но се за кључ ци. Ана ли за по ла зи од нај сит ни јих де та ља. Од оних ства ри ко је чи не сва ко днев ни жи вот. Књи га се, у су шти ни, за сни ва на на уч но–ис тра жи вач ком за ко ну ко ји је Иван Иљин де фи ни сао још пре 50 го дина: „У фи ло зо фи ји, као и у свим обла сти ма зна ња, ва жи сле де ћи ис тра жи вач ки за кон; не што нај лак ше, нај не продук тив ни је и не што што нај ви ше им по ну је ве ли ком бро ју ма ло гра ђа на је сте де дук ци ја (из во ђе ње си сте ма из оп штег ло гич ког пој ма или за ко на); не што нај те же, нај скром ни је и ства ра лач ки зна чај но, што чо ве ка чи ни пра вим ис тра

9аргументи против Европске уније

жи ва чем, је сте со зер ца ва ју ћа ин дук ци ја (ис ку стве ни опис пред ме та у ње го вим по је ди нач ним ма ни фе ста ци ја ма).“ У књи зи су ко ри шће ни и до ступ ни ста ти стич ки по да ци и об ја вље на до ку мен та ЕУ. Ана ли зи ра на су и ис ку ства ис точ но е вроп ских зе ма ља ко је су чла ни це ЕУ. То су држа ве ко је су до 1991. л. Г. би ле у ре жи му со ци ја ли стич ке при вре де и ко је има ју при бли жан број ста нов ни ка као Ср би ја. (Иза бра не су, да кле, због слич но сти са Ср би јом). Бе сми сле но је да се зе мља од око 10 ми ли о на ста нов ника, као што је Ср би ја, упо ре ђу је са Не мач ком, ко ја има пре ко 80 ми ли о на ста нов ни ка. Глав ни ар гу мен ти на ших ЕУдог ма ти ка за сни ва ју се упра во на та квим по ре ђе њи ма. Та ква, не ре ал на по ре ђе ња су не при клад на јер се зна и да су ве ли ке зе мље За пад не Евро пе (као Не мач ка, Фран цу ска, Ита ли ја и Ве ли ка Бри та ни ја) има ле пот пу но дру га чи ји еко ном ски и исто риј ски раз вој у по след њих 150 го ди на ко ји се за сни вао на ис ко ри шћа ва њу огром них ре сур са у пре ко мор ским ко ло ни ја ма. Уоста лом, при вред ни си стем јед не зе мље не за ви си од фра за о „европ ским вред но сти ма“ и „европ ским стан дар ди ма“, већ, пре све га, од ре сур са за ко је проф. др Еми ли ја Ву ка дин са бе о град ског Прав ног фа кул те та пи ше да су „ма те ри јал ни и су бјек тив ни чи нио ци про из вод ње, у ко је се убра ја ју при род на бо гат ства, сред ства за про из вод њу, рад на сна га...“

Ко ри шће на је и Бе ла књи га због ње не ва жно сти за но ве чла ни це ЕУ. Проф. др Еми ли ја Ву ка дин из но си: „Европ ска ко ми си ја је 1995. год. об ја ви ла Бе лу књи гу о при пре ми при дру же них чла ни ца цен трал не и ис точ не Евро пе за ин те гра ци ју у уну тра шње тр жи ште Европ ске уни је. Бе ла књи га пред ста вља из у зет но ва жан до ку мент јер са др жи бит не еле мен те за при јем бив ших ко му ни стичких зе ма ља у ЕУ. Бе ла књи га пред ви ђа ме ре ко је зе мља у тран зи ци ји тре ба да пре ду зму да би ис пу ни ле усло ве за


при јем у ЕУ... Ве ћи део Бе ле књи ге од но си се на за ко не ко ји су од кључ ног зна ча ја за функ ци о ни са ње ин тер ног тр жи шта. На осно ву то га су ге ри ше се про цес хар мо низаци је прав ног си сте ма ЕУ и зе ма ља у тран зи ци ји."2

Тре ба ис та ћи да су у књи зи – без остра шће но сти и иде о ло шког на бо ја – ана ли зи ра не тврд ње до ма ћих и страних екс пе ра та, про фе со ра и на уч ни ка ко ји су за члан ство Ср би је у тој над на ци о нал ној ор га ни за ци ји.

Кон крет не обла сти и по ја ве ко је ће би ти ана ли зи ра не у пр вом де лу књи ге су:

По сле ди це ула ска у ЕУ на по љо при вре ду и по1. љо при вред ни ке; По сле ди це ула ска у ЕУ на тек стил ну ин ду стри ју;2. При хва та ње евра као зва нич не ва лу те;3. Ула зак у шен ген ски ре жим;4. Ре ги о нал не раз ли ке;5. Сма ње ње ко руп ци је као по сле ди ца ула ска у ЕУ; 6. Из воз и увоз;7. Спољ на по ли ти ка ЕУ; 8. Зе мље ко је ни су у ЕУ;9. При сту па ње Ср би је ЕУ и тр жи ште Ру ске Фе де10. ра ци је – Ру бља;Не мач ка као 11. мо тор ЕУ;Са рад ња у обла сти људ ских пра ва, кри ми на ла 12. (Евро пол) и са о бра ћа ја и Ре фе рен ду ми и ан ке те. 13.

Ових 13 обла сти је ода бра но да би се са гле да ва њем по зи тив них и не га тив них по сле ди ца ула ска Ср би је у ЕУ

2 Иљин И, Пут ду хов не об но ве, Ло гос, Бе о град, 2008, 166, Иљин И, Пут ка очи глед но сти, БРИ МО, Бе о град, 2001, 108. и Ву ка дин Е, Еко ном ска по ли ти ка, До си је, Бе о град, 2007, 21, 238.


до шло до за кључ ка о оправ да но сти за ла га ња за „без у словно при сту па ње“ ЕУ. Ако пре ваг ну по зи тив ни еле мен ти, он да ди ле ме не ма. Са још ве ћим ен ту зи ја змом тре ба да (се) кре ће мо (на) европ ском пу ту. Но, бу де ли ви ше нега тив них еле ме на та, он да тре ба до бро да раз ми сли мо и на пра ви мо но ву, не и де о ло шку стра те ги ју за пе ри од ко ји је пред на ма. Да ли тре ба да при сту пи мо ЕУ – то је и прак тич но пи та ње јер – без об зи ра на то што ни смо јед на од чла ни ца ЕУ – она је већ ту. У на шем окру же њу, за ко но дав ству, пред у зе ћи ма, ме ди ји ма. За то је ова те ма ве о ма ак ту ел на и нео збиљ но је раз ма тра ти је она ко ка ко то ра де на ше вла сти и ме ди ји –еуфо рич но и остра шће но. Без об ја шње ња шта нас че ка ако при сту пи мо ЕУ, ка кве су на ше оба ве зе и, али и без из ра же не во ље на ро да путем ре фе рен ду ма.

ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДАПоследице уласка у ЕУ на

пољопривреду и пољопривреднике

По љо при вре да је (уз тек стил ну ин ду стри ју) јед на од рет ких ком па ра тив них пред но сти ко је има на ша зе мља. Са дру ге стра не, ЕУ нај ве ћи део свог бу џе та из два ја за по љо при вре ду. Ова чи ње ни ца се рет ко из но си у јав ност јер као да не иде уз при хва ће ну пред ста ву о ЕУ као супер мо дер ној тво ре ви ни ко ја је, мал те не, пре ва зи шла „при ми тив не“ обла сти по пут по љо при вре де. Али по да ци из прет ход ни го ди на по ка зу ју да се пре ко 50% бу џе та ЕУ тро ши на по љо при вре ду.3 Да ле ко иза ње су струк тур на по ли ти ка са 35% и ин тер не по ли тич ке обла сти са 6%. (Бу џет ЕУ је 2000. л. Г. из но сио 89,4 ми ли јар ди евра). Земље ко је при сту па ју ЕУ мо ра ју да пре у зму про пи се ко ји се од но се на по љо при вре ду. Нај ве ћи део за ко но дав ства

3 Вај ден фелд В, Ва се лес В, Евро па од А до Ш, Фон да ци ја Кон рад Аде на у ер, Бе о град, 2003. 254. При из ра ди књи ге на ви ше ме ста је ко ри шће на књи га ко ју је из да ла про бри сле ска фон да ци ја на зва на по Ко нар ду Аде на у ру. Овај „све тли лик“ ЕУдог ме не ма та ко узор ну про шлост. Срп ски пу блици ста Вла да Ди ми три је вић на во ди ка ко су Аме ри кан ци „об но ви ли рад не мач ких де мо хри шћан ских пар ти ја, и ан га жо ва ли као др жав ни ке но ве Не мач ке (ко ја ће по ста ти 'по гон ска си ла' Европ ске уни је) ри мо ка то лич ке по ли ти ча ре, ко ји су ви ше од де сет го ди на по др жа ва ли на ци сте, и ме ђу ко ји ма су се ис ти ца ли љу ди по пут Ко нар да Ада не вра гра до на чел ни ка Кел на...“ Ди ми три је вић В, Евро у ни ја ће ње: пра во сла вље и па пи зам на кра ју Исто ри је, Лио, Гор њи Ми ла но вац, 2008, 46.


ЕУ – 40% – ре гу ли ше по љо при вре ду.4 Бе ла књи га о припре ми зе ма ља цен трал не и ис точ не Евро пе за ин те граци ју у уну тра шње тр жи ште Уни је про пи су је око 1000 ме ра ко је су кан ди да ти ду жни да ис пу не.5 То су „са мо оне ме ре ди рект но ре ле вант не за сло бод но кре та ње роба“. Ми ни мум.

Упо ред ном ана ли зом до ку ме на та ЕУ о при пре ма ма зе ма ља ис точ не Евро пе за ин те гра ци ју, споразумā о стаби ли за ци ји и при дру жи ва њу са кан ди да ти ма за члан ство (нпр. са Хр ват ском) и прак сом ко ја је при ме ње на на но ве чла ни це (при ме ри Пољ ске, Ма ђар ске, Че шке, Сло вач ке и Сло ве ни је) и на на ша два су се да ко ја су 2007. л. Г. присту пи ла ЕУ (Бу гар ска и Ру му ни ја), до ла зи се до оквир не ли сте оба ве за ко ју ће на ша зе мља мо ра ти да ис пу ни ако хо ће да уђе у ЕУ. Од сту па ња мо гу би ти ми ни мал на јер пре го во ра са ЕУ у пра вом сми слу и не ма. На при мер, у из ве шта ју фран цу ског пар ла мен та од 1998. пи ше: „Ни је реч о тра ди ци о нал ним пре го во ри ма у ко ји ма се ус по ставља ком про мис из ме ђу раз ли чи тих ин те ре са, већ о прего во ри ма за при сту па ње ЕУ у ко ји ма јед на од стра на, уз по моћ и над зор дру ге стра не оства ру је уна пред од ре ђен циљ.“6 Те шко да ће на ши пре го ва ра чи у по љо при вред ној обла сти ус пе ти да се из бо ре за по вољ ни је усло ве од оних ко ји су већ при ме ње ни у пре го во ри ма са зе мља ма ис точне Евро пе. Ве ро ват но ће – услед стал них при ти са ка због Ха шког три бу на ла – усло ви би ти чак ис под уоби ча је них „стан дар да“.

У том кон тек сту, не ке од ме ра ко је ће мо (уко ли ко

4 Бела књига, Институт економских наука, Београд, 2001, 140. 5 Ис т о, 140.6 Хофбауер Х , Прош ирење ЕУ на Исто к, Филип В и шњић, Б еоград, 2004, 99.


при сту пи мо ЕУ) ве ро ват но мо ра ти да при ме њу је мо јесу: раз ви ја ње се ме на, про пи си и уред бе ко је се од но се на до ма ће жи во ти ње, те на зе мљо рад њу и биљ ке, по том на ви но и ал ко хол.7

Раз ви ја ње се ме наКод раз ви ја ња се ме на зах те ва се по сто ја ње ор га на за

из да ва ње сер ти фи ка та, кон трол них ор га на, по сто ја ње зва нич них ор га ни за ци ја за за шти ту, ор га на за ре ги строва ње пе сти ци да и по сто ја ње ка та ло га.

Ка ко ће при ме на тих ме ра из гле да ти у прак си ако зна мо да су код нас ве ли ки по љо при вред ни си сте ми уна пред про гла ше ни за „не рен та бил не“, мо же мо са мо да прет по ста ви мо. (Ина че, струч ња ци са но во сад ског По љо при вред ног фа кул те та сма тра ју да би усит ња ва ње по се да и рас пар ча ва ње ком би на та би ло гре шка – по себ но у се ме ној про из вод њи). Ми ро слав Ма ле ше вић, ди рек тор Ин сти ту та за ра тар ство и по вр тар ство, твр ди: „Без вели ких зе мљи шних це ли на и изо ло ва ног про сто ра не ма про из вод ње се ме на. Ми већ сад има мо про блем где произ во ди ти се ме, па смо при ну ђе ни да део по сло ва ра ди мо у ино стран ству.“8 То ком пр ве фа зе при ла го ђа ва ња ЕУ у обла сти се ме на тре ба при хва ти ти 12 „ба зних ди рек ти ва“ ко је до нај сит ни јих де та ља ре гу ли шу по сту пак са се меном ре пе, крм ног би ља, жи та ри ца, кром пи ра, уљ них и ма ху на стих би ља ка, по вр ћа. (Зва нич но ис пи ти ва ње семе на и из да ва ње сер ти фи ка та мо гу вр ши ти и при ват ни ор га ни).

ЕУ у дру гој фа зи пред ви ђа још стро же ме ре за про изво де, кон тро лу и си стем пе ча ти ра ња. Од лу ка ЕЗ 80/75 про

7 Бела књ ига, Инсти ту т економских наука, Бео град, 2001, 140 –217.8 Ра јевић К , Еконо м етар, 11.1.2005.


пи су је „ауто ри зо ва ње не из бри си вог штам па ња за бра ње них ин фор ма ци ја о па ко ва њу се ме на жи та ри ца“. Ди рек ти ва 75/502 огра ни ча ва тр го ви ну се ме ном биљ ке „POA pran te tis L“ на се ме ко је је зва нич но сер ти фи ко ва но као „ба зно се ме“. Од лу ка 89/374 ус по ста вља усло ве ко је же тва мо ра да за дово љи!!! ЕУ је ди рек ти ва ма 93/63 и 93/78 де фи ни са ла „ме ре за над зор“ код тр го ви не укра сним биљ ка ма и њи хо вим сад ни ца ма. Утвр ђу ју се ли сте ре про дук тив них и укра сних би ља ка ко је сме ју да се др же на за ли ха ма. Да ли ће то на ши усит ње ни по љо при вред ни ци мо ћи да из др же?

До ма ће жи во ти њеЕУ зах те ва и из да ва ње сер ти фи ка та о здра вљу жи

во ти ња, њи хо вог се ме на и ем бри о на. За ко но дав ство ЕУ ре гу ли ше тр го ви ну из ме ђу фар ми и ре ги ја. У од су ству гра нич не кон тро ле, зах те ва се си стем ком пју тер ске и ад ми ни стра тив не кон тро ле. Ус по ста вља ње ли ста бо лести и ка па ци те ти за ла бо ра то риј ска те сти ра ња у ци љу су сма ње ња кон тро ла на гра ни ци. Ово про из и ла зи из ди рек ти ва 64/432, 91/68, 90/426, 90/539, 88/407, 89/536, 92/65. ЕУ је од лу чи ла да на пу сти по ли ти ку ру тин ских вак ци на ци ја (на ро чи то ка да је реч о сли нав ки, пти чи јем гри пу, ша пу и свињ ској гро зни ци).9 Ме ре ко је пред у зима ју др жа ве – чла ни це мо ра ју би ти иден тич не. Мо же се де си ти да ако не ка од за ра зних бо ле сти из би је на дру гом кра ју кон ти нен та, не ко ли ко хи ља да ки ло ме та ра од нас, ов да шњи по љо при вред ни ци бу ду оба ве зни да при сту пе пре вен тив ним ме ра ма у скла ду са ди рек ти вом из Бри села (за ово се ко ри сти де фи ни ци ја „жи во ти ње ко је мо гу би ти за ра же не“).10

9 Бела књига, Институт еко номс ких на ука, Београд, 2001. 10 Исто, 153.


Уса гла ше ност са стан дар ди ма у обла сти до ма ћих жи во ти ња зах те ва из да ва ње сер ти фи ка та и па со ша за њих. Про пи си се пре све га од но се на го ве да, сви ње, ов це и ко зе (али об у хва та ју и мач ке, псе и го лу бо ве). Код чисто крв них и уз га ја них жи во ти ња наш по љо при вред ник ће би ти ду жан да има и њи хов ро до слов, што про из и ла зи из ди рек ти ва 77/504, 89/661, 89/631, 90/427, 91/174.11

У слу ча ју жи ви не за на сад про пи са на је стрикт на ши ри на ка ве за у ко ји ма се она др жи. Слич но је и за санду ке у ко ји ма се др жи те лад (ди рек ти ве 88/166 и 91/629). Два на ест основ них ди рек ти ва ре гу ли ше пре хра ну жи воти ња. Реч је о ади ти ви ма у сред стви ма за жи во тињ ску пре хра ну, кон цен тра ти ма. По сле ових ди рек ти ва сле ди дру га фа за при ла го ђа ва ња, где су још стро жи и де таљни ји усло ви ко ји се од но се на ади ти ве, не пе ча ће не контеј не ре и па ко ва ња, из ра чу на ва ње енер гет ске вред но сти хра не за жи ви ну, ко ри шће ње ен зи ма, ми кро ор га ни за ма у пре хра ни жи во ти ња, за бра ну по је ди них про те ин ских про из во да и слич но (као нпр. про пи си ва ње ис хра не за кућ не љу бим це).

Го ве ди на ће мо ра ти да има ни ски сте пен око шта ва ња хр ска ви це, ме со ће има ти „све тло ру жи ча сту“ бо ју, а маст „из у зет но фи не струк ту ре“ мо ра би ти бе ле до све тло жу те бо је. Сва ко го ве до у Ср би ји ће мо ра ти да бу де ре ги строва но, што под ра зу ме ва по ста вља ње ушних мар ки ца на оба уха го ве да. Мар ки ца ће има ти је дин ствен број који де фи ни ше жи во ти њу и ње но по ре кло. У па со ши ма го ве да ће се бе ле жи ти и сва ка про да ја, тј. ста ри и но ви вла сни ци. Мо ра ће да се на ба ве и ком пју те ри за овај систем обе ле жа ва ња. Са мо софт вер за ба зе по да та ка ко шта

11 И сто, 17 5.


650.000 евра.12 (У Ср би ји је пре не ко ли ко го ди на би ло око 1.000.000 го ве да). Би ће по треб но на ба ви ти и ре зер вне мар ки це (нај ма ње 70.000). Ка да је реч о сал мо не ли, наш по љо при вред ник –из во зник ће мо ра ти да се при ла го ди раз ли чи тим про пи си ма јер ре гу ла ти ва ни је ујед на че на у свим зе мља ма ЕУ, што ће пред ста вља ти но ви про блем. На при мер, у Швед ској и Фин ској су дру га чи ји про пи си не го у ста ри јим чла ни ца ма ЕУ.13 Ка да уђе мо у ЕУ, не ће мо мо ћи уво зи ти ме со из тре ћих зе ма ља осим ако то ни је одо бре но од стра не над ле жних ор га на ЕУ. Мо ра ће мо да на ба ви мо и по себ ну опре му за те сти ра ње хор мо на ко ји се ко ри сте у по љо при вре ди. Уред ба 338/91 утвр ђу је стан дар де све жих и за мр зну тих по лут ки, њи хо вог об ли ка и ни воа ма сно ће. Об лик и из глед ко ко ша ка, мла дих пе тли ћа, па та ка, гу сака и ћу ра ка про пи са ни су пра ви ли ма ЕУ, као и те жи на смр зну те пи ле ти не. Ја ја се кла си фи ку ју по те жи ни и де ле се на три кла се. Свињ ско ме со се де ли пре ма про цен ту мр ша вог ме са при кла њу. Иде се до нај сит ни јих де та ља јер се не при зна је, на при мер, па чи је ја је ако је ма ње од 5 цен ти ме та ра.14 За опис па чи јег ја је та по сто ји ве о ма обим но об ја шње ње. (Ко ли ко ће вре ме на за про у ча ва ње ова ко обим них об ја шње ња на ћи на ши по љо при вред ни ци по сле на пор ног рад ног да на, по себ но је пи та ње). Ка ко ће Ве те ри нар ски за вод у Зе му ну про из во ди ти ве те ри нар ске вак ци не и ле ко ве за ле че ње жи во ти ња и слич не про из во де ако су га још пре не ко ли ко го ди на по тре са ли су ко би око при ва ти за ци је, по ка за ће вре ме. Ве ћи на у на шој јав но сти ипак сма тра да ће по сле ула ска на ше зе мљу у ЕУ ови пробле ми би ти ауто мат ски ре ше ни. Да ли је то ре ал но?

12 Привр е дни пр е глед, 11.01.2005.13 Бе ла к њига, Институт економских на ука, Б еоград , 2 001, 16 2.14 Привр е дни пр е глед, 10.01.2005.


Зе мљо рад ња, биљ кеРе жим здра вља би ља ка у ЕУ зах те ва ре ги стро ва ње

про из во ђа ча, из да ва ње „биљ них па со ша“ и утвр ђи ва ње спе ци јал них обла сти у ко ји ма не ма ште то чи на.15 Утвр ђу ју се так се за из да ва ње па со ша, за ме на па со ша, ре ги страци ја у обла сти шу мар ства, ка ран ти ни, ла бо ра то ри је за про ве ру. Де таљ ну про це ду ру из да ва ња па со ша про пи су је ди рек ти ва ко ми си је 92/105. Ди рек ти ва ко ја ре гу ли ше пољо при вред не пе сти ци де је ме ња на чак 13 пу та од ра них 70–их до 1995. Она за бра њу је или огра ни ча ва про мет оних про из во да ко ји са др же од ре ђе не суп стан це. Са мо јед на ли ста суп стан ци са др жи 90 са сто ја ка. Но ве чла ни це ће би ти ду жне да об ра ђу ју огро ман број по да та ка, те ће у стрикт ним ро ко ви ма до но си ти за кључ ке оба ве зу јуће за сво је по љо при вред ни ке. Про пи су је се и по сту пак за шти те ин те лек ту ал не сво ји не за но ве биљ не вр сте, а по љо при вред ни про из во ђа чи мо ра ју при хва ти ти од ређе не усло ве ко ји ма се њи хо ва пра ва огра ни ча ва ју ка да је у пи та њу биљ на вр ста за шти ће на у ЕУ. Шта ће се де си ти ако у исто вре ме по љо при вред ни про из во ђа чи у Фран цуској и Ср би ји до ђу до исто вет не или ве о ма слич не биљ не вр сте, ни је те шко прет по ста ви ти. (Ве о ма је ве ро ват но да ће пред ност у за шти ти до би ти про из во ђач из Фран цу ске, а ов да шњи мо же оче ки ва ти са мо огра ни че ња). Зе мљорад ња се де фи ни ше као упра вља ње по љо при вред ним зе мљи штем уз ви со ку ре стрик ци ју ђу бри ва.16 У свим фа за ма про из вод ње оба ве зне су ин спек ци је. Мо ра ју се по што ва ти ба ланс ми кро ор га ни за ма у зе мљи, ко ли чина спи ра ња ми не ра ла, ко ри шће ње „при род них“ ме то да уме сто пе сти ци да, ни ски енер гет ски ин пу ти. Основ не

15 Б ела књ ига, И нст итут ек оно мских н а ука, Б е оград, 2001, 188.16 Бе ла к њига, Институт економских наука, Београд, 2001, 203.


смер ни це о зе мљо рад њи да је Уред ба 2092/91. Све ове ме ре зе мље – чла ни це су ду жне да ис пу не у ро ку од 2 до 3 го ди не, и то не са мо за из воз, већ и за до ма ће тр жи ште. Дру га фа за зах те ва по себ не стан дар де за сва ки про из вод. Они су ве о ма де таљ ни и по сто је по је ди нач не уред бе за: тре шње, ја го де, сто но гро жђе, шар га ре пу, ју жно во ће, ја бу ке, кру шке, бре скве, кај си је, кар фи ол, ар ти чо ке, пасуљ, гра шак у зр ну, бе ли лук, пра зи лук, пла ви па тли џан, ти кви це, па ра дајз, лук, ци ко ри ју, ку пус, про кељ, це лер, спа наћ, шљи ве, зе ле ну са ла ту, ен ди ви је са ши ро ким и увр ну тим ли шћем, слат ки би бер, шпар гле. За не ке произ во де – као што су ја бу ке, пла ви па тли џан, ти кви це и ју жно во ће – има ви ше уред би.

На ша зе мља ће и пре не го што уђе у ЕУ ве ро ват но би ти ду жна да пот пу но уки не или за 50% сма њи ца ри не на го то во све ове про из во де (То нам го во ри хр ват ско ис ку ство и текст ССП–а пот пи сан из ме ђу Хр ват ске и ЕУ.). Ве ро ват но ће би ти по треб но да се уки не ца ри на за увоз се мен ског ку ку ру за из ЕУ, по вр ћа (уз кво те ко је ће се по ве ћа ва ти сва ке го ди не), смр зну тог по вр ћа (сма ње ње ца ри на за 50% у ро ку од 3 го ди не), кром пи ра (сма ње ње ца ри на за 50% у ро ку од 3 го ди не уз кво те ко је ће се пове ћа ва ти за сва ку го ди ну). У хр ват ском слу ча ју пред ви ђа се да се и ова ко сма ње не ца ри не мо гу још сни зи ти. Одред бе за по ве ћа ње ца ри на ни су пред ви ђе не. За не ке од ових про из во да ће мо мо ра ти да до зво ли мо нео гра ни че ни увоз, а за дру ге кво те ко је ће се сва ке го ди не по ве ћа ва ти. Ако ура чу на мо ди на ми ку свог „при бли жа ва ња“ ЕУ, квоте ће до жи ве ти ве ли ки раст оног да на ка да се за ку ца мо на вра та ЕУ.

Сва ка уред ба (као и у слу ча ју про из во да од жи во ти ња) не са др жи са мо де та љан опис, већ и ме ре у цен ти ме трима ко је мо ра ју да се по шту ју да би се, на при мер, ја бу ка


сма тра ла за ја бу ку (ко ли ко год то су лу до зву ча ло). На ши по љо при вред ни ци ће би ти ду жни да па жљи во

пра те про пи се и стан дар де, ко ји се мо гу ме ња ти (ви де ли смо при мер ре гу ла ти ве пе сти ци да и 13 про ме на у овој обла сти). Али за не ке је већ ка сно. Су бо тич ки Зор ка Кло-тилд, про из во ђач спе ци јал них вр ста ђу бри ва, те шко ће до жи ве ти про цват ула ском Ср би је зе мље у ЕУ. Он се већ 2004. и 2005. на ла зио у рад ном сте ча ју.17 Увоз ђу бри ва за по тре бе до ма ће по љо при вре де је пет пу та пре ма шио извоз.18 Слич но је и са оста лим пред у зе ћи ма у овој обла сти. Ша бач ка фа бри ка Зор ка – Ми не рал на ђу бри ва 2004. је про из ве ла са мо 113.000 то на ком плек сног (НПК) ђу бри ва иако је по се до ва ла ка па ци тет од 600.000 то на.19

Ви но, ал ко холЈед на од рет ких обла сти где смо у 2004. оства ри ли

су фи цит би ла је про из вод ња ви на и ал ко хол них пи ћа. Из воз је из но сио 43,4 ми ли о на до ла ра (за 11 ме се ци), а увоз 11,4 ми ли о на до ла ра.20 Да ли ће овај по зи ти ван тренд би ти на ста вљен ако при сту пи мо ЕУ или ће би ти обрат но, по ка зу ју сле де ћи по да ци.

За ко но дав ство ЕУ пред ви ђа сле де ће ме ре у овој области: стро га пра ви ла ко ја де фи ни шу слат ко ви но, оста ле вр сте ви на, про из во де на ба зи ви на, ал ко хол на пи ћа, спе ци јал ни трет ман за ви на про из ве де на у од ре ђе ним ре ги о ни ма, во ђе ње ар хи ве ви на. На ни воу ЕУ ви но може би ти у про ме ту са мо ако по ти че из ре ги стро ва них ви но гра да ко ји има ју та ко зва но „пра во са ђе ња“, што је у

17 Привредн и прег лед, 1 4.0 1.2005. и 12.01.2 0 05.18 И сто19 Исто20 Исто


скла ду са оп штом за бра ном но вих за са да у ЕУ. Тра же се и уки да ње др жав них мо но пол ских струк ту ра за про извод њу ви на и ал ко хол них пи ћа, ана ли за про из во да ви на на ба зи ну кле ар не маг нет не ре зо нан це (Уред ба 2348/91), про гре сив на ели ми на ци ја „нео д го ва ра ју ћих вр ста вина“.21 Де фи ни шу се и пра ви ла „се че ња“, „про из вод ње ви на“, „пу ње ња“, опис пе ну ша вих ви на, аро ма ти зо ва них ви на, еви ден ци је ко је се мо ра ју чу ва ти, ли кер ска ви на, бер ба, сто ки ра ње. У ме ђу вре ме ну, су де ћи по ис ку ствима дру гих зе мља, ве ро ват но ће мо би ти оба ве зни да без ца ри не уво зи мо вин ски та лог, вер мут и оста ла ви на од све жег гро жђа, шљи во ви цу (уз кво ту ко ја ће се сва ке го ди не по ве ћа ва ти) и ра ки ју. (Слич но је и са обич ном ми не рал ном во дом).

Мо же се за кљу чи ти да се ни у овом по љо при вредном сек то ру ула ском у ЕУ не мо гу оче ки ва ти по зи тив ни по ма ци. На про тив, ра зним огра ни че њи ма, стан дар ди ма и не рав но прав ном утак ми цом ка ква че ка на ше про изво ђа че ка да сту пе на тр жи ште ЕУ, про из вод ња ви на и ал ко хол них пи ћа мо же са мо да опа да. Тех но ло шке инова ци је (као што је про на ла зак не мач ке ком па ни је Карл Рот ко ји омо гу ћа ва ста вља ње 3.600 за тва ра ча у јед ној ми ну ти) и суб вен ци је ће да ва ти пред ност про из во ђачи ма из бо га тог де ла ЕУ Пред ност ће до но си ти и од лу ка Европ ске ко ми си је о суб вен ци о ни са њу про из во ђа ча вина за се зо ну 2005/2006. Та да је Европ ска уни ја из дво ји ла 450 ми ли о на евра за суб вен ци је у овој обла сти. Би ло је пред ви ђе но да бо га те зе мље ЕУ до би ју огро ман део ових суб вен ци ја – Шпа ни ја 151,5, Фран цу ска 106,3, Ита ли ја 99,7 ми ли о на евра. Оста так су ме је по де ли ло још 11 држа ва. Да се у су шти ни го во ри о по ли тич ким суб вен ци

21 Бела к њи га , Институт економских наук а, Бео град, 2001, 212–216.


ја ма ко је фа во ри зу ју бо га те, по ка зу ју сле де ћи по да ци: Фран цу ска је 2004. би ла нај ве ћи про из во ђач ви на у ЕУ са про из вод њом од око 5,8 ми ли јар ди ли та ра, а Ита ли ја и Шпа ни ја су за у зи ма ле дру го и тре ће ме сто на ли сти нај ве ћих про из во ђа ча.22 Ср би јан ско тр жи ште ће би ти пре пла вље но стра ним про из во ди ма услед бри са ња царин ске за шти те и про гре сив ног по ве ћа ња кво та мно го пре не го што уђе мо у ЕУ. То је ре ал ност ко ју не мо гу да са кри ју ни за мор не фра зе на ших ЕУ–дог ма ти ка.

Ис ку ства зе ма ља Ис точ не Евро пеУ јав но сти че сто слу ша мо фра зе о др жа ва ма ко је су

„не ка да би ле иза нас“, а са да су (на вод но) „ис пред“ – у ЕУ, али кон крет ни по да ци о њи хо вом по ло жа ју у европ ском ра ју ни су та ко иди лич ни. Аустриј ски про фе сор Хоф ба у ер пи ше: „Док је у XIX и XX ве ку Ма ђар ска би ла из во зник жи та, мле ка, ме са, ћу ра на итд. по след њих го ди на ра сте увоз по љо при вред них про из во да (од 25% до 44%).“23 Пад за по сле но сти у овом сек то ру из но си 50%. По љо привред на про из вод ња је по сле „успе шног пу та ка ЕУ“ 29% ма ња не го 1990. Ови по да ци су на ро чи то из не на ђу ју ћи ка да се има у ви ду ре љеф Ма ђар ске (рав ни ца). Ма ђа ри ни су има ли ни рат ни санк ци је. Хоф ба у ер на во ди и „око 4.000 на из воз ори јен ти са них је ди ни ца је пре ма кри тери ју ми ма ЕУ, спо соб но за кон ку рен ци ју. Њих ве ли ким де лом во ди стра на ру ка пре ко та ко зва них за ку па ца ко ји су их за ку пи ли од др жав них аген ци ја за при ва ти за ци ју и

22 Економетар, 11.01.2 00 5 . и Привр ед ни преглед 17 .10.200 6. и И сто 06. 0 5.2005.23 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на Исток, Филип Вишњић, Бе оград, 2004, 117.


хол динг ком па ни ја“24. Са стра ним сек то ром у ма ђар ској по љо при вре ди тре ба да се так ми чи 1,2 ми ли о на сит них се ља ка (У про из вод њи је сти вог уља, пи ва и ду ва на 90% су сит ни по љо при вред ни ци.)25. Пре ма про це на ма ма ђарских при вред них ко мо ра 2001. го ди не 60.000 хек та ра се de fac to на ла зи ло у ру ка ма аустриј ских др жа вља на. („Уни ја из Бри се ла на сто ји да ле га ли зу је ове про тив за ко ни те уго во ре о за ку пу“ – ис ти че Хоф бу ер.)26 Те 2001. до шло је до спо ра из ме ђу ма ђар ских по љо при вред них рад ни ка и аустриј ских се ља ка ко ји по се ду ју зе мљу.

На ред на та бе ла по ка зу је кво те на ко је је Ма ђар ска мо ра ла да при ста не пре учла њи ва ња у ЕУ (тач ни је за ко ли ко об ра ди вог по љо при вред ног зе мљи шта Ма ђар ска мо же до би ти пот по ру за га је ње би ља ка и др жа ње сто ке и жи ви не):

По љо при вред на повр ши на

Ма ђ

ар ск

е мо

гућ н

о сти

Ма ђ

ар ск

и за

х те в

и

Пот

пи са

на

кво т

а

По с

тиг н

ут

про ц

е нат

од

зах т

е ва

Ба зна по љо при вред на по вр ши на (ha) 4.500.000 3.653.353 3.487.792 77.5

Ре ги о нал ни при нос (t/ha) 5.04 4.73 93.8

Тра ди ци о нал на ду рум пше ни ца (ha) 15.000 2.500 16.7

Не тра ди ци о нал на ду рум пше ни ца (ha) 50.000 4.305 8.6

Пи ри нач (hа) 18.000 3.222 17.9

24 Исто, 117.25 И сто, 117.26 И ст о, 117.


По љо при вред на повр ши на

Ма ђ

ар ск

е мо

гућ н

о сти

Ма ђ

ар ск

и за

х те в

и

Пот

пи са

на

кво т

а

По с

тиг н

ут

про ц

е нат

од

зах т

е ва

Су ше на хра на за сто ку (t) 200.000 49.593 24.8

Ше ћер А (t) 400.000 400. 454 100.1Ше ћер Б (t) 80.000 1.230 1.5Изо глу ко за А (t) 130.000 127.627 98.2Изо глу ко за Б (t) 10.000 10.000 100.0Ку де ља (t) 3.108 2.061 66.3Лан (t) 1.461 ––– 0.0Па ра дајз (t) 321.442 130.790 40.7Бре сква (t) 1.000 1.616 161.6Кру шка (t) 1.000 1.031 103.1Ду ван (t) 15.000 12.355 82.4Мле ко про из ве де но (t) 2.600.000 1.782.650 68.6

Про да то мле ко (t) 200.000 164. 630 82.3Го ве ди на до пун ска пот по ра(евро)

12.000.000 2.936.076 24.5

Пре ми ја кла ња (жи во ти ња) 480.000 235.998 49.1

Ме сна го ве ди на пре ми ја (жи во ти ња)

245.000 94.620 38.6

Кра ва 300.000 117.000 39.0

Ов ца 1.500.000 1.146.000 73.9

Ко за 50.000 У кво ти ов це


Наведена та бе ла27 ја сно по ка зу је шта у прак си зна чи до де ље на кво та. Ако је пре ула ска у ЕУ 100 по љо привред ни ка га ји ло тра ди ци о нал ну ду румпше ни цу, по сле ула ска у ЕУ са мо 16,7% мо же да се на да да ће до би ти потпо ру. На ве де ни по да ци при ка зу ју и да се об ра ди ва зе мља у Ма ђар ској сма њи ла са 4.500.000 хек та ра на 3.487.792 хек та ра, то јест Ма ђар ска за 22,5%, од но сно за 1.012.208 хек та ра ма ње мо же да ко ри сти по љо при вред но зе мљиште за га је ње би ља ка у Европ ској уни ји. Осет но ма ње од сво јих мо гућ но сти. Док су по љо при вред ни про из во ди ко ји слу же за здра ву ис хра ну (ду рум пше ни ца, пи ри нач, па ра дајз, мле ко, жи вин ско ме со) до би ли сма ње ну кво ту, воћ ња ци бре скве и кру шке су до би ли ве ћу кво ту од оно га што омо гу ћа ва ју ма ђар ске при ли ке.28

Пољ ска је у слич ној си ту а ци ји као и Ма ђар ска. И у овој зе мљи пре храм бе на ин ду стри ја је све ви ше у стра ном вла сни штву. На при мер, 30% По ља ка је 1989. жи ве ло од по љо при вред них про из во да до би је них на сво јим има њима. Тај про це нат је 2002. пао на 18%.29 Фран цу ско мле ко и не мач ке и хо ланд ске свињ ске по лут ке су осво ји ле пољ ско тр жи ште. Јеф ти ни кре ди ти ко је су по љо при вред ни ци узи ма ли су по ску пе ли ка да су до спе ли на на пла ту, док 4–8 ми ли о на пољ ских по љо при вред ни ка не ма пра ва на суб вен ци је ко је има ју фран цу ски, не мач ки или аустриј ски се ља ци. Аграр ни ви шко ви из за пад не Евро пе се пла сира ју на пољ ско тр жи ште (Та ко се со ци јал ни не ми ри и штрај ко ви по љо при вред ни ка из бе га ва ју на европ ском

27 Према Agrárága zat, M ezőgazdas ág i havila p, 200 3. ја нуар – ф ебруар, 2003. Золта н С ом огy и, замен ик главно г директ ора одељ ењ а ФВМ, н а о сн ов у Копен хагенско г уговора28 Табелу превео, приредио и коментарисао: Роналд Мајлат29 Исто, 142.


за па ду и пре ме шта ју на европ ски ис ток.). Суб вен ци је омо гу ћа ва ју да два се ља ка у Хо лан ди ји про из ве ду исту вред ност до ба ра као 25 се ља ка у Пољ ској.

Ино стра ни вла сни ци су пре ко уго во ра о за ку пу сте кли по сед и над по љо при вред ним зе мљи штем. Це не зе мљи шта су и до 13 пу та ни же не го у Не мач кој. Пољ ски се ља ци су 1999. бло ки ра ли гра нич не пре ла зе у без у спешном по ку ша ју да спре че јеф ти ни увоз из ЕУ. Ко ме сар ЕУ за аграр Франц Фи шер је 2002. био изви ждан у пољ ском пар ла мен ту.30 То је ре ал ност у Пољ ској ко ја се скри ва од на ше јав но сти.

Слич на си ту а ци ји у Ма ђар ској и Пољ ској је и си ту аци ја у Сло ве ни ји. На са стан ку у пр вој по ло ви ни ја ну а ра 2005. пред став ни ци пре храм бе не ин ду стри је Сло ве ни је су оце ни ли да се на ла зе у те шкој кри зи ко ја ће на ред них го ди на еска ли ра ти. Глав ни раз лог за то је не мо гућ ност про да је сло ве нач ких про из во да на тр жи шту ЕУ. У првих 10 ме се ци 2004. увоз хра не је по ве ћан за 8%, а из воз сма њен за 10%. Нај ви ше се уво зи ло стра ног мле ка, млечних про из во да, ал ко хол них пи ћа, без ал ко хол них пи ћа и ше ће ра. Нај ве ћи про бле ми се оче ку ју у кла ни чар ској, ме сној и млеч ној ин ду стри ји, пре ра ди жи та и про из водњи без ал ко хол них пи ћа. (Зе мља у ко ју се нај ви ше из во зи сло ве нач ка хра на ни је чла ни ца ЕУ. То је Хр ват ска.) Го ди не 1991. сло ве нач ка пре храм бе на ин ду стри ја за по шља ва ла је 36.000 рад ни ка. На кон ула ска у ЕУ за по шља ва 19.000. По чет ком. 2004. Сло ве ни ја ни је има ла пра ва да (због про цен та во де) про из во ди чак и сво ју чу ве ну крањ ску ко ба си цу.

Сло ве нач ки се ља ци су по ула ску у ЕУ из гу би ли пра во на суб вен ци је ко је су се мо гле ме ри ти са олак ши ца ма у

30 И сто, 145.


ста рим чла ни ца ма ЕУ јер је 30. де цем бра 2002. у Ко пенха ге ну за бра ње но да но ве чла ни це има ју ви ше од 25% суб вен ци ја у од но су на суб вен ци је ко је ЕУ да је ста рим чла ни ца ма. Ова кав ско ро ро бо вла снич ки од нос из међу бо га тих и си ро ма шних чла ни ца ЕУ ће тра ја ти све до 2013. го ди не! Сло вач ка , Ма ђар ска и Че шка су из бо ри ле за ве ће суб вен ци је, али и оне су са мо од 55% до 60% од оних ко је до би ја ју бо га те чла ни це ЕУ!31

У пе ри о ду од 1986. до 1999. го ди не у бо га том де лу ЕУ је ра сла по др шка по љо при вред ни ци ма. Исто вре ме но, у Че шкој и Ма ђар ској је па ла са 66 на 25%32 (Др жав не суб вен ци је су 1997. па ле на 9%.). Че шка је 1991. има ла су фи цит од 120 ми ли о на до ла ра у тр го ви ни по љо привред ним про из во ди ма, а 1999. је за бе ле жи ла де фи цит од 430 ми ли о на у од но су на ЕУ. Не про зир ни уго во ри о за ку пу ма сов но по сто је и у Че шкој – углав ном са не мачким се ља ци ма.

Слич но је и у Сло вач кој. У овој зе мљи фир ме као што су Лидл, Ка у фланд, Би ла од ре ђу ју це не по љо при вред них про из во да. Хек тар зе мље је 2000. вре део 14 пу та ма ње не го у За пад ној Евро пи. За бра на из во за ал ко хо ла на За пад ће по сто ја ти до 2008. Да ли је то ло јал на кон ку рен ци ја? Да ли су исти усло ви за си ро ма шне и бо га те чла ни це ЕУ?

У Ру му ни ји је у пе ри о ду „при бли жа ва ња и ис пу њава ња“ усло ва ЕУ до шло до со ци јал ног фе но ме на. Око 8 ми ли о на гра ђа на је, бе же ћи од со ци јал не бе де, пре шло из гра да у се ло.33 Ни то ни је би ло до вољ но да не ка да шња

31 И сто, 162, П ривредн и прег лед, 17. 0 1.2005.32 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на Исток, Фил ип Вишњић, Б ео гр ад, 2004, 1 77. и Н икшић С, НИН 1 9 .12.2002, Хофбауер Х, Проширење ЕУ на Исток, Ф илип Вишњи ћ, Београд, 2004, 187.33 Ист о, 197 –210.


„жит ни ца“ Хаб сбур шке мо нар хи је раз ви је сво ју по љо привре ду. Ни је по мо гло ни про да ва ње об ра ди вих по вр ши на и ви но гра да стран ци ма. Хек тар ви но гра да је 25 пу та јеф ти ни ји не го у За пад ној Евро пи34 (Це ла област Ба на та у око ли ни Те ми шва ра је у стра ним ру ка ма.). До вољ но је да стра нац ре ги стру је фир му у Ру му ни ји и мо же да ку пи зе мљи ште. У том кон тек сту фран цу ски ви но гра да ри су ку пи ли ру мун ске ви но гра де јер су им пру жи ли из ван ред не усло ве за про из вод њу. Исто вре ме но, у обла сти Тран силва ни је над ни ча ре ње је је дан од на чи на пре жи вља ва ња, а исти љу ди ра де по два по сла (у руд ни ци ма и на њи ви) за сво је по тре бе. Во ји слав Стан ко вић, са рад ник за аграр у Цен тру за на уч но и стра жи вач ки рад ПКС, твр ди да је ин ду стри ја ше ће ра у Ру му ни ји и Бу гар ској уни ште на.35 Ове две зе мље, ко је су не ка да би ле ве ли ки ре ги о нал ни и про из во ђа чи ше ће ра, са да су све де не на уво зни ке. По себ но је пи та ње ка ко је на то ути ца ло „од ре ђи ва ње“ кво та за ше ћер ЕУ и ка ко ће мо ми из бе ћи исту суд би ну (Чак и бив ши пот пред сед ник вла де Ср би је, Ла бус, ина че без у слов но про за пад но ори јен ти сан, твр ди да су кво те за из воз на шег ше ће ра у ЕУ ма ле.).36

Слич на је си ту а ци ја и у Бу гар ској. Кво те, уки да ње цари на и сма ње ње суб вен ци ја су до ве ле до то га да Бу гар ска, као не ка да нај по зна ти ји ис точ но е вроп ски про из во ђач по вр ћа, уво зи кра став це и кром пир из ЕУ.37 Ни је по мо гло ни то што је у пе ри о ду 1990–1995. по љо при вред но ста новни штво по ра сло са 18 на 24%. Шта ви ше, у Бла го јев гра ду

34 Исто35 Привредни преглед, 06.08.200 4. 36 Привре дн и преглед, 12 .01.200 5. и исто 11. 0 1.2005.37 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на И сток, Филип Вишњић, Београд, 2004, 216.


су 1997. из би ли не ре ди због не ста ши це хле ба и до шло је до су ко ба са по ли ци јом. Вла да је мо ра ла да уве де раци о на ли за ци ју, али то ни је спре чи ло со ци јал не не ми ре. Кул ми на ци ја је би ла ка да су де мон стран ти 11.01.1997. го ди не за па ли ли згра ду пар ла мен та у Со фи ји.

Ка да са гле да мо све ове чи ње ни це – по чев од оба ве за ко је че ка ју на ше по љо при вред ни ке и над ле жне ор га не (стан дар ди, ме ре, ди рек ти ве, ца ри не, кво те), па до ис куства зе ма ља Ис точ не Евро пе – мо же мо за кљу чи ти да би се ула зак у ЕУ не га тив но од ра зио на на шу по љо при вре ду. У то ме нас још ви ше учвр шћу је са зна ње да ће до 2013. но ве чла ни це ЕУ има ти ма ње суб вен ци је не го ста ре.38 Тек 2013. го ди не ће до ћи до из јед на ча ва ња (ако све бу де ишло по пла ну, што ни је из ве сно). Да ли у том кон тексту фа во ри зо ва ња бо га тих зе ма ља ЕУ од стра не Бри се ла на ша по љо при вре да има би ло ка кву шан су? Од го вор је нај ја сни ји ка да се по гле да ју по да ци за 2005. Те го ди не је у Ср би ји пше ни цом за се ја но нај ма ње по вр ши на од 1919. го ди не.39

38 Исто, 241.39 Привредни прегле д, 11. 01.200 5.

ТЕК СТИЛ Последице уласка у ЕУ на

текстилну индустрију Србије у контексту искуства земаља Источне Европе

Уго вор из ме ђу ЕУ и Ср би је о уки да њу уво зне кво те за на ше про из во де пот пи сан је у де цем бру 2004. иза звавши еуфо ри ју у на шој јав но сти, а да се ниг де ни је мо гло са зна ти шта ЕУ тра жи за уз врат (оба ве зе ко је ће мо мо рати да ис пу ни мо и пре не го што јед ног да на уђе мо у ЕУ). Хр ват ско ис ку ство нам го во ри да се од зе ма ља ис точ не Евро пе тра жи уки да ње ца ри не на увоз (од ред бе Спо разу ма о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу ко ји је Хр ват ска за кљу чи ла још 2001. го ди не). У хр ват ском слу ча ју из узе ци ће би ти одо бре ни за сле де ће про из во де, али са мо у ро ку од не ко ли ко го ди на (да кле, и за њих је пред ви ђе но пот пу но уки да ње ца ри на): тка ни не ко је са др же ви ше од 85% па му ка, обо је не тка ни не, бе ле тка ни не, тка ни не од фи не жи во тињ ске дла ке, тка ни не од по ли е сте ра, тка ни не ко је са др же ви ше од 85% ве штач ких вла ка на, про из во ди од ва те, под ни по кри ва чи, оде ла, пан та ло не, јак не, са кои, по кри ва чи, по сте љи не, жен ске ха љи не, спа ва ћи це, ко шуље, кућ ни огр та чи, пот ко шу ље, ма ји це, џем пе ри, сук ње (Уки да се и ца ри на за по лов ну оде ћу и дру ге тек стил не про из во де.). Спо ра зум о ста би ли за ци ји и при дру жи вању ће ЕУ да ти пра во да уве де тро го ди шње ме ре за шти те од уво за из Хр ват ске (ово ва жи и за све дру ге обла сти). И сва ка др жав на суб вен ци ја тек стил ној ин ду стри ји


ће мо ра ти да бу де одо бре на од стра не ЕУ. То се на зи ва тран спа рент ност (као и за штит не ме ре у тра ја њу од три го ди не, „тран спа рент ност“ ва жи и за све дру ге обла сти). На ЕУтр жи шту ће мо ра ти да се при ме њу ју и нор ме као што је 548/89, ко ја утвр ђу је шта је ноћ на ко шу ља од лага ног тка ња.40 То је ко шу ља ко ја па да до сре ди не стег на, а на ме ње на је по кри ва њу гор њег де ла те ла. Крат ких је ру ка ва и има отво ре за врат. Де лу је су лу до, али је истини то. По сле овог „от кри ћа“ о ноћ ној ко шу љи европ ски ор га ни су до не ли још јед ну нор му ко јом се про пи су је да се ноћ на ко шу ља мо же но си ти са мо но ћу, а 16.10.1999. го ди не Европ ски суд је до нео пре су ду пре ма ко јој ноћна ко шу ља мо же би ти ко ри шће на са мо у кре ве ту! Ако на ши про из во ђа чи не ис пу не овај стан дард о ду жи ни ноћ не ко шу ље (и слич не бе сми сле не стан дар де), то мо же би ти ис ко ри шће но за ак ти ви ра ње „за шти те“ тр жи шта ЕУ. У по за ди ни ових бе сми сле них пра ви ла је еко ном ско уце њи ва ње. Пра ви ла су то ли ко обим на и иду до нај ситни јих де та ља, да ла ко мо гу би ти пре пре ка за из воз у ЕУ. Ја сно је и да ста ње у на шој тек стил ној ин ду стри ји не да је раз ло га за оп ти ми зам. Број за по сле них, ко ји је из но сио 120.000, свео се у 2004. го ди ни на 90.000.41 Пред сед ница са мо стал ног син ди ка та Бе о гра да за тек стил, ко жу и обу ћу сма тра да на ша пред у зе ћа не мо гу би ти озбиљ нији из во зни ци јер је за то по треб но има ти пред у зе ћа са нај ма ње 300 об у че них рад ни ка. При ват ни ци у про се ку за по шља ва ју са мо 10 рад ни ка. У пе ри о ду од 2000. до 2003. су са мо у Бе о гра ду по убр за ном по ступ ку оти шли у сте чај Бе о град ски па муч ни ком би нат, „Спорт–Стар“, Пар ти зан ка, Цр ве на Зве зда и Со лид. У овом пе ри о ду и

40 Исто , 1 0.01.20 0 5. 41 И сто, 11.01.2005.


у 2004. го ди ни тек стил на пред у зе ћа су би ла ис кљу чена из јав них на бав ки (вој ска, по ли ци ја, јав ни сек тор). До дај мо ово ме да ће ула зак у ЕУ још ви ше оте жа ти по ло жај ср би јан ских пред у зе ћа код јав них на бав ки јер се ди рек ти вом 93/36 од ре ђу је одо бре ње ЕУ при ли ком јав них на бав ки.42

У ле ско вач кој тек стил ној ин ду стри ји отво ре но ка жу да уго вор са ЕУ не зна чи мно го јер је ве ћи на фа бри ка за тво ре на, а оне ко је ра де ко ри сте са мо 5% ка па ци те та. Слич на си ту а ци ја је и у Хр ват ској ко ја је од ма кла на „ЕУпу ту“ и ко ја је још 2001. пот пи са ла ССП. Број не фир ме у тек стил ној ин ду стри ји су про па ле, а за ра де у овом сек то ру су нај ни же ме ђу при вред ним гра на ма у Хр ват ској, а увоз уни шта ва оно што је пре о ста ло од хр ват ске тек стил не ин ду стри је. Увоз до њег ру бља је у 2004. по ве ћан за скоро не ве ро ват них 777% у од но су на 2003. Увоз жен ских јак ни је по ве ћан за 407% (Осим уво за из Ки не, хр ват ску тек стил ну ин ду стри ју угро жа ва и тран зит ни увоз из Ита ли је.). У ана ли зи ефе ка та при дру жи ва ња Ср би је и Цр не Го ре Европ ској уни ји (ко ју је за Ми ни стар ство за еко ном ске ве зе са ино стран ством оба вио Са ве то дав ни цен тар за еко ном ска и прав на пи та ња из Бе о гра да 2003. го ди не) при зна је се да ће – услед (та ко зва ног) при ближа ва ња ЕУ – до ћи до не по вољ них ефе ка та за тек стил ну ин ду стри ју. Би ће по го ђе не све ка те го ри је у сек то ру. Срп ска тек стил на ин ду стри ја је 2007. из ве зла ро бе у вред но сти од 527,9 ми ли о на до ла ра, нај ви ше у зе мље ЕУ, док је вредност уве зе ног тек сти ла и оде ће од 860,5 ми ли о на до ла ра, нај ви ше, по но во из зе ма ља ЕУ – 68%.43

42 Бе ла књиг а, Ин ститут е коно мских н аук а, Беог рад , 2001, 328 .43 Анализа објавље на у Привредн ом прегледу и Маринковић Е, Пе ча т, 18/20 08.


Тек стил би, за јед но са по љо при вре дом, тре ба ло да бу де јед на од на ших пред но сти при из во зу. Али ако наста ви мо да ср ља мо на / ка „европ ском пу ту“ – слич но као и код по љо при вре де – тренд про па да ња би се са мо убр зао услед ски да ња пре о ста лих ца ри на, не кон тро ли са ног уво за по лов них про из во да и уче шћа фир ми из ЕУ код јав них на бав ки. То је ре зул тат ко ји до но си „при бли жа ва ње“ ЕУ. Оста ло су фра зе и ме диј ска хи сте ри ја.

ПРИ ХВА ТА ЊЕ ЕВРА КАО ЗВА НИЧ НЕ ВА ЛУ ТЕ

Евро је 1999. по стао зва нич на ва лу та ЕУ. Ра ни је мо не те су за ме ње не до 28.02.2002. го ди не. Мо жда се најве ћа про ме на са сто ја ла у то ме што од го вор ност за евро од та да сно си Европ ска цен трал на бан ка (ЕЦБ), ко ја је ство ре на пре ма мо де лу Не мач ке са ве зне бан ке.44 При о рите ти ЕЦБ су ста бил ност европ ске ва лу те, кон со ли да ци ја бу џе та зе ма ља – чла ни ца, ста бил ност це на и ин фла ци ја ис под 2%.

Ово би мо гли би ти ар гу мен ти за при сту па ње Ср би је си сте му евра (у ко ме ни су све чла ни це ЕУ), али ка ква је ко рист од то га у прак си? Пре пу сти ли би смо од лу чи ва ње у мо не тар ној сфе ри ин сти ту ци ји у ко јој го то во ни шта не би за ви си ло од нас. ЕЦБ од лу чу је ве ћи ном гла со ва (о ка пи та лу од лу чу је у скла ду са ве ли чи ном упи са ног ка пи та ла). Кур сом евра упра вља ЕЦБ. Ва лут ни усло ви зах те ва ју да др жа ва чла ни ца ЕУ две го ди не тре ба да учеству је у Европ ском курс ном ме ха ни зму или да курс бу де уну тар про пи са них гра ни ца.

Ула зак у си стем евра – ни по ред жр тво ва ња пра ва на од лу чи ва ње у та ко ва жној обла сти као што је мо не тар на (те шко да је то де мо крат ски прин цип) – не мо ра до не ти

44 В ај д енфелд В, Васелес В, Европа од А до Ш , Фо ндациј а Конрад Аденауер, Београд, 2003, 85. и Кар ан М , Прив редни преглед, 28.12.2005. и Исто 21.11.2005.


по зи тив не по сле ди це. Ка да је уве ден евро као зва нич на ва лу та, це не у Цр ној Го ри су дра стич но ско чи ле. Је дан од раз ло га не ре дов не ис пла те пла та и пен зи ја уочи но ве годи не у Цр ној Го ри био је не до вољ на ко ли чи на евра.45 Цр на Го ра је већ у пр вом квар та лу 2005, са мо че ти ри го ди не по сле уво ђе ња евра, би ла при ну ђе на да из вр ши ре ба ланс бу џе та. Пад до ла ра је зна чај но сма њио при хо де Ком би на-та алу ми ни ју ма Под го ри ца (КАП), Бро до гра ди ли шта из Би је ле, Бок си та из Ник ши ћа за то што су тро шко ви ових ком па ни ја су у еври ма, а при хо ди од из во за у до ла ри ма.46 (Евро је у ок то бру 2000. вре део 82 до лар ска цен та. Од та да је до лар – у од но су на свог европ ског кон ку рен та – гу био вред ност. Пад до ла ра се на ста вио и у 2008. го ди ни (је дан до лар је, на при мер, 11.05.2008. вре део око 54,000 ди на ра, а је дан евро око 83,000 ди на ра). При хва та њем евра ве зу је мо се за не пред ви див раз вој од но са из ме ђу САД и ЕУ у еко ном ској сфе ри. (Ни аме рич ки струч ња ци не кри ју да се до лар оба ра пре вас ход но из „по ли тич ких раз ло га“).47

Ко ли ко је „де мо крат ска“ ин сти ту ци ја ЕЦБ, по ка зу је и сле де ћи при мер. ЕЦБ је 2006. го ди не од но вих чла ни ца тра жи ла да при ла го ђа ва ју чак и из го ва ра ње ре чи евро: „Евро је је дин стве на ва лу та чла ни ца ЕУ ко је су је усво ји ле. Да би та је дин стве ност би ла очи та, за кон Уни је на ла же да реч евро у но ми на ти ву јед ни не гла си исто у про писи ма на ци о нал них за ко но дав ства.“ У том кон тек сту је Ма ђар ској и Ле то ни ји за пре ће но да ускла де сво је на зи ве или би им се мо гло де си ти да им бу де за бра ње но да уве ду евро(!?). Пре ма ис тра жи ва њу Евро ба ро ме тра из 2002.

45 Привре дни преглед, 04.01.2005. 46 Исто, 11.01.2005. 47 Привредни преглед, 29.11.2005.


го ди не 59% ан ке ти ра них из зе ма ља ко је су уве ле но ву ва лу ту се из ја сни ло да је уво ђе ње евра ко ри сно, али је већ 2006. го ди не са мо 48% мо гло да по твр ди ову тврд њу. Ми ни стар за рад у ита ли јан ској вла ди Ро бер то Ма ро ни је чак 2005. пред ло жио ре фе рен дум о вра ћа њу ли ре.48

Оба ве зе ко је се од но се на бу џет ски де фи цит од 3%, ко је ће нам на мет ну ти ЕУ, мо ра ће мо стрикт но да по штује мо. До би ја ње из у зе та ка од ка жња ва ња ко ји је при ме њен на Фран цу ску и Не мач ку, чи ји су бу џе ти у 2004. го ди ни има ли де фи ци те од 3,7 и 3,9%, ни је ре ал но оче ки ва ти. Из вр шна ко ми си ја ЕУ је три го ди не убе ђи ва ла Францу ску и Не мач ку да по шту ју бу џет ске оба ве зе, али је ко нач но од у ста ла у сеп тем бру 2004. Та кве „флек си билно сти“ ско ро си гур но не ће би ти за Ср би ју, оп те ре ће ну ха шким уце на ма.

Без об зи ра што нас ЕУдог ма ти ци убе ђу ју у су прот но, ни у фи нан сиј ском цен тру ЕУ ни је све иде ал но. Европска цен трал на бан ка је има ла из у зет но не га тив ну 2004. го ди ну. За бе ле жи ла је пре ко ми ли јар ду евра гу би та ка.49 Зна чај но ви ше у од но су на 2003, ка да су гу би ци из но си ли 477 ми ли о на до ла ра. То је би ла тре ћа уза стоп на го ди на у ко јој ЕЦБ бе ле жи ми нус.

И за уво ђе ње евра се – слич но као и за по љо при вре ду и тек стил – мо же ре ћи да би нам до не ло ви ше не га тив них не го по зи тив них по сле ди ца.

48 www.bbc.co.uk/serbian 13.01.2005.49 Пр ив редни пр еглед 11 .0 1. 2005. и 17.12.2006. и Васов ић –Мекина С, Политика 2 2. 1 2.2006. и В еч ерње новост и 04.06 .2005.

УЛА ЗАК У ШЕН ГЕН СКИ РЕ ЖИМ (Држављанство ЕУ)

Пу то ва ње у ЕУ (без ви за) мо жда је и глав ни ар гу мент на ших без у слов них ин те гри ста ка да се го во ри о при ступа њу Ср би је ЕУ. Ова пра ва су усло вље на не ким оба ве за ма и огра ни ча ва ју ћим фак то ри ма, та ко да је еуфо ри ју ко ја је по чет ком 2002. за хва ти ла ма се на бу ку ре штан ским трго ви ма због при сту па ња Ру му ни је шен ген ском ре жи му по мра чи ла је чи ње ни ца да за пу то ва ње у ЕУ мо ра ју да по се ду ју ми ни мум 500 евра, без пут них тро шко ва.50

Ја сно је да за пу то ва ње по зе мља ма ЕУ по сто ји основни огра ни ча ва ју ћи фак тор, а то су ма те ри јал не мо гућ ности на ших гра ђа на. То би, ло гич но, тре ба ло да бу де ве ћи про блем од ви за. Оба ве зе ко је смо ду жни да ис пу ни мо у ве зи са др жа вљан ством ЕУ се сво де на да ва ње ак тив ног и па сив ног би рач ког пра ва др жа вља ни ма ЕУ са пре би вали штем у на шој зе мљи. Да кле, стран ци ће мо ћи да бу ду ак тив ни уче сни ци у по ли тич ком жи во ту на ше зе мље (Европ ски са вет је овла шћен да ова пра ва про ши ри). Ни пу то ва ња „као не ка да“ не ће ви ше би ти јер је раст стандар да из 70–их го ди на про шлог ве ка био за сно ван на кре ди ти ма ММФ–а (ко је и да нас от пла ћу је мо) То се – у на шој јур ња ви ка ра ју у ЕУ – че сто за бо ра вља.

У том кон тек сту тре ба по сма тра ти и та ко зва ну „ма пу пу та“ ко ју је Жак Ба ро, пот пред сед ник Европ ске ко ми си је,

50 Хофба у ер Х, Проширење ЕУ на Ист ок, Филип Ви шњић, Беогр ад, 2004, 123.


до нео у Бе о град у ма ју 2008. (Ова „ма па пу та“ ве о ма подсе ћа на ла жна обе ћа ња из дру ге, по зна ти је „ма пе пу та“, у ко јој је би ло пред ви ђе но да Па ле стин ци до би ју др жаву до 2005. го ди не). Као и у по зна ти јој „ма пи пу та“, и у овој се обе ћа ва ма гло ви ти циљ, а за уз врат тра же број ни уступ ци. Од Ср би је се, из ме ђу оста лог, тра жи да при хва ти ве ли ки број др жа вља на ко ји иле гал но бо ра ве у ЕУ (реад ми си ја), а за уз врат се обе ћа ва да ће 2009. Ср би јан ци у ЕУ мо ћи да пу ту ју без ви за. Уоста лом, и сам Жак Ба ро при ли ком по се те Бе о гра ду 07.05.2008. (не ко ли ко да на пре одр жа ва ња из бо ра) ни је крио да ну ди са мо обе ћа ња: „План за ли бе ра ли за ци ју ви зног ре жи ма, ко ји је из ра ди ла Европ ска ко ми си ја и ко ји су одо бри ле др жа ве, до ку мент је ко ји од го во ра спе ци фич ним по тре ба ма Ср би је“ а он је усло вљен јер „ја сно је да је су штин ски услов за успе шан ди ја лог пот пу но и без ре зер вно спро во ђе ње Спо ра зу ма о ви зним олак ши ца ма и ре а ди ми си ји“. Да кле, пр во да се око 100 хи ља да љу ди вра ти из ЕУ у Ср би ју, па се он да мо же раз го ва ра ти о уки да њу ви за.

Што се ти че ре жи ма из да ва ња бес плат них ви за – ко ји се пре ма Ср би ји при ме њу је од 2008. го ди не – то се, пре ма аген ци ји Бе та, пре све га од но си на мла ђе од 25 го ди на и на гра ђа не ко ји има ју бли ске ро ђа ке у ино стран ству (те ви зе су ко шта ле 35 евра). Тај ре жим не ва жи за ту ри стич ке ви зе. Али и та „олак ши ца“ се, као што је и уоби ча је но у прак си ЕУ (ка да се ра ди о ис точ но е вроп ским зе мља ма), у прак си не спро во ди до след но. Но ви нар С. С. Ров ча нин 17. ма ја 2008. пи ше о свом ис тра жи ва њу у овој обла сти: „Но ви па кет ви зних олак ши ца ко ји нам је сти гао не по средно пред из бо ре, за ве ћи ну ам ба са да, и да ље је за пе ча ћен. Сви мла ђи од 25 го ди на, без об зи ра на свр ху пу то ва ња, мо гу да до би ју бес плат ну ви зу од фран цу ске ам ба са де..., док су оста ле за др жа ле на пре по ру ци да бу ду што флек


си бил ни је у из да ва њу ви за. Зна чи, ни за јед ну ам ба са ду осим фран цу ске, не ва жи пра ви ло да баш сви мла ђи од 25 го ди на не пла ћа ју ви зе... У не ким ам ба са да ма че сто се не по шту је ни ра ни је пот пи са ни Спо ра зум о ви зним олак ши ца ма, где се на во ди да сту ден ти, уче ни ци, спор-ти сти, на уч ни ци, ди пло ма те, про фе со ри, но ви на ри не пла ћа ју ви зе. Слу чај еки пе ђа ка из бе о град ске Фи ло ло шке гим на зи је, ко ји су уред но пла ти ли по 35 евра да би от путо ва ли на ме ђу на род но так ми че ње из ла тин ског је зи ка у Ита ли ју, то и по твр ђу је. Они су још до бро и про шли, јер њи хо ви вр шња ци из Кра ље ва ни су упе ли ни да за кажу раз го вор за до би ја ње ви за. Исто је про шао и сту дент Прав ног фа кул те та Алек сан дар Ра до ва но вић, ко ји ни је до био ви зу да би от пу то вао у Хо лан ди ју на так ми че ње из ме ђу на род ног пра ва и ди пло ма ти је. На екс кур зи ју у Рим, сту ден ти са Прав ног фа кул те та у Бе о гра ду, оти шли су са ма ђар ским ви за ма, јер ита ли јан ске ни су до би ли. Из ди пло мат ског пред став ни штва Фран цу ске су са оп шти ли да 64% гра ђа на ко ји под не су зах тев до би ју ви зе бес платно. Оста ле ам ба са де за тра жи ле су по ја шње ња по след ње од лу ке од ми ни стар ства спољ них по сло ва сво јих зе ма ља. Пр во бит на ин фор ма ци ја, ко ју је са оп штио ми ни стар спољ них по сло ва Бер нар Ку шнер, гла си ла је да би ове олак ши це у прак си зна чи ле да око 80% гра ђа на Ср би је не ће пла ћа ти ви зе. Ка сни је се тај про це нат по ла ко смањи вао, а гра ђа ни Ср би је су све ви ше сум ња ли да је мо жда у пи та њу пред из бор ни трик. Све док се Ср би ја не на ђе на бе лој шен ген–ли сти, што би на шим гра ђа ни ма до не ло пу то ва ње без ви за, ам ба са де ће би ти те ко је, че сто ми мо спо ра зу ма и до го во ра на ви шем ни воу, кро је ка пу ко ће и под ко јим усло ви ма до би ти ви зе.“

У овој обла сти од Ср би је се тра жи и да из да је би оме триј ске па со ше, низ ме ра ра ди ре гу ли са ња пре ла ска


гра ни це, ре гу ли са ње иле гал не ми гра ци је и бор ба про тив кри ми на ла, по себ но усва ја ње за ко на о спре ча ва њу фи нанси ра ња те ро ри зма и усва ја ње на ци о нал не стра те ги је за бор бу про тив дро ге (ова два по след ња усло ва зву че ви ше не го ци нич но по сле при зна ва ња не за ви сно сти та ко зване др жа ве Ко со во од стра не ве ћи не др жа ва ЕУ). Пре ма про це на ма ко је је ди рек тор ка Кан це ла ри је вла де Ср би је за при дру жи ва ње из не ла 2006. л. Г, број не ле гал них држа вља на Ре пу бли ке Ср би је ко ји тре ба да бу ду вра ће ни Спо ра зу мом о ре а ди ми си ји је 100.000. Пре ма про це на ма по моћ ни ка ди рек то ра Слу жбе за људ ска и ма њин ска пра ва Ма ри је Вуј но вић из ме ђу 100.000 и 150.000 љу ди ће се на осно ву Спо ра зу ма о ре ад ми си ји вра ти ти у Ср би ју.

Са дру ге стра не, Ма ја Ко ва че вић, шеф Кан це ла ри је за при дру жи ва ње у пе ри о ду од 2001. до 2003, из но си да пот пи си ва ње Спо ра зу ма о ста би ли за ци ји и при дру жива њу из апри ла 2008. ни је по ве за но са уки да њем ви за (И ова чи ње ни ца ру ши про па ган ду на ших ЕУдог ма ти ка.). Ни ис ку ства дру гих зе ма ља нам не да ју раз ло га за еуфори ју, на про тив. Ма ке до ни ја је још 2001. пот пи са ла ССП, али ње ни гра ђа ни у ЕУ не мо гу пу ту ју без ви за.

Шен ген ски про стор кре та ња је 2008. уз ве ли ку ме дијску пом пу про ши рен на де вет но вих зе мља. На бал тич ке др жа ве, Мал ту, Че шку, Ма ђар ску, Ле то ни ју, Пољ ску, Словач ку и Сло ве ни ју. Пут ни ци у ави он ском са о бра ћа ју из ових зе ма ља мо гу са мо са лич ном и ави он ском кар том да пу ту ју у све зе мље ЕУ (осим Ир ске и Ве ли ке Бри тани је, ко је ни су у шен ген ском ре жи му)! Али је аген ци ја Бе та об ја ви ла вест ко ја, ипак, ни је мо гла да за гу ши ЕУ ме диј ску ха ла бу ку, из ко је се ви ди да у прак си ни је све та ко иди лич но. Че си и По ља ци су се ма сов но жа ли ли на по ни жа ва ју ће усло ве на пу те ви ма у не мач кој и аустријској уну тра шњо сти. Че шки пре ми јер Ми ро слав То па лек


је мо рао да про те сту је због то га што Не мач ка и Аустри ја кр ше „шен ген ске сло бо де“ на пу те ви ма у бли зи ни грани ца. На слич не кон тро ле у кру гу од 30 ки ло ме та ра од гра ни це су упо зо ри ле и пољ ске вла сти. Пољ ски гра ђа ни су чак твр ди ли да је си ту а ци ја мно го го ра не го пре уласка у шен ген ски про стор јер се пре тре са ју пр тља жни ци и лич ни пр тљаг, а из ла зак из ко ла ни је до зво љен.51 Да кле, ЕУ прак са је по но во би ла раз ли чи та од ЕУ обе ћа ња.

51 Ва јд енфелд В, Вас ел е с В, Е в ропа од А до Ш, Фо ндација Конрад Аденауер, Бео гра д, 20 03 , 58, Врзић Н, НИН, 08 .05. 2008. и Вечерње новости, 25.11.2006. и Привр едн и пре гл ед, 18.05.2007. и Ровча НИН С. С, Ве че р ње новост и, 1 7.05.2008. и Прес, 2008.

РЕ ГИ О НАЛ НЕ РАЗ ЛИ КЕ

Ис ку ства зе ма ља Ис точ не Евро пе нам по ка зу ју да ће се по ве ћа ти и ре ги о нал не раз ли ке уко ли ко Ср би ја уђе у ЕУ. Не за по сле ност у Бу дим пе шти је пре не ко ли ко го ди на би ла ми ни мал на, док је у ис точ ним де ло ви ма Ма ђар ске до сти за ла и до 50%.52 У Тран спо ду на вљу су за тво ре на ве ли ка др жав на пред у зе ћа, а под руч је ис точ ног де ла Ма ђар ске се на зи ва „ре ги он 1.000 си ро ма шних се ла“. У Пољ ској су огром не раз ли ке из ме ђу Вар ша ве и ре ги о на Под ла ска, Лу би на и Кјел ца.53 Пре ма еко ном ским по каза те љи ма, у Сло вач кој су ис ток, се вер и југ зе мље мно го си ро ма шни ји од Бра ти сла ве.54 У ре ги о ни ма око гра до ва Пре шов и Свид ник не за по сле ност из но си 60%. Мо же се за кљу чи ти да нам ула зак у ЕУ не ће омо гу ћи ти да сма њи мо већ очи глед не со ци јал не раз ли ке из ме ђу ре ги о на или градо ва у Ср би ји. Пре не ко ли ко го ди на, на при мер, Бе о град је имао бу џет од пре ко 470 ми ли о на евра, а Кра гу је вац ис под 30 ми ли о на евра (бу џет Бе о гра да је у ме ђу вре ме ну до сти гао око 800 ми ли о на евра).55 Ула зак у ЕУ са мо би по ве ћао те раз ли ке.

52 Хофба у ер Х, Проширење ЕУ на Исток, Филип Вишњић, Београд, 2004, 105–123.53 Исто, 127–1 47.54 Исто , 179–193.55 НИН, 16.0 9.2 004.

СМА ЊЕ ЊЕ КО РУП ЦИ ЈЕ КАО ПО СЛЕ ДИ ЦА УЛА СКА У ЕУ

Не ма до ка за ни да би ула зак у ЕУ сма њио ко руп цију. У 20% уго во ра ко је је са мо 2003. за кљу чи ла Европ ска аген ци ја за об но ву и раз вој на Бал ка ну по сто је ано ма ли је. Нај ве ћи скан дал је иза зва ло под ми ћи ва ње слу жбе ни ка Аген ци је од стра не Си мен са за вре ме ре мон та тер мо е лектра не Ни ко ла Те сла. Вред ност ре мон та је би ла 50 ми ли о на евра. Си менс је до био по сао иако је бри тан ско–фран цу ски кон зор ци јум дао бо љу по ну ду (слу жбе ник Аген ци је је по бе гао у Афри ку, та ко да скан дал ни је мо гао би ти за ташкан). У ју ну 2007. Устав ни суд Пор ту га ли је је утвр дио да је гра ђе вин ска фир ма Со маг Со ци јал де мо крат ској пар ти ји про тив за ко ни то упла ти ла 233.000 евра. У вре ме ка да је упла ће на ова су ма, на че лу Со ци јал де мо крат ске пар ти је је био ни ко дру ги до „во де ћи евро пе јац“, ак ту ел ни председ ник Европ ске ко ми си је, Жо зе Ма ну ел Ба ро зо. Пре ма пор ту гал ским ме ди ји ма, ми ни стар за јав не ра до ве из Баро зо ве Со ци јал де мо крат ске пар ти је је не пре ста но вр шио при ти сак да се Со ма гу до де ли из град ња ауто пу та.

Има још при ме ра за ко руп ци ју у ЕУ. Функ ци о нер Европ ске ко ми си је Ђан кар ло Зо ти је омо гу ћа вао по сло ве Ан ђе лу Тро ја ну, ко ји је био вла сник пред у зе ћа за про мет не крет ни на и опре ма ње по слов них про сто ри ја. По сред ник у овом по слу је био са вет ник у Европ ском пар ла мен ту, Сер ђо Три ка ри ко. Европ ска аген ци ја за бор бу про тив прева ре и ко руп ци је (ОЛАФ) уза луд је го ди на ма упо зо ра ва ла


зва нич ни ке Европ ске ко ми си је да се тен де ри на ме шта ју и да из дру гих фир ми сти жу по у зда не ин фор ма ци је о тим вред ним по сло ви ма (про це њу је се да је Европ ска ко миси ја са мо у 2007. за опре ма ње и из најм љи ва ње слу жбе них про сто ри ја у ино стран ству из дво ји ла 56 ми ли о на евра) Али Оде ље ње Европ ске ко ми си је за спољ не по сло ве – Ре лекс је по сло ва ло са Ита ли ја ни ма и на кон упо зо ре ња ОЛА ФА 2004. (Тре ба ис та ћи да је ОЛАФ по ка зао мно гу ве ћу агил ност ка да је тре ба ло про го ни ти но ви на ре по пут до пи сни ка Штер на из Бри се ла Хан са Мар ти на Тир ла ка, ко ји је је пр ви пи сао о слу ча је ви ма ко руп ци је у Европ ској ко ми си ји. Бел гиј ска по ли ци ја му је упа ла у кан це ла ри ју, при тво ри ла га и од у зе ла му ком пју тер по на ло гу ОЛАФа, а све под ла жном оп ту жбом да је пот пла тио зва нич ника Европ ске ко ми си је) Ита ли јан ској фир ми је по ве ре но опре ма ње про сто ри ја у Бе о гра ду и Ју жној Ко ре ји. У том пе ри о ду на че лу Ре лек са је би ла Бе ни та Фе ре ро Валд нер, са да ко ме сар за спољ не по сло ве ЕУ и ве ли ки „бо рац“ за „не за ви сно“ Ко со во. Уме сто да сно си од го вор ност за коруп ци ју, она је на пре до ва ла до ви со ког функ ци о не ра ЕУ! Ита ли јан ска фир ма је 2006. до би ла по сао из во ђе ња ра до ва за бри сел ску Кан це ла ри ју за ин фра струк ту ру и ло ги стику – ОИБ (ко ја је под ко ме са ром Кал сом) у вред но сти од 9,26 ми ли о на евра. Ко нач но, фар са се за вр ши ла ка да су Ита ли ја ни на сли чан на чин до би ли по сло ве у Ти ра ни и Њу Дел хи ју и ка да се ко руп ци ја ни је ви ше мо гла са кри ти.

Спе ци јал ни са вет ник Ан ге ле Мер кел и пред сед ник управ ног од бо ра Си мен са Хајн рих фон Пи рер је био прину ђен да се по ву че са те функ ци је 2007, ка да је об ја вље но да је Си менс са још де сет фир ми на ме штао уго во ре и по ну де ка ко би кон тро ли са ли европ ско и ја пан ско тр жи ште електро е нер гет ске опре ме. У том кон тек сту, је дан од во де ћих ме на џе ра Си мен са Јо ха нес Фил дер ма јер је ухап шен 2006.


Сум ња се да је Си менс имао по се бан фонд за под ми ћи вање у вред но сти од 200 ми ли о на евра. Уста но вље но је и да је би ло спор них упла та у вред но сти од 420 ми ли о на евра. Си менс је са 6 ми ли о на евра ко рум пи рао ме наyере итали јан ског Ене ла, као и чел ни ке син ди ка та са 14 ми ли о на евра. Не мач ки Франк фур тер ал ге мај не цај тунг је овим по во дом при ме тио да ни је реч о из у зет ку, већ о уоби чаје ном де лу „по слов не кул ту ре“. Не мач ки Велт на во ди да је је дан од ме на џе ра Си мен са при знао да се ра ди ло о уоби ча је ном на чи ну ра да.

Бу гар ска по ли ци ја је у фе бру а ру 2007. го ди не от кри ла да су сед мо ри ца Бу га ра, дво ји ца Не ма ца и дво ји ца Швеђа на укра ли око 7,5 ми ли о на евра из СА ПАРДфон да на ме ње ног по љо при вред ним суб вен ци ја ма. По скан дали ма је по знат и ви со ки функ ци о нер ЕУ Гин тер Вер хојген (62), ко ји је сво јој че тр на ест го ди на мла ђој ше фи ци ка би не та по ве ћао пла ту са 9.000 на 11.500 евра за то „што то за слу жу је“. Ка да је из био скан дал, у од бра ну мо рал ног ли ка Вер хој ге на су уста ли пред сед ник Европ ске ко ми си је („по ште ни“) Ба ро зо, сви ко ме са ри, ше фо ви нај ве ћих посла нич ког гру па у Европ ском пар ла мен ту де мо хри шћа на и со ци ја ли ста (Нем ци Пе те ринг и Шулц) ко ји ни су ни до зво ли ли рас пра ву у Европ ском пар ла мен ту. Фар са је тра ја ла све док не дељ ник Бун те ни је об ја вио фо то графи је срећ но за љу бље них – Вер хој ге на и ње го ве ше фи це ка би не та.

Са мо је иму ни тет бив шег фран цу ског пред сед ни ка Жа ка Ши ра ка спа сио од кри вич ног го ње ња (у ве зи са дога ђа ји ма из вре ме на ка да је био пред сед ник Фран цу ске). У јав ност су про цу ри ле ин фор ма ци је ко је се од но се на ње го ве ра чу не у ја пан ским бан ка ма, али и ко руп циј ске афе ре у вре ме ка да је био гра до на чел ник Па ри за од 1977. до 1995. У то вре ме су у скуп шит ни гра да Па ри за пра


вље не чак и ла жне ли сте за по сле них. На пи та ње за што је Ши рак од био да све до чи пред су дом о до га ђа ји ма из вре ме на ка да је био пред сед ник Фран цу ске, ње гов адво кат Жан Ве ил је од го во рио да то ни је при ме ре но за бив шег ше фа др жа ве (са дру ге стра не, ЕУ је од Ср би је тра жи ла да Ха гу ис по ру чи свог бив шег пред сед ни ка). У Па ри зу је 2006. по че ло су ђе ње пет на е сто ри ци Ши ра ко вих при ја теља и са рад ни ка ко ји су оп ту же ни за из бор ну кра ђу 1989, да кле, у вре ме ка да је Ши рак био гра до на чел ник Па ри за. У ју лу 2006. гру па Ши ра ко вих по слов них при ја те ља је осу ђе на за ко руп ци ју. Они су сред ства од гра ђе вин ских про је ка та ула га ли у Ши ра ко ву кам па њу. За ко руп ци ју је 2005. оп ту жен и бив ши шеф Ши ра ко вог ка би не та, Мишел Ру сен. Он је уче ство вао у афе ри ко ја је би ла по ве за на са ре кон струк ци јом па ри ских шко ла. Ру сен је осу ђен на че ти ри го ди не за тво ра услов но, 50.000 евра и пет го ди на од у зи ма ња гра ђан ских пра ва. Утвр ђе но је да је он био глав ни ор га ни за тор си сте ма ко руп ци је у ве зи са гра ђевин ским и јав ним ра до ви ма. Гра ђе вин ска пред у зе ћа ко ја су у па ри ској обла сти по ди за ла или ре но ви ра ла сред ње шко ле би ла су ду жна да из два ја ју по 2% Ши ра ко вој, али и со ци ја ли сти ма и ре пу бли кан ској пар ти ји. Ис тра га је утвр ди ла да се ра ди ло о де се ти на ма ми ли о на евра. Ова кав си стем је тра јао од 1989 до 1995. го ди не. Као на гра ду за успе шно узи ма ње но ва ца од гра ђе вин ских фир ми, Ру сен је 1993. по стао ми ни стар. (Да би спре чио не га ти ван развој до га ђа ја и ис тра гу на кон за вр шет ка ман да та, Ши рак је свог бив шег са вет ни ка Ло ра на де Ме слеа име но вао за јав ног ту жи о ца гра да Па ри за). Ален Жи пе је од 1983. до 1995. био по моћ ник за фи нан си је гра до на чел ни ка Па риза, од 1993. до 1995. ми ни стар ино стра них по сло ва, а у вре ме ка да је Ши рак по стао пред сед ник, па до 1997. био је и пре ми јер. Упо ре до је био и гра до на чел ник Бор доа.


Ши рак је че сто из ја вљи вао да је Жи пе „нај бо љи од свих нас“. У кон тек сту ко руп ци је ко ја је ха ра ла фран цу ским по ли тич ким вр хом, ове ре чи су сва ка ко исти ни те. Управо је про тив Жи пеа по кре ну та ис тра га због „фик тив ног за по шља ва ња“, и он је у ја ну а ру 2004. осу ђен на 18 ме се ци услов но за тво ра и 10 го ди на за бра не ба вље ња по ли ти ком. Али Жи пе о ви „ква ли те ти“ ни су би ли за бо ра вље ни. Са мо две го ди не на кон пре су де (чи ји је очи глед ни циљ био да уми ри јав ност), Жи пе 2006. по ста је гра до на чел ник Борда оа, а на кон до ла ска Сар ко зи ја на власт и дру ги чо век вла де, тач ни је ви це пре ми јер у вла ди Фран цу ске. Ипак, Жи пе је био то ли ко др зак да се са ме ста ви це пре ми је ра кан ди до вао и за по сла ни ка фран цу ске скуп шти не, али је због сво је скан да ло зне про шло сти изу био по сла ничко ме сто јер (за раз ли ку од по ли ти ча ра) би ра чи ни су на пра сно за бо ра ви ли ко је он. На кон што је из гу био је и ви це пре ми јер ско ме сто, као „уте ха“ му је оста ло веч но ме сто гра до на чел ни ка Бор доа.

Да кле, као и у слу ча ју „до сти за ња“ стан дар да гра ђа на ЕУ, не ма кон крет них до ка за да би ко руп ци ја „не ста ла“ ако би смо ушли у ЕУ. Али у на шој јав но сти ЕУ се че сто предста вља као не ка кав рај на зе мљи или – бес кла сно дру штво. У ЕУ, на вод но, не ма ко руп ци је, ин сти ту ци је су без ма на, љу ди су са вр ше ни као Ни че ов над чо век. У ЕУ се вред ну ју са мо рад и обра зо ва ње, тр жи ште од ре ђу је ко ће до би ти по сао, а не тај ку ни бли ски вла сти ма. За ко ни су иде ал ни као код Пла то на. Са дру ге стра не, Ср би ја је не до стој на „све тлог ци ља“, кри ва јер је на Бал ка ну, на ни жем ци ви лиза циј ском ни воу. Са мо код нас вла да ко руп ци ја! По ру чу је се у па те тич но–дог мат ском сти лу да „европ ском пу ту“ и „при бли жа ва њу ЕУ“ не сме би ти ал тер на ти ве. Би ло би сме шно да на ши ЕУ дог ма ти ци за и ста не ве ру ју у та кву за ме ну те за. Би ро кра те из Бри се ла оби ла то ко ри сте та кву


вр сту ма зо хи зма. Са ви си не и па у шал но, они кри ти ку ју др жав не ин сти ту ци је на Бал ка ну. У овој за ме ни те за се иде то ли ко да је у дру гој по ло ви ни 2007. европ ски ко ме сар за пра во су ђе и уну тра шње по сло ве Фран ти ни за пре тио уво ђе њем санк ци ја Бу гар ској и Ру му ни ји због ко руп ци је! Да се ра ди ло о дво стру ким и ли це мер ним стан дар ди ма по ка зу ју и сле де ћи по да ци: не мач ки Штерн је кра јем 2006. об ја вио по дат ке о то ме ка ко су фир ме Си менс П Џ и Лур ги Лен тејнс Сер вис под ми ти ле слу жбе ни ка Европ ске аген ци је за ре кон струк ци ју и раз вој (ЕАР) Деј ви да Ви ли јам са. Као што је већ на ве де но, ове фир ме су ис кљу чи во због то га до би ле по сао вре дан 50 ми ли о на евра за ре монт тре ћег бло ка обре но вач ке тер мо е лек тра не Ни ко ла Те сла (иако је по ну да не мач ких фир ми би ла ску пља за 5 ми ли о на евра од оне ко ју је из не ла фран цу ска фир ма Ал стон). Та кву од лу ку су одо бри ли ЕАР и њен ди рек тор Ри хард Цинк. Је дан од уче сни ка тен де ра Луј Рој Жур дан је опи сао ове „фер“ усло ве ре чи ма: „Би ло је као на Ди вљем за па ду.“

Беч ки днев ник Пре се је 2006. об ја вио сту ди ју о ко рупци ји у ЕУ аустриј ског по сла ни ка у европ ском пар ла мен ту Хер бер та Бе ша. У сту ди ји се на во ди да је са мо у 2004. због раз ли чи тих не ре гу лар но сти у зе мља ма ЕУ не ста ло 982,3 ми ли о на евра сред ста ва из Фон да за до та ци ју! Беш сма тра да се ра ди о ад ми ни стра тив ном–тех нич ким гре шка ма, али и на мер ним пре ва ра ма. Не ре гу лар но сти су на ро чито по ра сле код струк тур них фон до ва – са 482,2 ми ли о на евра у 2003. на 694,5 ми ли о на евра у 2004. За бе ле же не су и ве ли ке не ре гу лар но сти код та ко зва них „сред ста ва за при бли жа ва ње“ или по мо ћи за зе мље – кан ди да те. У тој обла сти је са мо у пе ри о ду од 2002. до 2004. не ста ло 2,3 ми ли јар де евра!

У иде ал ној Ве ли кој Бри та ни ји би зни сме ни су до би ја ли лор дов ске ти ту ле и ме ста у Гор њем до му са мо за то што


су Бле ро вој пар ти ји пла ти ли 14 ми ли о на фун ти. Глав ни по сред ник је био лорд Ле ви. По ли ци ја је би ла при ну ђе на да ухап си по ли тич ког са вет ни ка бри тан ског пре ми је ра Рут Тар нер због уме ша но сти у афе ру про да је лор дов ских ти ту ла. Она је уз ка у ци ју пу ште на да се бра ни са сло бо де. У де мо крат ској Бри та ни ји, у ко јој су сви ме ди ји на вод но не за ви сни, лон дон ски суд је БиБиСи ју за бра нио емито ва ње при ло га о про да ји лор дов ских ти ту ла. За бра ну је пред са мо еми то ва ње у удар ном тер ми ну тра жио лорд Гол дсмит, др жав ни ту жи лац ко ји је у том тре нут ку био и ми ни стар у Бле ро вој вла ди. Лорд Гол дсмит је био то лико др зак да је твр дио да је свој скан да ло зни зах тев до нео пот пу но не за ви сно од Бле ро ве вла де. Пре ма пи са њу Деј ли меј ла, Блер је за вре ме свог пре ми јер ског ман да та ку пио пет не крет ни на у вред но сти од пет ми ли о на фун ти иако му пла та ни је би ла до вољ на ни за по ла ме сеч не ра те за кре ди те те вред но сти. На кон пре стан ка пре ми јер ског ман да та Блер је по стао ви со ки са вет ник аме рич ке бан ке „Мор ган Чејс“. Го ди шња пла та му је око ми ли он до ла ра. Не ко ли ко не вла ди них ор га ни за ци ја, али и ОЕЦД су још за вре ме ман да та оп ту жи ле Бле ра да ни је до вољ но ура дио у бор би про тив ко руп ци је.

Нај по зна ти ји слу чај је би ла про да ја оруж ја Са у диј ској Ара би ји. Бри тан ски ме ди ји су по во дом то га из не ли да је бри тан ска Слу жба за су зби ја ње те шких об ли ка кри ми нали те та от кри ла да је ру ко вод ство кон цер на БАЕ чла но ви ма ди на сти је Са уд ис пла ти ло пре ко 50 ми ли о на фун ти ра ди скла па ња до го во ра о про да ји 72 бор бе на ави о на Евро фај-тер. По ште ни Блер је ис тра гу пре ки нуо ре чи ма: „Пре ма рас по ло жи вим по да ци ма, Са у диј ци раз ма тра ју мо гућ ност пре ки да са рад ње у од брам бе ном и оба ве штај ном до ме ну, го спо до, ми не ма мо мо гућ но сти да то спре чи мо, уко ли ко на ста ви мо са ис тра гом.“ Да је реч о ла жном оправ да њу за


пре ки да ње ис тра ге, го во ри чи ње ни ца да шеф МИ–6 Џон Скар лет ни је по твр дио та кав став Са у ди ја ца, на про тив – оспо рио је Бле ро во по зи ва ње на из вор из МИ–6. За то озбиљ ни др жав ни ци, за раз ли ку од на ших, на ли це мер на пи та ња Бле ра и слич них би ро кра та о ко руп ци ји у њихо вим зе мља ма од го ва ра ју под сме шљи во. Пу тин је, на при мер, на са ми ту Г8 у Пе тров гра ду иро нич но за мо лио Бле ра да му пре не се сво ја ис ку ства из слу ча ја лор да Леви ја ка да се Блер усу дио да по ста ви пи та ње о ко руп ци ји у Ру ској Фе де ра ци ји.

Пре ма по да ци ма ре ви зор ских ку ћа ко је је 2007. об ја вио Гар ди јан, у Бри та ни ји је ко руп ци ја до те ме ре рас про страње на да сва ка ве ли ка бри тан ска ком па ни ја го ди шње из гу би око 1,75 ми ли о на фун ти због тог при вред ног кри ми на ла. Ко руп ци ја је ре ги стро ва на у 48% бри тан ских ком па ни ја, а свет ски про сек је 43%. Ко руп ци ја је нај ра спро стра њени ја у ком па ни ја ма у др жав ном вла сни штву и јав ним слу жба ма. Оп ште је по зна то да је пред сед ник Европ ске ко ми си је ду жан да од би је све по кло не ко ји пре ла зе вредност од 300 евра. Али, Зи дој че Цај тунг и Велт пи шу да то ни је спре чи ло пред сед ни ка ЕУ ко ми си је Ба ро за да му бан кар ски оли гарх Ла цис ви ше го ди на фи нан си ра од мо ре у вред но сти од не ко ли ко де се ти на хи ља да евра.

Слич ну афе ру је имао и ко ме сар за тр го ви ну ЕУ Мен дел сон, ко ји је у Бри та ни ји два пу та да вао остав ку на ми ни стар ски по ло жај (1998. и 2001) због ко руп ци она шких афе ра. У де цем бру 1998. је за бо ра вио да при ја ви по зај ми цу од 373.000 фун ти од ко је је ку пио ку ћу на НотингХи лу. По сле де сет ме се ци се по но во вра тио у вла ду по ште ног То ни ја Бле ра. Због афе ре у ко ју је био уме шан и ин диј ски оли гарх Сри кан да Хин ду ја 2001. је мо рао да под не се остав ку.

Пре ма из ве шта ју ОЛАФа, ЕУ је због ко руп ци је у


2007. изгу би ла 1,6 ми ли јар ди евра. Нај ве ће зло у по тре бе су за бе ле же не упра во у Бел ги ји, где су сме ште не број не ин сти ту ци је ЕУ, а за тим у Ита ли ји. Бу гар ска и Ру му ни ја, ко је су нај ви ше на уда ру Бри се ла због ко руп ци је, тек су на сре ди ни ове ли сте. Нај ви ше слу ча је ва пре ва ре у 2007. је за бе ле же но у Бел ги ји – 59, за тим у Ита ли ји – 51, у Грчкој 29, Не мач кој 26, Ве ли кој Бри та ни ји 21, у Ру му ни ји 20 отво ре них слу ча је ва ко руп ци је, у Бу гар ској 15.

Хо ланд ски по сла ник у Европ ском пар ла мен ту Пол ван Бу и те нен је у фе бру а ру 2008. об ја вио из ве штај у коме се на во ди да зна ча јан део бу џе та од 140 ми ли о на евра на ме ње ног за 785 по сла ни ка (сва ки од њих има бу џет за тро шко ве сво је кан це ла ри је од 17.000 евра ме сеч но) по тро шен на из ми шље не услу ге и пут не тро шко ве. Парла мен тар ци су упла ћи ва ли су ме на ме ње не за рад сво јих кан це ла ри ја на соп стве не ра чу не, на кна де за кон сул тан те на ра чу не об да ни шта, а су ме су упла ћи ва не и шум ским га здин стви ма. По је дин ци су кар ту ко ја је ко шта ла ма ње од 200 пла ћа ли 1000 евра, а са рад ни ци ма кан це ла ри ја је упла ћи ван и спе ци јал ни бо жић ни по пуст од 19,5 ме сечних пла та! Зах тев за ис тра гу ни је на и шао на раз у ме вање ње го вих ко ле га. Иако је хо ланд ски по сла ник (бив ши фи нан сиј ски кон тро лор у ЕУ ко ми си ји ко ји је от крио и ко руп ци ју у вре ме ад ми ни стра ци је Жа ка Сан те ра) Од бо ру за кон тро лу бу џе та до ста вио пи смо у ко ме се на во де по даци о ла жним са стан ци ма и ре ги стро ва њу кан це ла ри ја за по моћ ни ке по сла ни ка на не по сто је ћим адре са ма, Од бор је из гла сао одо бре ње ра чу на за 2006. Два де сет гла со ва је би ло за, је дан уз др жан и је дан про тив. Пол ван Бу и те нен је тим по во дом из ја вио: „Чи тав си стем је труо.“56

56 Привредни преглед 12. 01.200 5. и Фајненшел тајмс 11 .0 5.2005, Привредни п рег ле д 22.10.2 00 5. и Политика 19.02.2003. и Мијалковић А. Политика


Ко руп ци ја је у ЕУ уоби ча је на и ге не ри ше се од са мог вр ха. За то је хи по кри зи ја ка да би ро кра те из ЕУ го во ре о по тре би бор бе про тив ко руп ци је. За то је срам но и ла жно оправ да ње Европ ске ко ми си је из ју на 2008. ко јим се ускра ћи ва ње пре ко 500 ми ли о на евра по мо ћи из фон до ва Бу гар ској прав да „ко руп ци јом и кри ми на лом“. У сва ком слу ча ју, ула зак у ЕУ не би сни зио ни во ко руп ци је у Срби ји. На про тив.

31.08.2007, Исто 12 .04. 2007, Исто 5.04.2007, Исто 14.10.2006, Пр ив-редни пре гле д 10. 01 .2005. и 16.02.2007. и Вуковић Ж . В ечерњ е новости 29.04.2007. и Пан телић Ж. Вечерње новости 09. 06 .2007. и При вредн и преглед 27.06.2007. и Чворовић Г. В ечерње новости 24.06 .2 00 7. и Попови ћ Г. Политика 18.08.2 00 6. и Стојанов ић М . Политика 06.04.200 6. и Казим ировић М. Политика 21. 03.2 007. и Привредни преглед 28.10.2005. и Пр ив ре дни преглед 17.05.2006. и 18.10.2007. и Политика 20. 01 .2 007. и 04 .3 3. 2007. и Прес 25.07.2008. и Јокановић В. Политика 31.03 .2 008. и Ис то 0 9. 02.2008. Буитене н је 19 99 . год ине б ио сус пен дован је р је те годи не параламен тарцима п ро следио из ве ш тај о пре ва ра ма у Европс кој ком исији.

ИЗ ВОЗ И УВОЗ

Ме ђу еко ном ским екс пер ти ма у Ср би ји зе мљи посто ји оп шта са гла сност да је је дан од нај ве ћих про бле ма на ше при вре де спољ но тр го вин ски де фи цит, ко ји је 1995. из но сио 1,1 ми ли јар ди до ла ра, а у рат ној 1999. био око 1,8 ми ли јар ди до ла ра.

А за мир но доп ску и европ ску 2008. го ди ну про це на је да ће до сти ћи од 11 до 12 ми ли јар ди до ла ра! Пре ма по даци ма Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку у пр вом по лу го ђу 2008. спољ но тр го вин ски де фи цит је до сти гао 6,3 ми ли јар де до ла ра! Да кле, ула зак у ЕУ би још ви ше по ве ћао спољ нотр го вин ски де фи цит. Упо ред но ис ку ство зе ма ља Ис точ не Евро пе на њи хо вом европ ском пу ту нам то та ко ђе по казу је. Пољ ска је 1990. има ла спољ но тр го вин ски су фи цит од 2 ми ли јар де до ла ра, а 2000. де фи цит од 13 ми ли јар ди до ла ра у спољ но тр го вин ској раз ме ни.57 Ма ђар ска је 1990. има ла спољ но тр го вин ски су фи цит од 350 ми ли о на до лара, а 2000. спољ но тр го вин ски де фи цит од две ми ли јар де до ла ра. Слич но је и у Сло вач кој, Че шкој, Ру му ни ји, Бугар ској и Сло ве ни ји. Уку пан спољ но тр го вин ски де фи цит ових зе ма ља је 2000. л. Г. до сти гао 23 ми ли јар де до ла ра. Си ту а ци ја је још не по вољ ни ја за ис точ не зе мље ако се узме у об зир да се њи хов из воз че сто сво ди на опе ра ци је из ме ђу фи ли ја ла и ма тич ног пред у зе ћа на за па ду. У Мађар ској је, на при мер, пре не ко ли ко го ди на 75% укуп ног

57 Хофба у ер Х, Проширење ЕУ на Исток, Ф и лип Виш њић , Београд, 20 04, 115.


при хо да од из во за би ло у ру ка ма не ма ђар ских пред у зе ћа. Нај ве ћи – на вод но сло ве нач ки – из во зник у 2007. био је про из во ђач ауто мо би ла „Ре воз“ са 1,2 ми ли јар де евра, што је био по раст од 24% у од но су на 2006. А „Ре воз“ је у вла сни штву фран цу ског „Ре ноа“.58

Ка да се го во ри о на шем из во зу, че сто се за бо ра вља да је нај ве ћи – на вод но срп ски – из во зник Сар тид или Ју Ес Стил из Сме де ре ва. Сар тид је у аме рич ком вла сни штву. Пре ма по да ци ма При вред не ко мо ре Ср би је Сар тид или Ју Ес Стил је био пр ви на ли сти од 50 срп ских из во зни ка (из воз Сар ти да је одав но пре ма шио из нос за ко ји је купљен). Пре ма по да ци ма Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку, у пр вих пет ме се ци 2008. из Ср би је је нај ви ше из ве зе но гво жђа и че ли ка. Без об зи ра на та кву вр сту ста ти сти ке, ко ја узи ма у об зир и из воз аме рич ког Сар ти да, пре ма по да ци ма При вред не ко мо ре Ср би је, де фи цит роб не раз ме не Ср би је у пр вом квар та лу 2008. је био ве ћи за 22,9% у од но су на исти пе ри од 2007. Раст спољ но тр го вин ског де фи ци та је ди рект на по сле ди ца чи ње ни це да ЕУ уче ству је са чак 54% у укуп ној раз ме ни Ср би је (Чак и у ПКС при зна ју да је је дан од на чи на да се сма њи де фи цит упра во бо ље ис ко ри шћа вање уго во ра о сло бод ној тр го ви ни са Ру ском фе де ра ци јом, а еко ном ски екс перт Ин сти ту та за тр жи шна ис тра жи ва ња, Са ша Ђор го вић, на во ди да би Ру си ја мо гла да чи ни око 25% раз ме не ако би смо ус пе ли да из воз у ту зе мљу из јед на чимо са уво зом. Он на гла ша ва да се у слу ча ју Ру си је ра ди о јед ној зе мљи, а не о 27 – као што је слу чај са ЕУ – и да то тре ба има ти у ви ду. Пре ма по да ци ма Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку, у пр вој по ло ви ни 2008. из воз у Ру си ју је бр

58 Само у ја ну а ру и фе бруар у 2004. С арти д је и звезао 39 милиона долар а челик а, Пр ивр едн и прегл ед, 21.0 5.2004. з а Рев оз пр ема финансијском додатку Дела на сајту Крстарица 25. 03.2 008.


же ра стао од уво за. У од но су на исти пе ри од 2007. из воз је по рас тао за 69%, а увоз за 58 %).59 Пре ма по да ци ма Ре публич ког за во да за ста ти сти ку, у из во зу до ми ни ра ју зе мље ко је ни су у ЕУ. БиХ је у пе ри о ду ја ну ар – април 2008. би ла наш дру ги спољ но тр го вин ски парт нер у из во зном сек тору са 398,7 ми ли о на до ла ра (или са мо 3,7 ми ли о на до ла ра ма ње од мно го ве ће чла ни це – Ита ли је). Наш тре ћи спољно тр го вин ски парт нер у из во зном сек то ру у овом пе ри о ду је би ла ма ла Цр на Го ра са 375,9 ми ли о на до ла ра.

У пр вих 6 ме се ци 2008. БиХ је по но во би ла на дру гом ме сту. Из Ср би је је у ту зе мљу из ве зе но ро бе у вред но сти од 654 ми ли о на до ла ра. У том пе ри о ду наш пр ви спољно тр го вин ски парт нер у из во зу је би ла ма ла Цр на Го ра у ко ју је из ве зе но ро бе у вред но сти 671 ми ли о на до ла ра! Тек на тре ћем ме сту је би ла јед на чла ни ца ЕУ – Ита ли ја у ко ју је из ве зе но 621 ми ли о на до ла ра. Ви ше смо ро бе из ве зли на тр жи ште Цр не Го ре ко ја има око 0,6 ми ли о на ста нов ни ка, не го на ита ли јан ско од 60 ми ли о на ста новни ка! И у про те клих не ко ли ко го ди на че сто се де ша ва ло да ви ше из во зи мо у БиХ не го на тр жи шта ко ја су и до 20 пу та ве ћа (као што су не мач ко или ита ли јан ско).

Да је раст де фи ци та по сле ди ца за не ма ри ва ња из возног сек то ра и про бри сел ске по ли ти ке по ка зу ју и сле дећи по да ци. На ши над ле жни ор га ни су пре ма по да ци ма од пре не ко ли ко го ди на до ти ра ли из воз (Аген ци ја за стра на ула га ња и про мо ци ју из во за Ср би је) са мо са 1,1 ми ли он евра. Исто вре ме но, про сеч на ца рин ска за шти-та је под ути ца јем ЕУ пр во спу ште на са 14,5 на 9,4%, а у 2003. на 7,4%.

59 НИН 09.09.2004. и 15.05.2008. и Привред ни п реглед 05.06.2008. и Исто 0 6. 01.2005. и Политика 03.08.20 08 . У првој пол ов ини 2008. из воз у САД је у односу на и сти период 2007. с мање н за 28%, а уво з је повећа н з а 60%.


Сле де ћа та бе ла по ка зу је ка ко је ова ЕУ по ли ти ка ката стро фал но ути ца ла на срп ски из воз и увоз. Раз ме на Ср би је са све том у ми ли о ни ма до ла ра60

Го ди на из воз ро бе Увоз ро бе Де фи цит2001. 1.712,0 4.261,0 –2.540,02002. 2.075,0 5,614,0 –3.539,02003. 2,756,2 7,476,8 –4.720,62004. 3,523,4 10,753,2 –7.229,82005. 4.481,8 10.461,3 –5.997,52006. 6.441,9 12,712,6 –6.270,72007. 8.857,6 17,689,4 –8.831,8

Ка да се из но се ови по да ци, ЕУдог ма ти ци че сто го во ре да смо за уз врат до би ли та ко зва не стра не ин цве сти ци је. Али њи хо ва вред ност је ско ро не у по ре ди ва са де фи ци том.

На ред на та бе ла по ка зу је ко ли ки је био из нос страних ди рект них ин ве сти ци ја у СЦГ у пе ри о ду 2000–2005. У по је ди ним го ди на ма из но си су ско ро не у по ре ди ви са де фи ци том за бе ле же ним у истом пе ри о ду.Стра не ди рект не ин ве сти ци је у СЦГ61

Го ди на У ми ли о ни ма до ла ра2000. 252001. 1652002. 5622003. 1.4052004. 1.0282005. 1.600

60 Ре пу блички за во д за статистику, Народна Банка Србије и Политика 26 .0 4. 20 08. За 20 06 . и 2007 . укљу чена је и сп ољнотргови нск а разм ен а са Црн ом Гором . 61 Вукадин Е, Економска пол ит ика, До сије, Бео град, 2 007, 97 . П роф. др Емил ија В ук ади н у свој ој књизи обј ашњ ава да у стране инве сти ције спада ју и фи на нс ијска с редства к о ја настају на о снову задуживањ а држ аве и пре ду зећ а у ино стран ству, а д а стр ан е директ н е инвестициј е мо гу би ти купов и на домаћи х пр едузећ а или ф ормирање н ов ог предузе ћа (gr ee nfield и нв ес тициј е.


На ред на та бе ла по ка зу је нај ве ће стра не ин ве сти ци је у Ср би ји у пе ри о ду 2002–2007. по вр ста ма.

Нај ве ће стра не ин ве сти ци је у Ср би ји у пе ри о ду 2002–2007. по вр ста ма (у ми ли о ни ма евра)62

1. кон це си јаФЦЦ – Ал пи на Меј дер(Шпанија / Аустрија) 800

2. При ва ти за ци јаТе ле нор – Мо би 63(Норвешка) 1.513

Фи лип Мо рис – ДИН(САД) 611

НБГ – Вој во ђан ска бан ка(Грчка) 425

Фон да ри ја САИ(Италија – осигурање) 220

Лу ко ил – Бе о пе трол(Русија) 210

Хол цим – Це мен та ра Но ви По по вац(Швајцарска) 185

ОТП Бан ка – Ни шка / Кул ска / Цеп тер бан ка(Мађарска) 166

Ал фа бан ка – Ју бан ка(Грчка) 152

Ју Ес Стил – Сар тид(САД) 150

ППМ(Швајцарска – туризам) 150

62 Аген ци ја за страна улагања и п ро моц иј у изв оза и П олити ка 2 8. 2. 2008. „З бог неп остоја ња ј единст ве не ме тодоло ги је праћ ења стран их дир ект ни х инвест ици ја, нав едене податке т ре ба п рихватити са ре зервом . Ка да је реч о прива ти за цији, у к уп ан изно с об ухват а цен у за 70% ка пит ала пр едузећа, пл ан иране и нв ес тиције и со ци јални пр ог ра м. У сл уч ају пре уз имања, д ати пода ци с у добије ни саб ир ањ ем плаће ног и зн оса за о дре ђе ни пр оценат к ап ита ла и о бим а бу дућих и н ве стиција који су с аопштил а кон та ктирана пр едузећа. Вр е дн ос т гринфилд ин ве стициј а пре дс тавља збир реализованих и пл анир аних и нвестиција.“


Лаж раж – БФЦ(Француска) 141

Сан Па о ло ИМИ – Па нон ска бан ка(Италија) 122

Ки мос – Лив ни ца Ки кин да(Словенија) 100

ЈТИ – Ду ван ска ин ду стри ја Сен та(Јапан) 100

Укуп но 4.2453. Пре у зи ма њеБан ка Ин те за – Дел та бан ка(Италија) 508

Шта да – Хе мо фарм(Немачка) 475

Ин бев – Апа тин ска пи ва ра(Белгија) 430

Ко ка–Ко ла – Вла син ка / Фреш–Ко(САД) 142

Дро га Ко лин ска – Гранд пром(Словенија) 100

Кар слберг – Пи ва ра Че ла ре во(Данска) 100

Укуп но: 1.7554. Грин филдМо бил ком(Аустрија) 570

Би о тек.енер џи(САД / Мађарска – биоетанол) 380

Мер ка тор(Словенија) 240

Блок 67 Асо ши јетс(Аустрија) 180

Ен џел груп(Израел – некретнине) 160

Ме тро „Кеш енд Ке ри“(Немачка) 150

ОМВ(Аустрија – бензинске пумпе) 150

Афри ка Изра ел кор по реј шен / Тај да хар груп(Израел – пословни центар) 120

Укуп но: 1.950


Из прет ход не та бе ле ја сно про из и ла зи и да је вред ност грин филдин ве сти ци ја (у ко је су у прет ход ној та бе ли урачу на те и пла ни ра не ин ве сти ци је) у пе ри о ду 2002–2007. ско ро не у по ре ди ва са из но сом спољ но тр го вин ског дефи ци та у истом пе ри о ду.

СПОЉ НА ПО ЛИ ТИ КА ЕУ

Не ма до ка за ни да по сто ји је дин стве на спољ на поли ти ка ЕУ. Пред сед ник Европ ског пар ла мен та Бо рел кри ти ко вао је Пољ ску у ја ну а ру 2005, а слич не пре ко ре је упу тио и Ли тва ни ји због по ли ти ке те две зе мље пре ма Укра ји ни, ко ја је би ла под ути ца јем САД. Шеф Пак та за ста бил ност за ју го и сточ ну Евро пу Ер хард Бу сек је 2006. из ја вио: „Има мо раз ли чи те ста во ве по пи та њу Ира ка, Ира на, Ав га ни ста на Изра е ла и дру гих, али ни смо у стању да их на од го ва ра ју ћи на чин ар ти ку ли ше мо. Жр тва тог раз во ја је ко ми си ја ЕУ ко ја ни је у ста њу да ис ка же ја сан став.“

Пољ ска има свој сек тор у Ира ку. Ве ли ка Бри та ни ја је, по сле САДа, да ла нај ви ше вој ни ка за рат у Ира ку. У Ира ку су и Бу га ри и Ма ђа ри, до ско ра су би ли и Шпан ци. У том сми слу, до бит ник Но бе ло ве на гра де за мир и не ка да шњи во ђа Со ли дар но сти, Лех Ва лен са је по во дом ра та у Ира ку оп ту жи вао: „Фран цу ска и Не мач ка ни су по ло жи ле ис пит ка да је реч о су ко бу.“63 За тим је и по лу о тво ре но пре тио: „Ако Не мач ка и Фран цу ска не про ме не др жа ње по ди ћи ће на бу ну дру ге зе мље.“ На са ми ту НА ТОа у Бу ку ре шту 2008. упра во је Не мач ка би ла про тив про ши ре ња НА ТОа на Укра ји ну и Гру зи ју, ко је је за го ва ра ла САД са не ким ма њим чла ни ца ма ЕУ. Из ове кон фу зи је про из и ла зи да не ма го во ра о не ка квој за јед нич кој спољ ној по ли ти ци ЕУ, а још ма ње о без бед но сно–вој ним сна га ма. Мо же се

63 НИН 06.05.2004. и Привредн и преглед 0 7. 11 .2 006. и И ст о 20.04 .2 005.


са мо кон ста то ва ти да су по је ди не зе мље ви ше, а по је дине ма ње ве за не са САДом. То су и глав ни фак то ри ко ји од ре ђу ју спољ ну по ли ти ку.

ЕУ не ма ни ча роб ни шта пић за ре ша ва ње се па рати зма. Беч ки днев ник Пре се у апри лу 2005. на во ди да члан ство у ЕУ ни је ре ши ло кон фликт на Ки пру. Беч ки днев ник на во ди и да се ре ше ње не мач ког–фра цу ског спора у окви ру ЕЗ не мо же ге не ра ли зо ва ти. У том кон тек сту, аустриј ски днев ник ру ши глав ну фра зу ЕУдог ма ти ка по ко јој се не мач ко–фран цу ско по ми ре ње мо же при ме ни ти на сва ки ме ђу на ци о нал ни су коб. Уоста лом, и је дан од тво ра ца фран цу ско–не мач ког по ми ре ња, Де Гол је сматрао да је опа сно од ри ца ње од на ци о нал ног су ве ре ни те та јер се „са сто ји у на ме ри да сто пи, да уто пи Фран цу ску с оним, од но сно у оно ме што се на зи ва за јед ни цом, би ло она атлант ска или европ ска“.64

64 Турну Ж. Р, Генералова трагедија, Култура, Београд, 1968, 151.

ЗЕ МЉЕ КО ЈЕ НИ СУ У ЕУ

Ру си ја, Нор ве шка и Швај цар ска су зна чај не европ ске др жа ве ко је ни су чла ни це ЕУ, Оне не на ме ра ва ју чак ни да под не су кан ди да ту ру за при јем. Ан дреј Кли мов, за ме ник пред сед ни ка Спољ но по ли тич ког од бо ра Др жав не ду ме Ру си је, из ја вио је 16.05.2008. у Ри му (на фо ру му чи ја је те ма би ла од но си из ме ђу Ру си је и ЕУ) да је из ме ђу Ру сије и ЕУ мо гу ће стра те шко парт нер ство, али да члан ство Ру си је у ЕУ ни је мо гу ће ни у 25 ве ку. Ни Швај цар ска не же ли да уђе у ЕУ. То јој, ме ђу тим, не сме та да има БДП од 239 ми ли јар ди до ла ра, а по гла ви ста нов ни ка 32.700 до ла ра.65 На рав но, мо же се ста ви ти при мед ба да је Ру си ја гло бал на си ла ко ја има огром но при род не ре сур се или да је Швај цар ска би ла не у трал на у оба свет ска ра та, те да по ре ђе ње са на шом зе мљом ни је аде кват но јер је Ср би ја то ком 20. ве ка ви ше пу та ра зо ре на. То је тач но, али се, са дру ге стра не, мо же из не ти ар гу мент и да је и Нор ве шка (и по ред про кла мо ва не не у трал но сти) пре тр пе ла озбиљне гу бит ке у Пр вом и Дру гом свет ском ра ту. У Пр вом свет ском ра ту су стра да ли ње ни тр го вач ки бро до ви, а у пе ри о ду 1940–1945. је би ла под не мач ком оку па ци јом. Упр кос то ме, да нас је Нор ве шка ви со ко раз ви је на зе мља . Нор ве шки БДП је око 171 ми ли јар ди до ла ра, а по гла ви ста нов ни ка је ве ћи од Швај цар ског и 2004. је до сти гао 37.800 до ла ра.66 Не за по сле ност је пре не ко ли ко го ди на

65 www.cia.gov/publications/factbook66 Исто и Радићевић Н, П ол ити ка 17. 05 .2008.


би ла на ни воу 4,7% (ско ро два пу та ма ње не го у Не мач кој и Фран цу ској). Исто вре ме но је из ве зе ла ро бе у вред но сти од 67,2 ми ли јар де до ла ра и за бе ле жи ла зна ча јан су фи цит у спољ но тр го вин ској раз ме ни. Око 4,5 ми ли о на ста новни ка има про се чан жи вот ни век од 79,2 го ди не (же не 82 го ди не). По пу ла ци ја у овој се вер ној зе мљи ра сте.67 Ја сно је да по сто ји ал тер на ти ва ЕУ, а да то не зна чи изо ла ци ју. У том кон тек сту, по зна то је и да је Нор ве шка окон ча ла пре го во ре о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу са Бри се лом и да има си стем сли чан оно ме ко ји се при ме њу је у ЕУ, а фор мал но ни је члан ЕУ ни ти то же ли да бу де. Тре ба иста ћи да ни наф та ни је би ла је ди ни фак тор ко ји је до вео до раз во ја Нор ве шке. Нор ве шка наф та је ма сов но по че ла да се екс пло а ти ше тек кра јем 60–их. Мо же се за кљу чи ти да се Нор ве шка ни у по ли тич ком сми слу ни је опре дели ла ни за по ли ти ку изо ла ци је. Учла ње на је у пре ко 60 ме ђу на род них ор га ни за ци ја. Слич на је си ту а ци ја и у еко ном ском сми слу. Глав ни спољ но тр го вин ски парт не ри нор ве шке др жа ве су др жа ве за пад не Евро пе.

67 П ривредни преглед 10.07.20 03.

ПРИ СТУ ПА ЊЕ СР БИ ЈЕ ЕУ И ТР ЖИ ШТЕ РУ СКЕ ФЕ ДЕ РА ЦИ ЈЕ

Уго вор о сло бод ној тр го ви ни из ме ђу на ше зе мље и Ру ске Фе де ра ци је (РФ) је за кљу чен 28.08.2000 л. Г.68 Огро ман број про из во да из на ше зе мље је осло бо ђен цари не при ли ком из во за на ру ско тр жи ште. Осим зе ма ља ЗНД ни јед на зе мља у Евро пи не ма та ко по во љан уго вор. Ула ском у ЕУ тај уго вор ће фак тич ки пре ста ти да ва жи. Ни јед на др жа ва ЕУ не мо же да во ди пот пу но са мо сталну по ли ти ку на пла те ца рин ских да жби на. У ту свр ху је уве ден ца рин ски ко декс, а ујед но су усво је ни и про пи си ко ји оте жа ва ју увоз из тре ћих зе ма ља.

Ру си ја је од Пу ти но вог до ла ска на власт 2000. до жи ве ла еко ном ски пре по род. Де ви зне ре зер ве ко је су на по чет ку 2000. из но си ле 12 ми ли јар ди до ла ра до сти гле су ско ро 600 ми ли јар ди до ла ра у дру гој по ло ви ни 2008. Ста би ли за ци они фонд је у пр вој по ло ви ни 2008. до сти гао 160 ми ли јар ди до ла ра. БДП ће до 2010. би ти удво стру чен у од но су на 2000. Ру ски БДП је 2008. био ве ћи од фран цу ског и ита ли јан ског, а – пре ма про це на ма екс пе ра та – уско ро ће пре сти ћи и бри тан ски. Пот пред сед ник ру ске вла де Сер геј Ива нов је на еко ном ском са ми ту у Пе тров гра ду из ја вио да ће до 2020. БДП по гла ви ста нов ни ка до сти ћи око 22.000 евра, а пре ма про це на ма екс пе ра та Свет ске бан ке, Ста би ли за ци о ни фонд ће до 2030. до сти ћи су му од 2.300 ми ли јар ди до ла ра.

68 Међу народни уговори, Службе ни л ист СРЈ, 1/2001


За то је ре ал но оче ки ва ти да по тро шња на ру ском тржи шту ра сте као стан дард гра ђа на и, уоп ште узев, ру ска еко но ми ја. Али на ши при вред ни ци и над ле жни ор га ни као да то не ви де. Са дру ге стра не, сло ве нач ки ми ни стар ино стра них по сло ва је у пр вој по ло ви ни 2005. обе ћао да ће Сло ве ни ја СЦГ по мо ћи да уђе на тр жи ште ЕУ, а за узврат ће на ша зе мља и Сло ве ни ја за јед нич ки на сту па ти на тр жи шту РФ(?!). Нај ста ри ја ин ду стри ја ме са у Сло вени ји „Ко ша ки“ (нај по зна ти ја роб на мар ка ове фир ме је крањ ска ко ба си ца) раз ми шља о по кре та њу про из вод ње у Ср би ји. Ди рек тор мар ке тин га те фир ме Ју ре Бо њец је у ма ју 2008. из ја вио: „На шој фир ми би се ис пла ти ло да на ду жи рок ин ве сти ра у Ср би ји и ту обез бе ди сво је при су ство.“ Је дан од глав них раз ло га за ова кве пла но ве сло ве нач ке фир ме је мо гућ ност пла сма на про из во да Ко ша-ки ја на тр жи ште Ру си је. Пред сед ник упра ве ма ри бор ске ин ду стри је ме са Ко ша ки Бо јан Рус је на кон фе рен ци ји за штам пу 14.05.2008. из ја вио да је је дан од раз ло га за по јављи ва ње на срп ском тр жи шту ко ри шће ње спо ра зу ма о сло бод ној тр го ви ни из ме ђу Ру си је и Ср би је. Пред сед ник упра ве сло ве нач ке фир ме је по твр дио и да је ма ри бор ска фир ма 2005. до би ла сер ти фи кат за из воз на ру ско тр жиште (ова сло ве нач ка фир ма са мо 10% сво јих про из во да про да је на тр жи шту ЕУ, а 90% у Сло ве ни ји).

Је ди ни сло ве нач ки по слов ни лист „Fi na ce“ је у ма ју 2008. об ја вио ко мен тар у ко ме се из но се по да ци о економ ској ко ри сти од при су ства сло ве нач ких при вред ни ка у Ср би ји (про це њу је се да се ра ди о 1,5 ми ли јар ди евра). Они Ср би ју ко ри сти као ба зу за про дор ка Ру си ји. Сло-ве нач ка пред у зе ћа у Ср би ји же ле да ис ко ри сте уго вор о спољ ној тр го ви ни са РФ – на во ди се у овом тек сту.

Еко но ми ста Свет ске бан ке Бран ко Ми ла но вић (који сма тра да Ср би ја тре ба да уђе у ЕУ) из но си да Ср би ја


тре ба да има свој „план Б“ у слу ча ју да не уђе у ЕУ: „Али, уко ли ко не ма из гле да да у до глед ној бу дућ но сти по ста не мо члан, он да мо ра мо да раз ми шља мо и о ал тер на ти ва ма... Ми има мо не ке пред но сти. На при мер аран жман, зо на сло бод не тр го ви не са Ру си јом. То је не ки плус.“

При зна ти еко ном ски екс перт, ди рек тор Ин сти ту та за ис тра жи ва ње тр жи шта (ИЗИТ), Ми ли во је Ка ње вац је на кон фе рен ци ји за но ви на ре одр жа ној у Ин сти ту ту за тр жи шна ис тра жи ва ња у ма ју 2008. (под на сло вом Те ку ћа при вред на кре та ња) изео ре ше ње за сма ње ње спољ но тр го вин ског де фи ци та: „Нај ве ћи спољ но тр го вински парт нер на ше зе мље у пр ва три ме се ца ове го ди не је Ру си ја, са ко јом је оба вљен тр го вин ски про ме тод око јед не ми ли јар де до ла ра, што чи ни 13,2 % укуп ног оби ма тр го вин ске раз ме не... Срп ски при вред ни ци би мо ра ли да се по сред ством ко мо ра удру же, ка ко би лак ше пла си ра ли сво је про из во де у Ру си ју.“ Ка ње вац је из нео и да по сто је ве ли ке мо гућ но сти за по ве ћа ње из во за у Ру си ју и да је из воз у ту зе мљу у пр ва 3 ме се ца 2008. по рас тао за 95,9%, (што је, ипак, не до вољ но – сма тра он), а увоз је по рас тао за 45%. Углед ни еко но ми ста за кљу чу је да Ср би ја ма кар 20% спољ но тр го вин ске раз ме не тре ба да оба вља са Ру сијом. Да прак са по твр ђу је ове ре чи еко ном ског екс пер та, по твр ђу ју и по да ци из Хе мо фар ма. Пред сед ник ове фир ме је у ав гу сту 2008. из ја вио: „Из воз у За пад ну Евро пу ће ове го ди не пре ма ши ти 15 ми ли о на евра, сле де ће го ди не тре ба да до стиг не 50 ми ли о на евра. Про из вод ња у Ру си ји ће већ до го ди не пре ћи 100 ми ли о на евра.“69

69 Привредни преглед, 02.07.20 03. и Ћирј аковић З, НИН 09.11. 20 06 , НИН 13.01.2005. и Привредни пре глед 1 3.05.2008. и Политика 13 .0 5.2008. и Лукић Л, Привредни преглед 1 5. 04.2008. и Ћирјаков ић З , НИН 16. 11. 2006. и Танјуг – Политика 11.05.2008. и Миљатовић З, Вечерње новости 03.08.2008.


Сле де ће та бе ле нам по ка зу је ко ли ко је ру ска при вре да у успо ну и ко ли ко гре ши мо у сво јој – ис кљу чи во пре ма ЕУ ори јен ти са ној – стра те ги ји. Упо ред ни по да ци нам ука зу ју на то да је ру ска при вре да 2006. за бе ле жи ла су фи цит у спољно тр го вин ској раз ме ни, што ни је ус пе ло ни јед ној ве ли кој еко ном ској си ли на За па ду из у зи ма ју ћи Не мач ку (чи ји се дру штве ни си стем за сни ва на из во зу, и што је ве ро ват но и је дан од глав них еко ном ских раз ло га за по сто ја ње ЕУ). Ру си ја је, за раз ли ку од за пад них си ла, за бе ле жи ла и бу џетски су фи цит, а ње не де ви зне ре зер ве 2006. су би ле ве ће не го фран цу ске, не мач ке, аме рич ке и бри тан ске за јед но!

Упо ред ни по да ци за Ру си ју и зе мље За па да70

2006.спољ но тр го вин

ски суф/деф.у милијардама

евра

бу џет ски суф/деф у

ми ли јар да ма евра

де ви зне ре зер ве у

ми ли јар дама евра

сто па не за послено

стиРу си ја су фи цит 109 су фи цит 48,5 235,5 6,6%Не мач ка / де фи цит 50 36 7,1%Фран цу ска де фи цит 29 де фи цит 45,7 75 8,7%В. Бри та ни ја де фи цит 101 де фи цит 23,2 28,5 ЕУ

8,5%САД де фи цит 633 де фи цит 188 51,7

Ру бљаПо да ци ма из прет ход не та бе ле тре ба до да ти и еко

ном ске про це не за на ред них не ко ли ко го ди на. Ак ту ел не ре корд не це не наф те и бен зи на, хи по те кар на кри за у САДу и стр мо гла ви пад до ла ра у це лом све ту ука зу ју на ре ал ну мо гућ ност из би ја ња ве ли ке еко ном ске кри зе. Тим по во дом по зна ти ру ски еко но ми ста Ха зин, бив ши на чел ник Де парт мен та за кре дит ну по ли ти ку при Ми ни

70 www.cia.gov/cia/publications/factbook/


стар ству еко но ми је 1995–1997, за ме ник на чел ни ка у Економ ској упра ви Пред сед ни ка РФ 1997–1998, аутор ви ше књи га и ак ту ел ни пред сед ник јед не ру ске кон сул тант ске ком па ни је, кра јем ма ја 2008. је у ру ским ме ди ји ма из нео сво ја пред ви ђа ња. У ин тер вјуу за нај ти ра жни ји ру ски лист Ком со мол ска ја прав да Ха зин71 из но си да је гло бални фи нан сиј ски си стем пред сло мом јер се сав свет ски но вац штам па на јед ном ме сту, у САД. „Про блем је у то ме што се сва свет ска еко но ми ја за сни ва на до ла ру, 80% свет ских тран сак ци ја.“ Ха зин од ба цу је мо гућ ност да евро мо же за ме ни ти до лар. Он пред ви ђа и да ве ли ка кри за у САД не мо же би ти ду го од ла га на и да ће се она по си сте му спо је них су до ва (као она из 30–их го ди на) пре ли ти на це ли свет. Екс перт сма тра и да ће кри за тешко по го ди ти Ру си ју због ве ли ког уво за и за то што је она нај о тво ре ни ја еко но ми ја од ве ли ких свет ских. Као је ди но ис прав но ре ше ње, Ха зин пред ла же фор ми ра ње зо не ру-бље, на по чет ку на сво јој те ри то ри ји, а по том све да ље и да ље. „Ми за то има мо ре сур се, наф ту и гас“.

Ја сно је шта би то зна чи ло за аме рич ку еко но ми ју и по ли ти ку. То био ве ћи уда рац за Ва шинг тон не го рат у Ира ку и по раз ма ри о не те Ша как шви ли ја у Осе ти ји. Да ли ће Пу тин до не ти та кву од лу ку?

Нај по зна ти ји ру ски те ле ви зиј ски но ви нар Со ло вјев је 2008. об ја вио књи гу о Пу ти ну. Од лич но оба ве ште ни и ути цај ни Со ло вјев, бли зак бив шем ми ни стру Гре фу, сматра да ру ски пре ми јер увек би ра нај ма ње ло ше ре ше ње. Со ло вјев сма тра да Пу тин ни је склон ни екс трем ним реше њи ма ни раз ра чу на ва њи ма. Ме ђу тим, Со ло вјев из но си и да Пу тин не тр пи ни ка кав при ти сак. Он је не спор ни ли дер Ру си је. Из ван ред но по зна је еко но ми ју. У екс трем

71 Према руском сајту kp.ru


ним си ту а ци ја ма – ка да је угро же но са мо еко ном ско устрој ство зе мље, као што је био слу чај са Хо дор ков ским (Со ло вјев упо ре ђу је ЈУ КОС са „кла ном дон Ко ре ло неа“) – он по ка зу је нео бич ну од луч ност.

Мо гу ће је, да кле, да Пу тин ову суд бо но сну од лу ку за свет ску еко но ми ју до не се ка да на сту пи ве ли ка гло бал на кри за.

Та ква од лу ка би из ме ни ла еко ном ски си стем ко ји по зна је мо и ко ји се за сни вао на мо но по лу до ла ра. Та ква од лу ка би се не ми нов но од ра зи ла и на Ср би ју. Но, пита ње је да ли би ов да шњи не по пра вљи ви за љу бље ни ци у ЕУ и за пад не вред но сти ово схва ти ли и на кон та кве суд бо но сне про ме не.

У овом кон тек сту тре ба се освр ну ти и на на ступ новог ру ског пред сед ни ка Ме две де ва на еко ном ском са ми ту у Санкт Пе тер бур гу у ју ну 2008. ко ји по ка зу је да ру ске вла сти озбиљ но раз ми шља ју о еко ном ским про ме на ма на свет ском фи нан сиј ском тр жи шту, о ко ји ма је пи сао Ха зин.

У ју ну 2008. у Санкт Пе тер бур гу је одр жан 12. ме ђуна род ни еко ном ски фо рум или ру ски Да вос. По ред дома ћи на ску па, гу бер на то ра Ва ле ти не Ма тви јен ко, ску пу су при су ство ва ле и де ле га ци је нај круп ни јих свет ских ком па ни ја, као што су Мај кро софт, Ко ка–Ко ла и Шел, као и не ко ли ко хи ља да свет ских би зни сме на и по ли ти ча ра. На са ми ту је пред ста вљен но ви ру ски пут нич ки ави он Су пер џет 100, као и про јек ти нај ве ће ру ске бан ке, Сбербан ке (по да ци пре ма ли сту Ком со мол ска ја прав да).

Го вор ру ског пред сед ни ка Ме две де ва био је глав ни дога ђај овог са ми та. Био не у о би ча је но отво рен. Ме две дев је оце нио да је за гло бал на фи на сиј ска тр жи шта 2007. би ла нај те жи пе ри од у про те клих де сет го ди на. Ис та као је да се си ро ма штво у све ту по ве ћа ло и да се као „илу зи ја по ка за ла


пред ста ва о то ме што јед на зе мља, чак и нај моћ ни ја, мо же на се бе узе ти ро лу гло бал не вла де“. Ме две дев је из нео да је упра во не при клад на уло га САДа у окви ру фи нан сиј ског свет ског тр жи шта би ла је дан „од цен трал них узро ка теку ће кри зе“. Ру ски пред сед ник је то ста ње де фи ни сао као еко ном ски его и зам ко ји је пре све га мо ти ви сан по ли тич ким ин те ре си ма, а не на че ли ма еко ном ске ко ри сно сти. За то је ну жно да Ру си ја, као гло бал на еко ном ска си ла, пре у зме уче шће у фор му ли са њу но вих пра ви ла на свет ском финан сиј ском си сте му. Ру ски пред сед ник је пред ло жио да се фор ми ра свет ски фи нан сиј ски цен тар у Мо скви, али и да ру бља по ста не во де ћа ре ги о нал на ре зер вна ва лу та. Ме две дев је на гла сио да ру ске ин ве сти ци је до но се но ва рад на ме ста, а не по раст не за по сле но сти. Оне ни су „спе кула тив не и агре сив не“. Ру ске фир ме по слу ју тран спа рент но и уз по што ва ње ме ђу на род ног пра ва и на ци о нал ног досто јан ства парт не ра – по ру чио је Ме две дев.

Ка да се ана ли зи ра ју ове ре чи, ја сно је да се ру ске власти озбиљ но при пре ма ју за про ме не ко је ће на свет ском фи нан сиј ском тр жи шту не ми нов но на сту пи ти. У осно ви овог про гра ма је ру бља као гло бал на ре зер вна ва лу та. Ру ске вла сти сво је ин ве сти ци је ну де ино стран ству без усло вља ва ња и га же ња ме ђу на род ног пра ва. Ру ске бан ке се спре ма ју за на ступ на ино стра ним тр жи шти ма.

Ка ко се ове про ме не на свет ском фи нан сиј ском тр жишту мо гу од ра зи ти на Ср би ју? Да ли по сто ји ал тер на ти ва еко ном ском си сте му ко ји се да нас при ме њу је у Ср би ји?

Ако се раз ми шља без иде о ло шке ЕУостра шће но сти, на ме ћу се сле де ћи за кључ ци.

Мо гу ћа је ал тер на ти ва мо но по лу за пад них ба на ка. Мо гу ће су ма ње ка ма те на по тро шач ке кре ди те. Ин ве стици је не мо ра ју би ти про да ја нај бо љих фир ми и га ше ње про из вод ње. Мо гу ће је очу ва ти на ци о нал но до сто јан ство


уз по ве ћа ње жи вот ног стан дар да. Са мо тре ба има ти по литич ке хра бро сти да се при ме ни ова еко ном ска исти на.

У кон тек сту тог из бо ра, по уч ни су и упо ред ни економ ски по да ци. Сле де ће та бе ле по ка зу ју шта су европ ски пут и од ба ци ва ње са рад ње са ру ском еко но ми јом до не ли Кир ги зи ји, Гру зи ји и Укра ји ни.

Упо ред ни по да ци за зе мље у ко ји ма се од и гра ла „про е вроп ска ре во лу ци ја“72

Гру зи ја2001. л. Г. 2006. л. Г.

Бу џет ски де фи цит 41 ми ли он евра 75 ми ли о на евра

Спољ ни дуг 1,2 ми ли јар де евра 1,5 ми ли јар ди евра

Спољ но тр го вин ски су фи цит 386 ми ли о на евра 1,2 ми ли јар де

евра 2005.

Укра ји на

2003. л. Г. 2006. л. Г.

Де фи цит у спољ но тр го вин ској раз ме ни

75 ми ли о на евра 4,2 ми ли јар де евра

Спољ ни дуг 11,7 ми ли јар ди евра 31,1 ми ли јар да евра

кир ги стан2002. л. Г. 2006. л. Г.

БДП по гла ви ста нов ни ка 2.100 евра 1.500 евра

Дуг 1,2 ми ли јар де евра 1,8 ми ли јар ди евра

До оства ре ња обе ћа ног бо љег стан дар да и еко ном ског ра ста у Укра ји ни, Гру зи ји и Кир ги ста ну ни је до шло (Гру зи ја

72 www.cia.gov/cia/publications/factbook/


је ав гу ста 2008. до жи ве ла и вој ну ка та стро фу.). У Укра јини је, пре ма по да ци ма ко је је об ја вио лист Еко но ми че ска из ве сти ја, а пре нео Тан југ, у апри лу 2008. за бе ле же на нај ве ћа ин фла ци ја у Евро пи и из но си ла је од 30% Ни је по мо гла ни но ва ори јен та ци ја ка ЕУ и НА ТО. Са дру ге стра не, Ру си ја до жи вља ва при вред ни пре по род. Во де ће свет ске ин ве сти ци о не бан ке као што су Голд ман сакс, Ме рил Линч и Дој че бан ка су сво јим кли јен ти ма у ма ју 2008. пре по ру чи ле да от ку пљу ју ру ску ва лу ту – пре нео је Тан југ. Свет се, да кле, ме ња, али на ше ЕУ-дог ма ти кие то не мо же по ко ле ба ти.

НЕ МАЧ КА КАО МО ТОР ЕУ

Сле де ћа та бе ла по ка зу је ко ли ко сред ста ва чла ни це из два ја ју за ЕУ (не то, тј. она сред ства ко јим до ти ра ју ЕУ и без оних ко ја вра ћа ју у су прот ном сме ру).73

Не т

о по

зи ци

јаук

уп но

(мил

иона

евр

а)

Не т

о по

зи ци

јау

% Б

НП

Не т

о по

зи ци

јау

еври

ма п

огл

ави

стан

овни

ка

БНП

по

гла в

и ст

ано

в ни к

а пре

ма ст

ан

дар д

и ма

ку по

в не

мо ћи

Лук сем бург –94,3 –0,055 –220 179Дан ска 50 0,03 9 118,4Хо лан ди ја –20142 –0,57 –128 112,8Ир ска 19305 2,5 516 111,9Аустри ја –7256 –0,38 –90 111,6Бел ги ја –4264 –0,18 –42 111,1Не мач ка –94789 –0,49 –116 107,5Швед ска –10046 –0,47 –113 102,3Ве ли ка Бри та ни ја –35068 –0,26 –59 102

Фин ска –2528 –0,22 –49 100,3Ита ли ја –12602 –0,12 –22 100,1Фран цу ска –6406 –0,05 –11 99,3Шпа ни ја 70907 1,31 180 82Пор ту га ли ја 2802 2,79 281 75,4Грч ка 37556 6,2 357 67,1

73 Евр оп ск а комисија, Политика , Ев ростат


Из прет ход не та бе ле про из и ла зи да је са ма Не мачка фак тич ки да ва ла пре ко 50% сред ста ва за бу џет ЕУ (овај про це нат је до сти зао и 70%). Из прет ход не та бе ле про из и ла зи и да су, услов но го во ре ћи, фор мал не бу џетске упла те зе ма ља чла ни ца 1999. би ле 89 ми ли јар ди, а фак тич ки (ка да се оду зме од лив сред ста ва у су прот ном прав цу) око 20 ми ли јар ди евра. Слич ни по да ци (уз не ке раз ли ке ко је се од но се на Фран цу ску), за бе ле же ни су и 2004. на кон про ши ре ња ЕУ, али и 2006. л. Г. На при мер, пре ма зва нич ним по да ци ма из Бри се ла, Не мач ка је 2006. упла ти ла 20,5 ми ли јар ди евра у бу џет ЕУ ко ји је те го ди не из но сио око 106 ми ли јар ди евра. Фран цу ска је у истом пе ри о ду упла ти ла 16,6 ми ли јар ди евра, Ита ли ја 13,5 мили јар ди евра, Бри та ни ја 12,4 ми ли јар ди евра (Не мач ка је и за пе ри од од 2007. до 2013. пред ви ђе на као нај ве ћи не то да ва лац за бу џет ЕУ). Ова кво ста ње је ло гич но јер су ове че ти ри еко но ми је нај ја че у ЕУ. Али по да ци ко ји по ка зу ју нај ве ће при ма о це сред ста ва ЕУ (у ап со лут ним број ка ма) по ка зу ју су про тан смер кре та ња нов ца. Најве ћи при ма лац сред ста ва ЕУ је би ла Фран цу ска са 13,5 ми ли јар ди евра, ис пред Шпа ни је, Не мач ке, Ита ли је и Ве ли ке Бри та ни је. Тих 5 ста рих и бо га тих чла ни ца ЕУ је кроз раз не фон до ве до би ло око 60% бу џе та ЕУ! Кроз струк тур ну по моћ сред ства су до би ја ле Шпа ни ја, Итали ја, Не мач ка; кроз по љо при вред ну по моћ Фран цу ска, Шпа ни ја и Не мач ка. (Бу џет за 2006. се у нај ве ћем де лу (35%) од но сио на по љо при вре ду – ди рект не ис пла те по љо при вред ни ци ма и за раз вој ру рал не сре ди не (15%). За струк тур ну по моћ и ја ча ње кон ку рет но сти бу џе та упо тре бље но је 37,1% сред ста ва). То је, бла го ре че но, не ло гич но или не пра вед но јер су зе мља ма из Ис точ не Евро пе сред ства из бу џе та мно го по треб ни ја не го они ма из бо га тог де ла ЕУ.


Сви ови по да ци по ка зу ју и да је Не мач ка ре ал но једи на др жа ва ко ја кон стант но фи нан си ра над на ци о нал ну струк ту ру ЕУ. Не мач ка је мо тор ЕУ. Оста ле др жа ве су ско ро са мо до вољ не, као Фран цу ска, или за ви се од помо ћи ЕУ, као Шпа ни ја и Грч ка. И сле де ћа та бе ла по ка зу је да је Не мач ка мо тор ЕУ и да 7 ми ли јар ди не мач ких евра фак тич ки одр жа ва ЕУ као над на ци о нал ну ор га ни за ци ју у жи во ту.

ЕУ–Бу џет ски би ланс 2004.л. Г. (у ми ли о ни ма евра) – раз ли ка из ме ђу упла-ће не и при мље не су ме –74

Не токон три бу то ри Не токо ри сни циНе мач ка –7.140 Шпа ни ја 8.503Фран цу ска –3.050 Грч ка 4.163Ита ли ја –2.947 Пор ту га ли ја 3.124В. Бри та ни ја –2.865 Ир ска 1.594Хо лан ди ја –2.865 Пољ ска 1.438Швед ска –1. 060 Ли тва ни ја 369Бел ги ја –536 Че шка 272Аустри ја –356 Ле то ни ја 198Дан ска –225 Ма ђар ска 193Лук сем бург –93 Сло вач ка 169Фин ска –70 Есто ни ја 145

Сло ве ни ја 110Ки пар 64Мал та 45

Из та бе ле про из и ла зи и да су укуп не (ре ал не) буџет ске упла те зе ма ља чла ни ца у бу џет ЕУ у 2004. би ле око 20 ми ли јар ди евра. На Не мач ку је по но во от па да ла го то во 1/3 те су ме.

Та бе ла из 2004. по ка зу је и да ста ра чла ни ца ЕУ, Шпа-ни ја, до би ја ви ше па ра из бу џе та не го 10 но вих чла ни ца за јед но! Огром не су ме до би ја ју и Грч ка, Пор ту га ли ја и

74 Европска комисија –АФП– Политика 20. 12 .2005.


Ир ска. То је за пра во тај на ви со ког стан дар да у тим зе мља ма. Са дру ге стра не, та бе ла по ка зу је и да ис точ-но е вроп ске др жа ве, но ве чла ни це ЕУ, не мо гу оче ки ва ти та кву вр сту по др шке. Њи хов стан дард не мо же до сти ћи стан дард зе ма ља из бо га тог де ла ЕУ.

Од нос из ме ђу ЕУ и Не мач ке као мо то ра ЕУ по казу је и сле де ћи по да так. Као што је већ из не то, бу џет ЕУ је 2006. из но сио око 106 ми ли јар ди евра. Исто вре ме но, са мо су при хо ди не мач ког бу џе та из но си ли око 920 мили јар ди евра.

Та бе ле и по да ци у ши рем сми слу на во де и на за кљу чак да је ста ње не мач ке при вре де по ка за тељ ста ња при вре де ЕУ. По зна то је да је Не мач ка пр ва др жа ва у све ту ко ја је још у 19. ве ку уве ла со ци јал но оси гу ра ње. За раз ли ку од ли бе рал ног ка пи та ли зма, ко ји вла да у САДу и Ве ликој Бри та ни ји, у Не мач кој су по сто ја ли мно го број ни ји и зна чај ни ји об ли ци со ци јал не пот по ре си ро ма шним, не за по сле ним и пен зи о не ри ма. Но, 2004. до ла зи до смањи ва ња по мо ћи, што је иза зва ло по тре се у ис точ ном и за пад ном де лу зе мље. Не за по сле ни су из гу би ли пра во на 60% од из но са сво је по след ње пла те. Не за по сле ност је у де цем бру 2004. до сти гла ни во од 10,8%. То мас Хик, шеф за фи нан сиј ска ис тра жи ва ња мин хен ске гру па ци је ХВБ, тим по во дом је из ја вио: „По раст не за по сле но сти зна чи ма њу по тро шњу ста нов ни штва што је, као што сви зна мо, кључ су штин ског опо рав ка.“

Број за по сле них је 2004. опао за 425.000 љу ди. За то је по пу лар ност вла да ју ће СДП би ла тек не што ви ша од 20%. План не мач ке вла де Аген да 2010 је за на ред них не ко ли ко го ди на пред ви ђао још ре стрик тив ни је ме ре.

Да ли је ре ал но да се на кон ула ска у ЕУ на да мо ве ћој за по сле но сти у Ср би ји ако је не за по сле ност у Не мач кој пре са мо не ко ли ко го ди на би ла ве ли ки про блем? Да ли


ствар но ми сли мо да ће Бер лин на шим гра ђа ни ма по мо ћи пре не го сво ји ма у слу ча ју на сту па ња еко ном ске кри зе због ви со ких це на го ри ва или сло ма фи нан сиј ског светског си сте ма ко ји се на ја вљу је?

Ка да се раз ма тра наш од нос пре ма ула ску у ЕУ, тре ба има ти у ви ду и то да је Не мач ка (као мо тор ЕУ) зе мља ко ја не по се ду је зна чај не ко ли чи не енер ге на та. При ну ђе на је да их, у нај ве ћој ме ри, уво зи. Основ не мач ке еко ном ске сна ге је из воз, ко ји је 2004. из но сио ре корд них 730 ми лијар ди евра. Не мач ка је у 2006. би ла нај ве ћи из во зник на све ту са про цен том уче шћа у свет ском из во зу од 9,4% (на ли сти нај ве ћих свет ских из во зни ка у 2006. би ле су и дру ге бо га те чла ни це ЕУ, као што је Фран цу ска са 4,1%, Хо лан ди ја са 3,9%, Ве ли ка Бри та ни ја са 3,7 %, Ита ли ја са 3,4%, Бел ги ја са 3,1 %).75 У том кон тек сту, ве ли ки део не мач ког из во за од ла зи у зе мље ЕУ. Не мач ку при вре ду по кре ће из воз и за то је по треб но да се на ђе тр жи ште за ви шак вред но сти ко ји ства ра не мач ка еко но ми ја. Нај ма ње што тре ба Не мач кој је кон ку рен ци ја у овом сек то ру или ца рин ска огра ни че ња за ула зак ро бе у друге зе мље. У го ди ни про ши ре ња ЕУ (2004) не мач ки привред ни раст је из но сио 1,7%. То ме је до при нео из воз са 1,2%. Прет ход не го ди не раст је био са мо 0,1%. Осва ја ње но вих тр жи шта за не мач ки из воз је и глав ни раз лог про ши ре ња ЕУ, а не не ка ква фра за о ује ди ње ној Евро пи.

75 П ри вредни преглед 12.01.2 00 5, Исто 20.12.2005. По б уџ ету Е У усвоје ном кр ај ем 20 05. з а п ериод од 2007. до 2013 . највећи нет о д опринос пон ов о даје Не мачка – 22, 8%. В . о уплата ма и В. В а јденфе л д, В. Васелес, Европ а од А до Ш, Фондација Конрад Ад ен ауер, Београд, 2003, 387, Привр едни преглед, 12.01. 2005 , Поли тика, 02.01.2005. и Прив редни преглед 27.09.2007, П ри вредни преглед 12 .0 2. 2004, Привредни п ре гл ед 11.06.2004, Политика 10.06.2005, Политика 04.01.2005, Политика 29.04.2002, Исто, В. Ј, 28.04.2008.


Или кон цер ни (као што је Си менс) мо ра ју на док на ди ти не у спех у са рад њи са ки не ском ком па ни јом НИНТ БО Бирд. Да ли ће то би ти уго вор о мо дер ни за ци ји ме троа у Бу дим пе шти или пре у зи ма ње ср би јан ског тр жи шта ин фор ма ци о них тех но ло ги ја пу тем ку по ви не бе о градског Ибис–си са (не ка да шњи Еко ном ски би ро), пи та ње је ко је за ви си од кон крет них окол но сти. Оп шти прин цип се не ме ња. Не мач кој тре ба ис точ но е вроп ско тр жи ште, а не ис точ но е вроп ска кон ку рен ци ја.

СА РАД ЊА У ОБЛА СТИ ЉУД СКИХ ПРА ВА, КРИ МИ НА ЛА

(ЕВРО ПОЛ) И СА О БРА ЋА ЈА

Са рад ња са ЕУ у обла сти спре ча ва ња и от кри ва ња кри вич них де ла би нам до не ла пред но сти ко ри шће ња ин фор ма ци ја и ба зе по да та ка Евро по ла. Ин фор ма ци о ни си стем са др жи по дат ке о ли ци ма осу ђе ним за кри вич на де ла, осум њи че ни ма, све до ци ма, жр тва ма, ... Стан дар дизо ва ње про пи са у обла сти са о бра ћа ја је та ко ђе по зи ти ван про цес. Ре гу ли шу се упо тре ба во зи ла, еко ло ги ја, оси гура ње, по моћ на пу ту и слич но. У том сми слу ула зак у ЕУ би нам до нео од ре ђе не по зи тив не ефек те. Али не тре ба за не ма ри ти ни не га тив не тен ден ци је ко је се по ја вљу ју у прак си. Бри тан ски Об зер вер је 21.01.2007. об ја вио да је Не мач ка по чет ком 2007. на са стан ку ми ни ста ра за право су ђе и уну тра шње по сло ве ЕУ у Дре зде ну пред ло жи ла да се усво ји Спо ра зум из Пру ма из ме ђу Не мач ке и још 7 зе ма ља пот пи сан 2005. л. Г. (При ли ком до но ше ња спо разу ма ни је би ло кон сул та ци је са Европ ским пар ла мен том.) Спо ра зум пред ви ђа да ће у хит ним си ту а ци ја ма по ли цај ци без ика квог оба ве шта ва ња мо ћи да пре ла зе из јед не земље у дру гу. Де фи ни ци ја хит не си ту а ци је је, бла го ре че но, спор на: „Ри зик да ће се опа сност ма те ри ја ли зо ва ти у случа ју да се че ка на де ло ва ње по ли ци је др жа ве до ма ћи на.“ По ли ци ја би има ла пра во да „пред у зи ма све при вре ме не


ме ре нео п ход не за спре ча ва ње не по сред не опа сно сти“. Што се ти че раз ме не по да та ка ко ју пре ви ђа спо ра зум, То ни Бан јан из Гру пе за кон тро лу гра ђан ских сло бо да Стеј воч сма тра: „Прум овај про цес убр за ва и уме сто да пр во има ју осум њи че ног, па тек он да тра же по дат ке, моћи ће од мах да се ба це у по тра гу по це лој Евро пи.“ Не ма до ка за ни да би се ула ском у ЕУ кри ми нал у Ср би ји смањио. У из ве шта ју Би роа УН за бор бу про тив кри ми на ла и дро ге под на зи вом Кри ми нал и ње гов ути цај на Бал-ка ну твр ди се да је у мно гим бал кан ским др жа ва ма ни во кри ми на ла ни жи не го у ве ћи ни др жа ва За пад не Евро пе (по себ но ка да јеј реч о де ли ма про тив љу ди и имо ви не). Ан то нио Ма рио Ко ста, из вр шни ди рек тор Би роа УН за бор бу про тив кри ми на ла и дро ге, тим по во дом је за сајт Би Би Си из ја вио: „За пра во, у из ве шта ју смо на ве ли да је ни во кри ми на ла на Бал ка ну да нас исти, или у не ким слу ча је ви ма чак ни жи не го у За пад ној Евро пи.“ (На равно, ни во кри ми на ла на Бал ка ну би у про се ку био још ни жи да ни је би ло ства ра ња та ко зва не др жа ве Ко со во од стра не ЕУ јер, као што се на во ди у из ве шта ју, је дан од нај ве ћих про бле ма на тој те ри то ри ји је – кри ми нал. ЕУ је од мах по ку ша ла да са кри је ову исти ну и де ман то ва ла је тврд ње Би роа УН да је кри ми нал на ве ћем ни воу у бога том де лу ЕУ не го на за о ста лом Бал ка ну. Очи глед но је да се та исти на се не укла па у ЕУдог му ко ја се под сти че из Бри се ла.76

76 www.bbc.co.uk/serbian

РЕ ФЕ РЕН ДУ МИ И АН КЕ ТЕ

Ана ли за прет ход них 12 обла сти по ка зу је да по сто ји ве ћи број раз ло га за не при сту па ње, не го за при сту па ње Ср би је над на ци о нал ној ор га ни за ци ји зва ној ЕУ. Ана ли за је би ла за сно ва на на ис ку стви ма зе ма ља Ис точ не Евро пе, кон крет ним зах те ви ма ЕУ и до ку мен ти ма ЕУ. Про це су при сту па ња Ср би је ЕУ при ла зи се на је дан по вр шан и не де мо крат ски на чин. По вр шан јер не ма ја сних об ја шњења шта су на ше оба ве зе. Не ма ни озбиљ ног про у ча ва ња по сле ди ца ула ска зе ма ља Ис точ не Евро пе у ЕУ. Нај ви ше што на ша јав ност мо же са зна ти је сте ту ри стич ки опис ин фра струк ту ре ужих град ских цен та ра Бу дим пе ште, Пра га, Вар ша ве (а ви де ли смо да ни је та ко про вин ције ових зе ма ља не еми ту ју та ко иди лич не сли ке). То је нео зби љан при ступ. Не де мо кра тич ност овог про це са се ма ни фе сту је у чи ње ни ци да је без ика кве прет ход не рас пра ве и до ступ но сти по да та ка од лу че но да по сва ку це ну мо ра мо ући у ЕУ. По ста вља се пи та ње за што је неоп ход но при сту па ње ЕУ ка да је из ана ли зе ја сно да нам при сту па ње ЕУ не ће до не ти бо љи стан дард. Да ли је то у ин те ре су Ср би је? Би ло би до бро да се ор га ни зу је ре ферен дум о при сту па њу ЕУ. Или је по ште ни ја ал тер на ти ва при зна ње да је во ља на ро да не бит на, а де мо крат ски си стем са мо па ра ван? Мо жда тре ба би ти искрен и ре ћи да ми мо ра мо да уђе мо у ЕУ не за то што је то до бро за на шу при вре ду и дру штво, већ за то што ве ли ке др жа ве (ја че


и бо га ти је од нас) то зах те ва ју због сво јих еко ном ских ин те ре са. Овим за кључ ком се не по зи ва на но ви ору жа ни су коб, санк ци је и слич но. Ово је по зив на јав ну рас пра ву и ре фе рен дум ско из ја шња ва ње.

У кон тек сту одр жа ва ња рас пра ве и ре фе рен ду ма, по треб но је ана ли зи ра ти и узро ке ко ји су до ве ли до следе ћих ре зул та та у зе мља ма Ис точ не Евро пе. У Хр ват ској, ко ја је још 2001. пот пи са ла Спо ра зум о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу, аген ци ја Пулс је 2006. спро ве ла ан ке ту на узор ку од 950 љу ди. Пре ко 60% је твр ди ло да зе мља иде у ло шем сме ру. Не што ма ње од 50% је про тив ула ска у ЕУ, а за ула зак у ЕУ је би ло са мо 43%. У Бу гар ској је 2005. спро ве де но со ци о ло шко ис тра жи ва ње пре ма ко ме је ве ћи на Бу га ра би ла ми шље ња да њи хо ва зе мља ни је спрем на за ЕУ, али и да ЕУ ви ше ни је по ли тич ки мит о бла го ста њу. У Че шкој је 2006. по ан ке ти Евро ба ро ме тра члан ство у Уни ји по др жа ва ло 40% љу ди, око 60% је било про тив ЕУ, а европ ски устав је по др жа ва ло ма ње од 50%. Око 50% ис пи та них је при зна ло да не зна ка ко Уни ја функ ци о ни ше.77

Ло гич но је пи та ти због че га је Че шка – про тив воље свог на ро да – још увек у ЕУ. Од го вор се мо жда кри је у по дат ку из по чет ка де ве де се тих. Та да је чак 76% Че ха би ло про тив рас па да Че хо сло вач ке (и 73% Сло ва ка), али ни то ни је спре чи ло по де лу зе мље. На род у Че шкој ни је до био шан су да из ра зи сво ју во љу на ре фе рен ду му. Уме сто на ро да од лу чи ва ла је ели та. О овим чи ње ни цама тре ба раз ми сли ти. Пре ма ис тра жи ва њи ма Ру ског цен тра за ис тра жи ва ње јав ног мње ња пре ко по ло ви не Ру са је још 2006. сма тра ло да њи хо ва зе мља не тре ба да при сту пи ЕУ (из гле да да са мо у Ру си ји ели та слу ша глас

77 Привредни преглед 6.6 .2 00 6. и 21. 11 .2 005. и исто, 30. 5. 2006.


на ро да). Ни тра га од ЕУеуфо ри је. Ин те ре сант но, ЕУ се ни у срп ском на ро ду и нај ве ћем де лу ср би јан ске јав ности не гло ри фи ку је то ли ко не кри тич ки ко ли ко то ра де по ли тич ке ели те и ме ди ји. Пре ма ис тра жи ва њу Це си да об ја вље ном у апри лу 2008, и по ред то га што је пи та ње би ло не тач но по ста вље но јер ЕУ и Евро па ни су исти пој-мо ви, на пи та ње ка кав од нос има ју пре ма Евро пи, 27% ан ке ти ра них је од го во ри ло да су ан ти е вро пеј ци, 20% да су уме ре ни ан ти е вро пеј ци, 16% да су евро пеј ци, 14% уме ре ни евро пеј ци (23% ан ке ти ра них је не у трал на оп ци ја).78

Тре ба, да кле, до бро раз ми сли ти да ли је у на шем економ ском и на ци о нал ном ин те ре су да без гла во ју ри мо ка ЕУ. По себ но што има мо ал тер на ти ву ко ју не ма ни јед на др жа ва за пад но од Кар па та. По вла шће ни при ступ тр жишту РФ. Ипак, на ше ЕУдог ма ти ке не ко ле ба ни то што је, по по да ци ма углед ног аустриј ског про фе со ра еко но ми је др Хоф ба у е ра (и Свет ске бан ке), укуп на ко ли чи на нов ца ко ја је до 2001. ушла у де сет кан ди да та за ЕУ би ла за неко ли ко де се ти на ми ли јар ди евра ма ња од из но са ко ји је оти шао на За пад. ЕУ је циљ из над све га, из над еко ном ске ко ри сно сти или на ци о нал них ин те ре са.

78 Церовин а Ј, П оли тика, 2 5.04.20 0 8.

ЗА ДУ ЖИ ВА ЊЕ И ОД ЛИВ НОВ ЦА

ЧЕ ШКА

Че шка Ре пу бли ка има око 10.240.000 ста нов ни ка.79 Зах тев за при јем у ЕУ под не ла је 17.01.1996. (Још пре тог да ту ма Ре пу бли ка Че шка је по че ла да при ме њу је ме ре ко је је ЕУ од ње тра жи ла.) У пр вој по ло ви ни 2004. Ре публи ка Че шка је ис пу ни ла циљ ко ме стре ми још од 1991. По ста ла је чла ни ца ЕУ. По ред не сум њи вих про ме на, као што су при хва та ње прав них и дру гих нор ми ЕУ,80 уређе ња ин фра струк ту ре (по себ но у глав ном гра ду Пра гу), отва ра ња ма ло про дај них ла на ца за пад них ком па ни ја и по ра ста БДП–а, до шло је и до дру гих, за на шу јав ност ма ње по зна тих про ме на. Са мо у три зад ње го ди не пре не го што је Че шка Ре пу бли ка на вод но ко нач но ис пу нила усло ве за ула зак у ЕУ (2001–2003), њен спољ ни дуг је зна чај но по рас тао упр кос пла ћа њу до спе лих ка ма та. То по ка зу је сле де ћа та бе ла:

За ду жи ва ње Ре пу бли ке Че шке у пе ри о ду 2001–2003.81

Го ди на из нос за ду же ња2002. 23,8 ми ли јар ди до ла ра2003. 28 ми ли јар ди до ла ра

79 Атлас – земље с ве т а, Вечерњ е но вости, Беог рад, 20 02, 5. 80 Хофба у ер Х, Проширење ЕУ на Исток, Филип Вишњић, Београд, 2004, 96.81 www.cia.gov/.cia./publications/factbook


По раст од око 4 ми ли јар ди до ла ра са мо за три го дине! На на шу сре ћу, ми смо још да ле ко од овог европ ског стан дар да јер смо 2003. л. Г. за вр ши ли са ду пло ма њим ду гом од Ре пу бли ке Че шке. Че шки увоз је 2002. из но сио 43,2 ми ли јар де до ла ра, а 2003. је по рас тао на 50,4 мили јар де до ла ра.82 Спољ но тр го вин ски де фи цит је ско ро ду пли ран. Глав ни еко ном ски парт не ри у овом пе ри о ду би ле су зе мље За пад не Евро пе. Плат ни би ланс у Ре публи ци Че шкој је 2003. био не га ти ван и из но сио је 5,5 ми ли јар ди до ла ра.83

У пе ри о ду 1990–2000. 17% Че ха је оста ло без по сла (укуп но 764.000 љу ди).84 Не за по сле ност је са 0,7% по расла на 8,8%. Сто па не за по сле но сти је на ста ви ла да ра сте и по сле учла ње ња Че шке у ЕУ, по себ но у про вин ци ја ма. Са мо у ја ну а ру 2005. на би рое ра да се при ја ви ло око 20.000 љу ди.

Шко даПре у зи ма ње Шко де од стра не не мач ког Фол ксва ге на

по че ло је још 1991. Не мач ки про из во ђач ауто мо би ла је већ 1996. пре у зео 70% Шко де.85 Та ко је и сте као кон тро лу над ве ли ким де лом че шког из во за. Фол ксва ген је 1998. по вра тио сво ја уло же на сред ства. Са дру ге стра не, око 24.000 рад ни ка Шко де се на да ло да ће по сле ула ска Че шке у ЕУ има ти европ ске пла те. Ме ђу тим, иако Шко да има бо ље про из вод не и фи нан сиј ске ре зул та те од про сеч них у не мач ком кон цер ну (фа бри ка Шко да је свом не мач ком

82 www.cia.gov/cia/publications/factbook 83 Исто84 Хофбауер Х, Проширење ЕУ н а Исток, Филип Вишњић, Б ео град, 2004, 175.85 Исто, 17 3.


вла сни ку сва ке го ди не до но си ла про фит ко ји пре ла зи 100 ми ли о на евра),86 пла те су и по сле при сту па ња Ре публи ке Че шке ЕУ оста ле три пу та ма ње не го у не мач ким фа бри ка ма. За то је у мар ту 2005, по пр ви пут у но ви јој исто ри ји Шко де, до шло до штрај ка рад ни ка. Че шки радни ци су но си ли тран спа рен те „Хо ће мо пла те ЕУ“, „Нама ди рин че ње, ва ма про фит“ и сл..87 Тим по во дом шеф син ди ка та Ја ро слав Пов шик је из ја вио: „Ни смо не мач ка ко ло ни ја, не ску пља мо мр ве са зе мље, хо ће мо пра ведни ју на док на ду за свој рад.“88 Упра ва је од би ла зах те ве штрај ка ча и по ну ди ла је са мо не до вољ но по ве ћа ње плата (јер су рад ни ци зах те ва ли да по ви ши ца бу де јед на ка сто пи ин фла ци је). Ипак, упра ва је у бо љем по ло жа ју од за по сле них јер је због бес по го вор ног ис пу ња ва ња свих зах те ва ЕУ од 1991. до 2004. у Че шкој до шло до ства ра ња ве ли ке ма се не за по сле них. Ме ђу њи ма ће се увек на ћи не ко ли ко де се ти на хи ља да ко ји ће због ег зи стен ци јал них про бле ма би ти спрем ни да пре у зму рад но ме сто у слу ча ју от пу шта ња у Шко ди. Ако је, по сле 13 го ди на иш че ки вања, у јед ној то ли ко про фи та бил ној фа бри ци као што је Шко да до шло до раз о ча ре ња, мо же мо са мо прет по стави ти ка кав би био од нос ино стра них по сло да ва ца пре ма на шим рад ни ци ма.

По моћ Мно го се пи са ло о фи нан сиј ском фон ду и про гра ми

ма ЕУ. Они су, на вод но, фор ми ра ни због по мо ћи про це су тран зи ци је и при ла го ђа ва њу зе ма ља Ис точ не Евро пе. Је дан од та квих про гра ма, ФАР, 2001. л. Г. је рас по ла гао

86 Полит ика 02.04.20 05, М. Лазаревић. 87 И сто88 Исто


сред стви ма у из но су од 1,62 ми ли јар де евра.89 Сред ства ни су од ла зи ла до ма ћим фир ма ма, већ стра ним. Аустријски про фе сор Хоф ба у ер на во ди: Ни је ни шта чуд но што је нај ве ћи део нов ца ФАР оти шао за ло ги стич ку по др-шку ин ве сти ци ја ма „Фол ксва ге на“ у Че шкој и „Фи а та“ у Пољ ској, ка да се зна да сред ства по ти чу од нај ве ћих за пад но е вроп ских кон цер на.90

У до ку мен ту ЕУ Бе ла књи га – при пре ма при дру же них зе ма ља цен трал не и Ис точ не Евро пе за ин те гра ци ју и уну тра шње тр жи ште Уни је до слов но се ка же да ЕУ кроз овај про грам пру жа струч ну по моћ.91 Али при мер по мо ћи Фол ксва ге ну и Фи а ту нам ука зу је на пра во зна че ње ових за мор них фра за и про гра ма. Слич но као код бу џе та ЕУ, бо га те зе мље са ме се би до де љу ју сред ства.

Бан кеБан кар ски сек тор у Ре пу бли ци Че шкој је у стра ним

ру ка ма. Слич но као што се де си ло и у Ср би ји, др жа ва је на се бе пре у зи ма ла ду го ве, док су стра не ком па ни је и бан ке за сим бо лич не су ме ку по ва ле до ма ћа пред у зе ћа и бан ке. Че шку Спо ри тел ну, нај ве ћу че шку ште ди о ни цу, ку пи ла је аустриј ска Ер сте Банк. Че шка др жа ва је претход но пре у зе ла ње не ду го ве. Та ко је аустриј ска бан ка пре у зе ла нај ве ћи део че шке штед ње.92 Због не до стат ка тран спа рент но сти (на ко јој ЕУ то ли ко ин си сти ра) мо же се са мо про це њи ва ти ко ли ке су оба ве зе Ре пу бли ке Че шке

89 Ва ј денфел д В, Веселс В, Европа о д А до Ш, Фондац ија Конард А денауе р, Бео гра д, 2003 , 3 92.90 Х о фбауер Х, нав. дело, 92.91 Б ел а књига, И нс ти тут економс ких нау ка, Бе оград, 2 0 01, 33.92 Хофбауер.Х, Проширење ЕУ на И сток, Филип Вишњић, Београд, 2004, 1 76.


по овом осно ву. Цео си стем скри ве них јав них ду го ва, оба ве за и кре ди та све до да нас ни је раз ре шен.93

Че шка Ре пу бли ка не ма рав но пра ван ста тус са ста рим чла ни ца ма ЕУ ни по сле учла ње ња 2004. Но ве чла ни це има ју ро ко ве да до 2007. или 2010. уки ну опо ре зи ва ње по ни жој или нул тој сто пи, али пра во ста рих чла ни ца на ни жи или нул ти ПДВ ва жи без ика квог огра ни че ња.94 Чешка је тим по во дом чак за пре ти ла да ће Европ ском су ду у Стра збу ру по ден ти ту жбу. Че шка и Пољ ска ће у пе ри о ду 2007–2010. мо ра ти да по диг ну сто пе по ре за и до 20% за уго сти тељ ске услу ге, по љо при вред не про из во де, ки ри је, гра ђе вин ске услу ге, књи ге и дру ге про из во де и услу ге.

Ка да са гле да мо ове по дат ке ни је из не на ђу ју ће што су че шки по сла ни ци у Европ ском пар ла мен ту гла са ли у од но су 15:7 про тив Уста ва ЕУ.

МА ђАР СКАМа ђар ска се по бро ју ста нов ни ка мо же упо ре ди ти са

Ср би јом и Че шком. Ре пу бли ка Ма ђар ска има 9.873.000 ста нов ни ка.95 Зах тев за при јем у ЕУ је под не ла 31.03.1994. Ма ђар ска се у на шој јав но сти нај че шће на во ди као је дан од глав них при ме ра успе шно сти европ ског пу та. Уме сто озбиљ них еко ном ских, со ци јал них и прав них ана ли за, ко ри сте се ар гу мен ти по пут мо дер ног из гле да Бу дим пеште и мо дер них пу те ва. Ова по вр шна за па жа ња ско ро да не за слу жу ју ко мен тар. Ипак, исти не ра ди, тре ба (на)по ме ну ти да је Бу дим пе шта и ра ни је би ла леп град, а навод на пред ност гра ђа на СФРЈ у од но су на Ма ђа ре је би ла

93 И сто, 1 76. 94 Пр ив редни п р еглед, 12.01.2005.95 Атлас – земље све та , Вечерње но вости, Београд, 2002, 5.


по сле ди ца енорм ног за ду жи ва ња у вре ме Јо си па Бро за. Ви ше од по ло ви не од укуп но 650 ки ло ме та ра ауто пу та у Ма ђар ској је на пра вље но пре 1990. Сле де ћа та бе ла ће нам по ка за ти за ду жи ва ње Ре пу бли ке Ма ђар ске.

За ду жи ва ње Ре пу бли ке Ма ђар ске у пе ри о ду 2002–2003.96

Го ди на из нос за ду же ња2002. 31,5 ми ли јар ди до ла ра2003. 42 ми ли јар де до ла ра

Из та бе ле про из и ла зи да је спољ ни дуг Ре пу бли ке Ма ђар ске у по след ње две го ди не пре ње ног учла ње ња у ЕУ по рас тао ско ро за 12 ми ли јар ди до ла ра. Пла ћа ње ка ма та, као и у слу ча ју Че шке, ни је ус пе ло да сма њи иностра ни дуг. Ре пу бли ка Ма ђар ска је пет ме се ци пре ула ска у ЕУ има ла не ко ли ко пу та ве ћи дуг не го Ср би ја. Увоз је по ве ћан у пе ри о ду 2002–2003. го ди не за пре ко 12 ми лијар ди до ла ра.97 Глав ни тр го вин ски парт не ри Ре пу бли ке Ма ђар ске су, као и у слу ча ју Че шке, ста ре чла ни це ЕУ (70% уво за и 78% из во за у фе бру а ру 2005. го ди не). Неза по сле ност је у овом пе ри о ду по ра сла. У пе ри о ду 20022003. спољ но тр го вин ски де фи цит је уве ћан 1,6 пу та.98 Са мо у пр ва два ме се ца 2005. по ве ћан је за 480 ми ли о на евра. Де фи цит плат ног би лан са у 2003. је из но сио 7,3 мили јар де до ла ра.99 Ма ђа ри су де ве де се тих, слич но као ми да нас, слу ша ли сво је пред став ни ке ко ји су им обе ћа ва ли ско ри крај тран зи ци о них му ка. У ав гу сту 1989. ма ђар ски ми ни стар ино стра них по сло ва Ђу ла Хорн је из ја вио да је

96 www.cia.gov/cia/publications/factbook97 www.cia.gov/cia/publications/factbook98 И ст о99 Исто и Привред ни пре глед 28. 0 1.2005.


од не мач ког кан це ла ра до био уве ра ва ња да ће Ма ђар ска при ми ти зна чај ну еко ном ску по моћ.100 Пре ми јер Јо жеф Ан тал је од истог не мач ког кан це ла ра 1990. са знао да ће Ма ђар ска 1996. по ста ти чла ни ца ЕУ, а пре ми јер Пе тер Бо рош је 1994. от крио да је Ма ђар ској до 1998. обе ћа но члан ство у ЕУ. По сле ње га се по но во огла сио Ђу ла Хорн (овај пут у свој ству пре ми је ра) са тврд њом да ће Ма ђарска 2002. ући у ЕУ.101 У ме ђу вре ме ну је вр ше на убр за на при ва ти за ци ја, пре ки да ли су се по вољ ни тр го вин ски по сло ви са Ру си јом и арап ским све том (по зах те ву ЕУ), а нај ве ћи ма ђар ски про из во ђач ауто бу са „Ика рус“ је мо рао да от пу сти 10.000 рад ни ка102 (За уз врат ни је до био ни шта јер му ни је омо гу ћен при ступ на за пад но тр жиште.). Ово еко ном ско са мо у би ство ни је за у ста ви ла ни чи ње ни ца да је Ма ђар ска се дам де се тих оства ри ва ла 42% спољ не тр го ви не са Ру си јом и Ис точ ном Евро пом. Та да је у спољ но тр го вин ској раз ме ни има ла де фи цит од 189 ми ли о на до ла ра.103

ПОљ СКАРе пу бли ка Пољ ска има око 38.520.000 ста нов ни ка.104

Зах тев за при јем у члан ство ЕУ је под не ла 05.04.1994. Од свих но вих чла ни ца ЕУ, Пољ ска је не слав ни ре кор дер по ви си ни спољ ног ду га.

100 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на Исток, Филип В ишњ ић , Београд , 2004, 1 09 – 110 .101 Исто 102 Исто , 64.103 Војна енциклопедија, к њига 5, Војно изд авачк и завод, Б еоград, 1974, 180.104 Атлас – земље света, Вечерње новости, Београд, 2002, 5.


За ду жи ва ње Ре пу бли ке Пољ ске у пе ри о ду 2002–2003.105

Го ди на из нос за ду же ња2002. 72 ми ли јар де до ла ра2003. 86 ми ли јар ди до ла ра

За ду жи ва ње Ре пу бли ке Пољ ске се на ста ви ло и по сле ма ја 2004. Са мо не ко ли ко ме се ци по што је Пољ ска ушла у ЕУ, њен дуг се по ве ћао на 92 ми ли јар де до ла ра.106 Увоз се у пе ри о ду 2002–2003. по ве ћао за 20 ми ли јар ди до ла ра.107 Пољ ска, слич но као и оста ле ис точ но е вроп ске др жа ве, бе ле жи де фи цит и у спољ но тр го вин ској раз ме ни. Глав ни спољ но тр го вин ски парт не ри су јој, као и Че шкој и Мађар ској, бо га те чла ни це ЕУ. По ула ску у ЕУ од 01.05.2004. по ску пе ли су го то во сви пре храм бе ни про из во ди: ше ћер – 50%, пи ле ти на – 40%, свињ ско ме со – 30%, ја ја – 30%.108 Про це њу је се да су тро шко ви за пре хра ну че тво ро чла не по ро ди це у 2004. по ра сли за нај ма ње 20% – са 730 на 880 зло та.109

Ре ги о ниОд 254 ре ги о на про ши ре не ЕУ нај си ро ма шни је је

упра во Лу бин ско вој вод ство у ис точ ној Пољ ској.110 Пре ма ана ли зи Евро ста та је ди но је Праг имао по каза те ље ко ји га из јед на ча ва ју са про се ком у За пад ној Евро пи, али је и да ље 2,5 пу та си ро ма шни ји од ре ги о на ко ји укљу чу ју Лон дон и око ли ну.111 Бли зу про се ка су

105 www.cia.gov./cia/publications/factbook 106 Политика 30.12.2004.107 www.cia.gov/cia/publications/factbook108 Политика 10. 07.2 004. 109 Исто110 Привредни преглед 28.01.2005. 111 Исто


још са мо Бу дим пе шта и Бра ти сла ва. Од 254 ре ги о на про ши ре не ЕУ са мо је 1,2% од укуп ног бро ја ре ги о на у но во при мље ним чла ни ца ма ЕУ ус пе ло да на пра ви по зи ти ван на пре дак. Ка кав је то европ ски пут ко ји је за 15 го ди на тран зи ци је имао успе шност од 1,2%! Да ли тре ба да се че ка још 15 го ди на да би про це нат успе шно сти до сти гао 2,4%? Или је, мо жда, европ ски пут по гре шан?

Не за до вољ ство – ла жни Мар ша лов планПо ља ци су на кон ула ска у ЕУ све не за до вољ ни ји.

Пре ма по да ци ма Евро ба ро ме тра, не из ве сно је да ли је у Ре пу бли ци Пољ ској по сто ја ла ве ћи на за усва ја ње но вог уста ва ЕУ.112 Ве ро ват но би би ло још ви ше про тив ни ка да је јав ност исти ни то ин фор ми са на о пред ло гу но вог уста ва ЕУ. Око 90% гра ђа на ЕУ не ма основ них са зна ња о но вом уста ву113 (то ли ко о тран спа рент но сти). Је дан од нај ве ћих за го вор ни ка при дру жи ва ња Пољ ске ЕУ, Лех Ва лен са, при зна је да се пољ ске на де ни су ис пу ни ле: „Ми смо од у век ве ро ва ли да ће За пад по сле окон ча ња кому ни зма до не ти не ку вр сту Мар ша ло вог пла на да би се по мо гло овим зе мља ма ов де. Но, то се ни је де си ло. Због то га код нас по сто ји и да ље ду бо ка по до зри вост пре ма ЕУ... уства ри, би ће нам по треб ни ја ки жив ци. И ја бих, на при мер, да нас по но во ре као љу ди ма: иза ђи те на ули це – ово га пу та на шој зе мљи ло ше иде, за то што нас Уни ја не схва та озбиљ но.“114

Ја сно је да од но вог Мар ша ло вог пла на ни је би ло ни шта, а не ма ни ор га ни зо ва ног от по ра син ди ка та јер је

112 П ри в редни пре гл ед 31.01.2005 . 113 Ис то114 Н ИН, 06.0 5 .2004.


Со ли дар ност са 10 ми ли о на чла но ва спа ла на 0,8 ми лио на. Ова број ка укљу чу је и рад ни ке ино стра них ла на ца су пер мар ке та. Део тих ино стра них по сло да ва ца кр ши пољ ски За кон о ра ду јер не пла ћа пре ко вре ме ни рад.

Про паст ин ду стри је и ру дар ства

Илу зи ја да ће ула ском у ЕУ до ћи до до сти за ња живот ног стан дар да у За пад ној Евро пи ску по је ко шта ла и Пољ ску. Ма ши не и опре ма ко ји су се ра ни је про из во ди ли за про стор Ис точ не Евро пе и Ру си је са да се ви ше не произ во де. Аустриј ски про фе сор Хоф ба у ер на во ди: „Сте пен ства ра ња вред но сти у пољ ској при вре ди знат но је сма њен са ори јен та ци јом на За пад, а оде ље ња за ин ду стриј ско ис тра жи ва ње и раз вој су иш че зла.“115

Јед на од нај ве ћих ком па ра тив них пред но сти Ре публи ке Пољ ске би ла је си ро вин ска ба за. Ре пу бли ка Пољска је пре по чет ка успе шног европ ског пу та по се до ва ла ква ли тет ни ка ме ни угаљ чи је су ре зер ве про це њи ва не на 87 ми ли јар ди то на (95% у Шле зи ји), а ре зер ве мр ког угља ко је су би ле про це ње не на 38 ми ли јар ди то на.116 По бо гат ству цин ков но–олов не ру де Пољ ска је би ла ме ђу пр вим зе мља ма у Евро пи, док је по про из вод њи ба кра спа да ла ме ђу во де ће зе мље у све ту.117 Пољ ска по се ду је и ко балт, ва на ди јум, гер ма ни јум, мо либ ден, никл, оло во, сре бро, зла то, ура ни јум, ... Ре зер ве сум по ра су про це

115 Хофбауер Х, Прош ирење Е У н а Ис ток, Фи лип Вишњи ћ, Бео гра д, 20 04, 127 – 147.116 Војна енциклопедија, књига 7, Војноиздавачки за во д , Београд , 19 74, 91.117 И сто


ње не на 110 ми ли јар ди то на, тре ће по ре ду на све ту.118 Из во зи ла је и бро до ве – по то на жи из град ње бро до ва Пољ ска је би ла на 11. ме сту у све ту.119 Има ла је раз вије ну хе миј ску, ма шин ску и елек тро ин ду стри ју, атом ски ре ак тор. Око 60% сво је спољ не тр го ви не оства ри ва ла је са зе мља ма Ис точ не Евро пе, нај ви ше са Ру си јом.120 До би ја ла је и јеф ти ну наф ту из Ру си је (ко ја ју је по четком осам де се тих спа си ла еко ном ског ко лап са иза зва ног до спе ћем на на пла ту ка ма та и глав ни це спољ ног ду га Пољ ске).

Да нас је спољ на тр го ви на Пољ ске ори јен ти са на на За пад, тач ни је на бо га те др жа ве ЕУ. Око 70% пољ ског из во за је 2000. од ла зи ло у За пад ну Евро пу121 (углав ном се ра ди о тран сфе ру про фи та ма тич ним ком па ни ја ма). Услед то га је 2003. де фи цит плат ног би лан са из но сио 4 ми ли јар де до ла ра.122

Аустриј ски про фе сор еко но ми је Хоф ба у ер о си ту а цији у Пољ ској пи ше: „Пољ ски рад ни ци су се 2002. го ди не по но во на шли та мо где су би ли пре 200 го ди на ис пу ња вају ћи сво ју ми си ју као (пост)ин ду стриј ска ре зер вна ар ми ја за не мач ке, фран цу ске и аме рич ке ком па ни је, у ко ји ма за хва љу ју ћи ра ду до се ље них рад ни ка–ими гра на та успева ју да са вла да ју при ти сак тро шко ва или омо гу ћа ва ју да у уре ђе ној зе мљи до ђе до по пу шта ња под де ре гу ли са ним рад ним усло ви ма.“123

118 И сто119 Исто, 92 . 120 Исто121 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на Исток, Филип Вишњић, Београд, 2004, 232.122 www.cia.gov/cia/publications/factbook123 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на Исто к, Ф илип В ишњић, Београд,


Не у спе ла тран зи ци ја–обра зо ва њеУ про шлој де це ни ји Не мач ка је из два ја ла 5.625 евра

за сва ког ста нов ни ка Ис точ не Не мач ке.124 То је је ди на тран зи ци ја ко ја је ус пе ла. Ис точ на Не мач ка је ус пе ла да до стиг не жи вот ни стан дард ЕУ јер је до би ја ла по моћ од сво је бра ће из За пад не Не мач ке. Али за про ши ре ње ЕУ на ис ток у пе ри о ду 2004–2006. пред ви ђе на је су ма ко ја из носи са мо 177 евра по гла ви ста нов ни ка.125 Она се чак не ће до де љи ва ти по еко ном ско–со ци јал ним кри те ри ју ми ма. Ка то лич ка цр ква у Пољ ској је, на при мер, од ма ја 2004. до би ла ви ше до на ци ја ЕУ не го би ло ко ји пољ ски по љо привред ни про из во ђач. Цр ква има пра во на 60–70 ми ли о на зло та, што је око 15–17 ми ли о на евра го ди шње.126

Мно го се пи са ло и о обра зов ном про гра му ЕУ Со крат и Ле о нар до, по себ но о уче шћу зе ма ља Ис точ не Евро пе у њима. Ови про гра ми об у хва та ју школ ско обра зо ва ње, ви со кошкол ско обра зо ва ње (Ди рек ти ва 89/48)127, до пи сну на ста ву, тран сфер зна ња и слич но.128 по сто је и фон да ци је и цен три ко ји по ма жу на ци о нал ним по ли ти ка ма обра зо ва ња, као што су Европ ски цен тар за уна пре ђе ње про фе си о нал ног обра зо-ва ња и Европ ска фон да ци ја за про фе си о нал но обра зо ва ње. Пољ ско обра зо ва ње је и по ред свих ових ЕУ-по год но сти до жи ве ло су но врат. У Пољ ској је 1990. на 10.000 ста нов ни ка би ло 1.380 оних ко ји су ишли у основ ну шко лу, а 2000. л. Г.

2004, 133.124 Исто, 24 7.125 Ис то126 Привр е дни пр е глед, 04.04.2005.127 Б ела књига, Институт ек ономских наука, Б ео гр ад, 2 001. 128 Ва ј денфел д В, Веселс В, Европа о д А до Ш, Фо нд ац ија Конард Аденауе р, Бео град, 20 0 3, 178.


883,129 што је пад од око 36%. За то се по ста вља пи та ње ка ко ће мла ди По ља ци ис ко ри сти ти мо гућ но сти ко је им пру жа ЕУ ка да су упра во због ис пу ња ва ња стан дар да исте ор гани за ци је оне мо гу ће ни да по ха ђа ју основ ну шко лу.

СЛО ВЕ НИ ЈАРе пу бли ка Сло ве ни ја има око 1.980.000 ста нов ни ка.130

Зах тев за при јем у ЕУ је под не ла 10.06.1996. Ка да се Срби ја упо ре ђу је са Сло ве ни јом, че сто се за бо ра вља да је и у бив шој СФРЈ Сло ве ни ја би ла нај ра зви је ни ја ре пу бли ка и да ова бив ша ју го сло вен ска ре пу бли ка има не ко ли ко пу та ма ње ста нов ни ка од Ср би је. Сле де ћа та бе ла по ка зу је раст спољ ног ду га Сло ве ни је.За ду жи ва ње Ре пу бли ке Сло ве ни је у пе ри о ду 2001–2003.131

Го ди на Из нос за ду же ња2001. 7,9 ми ли јар ди до ла ра2003. 11,3 ми ли јар де до ла ра

Да кле, про се чан ста нов ник Сло ве ни је је 2003. дуго вао око 5.600 до ла ра, а ста нов ник СЦГ у том пе ри о ду не ко ли ко пу та ма ње. Спољ ни дуг Ре пу бли ке Сло ве ни је је у пе ри о ду 2001–2003. по рас тао за 3,4 ми ли јар де до ла ра уз кон стант ни спољ но тр го вин ски де фи цит. Де фи цит је ге не ри са ла раз ме на са ЕУ. У раз ме ни са бив шим ју госло вен ским ре пу бли ка ма су фи цит је 2001. из но сио око 1 ми ли јар ду до ла ра.132 Де фи цит у тр го ви ни са зе мља ма ЕУ је исте го ди не био око 1 ми ли јар ду до ла ра.

129 Хофбауер Х, Проширење Е У на Ис ток, Ф или п Виш њи ћ, Беог р ад, 2004, 127–147.130 Атлас – земље света, Вечерње новости, Београд, 2002, 5.131 www.cia.gov/cia/publications/factbook132 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на Исток, Филип Вишњић, Београд, 2004, 157.


Мен цин герСло ве ни ја је 2003. има ла по зи ти ван плат ни би ланс.

Реч је о скром них 15 ми ли о на до ла ра,133 што је сва ка ко успех ка да се упо ре ди са ми ли јар да ма до ла ра не га тив ног плат ног би ла на са ко је ис точ но е вроп ске зе мље бе ле же сва ке го ди не. Чо век ко ји је био за слу жан за ова кав пози ти ван ре зул тат је др Јо же Мен цин гер. Он је осми слио про грам еко ном ског раз во ја Сло ве ни је. Мен цин гер је нај по зна ти ји сло ве нач ки еко но ми ста, бив ши ми ни стар и рек тор љу бљан ског уни вер зи те та. Сло ве нач ка при вре да се до 2002. раз ви ја ла у скла ду са смер ни ца ма ко је су изра ди ли Јо же Мен цин гер и ње го ви са рад ни ци. Ка кви су еко ном ски ста во ви др Мен цин ге ра? Они су та кви да ако би их не ко из нео у на шој зе мљи, од мах би био про гла шен за изо ла ци о ни сту или при пад ни ка ста рог ре жи ма. Јо же Мен цин гер, на при мер, твр ди: „Сло ве ни ја је би ла до ста бо га та и иза шла је из Ју го сла ви је пре не го што је по чео рат... Ја ка жем да смо има ли сре ћу што нас ме ђу на род не фи нан сиј ске ор га ни за ци је ни су од мах при зна ле...134 ...ни је би ло по тре бе да се ишта про да је.“135 „Стра не ин ве сти-ци је у фи нан сиј ском сек то ру ни су по треб не, од но сно, ви ше су штет не не го ко ри сне... Стра не ин ве сти ци је ко че при вред ни раст.“136 „Стра не ин ве сти ци је су, у ства ри, ма хом про да ја до ма ћих фир ми. Ти про да јеш а они ку пу ју нај бо ље фир ме. И ако ку пље на фир ма пре ла зи у мул ти-на ци о нал ну и по ста је ефи ка сни ја, исто вре ме но се ње не ве зе са оста лом до ма ћом про из вод њом сма њу ју. И сам сам био из не на ђен ка да сам, ана ли зом осам зе ма ља у пе-

133 www.cia.gov/cia/publications/factbook134 Р. Ћ иркови ћ, НИН 30.09.2004.135 Исто136 Исто


ри о ду од 1994. до 2003. го ди не, чак сам сад све про ра чу не по но вио, на шао да стра не ин ве сти ци је ни су до при не ле не го од мо гле раст. Он да сам тра жио об ја шње ње за што је та ко. И утвр дио сам да стра на ин ве сти ци ја и ни је ин-ве сти ци ја не го ку по ви на фа бри ке. Па, тај но вац ко јим је фа бри ка пла ће на ни је по тро шен на по ве ћа ње ка пи та ла не го је обич но по тро шен на по ве ћа ње уво за. По гле дај те, она зе мља ко ја има нај ви ше стра них ин ве сти ци ја има и нај ве ћи де фи цит. Ре ци мо Че шка, Есто ни ја. Што имаш ви ше стра них ин ве сти ци ја то имаш ве ћи де фи цит... Ре-ла ци ја да је зе мља све за ду же ни ја што има ви ше стра них ин ве сти ци ја ја сно се мо же по ка за ти.“137 Ка да се при се ти мо та бе ле о та ко зва ним стра ним ин ве сти ци ја ма у Ср би ји, ко ја је из не та у прет ход ном де лу књи ге, уви де ће мо да је Мен цин гер у пра ву.

Мен цин гер је на из ла га њу у Опа ти ји 2002. из нео сличне ста во ве: „Уста но вио сам, да што је ве ћи удео стра них ин ве сти ци ја у не кој на ци о нал ној еко но ми ји то је и ве ћи де фи цит у плат ном би лан су... ... не дво сми сле но се мо гло утвр ди ти да су зе мље ко је су има ле ве ли ки удео стра них ин ве сти ци ја у БДП исто вре ме но има ле и ве ли ке ино стране ду го ве... Два су од го во ра. Реч је о акви зи ци ја ма, не о грин филд ин ве сти ци ја ма. Дру го је об ја шње ње да преду зе ће ко је пре у зе ла мул ти на ци о нал на ком па ни ја по ста је њен део и пре ки да сво је ре про дук тив не ве зе са до ма ћом при вре дом... У прин ци пу, про да ја стран ци ма ни је до бра, јер она зна чи исто што зна чи и за се ља ка, ко ји про да земљу и он да на њој оста је да ра ди као над ни чар.“

Ин те ре сант но је и за па жа ње овог сло ве нач ког профе со ра о ефек ту стра них ин ве сти ци ја на по ве ћа ње конку рен ци је: „Твр дим да је у ма лој зе мљи те шко ре ћи да

137 Исто


то по ве ћа ва кон ку рен ци ју. По гле дај те ис точ но е вроп ске зе мље... Сви ти ве ли ки лан ци уни шти ли су ма ле тр го вине... Сма тра се да је дан тр го вац у ве ли ком лан цу узи ма по сао сед мо ри ци у ма лим про дав ни ца ма.“138 При ме ни мо ли ову ра чу ни цу Мен цин ге ра (са мо у Бе о гра ду), мо жемо до ћи до за кључ ка да је отва ра ње про дај ног про сто ра фир ме „Ме тро“ на 8.300 ква драт них ме та ра, са 700 за после них и 20.000 ар ти ка ла, зна чај но до при не ло по ве ћа њу не за по сле но сти у на шем глав ном гра ду јер је угро зи ло про мет ма лих про да ва ца. О то ме ко ли ки је „Ме тро“ моно по ли ста го во ре и по да ци ко је је из нео Ханс–Јо а ким Кер бер.139 Ова фир ма има про дај не објек те у 28 зе ма ља. Уку пан тр го вин ски обрт „Ме троа“ у 2004. је из но сио 56,5 ми ли јар ди евра, што је по раст од 5,3% у од но су на 2003.140 Ак ци је „Ме троа“ су за бе ле жи ле раст вред но сти од 16% у го ди ни про ши ре ња ЕУ на ис ток. Ова не мач ка фир ма по ло ви ну при хо да од про да је оства ру је у ино стран ству (тр го вин ски обрт је 2004. по рас тао за не ко ли ко ми ли јар ди евра).141 Ко ли ку шан су има ју на ши ма ли при ват ни ци у кон ку рен ци ји са ве ли ким европ ским фир ма ма као што је фран цу ски Ка ре фур, ко ји је са мо у пр вом тро ме сеч ју 2004. за бе ле жио раст про да је од 3,4% и та ко до сти гао обрт од 22,5 ми ли јар ди евра,142 ни је те шко прет по ста ви ти. Слич но је и са хо ланд ском ком па ни јом Ахолд чи ја прода ја 2004. из но си 51,4 ми ли јар де евра.143 Фра зе о не ка квој рав но прав ној утак ми ци из ме ђу ги гант ских фир ми (ко је

138 Исто139 Привредни преглед, 05.01.2005. 140 И сто , 14.01.2003. 141 Исто, 14.01 .2 0 05. 142 Ис то 143 Исто


има ју го ди шњи обрт ко ји је и по 10 пу та ве ћи од бу џе та Ср би је) и ма лих при ват ни ка из Ис точ не Евро пе ни су уте ме ље не на ре ал но сти.

Мен цин гер сма тра и да ши ре ње ЕУ не до но си пози тив не ефек те: „Про ши ре ње на Ис ток до но си огро ман про цеп из ме ђу нај ра зви је ни јих и ма ње раз ви је них зе ма ља... Оп шта је прет по став ка да но ви чла но ви мо ра ју би ти до ве де ни на исти ни во али то ни у ко јем слу ча ју ни је си-гур но. Њи хов про се чан го ди шњи раст до са да је ма њи од уде ла њи хо вих бу џет ских де фи ци та у бру то про из во ду зе мље, а то зна чи: Раст код но вих зе ма ља чла ни ца ви ше по чи ва на ино у ште ђе ви на ма не го на соп стве ном при-вред ном по тен ци ја лу... Сит ни ча ве сва ђе о то ме ко ли ко ко шта ју и ко ли ко су ко ри сне суб вен ци је, већ са да су ја сан знак; не то пла ти ше пред ви ђа ју да ће се фор мал на фи нан-сиј ска по моћ са За па да ви дљи вим и не ви дљи вим нов ча ним то ко ви ма ве ро ват но вра ти ти у обр ну том прав цу.“144 Јо же Мен цин гер по во дом сло ве нач ког ЕУпу та за кљу чу је: „Ра ни је смо би ли еко ном ски на ја кој стра ни, са да смо на сла бој.“145 (Слич но ми сли и Раст ко Моч ник: „Сло ве нач ка не за ви сност је би ла ве ли ка исто риј ска гре шка. Јер унутар Ју го сла ви је на ша ре пу бли ка се као раз ви је ни ре ги он на ла зи ла на до бит ној стра ни.“146)

У по го во ру ко ји је 2002. на пи сао за књи гу но бе лов ца Сти гли ца Про тив реч но сти гло ба ли за ци је, Мен цин гер из но си сле де ће: „Све пре пре ке то ко ви ма ка пи та ла прогла ша ва ју се при вред но штет ним и не при ја тељ ским за за пад ну де мо кра ти ју иако стра ни ка пи тал на кон по вла че ња

144 Ђ. Димитри јевић, НИН 06. 0 5.2004.145 Хофбауер Х. Проширење ЕУ на Исток , Фи лип Ви шњ ић , Београд, 2004, 150 .146 Исто, 15 1.


оста вља зе мље при вред но и со ци јал но опу сто ше не. Управља чи то ко ва ка пи та ла, ко ји по се за ње др жа ве у при вре ду ина че не одо бра ва ју, по мо ћу те исте др жа ве спре ча ва ју сло бод не то ко ве ра да. Сум ња у це лис ход ност и трај ност са да шњег свет ског еко ном ског по рет ка про гла ша ва не су лу ди змом, иако већ сам хар мо ни за ци ја про из во да и пре у зи ма ње пред у зе ћа на ме ћу бар јед но пи та ње: Шта ће оста ти од тр жи шне при вре де ка да на тр жи шту оп ста не је дан про из во ђач про из во да, од но сно не ко ли ко њих ко ји се так ми че са мо сма њи ва њем тро шко ва ра да... У еуфори ји илу зи ја ко ја је на кон рас па да со ци ја ли зма за хва ти ла Ис точ ну Евро пу, мно ги су до ма ћи марк си сти пре ко но ћи по ста ли мо не та ри сти... Тран зи ци је у по је ди ним зе мљама су ха о тич на ма са си стем ских про ме на и еко ном ских по ли ти ка код ко јих би те шко мо гло да се на ђу еле мен ти са мо јед ног или дру гог мо де ла...“ За тим Мен цин гер поно во ис ти че: „Не ма ња ва жна и срећ на окол ност би ла је чи ње ни ца да Сло ве ни ја ни је би ла од мах при зна та од стра не Свет ске бан ке и Ме ђу на род ног мо не тар ног фон да што је омо гу ћи ло да се из ра ди, зе мљи и при вред ној си туа ци ји при ме рен при вред ни си стем и еко ном ска по ли ти ка. То је да ље омо гу ћи ло при вред ни раст без за ду жи ва ња у ин со тран ству, на ро чи то без стенд–бај аран жма на. То не зна чи да је Сло ве ни ја из бе гла 'зам ке гло ба ли за ци је'. Напро тив, због без ре зер вног оду ше вље ња ка пи та ли змом, уки ну те су мно ге ин сти ту ци је ко је су функ ци о ни са ле бо ље не го у дру гим зе мља ма, а пре струк ту и ра ње је много пу та ли чи ло на 'спр же ну зе мљу'. И у Сло ве ни ји су де ре гу ла ци ја, ли бе ра ли за ци ја и при ва ти за ци ја по ста ле др жав на иде о ло ги ја... И у Сло ве ни ји по ли ти ча ри уза луд обе ћа ва ју по сао они ма ко ји су га из гу би ли, и у Сло ве ни ји је страх због гу бит ка рад ног ме ста ушао и кан це ла ри је и у не ка да шње си гур не де ло ве при вре де. И у Сло ве ни ји


за по сле ност по ста је све ви ше за по сле ност на од ре ђе но вре ме, а рад ник се пре тва ра у над ни ча ра...“

Јаз из ме ђу бо га тих и си ро ма шнихТа бе ла ко ја сле ди по ка зу је да чак и не по у зда ни по ка

за те љи ка квим је БДП, по ка зу ју ве ли ки јаз из ме ђу бо га тих и си ро ма шних у ЕУ о ко ме је пи сао Мен цин гер.

Из та бе ле про из и ла зи да зе мље Ис точ не Евро пе ни су ус пе ле да до стиг ну стан дард ста рих чла ни ца ЕУ.

Упо ред ни при каз ста рих и но вих чла ни ца ЕУ147

Др жа ва

Број

ста

нов.

(у м

ил. )

Пр

оц

. Б

ДП

по

гла

ви с

та но

ви

ка у

од но

су н

а пр

о сек

ЕУ

–15

(куп

овна

моћ

)

По в

р ши н

а(у

хиљ

. km

2 )

Глав

ни гр

ад

Го ди

на п

ри ст

упа

ња

ЕУ

Бел ги ја 10,4 107 31 Бри сел 1951.Дан ска 5,4 113 43 Ко пен ха ген 1972.Не мач ка 82,5 100 357 Бер лин 1951.Грч ка 11 71 132 Ати на 1981.Шпа ни ја 41 86 505 Ма дрид 1986.Фран цу ска 59,9 105 544 Па риз 1951.Ир ска 4 125 70 Да блин 1975.Ита ли ја 57,5 98 301 Рим 1951.Лук сем бург 0,45 189 3 Лук сем бург 1951.Хо лан ди ја 16,25 111 41 Ам стер дам 1951.Аустри ја 8,1 111 84 Беч 1995.Пор ту га ли ја 10,5 71 92 Ли са бон 1986.Евро зо на: 307 3.203Фин ска 5,2 102 337 Хел син ки 1995.Швед ска 9 105 411 Сток холм 1995.В. Бри та нија 59,5 107 244 Лон дон 1972.

147 Евро пс ка комис иј а, Пол и тика


ЕУ–15 380,7 100 3.195Че шка 10,2 62 79 Праг 2004.Есто ни ја 1,4 40 45 Та лин 2004.Ки пар 0,7 76 9 Ни ко зи ја 2004.Ле то ни ја 2,3 35 65 Ри га 2004.Ли тва ни ја 3,5 39 65 Виљ нус 2004.Ма ђар ска 10,1 53 93 Бу дим пе шта 2004.Мал та 0,4 69 0,32 Ва ле та 2004.Пољ ска 38,2 41 313 Вар ша ва 2004.Сло ве ни ја 2 69 20 Љу бља на 2004.Сло вач ка 5,4 47 49 Бра ти сла ва 2004.Но ве чла ни це 74,2 47 738,32

Про те жи ра ње стра них фир ми у Сло ве ни јиЕУ про те жи ра фир ме из бо га тих чла ни ца ЕУ. То по ка

зу је и при мер про да је нај ве ће љу бљан ске пи ва ре, Уни он. До ма ћи про из во ђач Ла шко из Це ља је хтео да ку пи пи ва ру из Љу бља не, али је то сто пи ра но из Бри се ла на вод но због спре ча ва ња ства ра ња мо но по ла. Бри сел је не што ка сни је сло ве нач ког пре ми је ра при си лио на то да от пу сти ше фа Фон да за ре сти ту ци ју и та ко осло бо ди пут за ин ве сти рање јед не бел гиј ске фир ме у пи ва ру Уни он, ко јој при па да и на ма по зна ти по гон за про из вод њу ми не рал не во де Ра ден ска. Про фе сор Хоф ба у ер тим по во дом пи ше: „Ово пре у зи ма ње иза зва ло је уз не ми ре ност у сло ве нач ким стручним кру го ви ма, али су они по сле же сто ке ин тер вен ци је из Бри се ла ипак оста ли бес по моћ ни.“ Проф. др Еми ли ја Ву ка дин из но си да је фран цу ски Ла фраж 2002. ус пео да „уве ћа број сво јих ак ци ја у це мен та ри Тр бо вље са 23% на 62%“ и да је 2000. л. Г. пре у зе то 10 сло ве нач ких фир ми, 2001. л. Г. 15, а са мо у пр вој по ло ви ни 2002. л. Г. 11.148

148 Исто, 160. и Ву ка д ин Е, Еко но мс ка политика , Досиј е, Бео град, 20 0 7, 241.


ЕУ–ко руп ци јаГо разд Дре вен шек из Но ве стран ке об ја шња ва про е

вроп ски став сло ве нач ке по ли тич ке ели те као по сле ди цу „обич не ко руп ци је“149 јер је у Бри се лу отво ре но 400–500 рад них ме ста за чи нов ни ке ко ји тре ба да во де про цес про ши ре ња ЕУ на Сло ве ни ју. Еко но ми ста Хер ми на Ви дович, ко ја у беч ком Ин сти ту ту за ме ђу на род но еко ном ско по ре ђе ње во ди сек тор за Сло ве ни ју, ка же: „Љу ди зна ју да се ула ском у ЕУ не мо же мно го до би ти, али ал тер на ти ва за то јед но став но не по сто ји.“150

Ин фор ми са њеЗа кон ко ји је у Сло ве ни ји ва жио од 1994. до 2001. л.

Г. про пи си вао је да стран ци мо гу да по се ду ју нај ви ше 1/3 ме ди ја. Ула ском у ЕУ 2004. ова од ред ба је уки ну та. На вод но због рав но прав ног по ло жа ја свих на за једнич ком, европ ском тр жи шту. У прак си је то зна чи ло да су три нај ве ће ме диј ске ку ће у Сло ве ни ји, Де ло, Ве чер и Днев ник, пре шле у стра но вла сни штво.151 Но ви на ри, ко ји су до 2002. мо гли да ути чу на уре ђи вач ку по ли тику сло ве нач ких ме ди ја, не ма ју ни ка кве илу зи је о свом да љем ути ца ју. Сло ве нач ки но ви нар Ше тинц ис ти че: „На жа лост, тај пе ри од је већ про шлост.“152 У том кон тексту по у чан је и сле де ћи при мер – у ју ну 2000. Европ ски са вет је у Ли са бо ну на ини ци ја ти ву Европ ске ко ми си је до нео план „Евро па – ин фор ма тич ко дру штво за све“.153

149 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на И сток, Филип Вишњић, Београд, 2004, 15 3.150 Исто, 15 1.151 Привред ни преглед, 08.03 .2 00 5. 152 Исто153 Ва ј денфел д В, Веселс В, Европа од А до Ш, Фондација Конард Аде-


Овај не ја сни и ап стракт ни до ку мент је пре пун фра за о ин тер не ту, за јед нич ком тр жи шту и слич ном. Ја сно је да Ко ми си ја ЕУ упо ре ђу је не у по ре ди во. Не мо же би ти ре чи о не ка квој рав но прав ној кон ку рен ци ји из ме ђу огром ног не мач ког кон цер на VAC и би ло ког ме ди ја у зе мља ма Ис точ не Евро пе.

Оп ту жбе на ра чун Ве чер њих но во сти ко је до ла зе из Не мач ке та ко ђе су по уч не. Овај ср би јан ски ме диј је дале ко од то га да за сту па на ци о нал ну по ли тич ку оп ци ју. Он је мно го бли жи за го вор ни ци ма без у слов них европ ских ин те гра ци ја. Али је због од би ја ња да за ма лу су му нов ца пре ђе у стра но вла сни штво пре не ко ли ко го ди на оп ту жен да во ди на ци о на ли стич ку уре ђи вач ку по ли ти ку.154

Ка да уђе мо у ЕУ, и те ле ви зи је ће мо ра ти да се при лаго де европ ском на чи ну из ве шта ва ња. То про из и ла зи из ди рек ти ве Те ле ви зи ја без гра ни ца 89/552.155 Ди рек ти ва иде до та квих де та ља као што су ду жи на ре кла ма, спон зо ри, сат ни це про гра ма, уде ла европ ских про гра ма и слич но. Од ред бе ди рек ти ве 89/552 фа во ри зу ју (пре ко де ло ва ко ји ре гу ли шу спон зор ство) бо га те за пад не кон цер не јер су фи нан сиј ски не у по ре ди во моћ ни ји од срп ских фир ми. Ла ко је про це ни ти ко ће од ре ђи ва ти уре ђи вач ку по лити ку ка да Ср би ја уђе у ЕУ.

Бан кеСло ве ни ја је до 2002. по ку ша ва ла да са чу ва сво ју

при вре ду од рас про да је углав ном због при ме не на че ла из Мен ци ге ро вог про гра ма. Ме ђу тим, Сло ве ни ја ни је Ру сија и у по след њих не ко ли ко го ди на је мо ра ла да по пу сти

науер, Беогр ад, 2003, 232 .154 Веч е рње но в ости 11.01.2005. 155 Бе ла књига, Ин ст ит ут економск их наук а, Бео град, 20 0 1, 257.


пред зах те ви ма бо га тог де ла Бел гиј ска КБЦ бан ка је, на при мер, 2002. пре у зе ла 34% нај ве ће сло ве нач ке бан ке, Но ве љу бљан ске бан ке. Проф. др Еми ли ја Ву ка дин тим по во дом на во ди: „У то ку 2002. год. вла да је бел гиј ској бан ци за 435 ми ли о на евра про да ла 34 % а Европ ској бан ци за об но ву и раз вој за 64 ми ли на евра још 5 % удела нај ве ће сло ве нач ке бан ке. До кра ја исте го ди не пу тем јав не про да је, др жа ва је по ну ди ла још 9 % у на ве де ној бан ци.“156 По сле ула ска Сло ве ни је у ЕУ на ста вио се тренд пре у зи ма ња бан кар ског сек то ра Сло ве ни је од стра не фи нан сиј ских ор га ни за ци ја са За па да. У ја ну а ру 2005. већ је ви ше од 50% бан кар ског сек то ра би ло у стра ном вла сни штву. Сло ве нач ка вла да је у апри лу 2005. об ја вила да ће уз по моћ ЕУ при ва ти зо ва ти и „Но ву кре дит ну бан ку Ма ри бор“. Ово је дру га нај ве ћа бан ка у Сло ве ни ји. Пре ма про це на ма де ка на Прав ног фа кул те та у Љу бља ни, Фра ње Сти бла ра, у стра ним ру ка ма ће до 2010. би ти 75% ба на ка уко ли ко се са да шњи тренд на ста ви. Сти блар је у ана ли зи о вла сни штву у бан кар ском сек то ру (об ја вље ној у пу бли ка ци ји Еко ном ског ин сти ту та Прав ног фа кул те та у Љу бља ни) ис та као да ста ре чла ни це ЕУ сво је бан ке ни су про да ва ле стран ци ма. Оне су их за др жа ле да би пре ко њих пру жи ле по др шку сво јим при вре да ма. На су прот то ме, све зе мље у тран зи ци ји су рас про да ле сво је бан ке са из у зет ком Сло ве ни је, али из гле да да и Сло ве ни ја иде овим пу тем – на во ди де кан љу бљан ског Прав ног фа кул тета. Сти блар твр ди да ће због ова кве стра те ги је Сло ве ни ја оста ти без фи нан сиј ског и еко ном ског су ве ре ни те та и да

156 Хофбауер Х , Проширење ЕУ на Ист ок , Филип Ви шњић, Б еоград, 2004, 158 и Ву кади н Е, Е кономска политика, Досије, Београд, 2007, 242.


ће по ста ти „про вин ци ја у пред гра ђу Евро пе“.157 Сти блар сма тра и да про да ја нај бо љих сло ве нач ких ком па ни ја стран ци ма не ма ни ка квог сми сла. Ста во ви ве о ма слични Мен ци ге ро вим.

Спољ на по лит каЈед на од пред но сти ко је се сти чу ула ском у ЕУ би

тре ба ло да бу де ја ча ме ђу на род на по зи ци ја но во при мљених чла ни ца. Али сло ве нач ка пар ла мен тар на де ле га ци ја је на по чет ку 2003. у Бе чу до жи ве ла не при јат но из нена ђе ње. Пред сед ник аустриј ског пар ла мен та Ан дре ас Кол је сло ве нач кој де ле га ци ји са оп штио да аустриј ски Др жав ни уго вор не ва жи из ме ђу Аустри је и Сло ве ни је и да на осно ву овог до ку мен та ни је мо гу ће раз го ва ра ти о сло ве нач кој ма њи ни у Аустри ји јер ње го ва пот пи сни ца Ју го сла ви ја ви ше не по сто ји. Уз не ми ре ње у сло ве нач кој јав но сти су иза зва ле и ита ли јан ске ма ни фе ста ци је се ћа ња на про те ра не Ита ли ја не из Ис тре. Ре пу бли ка Сло ве ни ја по сле ула ска у ЕУ ни је ус пе ла да ре ши ни ти јед но спорно пи та ње са Хр ват ском, ко ја ни је чла ни ца Уни је. То су гра ни це на мо ру, ште ди ше Љу бљан ске бан ке, елек тра на у Кр шком и јед но стра но хр ват ско про гла ше ње ју рисдик ци је на Ја дран ском мо ру. Ја сно је да је Сло ве ни ја још је дан при мер ко ји нам по ка зу је да свој спољ но по ли тич ки по ло жај не ће мо по бољ ша ти ако уђе мо у ЕУ.

157 Привредни преглед, 27.01.2005, Ис то 24.0 3.2005 , И сто 0 4. 04.2005 , Исто 11.02.2005.


СЛО ВАЧ КАРе пу бли ка Сло вач ка има око 5.402.000 ста нов ни ка.158

Сле де ћа та бе ла по ка зу је по раст спољ ног ду га Сло вач ке у пе ри о ду 2001–2003.

За ду жи ва ње Ре пу бли ке Сло вач ке у пе ри о ду 2001–2003.159

Го ди на из нос за ду же ња2001. 7,8 ми ли јар ди до ла ра2003. 14,4 ми ли јар ди до ла ра

Из та бе ле про из и ла зи да се сло вач ки спољ ни у пе ри о ду од 2001. до 2003. ду пли рао. Узи ма ју ћи у об зир број ста новни ка, Ре пу бли ка Сло вач ка је 2003. има ла не ко ли ко пу та ве ћи спољ ни дуг по гла ви ста нов ни ка не го СЦГ у истом пе ри о ду. Сло вач ка је, као и све оста ле ис точ но е вроп ске зе мље, беле жи ла и спољ но тр го вин ски де фи цит. Де фи цит сло вач ког плат ног би лан са 2003. је из но сио 277 ми ли о на до ла ра.160

По ре зиСло вач ка је стра не ком па ни је осло бо ди ла ве ћи не

по ре за и по ред то га што су оне при хо де из сво јих фи лија ла у Сло вач кој углав ном тран сфе ри са ле ка ма тич ним цен тра ла ма на За па ду. Фа бри ка не мач ког кон цер на Фол-ксва ге на је обез бе ди ла пра во да у Сло вач кој по слу је до 2007, а да не пла ћа по рез;161 Ју Ес Стил у Ко ши ца ма има пра во да до 2010. бу де осло бо ђен по ре за иако то кр ши европ ске про пи се о кон ку рен ци ји.

158 Атлас – земље света, Вечерње новости, Београд, 2002, 5.159 www.cia.gov/cia/publications/factbook160 www.cia.gov/cia/publications/factbook161 Хофбауер Х, Проширење ЕУ н а Исток, Ф ил ип Вишњић, Бе оград, 2004, 179– 195 .


Без об зи ра на ове уступ ке, Сло ва ци ни су до би ли мно го при ви ле ги ја по сле ула ска у Уни ју 2004. Аустриј ски про фе сор Хоф ба у ер пи ше: „Сло ва ци ће (као углав ном сви дру ги Ис точ но е вро пља ни) сме ти да тек се дам го ди на по сле про ши ре ња ЕУ на Ис ток без кво те кре ну на За пад да би та мо по тра жи ли по сао.“162

Хоф ба у ер у ис тој књи зи пи ше и о европ ским по ре зи ма: „Пра ви ефе кат на пре ра спо де лу овог та ла са оп те ре ће ња по себ но до ла зи до из ра жа ја у но вом си сте му опо ре зи ва ња ви шка вред но сти. Ово је кла сич ни ма сов ни по рез, ко ји струк тур но по сма тра но по га ђа и оп те ре ћу је мно го ви ше оне са ни жим не го оне са ви шим при ма њи ма, јер сви без об зи ра ко ли ко за ра ђу ју мо ра ју да упла ћу ју исти до при нос за др жав ни бу џет ко ји се мо ра са ни ра ти.“163 Бри сел, ка же Хоф ба у ер, ин си сти ра упра во на ова квим по ре зи ма ко ји пре све га по га ђа ју ши ро ке ма се ста нов ни штва. У Бе лој књи зи до слов но пи ше да је свр ха опо ре зи ва ња „укла ња ње пре пре ка за пре ко гра нич не ак тив но сти пред у зе ћа“.164

Бол ни це – бан ке – не ми риМи ни стар ство здра вља Сло вач ке је 2002. до не ло

европ ски про грам ко ји пред ви ђа за тва ра ње 60 бол ни ца. У бан кар ском сек то ру стра ни вла сни ци су 2001. по се до ва ли 75% сло вач ких уште ђе ви на. Због зах те ва из Бри се ла цена га са је од 01.01.2003. по ра сла за 45%, це на елек трич не енер ги је 40%, ки ри је за 100%, а це на во де, из ба ци ва ња сме ћа и јав ног са о бра ћа ја за 20%.165

162 Исто163 Хофбауер Х, Прош ирење ЕУ на Ист ок, Фил ип Вишњић, Београ д , 2004, 179– 195.164 Бе ла књига, Ин ст ит ут економск их наук а, Бео град, 20 0 1, 314.165 Хофбауер Х, Проши рење ЕУ на Исток, Филип Вишњић, Београд,


У Сло вач кој вла да апа ти ја. Ви ше од по ло ви не ан кети ра них Сло ва ка по сле ула ска у ЕУ не оче ку је по бољша ње еко ном ске си ту а ци је.166 За раз ли ку од Не ма ца и Аустри ја на ца, ко ји еко ном ску си ту а ци ју оце њу ју као до бру (Нем ци 95%, Аустри јан ци 94%), њи хо ви су се ди Че си и Сло ва ци су мно го ма њи оп ти ми сти. Сло вач ка је по чет ком 2004. пре по ло ви ла со ци јал ну по моћ, што је ре зул ти ра ло не ре ди ма Ро ма и пљач ка ма про дав ни ца са хра ном у ре ги о ни ма са ви со ком не за по сле но шћу. Из прет ход но из не тог про из и ла зи да је и Сло вач ка још је дан при мер ко ји по ка зу је штет ност европ ског пу та.

ЛИ ТВА НИ ЈА, ЛЕ ТО НИ ЈА, ЕСТО НИ ЈАРе пу бли ка Ли тва ни ја са 3.675.000, Ре пу бли ка Ле то ни ја

са 2.395.000 и Ре пу бли ка Есто ни ја са 1.366.000 ста нов ника167 за јед но има ју ма њу по пу ла ци ју од Ср би је. Сле де ћа та бе ла по ка зу је ста ње њи хо вог спољ ног ду га.

За ду жи ва ње ре пу бли ке Ли тва ни је, ре пу бли ке Ле то ни је и ре пу бли ке есто ни је у милијардама долара у пе ри о ду 2000–2003.168

Го ди на Ли тва ни ја Ле то ни ја Есто ни ја Укуп но2000. 2,5 0,8 1,6 4,92003. 7,6 6,7 7 21,3

Из та бе ле про из и ла зи да је уку пан дуг ових бал тич ких зе ма ља 2003. до сти гао 21,3 ми ли јар де до ла ра. Де фи цит плат ног би лан са је у ис тој го ди ни био 3,2 ми ли јар де до ла ра.169 Иако

2004, 179– 195. 166 Прив редни пре глед 06 .04.200 5 , Исто 09.02.2005.167 Атлас – земље света, Вечерње новости, Београд, 2002, 5.168 www.cia.gov/cia/publications/factbook169 www.cia.gov/cia/publications/factbook


је по пу ла ци ја бал тич ких др жа ва ма ња од бро ја ста нов ни ка Ср би је, њи хов збир ни дуг је био ве ћи од на шег.

Ула зак у ЕУ је ога ни чио и еко ном ски су ве ре ни тет балтич ких др жа ва. Есто ни ја је на кон 2004. мо ра ла да уве де 10.749 но вих ца ри на, кво та, да жби на и ога на чи њеа за увоз из др жа ва ван ЕУ. То је не га тив но ути ца ло на стан дард. Ин ди ка ти ван је и при мер ли тван ских пред у зе ћа ко ја су на ив но по ве ро ва ла да по сле 2004. у ЕУ ва же иста прави ла за све. Јед но ли тван ско пред у зе ће је, под стак ну то Ди рек ти вом о сло бод ној раз ме ни услу жних де лат но сти у ЕУ, по ку ша ло да отво ри свој по гон у Ко пен ха ге ну.170 Али Швед ске вла сти су од би ле да при хва те од ре ђи ва ње це не ра да по ли тван ским ме ри ли ма (по што су пла те у Ли тва ни ји мно го ни же не го у Швед ској). Ако би се дослов но при ме ни ла ова Ди рек ти ва ЕУ, фа бри ке из ста рих чла ни ца ЕУ би мо ра ле да пла ћа ју рад ни ци ма у ис точ ним зе мља ма исту пла ту као и у сво јим др жа ва ма. Та ко би, на при мер, Ре но у Есто ни ји или Ли тва ни ји ис пла ћи вао „фран цу ске пла те“. О ка квим се раз ли ка ма ра ди по ка зу ју сле де ћи по да ци. Пре ма ис тра жи ва њу аме рич ке кон султант ске аген ци је Мер сер, го ди шња це на ра да (пла та, со ци јал но оси гу ра ње, до бро вољ на и оба ве зна да ва ња) у Фран цу ској и Не мач кој из но си из ме ђу 45.000 и 50.000 евра, док је у Ле то ни ји и Ли тва ни ји је из ме ђу 4.700 и 5.600 евра. Из јед на ча ва ње пла та из ме ђу бо га тих и си ро ма шних се ни је сме ло до зво ли ти. На са ми ту европ ских ше фо ва др жа ва у Бри се лу мар та 2005. Европ ска ко ми си ја је под при ти ском Не мач ке и Фран цу ске мо ра ла да по ву че Ди ректи ву (ова ди рек ти ва се од но си ла на са мо 50% услу жних де лат но сти171 и ни је пред ви ђа ла са о бра ћај, фи нан си је и

170 П рив редни п реглед 0 8.04.2005. 171 Исто


те ле ко му ни ка ци је, али ни то ни је би ло до вољ но да она оста не на сна зи).

РУ МУ НИ ЈА, БУ ГАР СКАРе пу бли ка Ру му ни ја има око 22.304.000 ста нов ни ка,

а Ре пу бли ка Бу гар ска око 7.800.000 ста нов ни ка.172 Следе ћа та бе ла по ка зу је по раст спољ ног ду га ове две зе мље у пе ри о ду 2000–2003.

За ду жи ва ње Ре пу бли ке Ру му ни је и Ре пу бли ке Бу гар ске у пе ри о ду 2000–2003. у милијардама долара 173

Го ди на ру му ни ја бу гар ска Укуп но2000. 9,3 10,4 19,72003. 18,3 12,5 30,8

Из та бе ле про из и ла зи да Ру му ни ја и Бу гар ска још мо ра ју да се по тру де да би ис пу ни ле европ ски стан дард за ду жи ва ња ка кав има ју ис точ но е вроп ске чла ни це ЕУ. Ру му ни ја има оте жа ва ју ћу окол ност – она је до 1989. от пла ти ла це ло ку пан спољ ни дуг од 11 ми ли јар ди дола ра уз, на рав но, огром на со ци јал на од ри ца ња ста новни штва, ко ја су исте го ди не до ве ла до ре во лу ци је. Као и у ве ћи ни зе ма ља Ис точ не Евро пе, де фи цит у плат ном би лан су Ру му ни је је 2003. из но сио 3 ми ли јар де до ла ра.174 У Бу гар ској је у истом пе ри о ду та ци фра из но си ла 1,6 ми ли јар ди до ла ра.175 Ове зе мље исто вре ме но бе ле же и де фи цит у спољ но тр го вин ској раз ме ни.

172 Атлас – земље света, Вечерње новости, Београд, 2002, 5.173 www.cia.gov./cia/publications/factbook174 www.cia.gov./cia/publications/factbook 175 Исто


Рај фај зен као мо но по ли стаАустриј ска бан ка Рај фај зен је 2001. пре у зе ла ру мун ску

бан ку Агри ко ла и ње них 225 фи ли ја ла у зе мљи.176 Ку по ви на је вре де ла са мо 37 ми ли о на до ла ра. Аустриј ска ба на ка је та ко про ши ри ла свој мо но пол на Бал ка ну (Рај фај зен је са мо у Ср би ји имао би лан сну ак ти ву у вред но сти од 802 ми ли о на евра).177 Рај фај зен бан ка рас по ла же мре жом по сло ва у 12 зе ма ља ре ги о на. Сле де ћи гра фи кон по ка зу је 10 нај ве ћих ба на ка у Ср би ји по ви си ни би лан сне ак ти ве кра јем 2004. Из вор по да та ка је На род на бан ка Ср би је. На пр вом ме сту је по но во аустриј ска бан ка. У ме ђу вре ме ну је и дру га бан ка по ви си ни би лан сне ак ти ве, Дел та, пре шла у вла сни штво фи нан сиј ских ор га ни за ци ја из За пад не Евро пе.

П рвих 10 б ан ака по в ис ини б ила нсне а кт иве178

176 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на И ст ок, Фили п Вишњић, Бе ог рад, 2004, 204.177 Н ИН 02.12. 2004. и Васови ћ – Мекина С, Политика 2 9. 0 4.2007.178 Н ар одна банка Србије


Не мач ки Ди Зајт пи ше о ли хвар ском по сло ва њу Рај фај зен бан ке у Бу гар ској и Ру му ни ји и о то ме ка ко ова бан ка ко ри сти свој мо но пол: „Мар кант на ну ла на жу тој под ло зи осве тља ва не бо из над Со фи је: ну ла про це на та ка ма те обе ћа ва Рај фај зен бан ка на огром ним ре клам ним па но и ма свим гра ђа ни ма Бу гар ске, ако овог тре нут ка по диг ну кре дит... Не у пу ће ном ста нов ни штву се по мо ћу свих три ко ва ну де кре ди ти, скоро увек са при ма мљи вим, али збу њу ју ћим по да ци ма ко ји скре ћу па жњу са ефек тив не ка мат не сто пе и че сто не сле де пра ви ла са ве сног по сло ва ња ко ја су уоби ча је на на За па ду. По себ но же сто ка бор ба се во ди око Бу гар ске и Ру му ни је, а у скла ду са тим су и ме то де ко је се при ме њу ју. За сит но штам пан текст на огром ним ре клам ним па но и ма Рај фхај зен бан ке у Со фи ји не ма ме ста, на вод них 'ну ла про це на та', ако се па жљи во по гле да уго вор о кре ди ту, ва жи са мо до 'кра ја пр ве го ди не кре ди та'. Ра ди се о 'мар ке тин шкој ме ри', об јашња ва цен тра ла у Бе чу. По сле тог пе ри о да, ка мат на сто па је 'ва ри ја бил на' – што зна чи да се углав ном од ре ђу је пре ма на хо ђе њу кре дит не ин сти ту ци је... Ве ли ка опа сност ле жи, ме ђу тим, у то ме што љу ди мо гу по но во да из гу бе по ве ре ње у бан ке ко је је из гра ђе но уз ве ли ки на пор. И на рав но да ће до ћи до пре ра спо де ле: пре за ду же на до ма ћин ства ће у потпу но сти би ти ис ти сну та са тр жи шта. Дру гим ре чи ма, ко је си ро ма шни ји, би ће још си ро ма шни ји.“179

Европ ске бан ке не при ме њу ју европ ске стан дар де ка да се ра ди о Ис точ ној Евро пи.

Ин ве сти ци је у Ру му ни ји Ни убр за на рас про да ја у фи нан сиј ском сек то ру Ру

му ни је ни је до ве ла до по бољ ша ње еко ном ске си ту а ци је

179 Поли тика 15. 0 1.2007. и Хофбауер Х, Пр о ширење ЕУ н а Исток, Фили п Вишњи ћ, Бео град, 20 0 4, 207.


и при вла че ње стра них ин ве сти ци ја. Беч ки ин сти тут ко ји се ба ви ме ђу на род ним еко ном ским упо ре ђи ва њем из ра чу нао је да по сле ско ро де це ни је при ла го ђа ва ња (пе ри од 1989–1999) Ру му ни ја ни је ус пе ла да при ву че ни 50% ин ве сти ци ја из кри зне 1989.180 Ни су по мо гле ни мере ру мун ског Ми ни стар ства фи нан си ја, као што је био от пис за о ста лих по ре за фир ма ма у ко је стран ци тре ба да уло же но вац181 (Те шко да се у да ва њу по вла шће ног поло жа ја стра ним ин ве сти то ри ма мо же ићи да ље од овог ру мун ског при ме ра.). Ин фла ци ја у Ру му ни ји је 2001. из но си ла 40%. Ру мун ска вла да је 2003. до дат но сни зи ла ца ри не – на из ри чит зах тев Бри се ла.

Стан дард – со ци јал ни не ре диПо ка за тељ о до стиг ну том европ ском стан дар ду Ру му на

су и по да ци о бро ју зах те ва за из да ва ње на ше ви зе по сле ула ска Ру му ни је у шен ген ски ви зни ре жим, 2004. Та да је број Ру му на ко ји су тра жи ли на ше ви зе био за 14 пу та ве ћи од бро ја на ших гра ђа на ко ји су хте ли да пу ту ју у ову су седну зе мљу.182 На ши ди пло мат ски пред став ни ци у Ру му ни ји су ову раз ли ку об ја шња ва ли ве ли ким бро јем ру мун ских над ни ча ра ко ји су ра ди ли у Вој во ди ни и ис точ ној Ср бији. Др жа ва ко ја је не ка да би ла дру ги про из во ђач наф те у Евро пи (1972),183 зе мља чи је су ре зер ве зем ног га са про цење не на 575 ми ли јар ди ме та ра куб них (че твр те у све ту)184

180 Хофбауер Х, Проширење ЕУ на Ист ок , Филип Вишњић, Београ д, 20 04 , 2 07 .181 Исто182 М. Петр ов и ћ, Пол итика 17.07. 2 004.183 Војна енциклопедија, к њи г а 8, Војн ои зд авачки заво д, Беог рад, 1 974, 240 . 184 Исто


до шла је у си ту а ци ју да 1999. мо ра ју да ин тер ве ни шу вој ска и по ли ци ја ка ко би сми ри ле по бу ну ру да ра. Ову со ци јал ну по бу ну (про у зро ко ва ну за тва ра њем руд ни ка и от пу шта њем 150.000 ру да ра услед ис пу ња ва ња тран зи ци о них зах те ва) пра ти ли су кр ва ви об ра чу ни из ме ђу ру да ра и сна га безбед но сти. Син ди кал ни во ђа ко ји је во дио про тест, Ми рон Ко зма, осу ђен је на 18 го ди на за тво ра.185

Спољ на тр го ви на Ру му ни јеКао и у ве ћи ни др жа ва Ис точ не Евро пе, спољ на тр

го ви на ко ја је пре би ла ори јен ти са на на Ис точ ну Евро пу и Ру си ју (1971. 55,9%) са да је усме ре на ка За пад ној Европи. Ру му ни ја је 1971. бе ле жи ла ми ни мал ни де фи цит у спољ ној тр го ви ни у из но су од 2 ми ли о на до ла ра,186 док је 2003. исти из но сио 4,5 ми ли јар ди до ла ра.187 Ове ка тастро фал не еко ном ске чи ње ни це не мо же са кри ти, као што при ме ћу је аустриј ски про фе сор Хоф ба у ер, ни то што су Бри сел и Бу ку решт го ди на ма си му ли ра ли „озбиљ не раз го во ре око при је ма“.188

Спољ на тр го ви на Бу гар скеБу гар ска при вре да је ви ше не го ру мун ска би ла ори

јен ти са на на Ру си ју. У спољ ној тр го ви ни 55% бу гар ског из во за и 60% уво за се оба вља ло са СССР–ом.189 Де фи

185 Хофбауер Х, Проши ре ње ЕУ н а Исток , Филип В иш њ ић, Бе оград , 2004, 198.186 Војна енциклопедија, књига 8, Војноиздавачки завод, Београд, 1974, 242.187 www.cia.gov/cia/publications/factbook188 Хофбауер Х, Проши ре ње ЕУ н а Исток , Филип Ви шњ и ћ, Бео град, 2004, 2 10.189 Војна енциклопедија, књеига 8, Војноиздавачки завод, Београд, 1974, 240.


цит је 1970. из но сио око 190 ми ли о на до ла ра,190 а 2003. је до сти гао 2,45 ми ли јар ди до ла ра.191 То је по сле ди ца чи њени це да се Бу гар ска се у ме ђу вре ме ну пре о ри јен ти са ла на тр жи ште За пад не Евро пе.

При ва ти за ци јаБу гар ски ави о пре во зник Бал кан је оти шао у сте чај

на кон при ва ти за ци је. Др жа ва је 2002. осно ва ла но ву ком па ни ју Бул га ри ја ер.192 Ова ком па ни ја по се ду је 22 ме ђу на род не ли ни је, се дам ави о на ти па Бо инг 737–300 и је дан ави он 737–500. Ме ђу тим, сви ави о ни су ку пље ни на ли зинг и још ни су от пла ће ни, та ко да Бул га ри ја ер ни је вла сник ни ти јед не ле ти ли це. При ва ти за ци ја ко ја не ма кра ја ни ти еко ном ског оправ да ња се на ста вља, та ко да је вла да Бу гар ске кра јем 2004. до не ла од лу ку о прода ји 100% Бул га ри ја ера (Ха ос ко ји вла да у ЈАТ–у као да је по че так про це са ко ји је у бу гар ском авиоса о бра ћа ју већ од ма као.).

Стан дар ди за ци јаСко ро 20% за по сле них у Бу гар ској – или 550.000 љу ди

ко ји ра де у тек стил ној ин ду стри ји, шу мар ству, уго сти тељству и по љо при вре ди – жи ви у бе ди. Пре ма ре зул та ти ма ис тра жи ва ња ко је су об ја ви ли бу гар ски ме ди ји, њи хо ва про сеч на при ма ња су ма ња од 65 евра.193 У зе мљи ко ја има 7,8 ми ли о на ста нов ни ка, 1,2 ми ли о на до ма ћин ста ва жи ви ис под цр те си ро ма штва.194 Ег зи стен ци јал но нај у

190 Исто191 www.cia.gov/cia/publications/factbook192 Привред ни п реглед 04.04.2005. 193 Привредни преглед 06.04.2005. 194 Привредни преглед 01.03.2005.


гро же ни ја ка те го ри ја у Бу гар ској су пен зи о не ри. Њих има 2,3 ми ли о на, а про сеч на пен зи ја је 55 евра.195 Те шко да ће Бу га ри до би ти и то ли ко же ље ни по сао у За пад ној Евро пи. Не мач ка, на при мер, не ма по тре бе за рад ном сна гом са Бал ка на јер ће ве ћи део од 300.000 рад ни ка по треб них за над ни чар ске по сло ве у по љо при вре ди до ћи из су сед них зе ма ља. Пред сед ник Не мач ког са ве за по љо при вред ни ка Герд Зо нен лај тер тим по во дом ка же: „Ве ћи на од око 300.000 рад ни ка по треб них за бра ње шпар гли ко је ће по тра ја ти до кра ја ју на, до ћи ће из Пољ ске и Че шке.“196

Хи по кри зи јаБи ро кра ти ја из Бри се ла, и са ма ко рум пи ра на (као што

смо ви де ли у прет ход ним де ло ви ма), од Ру му ни је и Бу гарске тра жи усва ја ње до ку мен та о бор би про тив ко руп ци је, из ве шта је о имо вин ском ста њу др жав них функ ци о не ра и су ди ја, јав не кам па ње пре ко ра ди ја и ТВ–а о зна ча ју бор бе про тив ко руп ци је, еду ко ва ње рад ни ка у пра во су ђу, по ли ци ји и ад ми ни стра ци ји и уво ђе ње ча со ва по ште ња у шко ла ма!197 У том кон тек сту не чу ди да је пред сед ник Бу гар ске со ци ја ли стич ке пар ти је Сер геј Ста ни шчев у апри лу 2005. л. Г. за тра жио да се рас пи ше ре фе рен дум о при сту па њу ЕУ. Он је оп ту жио прет ход не две вла де да су пре го ва ра ле да ле ко од очи ју јав но сти. Упо зо рио је и да ве ћи на Бу га ра ЕУ ви ди као рај у ко ме ће ре ши ти сво је про бле ме за не ма ру ју ћи чи ње ни цу да ће упра во стра на кон ку рен ци ја на шко ди ти бу гар ској еко но ми ји.

195 Исто196 Исто 31.03.2005, Исто 08.05.2005. 197 Исто 04.04.2005.

УКУП НИ РЕ ЗУЛ ТА ТИ ЗА ДУ ЖИ ВА ЊА

Сле де ћа та бе ла по ка зу је не пре ки дан раст спољ ног

ду га 10 ис точ но е вроп ских др жа ва. Ра ди се о пе ри о ду 2000–2003.

За ду жи ва ње 10 ис точ но е вроп ских зе ма ља у пе ри о ду 2000–2003.198

Зе мља 2000. л. Г.(у милијардама дол. )

2003. л. Г.(у милијардама дол. )

Ре пу бли ка Че шка 21,3 28,0Ре пу бли ка Ма ђар ска 29,6 42,0Ре пу бли ка Пољ ска 57,0 86,0Ре пу бли ка Сло ве ни ја 6,2 11,3Ре пу бли ка Сло вач ка 10,3 14,4Ре пу бли ка Ли тва ни ја 2,5 7,6Ре пу бли ка Ле то ни ја 0,8 6,7Ре пу бли ка Есто ни ја 1,6 7,0Ре пу бли ка Ру му ни ја 9,3 18,3Ре пу бли ка Бу гар ска 10,4 12,5УКУП НО 149,0 233,8

Уку пан по раст ду га 10 ис точ но е вроп ских зе ма ља у овом пе ри о ду из но си 84,8 ми ли јар ди до ла ра!

198 www.cia.gov./cia/publications/factbook

ДВО СТРУ КИ СТАН ДАР ДИ ЕУ

По не кад не ра зу мљи ви, а че сто и пре ви со ко по ставље ни, стан дар ди ЕУ се мо гу про ту ма чи ти на два на чи на. Је дан је прет по став ка да је реч о не зна њу и не ком пе тентно сти пи са ца ди рек ти ва и од лу ка ЕУ. Дру го ту ма че ње је нај бо ље из ра зио Мар тин Фи шер из фир ме Апро тек. Фишер ка же да ЕУ ко ри сти стан дар де „као об лик за шти те сво јих про из во да, за од ре ђе не про из во де по ста вље ни су пре ви со ки зах те ви“.199 У том све тлу мо же мо ана ли зи ра ти про пи си ва ње бе сми сле не од ред бе да пат ке и гу ске мо ра ју до би ти мо гућ ност да по вре ме но за гњу ре гла ву у во ду. Или да ба на на у ЕУ мо ра да бу де „13,97 цен ти ме та ра ду гач ка и 2,69 де бе ла, без не нор мал них де ви ја ци ја“ (2257/94). Бре скве мо ра ју да има ју преч ник од 5,6 цен ти ме та ра, кра став ци ду жи ну од 10 цен ти ме та ра.200 Бе сми сле но, али исти ни то. Слич но је и са кри те ри ју ми ма ко ји од ре ђу ју ви та мин ске или ми не рал не до дат ке у хра ни,201 ста ту су и бро ју про фе си о нал них са ти ка ми он џи ја,202 ре ги стро ва њу ви на ко је се ко ри сти за соп стве не по тре бе.

Бо га тим зе мља ма је, на су прот то ме, до пу ште но да не по шту ју основ не ак те Уни је. Не мач ка и Фран цу ска су удру же ним сна га ма ус пе ле да обо ре Пакт о ста бил-но сти ко ји је сво је вре ме но до нет упра во због не мач ког

199 Привредни преглед 02.01.2005.200 НИН 03.03.20 05 .201 Привр ед ни преглед 08.04.2005.202 Ис то 30. 03.2005.


ин си сти ра ња на ње му.203 Та да се го во ри ло о „фи нан сиј ској ди сци пли ни“, „мо не тар ној стро го сти“ и слич но. Али ка да су Не мач ка и Фран цу ска пре ма ши ле до зво ље не бу џет ске де фи ци те, из ЕУ су се чу ла об ја шње ња да пре ко ра че ње мо же да бу де „при вре ме но“ и због „убе дљи вих раз ло га“. Да би фар са би ла пот пу на, не мач ки „убе дљи ви“ раз ло зи су би ли цу на ми у Ази ји и тро шко ви ује ди ње ња са Источ ном Не мач ком (ко је је, ина че, за вр ше но пре ви ше од јед не де це ни је).204 У том кон тек сту из бе га ва ња пра ви ла, ЕУ кан це лар Шре дер је би ро кра ти ји у Бри се лу отво ре но ста вио до зна ња ко ја зе мља нај ви ше до ти ра бу џет ЕУ.205 Чак су и не мач ки ме ди ји као што је Велт при ме ти ли да је то био „ту жан дан“ за Бри сел.206 Ипак, ми као да се нада мо да се на нас не ће при ме ни ти дво стру ки стан дар ди. Да ли је то ре ал но!

203 М. Стојанов ић , Политика 23.03.2005. 204 При вре дн и прег ле д 21.03.200 5. 205 П олити ка 2 3.03. 200 5. 206 Исто

ПО ЛИ ТИЧ КА ТВО РЕ ВИ НА

ЕУ (ЕЕЗ) ни је не ка мо дер на тво ре ви на ко ја је на ста ла по сле па да Бер лин ског зи да. Са пу но ар гу ме на та се може твр ди ти да она ни је осно ва на са мо због еко ном ских раз ло га већ, пре све га, због стра ха од моћ ног СССР–а и ко му ни стич ке иде о ло ги је ко ја је у Ита ли ји и Фран цу ској би ла ве о ма ја ка. Ра ди су прот ста вља ња СССР–у др жа ве пот пи сни це Уго во ра о осни ва њу Европ ске за јед ни це за угаљ и че лик из 1951. и Рим ског уго во ра из 1957, Не мач ка, Фран цу ска, Ита ли ја, Хо лан ди ја, Бел ги ја и Лук сем бург, при ма ле су по моћ САД (Мар ша лов план) без ко га би се од по сле ди ца Дру гог свет ског ра та те шко опо ра ви ле. Про це њу је се да се ра ди о око 200 ми ли јар ди да на шњих аме рич ких до ла ра у пе ри о ду 1947–1951.207 То и је сте основ ни раз лог за што је За пад на Евро па об но ви ла сво ју раз ру ше ну при вре ду мно го бр же и успе шни је од Ис точ не Евро пе. То је основ ни раз лог и за што За пад на Евро па има ве ћи стан дард у од но су на Ис точ ну Евро пу. Па ре из Мар-ша ло вог пла на су на пра ви ле раз ли ку ко ја да нас по сто ји, а не не ка кве ЕУ-вред но сти, стан дар ди и слич но.

Због сред ста ва из Мар ша ло вог пла на већ 1951. земље За пад не Евро пе оства ру ју 40% ве ћу ин ду стриј ску про из вод њу од оне из 1938. От по чи ња ње европ ских

207 Г аврило вић Јовано в ић П, Међународно пословн о финансирање, Економски фак улт ет, Београ д, 1996, 135 .


ин те гра ци ја је за пр вен стве ни циљ има ло да спре чи пораст по пу лар но сти ко му ни зма (на ро чи то у Фран цу ској и Ита ли ји) и да ове зе мље оспо со би за од бра ну од на па да со вјет ско–ки не ског бло ка (на За па ду је та да вла да ла права па ни ка због Ко реј ског ра та). Јо же Мен цин гер сма тра да је при ли ком ства ра ња ЕЕЗ тек у дру гом пла ну би ло ства ра ње ефи ка сне при вре де.208 Ма ти јас Јоп, ди рек тор Ин сти ту та за европ ску по ли ти ку из Бо на, о ис тој те ми пи ше: „Пр ви ко рак био је осни ва ње Европ ске за јед ни це за угаљ и че лик 1951. го ди не ко ја је ин ду стри је Францу ске, Не мач ке, Ита ли је и др жа ва Бе не лук са, ко је су се сма тра ле зна чај ним за во ђе ње ра та, под ве ла под јед ну ви со ку упра ву.“209

Бу ду ћи да ко му ни зма и Вар шав ског пак та ви ше не ма, од лив нов ца, за ду жи ва ње ис точ но е вроп ских зема ља и уру ша ва ње њи хо вих про из вод них ка па ци те та по ка зу ју да се свр ха ЕУ про ме ни ла у од но су на ЕЕЗ. Еко ном ска свр ха ЕУ ни је ви ше од бра на од СССР – као што је то био слу чај у вре ме ЕЕЗ. По сле па да Бер лин-ског зи да свр ха ЕУ је еко ном ско ис ко ри шћа ва ње пост-ко му ни стич ких зе ма ља. У еко ном ском сми слу нај ве ћу ко рист од про ши ре ња ЕУ има не мач ка при вре да, ко ју по кре ће ре корд ни из воз.

ЕУ је да нас и нај бо љи и нај у спе шни ји про из вод аме-рич ког гло ба ли зма. САД се за кла ња ју иза не у пр ља ног и ап стракт ног пој ма Евро па иако, у су шти ни, Бри сел сле ди аме рич ку по ли ти ку од при зна ња та ко зва ног не за ви сног Ко со ва, уво ђе ња санк ци ја Па ле стин ци ма, па до бор бе про тив ру ских ин ве сти ци ја ши ром кон ти нен та.

208 Р. Ћирковић, НИ Н, 30.9 .2004.209 В а јденфе л д В, Веселс В, Европа од А до Ш, Фондација Конард Аденауер, Београд, 2003, 92.


САД и НА ТО су у да на шњем све ту то ли ко не по пу лар не, па се ви ше не го од лич но слу же ЕУ као сво јим па ра ва ном.

Апа ти ја, уве ре ње да не ма ал тер на ти ве и за ви сност по ли тич ких ели та од Бри се ла чи не да се про цес про шире ња ЕУ ка Ис точ ној Евро пи од ви ја не сме та но. Не мо же га за у ста ви ти ни ве ћин ско рас по ло же ње на ро да ко је је про тив нед мо крат ских екс пе ри ме на та, као што су Ли са-бон ски уго вор или Устав ЕУ.

ЗА ДУ ЖИ ВА ЊЕ И ОД ЛИВ НО ВА ЦА ИЗ ИС ТОЧ НО Е ВРОП СКИХ ЗЕ МА ЉА

У 2004. Л. Г.

Сле де ћа та бе ла по ка зу је да је спољ ни дуг де сет ис точно е вроп ских зе мља 2004, ка да је пр вих осам зе ма ља Источ не Евро пе при сту пи ло ЕУ, по но во за бе ле жио раст.

Задуживање10источноевропскихдржавау2004.210

Зе мља 2003. го ди на(у милијар. дол. )

2004. го ди на(у милијар. дол. )

Ре пу бли ка Че шка 28,0 36,2Ре пу бли ка Ма ђар ска 42,0 57,0Ре пу бли ка Пољ ска 86,0 99,1Ре пу бли ка Сло ве ни ја 11,3 14,6Ре пу бли ка Сло вач ка 14,4 19,5Ре пу бли ка Ли тва ни ја 7,6 10,0Ре пу бли ка Ле то ни ја 6,7 7,3Ре пу бли ка Есто ни ја 7,0 8,3Ре пу бли ка Ру му ни ја 18,3 24,5Ре пу бли ка Бу гар ска 12,5 16,1Укуп но 233,8 292,6

Да кле, са мо 2004. спољ ни дуг 10 ис точ но е вроп ских зе ма ља је по рас тао за 58,8 ми ли јар ди до ла ра! Де фи цит плат ног би лан са 10 ис точ но е вроп ских зе ма ља је из но

210 www.cia.gov/cia/publications/factbook


сио око 26 ми ли јар ди до ла ра.211 Чак је и Сло ве ни ја по сле ула ска у ЕУ по че ла да бе ле жи де фи цит плат ног би лан са. Свих 10 ис точ но е вроп ских зе ма ља је за бе ле жи ло спољно тр го вин ски де фи цит. Он је са мо у Сло ве ни ји са 650 ми ли о на до ла ра у 2003. по рас тао на 1,8 ми ли јар ди до ла ра у 2004. Ове не га тив не по дат ке тре ба ло је да са кри је ме дијски на ја вље на и гро мо гла сно обе ћа на по моћ ЕУ. Пре ма бри тан ским из во ри ма, де сет но вих чла ни ца је до би ло по моћ од 41 ми ли јар де евра. По сле ис пу ње на оба ве за тих др жа ва пре ма ЕУ та по моћ је па ла на 10,6 ми ли јарди евра. Пре ма ин сти ту ту „Ка то“ и тих 10,6 ми ли јар ди евра ће не ста ти јер су но ве чла ни це ду жне да до 2013. ра ди до сти за ња еко ло шких ста на дар да по тро ше око 10 ми ли јар ди евра го ди шње.212

211 www.cia.gov/cia/publications/factbook212 Исто и Ва со ви ћ –Меки на , Политика 29.04.2007 .

ВАЦ ЛАВ КЛА УС

Има по ли ти ча ра ко ји уви ђа ју шта се кри је иза ЕУ дог ме. Че шки пред сед ник Вац лав Кла ус је сво је ан ти брисел ске ста во ве из нео у пред го во ру књи ге Ана ли за Уго во ра о Уста ву за Евро пу ко ји Европ ску Уни ју ме ња у европ ску др жа ву. То је би ло че шко из да ње пу бли ка ци је јед ног ирског ин сти ту та. Она се ба ви ла ана ли зом европ ског уста ва ко ји има пре ко 400 стра на213 (обим и (не)ра зу мљи вост овог уста ва упо ре ди ви су са Уста вом СФРЈ из 1974. л. Г). Вац лав Кла ус је тим по во дом на пи сао: „Европ ски устав (или мо жда пре ци зни је, Уго вор о Уста ву за Евро пу) прилич но је ду га чак, сло жен и за обич ног смрт ни ка не ре шив текст, ко ји ће – и не про чи тан, не про у чен и за то у осно ви не схва ћен – на су штин ски на чин ути ца ти на жи во те станов ни ка. ... Над на ци о нал не или па не вроп ске ин сти ту ци је и раз ли чи ти по ку ша ји да се вла да Евро пом и њо ме упра вља из јед ног ме ста увек су иза зи ва ли не сло бо ду, на ци о нал но тла че ње, пот чи ње ност ве ли ки ма и слич не по ја ве. ... Ар гумен ти ко је ко ри сте оправ да ва ју ћи то ста ри су и по зна ти то ком це лог два де се тог ве ка. ... Устав ни уго вор је на мер но не ја сан, мно го зна чан, не кон зи стен тан. ... По је ди не др жа ве чла ни це би ће пу ки ре ги о ни или про вин ци је. ... Др жа ве чла ни це де фи ни тив но ће из гу би ти ис кљу чи во пра во да са ме ства ра ју сво је за ко не. ... Др жа ве чла ни це ће мо ћи да вр ше са мо над ле жно сти ко је им оста ви устав ЕУ а ни у ком слу ча ју не ће ва жи ти обр ну то. ... ЕУ ће, а ни у ком

213 НИН 21.0 4. 20 05.


слу ча ју др жа ве чла ни це, има ти ис кљу чи ву над ле жност да скла па ве ћи ну ме ђу на род них уго во ра са дру гим држа ва ма. ... Устав ним уго во ром се при ли ком про це ду ра гла са ња сма њу је те жи на др жа ва чла ни ца. ... Уни ја мо же тзв. до дат ком флек си бил но сти и тзв. пре клоп ним до датком са ма се би да про ши ри по ље де лат но сти.“

Убр зо је усле ди ла оче ки ва на хи сте рич на ре ак ци ја ЕУ пра ће на оче ки ва ним на па ди ма. Пот пред сед ник Европског пар ла мен та Ахел Ви да лем Ква дра сем и пред сед ник Устав не ко ми си је Јо Ла и не нем су че шког пред сед ни ка Вац лав Кла у са оп ту жи ли да „во ди Че хе у изо ла ци ју“.214 Ова дво ји ца би ро кра та из Бри се ла су чак тра жи ла да Кла ус као пред сед ник че шког на ро да под не се остав ку(?!). Ка да не ма ар гу мен та и ка да се из но си исти на о ЕУ, по те же се фра за о изо ла ци ји (слич но као и у Ср би ји).

Би о гра фи ја Вац ла ва Кла у са је ве о ма ин те ре сант на. Овом че шком по ли ти ча ру се не мо же пре ба ци ти да жи ви у про шло сти или да се ни је при ла го дио тран зи ци ји. Кла ус је 1989. ра дио у Ин сти ту ту за еко ном ску прог но сти ку при Ака де ми ји на у ка у Пра гу. Аустриј ски про фе сор Хоф ба у ер пи ше: „Вац лав Кла ус, нај пре еко ном ско–по ли тич ки представ ник Гра ђан ског фо ру ма, по том ми ни стар фи нан си ја Че хо сло вач ке и нај зад че шки пре ми јер ушао је у струч не књи ге еко но ми је ра ди кал но–ли бе рал ном па ро лом о то ме да же ли да у Че хо сло вач кој уве де тр жи шну при вре ду без атри бу та.“ За раз ли ку од да на шњих са мо зва них екс пера та у на шој зе мљи ко ји су 1989. за сту па ли са мо у прав ну со ци ја ли стич ку при вре ду, Кла ус се још кра јем осам де сетих за ла гао за тр жи шну при вре ду. Но, ис тра жи ва њи ма, прак тич ним ра дом и ис ку ством ко је је сте као кроз 15 го ди на че шке тран зи ци је, Кла ус је до шао до за кључ ка да

214 М. Лазаре вић, П олитика 2 3.04.2005.


је при вред нопо ли тич ки си стем ЕУ не пра ве дан и ште тан за ма ле др жа ве.

Ни Кла у со ва спољ на по ли ти ка се не укла па у ЕУдогму. На кон скан да ло зног оти ма ња Ко со ва и Ме то хи је од стра не ЕУ и при зна ња ла же не тво ре ви не од стра не че шке вла де у ма ју 2008. л. Г, Кла ус је де мон стра тив но по звао срп ског ам ба са до ра Ве ре ша. По сле са стан ка са срп ским ам ба са до ром Кла ус је у нај ти ра жни јим че шким но ви на ма Мла да фрон та – днес об ја вио текст под на сло вом Ка ко сам се сти део. Кла ус ис ти че „да са при зна њем Ко со ва од стра не Че шке ре пу бли ке не мо гу по ми ри ти до вољ но је по зна то... Ми слио сам да бр зим по зи вом срп ском ам баса до ру пред ње го во не же ље ни од ла зак дам ма кар ма ли сиг нал љу ди ма код нас и у Ср би ји да се у од но су Че ха пре ма Ср би ма ни шта не ме ња. Би ло ми је дра го ка да ми је ре као да сам је ди ни пред сед ник ко ји је не што та ко урадио. Ни сам, ипак, ни слу тио да ћу то ли ко мо ра ти да се сти дим.“ Кла ус је, на жа лост, из у зе так у ма си без лич них по ли тич ких ме ди о кри те та у Ис точ ној Евро пи ко ји сле по слу ша ју Бри сел – са мо за рад остан ка на вла сти. На рав но, као што је већ из не то, ни у За пад ној Евро пи ни је мно го бо ље. Раз ли ка је са мо у то ме што је цен тар мо ћи пре ко оке а на. Тим по во дом чу ве ни фи ло зоф Јир ген Ха бер мас је за Шпи гел на пи сао: „До вољ но је са мо по гле да ти ка ко јад но де лу је сит но плем ство оли че но у Гор до ну Бра у ну, Ни ко ла су Сар ко зи ју и Ан ге ли Мер кел, док се по ни зно кла ња и па да ни чи це пред аме рич ким пред сед ни ком Џорџом В. Бу шом, да би смо схва ти ли да се Евро па за пра во опра шта са свет ском сце ном.“215

215 Хофбауер Х , Проширење н а Исток, Филип Вишњи ћ, Бео гра д, 2 004, 1 69. и Л азаре вић М , Политика 25.05.2008. Превод Хабермасо вих ре чи Љиљана Недељковић, Н ИН 26. 06.200 8.

СПО РА ЗУМ УМЕ СТО РЕ ФЕ РЕН ДУ МА

Устав ЕУ (због ко га су ЕУби ро кра те хи сте рич но на па ле Кла у са) не слав но је про пао на ре фе рен ду ми ма у Фран цу ској и Хо лан ди ји 2005. Али де мо крат ска тво ре ви на ЕУ је на шла на чи на да се ре фор ми ше упр кос про ти вље њу на ро да Фран цу ске и Хо лан ди је. Ше фо ви вла да и др жа ва ЕУ су 2007. л. Г. усво ји ли Ли са бон ски уго вор.

Про фе сор на уни вер зи те ту у Ри му Ми о драг Ле кић тим по во дом пи ше: „Сам Уго вор је умно го ме ком пи ла ци ја прет ход них Спо ра зу ма и пре у зе тих од ред би из не су ђе-ног уста ва. Иако кра ћи, европ ски уго вор са др жи мно ге анек се, де кла ра ци је, кон вен ци је...“ Ле кић на во ди да је „но вом Уго во ру не ста ла ри јеч устав“ и да су „из ба че ни хим на, за ста ва, ри јеч ми ни стар, пре ам бу ла... Умје сто сада шњег ро ти ра ју ћег пред се да ва ња, Европ ска уни ја но вим Уго во ром до би ја свог пред сјед ни ка са дво и по го ди шњим ман да том, уз мо гућ ност об но ве ман да та, Уста но вље на је функ ци ја 'ви со ког пред став ни ка за спољ не по сло ве и без бед ност' ко ја ће спа ја ти исто и ме ну функ ци ју ко ју сада оба вља Ха ви јер Со ла на и ко ме сар за спољ не по сло ве Бе ни та Фе ре ро. Овај ви со ки пред став ник ће би ти ујед но и пот пред сед ник Европ ске ко ми си је. Тре ћа и нај ви ше диску то ва на но ви на од но си се на но ви на чин од лу чи ва ња и гла са ња. За 50 но вих обла сти (из ме ђу оста лих прав на


и по ли циј ска са рад ња)пред ви ђен је си стем гла са ња тзв. дво стру ком ве ћи ном. Од лу ка је пу но ва жна ако за њу гла са 55% др жа ва чла ни ца Уни је ко ји у исто ври је ме пред ставља ју 65% ста нов ни штва ЕУ... Овај си стем од лу чи ва ња у ЕУ тре ба ло би да за поч не 2014. Тре ба ре ћи да ће са дашњи си стем јед но гла сног од лу чи ва ња, да кле са пра вом ве та оста ти у ва жним обла сти ма, као што је спољ на по ли ти ка, од бра на, со ци јал на по ли ти ка, опо ре зи ва ње и кул ту ра... По жељ на ра ти фи ка ци ја Уго во ра је крај 2008. го ди не а по след њи рок је у 2009. ка да се би ра но ви европски пар ла мент.“ Ли са бон ским уго во ром је пред ви ђе но и да ће Европ ска ко ми си ја на кон 2014. уме сто са да шњих 27 има ти 15 ко ме са ра. Сма њи ће се и број по сла ни ка у пар ла мен ту са 785 на 751.

Ве ли ки уда рац за Ли са бон ски уго вор био ре фе рен дум одр жан у Ир ској 2008. го ди не. Око 53% гра ђа на се из јасни ло про тив при хва та ња Ли са бон ског уго во ра. Вац лав Кла ус је тим по во дом из ја вио: „Про је кат Ли са бон ског уго во ра за вр шен је од лу ком ир ских би ра ча и ње го ва ра ти фи ка ци ја не мо же би ти на ста вље на.“216 Да ли та ко раз ми шља и би ро кра ти ја у Бри се лу?

216 Р . Ћук, са јт Гл ас а јавност и 15. 06 .20 08.

НА СТА ВАК УСПЕ ШНОГ ЕВРОП СКОГ ПУ ТА

ИС ТОЧ НО Е ВРОП СКИХ ЗЕ МА ЉА

Европ ске ин те гра ци је – об ма њи ва ње срп ске јав но сти

У Ре зо лу ци ји о при дру жи ва њу Европ ској уни ји ко ја је 13.10.2003. л. Г. до не та у Скуп шти ни Ср би је ис ти че се „ја сно опре де ље ње гра ђа на Ср би је, као и оства ре ни по ли тич ки кон сен зус о при сту па њу Ре пу бли ке Ср би је Европ ској уни ји као нео спор ни стра те шки циљ“ (као да не сме би ти кри тич ког оспо ра ва ња овог опре де ље ња). За тим се „пре у зи ма оба ве за“ да се „ак тив но до при но си ши ре њу европ ских вред но сти“ (не об ја шња ва се шта је то) и „упо зна ва њу јав но сти Ср би је са зна ча јем ула ска на ше зе мље у Европ ску уни ју“ (на жа лост, ово обе ћа ње ни ка да ни је оства ре но у прак си).

У дру гом ва жном до ку мен ту на на шем европ ском пу ту, у На ци о нал ној стра те ги ји при сту па ња Европ ској уни ји, ко ју су за јед нич ки до не ли Вла да Ср би је и Кан це лари ја Вла де Ре пу бли ке Ср би је за при дру жи ва ње ЕУ у ју ну


2005. л. Г. ипак се при зна је да – иако је ве ћи на гра ђа на за уз ла зак у ЕУ – они уоп ште ни су ин фор ми са ни о то ме шта то зна чи у прак си. Ову ско ро не ве ро ват ну чи ње ни цу по твр ђу ју и ре зул та ти ан ке те из 2006. ко ју је Стра те џик мар ке тинг спро вео за Кан це ла ри ју вла де Ре пу бли ке Срби је за при дру жи ва ње ЕУ. На пи та ње ко ли ко сте ин фор-ми са ни о про це су при дру жи ва ња ЕУ 41% ан ке ти ра них је од го во ри ло да ни је ин фор ми са но, а 32% да „ни ти је сте ни ти ни је“.217 Иде ал ни усло ви за лов у мут ном ко ји Брисел спро во ди у Ср би ји.

Пољ ски европ ски пут – 17 го ди на не у спе шне тран зи ци је

Нај бо љи на чин да се од го во ри на пи та ње шта би нам до не ло члан ство ЕУ је сте ана ли за еко ном ске ка та стро фе ко ју је до жи ве ла Пољ ска ис пу ња ва ју ћи европ ске стан дар де (Ми ни мал на про сеч на сат ни ца је у Пољ ској 2007. из но си ла са мо 1,34 евра, а у истом пе ри о ду у Фран цу ској 8,27 евра).218 У Пољ ској се – због ви со ких це на наф те – ко ри сти чак и зеј тин као го ри во за во зи ла ко ја има ју ди зелмо то ре. На јед ном сај ту се кон ста ту је: „По се ли ма већ го то во сви ко ји има ју ди зел ко ри сте је сти во уље. Чак су и те рет ни ка ми о ни пре шли на ово 'ал тер на тив но' го ри во.“219 По тро шња хле ба по ста нов ни ку 2007. је опа ла у од но су на 2006. л. Г.220 Пољ ске пла те ни по сле 10 го ди на бол не тран зи ци је ни су до сти гле за пад но е вроп ски ни во. Аустриј ски про фе сор Хоф ба у ер тим по во дом пи ше: „Док је је дан По љак у 2000. го ди ни, ста

217 П рема сајту Канцеларије за пр ид руживање ЕУ в ладе Републике Србиј е.218 НИН 1 9.04.2007.219 Лазаревић М, Политика 16.05.2006.220 Пр ив р едни прег ле д 15.10.2007.


ти стич ки узе то, мо рао да се за до во љи са 400 евра (бру то), ње гов не мач ки рад ни ко ле га ра до вао се са пре ко 2.200 евра (бру то) ме сеч ном из но су на ра чу ну.“ Пре ма бри тан ским из во ри ма, По ља ци ни ка да не ће до сти ћи не мач ке за ра де, а исто ва жи и за Че хе, Ма ђа ре и Сло ва ке.221

Ре ги о ни у Пољ скојХоф ба у ер пи ше о раз ли ка ма из ме ђу ре ги о на у Пољ

ској: „Уну тар Пољ ске дис па ри те ти ме ђу ре ги о ни ма све су ве ћи. Од тран зи ци је и се лек тив ног по ве зи ва ња пољ ске при вре де за по тре бе Европ ске уни је про фи ти ра ју ре ги он око Вар ша ве, До ња Шле зи ја и под руч је око По зна ња, док вој вод ства ко ја се гра ни че са Бе ло ру си јом и Укра ји ном, Под ла ска и Лу бин, као и ре ги он око Кјел ца спа да ју у вели ке гу бит ни ке у про це су ус по ста вља ња но вог европ ског по рет ка. Као вр ста од го во ра на ова кав раз вој, цен трал на вла да у Вар ша ви је 1998. го ди не спро ве ла ве ли ку ад мини стра тив ну ре фор му. Од 49 вој вод ста ва ши ром Пољ ске ство ре но је 16 но вих је ди ни ца. На тај на чин зе мљом је ЕУ тех нич ки мо гла лак ше да упра вља, по што Бри сел сву да же ли да има по сла са при бли жно истим је ди ни ца ма за упра вља ње, ко је от при ли ке тре ба да од го ва ра ју ве ли чи ни не мач ких са ве зних др жа ва. Је ди ни из у зе так од ове но ве струк ту ре, од ре ђе не на осно ву ве ли чи не и еко ном ске сна ге, пред ста вља ма ло вој вод ство Опо ле. Овај ре ги он, ко ји об ухва та по вр ши ну од са мо 9.400 ква драт них ки ло ме та ра, са не што ви ше од ми ли он ста нов ни ка, от це пио се уз при станак де ла ста нов ни штва (и не мач ке ам ба са де) од ка то вич ке обла сти у по себ но вој вод ство, у ко јем 25 % ста нов ни штва чи не Нем ци. За хва љу ју ћи овом уде лу не мач ког ста нов ништва, по себ но око Опо ла, ус пе ла је да се учвр сти по себ на,

221 www. danas. co.yu /2 0 050125/


ад ми ни стра тив на је ди ни ца у ко јој су у 6 од 11 окру га на вла сти кан ди да ти не мач ке стран ке. Пољ ска је на тај на чин ба рем у јед ном вој вод ству кон сти ту и са ла ад ми ни стра тивну је ди ни цу у ко јој је на вла сти не мач ка ма њи на, што би у вре ме еко ном ске кри зе мо гло су ко би ма да пру жи ет нич ку ди мен зи ју. Та кве кри зе су упра во у вој вод ству Опо ле, пред вра ти ма, јер дру го вој вод ство у Гор њој Шле зи ји – Сла ска, у обла сти Ка то ви ца, с пра вом се сма тра со ци јал ним мин ским по љем. У ње му ра ди сто ти не хи ља да ру да ра и про из во ђа ча че ли ка, по себ но у руд ни ци ма са де фи ци тар ном ру дом и ин ду стриј ским ком би на ти ма за чи је по сто ја ње ви ше не ма ме ста у ло ги ци Европ ске уни је.“222,223

Раст спољ ног ду гаПо да ци ма ко је на во ди Хоф ба у ер сва ка ко тре ба до да ти

и сле де ће по дат ке: пољ ски спољ ни дуг не пре ста но ра сте. Он је 2006. до сти гао ско ро 147 ми ли јар ди до ла ра.224

Ме ди јиНај про да ва ни ји днев ник у Пољ ској је Факт, и у

вла сни штву је не мач ког из да ва ча. У де цем бру 2003. овај днев ник је имао ти раж од 536.369 при ме ра ка и та ко је пре те као не ка да нај ти ра жни ји пољ ски днев ник Га зе та ви бро ча (ко ји је по те као из по кре та „Со ли дар ност“). У ок то бру 2005. про да ја Фак та је по ра сла за 11%, док је

222 Хофбауер Х, Пр оши рењ е ЕУ н а Исток, Фи лип Вишњ ић , Београд 20 04, 145 –1 4 6. 223 И зв анред ну анализу к онтекста стварањ а евр орег ија и ре ги онализације д ржава у ЕУ д ала је рус ка исто ри ча рка О лг а Четвори кова. Она сматра да се ради о на мерном разбијању држава.224 П рема звани чном сајту ЦИА


про да ја Га зе те па ла за 0,6%.225 Пољ ско дру штво је ско ро у свим обла сти ма до жи ве ло су но врат.

Тр ка за стан дар ди ма ЕУ по је ла па ре за здрав ство и пен зи је

У Пољ ској је у 2004. по сто јао ма њак од 2 ми ли о на ста но ва.226 У исто вре ме стран ци ку пу ју не крет ни не у Пољ ској, што иза зи ва огор че ње јав но сти. Ма ри уш Со хацки, еко ном ски струч њак пољ ске аген ци је за ис пи ти ва ње тр жи шта не крет ни на из Вар ша ве, об ја шња ва: „Све вре ме слу ша ју ка ко тре ба да се жр тву ју због бу ду ћих ге не ра ци ја и да одр жа ва ју ди сци пли ну у по гле ду тро шко ва, док истовре ме но европ ски ин ве сти то ри до ла зе, ку пу ју имо ви ну и по ди жу тро шко ве на не до сти жне ни вое.“ Ма ћи еј Димков ски, ди рек тор раз вој не фир ме (у пр ва че ти ри ме се ца 2006. ње го ва фир ма је про да ла 1.500 ста но ва у нај ве ћим пољ ским гра до ви ма, што је за 300 ви ше не го у 2005, али ве ћи ну је ку пи ла јед на стра на, бри тан ска фир ма), на во ди: „Не ма гра ни це... це не су астро ном ске за мно ге По ља ке, али су још да ле ко ис под це на у ЕУ. Уоп ште но по сма трано, је дан лук су зан стан мо же да се ку пи по це ни јед не скром не гар со ње ре у Лон до ну.“

Број ста но ва ко је су стран ци ку пи ли у Вар ша ви 2005. је по рас тао за 11% или укуп но за 1.367 ста но ва. Ста но ви у из град њи на вр ху ве ли ких згра да су се 2006. про да ва ли за 6.903 до ла ра по ква драт ном ме тру.

Це не не крет ни на у осам бив ших ко му ни стич ких зема ља чла ни ца ЕУ по ра сле су за 100% на кон 2004. Чак и за пад ни ме ди ји при зна ју: „Та кву си ту а ци ју су иза зва ли куп ци из За пад не Евро пе. Мно ги ло кал ни ста нов ни ци,

225 Привредни преглед 08.1 2.2005.226 П ри вредни преглед 07.12 .200 4.


чи ја ку пов на моћ не из но си ни ко ли ко че твр ти на ку повне мо ћи њи хо вих су се да, ис кљу че ни су са тр жи шта, што по ве ћа ва, ка ко не за до вољ ство члан ством у ЕУ, та ко и све сла би ју по др шку за сма ње ње бу џе та ко ји је нео п ход но спро ве сти да би се усво јио евро. Ста нов ни ци Ис точ не Евро пе су љу ти због пра ви ла ко ја их спре ча ва ју да ра де у ве ћи ни од 15 ста рих чла ни ца ЕУ, док вла де у њи хо вим зе мља ма све ма ње тро ше на пен зи је, здрав ство и оста ле со ци јал не про гра ме ка ко би се по сти гли стан дар ди ко ји тре ба да се ис пу не пре не го што им бу де до зво ље но да усво је евро.“227 Да ли је ова ква си ту а ци ја у Пољ ској рај ко ме стре ми ср би јан ско дру штво?

Не за по сле ност – исе ља ва ње у ино стран ство на кон ула ска у ЕУ

Пре при сту па ња ЕУ не за по сле ност у Пољ ској је изно си ла 12,4%. Она је 2006. л. Г. до сти гла 18,8%.228 То се у на шој јав но сти пре ћут ку је, а из но си се са мо да је пре ма по да ци ма Цен трал ног ста ти стич ког би роа не за по сле ност не што ка сни је па ла на 15,7% (у ју лу 2006). Пре ћут ку је се да тај пад не за по сле но сти ни је био по сле ди ца раз во ја пољ ске при вре де, већ чи ње ни це да је – пре ма по да ци ма пољ ског ми ни стар ства за рад и со ци јал ну при вре ду – око 660.000 По ља ка оти шло да ра ди у дру ге зе мље ЕУ, нај више у Не мач ку, око 322.000, а оста так у Ве ли ку Бри та ни ју, Ир ску и Ита ли ју.229

Пре ма по да ци ма углед ног пољ ског ли ста Га зе та ви-бро ча, тај број еми гра на та је био још ве ћи. У пе ри о ду од 2004. до ју на 2006. еми гри ра ло је 2 ми ли о на По ља ка (и

227 Н ИН 24.08.2006.228 Дики ћ Б, Политика 1 3. 06.2006.229 Привредни преглед 28.08.2006.


пољ ско ми ни стар ство је из не ло про це ну да је еми гри ра-ло око ми ли он По ља ка). Пољ ски лист је тај про цес на-звао нај ве ћим ми гра ци о ним та ла сом у но ви јој европ ској исто ри ји. Пре ма ис пи ти ва њу ко је је спро ве ла Га зе та ви бро ча, око 84% По ља ка се сти ди што њи хо ви су народ ни ци од ла зе у свет.230 Аме рич ки ме ди ји на во де да По ља ци ра де у зе мља ма За пад не Евро пе као за на тли је, учи те љи, ин жи ње ри, ме ди цин ске се стре, во до ин ста лате ри, ар хи тек те, кућ не по моћ ни це и во за чи.231 Пре ма ис тра жи ва њи ма спро ве де ним ме ђу еми гран ти ма, око 60% не же ли да се вра ти у Пољ ску.232 Је дан По љак из Хор зо ва на ра ду у Ир ској ис ти че: „Ра де ћи на ли ни ја ма ви со ког на по на, за ра ди ћу до вољ но за нор ма лан жи вот. Са пољ ском пла том у мо јој стру ци то је не за ми сли во.“ (Овај рад ник не ко ли ко пу та го ди шње пу ту је у Пољ ску да би ви део су пру гу и си на.) Пре ма ан ке ти Ин сти ту та АРЦ Ри нек и Опи ни ја, По ља ци у Ве ли кој Бри та ни ји и Ир ској су, без об зи ра на сво је обра зо ва ње, за по сле ни углав ном у гра ђе ви нар ству – 20 %, уго сти тељ ству – 15 % и у хо те ли ма – 11 %. Ве ћи на По ља ка у Бри та ни ји и не раз ми шља озбиљ но о по врат ку у до мо ви ну (евен ту ал но, не кад, мо жда за де се так го ди на – на во ди се у ан ке ти). Око 55% од 600.000 ре ги стро ва них у Бри та ни ји и 49 % од 200.000 у Ир ској!233

Из лон дон ске оп шти не Вест мин стер 2006. је у Пољ ску вра ће но 250 скит ни ца, али су се они по но во вра ти ли у Бри та ни ју, а Ева Са дов ска из по знањ ске фон да ци је Бар ка

230 Лазаревић М , Поли ти ка 24.06.2006.231 Демпсеј, Њујорк Тајмс 19.11.20 06. п рема: Политик а 0 2.12.2006.232 НИ Н 17 .08.20 06.233 Ле Монд диплома ти к – НИН сеп те мб ар 2006. и Привредни преглед 05.06.2007 .


ова ко об ја шња ва овај фе но мен: „Оти шли су ве ћи ном да би та мо ус пе ли и да би се вра ти ли са уште дом. Не мо гу при зна ти да су жи ве ли на ули ци и ишли на ка зан чор бе у Вој сци спа са.“ Пре ма пољ ским про це на ма, на ули цама Па ри за је 2006. жи ве ло око 6.000 По ља ка, у Лон до ну 3.000, у Ри му 5.000.234 Око 90% еми гра на та је мла ђе од 35 го ди на и има ви со ко обра зо ва ње.235

Бри тан ски Гар ди јан је 2005. об ја вио ре пор та жу о бед ним усло ви ма у ко ји ма жи ве и ра де пољ ски рад ни ци у Бри та ни ји. Они ра де за над ни цу ко ја је ма ња од га ранто ва не и не ма ју ко ме да се обра те због кр ше ња сво јих пра ва јер про блем је у то ме што је тр жи ште ра да у Ве-ли кој Бри та ни ји под кон тро лом по сло да ва ца на цр но и у то је упа ла ве ћи на га стар бај те ра из но вих чла ни ца ЕУ. Бри тан ски лист на во ди ка ко су пољ ски рад ни ци ко ји су па ко ва ли пи ле ти ну за је дан бри тан ски ла нац су пер марке та пла ћа ли сме штај 40 фун ти иако за кон не до зво ља ва да се на пла ћу је ви ше од 25 фун ти ка да сме штај ор га ни зу је по сло да вац.236 Та ква пољ ска су мор на ре ал ност се скри ва од на ше јав но сти. Ре пор та жа Би Би Сија из апри ла 2006. опи су је те жак по ло жај пољ ских ими гра на та у Бри та нији. Вал дек, рад ник из пољ ског гра да Вид го шћа, у ко ме је, ина че, сто па не за по сле ност око 20%, из ја вио је сле де ће: „Пољ ске рад ни ке пла ћа ју из ме ђу че три и пет фун ти, одно сно из ме ђу не пу них пет и се дам евра на сат – што је из у зет но ма ло. Ако ра дим све га два до три да на не дељ но, он да не мам до вољ но нов ца ко ји бих мо гао да по ша љем по ро ди ци у Пољ ској. Ка да бих ов де у Бри та ни ји имао до бар, ста лан по сао, до вео бих и по ро ди цу. Ов де се за

234 Ла зарев ић М, Политика, 30.12.2006.235 НИН 17.08.2006. 236 Пре ма са јт у листа Данас /2 005 0125/


раз ли ку од Пољ ске, ле по жи ви.“ У Пољ ској је 2008. жи ве ло око 50.000 де це или мла дих ко је су ро ди те љи на пу сти ли и оти шли да ра де (у) За пад ној Евро пи (ово је ипак са мо про це на, а та чан број де це ни је по знат). Про це њу је се да има ви ше од 6% оста вље них пољ ских ма ли ша на.237 У Пољ ској је на кон ула ска у ЕУ до шло чак и до де фи ци та ква ли фи ко ва них ка дро ва. У из ве шта ју Свет ске бан ке из 2006. кон ста ту је се да у Пољ ској по сто ји ма њак рад ни ка и упо зо ра ва се да то ути че на раз вој при вре де. У пе ри оду од 1956. до 1980. из Пољ ске је еми гри ра ло око 800.000 љу ди, а у кри зним 80–им још око 270.000.238 Из Пољ ске је на кон ула ска у ЕУ оти шло ви ше љу ди не го за че ти ри де це ни је ко му ни зма. Ка ко је то мо гу ће ако ула зак у ЕУ до но си бла го ста ње?

Раст де фи ци та Пре ма по да ци ма аме рич ких др жав них ор га на, по ли

тич ки мо ти ви сан рас кид са при вре дом Ру си је (и за о крет ка Не мач кој као глав ном спољ но тр го вин ском парт не ру) Пољ ској је до нео по раст бу џет ског де фи ци та са 1 ми лијар де до ла ра у 1988. на 9,2 ми ли јар де до ла ра у 2006, као и по раст спољ но тр го вин ског де фи ци та са 1,7 ми ли јар ди до ла ра 1987. на 2,5 ми ли јар ди до ла ра 2006. Ова кав резул тат је по сле ди ца са мо у би лач ког од ба ци ва ња тр жи шта бив шег СССРа, на ко је је 1987. от па да ло 25% укуп ног из во за и 27% укуп ног из во за Пољ ске.

Пад при род ног при ра шта јаКри зне 1983. у Пољ ској је би ло око 723.000 по ро ђа ја,

1996. око 482.000, а европ ске 2000. са мо 378.000. И у овој

237 П ре с 30.04.2008.238 Пре ма с ајту Амбасаде Пољск е у Загребу


обла сти европ ски пут во ди у су но врат.

За тва ра ње бро до гра ди ли штаИз Бри се ла је, као кру на еворп ског пу та, 2007. сти гао

зах тев да се за тво ре две тре ћи не чу ве ног бро до гра ди лишта у Гдањ ску. У Гдањ ску је 17.000 рад ни ка Со ли дар но сти 1980. за по че ло штрајк ко ји је био по че так ру ше ња ко муни зма у Пољ ској. Пре ма хр ват ским ме ди ји ма, порт па рол Европ ске ко ми си је је – иако је број рад ни ка у од но су на 80–те већ био сма њен на око 3000 – по ру чио да се са да-шњи ка па ци те ти у по сто је ћем об ли ку мо ра ју за тво ри ти јер су не ло јал на кон ку рен ци ја. То је у Пољ ској иза звало огор че ње. Бив ши во ђа Со ли дар но сти и пред сед ник Пољ ске Лех Ва лен са је па те тич но из ја вио да је зах тев ЕУ ње гов лич ни по раз и да је то као да ни смо спо соб ни по мо ћи на шој мај ци.

Рад ни ци из бро до гра ди ли шта су 31.08.2007. про тесто ва ли ис пред згра де ЕУ у Бри се лу. Уза луд јер Бри сел до след но шти ти мо но по ли сте из За пад не Евро пе. Се кре тар Удру же ња европ ских бро до гра ди ли шта је про те сту ју ћима са мо у ве ре но по ру чио: „То је не рал но раз ми шља ње и на ше ко ле ге тре ба да се окре ну пре ма бу дућ но сти и да пре ста ну да жи ве у про шло сти.“

Лу стра ци јаНе за по сле ност, огро ман спољ ни дуг и све ве ће си

ро ма штво не ми нов но иза зи ва ју и по ли тич ке по тре се. У том кон тек сту пољ ске вла сти пред у зи ма ју ме ре ко је су, бла го ре че но, тра ги ко мич не.

Ре жим бра ће Ка чињ ски је по ку шао да сво је про бле ме ре ши лу стра ци јом. За кон о лу стра ци ји је из гла сан ок то


бра 2006, а 15.03.2007. је сту пио на сна гу. Од 700.000 љу ди је тра же но да пот пи шу лу стра ци о но све до чан ство и да ис пу не фор му лар са пи та њем да ли сте тај но и све сно са-ра ђи ва ли са бив шим ко му ни стич ким слу жба ма (у пе ри о ду од 1945. до 1989). Сви ви со ки функ ци о не ри, про фе со ри, адво ка ти, ди рек то ри шко ла, ме на џе ри ак ци о нар ских дру шта ва ко ји уче ству ју на бер зи и но ви на ри ро ђе ни пре ав гу ста 1972. тре ба ло је да од го во ре на ово пи та ње (али не и про фе со ри са ка то лич ких уни вер зи те та).

У ма ју те го ди не, пољ ска вла да је пар ла мен ту подне ла и пред лог о имо вин ској лу стра ци ји. На осно ву те ре зо лу ци је по ли ти ча ри би има ли пра ва да кон тро ли шу имо ви ну 29 ка те го ри ја љу ди ме ђу ко је спа да ју и но вина ри јер се, по ту ма че њу вла де, они та ко ђе ба ве јав ним функ ци ја ма. За тим је пред ви ђе на про ве ра у Ин сти ту ту за пам ће ње на ро да, ко ји тре ба да из да уве ре ње о по литич кој по доб но сти иако је, као што то на во де аме рич ки ме ди ји, по зна то је да су ар хи ве тај не по ли ци је у Ис точ ној Евро пи на ло шем гла су јер су не пот пу не и мо гу да за ве ду. „Љу ди ко ји ни ка да ни су са ра ђи ва ли са тај ним слу жба ма че сто су би ли при си ље ни да пот пи шу по твр ду о са радњи... У про це су про ве ре осло нац не мо гу би ти не ле гал но при ку пље ни до ка зи.“239 У слу ча ју до ка за не кри ви це, по овом за ко ну, за по сле ни у не ком јав ном сер ви су би ли би ауто мат ски от пу ште ни, а они ко ји од би ју да од гово ре или да ју не и сти нит ис каз би ли би на 10 го ди на од стра ње ни из сво је про фе си је. За кон је иза звао ве ли ку осу ду у ме ђу на род ној јав но сти јер: „Но ви пољ ски за кон о лу стра ци ји под се ти ће мо жда Аме ри кан це на лов на ве шти це ко ји је се на тор Џо Ме кар ти во дио... Ова чист ка Ка чињ ских, уви је на у за кон о лу стра ци ји, обе ћа ва све ту

239 П ол итика 12.04.2007.


уме сто прав де, зло у по тре бу по ли тич ке мо ћи уме сто пошто ва ња лич них пра ва.“ За тим се за кљу чу је да се вла сти по на ша ју ви ше као при пад ни ци то та ли тар ног ре жи ма не го као де мо кра те.

Бив шем пољ ском ми ни стру ино стра них по слова, по зна том ди си ден ту и по сла ни ку у Европ ском пар ла мен ту Бро њи сла ву Ге ре ме ку Др жав на из бор на ко ми си ја је за пре ти ла од у зи ма њем ман да та јер није хтео да по пу ни фор му лар. Он је од го во рио да то схва та као кр ше ње прин ци па прав не др жа ве и „во ље би ра ча“.240 У том кон тек сту шеф Ли бе рал не фрак ци је у Европ ском пар ла мен ту Гра хам Вил сон је из ја вио да је вла да у Вар ша ви за по че ла лов на ве шти це, а чак је и на ма (по злу) по зна ти по сла ник Зе ле них и ва тре ни за го вор ник НА ТОагре си је Да ни јел Кон Бен дит ус тврдио да ће Европ ски пар ла мент мо ра ти да бра ни сво је по сла ни ке ако вла де ко ри сте „фа ши стич ке“ ме то де.241 Уред ник ча со пи са Ле Монд ди пло ма тик Иг ња сио Рамо не је ова ко ко мен та ри сао пољ ски европ ски за кон о лу стра ци ји: „Су ма ну ти за кон ко ји је иза звао скан дал у Европ ској уни ји... пред ста вља глав ни на лог за фури о зни лов на ве шти це.“242 Про тив овог за ко на су се из ја сни ли и Лех Ва лен са, Та де уш Ма зо вјец ки и бивши пред сед ник Алек сан дер Ква шње ски, као и бив ши ди си дент Адам Мих њик, ко ји је на пи сао да од луч но про ти вље ње ин те ли ген ци је лу стра ци о ном лу ди лу бу ди на ду да ће де мо кра ти ја би ти са чу ва на.

Пољ ски ом буд сман Ја нуш Ко ха нов ски и Са вез де мократ ске ле ви це су из не ли да је по јам са рад ње са ко му ни

240 Политика 26.04.20 07 .241 Лазарев ић М , Политика 04.03.20 07. 242 НИН април 2007.


стич ким слу жба ма де фи ни сан ап стракт но и ма гло ви то, та ко да сва ко мо же би ти оп ту жен.243 Пољ ски ом буд сман је за кљу чио да су угро же не и сло бо да го во ра (у слу ча ју но ви на ра) и ауто но ми ја уни вер зи те та. И Устав ни суд је 15.05.2007. ве ћи ну од ред би за ко на про гла сио не у став ним иако су вла сти ла жно оп ту жи ва ле су ди је да су са ра ђи ва ле са ко му ни стич ким тај ним слу жба ма.244

Раст спољ ног ду га Бу гар ске Спољ ни дуг Бу гар ске је 1989, пре по чет ка та ко зва не

тран зи ци је, из но сио 10 ми ли јар ди до ла ра.245 Ка ко се Бугар ска све ви ше при бли жа ва ла све том бри сел ском ци љу, дуг је ра стао, та ко да је 2005. до сти гао 15,3 ми ли јар де до ла ра. За тим је у но вем бру 2006. до сти гао из нос од 24,3 ми ли јар де до ла ра. Од по чет ка тран зи ци је до 2007. Бу гарска је из гу би ла ви ше ста нов ни ка не го у Пр вом и Дру гом свет ском ра ту за јед но.246

Бу гар ска је 1989. има ла 8.972.724 ста нов ни ка, тај број је 2000. пао на 7.796.694, а 2007. на 7.322.858. Укуп но сма ње ње у овом пе ри о ду из но си 1.649.874 ста нов ни ка. Пре ма по да ци ма ко је је из нео бу гар ски пре ми јер Сер геј Ста ни шев у ма ју 2008, око 50.000 бу гар ских сту де на та је је би ло у ино стран ству, а око 500.000 Бу га ра је жи ве ло у др жа ва ма ЕУ.247

243 Лазаревић М , Полити ка 11. 05. 2007.244 Маринковић И, Европа 17.0 5.2007.245 Подац и пре ма з ваничном сајту ЦИ А246 Буг арс ка је у Другом светс ком рату и згубила 0,3% (о д) укупног с тановниш тва ил и 22.0 00 људи , а у Првом св етском рату 9 0.000 људи – према к њизи Др уги с ве тски ра т, Народн а к њиг а, Беогр ад, 198 0 , 9. и Војна енциклоп едија, књ иг а 2, Војноиздавачки заво д, Бео град, 1973, 106.247 Бе та – По литика 15. 04.2 008.


Над ни ча риКа ко је би ло успе шно до сти за ње жи вот ног стан

дар да ЕУ у су сед ној Бу гар ској, по ка зу је нам и чи ње ница да је за са мо 11 ме се ци 2004. у ча чан ској оп шти ни би ло ре ги стро ва но 4.329 бу гар ских др жа вља на. Они су ра ди ли као над ни ча ри на по љо при вред ним по љи ма ча чан ског кра ја за днев ни цу од 10 евра. Са мо не ко ли ко го ди на пре ула ска у обе ћа ни рај ЕУ. У По мо рав ском окру гу је 2006. ме сеч но ра ди ло око 2.000 Бу га ра и Ру му на. Му шкар ци су углав ном би ли ан га жо ва ни на гра ђе вин ским, а же не на по љо при вред ним по сло ви ма. Днев ни ца у по љо при вре ди је би ла из ме ђу 15 и 20 евра. Јед на од над ни ча ра, Бу гар ка Век са Или је ва је за јед но са му шкар ци ма ра ди ла на ко па њу ка на ла за по ста вља ње га сне мре же, али и са пне у мат ском бу ши ли цом при ло мље њу ас фал та. На пи та ње да ли јој се та кав те жак по сао ис пла ти, од го во ри ла је да не би ни до ла зи ла да ни је та ко.248

Бу џет ски при хо ди У пе ри о ду од 1989. на да ље па да ли су и при хо ди бу

гар ског бу џе та. Бу џет Бу гар ске је 1989. имао при хо де од 26 ми ли јар ди до ла ра (још ве ћи из нос ако се пре ра чу на у са да шњу вред ност до ла ра), при хо ди су 1999. па ли на са мо 4,6 ми ли јар ди до ла ра, а ни европ ски бу џет из 2006. ни је мо гао да се ме ри са оним из 1989. јер је имао 12,1 ми лијар ду до ла ра при хо да. Бу гар ски бу џет ски де фи цит 2006. је из но сио 1,1 ми ли јар ду до ла ра, а де фи цит у спољ но трго вин ској раз ме ни 8,3 ми ли јар де до ла ра, док је де фи цит у плат ном би лан су из но сио 5,1 ми ли јар ду до ла ра.

248 Привредни преглед 25 .0 7. 2006.


Ма њак елек трич не енер ги је у ре ги о ну због ула ска Бу гар ске у ЕУ

ЕУ је то ком пре го во ра од Бу гар ске зах те ва ла да у то ку 2007. за тво ри два ре ак то ра у ну кле ар ној цен тра ли Ко злодуј. Ни је по мо гло ни то што су ми ни стри за енер ге ти ку зе ма ља ју го и сточ не Евро пе Бу гар ску и ЕУ по зва ли да од ло же то за тва ра ње јер ће у ре ги о ну на ста ти не ста ши ца стру је (од око 880kW).249 Европ ска ко ми си ја је због без бед-но сних раз ло га од би ла овај зах тев иако у За пад ној Евро пи (по себ но у Фран цу ској) зна ча јан део про из вод ње стру је по ти че од ну кле ар них елек тра на. ЕУ ни је по ко ле ба ло ни то што су ну кле ар не елек тра не гра ђе не у вре ме ко му низма мо дер ни је од бри тан ских. Пре ма ре чи ма Чи жо ва, пред став ни ка Ру си је у ЕУ: „Ви ше од два де сет ну кле арки је за тво ре но у цен трал ној и ју жној Евро пи, углав ном оних ко је су из гра ђе не тех но ло ги јом бив шег СССР–а. Све осим елек тра не 'Кр шко' у Сло ве ни ји. Мно ге од њих су би ле мо дер ни је од, на при мер, бри тан ских ну кле ар ки. Због то га ће се мно ге зе мље су о чи ти са енер гет ским дефи ци том у на ред них пет до се дам го ди на. А он да ка да не ке зе мље по кре ну из град њу енер гет ских по стро је ња у са рад њи са 'Га спро мом', из Бри се ла се ја вља ју плач ни гла со ви ко ји ка жу да се по ве ћа ва за ви сност од ру ских енер ге на та. Али за то је од го во ран Бри сел, не кри ви те Ру си ју због то га.“250

Од лу ку ЕУ ни је про ме ни ло ни то што је Жо зе Ма ну ел Ба ро зо са мо го ди ну да на на кон зах те ва за за тва ра ње реак то ра бу гар ске ну кле ар ке – на кон фе рен ци ји Европ ског фо ру ма о ну кле ар ној енер ги ји у ма ју 2008 – из ја вио да не тре ба од ба ци ва ти ну кле ар ну енер ги ју као из вор јер

249 М ит ев –Шантев Г, Привредни пре глед 1 8.12.2006.250 Јокановић В, Полити ка 18.04.2007.


због кли мат ских про ме на „ну кле ар на енер ги ја мо же да пру жи ве ли ки до при нос“. „Ну кле ар на енер ги ја та ко ђе по ма же ја ча ње си гур но сти енер гет ских за ли ха ЕУ и пове ћа ва ди вер зи ки фи ка ци ју на ших енер гет ских из во ра и сма њу је на шу за ви сност од уво за га са.“251 Ја сно је да за за тва ра ње бу гар ских елек тра на ни је би ло ни еко ном ског ни без бе до но сног раз ло га.

Све је би ло уза луд. Од лу ку ЕУ ни је про ме ни ло ни то што је – на кон за тва ра ња ре ак то ра у мар ту 2007 – пет др жа ва, ме ђу ко ји ма и Ср би ја, тра жи ло да Бу гар ска по но во по кре не ре ак то ре 3 и 4 у Ко зло ду ју. У за јед нич кој де кла ра ци ји усво је ној на са стан ку у Софи ји ис ти че се сле де ће: „За бри ну ти смо због про бле ма ко ји про из ла зе из снаб де ва ња ре ги о на елек трич ном енер ги јом. Ови про бле ми мо гли би као по сле ди цу да има ју по ве ћа ну при вред ну и по ли тич ку не ста бил ност.“ У де кла ра ци ји усво је ној у Со фи ји од стра не Ср би је, Хр ват ске, Ма ке до ни је, Бу гар ске и Ал ба ни је на во ди се и то да су це не стру је по ра сле из ме ђу 80 и 100% у одно су на про шлу го ди ну. Срп ски ми ни стар енер ге ти ке и ру дар ства је по сле усва ја ња де кла ра ци је у Со фи ји из ја вио: „Не до ста так елек трич не енер ги је у на ред ном пе ри о ду мо же да има за озбиљ ну по сле ди цу, ка ко на еко ном ски раст зе ма ља ре ги о на, та ко и на по ли тич ку ста бил ност, јер мо же дра стич но да ути че и на по већа ње це на енер ги је.“252

И у ма ју 2007. бу гар ски под пред сед ник Ан гел Ма рин је из ја вио да је снаб де ва ње елек трич ном енер ги јом на кон за тва ра ња је ди ни ца у Ко зло ду ју по ста ло ком пли ко ва ни

251 Привр едни прегл ед 02.06.2008.252 Привредни преглед 13.04.2 007.


је.253 Бу гар ски ми ни стар за енер ге ти ку Ру мен Ов ча ров је из ја вио да је га ше ње тре ћег и че твр тог бло ка у ну кле ар ки Ко зо дуљ на не ло ве ли ку ште ту бу гар ској енер ге ти ци. Оно је, по ре чи ма ми ни стра, иза зва ло и не ста ши цу стру је на Бал ка ну. Ди рект ни гу би ци се про це њу ју на 1,6 ми ли јар ди евра. Бу гар ска је по кри ва ла 80% де фи ци та елек трич не енер ги је у ре ги о ну. Бу гар ска је 2006. из ве зла ре корд них 7,8 ми ли јар ди ки ло ватса ти.254

За тва ра ње ну кле ар ке је до ве ло до не ста ши це стру је у це лом ре ги о ну укљу чу ју ћи и зе мље ко је се не гра ни че са Бу гар ском. У Ал ба ни ји су кра јем 2006. и по чет ком 2007. због мањ ка па да ви на и за тва ра ња ну кле ар ке уве де не рестрик ци је стру је у тра ја њу од 12 са ти днев но. Ал бан ски пред сед ник Бе ри ша је из ја вио да је за тва ра ње „на мет ну ло по ли тич ке од лу ке на дру гим ме сти ма, укљу чу ју ћи и увоз елек трич не енер ги је ка ко би би ла из бег ну та кри за“.255 Грч ка се 2007. су о чи ла са не ста ши цом стру је на кон што је увоз из Бу гар ске био об у ста вљен. Грч ка је оста ла без 40% елек трич не енр ги је ко ју је до би ја ла уво зом из Бугар ске.256

Ни те чи ње ни це ни су по ко ле ба ле оси о ност ЕУби рокра та. Глав ни пред став ник Европ ске ко ми си је у Бу гар ској Мајкл Хам фриз је из ја вио да би би ло ка кво пре и спи ти ва ње од лу ке о за тва ра њу би ло не при хва тљи во јер би под ра-зу ме ва ло об но ву пре го во ра о спо ра зу му о при дру жи ва њу (слич на фра за се ко ри сти ла и на кон оти ма ња Ко со ва и Ме то хи је). Би ро кра те ЕУ ни је по ко ле ба ло ни то што се

253 Прив ред ни прегле д 27 .03.2007 . и 1 7.05. 20 07 .254 Нак он улас ка у ЕУ Бу гарс ка је објавила да више неће изво зити с трују – Лукић Л, Привр ед ни пре гле д 29.01.2 00 7. 255 Привредни преглед 31. 01.200 7.256 Стаменић–Павлови ћ Ј, Политика 13.03.200 7.


пред ви ђа да ће се це на стру је ви со ког на по на про јек то ва на за 2007, ко ја из но си 500 евра по kW, по ве ћа ти за 10–15%. Бу гар ска због европ ског пу та 2009. мо ра да за тво ри још два ре ак то ра у Ко зло ду ју, што ће до дат но сма њи ти произ вод њу те цен тра ле (на 2.000 kW). Ко ли ко је по ли ти ка уме ша на у ову област, по ка зу је и при мер тен де ра за нукле ар ну елек тра ну у Бе ла ну. Са пла ни ра на два ре ак то ра од по 1.000 kW то тре ба да бу де нај ве ћа ин ве сти ци ја у Бу гар ској у по след њих 25 го ди на. Про је кат од 4 ми ли јар де евра до би ла је ру ска фир ма Атом стро је ек спорт, али је ко ме сар ЕУ за енер ги ју Ан дрис Пи јеблгс под се тио Бу гарску да је – пре ма спо ра зу му Евро а том – за ту ин ве сти ци ју по треб но одо бре ње Европ ске ко ми си је. Кра јем 2007. је об ја вље но да ће бу гар ска вла да од Европ ске ин ве сти цио не бан ке и Европ ске асо ци ја ци је за ну кле ар ну енер ги ју за тра жи ти кре дит од 600 ми ли о на евра ра ди фи нан сира ња ну кле ар не елек тра не у гра ду Бе ле не.257

Ми гра ци је – дво стру ки европ ски стан дар ди

Од пе ри о да ка да су Бу га ри и Ру му ни свр ста ни на бе лу шен ген ску ли сту, 750.000 Бу га ра је еми гри ра ло у зе мље ЕУ. Рој терс про це њу је да се то ком пе ри о да успе-шне тран зи ци је од 1989. до 2008. из Бу гар ске исе ли ло око ми ли он Бу га ра.258 Ово су још ве ће ци фре од оне ко ју је из нео бу гар ски пре ми јер.

Иако је сло бо да кре та ња и за по шља ва ња јед на од нај ва жни јих вред но сти ЕУ, Бу га ри не ће мо ћи да је кори сте у свим зе мља ма Уни је. У дру гој по ло ви ни 2006. Бри та ни ја и Ир ска су уве ле огра ни че ња за рад ни ке из

257 Привредни п ре глед 11.01.2007.258 По лити ка 08. 02.2008. – Милајковић А, Политика, 18.11.2006.


Бу гар ске и Ру му ни је. Шеф бу гар ске ди пло ма ти је Дми тар Тан чев је та кву од лу ку Лон до на про пра тио раз о ча ре њем и кон ста то вао: „Ми ми сли мо да нас ова од лу ка ста вља у не јед нак по ло жај са 10 др жа ва ко је су се при дру жи ле 2004.“ У Бри та ни ји је пред ви ђе на кво та од са мо 20.000 не ква ли фи ко ва них рад ни ка у обла сти ма по љо при вре де и у пре храм бе ној ин ду стри ји, и то за рок од 6 ме се ци. Ква ли фи ко ва ни рад ни ци ће има ти иста огра ни че ња као и до са да.259

О ка квом се ли це мер ју и дво стру ким стан дар дима ра ди по ка зу је 2. став 15. чла на По ве ље о основ ним пра ви ма у Европ ској Уни ји усво је ној у Ни ци 2000. ко ји гла си: „Сва ки гра ђа нин Уни је сло бо дан је да тра жи запо сле ње, да ра ди, да оства ру је сво је пра во на пред у зетни штво и да пру жа услу ге у сва кој др жа ви чла ни ци.“ Не оба зи ру ћи се на људ ска пра ва и по ве љу из Ни це, бив ши ми ни стар уну тра шњих по сло ва Ве ли ке Бри та ни је Џон Ден хем је из ја вио: „Ми слим да би би ло ра зум но да огра ни чи мо при лив рад не сна ге у зе мљу док не ап сорбу је мо оне ко ји су сти гли из Пољ ске и оста лих зе ма ља Ис точ не Евро пе.“260

И кр ше ње основ них на че ла и људ ских пра ва у ЕУ је ра зум но ка да се ра ди о си ро ма шним гра ђа ни ма но вих члани ца. Са дру ге стра не, Бу гар ска – због еми гри ра ња сво јих гра ђа на – има ма њак рад не сна ге. Бу гар ски ми ни стар за рад Еми ли ја Ма сло ва ро ва је 2008. из ја ви ла за Рој терс да Бу гар ска мо ра да уво зи рад ну сна гу: „Го во ри мо о ви ше де се ти на хи ља да рад ни ка – ве ћи ном у гра ђе ви нар ству, енер ге ти ци и ту ри зму.“

259 Привредни пр еглед 26.1 0. 2 006.260 За Би Би Си , пр енео НИН 14.0 9.2006.


Не за до вољ ство усло ви ма жи во та у Бу гар ској

Упр кос про па ган ди о све тлом европ ском пу ту, убр за но опа да ен ту зи ја зам Бу га ра за та ко зва не европ ске ин те граци је. Про фе сор Иван Бер ник са Фа кул те та дру штве них на у ка из Љу бља не из нео је по да так да – од 14 ан ке ти ра них зе ма ља – упра во у Бу гар ској вла да нај ве ће не за до вољ ство јер су на ска ли од 1 до 10 свом жи вот ном за до вољ ству Бу га ри да ли оце ну 4,4, а сво јој сре ћи 5,9.261

Не ко ли ко не де ља пре ула ска Бу гар ске у ЕУ, кра јем 2006, об ја вље но је ре дов но ис тра жи ва ње Стан дард Евро ба роме та ра262 о од но су јав ног мње ња пре ма ЕУ. У Бу гар ској је члан ство у ЕУ по др жа ва ло 55% гра ђа на. Евро е у фо ри ја је би ла све ма ња, а про це нат по др жа ва ју ћих је био ве о ма бли зу по ло ви ни ис пи та ни ка иако Бу гар ска још ни је би ла ушла у ЕУ (у Хр ват ској је члан ство у ЕУ по др жа ва ло још ма ње ан ке ти ра них: 32%).

По ис тра жи ва њу ГФК из 2005, гра ђа ни Бу гар ске су би ли на по след њем ме сту од ан ке ти ра них гра ђа на ра зних европ ских зе ма ља ка да је у пи та њу мо гућ ност уште де. На пи та ње да ли сма тра ју да ће њи хо во до ма ћин ство у на ред них 12 ме се ци мо ћи да уште ди но вац, чак 94% Буга ра је да ло не га ти ван од го вор.263

261 Анкет а је у периоду 20 00– 2005. спроведена и у А устрији (оцене су б ил е 7,8 и 7,9), Немачко ј (7,2 и 7,6), Итал ији (7,2 и 7,5), Слов енији (7,0 и 7,4), Г рч ко ј (6,8 и 7,6), Чешк ој ( 6,5 и 7,2), Пољско ј ( 6,2 и 6,9), Румунији ( 6, 2 и 7,2), Португалу (6, 0 и 6,8), Мађарској ( 5,9 и 7 ,1) , Естони ји ( 5,9 и 6,8) и Словач ко ј (5,7 и 6, 5) – према Радивојша Б, П олитика 05 .12.2005.262 Арсенић Р, П олитика 20 .1 2.2007.263 56 % Руса, 59 % Чеха, 7 4% Х рвата, 78 % Руму на, 79% Пољ ака , 85% Мађара, 86% Ср ба и Украј инаца – према Привред ном прегле ду 05.12.2005.


Со ци јал ни про те сти на кон ула ска у ЕУПо чет ком европ ске 2007. у ви ше бу гар ских ре ги о на

је до шло до про те ста због но вих так си на про из вод њу ра ки је. Све оп шти на ци о нал ни про тест је одр жан 14. фебру а ра, баш у вре ме про сла ве Све тог Три фу на. Про блем је на стао на кон ула ска у ЕУ, ка да је уве де на и европ ска так са на про из вод њу ра ки је. Ако би из о ста ло пла ћа ње так си, ЕУ би ка зни ла Бу гар ску. Про из вод ња ра ки је је ве ков на бу гар ска тра ди ци ја. „Бу га ри ни су у ста њу да пла ћа ју так су и за то мо ра мо да се бо ри мо про тив ње“ – из ја вио је Ге ор ги Ан до нов, вла сник јав не де сти ле ри је из гра да Ка ра бу нар у цен трал ној Бу гар ској. Ако се про изве де до 30 ли та ра, так са из но си 1,10 евра по (ли тар ској) фла ши. За око 40 ли та ра, ко ли ко се обич но про из ве де у до ма ћој ра ди но сти, це на се уве ћа ва за 10–13 евра (или чак и до 100 евра ако се ко ри сти јав на де сти ле ри ја алко хо ла). Пре ма европ ском за ко ну сва ка не ре ги стро ва на де сти ле ри ја сма тра се иле гал ном и за њу се пла ћа ка зна од 250 до 1.500 евра.

Ово су огром ни на ме ти за ста нов ни ке по љо при вредног де ла Бу гар ске јер у тим обла сти ма про сеч на пен зи ја из но си око 35 евра.264

На кон ула ска у ЕУ у Бу гар ској су про те сто ва ли и пензи о не ри. Они су не ко ли ко ме се ци ис пред згра де вла де у Со фи ји зах те ва ли по ве ћа ње пен зи ја, чи ји је про сек са мо 70 евра (у Бу гар ској је би ло око 2,3 ми ли о на пен зи о не ра, а ве ли ки број је жи вео у си ро ма штву).265

Раст спољног дуга – платни биланс – спољнотрговински и буџетски дефицит Румуније

264 Привр едни п реглед 24.02 .200 7.265 П ривредни преглед 23.03 .200 7.


Су сед на европ ска Ру му ни ја је 2006. има ла спољ ни дуг од 42,7 ми ли јар ди до ла ра. Де фи цит плат ног би лан са је из но сио 12,4 ми ли јар де до ла ра, спољ но тр го вин ски де фицит је из но сио 13,4 ми ли јар де до ла ра, а бу џет ски де фи цит 2,3 ми ли јар де до ла ра.266 Но вац је из Ру му ни је од ла зио ка бо га том де лу ЕУ. Не га тив ни трен до ви су се на ста ви ли и у 2007. Пре ма по да ци ма На ци о нал ног ин сти ту та за ста ти сти ку, тр го вин ски де фи цит Ру му ни је је за пр вих осам ме се ци 2007. до сти гао 13,3 ми ли јар де евра, (ско ро 5 ми ли јар ди евра ви ше не го у истом пе ри о ду 2006). Румун ски из воз је од 1. ја ну а ра до 31. ав гу ста 2007. из но сио 18,9 ми ли јар ди евра, док је увоз до сти гао 32,3 ми ли јар де евра. То је би ла по сле ди ца чи ње ни це да из ЕУ до ла зи 72% ру мун ског уво за.267 Пре ма ана ли зи ита ли јан ске групе Уни кре дит, имо ви на по ро ди ца у ис точ но е вроп ским зе мља ма је у 2006. по ра сла за 14%, а за ду же ње за 33%. Нај бр жи раст за ду жи ва ња ана ли ти ча ри су пред ви ђа ли за гра ђа не Ру му ни је и Ср би је.268

Продаја банака и нафтне индустрије-штрајкови

Европ ски пут је Ру му ни ји до нео штрај ко ве, про да ју ба на ка и пред у зе ћа, као и по ве ћа ње си ро ма штва. На стави ла се и рас про да ја ба на ка. Кра јем 2005. аустриј ска Ер сте Банк је ку пи ла нај зна чај ни ју ру мун ску бан ку, Ру мун ску ко мер ци јал ну бан ку (БЦР). Ру мун ска бан ка је има ла пет ми ли о на ула га ча. Аустриј ска бан ка је за око 62% ак ци ја пла ти ла 3,7 ми ли о на евра. Ру мун ска др жа ва је и тај износ мо ра ла да по де ли са ме ђу на род ним фи нан сиј ским

266 П рема сајту ЦИА267 Прив редни пр егле д 16.1 0.2007.268 Привредни пр еглед 2 4.05 .2007.


ин сти ту ци ја ма јер су оне уче ство ва ле у до ка пи та ли заци ји ове бан ке.269

У европ ској Ру му ни ји је, пре ма из ве шта ју ино страних ме ди ја,270 по чет ком 2006. са мо око по ло ви не Ру му на има ло при ступ те ку ћој во ди или си сте му за при ку пља ње сме ћа. Око 45% јав них пу те ва ни је би ло ас фал ти ра но, а ве ли ки део ас фал ти ра них пу те ва је био у ло шем ста њу. Слич но ста ње је би ло на сто ти на ма друм ских и же ле зничких мо сто ва. Од Бра шо ва, глав ног гра да Тран сил ва ни је, до Бу ку ре шта се ко ли ма пу то ва ло три са та иако раз даљи на из но си 140 ки ло ме та ра. Пут је био у ло шем ста њу, про сеч на бр зи на је око 45 ки ло ме та ра на сат, а на ње му се че сто мо гу ви де ти и коњ ске за пре ге.271 Из не ко ли ко гро мо гла сно екс по ни ра них европ ских фон до ва – као што су ФАР и СА ПА РАД – по тро ше но је са мо око 10–20% сред ста ва за Ру му ни ју јер про мо те ри ра зних про је ката ни су мо гли да ску пе ни 25% сред ста ва по треб них за ко фи на си ра ње – на вео је за ме ник ми ни стра фи нан си ја Ни ко лае Иван.

Ру мун ски лист Ган дул је у ма ју 2006. об ја вио272 да је Ру му ни ја – на кон што је аустриј ском ОМВу про да ла ком па ни ју Пе тром – има ла за го ди ну и по да на гу бит ке од не ко ли ко ми ли јар ди евра. „На кон што пла те так се за до би ја ње наф те и ис пла те бе зна чај не пе тро леј ске ренте, ко је до сти жу све га осам % вред но сти про из вод ње, Аустри јан ци на кра ју оста ју са не то про фи том од 80 %.То је нај го ри по сао ко ји је по след њих го ди на за кљу чи ла румун ска др жа ва.“

269 Бета – Привредни пр егле д 22.1 2.2005.270 Пренео Привр едни пре глед 09.0 3. 20 06.271 Привредни прег лед 03. 11 .2006 .272 Прем а Пе тровић М, Политика 16.05.20 06.


Око 10.000 про свет них рад ни ка из свих гра до ва Руму ни је је кра јем 2005. не ко ли ко не де ља про те сто ва ло пред пар ла мен том у Бу ку ре шту тра же ћи сво ја пра ва и остав ку вла де.273 У исто вре ме је об ја вље но да ће пре ко 15.000 за по сле них у сек то ри ма ру дар ства, јав ног пре воза и про из вод ње наф те у то ку 2006. оста ти без по сла јер др жа ва због европ ских ре фор ми и зах те ва ММФа мо ра да об у ста ви суб вен ци је у овим сек то ри ма.274

Кра јем 2006, не по сред но пред ула зак у ЕУ, из би ла је по бу на у бу ку ре штан ској си ро тињ ској че твр ти Фе рен тар (где у згра да ма не ма ни во де ни пли на) јер је при ва ти зо вано пред у зе ће Елек три ка због не пла ћа ња ра чу на уки ну ло стру ју. Де мон стран ти су ка ме ни ца ма га ђа ли по ли ци ју, а сна ге без бед но сти су би ле при мо ра не да ко ри сте шмр ко ве, си лу и су за вац. У ру мун ској јав но сти се чак по ја ви ла и бо ја зан да не до ђе до за ра зе због не ко ли ко сто ти на то на на го ми ла ног сме ћа.275

Румунска пољопривредаНа кон ула ска у ду го оче ки ва ни ЕУ рај Ру му ни су

до жи ве ли још јед но не при јат но из не на ђе ње. Ру мун ски сто ча ри су би ли оба ве зни да због та ко зва них европ ских стан дар да на Кар па те ( на ви си ну од 1.500 ме та ра) допре ма ју хлад ња че за мле ко. Уко ли ко то не ура де, би ће при мо ра ни да про да ју сво ја ста да. Еђу ен Гон теа, пред седник Асо ци ја ци је сто ча ра у окру гу Бра шов, тим по во дом је из ја вио за АП: „Сто ча ри већ на пу шта ју пла ни не због те шких усло ва жи во та. Мно ги су збу ње ни, про да ју сво

273 Према аг ен цији Бета274 Привредн и пре глед 24.11 .200 5.275 П етровић М, Политика 15.1 1.2006.


ја ста да и од ла зе у Ита ли ју, Фран цу ску или Шпа ни ју.“276 Ве те ри нар и сто чар Шер бен Ене ску је ис та као: „Зна ли смо да ће ула ском у ЕУ би ти по о штре ни кри те ри ју ми, али ово је као да је па ла бом ба ... Уко ли ко нас нор ме ЕУ до крај че, од у ста ће мо од др жа ња ста да, па ће на ша де ца мо ћи да их ви де са мо на сли ци, у му зе ји ма.“

По љо при вре да за по шља ва око јед не тре ћи не Ру муна, а у си ро ма шним се ли ма се још жи ви без во де, стру је и ас фал та. Око 85% са ку пље ног мле ка у Ру му ни ји не ис пу ња ва стан дар де ЕУ. Ипак, Бри сел је за пре тио да ће Ру му ни ји уки ну ти по моћ ако до кра ја ју ла 2007. не до врши ба зу по да та ка о сто ци, ро ду жи та и по љо при вред ним има њи ма.

Ру му ни ја има ви ше од 700.000 хек та ра под пле ме нитим сор та ма гро жђа и по про из вод ним ка па ци те ти ма се на ла зи на пе том ме сту у ЕУ.277 Пред ви ђе но је да од 2009. од око 3,3 ми ли о на хек та ра под ви но вом ло зом у ЕУ мора да бу де ис кр че но око 200.000 хек та ра. Пред ви ђа се и да ви но гра да ри на пу сте ту де лат ност јер ЕУ про из во ди пре ве ли ку ко ли чи ну ви на (упра во због суб вен ци ја од по ла ми ли јар де евра). Ни је те шко прет по ста ви ти на кога ће па сти глав ни те рет сма њи ва ња. По себ но за то што је ЕУ за ру мун ске про из во ђа че ко ји се од лу че да 2009. на пу сте ту де лат ност пред ви де ла са мо око 20 ми ли о на евра (што је ми ни мал на су ма у од но су на укуп не суб венци је ко је се ме ре сто ти на ма ми ли о на евра и ко је се да ју Фран цу ској или Шпа ни ји). У Ру му ни ји ће се исто вре ме но при ме њи ва ти и стан дар ди ЕУ (ко ји ће ви но гра да ри ма у

276 П рема Руп ић И, П ривредни преглед 1 0.04 .2007. 277 По неким проценама на шестом месту – Танјуг – Привре дни прегл ед 10 .07.2 00 7.


овој су сед ној зе мљи до дат но оте жа ти про из вод њу)278. У по за ди ни ових европ ских ре фор ми је очу ва ње мо но полске по зи ци је про из во ђа ча у Фран цу ској и Ита ли ји јер је та мо опао из воз на око са 14,5 у 1999. на 13 ми ли о на хек то ли та ра у 2004, од но сно са 12 ми ли о на хек то ли та ра са 17,5 ми ли о на хек то ли та ра. Ја сно је да фран цу ским и ита ли јан ским про из во ђа чи ма ни је по треб на кон ку ренци ја из Ру му ни је.

Миграције Про це њу је се да је из Ру му ни је еми гри ра ло око два

ми ли о на Ру му на на кон што је ова зе мља свр ста на на бе лу шен ген ску ли сту, и то нај ви ше у Ита ли ју и Шпа ни ју, где ра де нај ни же пла ће не и нај те же по сло ве.279 Од ла зе струч ња ци, ле ка ри, ин жи ње ри, фар ма це у ти.280 Ве роват но би овај број био још ве ћи да не ке бо га те зе мље ни су уве ле ре стрик тив не ме ре. У Бри та ни ји по сло да вац ко ји без спе ци јал не до зво ле за по сли рад ни ка из Ру муни је или Бу гар ске ри зи ку је да до би је ка зну од 1.000 фун ти.281 Про це њу је се и да је са мо то ком 2007. још око ми ли он Ру му на оти шло у раз ви је не зе мље ЕУ.282 Но ва про це на је из не та 2008. Пре ма бри тан ским из во ри ма, „око два ми ли о на Ру му на еми гри ра ло је у зе мље ЕУ од ка ко је њи хо ва зе мља по ста ла чла ни ца ове ор га ни за-

278 Они к ој и су, н а пример, у вези са забраном коришће ња ш ећера за по ве ћање алкохола у вину .279 НИН 09.11.2007.280 Богда но вић С, П олитика 31 .03.2007 .281 Никшић С, НИ Н 09 .1 1.2006.282 Поново највише у Италију и Шпанију – према Станивуковић Н, НИН 20.12.2007.


ци је“.283 Ру мун ски На ци о нал ни за вод за ста ти сти ку је у ма ју 2008. об ја вио сво ју про це ну за по сле них Ру му на у ино стран ству. Пре ма овом из во ру у ино стран ству ра ди два ми ли о на Ру му на ста рих од 15 до 65 го ди на. Ди рек тор За во да Јон Ги зде а ну је на вео да од тог бро ја 250.000 има рад ни уго вор на ма ње од го ди ну да на, а из ме ђу 700.000 и 750.000 Ру му на ра ди на пе ри од ду жи од го ди ну, али без зва нич ног уго во ра о ра ду. Од 700.000 до 800.000 Ру му на у ино стран ству ра ди по вре ме но.284 Та кво ма сов но исе ља ва ње об ја шња ва и ни ску сто пу неза по сле но сти од око 5,5% у Ру му ни ји (и по ред ве ли ких от пу шта ња због европ ских ре фор ми у ин ду стри ји). У не ким ре ги о ни ма и гра до ви ма по сто ји и ма њак рад не сна ге, а по себ но је из ра же на не за по сле ност у сек то ру гра ђе ви нар ства. Ова кву су мор ну ЕУ ре ал ност тре ба при кри ти. У ту свр ху је по слу жи ла гран ди о зна мани фе ста ци ја ко ја је ор га ни зо ва на по во дом сту па ња Ру му ни је у ЕУ (ко ја је ко шта ла 5,5 ми ли о на евра), као и ан га жо ва ње стра них струч ња ка ра ди по бољ ша ва ња ими џа Ру му ни је (ко је је ко шта ло 10 ми ли о на евра).285 Су мор ну ру мун ску ЕУ ре ал ност тре ба да са кри је и реста у ра ци ја ста рог де ла Бу ку ре шта (Лип сца ни) за ко ју је ру мун ска вла да из дво ји ла 6 ми ли о на евра, а ЕБРД кре дит од 8 ми ли о на евра. На тен де ру су уче ство ва ле са мо стра не ком па ни је.286

283 www.bbbc.co.uk/serbian/news 2008/05 обја вљ ено 12.0 5. 2008. 284 П ривредни преглед 2 9.0 5.2008. Румун и у Ш панији за ра ђу ју око 500 евра месе чно – прем а Милајковић А, Полит ик а 18.11.2006. и Привре дн и пр еглед 25.01.2007.285 Политика 0 3. 01.2007. и Стани ву ковић В, НИН 14.12. 20 06.286 Ко мп ан иј е су биле из бога тог дела ЕУ (и з Шпани је и Португ алије), ост ат а к средства су обе зб едили хол андска вла да – 1,8 м илиона евра и град Букурешт – Кикоу П. Привредни преглед 04.09.2006.


Спољ ни дуг Ма ђар ске – од лив нов ца из Ма ђар ске

По раст спољ ног ду га ис точ но е вроп ских зе ма ља то ком 2006. (до 30. ју на) при ка зан је у сле де ћој та беи. Две го ди не по сле про ши ре ња Ма ђар ска је, за јед но са Пољ ском, на челу ове не га тив не ли сте. Ма ђар ски спољ ни дуг је до сти гао 107,3 ми ли јар де до ла ра. То је, ка да се упо ре ди са бро јем ста нов ни ка Ма ђар ске, го то во не ве ро ват на ци фра.287

По раст спољ ног ду га ис точ но е вроп ских зе ма ља чла ни ца еУ у пр вој по ло ви ни 2006.288

Зе мља Ста ње ду га 30.06.2006.

По раст ду га у односу на 2005.

Ре пу бли ка Че шка 50,2 1,1 Ре пу бли ка Ма ђар ска 107,3 41,1Ре пу бли ка Пољ ска 147,3 45,8Ре пу бли ка Сло ве ни ја 27,6 8,7Ре пу бли ка Сло вач ка 31,5 4,6Ре пу бли ка Ли тва ни ја 15,2 2,7Ре пу бли ка Ле то ни ја 18,9 5,0Ре пу бли ка Есто ни ја 13,4 2,4Ре пу бли ка Ру му ни ја 42,7 7,1Ре пу бли ка Бу гар ска 21,1 5,8Укуп но 475,2 124,3

Ма ђар ска је у 2006. за бе ле жи ла и спољ но тр го вински де фи цит од 1,8 ми ли јар ди до ла ра, као и де фи цит у плат ном би лан су од 8,3 ми ли јар де до ла ра. Рас хо ди у буџе ту су за 10,4 ми ли јар де до ла ра би ли ве ћи од бу џет ских при хо да.289 Но вац је у ве ли ким ко ли чи на ма од ла зио из Ма ђар ске, док је ма ђар ски бу џет исто вре ме но бе ле жио

287 www.cia.gov/cia/publications/factbook288 www.cia.gov/cia/publications/factbook289 Исто , 59,1 милија рд а долара у односу н а 48,7 милиј арди до лара.


огро ман де фи цит. То су ја сни по ка за те љи да европ ски пут Ма ђар ској – у фи нан сиј ском сми слу –до но си огромне не га тив не ефек те. Нов ча на сред ства се из Ма ђар ске пре ли ва ју ка бо га тим чла ни ца ма ЕУ (Не мач ка је ина че глав ни спољ но тр го вин ски парт нер Ма ђар ске), а ма ђарска др жа ва убр за но па да у ду жнич ко роп ство. Очи гледно је да ће оно тра ја ти нај ма ње не ко ли ко де це ни ја, и то под нај по вољ ни јом (али и не ре ал ном прет по став ком) да се Бу дим пе шта код за пад них по ве ри ла ца не ће да ље за ду жи ва ти. Тре ба ис та ћи да Ма ђар ска не ма до дат них при хо да од наф те и га са (као Ру си ја) и да ни ка да не ће би ти у ста њу да пре вре ме но от пла ти дуг ако, ко јим случа јем, на власт у Бу дим пе шти до ђе ан ти гло ба ли стич ко ру ко вод ство (као у Мо скви).

Не про зир ни и за обич ног гра ђа ни на ком пли ко ва ни еко ном ски по да ци ко ји се пре зен ту ју јав но сти ка да се го во ри о Ма ђар ској – као што су бру то до ма ћи про из вод (БДП), из нос БДП по гла ви ста нов ни ка, та ко зва не стране ин ве сти ци је (пер фид но се не ка же се шта све спа да у БДП ни ти да су „ин ве сти ци је“ нај че шће про да ја нај бо љих пред у зе ћа стра ним вла сни ци ма) и слич ни се лек тив ни пода ци ко ји има ју за циљ да пру же са мо је дан део ствар ног ста ња, али не и це ли ну – не мо гу са кри ти исти ну чак ни уз по моћ од стра не ЕУ кон тро ли са них масме ди ја.290 Пра ву исти ну не мо же са кри ти ни ма ло гра ђан ско ула га ње новча них сред ста ва у ин фра струк ту ру Бу дим пе ште. Ја сно је да је Ма ђар ска све си ро ма шни ја на свом европ ском пу ту, а ње ни парт не ри из бо га тог де ла ЕУ су све бо га ти ји јер је еко ном ски ис ко ри шћа ва ју.

290 Вели ки руск и филоз оф А ле ксандар Зин овјев је о да вн о написао: „М ас– медији т олико затрп ав ају свест љ уди информ ацијама да они п р естају да било шта сх вата ју.“ – Зиновјев А, Запад, Наш дом, Београд 2002, 217.


Ду жнич ка кри за – про да ја аеро дро ма у Бу дим пе шти

На ред ни при ме ри по ка зу ју у ка кву стран пу ти цу води европ ски пут. Ма ђар ска вла да је кра јем 2005. про да ла ме ђу на род ни аеро дром у Бу дим пе шти за 1,82 ми ли јар де евра бри тан ској ком па ни ји БАА (то је, за јед но са про да јом тер мо цен тра ла из де ве де се тих, би ла нај ве ћа при ва ти заци ја у Ма ђар ској). Аеро дром у Бу дим пе шти је био тре ћи нај про мет ни ји аеро дром у сред њој Евро пи по сле Бе ча и Пра га – са мо то ком 2004. кроз аеро дром је про шло 6,5 ми ли о на пут ни ка (син ди кат се, ина че, про ти вио про даји, а Вр хов ни суд је у сеп тем бру 2005. по твр дио од лу ку ни жег су да да је за по че та при ва ти за ци ја не за ко ни та јер су из о ста ле кон сул та ци је са рад ни ци ма; ка сни је су на усло ве про да је ста ви ле при мед бе чак и не мач ке фир ме ко је су уче ство ва ле на тен де ру). Аеро дром је про дат због от пла те спољ ног ду га. Ма ђар ски ми ни стар фи нан си ја Јанош Ве ре реш је из ја вио да ће се ве ћи део сво те од про да је аеро дро ма утро ши ти за от пла ту стра ног ду га.291

Спољ ни дуг Ма ђар ске на кон про да је аеро дро ма не са мо да ни је сма ње, он се у 2006. чак и по ве ћао. Ни ти је Ма ђар ска про да јом аеро дро ма зна чај но за ра ди ла (јер су сред ства оти шла стра ним по ве ри о ци ма) ни ти је сма њи ла свој спољ ни дуг. На рав но, ма ђар ска вла да је ову из ну ђе ну про да ју по ку ша ла да пред ста ви као по сао де це ни је (слич но као и на ше вла сти про да ју Моб те ла), али је исти ни много бли жи био бив ши ми ни стар фи нан си ја Ми хаљ Вар га ка да је из ја вио: „Ако се Бри тан ци ма ис пла ти да ово ли ко пла те, он да је ма ђар ска др жа ва мо гла и да га за др жи. А о без бед но сним раз ло зи ма да и не го во ри мо.“ (Вар га је на гла сио да то ни је би ла при ва ти за ци ја јер је БАА др

291 Привредни преглед 01.10 .2005, 12.12.2005. и 20.1 2. 20 05.


жав на, а не при ват на фир ма.) Због от пла те спољ ног ду га про да то је ма ђар ско „по ро дич но сре бро“.

Не ми ри у Бу дим пе штиДру штве на и со ци јал на кри за у Ма ђар ској, иза зва

на огром ним спољ ним ду гом, кул ми ни ра ла је упра во на 50–го ди шњи цу су ко ба из 1956. Иако су се за пад ни ме ди ји и по ли ти ча ри тру ди ли да па те тич ним фра за ма под се те на до га ђа је од пре 50 го ди на пред ста вља ју ћи их као бор бу за сло бо ду (ма да се ра ди ло о кла сич ном хлад нора тов ском су ко бу у чи јој је по за ди ни ста ја ла и у Мо скви до бро упам ће на чи ње ни ца да је око 500.000 ма ђар ских вој ни ка са мо 15 го ди на ра ни је уче ство ва ло у Хи тле ровом по хо ду на Ру си ју), ве ли ка ве ћи на Ма ђа ра ни је ни раз ми шља ла о до га ђа ји ма од пре 50 го ди на, већ о свом тре нут ном не за вид ном со ци јал ном ста њу. За то је био по тре бан са мо по вод да до ђе до со ци јал не екс пло зи је. Про на ђен је ла ко. У сеп тем бру 2006. у јав ност је до спе ла на вод но тај на из ја ва пре ми је ра Фе рен ца Ђур ча ња у ко јој при зна је да је мо рао да го во ри не и сти не да би уми рио со ци јал но не за до вољ ство на ро да (Ђур чањ је на са стан ку сво је Ма ђар ске со ци ја ли стич ке пар ти је (МСП) 26.05.2006. до слов но из ја вио да „жи ви мо у јед ној кур вин ској др жави“ и за то су „ла га ли да њу и но ћу“, а ње го ва ко а ли ци ја, при знао је пре ми јер, то ком свог ман да та „ни је ура ди ла ни шта“). Да се ра ди ло са мо о по во ду и да је у осно ви све га би ло со ци јал но не за до вољ ство иза зва но спољ ним ду гом и бу џет ским де фи ци том, го во ри и чи ње ни ца да је пре ми јер не ко ли ко пу та, и то јав но, да вао слич не из ја ве. У јед ном те ле ви зиј ском ин тер вјуу је из ја вио: „Лаж је било то да це на стру је и га са за ви си од до бро на мер но сти пре ми је ра, као и да се ре фор ме ве ли ких си сте ма, као што су здрав ство, обра зо ва ње, др жав на упра ва или пен зи о


но оси гу ра ње, мо гу из бе ћи.“292 Пра ви узрок на сил них де мон стра ци ја од 17.09.2006. био је по да так ко ји је са мо ме сец да на ра ни је не при јат но из не на дио ма ђар ску јавност. Та да су јав но об ја вље ни огро ман бу џет ски де фи цит и спољ ни дуг.

Ка кав је ха ос на стао у Бу дим пе шти сеп тем бра 2006. по ка зу ју сле де ћи по да ци. Де мон стран ти су 17. сеп тем бра оп ко ли ли на ци о нал ну те ле ви зи ју. За тим су упа ли у ње ну згра ду (сва ко днев но су се оку пља ли сва ко днев но и на Кошу то вом тр гу, ис пред Пар ла мен та; за па ље но је и не ко ли ко ауто мо би ла; ко ри шће ни су Мо ло то вље ви кок те ли). До писник Тан ју га из Бу дим пе ште је си ту а ци ју у Бу дим пе шти упо ре ђи вао са „по при штем улич них бор би“. Де мон странти су по кра ли и по ло ми ли ин вен тар и тех ни ку из згра де те ле ви зи је, а по ли ци ја је тек не ко ли ко са ти ка сни је – уз по моћ по ја ча ња – ус пе ла да по ти сне де мон стран те (ово под се ћа на до га ђа је од 5.10.2000. л. Г. у Бе о гра ду с том разли ком што За пад не ми ре и ру ше ња у Бу дим пе шти ни је при ка зи вао као бро бу за де мо кра ти ју).

Ме сец да на ка сни је, у ок то бру 2006, до ла зи до но ве екс пло зи је на си ља, и то упра во у вре ме док је тра ја ла цен трал на све ча ност по во дом се ћа ња на до га ђа је из 1956. Док су ви со ки го сти из 50 зе ма ља да ва ли за морне и па те тич не из ја ве о де мо крат ским вред но сти ма и европ ском пу ту (на рав но, у овој про вид ној пред ста ви је уче ство вао и наш про е вроп ски пред сед ник др жа ве), у дру гим де ло ви ма Бу дим пе ште су тра ја ли же сто ки су коби из ме ђу по ли ци је и де мон стра на та. Тек око два са та по сле по но ћи по ли ци ја је – уз по моћ оклоп них во зи ла и упо тре бом гу ме них ме та ка и су зав ца – ус пе ла да сломи от пор де мон стра на та. Епи лог је био сле де ћи: око 170

292 Васић С, НИН 2 1.9. 2006.


по вре ђе них де мон стра на та, 29 по вре ђе них по ли ца ја ца и 5 по вре ђе них стра них др жа вља на. При ве де но је око 100 осо ба. Са мо у вој ну бол ни цу Пе те фи на ле че ње је примље но 60 осо ба, од че га је сед мо ро би ло те же по вре ђе но. Ма те ри јал на ште та је про це ње на на око 700.000 евра.293 О ка квом се бе за ко њу ра ди ло и у ка квом је ха о тич ном ста њу би ла ма ђар ска др жа ва, го во ри чи ње ни ца да су де мон стран ти у су ко би ма про тив по ли ци је ко ри сти ли и тенк ти па Т–34 (ко ји је тре ба ло да слу жи као екс по нат за вре ме про сла ве). На кра ју – да би фар са би ла пот пуна – ЕУ, ко ја је и иза зва ла со ци јал ну кри зу у Ма ђар ској, ли це мер но је пре ко порт па ро ла европ ског ко ме са ра за уну тра шње по сло ве за тра жи ла од го вор на пи та ње да ли је би ло „пре ко мер не упо тре бе си ле“.

Кри за се на ста ви ла и 2007. и 2008. Вла да је 2007. била при ну ђе на да по ве ћа по ре зе и сни зи до та ци је. Сто па не за по сле но сти је у тро ме сеч ном пе ри о ду, за кључ но са ја ну а ром 2008, до сти гла 8,1% рас по ло жи ве рад не сна ге, што је био нај ви ши ни во још од 1998. Уку пан број за после них у Ма ђар ској 2006. је из но сио 3,94 ми ли о на, а 2007. је пао на 3,87 ми ли о на.294

Европ ске вред но стиНа ред ни по да ци са мо упот пу њу ју су мор ну ма ђар

ску ЕУсли ку ко ја по ка зу је ис ко ри шћа ва ње Ма ђар ске од стра не бо га тог де ла ЕУ. Не мач ка фир ма „Ауди“ је до 2011. би ла осло бо ђе на пла ћа ња по ре за.295 Не крет ни не у

293 Вујић В, НИН 26.10.2 006, Полит ика 28.10.2006. и При вредни п рег лед 25. 10.2006 .294 Привредни преглед 10 .12.2007.295 П осле со цијалн ог кр ах а у јесен 200 6. Ђур ђањ је најавио да ће увести „порез солид ар н ости“. Пр ив ре дни преглед 14.11. 2006.


Бу дим пе шти су – у од но су на пе ри од с кра ја де ве де се тих – тро стру ко по ра сле. Аген ци ја за ис тра жи ва ње тр жи шта ГКИ Га зда ша је про це ни ла да ће са мо у 2006. раст це на из но си ти још 15%. Сва ке го ди не око 5.000 стра на ца у Бу дим пе шти ку пи не ку не крет ни ну.296 Аустриј ски профе сор Ха нес Хоф ба у ер на гла ша ва да се 75% на ци о нал ног при хо да од из во за сли ва у бу џет не ма ђар ских кон цер на, као и да не за по сле ност у Бу дим пе шти је ми ни мал на док се у обла сти ма... пе ње на 30–50%. Од лу ком Ми ни стар ства за при вре ду и са о бра ћај 2007. је за тво рен же ле знич ки са о бра ћај на 14 пру га укуп не ду жи не од 474 ки ло ме та ра. Опо зи ци ја је оп ту жи ла власт да хо ће да уни шти про вин-ци ју, а у ме сту Па па на се ве ро за па ду зе мље су одр жа не и де мон стра ци је.297

Слич но као и у оста лим но вим чла ни ца ма ЕУ, нај бо љи део из во зног сек то ра пре ла зи у ру ке стра на ца (у Ср бији је то слу чај са Сар ти дом). Стран ци узи ма ју про фит док се то у ста ти сти ци и ме ди ји ма пер фид но при ка зу је као по раст из во за зе мље до ма ћи на. Исто вре ме но, док пре сто ни це бе ле же ма њу не за по сле ност, у про вин ци ји она до сти же и не ве ро ват них 50%. Ако би смо хте ли да се сло бод ни је из ра зи мо, овај про цес би се мо гао на зва ти „шмин ка њем мр тва ца“. У том кон тек сту тре ба по сматра ти и по дат ке ко је из но си шеф Еко ном ске кан це ла ри је Ам ба са де ре пу бли ке Ма ђар ске у Бе о гра ду Та маш Ба ко: у из во зу Ма ђар ске до ми ни ра ју тех нич ки про из во ди мул тина ци о нал них ком па ни ја. Та ко сам Ауди др жи 14% ..., а ту су и Сам сунг, Со ни и Фи липс, … Тре ба, на рав но, ис та ћи и енер гет ски сек тор, ко ји пред во ди та ко ђе ин тер на ци

296 НИН 24 . 08.2006.297 Хофба уер Х, Про ширење ЕУ на Исток, Филип Вишњ ић , Београд 2004. и Прив редн и прег лед 07.03.2007.


о нал ни, али пре те жно ма ђар ски МОЛ. Са дру ге стра не, на вод но срп ски из воз у Ма ђар ску пред во ди Сар тид – Ју Ес Стил из ко јег по ти че 15–16% из во за.298 Нај ве ћи ма ђар-ски из во зник у Ср би ју је не мач ки Ауди, а нај ве ћи срп ски из во зник у ма ђар ску је аме рич ки Сар тид.

Та чи ње ни ца се не по ми ње у улеп ша ној ЕУста ти сти ци.

МОЛ и ЕУМа ђа ри су се у 2007. гр че ви то бо ри ли да ком па ни ју МОЛ

за др же у сво јим ру ка ма. Ма ђар ски пар ла мент је у ок то бру 2007. усво јио пред лог за ко на ко ји се ба вио стра те шким пре у зи ма њи ма са 334 гла са за и са мо 4 про тив. По вод за ово је био по ку шај не при ја тељ ског пре у зи ма ња МОЛ–а од стра не аустриј ске ком па ни је ОМВ. Европ ска ко ми си ја је од мах из ра зи ла за бри ну тост због овог по ку ша ја спа ша вања ма ђар ске при вре де. Ко ме сар за уну тра шње те жи ште ЕУ Чар ли Ме кре ви је ма ђар ском ми ни стру при вре де Ја но шу Ко ки упу тио пи смо у ко ме ма ђар ске вла сти упо зо ра ва на то да ће се су о чи ти са на став ком већ за по че тог по ступ ка пред Европ ским су дом ако не ускла де за кон о при ва ти за ци ји и за пре тио да ће пред Европ ским су дом би ти по кре ну ти по ступ ци и у ве зи са дру гим ма ђар ским про пи си ма.299

Европ ска це на стру је Због ис пу ња ва ња европ ских стан дар да стру ја у Ма

ђар ској је ве о ма ску па Пре ма по да ци ма Елек тро при вре де Ср би је, у на шој зе мљи је це на стру је у сеп тем бру 2006. из но си ла 3,8 евроцен ти/kW/h. У Ма ке до ни ји 4,0, у Бу

298 Усић П, Ек ономист 14.05 .2007. 299 Привредни пр еглед 11. 10.2007. Већ у децемб ру 2006. пр от ив Ма ђарске ј е покренут п ос ту па к пред Евро пским су до м због неу скл ађено ст и закона о приватизацији са европским прописима.


гар ској 4,8, у Цр ној Го ри 4,9, у Ал ба ни ји 5,7, у БиХ 6,5, у Пољ ској 6,8, у Хр ват ској 6,9, у Ру му ни ји 7,0, у Тур ској 7,7, у Сло вач кој 9,1, а у Ма ђар ској 9,2 цен ти.300

На ред не та бе ле по ка зу ју да је це на стру је у Ма ђар ској и Сло вач кој 2005. би ла ско ро иста (у не ким слу ча је ви ма и ве ћа) као це на стру је у зе мља ма из бо га тог де ла ЕУ без об зи ра на то што је у тим зе мља ма про сеч на пла та би ла не у по ре ди во ве ћа не го у Ма ђар ској.

Це на стру је у до ма ћин стви ма 1.1.2005. са по ре зом – це на 1/100 евра301

Ста ре чла ни це ЕУБел ги ја 11,68Не мач ка 12,04Шпа ни ја 10,09Фран цу ска 11,24Грч ка 8,50Пор ту га ли ја 8,41Но ве чла ни це ЕУМа ђар ска 9,03Сло вач ка 9,20

Пла те у ЕУ у еври ма – 2005.302

Ста ре чла ни це ЕУ ми ни мал на га ран то ва на про сеч на

Бел ги ја 1.318 2.690Не мач ка 2.885Шпа ни ја 1.154 2.128Фран цу ска 513 1.493Грч ка 605 1.044Пор ту га ли ја 375 742

Но ве чла ни це ЕУМа ђар ска 232 492Сло вач ка 163 476

300 Вечерње ново сти 12.11 .2 00 6.301 НИН 12.01.2006. 302 О ЕЦД и НИН 06.0 7.2006 .


Ви со ка це на стру је у Ма ђар ској је по сле ди ца про да је 5 тер мо цен тра ла стран ци ма то ком де ве де се тих. По том уго во ру стра ним вла сни ци ма је би ло за га ран то ва но 8% про фи та (ка кав је то уго вор где је уна пред за га ран то ван про фит и ка ко се то укла па у „тр жи шну еко но ми ју“ ко ју ЕУ про па ги ра – по себ но је пи та ње). Стран ци су про из води ли стру ју, а ма ђар ска елек тро при вре да је ку по ва ла од њих и про да ва ла ста нов ни штву. По што је ма ђар ска електро при вре да бе ле жи ла гу бит ке због то га што су стран ци има ли за га ран то ван про фит, цех су по но во мо ра ли да пла ћа ју ма ђар ски гра ђа ни (јер су они упра во пре ко бу џе та пла ћа ли гу бит ке ма ђар ске елек тро при вре де). Не што касни је, 2001. л. Г, под из го во ром мо дер ни за ци је елек тра на и си гур не про из вод ње (опет исте фра зе ко је се ко ри сте и у Ср би ји ка да се го во ри о елек тро при вре ди) до пу штен је ди рек тан до го вор из ме ђу стра них про из во ђа ча и ма ђарске елек тро при вре де – овај пут без уче шћа Ми ни стар ства при вре де ко је је тре ба ло да бу де по след ња ин стан ца за од ре ђи ва ње це не. Та ко су, вре ме ном, стра ни про из во ђа чи ус пе ли да про ме не уго вор са Елек тро при вре дом Ма ђарске као глав ним про дав цем и оства ре још ве ћи про фит – од 22% (Ми ни стар ство при вре де је и да ље шти ти ло гра ђа не, али не и дру ге по тро ша че, та ко да је по ве ћа ње це не по но во по го ди ло и гра ђа не, и то по си сте му до миноефек та). За га ран то ва но је да се овај уго вор не мо же про ме ни ти без са гла сно сти стра них про из во ђа ча.

Пред сед ник вла да ју ће МСП Иштван Хи лер је тим по во дом по ку шао да сми ри огор че но ста нов ни штво ре чи ма да „уго вор ни је иде а лан“ и фра зом „са да су друга вре ме на, Ма ђар ска је ушла у ЕУ, па су нам и оба ве зе дру га чи је“.303

303 Басић С, Политика 03.12 .20 06.


Рас про да ју у ма ђар ском енер гет ском сек то ру и већ на ве де но уни шта ва ње бу гар ског из во за у енер гет ском сек то ру (или енер гет ску по ли ти ку ЕУ) тре ба са гле да ти и у кон тек сту ста ња на тр жи шту ЕУ. Пре ма про це на ма екс пе ра та из кон сул тант ске фир ме А Т Кер ни пред ви ђа се да ће та ко зва на ли бе ра ли за ци ја тр жи шта у енер гет ском сек то ру до ве сти до то га да у бу дућ но сти на тр жи шту бу ду 4 ве ли ка за пад но е вроп ска мо но по ли ста. Екс пер ти пред ви ђа ју и да ће они кон тро ли са ти око 80% тр жи шта.304 Ја сно је да ве ли ким мо но по ли сти ма на ЕУтр жи шту ни су по треб ни ма ли на ци о нал ни про из во ђа чи стру је.

Про па ган даУ Ма ђар ској је до ма ја 2004, пре ула ска у ЕУ, утро

ше но око 700 ми ли о на фо рин ти (2,8 ми ли о на евра) за про па ган ду ко ја је тре ба ло да от кри је по зи тив не стра на члан ства у Уни ји. Та ко је ма ђар ски гра ђа нин са пла ка та мо гао да са зна ка ко мо же да отво ри по сла сти чар ни цу у Бе чу, као и ка ко да из у ча ва гра фи ку у Па ри зу. А о гу битку ца рин ских при хо да и о уки да њу при хо да од упо тре бе пу те ва на пла ка ти ма ни је пи са ло ни шта.

Пад ца рин ских при хо даЕУ је још 1994. на те ра ла Ма ђар ску да у то ли кој ме ри

сма њи ца ри не да је Ма ђар ска го ди шње гу би ла око 2 ми лијар де аме рич ких до ла ра. По сле ди ца сма њи ва ња ца ри на је би ла да Ма ђар ска при вре да пре тр пе ла огром не гу бит ке: бру то из нос ца рин ских при хо да се по сте пе но сма њио, а 2003. је из но сио 1364 ми ли јар ди фо рин ти. Због то га су по ве ћа ни по ре зи гра ђа на, а ма ње нов ца је оста ло за здравство, пен зи је и раз ви ја ње основ не ин фра струк ту ре.

304 Марја нов ић З, Привр едни пр еглед 06.03 .2 006.


Сле де ћа та бе ла при ка зу је пад ца рин ских при хо да (ако се узме у об зир и обим уво за).

Пад ца рин ских при хо да305

ГодинаПад ца рин ских при хо да

(ми ли он евра по курсу из 2000)

1995. 412,31996. 760,91997. 2.090,51998. 2.835,71999. 3.404,32000. 4.084,02001. 4.675,02002. 5.190,32003. 5.614,9Укуп но 29.067,9

Из прет ход не та бе ле мо же се ви де ти и да је ма ђар ски бу џет из ме ђу 1995. и 2003. због па да ца рин ских при хо да (у об зир су узе те и про ме не оби ма уво за) из гу био 29.067,9 ми ли о на евра при хо да.

Исто вре ме но се – због сма њи ва ња ца ри на – по ве ћао увоз ко ји је до вео до уки да ња до ма ћих рад них ме ста. То је, из ме ђу оста лог, до при не ло то ме да се из ме ђу 1995. и 2003. у Ма ђар ској по ве ћао број от пу ште них рад ни ка (до 2003. уки ну то је 455.000 рад них ме ста). Пре ма по да ци ма ОЕЦД–а, сте пен не за по сле но сти у Ма ђар ској се дра стично по ве ћао у од но су на дру ге зе мље. Та бе ла при ка зу је сте пен бро ја за по сле них у про цен ти ма.

305 Ла сл о Заграб и, В езе Мађар ск е и Европске У ни је према садашњ ој вредности, приказане у бројка ма , 2003. ( приред ио и пре вео Ронал д Мајл ат)


Сте пен бро ја за по сле них у про цен ти ма306

Др жа ва 1993. 2000.Ма ђар ска 61,8 59,1Аустри ја 77,1 77,4Не мач ка 72,7 74,8

Ја сно је да се са ова квим гу би ци ма не мо же (у)по реди ти ни ка ква ЕУ по моћ Ма ђар ској.

Уки да ње так се за ко ри шће ње пу те ваКа ми о ни ко ји су ко ри сти ли ма ђар ске пу те ве пре при

сту па ња Ма ђар ске ЕУ су, пре ма пи сме ном до го во ру са бри сел ском би ро кра ти јом, пла ћа ли 3 Ft/t по ки ло ме тру. То је би ла так са за ко ри шће ње пу те ва. Ра зним ма ни пула ци ја ма је по стиг ну то да се из бег не пла ћа ње так си. Тај про цес при ка зу је сле де ћа та бе ла.Из бе га ва ње пла ћа ња так си307

Го ди на број стра них ка ми о на1.000 ком.

Не у пла ће на так са за пу те ве

(у милионима евра)1992. 773,2 2081993. 668,5 1781994. 778,7 2131995. 872,5 2441996. 947,8 2681997. 1.098,4 3131998. 1.180,6 3391999. 1.056,2 3002000. 1.128,2 3202001. 1.264,5 3592002. 1.339,0 3812003. 1.417,9 406Укуп но 3.528

306 ОЕЦ Д – 2 001 . (приредио и прев ео Рон алд М ај лат)307 Ла сл о Загра би , Везе Мађа рс ке и Европске Ун ије према садаш њој вред ности при ка зане у бр ој ка ма, 2003. (приредио и пр евео Р оналд Мајлат)


Из прет ход не та бе ле про из и ла зи да је Ма ђар ска зу пе ри о ду 19922003. због уки да ња так се за пу те ве пре трпе ла гу би так од 3,5 ми ли јар ди евра.

Ако упо ре ди мо гор њих 32,5 ми ли јар ди евра са пот пором (ФАР, ИС ПА, СА ПАРД) ко ја је из ме ђу 1991. и 2003. из но си ла мак си мал но 1,4 ми ли јар де евра, ја сно је ку да во ди европ ски пут и ка кви су то ко ви нов ца.

Ка да се ови по да ци узму у об зир, ја сно је и за што су исти ни те ре чи бив шег ко ме са ра Ма ђар ске у ЕУ, Пе те ра Ба ла жа: „Европ ска уни ја је као ко кет на да ма: пр во бу ди на ду, а за тим не да је го то во ни шта.“ Ја сно је и за што је пре ма ис тра жи ва њу Стан дард Евро ба ро ме тра 2006. са мо 39% Ма ђа ра по др жа ва ло члан ство у ЕУ. Ја сно је и за што је 2008. (пре ма Евро ба ро ме тру) са мо 36% ан ке ти ра них Ма ђа ра сма тра ло да има ко ри сти од члан ства у ЕУ, а чак 52% твр ди ло да Ма ђар ска не ма ко ри сти од члан-ства у ЕУ.308

Зубков у БудимпештиУ кон тек сту ма ђар ског еко ном ског осве шћи ва ња

на кон ула ска у ЕУ, ме ња се и по ли ти ка на шег су се да према Ру си ји. Ру ски пре ми јер Зуб ков је 07.12.2007. по се тио Бу дим пе шту. Пре ма из ве шта ји ма ма ђар ских и за пад них ме ди ја по се та је про те кла успе шно. Ме ди ји су пре не ли став ма ђар ског пре ми је ра Ђу ра ча ња да Бу дим пе шта гради од но се са Мо сквом на праг ма тич ним и еко ном ским осно ва ма. Пре ма ино стра ним и ма ђар ским ме ди ји ма, ма ђар ски пре ми јер је чак из ја вио да „ко о пе ра ци ја са Ру-си јом не ма ал тер на ти ву“.

Уса гла шен је и ак ци о ни план са рад ње у пе ри о ду 2008–2009. Тр го ви на из ме ђу две зе мље је у по след њих 5

308 Арсени ћ Р, Полит ика 20.12.2007. и Прив редни преглед 26.о 6.2008 .


го ди на утро стру че на. Она је 2006. до сти гла 8,2 ми ли јар де до ла ра. За 2008. се оче ку је по ве ћа ње од око 800 ми ли она до ла ра. Ру си ја на шем су се ду ис по ру чу је гас и наф ту. Ма ђар ска на огром но ру ско тр жи ште из во зи ма ши не, ле ко ве и про из во де хе миј ске ин ду стри је. Пот пи са но је и 5 уго во ра укљу чу ју ћи и онај о ре мон ту ави о на „Су хој“. У Бу дим пе шти су из ра зи ли же љу да ку пе 15 но вих руских пут нич ких ави о на „Су хој 100“. Це на јед ног ова квог пут нич ког ави о на од 95 ме ста је око 28 ми ли о на до ла ра. Ру ска Га зе та је из ве сти ла да је раз го ва ра но и о ку по вини но вих ру ских ци вил них ави о на Су хој 100 за по тре бе ави о ком па ни је МА ЛЕВ. (Ру ски ка пи тал у овој ком па ни ји има ве ли ки удео). Ма ђар ски пре ми јер је из ја вио и да је од Зуб ко ва до био чвр сто обе ћа ње да ће је дан крак ру ског га со во да Ју жни ток про ћи кроз Ма ђар ску. До го во ре на је и при вред на са рад ња из ме ђу Ма ђар ске и број них ру ских ре ги о на, као и отва ра ње кон зу ла та у ру ским ре ги о ни ма. Ма ђар ски при вред ни ци су из ра зи ли же љу да уче ству ју у из град њи ре зи ден ци јал ног бло ка у Пе тров гра ду. Пот писан је и про то кол о са рад њи у обла сти кул тур не. Ру ски пре ми јер је из ја вио да су од но си из ме ђу две зе мље подиг ну ти на но ви ни во. Ис та као је и да са рад ња бе ле жи успон у енер гет ском сек то ру, као и у обла сти тран спор та, на нотех но ло ги је, здрав ства, бан кар ства, ...

Ма ђар ски по ли ти ча ри су би ли до вољ но му дри да уви де ЕУ ре ал ност и да спор ну ру ско–ма ђар ску про шлост оста ве иза се бе. Го ди не 1848. и 1956, на при мер.

Са ду ге стра не, без об зи ра на то што су Ру си и Ср би мо жда и два нај бли жа на ро да (у исто риј ском, кул тур ном и сва ком дру гом сми слу), ни ти је дан ру ски пре ми јер од 2000. л. Г. ни је по се тио Ср би ју. Срп ско–ру ска раз ме на је не ко ли ко пу та ма ња не го ма ђар ско–ру ска без об зи ра на по сто ја ње је дин стве ног уго во ра о сло бод ној тр го ви ни


са Ру ском Фе де ра ци јом. Ру ском ка пи та лу се не пре ста но по ста вља ју пре пре ке због зах те ва из Бри се ла – на при мер у слу ча ју ЈАТа и ку по ви не ак ци ја НИС–а. Ру ски на црт спо ра зу ма о про ла ску га со во да кроз Ср би ју се тре ти ра као дру го ра зред но пи та ње у од но су на Спо ра зум о ста би-ли за ци ји са ЕУ (ко ји у су шти ни и не ва жи због та ко зва не са рад ње са Ха гом) или у од но су на Ме мо ран дум пот писан са Фи а том у ма ју 2008. Ни је те шко прет по ста ви ти ка ква би се остра шће на кам па ња по ве ла про тив оно га ко би из ја вио не што слич но иза ја ви ма ђар ског пре ми јера о еко ном ској са рад њи са Ру си јом „без ал тер на ти ве“. За то нам и ма ђар ски при мер го во ри да не ма еко ном ског оправ да ња за ова кву, сла бо при кри ве ну ан ти ру ску по лити ку ко ја се во ди у Ср би ји.

Словачака између истока и западаСло вач ко ис ку ство на ЕУ-пу ту – по себ но у тре нут ку

ка да у на шој јав но сти ЕУфо ри ја до сти же сте пен ко ји је ра ци о нал но те шко ра ци о нал но об ја сни ти – за нас мо же би ти ве о ма, ве о ма по уч но. Оти ма ње 13% те ри то ри је се ста вља у дру ги план са мо за рад при дру жи ва ња. ЕУ Вре ди ли због ЕУ то ли ко жр тво ва ти због ЕУ!?! Да ли је члан ство у ЕУ Сло вач кој до не ло бо љи стан дард?

Еко ном ски по ка за те љиПре ма по да ци ма аме рич ких др жав них ор га на, сло вач ки

дуг је 1999. из но сио 10,6 ми ли јар ди до ла ра. На кон ула ска у ЕУ он је на ста вио да ра сте. У ју ну 2006. је утро стру чен. Де фи цит плат ног би лан са је 2006. из но сио 3,7 ми ли јар ди до ла ра. Бу џет ски де фи цит Сло вач ке је 1993. из но сио 700 ми ли о на до ла ра. У европ ској 2006. је до сти гао 1,6 ми ли јарди до ла ра. Спољ но тр го вин ски де фи цит је 1993. из но сио око 800 ми ли о на до ла ра. У том пе ри о ду глав ни спољ но


тр го вин ски парт не ри Сло вач ке су би ли Че шка и зе мље бив шег СССРа. Но, ка да се по ли ти ка ЕУ уме ша ла у ову еко ном ску област, и Бра ти сла ва је би ла при ну ђе на да своју еко ном ску ак тив ност ори јен ти ше ка За пад ној Евро пи. На кон та кве ори јен та ци је ка ЕУ (тач ни је ка Не мач кој као глав ном спољ но тр го вин ском парт не ру), спољ но тр го вински де фи цит је 2006. до сти гао 2,2 ми ли јар де до ла ра. И на при ме ру Сло вач ке је ја сно да је ори јен та ци ја ка ЕУ до не ла са мо су но врат еко ном ских по ка за те ља.

Ре фор меВе ћи на Сло ва ка је на кон ула ска у ЕУ осе ти ла шта у

прак си зна чи из раз „Евроре фор ме“. У мар ту 2005. аген ци ја Мер кант је у европ ској Сло вач кој спро ве ла ис тра жи ва ње по ко јем је са мо 38% ан ке ти ра них одо бри ло рфор ме, а 43% је би ло про тив. У ма ју исте го ди не тај од нос је био 35 пре ма 45%. Јед на од европ ских ре фор ми ко ја је оду ше ви ла гра ђа не у Сло вач кој би ла је она спро ве де на у здрав ству. Сло вач ки пар ла мент је 2004. из гла сао европ ски па кет ре фор ми у овој обла сти. Као по сле ди ца то га 2005. је чак 69% пен зи о не ра из ја ви ло да се би не мо же да при у шти по треб не ле ко ве. Код ин ва ли да је тај про це нат из но сио 53%. Пре ма ан ке ти Асо ци ја ци је за пра ва па ци је на та из 2004. чак 45% Сло ва ка је на ве ло да су ле ко ви по ста ли осет на став ка у по ро дич ном бу џе ту, а 15% да су по ста ли не под но шљив те рет.309 Услед зах те ва из Бри се ла, сло вач ки бол ни це се ма сов но при ва ти зу ју, а рад ни ци се от пу шта ју. Због зах те ва из Бри се ла део со ци јал ног оси гу ра ња, вели ки део хит не по мо ћи, апо те ка, са на то ри ју ма и ма лих кли ни ка је пре шао у при ват не ру ке.310 Здрав стве ни рад

309 Привредни преглед 26. 04. 2005. 310 Б еч ки Пресе – Привредн и п реглед 13.04 .20 06.


ни ци су 2006, по пр ви пут у исто ри ји ове зе мље, сту пи ли у штрајк. Нај о мра же ни ји по ли ти чар у Сло вач кој био је ми ни стар здра вља Ру долф За ја ца а око 58% ста нов ни ка је би ло про тив та кве ре фор ме здрав ства. Ка да се са гле да ју прет ход не чи ње ни це, то и је су оче ки ва ни ре зул та ти.

Ни у дру гим обла сти ма ни је бо ље. У свим обла сти ма се вр ши ма со ва на рас про да ја. Кра јем 2006. сло вач ки мини стар са о бра ћа ја Па вол Про ко по вич је вла ди отво ре но пре по ру чио да ме ђу на род не аеро дро ме у Бра ти сла ви и Ко ши ца ма про да кон зор ци ју му на че лу са Рај фа зен бан ком и беч ким аеро дро мом Шве хат за 369 ми ли о на евра.311 У сло вач кој јав но сти су та да из не та стра хо ва ња да ће аеродром у Бра ти сла ви по ста ти ре зер вни за беч ки, од но сно да ће слу жи ти са мо за те рет не и ноћ не ле то ве.

У ју лу 2007.312 је об ја вље но да 175.000 Сло ва ка жи ви и ра ди у ино стран ству, што је за око 24% ви ше не го 2006. Као у слу ча ју Пољ ске и Ру му ни је, и сло вач ки гра ђа ни бе же из европ ској ра ја ко ји је у њи хо вој зе мљи на сту пио на кон ула ска у ЕУ.

Слич но као и Бу гар ској, ЕУ и у Сло вач кој иза зи ва вештач ке не ста ши це стру је. Сло вач ка је кра јем 2006. би ла при ну ђе на да због зах те ва ЕУ ис кљу чи блок ну кле ар не цен тра ле у Ја ро слав ским Бо ху ни ца ма. Бри сел тра жи да се и дру ги бло ко ви из ба це из упо тре бе, па ће Сло вач ка (као и Бу гар ска) од из во зни ка по ста ти уво зник стру је. Због за твара ња пр вог бло ка (сна ге 440 ме га ва ти) Сло вач ка ће оста ти без де се ти не сво је про из вод ње елек тич не енер ги је и ви ше не ће мо ћи да је из во зи. А ка да у ро ку од две го ди не уга си и дру ги блок ну кле ар не елек тра не у Ја ро слав ским Бо ху ни ца ма,

311 А ус тр ијанци покуша ва ју да ку пе о ве аер одроме још од почетка т ра нзиције (пре 17 год ин а) . Привред ни п реглед 11.01.2006.312 Политика 1 1. 07.2007.


Сло вач ка ће по ста ти уво зник елек трич не енер ги је.313 Чак је и сло вач ки пре ми јер Ро берт Фри цо при ли ком за тва рања пр вог бло ка при знао да се ра ди о „енер гет ској из да ји“ јер су, пре ма про це на ма сло вач ких струч ња ка, два бло ка пред ви ђе на за ис кљу че ње мо гла да ра де још 10, а мо жда и 15 го ди на. За ту из да ју је окри вио прет ход ну вла ду и до дао: „По чи ње пе ри од енер гет ске за ви сно сти Сло вач ке.“ Прет ходна сло вач ка вла да Ми ку ла ша Дзу рин деа се од ових на па да бра ни ла тврд њом да је при ста нак на за тва ра ње бло ко ва био услов за пот пи си ва ње спо ра зу ма са ЕУ (спо ра зум о ко ме на ше вла сти већ го ди на ма ма зо хи стич ки са ња ре).

Не по сред но пре ове ре фор ме у енер гет ском сек тору сло вач ки пре ми јер Ро берт Фри цо је са огор че њем ко мен та ри сао усло ве ко је ста ре чла ни це ЕУ по став љју Сло вач кој за ула зак у шен ген ски ре жим. АП је пре нео ње го ву из ја ву: „Уко ли ко смо ми пу но прав на чла ни ца ЕУ, пи там се за што ме и да ље те ро ри ше не ко на аустриј ској гра ни ци.“ На жа лост, у на шој вла сти не ма та ко ре ал них про це на као што је ова.

Си ту а ци ју у Сло вач кој и обич ни гра ђа ни опи су ју тмур ним бо ја ма: „Пла та је сло вач ка, це не европ ске, а трошко ви за стру ју и плин из ме се ца у ме сец све су ве ћи.“ Ову исти ну не скри ва ју ни др жав ни функ ци о не ри. Порт па рол сло вач ког ми ни стар ства при вре де Бра ни слав Зва ра је 2008. за Хо спо дар ске но ви ни из ја вио: „Љу ди ви ше не мо гу да пла ћа ју енер ги ју по тим це на ма.“ Пре ми јер Сло вач ке Ро берт Фри цо је при знао да су це не стру је и га са ме ђу нај ви ши ма у Евро пи, док су тро шко ви про из вод ње ма њи не го про сеч ни у ЕУ, а за тим је за кљу чио: „По вре ме но имам ути сак да од нас енер гет ски мо но по ли пра ве бу да ле.“314

313 Лазаревић М, Полити ка 04.01.2007.314 Чпаја к Б, Полит ика 30.10.2006. и При вр ед ни преглед 04.06.200 8.


Ис тра жи ва ње аген ци је МВК из 2005.315 је по ка за ло да је са мо 36% ан ке ти ра них Сло ва ка за до вољ но сво јим за после њи ма и при хо ди ма, а да 45% сма тра да ра ди за су ви ше ма лу пла ту, док 63% не до би ја ни ка кве по год но сти, а 70% не узи ма бо ло ва ње јер се бо ји от ка за. Со ци о лог Па вел Ха у и лук је ова ко про ко мен та ри сао ре зул та те ан ке те: „С об зи ром на ре ал ну си ту а ци ју у Сло вач кој, сто пу не за после но сти и по ну ду рад них ме ста љу ди не мо гу да би ра ју по сао.“ Са дру ге стра не, кон тро ли са ни ме ди ји (слич но као и код нас) не пре ста но убе ђу ју Сло ва ке да, уства ри, све бо ље и бо ље жи ве и за то на во де ма кро е ко ном ске по ка за те ље (као што је БДП) ко ји по не кад ни су ја сни ни еко но ми сти ма, а ка мо ли обич ним гра ђа ни ма.

Да та ква вир ту ел на ствар ност ни је ка рак те ри стич на са мо за Сло вач ку, по ка зу је ис тра жи ва ње Свет ске бан ке и Европ ске бан ке за об но ву и раз вој. Фи на сиј ски консул тант Не бој ша Ка тић тим по во дом пи ше: „По чет ком го ди не, Свет ска бан ка и Европ ска бан ка за об но ву и развој об ја ви ли су ре зул та те обим ног ис тра жи ва ња о ста њу ду ха и осе ћа њу жи во та гра ђа на у 29 зе ма ља у тран зи ци ји. Об у хва ће не су све зе мље Ис точ не Евро пе, ве ћи на зе ма ља бив шег Со вјет ског Са ве за, Тур ска и Мон го ли ја. Ре зулта ти ис тра жи ва ња су по ра зни по зе мље у тран зи ци ји и њи хо ве по ли тич ке ели те... У са мо шест зе ма ља ви ше од по ло ви не ан ке ти ра них гра ђа на оце њу је да је еко ном ска си ту а ци ја њи хо вих др жа ва да нас бо ља не го 1989. То су Бе ло ру си ја, Есто ни ја, Ал ба ни ја, Ка зах стан, Мон го ли ја и Ли тва ни ја... У Сло ве ни ји 38 про це на та гра ђа на ми сли да да нас жи ви бо ље не го 1989. у Хр ват ској 16, Цр ној Го ри 13, Ср би ји де вет, Ма ке до ни ји шест и Бо сни и Хер це го ви ни пет. Не за до вољ ним 'Ју го сло ве ни ма' при дру жи ла се и Ма

315 При вр едни преглед 28.06.2005.


ђар ска, не ка да шње че до тран зи ци је, са са мо 11 про це на та еко ном ски за до вољ них гра ђа на. У са мо че ти ри зе мље–Бело ру си ји, Ка зах ста ну, Узе бик ста ну и Азер бејyану – ви ше од по ло ви не гра ђа на ве ру је да је и по ли тич ка си ту а ци ја са да бо ља не го 1989...“ Што се ти че по ли тич ке си ту а ци је и ње ног по ре ђе ња са 1989, Ка тић на во ди: „Ма ђар ска је и ов де при дну са 10 %, а уз њу је и Укра ји на у ко јој 16 про це на та гра ђа на сво ју 'на ран џа сту' си ту а ци ју ви де поли тич ки ру жи ча сто. Ре зул та ти ових ис тра жи ва ња ни су има ли ве ли ког ме диј ског од је ка. За пад на штам па, ко ја и да нас у ода бра ним ис точ ним зе мља ма пе дант но бе ле жи све об ли ке при ват них не за до вољ ста ва но вих ди си де на та, ни овом при ли ком ни је се ба ви ла не за до вољ ство ве ћи не ста нов ни ка Ис то ка. А и за што би?“316 За што би се званич на ЕУ дог ма угро жа ва ла исти ном?!?

Ин те ре сант но је и раз ми шља ње бив шег сло вач ког пре ми је ра Ми ло ша Зе ма на из 2005. из не то на про мо ци ји ње го ве књи ге Ка ко сам се пре ва рио у по ли ти ци. Зе ман је та да ак ту ел ну вла ду пре ми је ра Ми ку ла ша Дзу рин да еа оп ту жио да је сво јим ре фор ма ма Сло ва ке пре тво ри ла у за мор чи ће и до дао је да би „ле ка ра ко ји би ре као да ће па ци јен та ле чи ти та ко да нај ви ше бо ли сви сма тра ли за иди о та“. Ово би тре ба ло да бу де ве о ма по уч но раз мишља ње за на шу по ли тич ку ели ту.

Ме чи јарПо сле ових по да та ка не ми нов но се по ста вља и пи та ње

за што је Сло вач ка ЕУ. Жа ло сна суд би на по ли ти ке ко ју је по ку шао да во ди Вла ди мир Ме чи јар са сво јим По кре том за де мо крат ску Сло вач ку (ХДЗС) да је нам пра ви од го вор на ово мо жда и кључ но пи та ње. Проф. Хоф ба у ер из но си:

316 По лити ка 16 .10.2007.


„Вла ди мир Ме чи јер је са сво јим По кре том за де мо крат ску Сло вач ку (ХДЗС) по сле про гла ше ња не за ви сно сти 1993 по ку шао у два пе ри о да (све до 1998) да се у ко а ли ци ја ма са са ле вим и де сним ма лим стран ка ма, ко је су се сме њива ле, су про ста ви јед но стра ној ори јен та ци ји Сло вач ке на За пад ну Евро пу ства ра њем спољ но е ко ном ског упо ри шта усме ре ног ка Ру си ји. Ова вр ста еко ном ско – фи ло зоф ске рав но те же из ме ђу Ис то ка и За па да ра зу мљи во ни је наи шла на до па да ње у Бри се лу и Ва шинг то ну због че га су се офан зив но Ко ми си ја ЕУ и Стејт ди парт мент ме ша ли у пред из бор ну кам па њу 2002. (као, уоста лом, што је био и слу чај и 1998. ка да су хри шћан ски кон зер ва тив ци и ли бе ра ли до би ли из ино стран ства, ка ко се про це њу је, из ме ђу две и че ти ри ми ли јар де сло ве нач ких ку на)... Као још го ре при мље но је у Бри се лу сло вач ко 'њет ' при ва тиза ци ји та ко зва них стра те шких пред у зе ћа. Ту су, пре ма ХДЗС, спа да ли енер ги ја, це ло куп ни сек тор ин ду стри је га са и ин ду стри је на о ру жа ња. Ме чи јар је увек из но ва поку ша вао да по стиг не до го во ре са ру ским фи нан си је ри ма. И за из град њу га со во да, ко ји је про ла зио кроз Сло вач ку, ус пе ло му је да обез бе ди фи нан сиј ска сред ства као што му је по шло за ру ком да до дат но опре ми атом ску цен тра лу Мо хов це ка да је фран цу ске, не мач ке и ру ске ин ве сти торе при ну дио на за јед нич ки по ду хват...“ Хоф ба у ер за тим на во ди раз ло ге за пре о крет у еко ном ској по ли ти ци Словач ке: „За што је ХДЗС на кра ју на пу сти ла сво је до 1998. од луч но про ти вље ње јед но стра ној ори јен та ци ји на Запад, об ја шња ва 72–го ди шњи Аугу стин Ху ска, ука зу ју ћи на рат НА ТОа про тив Ју го сла ви је. Ху ска, ко ји је се део у нај у жем кру гу не ко ли ко ра ни јих вла да и из ра дио пору ке Хр ват ској и Ср би ји о из бе га ва њу пре те ћих су ко ба на Бал ка ну уз сло вач ку–че шку по др шку, при ча отво ре но о огром ном при ти ску на ХДЗС у Бра ти сла ви. Пу то ва ња


у кри зна жа ри шта у Ју го сла ви ји НА ТО стра на је си стемат ски спре ча ва ла: НА ТО рат 1999. про тив Ју го сла ви је био је сиг нал за нас да не га ји мо ни ка кве илу зи је, ни ти ви зи ју о по ли тич кој са мо стал но сти... На рав но, ви де ли смо шта се до га ђа са сна га ма ко је же ле да бу ду не за ви сне. У очи ма бли ског Ме чи је ро вог са рад ни ка од у ста ја ње од кур са бар из ве сне еко ном ске не за ви сно сти ву че ко ре не у стра ху од стра не ин тер вен ци је.

Страх је основ ни раз лог при сту па ња Сло вач ке ЕУ. При-ти сци, не по сто ја ње ал тер на ти ве, а не еко ном ски раз ло зи – то је осно ва на ко јој по чи ва члан ство Сло вач ке у ЕУ.

Пу ти но ва Ру си ја као ал тер на ти ваТре ба ис та ћи да су се окол но сти у све ту про ме ни ле

у од но су на тра гич но 1999. л. Г. До бар део по ли ти ча ра и ме ди ја у ср би јан ској јав но сти ши ри ира ци о нал ни страх да су по но во мо гу ће санк ци је и бом бар до ва ње. Они твр де да не сме ни би ти раз ми шља ња о не кој еко ном ској ал тер нати ви ЕУ. Да ли то ра де из не зна ња или све сно – по себ но је пи та ње. Нај ве ћи жи ви ру ски исто ри чар, пи сац Пу ти но ве би о гра фи је, Рој Ме две дев је још 2004.317 на пи та ње да ли би Ср би ја би ла бом бар до ва на да је Пу тин био на вла сти 1999. од го во рио: „Да се учвр стио на вла сти не би ла. За то је би ло по треб но да је Пу тин био на вла сти од 1992. го ди не.“ Ја сно је да се Пу тин не са мо учвр стио на вла сти у пе ри оду од 2004, не го је и Ру си ју оја чао до не слу ће них раз ме ра, по себ но ако се тај про цес по сма тра из пер спек ти ве 90–их. За то има ал тер на ти ве ЕУ. То тре ба има ти у ви ду, а то не мо гу са кри ти ни ни ка кве за ме не. Страх од но вих санк ци ја и бом бар до ва ња је ве штач ки иза зван и ни је уте ме љен на ме ђу на род ној ре ал но сти. Увек по сто ји ал тер на ти ва.

317 При редио Даб овић С , НИН 2 1.10.20 04 .

РАСТ БДП КАО ОСНОВ ЕУДОГ МЕ

Ка кви су то ко ви нов ца у ЕУ, да ли се он кре ће из сиро ма шног де ла ка бо га том или је обр ну то? Без у слов ни ЕУ-дог ма ти ци нам као је ди ни од го вор на ова пи та ња из но се по дат ке о ра сту БДП–а (бру то до ма ћи про из вод) у свим ис точ но е вроп ским зе мља ма (и у Ср би ји). Ве ћи на ста нов ни штва, али и по ли ти ча ра и ме ди ја, ни ка ко се не усу ђу је да им про тив ре чи ни ти да их пи та за што је баш са мо БДП ре ла ван тан ка да се го во ри о на шој европ ској бу дућ но сти, а не, ре ци мо, плат ни би ланс, спољ но тр говин ски би ланс, ин декс људ ског раз вој или БНД (бру то на ци о нал ни до хо дак).

Не мо же се оспо ри ти да БДП у Ср би ји ра сте. Та бе ла то по ка зу је.

Раст БДП у Ср би ји318

Го ди на бДП у милијардама долара

2001. 11.812,02002. 15.840,72003. 20.344,82004. 24.516,62005. 26.213,52006. 30.409,22007. 40.796,2

318 Републички завод з а статист ик у, Народ на банка Ср биј е и Пол ити ка 26.04. 2 008 .


Већ и са ма де фи ни ци ја бру то до ма ћег про из во да (БДП / GDP) ука зу је на то да тај по ка за тељ не мо же би ти пот пу но по у здан. Ово ме тре ба до да ти да у на шој ста тисти ци по сто ји ви ше на чи на ра чу на ња ма кро е ко ном ских агре га та, што до дат но оте жа ва схва та ње еко ном ских об ма на ко је се кри ју иза гло ри фи ко ва ног ра ста БДП–а. Пре ма књи зи На ци о нал на еко но ми ја, про фе со ра Економ ског фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду др Сте ва на Де ве та ко ви ћа, др Би ља не Јо ва но вић Га ври ло вић и др Гој ка Ри ка ло ви ћа (ко ја се ко ри сти на Еко ном ском факул те ту у Бе о гра ду), на ша ста ти сти ка „се то ком це лог пе ри о да со ци ја ли стич ког раз во ја по сле Дру гог свет ског ра та осла ња ла на уже схва та ње про из вод ње (тзв. кон цепци ју ма те ри јал не про из вод ње). Ма кро е ко ном ски агре гати су де фи ни са ни та ко да об у хва та ју са мо ма те ри јал на до бра и про из вод не услу ге, ко је су ди рект но ве за не за про из вод њу тих до ба ра (као што су услу ге са о бра ћа ја и тр го ви не). Оста ле услу ге (школ ства, здрав ства, др жав не ад ми ни стра ци је, бан кар ских и оси гу ра ва ју ћих ор га низа ци ја итд.) ни су ула зи ле у об ра чун укуп не про из вод ње, већ су сма тра не не про из вод ним. Због ова квог при ступа, ма кро е ко ном ски агре га ти у на шој (као и у дру гим со ци ја ли стич ким зе мља ма) ни су би ли упо ре ди ви са оним у тр жи шним при вре да ма. За тр жи шне еко но ми је је ка рак те ри стич но да се про из вод ња ши ре схва та, тако да укљу чу је и 'не про из вод не' услу ге... По сте пе но се при хва та ме то до ло ги ја Ује ди ње них на ци ја (УН) , ко ју при ме њу ју тр жи шне при вре де са ду гом тра ди цјом. Док се тај про цес пот пу но не за вр ши, на сна зи је и ста ри на чин об ра чу на ма кро е ко ном ских агре га та...“ У уџ бе ни ку се за тим на во ди ка ко се из ра ча на ва ју ма кро е ко ном ски агре га ти: „У на шој ста ти стич кој прак си се већ ду го го ди на при ме њу ју три агре га та ма те ри јал не про из вод ње, ко ја


збир но из ра жа ва ју ре зул та те еко ном ске ак тив но сти на ни воу зе мље. То су: дру штве ни бру то про из вод (ДБП), дру штве ни про из вод (ДП) и на ци о нал ни до хо дак (НД). Дру штве ни бру то про из вод је нај ши ри ма кро е ко ном ски агре гат ко ји пред ста вља вред ност укуп не ма те ри јал не про из вод ње у зе мљи за од ре ђе ни вре мен ски пе ри од (нај че шће, го ди ну да на). Са сто ји се из пре не те и но воство ре не вред но сти. Пре не ту вред ност чи не тро шко ви сред ста ва за рад (амор ти за ци ја – Ам) и пред ме та ра да (ма те ри јал ни тро шко ви–Мт). Но во ство ре на вред ност је јед на ка на ци о нал ном до ход ку. Дру штве ни бру то про из вод, пре ма то ме , мо же мо де фи ни са ти на сле де ћи на чин:

ДБП = Мт + Ам + НДОвај агре гат ни је по го дан за из ра жа ва ње оства ре не

про из вод ње због ви ше стру ког ура чу на ва ња вред но сти пред ме та ра да ко ји про ла зе кроз број не уза стоп не фазе пре ра де. Мо же се ,ме ђу тим, ко ри сти ти у ана ли за ма ме ђу гран ских ве за и про ме на ко је на ста ју у струк ту ри ма те ри јал не про из вод ње.

Дру штве ни про из вод је ма њи од дру штве ног бру то про из во да за из нос ма те ри јал них тро шко ва (Мт), тј:

ДП = ДБП – МтОн се , да кле, са сто ји из амор ти за ци је и на ци о нал ног

до хот ка, од но сно:ДП = Ам + НДОвај агре гат из ра жа ва вред ност фи нал не про из вод

ње, ко ја је оспо со бље на да за до во љи од ре ђе не дру штвене по тре бе. У ње му је из бег ну то ви ше стру ко ра чу на ње вред но сти пред ме та ра да, па је, као та кав, по го дан за ме ре ње оста ва ре не про из вод ње.

На ци о нал ни до хо дак је дру штве ни про из вод ума њен за амор ти за ци ју

НД = ДП – Ам


То је чи ста но во ство ре на вред ност про из вод ње, без пре не тих вред но сти (ко је ни су ство ре не у да тој го ди ни)и би ло ка квих ви ше стру ких ра чу на ња....“ За тим се ис ти че: „У ста ти сти ци УН не по сто ји агре гат дру штве ни бру то про из вод.На шем дру штве ном про из во ду је нај бли жи тзв. Бру то до ма ћи про из вод (Gross Do me stic Pro duct/GDP).“

БДП се де фи ни ше као „вред ност фи нал них до ба ра и услу га про из ве де них то ком не ког вре мен ског пе ри о да (обич но го ди ну да на)на те ри то ри ји јед не зе мље... Бру то до ма ћи про из вод се кван ти та тив но раз ли ку је од друштве ног про из во да, јер об у хва та и 'не про из вод не услуге'. Ка да се од бру то до ма ћег про из во де (GDP) оду зме амор ти за ци ја (по тро шња фик сног ка пи та ла) до би ја се не то до ма ћи про из вод (Net Do me stic Pro duct/NDP) Он од го ва ра на шем на ци о нал ном до ход ку (раз ли ка је, опет, у 'не про из вод ним услу га ма).У ста ти сти ци УН по сто ји још је дан ва жан ма кро е ко ном ски агре гат, ко ји се зо ве бру то на ци о нал ни до хо дак (Gross Na ti o nal In co me/GNI).“319

Ка да узме мо у об зир ове (ста ре и но ве) де фи ни ци је, ја сно је да у БДП спа да ју и вред но сти фи нал них до ба ра и услу га ко је про из ве ду стра не фир ме на на шој те ри то ри ји (на при мер, већ по ми ња ни аме рич ки Сар тид или Ју Ес Стил. Са дру ге стра не, бру то на ци о нал ни до хо дак (БНД / GDP) се мно го ре ђе ко ри сти иако би био при клад ни ји за ана ли зу оправ да но сти Еу-пу та јер је по де фи ни ци ји „вред ност фи нал них до ба ра и услу га про из ве де них уну тар или ван гра ни ца јед не зе мље, чи јом про да јом ста нов ни ци те зе мље сти чу до хот ке“ – на во ди се у по ме ну тој књи зи.

Ма ги стар еко ном ских на у ка, бив ши аси стент на Еко ном ском фа кул те ту у По го ри ци Мо мир Бу ла то вић

319 Це н тар за издавачку делатно ст Економског факултета у Београд у, Бе оград, 2 00 6, 30– 31.


пи ше шта је би ла су шти на пре ла за са БНП на БДП ко ји је из вр шен уз по моћ ин сти ту ци ја као што су аме рич ки Тре зор, ММФ и Свет ска бан ка: „Ти хим спо ра зу мом из ме ђу аме рич ког Тре зо ра, ММФ–а и Свет ске бан ке из вр шен је пре лаз са БНП–а на БДП (бру то до ма ћи про из вод). Све је из гле да ло као бе за зле на про мје на ра чу но вод стве не про це ду ре, од но сно тех нич ко при ла го ђа ва ње и као такво је, си сте мом обра за ца ко му ни ка ци је са ме ђу на родним фи нан сиј ским ин сти ту ци ја ма, уве де но у прак су. Ни је би ло ни бу ке, ни по бу не, ни рас пра ве. А, тре ба ло је, бу ду ћи да број ни ауто ри ово опи су је као 'под му клу по ли тич ку ма ни пу ла ци ју'. Пре ма ста ром БНП–у за ра да мул ти на ци о нал них кор по ра ци ја при пи си ва на је др жа ви у ко јој она има цен тра лу. Та сли ка је би ла тач на, али је би ла при лич но не при јат на. Бро је ви су по ка зи ва ли да од при че о јед на ко сти парт не ра и рав но мјер ном раз во ју... не ма ни шта. Пре ма но вом об ра чу ну – по БДП–у–за ра да кор по ра ци је об ра чу на ва се као на ци о нал но бо гат ство зе-мље гдје фи ли ја ла по слу је, чак уко ли ко (што је нај че шћи слу чај) она би ва од мах тран сфе ри са на у зе мљу сје ди шта ком па ни је. Та ко би 'Ју се стил ' Сме де ре во, по БНП–у био об ра чу на ван као аме рич ка фир ма, што он не сум њи во и је сте. Али, по ва же ћем БДП–у он је срп ска фир ма и ње го во по сло ва ње (бу ду ћи да је нај ве ћи срп ски из во зник) 'ду ва' ре зул та те срп ске при вре де и по ве ћа ва БДП Ср би је. Исти-на са мо на па пи ру, јер је ди на ко рист ко ју Ср би ја има од де ло ва ња овог пред у зе ћа је сте по рез на (ми зер но ни ске) пла те за по сле них у њој. Про фит, ме рен сто ти на ма ми-ли о на до ла ра, при па да Аме ри ци и без ика квих смет њи или огра ни че ња тран сфе ри ше се ка цен тра ли... БДП је на све зе мље у раз во ју, већ са мо на осно ву ове чи ње ни це дје ло вао као пра ви цу на ми. По чи стио је све пред со бом, по себ но илу зи је да стра не ин ве сти ци је зна че (ди рект но и


тре нут но) по ве ћа ње стан дар да ло кал ног ста нов ни штва. Но ви шок усле дио је да љим тех но ло шким раз во јем ко ји је до крај но сти ого лио кон струк ци о не гре шке БНП/БДП по ка за те ља. Већ је ука за но да он пред ста вља 'ма ши ну за бра ја ње' и као дру штве но бла го ста ње при ка зу је све оно на шта се но вац тро ши. Сто га не чу ди да је, по след њих го ди на, сву да у сви је ту по је ди нач но нај зна чај ни ја став ка ра ста БДП–а–мо бил на те ле фо ни ја. Мно ги ми сле да она пред ста вља чист тро шак за ве ћи ну ко ри сни ка/на ро чи то ро ди те љи ко ји се од ри чу мно го че га, не би ли њи хо ви ми ље ни ци има ли свој моб тел) али БДП за то не ха је. По овој ло ги ци по раст кри ми на ла ко ји је еви ден тан сву да, па и у Ср би ји, об ра чу на ва се као не што ве о ма ко ри сно. Запо шља ва ју се но ви љу ди (по ли цај ци и за твор ски чу ва ри), упу ћу је се но ва опре ма за при слу шки ва ње и ре пре си ју, тро ше се ве ли ке сво те нов ца на адво ка те и су до ве. БДП ра сте, а то је ве о ма ва жно! Или, раз вод бра ка ко ји иако са свих оста лих ста но ви шта ра ђа низ со ци јал но–еко номских про бле ма, ве о ма по зи тив но ути че на раст БДП–а јер за ра ђу ју, опет, адво ка ти и су до ви, со ци јал не слу жбе и мно ги дру ги. Они ко ји због то га па те, нај че шће дјеца и по ро ди ца, не узи ма ју се у об ра чун... Кри ти ча ри ма БДП–а по себ ну по вла сти цу пред ста вља окол ност да он кре ди те, узи ма ње нов ца на за јам (би ло код стра них, би ло код до ма ћих по вје ри ла ца) об ра чу на ва као по раст дру штве ног про из во да, иако се ра ди о ан ти ци пи ра њу по тро шње, од но сно о сред стви ма ко ја ће мо ра ти би ти вра ће на у бу дућ но сти. Не ка то ба рем бу де утје ха они ма ко ји су већ' до гу ше у кре ди ти ма'. Што го ре то бо ље! БДП је, са дру ге стра не, пот пу но нео се тљив пре ма еко ло шким ак ци ја ма и на по ри ма ко ји ма се чу ва жи вот на сре ди на. Он не об ра чу на ва ни оно нај све ти је ме ђу љу ди ма, по моћ и со ли дар ност, бри гу о дје ци и не моћ ни ма, рад уну тар


по ро ди це–спре ма ње и чи шће ње, без че га би се ци ви лизо ва на за јед ни ца рас па ла. Све што се не пла ћа (а та кве су нај леп ше и нај о бич ни је ства ри у људ ским жи во ти ма) за БДП не по сто ји... Др жав не ста ти сти ке су сјај не. Има све ви ше нов ца и све је ве ће си ро ма штво. Но вац ко ји се об рачу на ва 'по (ње го вој) гла ви ста нов ни ка', очи глед но ни је ни ње гов ни ње го ве др жа ве. А не ка ко се опет об ра чу на ва да је сте... По раст БДП–а не зна чи по раст оп штег бла го ста ња гра ђа на јед не др жа ве. Цен трал но пи та ње гла си: за ко га и ко ли ко је он ко ри стан? Раз ви је не ин ду стриј ске зе мље у ко ји ма жи ви јед на пе ти на свјет ског ста нов ни штва тро ше че три пе ти не свјет ског бо гат ства. Зе мље Тре ћег сви је та, на су прот то ме, тро ше све га 20% свеј тских ре сур са, иако у њи ма жи ви три че твр ти не ста нов ни ка пла не те Зе мље. Уну тар та ко по де ље ног сви је та, и у бо га тим и у не раз вије ним др жа ва ма, на ста вља се ра сло ја ва ње на ма ли број бо га тих и огром ну ве ћи ну си ро ма шних. Ове чи ње ни це не мо гу би ти при јат не. Сто га, ка да се већ не ра ди на њи хо вој про мје ни, мо ра се по ра ди ти на њи хо вом не ги ра њу. БДП пру жа зна чај ну по моћ у том по слу.“320 Ја сно про из и ла зи да је БДП дим на за ве са ко јом се у ис точ но е вроп ским земља ма при кри ва ре ал ност.

Мр Мо мир Бу ла то вић пи ше и о БНДу (бру то на цио нал ном про из во ду) и пре ла ску са со ци ја ли стич ке ме тодо ли ги је (ко ји се по ми ње у књи зи На ци о нал на еко но ми ја) на та ко зва ну тран зи ци о ну: „Од Ве ли ке еко ном ске кри зе, а по себ но то ком Дру гог свјет ског ра та, као стан дард ни по ка за тељ по ка зао се БНП (бру то на ци о нал ни про из вод). Он пред ста вља об ра чун ски по сту пак збра ја ња нов ча них при хо да свих по слов них су бје ка та јед не др жа ве. По раст нов ча них из но са има се да кле, ту ма чи ти као мје ра раз во ја

320 Печат 1 2/2 008 и 1 3/ 20 08


и бла го ста ња јед не зе мље. Овај си стем об ра чу на се ни је ми је њао де це ни ја ма, иако је (чак и у тре нут ку на ста ја ња) по ка зао сво ју не са вр ше ност. Због то га се, то ком вре ме на, де сио фра пан тан рас ко рак из ме ђу ста ти сти ке и ре ал но сти. Тре ба под сје ти ти да се, сре ди ном де ве де се тих го ди на, у САД–у од и гра ва ла тра ги ко мич на збр ка по во дом 'сјај не при вред не си ту а ци је' ко ју је оба вља ло Ми ни стар ство тр го ви не САД–а а и не за вид них при ли ка у ко је су за пали про сјеч ни гра ђа ни. Бу ду ћи да су они исто вре ме но и би ра чи, Клин то но ва ад ми ни стра ци ја ула га ла је не ма ле на по ре не би их убје ди ла да њи хов осе ћај ни је ства ран, већ да тре ба ју да ве ру ју зва нич ној ста ти сти ци. За и ста, аме рич ки БНП је, у зад њих два де сет го ди на, по рас тао за пу них 55 %, али су ствар не над ле жно сти па ле за 14%Обичан чо вјек ра дио је ду же и на пор ни је, а имао је све ма ње ре ал ног нов ца и све ви ше за бри ну то сти због кри ми нал них и оп штих со ци јал них усло ва. Би ло је и све при мет ни јег от по ра бо га ће њу вр ха (во де ћих 5%) ко ји је, за исто то ври је ме, сво је при хо де по ве ћао за цје лих 20 %. Украт ко, ели те и ме ди ји успје ли су да уби је де гра ђа не да је све ок. БНП је опет по би је дио, а крив ци за збр ку су про на ђе ни у фру стра ци ја ма и не спо соб но сти ма по је ди на ца да пра те 'оп шти на пре дак' ко ји је 'тач но' из мје рен. Илу стра ци ја ка ко БНП де лу је на нај ра зви је ни ју еко но ми ју на сви је ту увер ти ра је за пи та ње шта он про из во ди у си ро ма шним др жа ва ма, по себ но они ма ко је про ла зе кроз тран зи ци ју? У слу ча ју Ср би је и Цр не Го ре сли ка ко ју он да је дво струко је ис кри вље на. Пр ви раз лог ле жи у не у по ре ди во сти са пе ри о дом ка да је на ци о нал ни до хо дак об ра чу на ван по ме то до ло ги ји со ци ја ли стич ког са мо у пра вља ња. По њој су у на ци о нал ни до хо дак ула зи ли са мо до при но си про из вод них дје лат но сти (ин ду стри ја, по љо при вре да, ру дар ство) и услу га ве за них за њих (тран спорт, тр го ви-


на, ту ри зам). Оста ле деј лат но сти, ка да су и би је ле жи ле нов ча на при ма ња ни су ула зи ле у ра чу ни цу, што је би ло са свим ис прав но, бу ду ћи да оне ни су до при но си ле ства-ра њу, већ са мо рас по дје ли на ци о нал ног бо гат ства. Ова ко до би је не ве ли чи не мо ра ле су би ти зна чај но ма ње од оних по ме то до ло ги ји БНП–а, али су би ле не сум њи во ре ал ни ји по ка за тељ ма те ри јал ног бо гат ства за јед ни це.“321

Мр Бу ла то вић пи ше и од дру гим ста ти стич ким обма на ма – у ве зи са за по сле но шћу, на при мер: "Сма ње ње не за по сле но сти се на јед но став ни је по сти же стро жим ад ми ни стра тив ним усло ви ма ко ји ма се одр жа ва ста тус не за по сле ног ли ца. Ума њи ва ње нов ча не на кна де за при време ну не за по сле ност и уво ђе ње оба ве зе че шћег фи зич ког по ја вљи ва ња ра ди еви ден ци је, има ју за по сље ди цу да зна чај број љу ди од у ста је од при ја вљи ва ња би ро и ма ра да. На да да ће се тим пу тем до би ти по сао у до ме ну је не ре ал но сти, а љу ди тро ше сил но ври је ме и но вац при ја вљу ју ћи се. Ово ста ти сти ка би ље жи... Исти не ра ди, тре ба на по ме ну ти да је, то ком прет ход них го ди на, у др жа ва ма ре ги о на у зна чај ној ме ри по ве ћа на и за по сле ност. На жа лост, нај ве ћи ути цај на то има ла је оба ве за (у скла ду са европ ским стан дарди ма) да се по ли цај ци и вој на ли ца еви ден ти ра ју као и сви оста ли за по сле ни. Ка да се то ура ди, а не са оп шти се да је то учи ње но, ста ти сти ке по ка зу ју из у зет но по вољ не трен до ве. Као да је отво ре но ви ше де се ти на ве ли ких фабри ка ко је су упо сли ле хи ља де рад ни ка.“

Сле де ћа та бе ла по ка зу је кре та ње сто пе не за по слено сти код нас у европ ском пе ри о ду од 2001. до 2005. Из та бе ле је очи глед но да чак ни но ви, европ ски на чин ра чуна ња ста ти стич ких по ка за те ља не упе ва да у пот пу но сти са кри је на шу еко ном ску ре ал ност.

321 Исто


По раст не за по сле ност ис ка зан у про цен ти ма у пе ри о ду 2001–2005.322

Го ди на Про цен ти2001. 24,72002. 27,12003. 27,82004. 28,02005. 29,2

У на шој јав но сти се че сто на во ди и то ка ко су просеч не не тоза ра де ви ше пу та по ве ћа не у од но су на 2001. и ка ко је ин фла ци ја об у зда на. Мр Бу ла то вић на во ди да се и раст за ра да и ин фла ци ја та ко ђе об ра чу на ва ју на посе бан на чин: „Ка да та ко бр зо (и зна чај но) ра сту за ра де, мо ра да је ста ње у при вре ди за и ста до бро. По што сви ви де да ни је та ко, тре ба по тра жи ти дру го об ја шње ње. На и ме, у об ра чун се узи ма ју са мо ис пла ће не пла те. Како је ве ли ки број пре у зе ћа у те шкој си ту а ци ји, она не ис пла ћу ју чак ни ми ни мал не пла те сво јим рад ни ци ма. Али, то ни је про блем, јер су она ис кљу че на из об ра чуна. Еви ден ти ра се све ма њи број ис пла ће них пла та, а овај по ка за тељ због то га ра сте гу ра ју ћи про сјек пре ма пред у зе ћи ма ко ја, ина че, ис пла ћу ју ве ће пла те. Сто ти не хи ља да за по сле них на овај на чин ни су са мо из ба че ни са плат них спи ско ва сво јих фир ми, већ и из зва нич них ста ти сти ка сво је др жа ве. Пра ви по ка за тељ, ра зу ми је се, био би да се узму у об зир укуп на сред ства за за ра ду у др жа ви и уку пан број за по сле них. Јер, са мо то мо же да бу де про сјеч на за ра да у јед ној зе мљи. Она се та ко об рачу на ва ла ду ги низ го ди на, тач ни је све до гло ба ли за ци је и уво ђе ња ње ног пој мов ни ка...“ Што се ин фла ци је ти че, Бу ла то вић на во ди“ „Тре нут но гу вер не ри на род них ба на ка

322 Мем ор андум о бу џет у и фи ск ал ној и е кономс к ој политици 2006, 2 и Вука ди н Е, Економс ка политика,Доси је , Бео град, 2001, 2 65–266.


Ср би је и Цр не Го ре ба зну ин фла ци ју од ре ђу ју не за ви сно од ци је на наф те и ње них де ри ва та, не ких по љо при вредних про из во да (по сле ди ца су ше на гло бал ном пла ну) и фи нан сиј ских услу га (због пла не тар не кри зе иза зва не сло мом хи по те кар них кре ди та у Аме ри ци). Ба зну инфла ци ју, чвр сто нам обе ћа ва ју, др жа ће у пла ни ра ним окви ри ма–до 10%. Али, за што не ра чу на ју про из во де ко ји сво јим уче шћем у сва ко днев ној по тро шњи на ла жу да их пла ћа мо, чак и кад их не ко не об ра чу на ва? Ка жу да на њи хо во кре та ње не мо гу да ути чу... Ба зна ин флаци ја је con tra dic tio in adi ec to или на род ски ре че но про ста бе сми сли ца ко ја слу жи за за ма ја ва ње јав но сти. Ин флаци ја мо ра да из мје ри по раст ци је на свих ро ба ко је су у по тро шњи. Ако се то не ра ди, од овог по ка за те ља не ма ко ри сти.“ Тим по во дом нај по зна ти ји срп ски бан кар, са ис ку ством од пре ко че три де це ни је у овом по слу, Бор ка Ву чић је у ав гу сту 2008. из не ла: „Нај ве ћи про блем код нас је што се ви си на ин фла ци је при кри ва у јав но сти, ко ја се об ма њу је са оп ште њи ма о то ме да је она под контро лом и да не ће пре ћи про јек то ва ну сто пу, а на дру гој стра ни не ки ди рект ни и ин ди рект ни по ка за те љи све то де ман ту ју. Ин фла ци ја је мно го ве ћа од оне ко ја се об јављу је, а то се по ка зу је и на пла ћи ва њем ви со ке ка ма те на за ка шње ње при ли ком упла те по ре за, јер та ко но вац ко ји др жа ва оче ку је као при ход бу џе та мо ра да се зашти ти од обез вре ђи ва ња. Већ не ко ли ко го ди на уна зад та ка ма та из но си 23%, па се оправ да но мо же по ста ви ти пи та ње–ка ко је мо гу ће да ин фла ци ја бу де јед но ци френа, ако низ по ка за те ља де ман ту је тај по да так.“ У ве зи са ана ли зом мр Бу ла то ви ћа тре ба на ве сти да је пре ма про це ни Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку у мар ту 2008. у Ср би ји од укуп ног бро ја за по сле них пре ма узор ку од 924.816 рад ни ка ис пла ће но 883.341 рад ни ка. Без за ра


де је оста ло 59.475. Ис пла ће но је 93,7%, а без за ра де је оста ло 6,31% за по сле них.323

Мр Бу ла то вић ни је уса мљен у сво јим ста во ви ма. У по го во ру књи ге но бе лов ца Џо зе фа Сти гли ца Про тив-реч но сти гло ба ли за ци је324 већ по ми ња ни др Мен цин гер на во ди ка ко раст БДП мо же да за ва ра јав ност: „У до кази ва њу успе шно сти аме рич ке при вре де пред ви де ло се да је удео пла та у бру то до ма ћем про из во ду дра стич но сма њен и да је про сеч на ре ал на пла та из ме ђу 1973. и 1999. па ла за 15%.“ Мен цин гер као и Бу ла то вић за па жа да се за на вод ни пад не за по сле но сти у САДу мо гу на ћи и дру ги раз ло зи као што је ми ли он по тен ци јал них рад ни-ка у за тво ри ма САД. Фи нан сиј ски кон сул тант Не бој ша Ка тић пи ше о ра сту ср би јан ског БДПа: „Об ја шње ње срп ског при вред ног ра ста (уз па ра док са лан пад број за по сле них) мо гло би би ти јед но став ни је и не при јат није – БДП ра сте спо ри је, а ин фла ци ја бр же не го што то ста ти сти ка ис ка зу је. У 'ре ал ном' ра сту је та ко са др жан и део ин фла ци је ко ји ста ти сти ка ни је ре ги стро ва ла и ни је 'очи сти ла' из но ми нал ног БДП–а. Ста ти сти ка не мо же пра ти ти кре та ње свих це на на тр жи шту, па то ра ди пре ко ода бра них узо ра ка. Фор ми ра ње узо ра ка је јед но став ни је у еко но ми ја ма ко је су до ми нант но бази ра не на по љо при вре ди и ин ду стри ји и чи ји про изво ди има ју је ди нач не це не чи ји се раст мо же ме ри ти. При вред на струк ту ра је да нас дру га чи ја и огро ман део БДП–а се фор ми ра на тр жи шту услу га где је пра ће ње по ра ста це на из у зет но ком пли ко ва но. Као и у оста лим

323 Жи вковић Б . М , Печат 24/2008 и Ме ђун ародн и Ра дио С рб ија – сајт вес ти – Крстарица 27. 0 5.2008 – податке о бј авило Министарство з а трговину324 СБМ–х, Београд, 20 02.


свет ским еко но ми ја ма, и у Ср би ји удео услу га у БДП–у стал но ра сте и при бли жа ва се вред но сти од 60 про цена та, док се удео ин ду стри је и по љо при вре де сма њу је. Код огром ног бро ја услу га не ма је ди нач них це на, па их ста ти сти ка не мо же ди рект но пра ти ти. Им пли цит на прет по став ка је да се раст це на услу га кре ће по сличној сто пи по ко јој ра сту це не ро ба и 'мер љи вих услу га'. Ова ло ги ка је на кли ма вим но га ма –за раз ли ку од ро ба, нај ве ћи број услу га ни је из ло жен ино стра ној кон ку ренци ји, па се це не фор ми ра ју на огра ни че ном, ло кал ном тр жи шту. Це не услу га због то га ра сту бр же не го це не ро ба, и ста ти сти ка тај раст ве ро ват но пот це њу је.“

Ка тић за тим из но си ка ко се то на За па ду при кри ва: „У струч ним кру го ви ма на За па ду, ове ста ти стич ке мањка во сти су одав но уоче не и о њи ма се го во ри, ма да не од ви ше гла сно. Ни ко се не са ти ре ка ко би по ка зао да је ин фла ци ја ве ће не го што ста ти сти ке по ка зу ју. Раз лог је ве ро ват но у бо ја зни да би син ди ка ти и за по сле ни од мах тра жи ли по ве ћа ње пла та ко је, у ве ли ком бро ју за пад них др жа ва, и она ко ре ал но опа да ју или стаг ни ра ју. Ка да су пла те у пи та њу за њи хо во по ве ћа ње ни ка да ни је до бар тре ну так–бар је та ко у по след њих сто пе де сет го ди на. Си ту а ци ја у Ср би ји на жа лост ни је иден тич на оној у Европ ској уни ји. У свом об ра чу ну ин фла ци је ЕУ ко ристи 'ин декс по тро шач ких це на' код ко га је уче шће це на услу га не што ши ре за сту пље но. Ср би ја овај ин декс кори сти тек од ове го ди не, упо ре до са ин дек сом це на на ма ло. Уз то, и сто па ин фла ци је у Ср би ји је ви ше стру ко ве ћа од ин фла ци је у ЕУ, па је и про стор за евен ту ал ну 'ста ти стич ку гре шку' да ле ко ши ри, а ти ме и њен ефе-кат на об ра чун ре ал ног БДП–а... Срп ски еко ном ски брод пло ви са ло шим ком па сом, а срп ски 'ка пе та ни' еко ном ске од лу ке до но се на ба зи по гре шних ин фор ма


ци ја. То до дат но по ве ћа ва већ и она ко пре ви сок ри зик пот пу ног бро до ло ма.“325

Про фе сор др Јо ван Ду ша нић са Бе о град ске по словне шко ле та ко ђе ана ли зи ра раст ср би јан ског БДП–а. Он ис ти че да је у Ср би ју од 2001. до 2007. ушло пре ко 50 ми ли јар ди до ла ра. А од то га је 18 ми ли јар ди до ла ра од при ва ти за ци је, 12,5 ми ли јар ди од но вих за ду жи ва ња у ино стран ству, а од те ку ћих тран сфе ра 21,3 ми ли јарде. Про да ја пред у зе ћа и но во за ду жи ва ње чи не ве ћи ну при ли ва. У том кон тек сту тре ба по сма тра ти и ме диј ски ре кла ми ра ни и гло ри фи ко ва ни раст БДПа. Проф. Душа нић на во ди: „Са ма струк ту ра ра ста БДП–а за пр ва три квар та ла 2007. го ди не по ка зу је да се у ра сту од 7,2% са чак 5,6% про цент них по е на уче ство ва ли сек то ри трго ви не(раст од 18,1%)са о бра ћа ја (20%) и фи нан сиј ског по сре до ва ња(24,2%)–сек то ри ко ји се по сво јој при ро ди не ја вља ју мо то ри ма ра ста и са мим тим не обез бе ђу ју ста би лан и ду го ро чан и одр жив еко ном ски раст. Ци ник би ре као: ма да је до ма ћа про из вод ња до брим де лом 'угу-ше на' БДП ра сте из го ди не у го ди ну јер ве ли ке ко ли чи не уво зних ро ба тре ба до ве сти (раст са о бра ћа ја), про да ти (раст тр го ви не), а ста нов ни штву ма сов но одо бра ва ти кре ди те да би се уво зна ро ба мо гла ку по ва ти (раст фи-нан сиј ског сек то ра).“

Сле де ћа та бе ла по ка зу је да је не здра ви тренд ра ста БДПа о ко ме је го во рио проф. др Јо ван Ду ша нић био при су тан у пр вом квар та лу 2007, али и 2008. л. Г.

325 Пол итика 30.1 0. 200 7.


Нај ве ћи до при нос ра сту БДП–а – пр ви квар тал 2007.326

Уку пан раст: 8,7%Нај ве ћи до при носСек тор тр го ви не 2,3%Сек тор са о бра ћа ја 2,15%Сек тор фи нан сиј ског по сре до ва ња 1,3%

При ка зан је раст БДПа за пр ва три ме се ца 2007. у по ре ђе њу са истим пе ри о дом 2006.

Нај ве ћи до при нос ра сту БДП-а – пр ви квар тал 2008.327

Уку пан раст: 8,2%Нај ве ћи до при носСек тор тр го ви не 1,2%Сек тор са о бра ћа ја 2,5%Сек тор фи нан сиј ског по сре до ва ња 1,4%

Проф. др Еми ли ја Ву ка дин (са Прав ног фа кул те та у Бе о гра ду) у по ме ну тој књи зи ана ли зи ра дру штве ни про извод, БДП и про ме не ко је су до го ди ле у срп ској ста ти сти ци у пе ри о ду од па да ко му ни зма до 2000: „Ма кро е ко ном ски агре га ти се фор ми ра ју по ступ ком агре га ци је, од но сно са бира ња по је ди нач них еко ном ских ве ли чи на ко је су ре зул тат те ку ћих при вред них ак тив но сти... Дру штве ни про из вод пред ста вља збир свих про из ве де них ро ба и из вр ше них услу га у при вре ди у то ку од ре ђе ног пе ри о да, нај че шће го ди ну да на... Про из вод ни ме тод об ра чу на дру штве ног про из во да по ла зи од схва та ња да са мо про из вод не де латно сти ства ра ју дру штве ни про из вод, док не про из вод не де лат но сти уче ству ју у ње го вој рас по де ли. У Ју го сла ви ји се од на пу шта ња план ског ру ко во ђе ња при вре дом ко ри сти овај ме тод об ра чу на дру штве ног про из во да... Про из вод не

326 Рат ко вић Г, НИН 05.07.2007.327 Републички завод за статистику и Ратковић Г, НИН 17.07.2008.


де лат но сти ко је уче ству ју у ства ра њу дру штве ног про из вода су: ин ду стри ја и ру дар ство, по љо при вре да и ри бар ство, шу мар ство, во до при вре да, гра ђе ви нар ство, са о бра ћај и ве зе, тр го ви на, уго сти тељ ство и ту ри зам, про из вод но занат ство и ко му нал не услу ге. Не про из вод не де лат но сти ко је уче ству ју у рас по де ли дру штве ног про из во да су:обра зо вање и здрав ство, со ци јал на за шти та, на у ка, кул ту ра, за ба ва, спорт и ре кре а ци ја, фи нан си је и оси гу ра ње, ор га ни упра ве, на род на од бра на, дру штве не и дру штве но по ли тич ке орга ни за ци је, про фе си о нал на и струч на удру же ња,за на ти лич них услу га и не про из вод не ко му нал не услу ге.“ Проф. др Еми ли ја Ву ка дин за тим на во ди до ка кве је ста ти стич ке про ме не до шло 2000: „Од 2000. го ди не пре ла зи се на Си стем на ци о нал них ра чу на... Ме то до ло ги ја об ра чу на се за сни ва на ши рој кон цеп ци ји про из вод ње, ко ја се де фи ни ше као ства ра ње ко ри сних про из во да и услу га ко је има ју ма те ријал ни и не ма те ри јал ни об лик... На осно ву то га не пра ви се раз ли ка из ме ђу при вред них и не при вред них де лат но сти, за то што про дук ти и јед них и дру гих има ју сво ју тр жи шну це ну. Из тих раз ло га, дру штве ни про из вод об ра чу нат по си сте му на ци о нал них ра чу на ве ћи је за око 20 % од дру-штве ног про из во да об ра чу на тог по си сте му ма те ри јал не про из вод ње, од но сно про из вод ном ме то ду. Пр ва ма кро еко ном ска ка те го ри ја ко ја се об ра чу на ва у Си сте му на цио нал них ра чу на је бру то до ма ћи про из вод – GDP (Gross Do me stic Pro duct). У Бру то до ма ћи про из вод укљу че ни су: а) све ро бе и услу ге ко је про из во де за тр жи ште при ват на и др жав на пред у зе ће, б) услу ге ко је по ти чу од др жа ве, ако је су на ме ње не ко лек тив ним по тре ба ма ц) све ро бе и услу ге ко је про из во де не ко мер ци јал не (не про фит не) ин сти ту ци је, као што су цр ква, клу бо ви, обра зов не фон да ци је, до бротвор на дру штва, и д) из ве сна до бра и услу ге ко ја про из во де до ма ћин ства и оста ли про из во ђа чи за соп стве не по тре бе,


а ко је ни су пред мет тр жи шне раз ме не.“ И др Ву ка дин наво ди су штин ску раз ли ку из ме ђу БДПа и БНД–а „ко ји се од бру то до ма ћег про из во да раз ли ку је у то ме што је је дан ње гов део оства рен у ино стран ству. На и ме ,при вред ни субјек ти раз ви је них тр жи шних при вре да оства ру ју про фит у ино стран ству, као што у ње ним окви ри ма ино стра ни при вред ни та ко ђе су бјек ти ре а ли зу ју про фит.“328 Др Душан Миљ ко вић у сво јој књи зи – као и др Еми ли ја Ву кадин – ана ли зи ра си стем на ци о нал них ра чу на и про ме не ко је су се де си ле на кон 1990: „У све ту су све до 1990 го ди не по сто ја ла два основ на мо де ла си сте ма ма кро е ко ном ских ра чу на (би лан са). У зе мља ма тр жи шне еко но ми је то су би ли на ци о нал ни ра чу ни, а у бив шим со ци ја ли стич ким зе мља ма на род но–при вред ни би лан си. Ју го сла ви ја је разви ла свој соп стве ни си стем при вред них би лан са, ко ји је и по ред из ве сних раз ли ка, при хва тао кон цеп ци ју оста лих со ци ја ли стич ких зе ма ља. Основ на раз ли ка из ме ђу два си сте ма је би ла у де фи ни ци ји про из вод ње. Пре ма си стему при вред них би лан са про из вод ња је ре зул тат ра да ко ји ства ра про мет не вред но сти у пред мет ном, ма те ри јал ном оби ли ку. У си сте му на ци о нал них про из вод ња је ши ре дефи ни са на и ства ра ју је по ред ра да, зе мљи ште и ка пи тал, а обич но се то ме до да је и пред у зет ни штво ко је по ве зу је оста ле чи ни о це про из вод ње.“ Др Ду шан Миљ ко вић сматра да је из ме ђу ова два си сте ма „по ре ђе ње би ло не мо гу ће без до дат них ускла ђи ва ња због раз ли ка у по ла зним концеп ци ја ма“' и из но си да је са да шњи си стем на ци о нал них ра чу на ство рен уз по моћ ЕЕЗа, ММФа и Свет ске бан ке „нај ве ћи на пре дак у раз во ју на ци о нал них ра чу на по стиг нут је у по след њој де це ни ји про шлог ве ка. Ује ди ње не на ци је

328 www.nsmp.org.yu и Вукадин Е, Еко ном ска по ли ти ка, До си је, Бео град, 2007, 68–72.


су из ра ду но вог си сте ма по ве ри ле струч ња ци ма из ви ше ме ђу на род них ор га ни за ци ја и то: ста ти стич ког уре да УН, EURO STA TA (Ста ти стич ког уре да Европ ске за јед ни це) Међу на род ног мо не тар ног фон да, Ор га ни за ци је за еко ном ску са рад њу и Свет ске бан ке. На по ром по ме ну тих ор га ни заци ја, уз са рад њу на ци о нал них ста ти стич ких ор га ни за ци ја, из ра ђе на је но ва ме то до ло ги ја на ци о нал них ра чу на под на зи вом: Си стем на ци о нал них ра чу на 1993.б... Ова ве о ма обим на књи га је ура ђе на у ен ци кло пе диј ском фор ма ту на бли зу 800 стра на. ...Си стем на ци о нал них ра чу на 1993 изра ђен је та ко да би био при ме њив под јед на ко за раз ви је не и еко но ми је у раз во ју.“329

Ка да од ба ци мо по у зда ни БДП, истин ско кре та ње нов ца у ЕУ нам мо же от кри ти са мо ана ли за ста ња спољно тр го вин ског би лан са (тр го вин ског би лан са) и плат ног би лан са. По де фи ни ци ји из књи ге На ци о нал ни ма кро е ко-ном ски ра чу ни др Ду ша на Миљ ко ви ћа: „Раз ли ка из ме ђу из во за и уво за ро ба на зи ва се тр го вин ски би ланс, а ако су у из воз и увоз укљу че не и услу ге, до хот ци од ра да и сво ји не и тран сфе ри ста нов ни штва и др жа ве, он да се ова раз ли ка на зи ва плат ни би ланс.“ Др Еми ли ја Ву ка дин да је сле де ће де фи ни ци је: „Нај зна чај ни ја област у ко јој се ре а ли зу ју еко ном ски од но си са ино стран ством је из воз и увоз ро ба. Си сте мат ски пре глед из во за и уво за јед не зе мље са ино стран ством то ком јед не го ди не је спољ но трго вин ски, од но сно, тр го вин ски би ланс. Тр го вин ски би ланс да је пре глед укљу че но сти јед не зе мље у ме ђу на род ну раз-ме ну пре ко пла си ра ња ро бе раз ли чи тог сте пе на об ра де...

329 Миљ ко вић Д, На ци о нал ни ма кро е ко ном ски ра чу ни, Цен тар за из да вач ку де лат ност Еко ном ског фа кул те та у Бе о гра ду, 2001. Др Миљко вић је ве ли ки део пред го во ра из ко јег су ци ти ра не ове де фи ни ци је по све тио Си сте му 1993.


Еко ном ски од но си из ме ђу зе ма ља не од ви ја ју се са мо по ли ни ји из во за и уво за ро ба већ и услу га... Плат ни би ланс пред ста вља си сте мат ски, уку пан пре глед свих еко ном ских тран сак ци ја ко је јед на зе мља оства ру је са ино стран ством. Плат ни би лан си се да нас са ста вља ју пре ма ме то до ло ги ји Ме ђу на род ног мо не тар ног фон да из 1948 го ди не...“

Ин те ре сант но је да се у ср би јан ској јав но сти рет ко по ми ње по ка за тељ ко ји об је ди њу је ви ше раз ли чи тих група – Ин декс људ ског раз во ја (Hu man De ve lop ment In dex / HDI), ко ји су де фи ни са ли струч ња ци Про гра ма Ује диње них на ци ја за раз вој, и чи је се вред но сти још од 1990. из ра чу на ва ју у из ве шта ју Про гра ма Ује ди ње них на ци ја за раз вој. Пре ма де фи ни ци ји из не тој у књи зи На ци о нал на еко но ми ја, ин декс људ ског раз во ја је „агре гат ни по каза тељ ко ји из ра жа ва про сеч на до стиг ну ћа зе мље у три основ не ди мен зи је људ ског раз во ја: дуг и здрав жи вот, зна ње и при сто јан жи во тан стан дард – Жи вот ни век се ме ри оче ки ва ном ду жи ном жи во та жи во ро ђе не де це, знање–по ка за те љи ма ре зул та та у сфе ри обра зо ва ња (сто па пи сме но сти од ра слих, пон де ри са на са 2/3, и ком би но ва на сто па упи са них у шко ле и на фа кул те те, пон де ре и сна са 1/3), а жи вот ни стан дард—дру штве ним про из во дом (GDP) по ста нов ни ку, из ра же ним у ме ђу на род ним до ла ри ма.“ У књи зи се об ја шња ва и раз ли ка из ме ђу из ра чу на ва ња дру штве ног про из во да у „аме рич ким до ла ри ма, по ла зе ћи од зва нич ног кур са...или у тзв.ме ђу на род ним до ла ри ма, тј. пре ма ку пов ној сна зи на ци о нал не ва лу те (Pur cha sing Po wer Pa rity, или, скра ће но, PPP).“ Ова раз ли ка је ве о ма зна чај на јер, ка ко се на во ди, по да ци Свет ске бан ке по ка зу ју да је „2003. го ди не дру штве ни про из вод по ста нов ни ку у Ети о пи ји, ис ка зан у ме ђу на род ним до ла ри ма, био ско ро 8 пу та ве ћи од оног ко ји је ме рен у аме рич ким до ла ри ма, а у БиХ ви ше од 4 пу та. У Нор ве шкој је, на су прот то ме,


дру штве ни про из вод по ста нов ни ку у ме ђу на род ним до ла ри ма био за јед ну сед ми ну ма њи не го у аме рич ким до ла ри ма, а у Швај цар ској за јед ну пе ти ну.“ У ср би јанској јав но сти се рет ко ко ри сти и де фи ни ци ја при вред ног ра ста ко ју при ме њу је по зна ти еко но ми ста С. Ку знец (S. Ku znets) и ко ја се у књи зи Еко ном ска по ли ти ка де фи ни ше као „не пре кид ни по раст про из во да по ста нов ни ку праћен по ве ћа њем ста нов ни штва и зна чај ним струк тур ним про ме на ма... у ин ду стра ли за ци ји, ми гра ци ји ста нов ништва из се ла у град, раз ли чи тој еко ном ској по зи ци ји дру штве них про гра ма“.330

Сви ови по да ци по ка зу ју ко ли ко је бе сми сле но узима ти БДП као је дин стве ни по ка за тељ ко ји тре ба да нам од го во ри на ре ал но еко ном ско ста ње у зе мљи. Он, на при мер, не по ка зу је да је тра ја ње про сеч ног жи вот ног ве ка на Ку би и у САДу ско ро исто, или да у Ру му ни ји ста нов ни штво не ми гри ра из се ла у град, већ у обр ну том сме ру или да је у Бу гар ској за бе ле жен за бри ња ва ју ћи пад бро ја ста нов ни ка и слич но.

На ред ни при мер по ка зу је шта се де ша ва ка да се ре ални по ка за тељ, као што је плат ни би ланс, су о чи са ла жном ЕУ–дог мом у чи јој осно ви је БДП.

Сле де ћа та бе ла по ка зу је об у хват ност плат ног би лан са, тач ни је ко је еле мен те об у хва та плат ни би ланс.

330 Де ве те ко вић С, Јо ва но вић – Га ври ло вић Б, Ри ка ло вић Г, На ци о нална еко но ми ја, Цен тар за из да вач ку де лат ност Еко ном ског фа кул те та у Бе о гра ду, Бе о град, 2006, 27, и На ци о нал ни еко ном ски ра чу ни, Цен тар за из да вач ку де лат ност Еко ном ског фа кул те та у Бе о гра ду, 2001, 288–289. и Ву ка дин Е, Еко ном ска по ли ти ка, До си је, Бе о град, 2006, 179–181, 79. На ци о нал ни до хо дак се „до би ја ка да се од бру то до ма ћег про из во да оду зме амор ти за ци ја и по сред ни по ре зи (пдв и ак ци зе)“ – Исто, 93.


Еле мен ти плат ног би лан са пре ма ме то до ло ги ји ММФ–а331

1 – би ланс те ку ћих тран сак ци ја1–1 – Из воз и увоз ро ба1–2 – Услу ге про ме та1–3 – Оси гу ра ње (пре ми је и на пла те ште та)1–4 – Оста ле услу ге (аутор ска пра ва, па тен ти и ли цен це)1–5 – Пу то ва ња(ту ри стич ка и дру га пу то ва ња)1–6 – До зна ке исе ље ни ка1–7 – Те ку ћи др жав ни при хо ди и рас хо ди (трошкови издржавања дипломатских и конзуларних представништва)1–8 – Ка ма те(ка ма те и ану и те ти)2 – Би ланс фи нан сиј ских ка пи тал них тран сак ци ја (све финансијске трансакције које једна земља остварује са иностранством)2–1 – Крат ко роч ни зај мо ви2–2 – Ду го роч ни зај мо ви2–3 – Тран сфе ри (еко ном ска по моћ, пен зи је стра ним ли ци ма)2–4 – Ре па ра ци је и ре сти ту ци је (на кна де за рат не ште те)2–5 – Тран сак ци је др жа ве (међународни кредити централних и локалних органа власти)2–6 – Тран сак ци је оста лих мо не тар них ин сти ту ци ја3 – Би ланс слу жбе них тран сак ци ја (тран сак ци је Цен трал не бан ке)3–1 – Тран сак ци је са мо не тар ним зла том (злато које улази у златне и девизне резерве земље)3–2 – Тран сак ци је са де ви зним ре зер ва ма3–3 – Тран сак ци је са ме ђу на род ним фи нан сиј ским ин сти ту ци ја ма (првенствено са Међународним монетарним фондом)

331 Ву ка дин Е, Еко ном ска по ли ти ка, До си је, Бе о град, 2001, 181–182,253,265.Проф. др Еми ли ја Ву ка дин на во ди да је наш „би ланс те ку ћих тран сак ци ја од 2001. го ди не у де фи ци ту ко ји је ре зул тат не по вољних кре та ња у спољ но тр го вин ској раз ме ни... Де фи цит би лан са те ку ћих тран сак ци ја је утро стру чен у пе ри о ду од три го ди не (2001–2004).“ Што се ти че ра ста де ви зних ре зер ви ко је су 2000. го ди не из но си ле 360 ми ли о на до ла ра, она ис ти че: „Фак то ри пора ста де ви зних ре зер ви су сла бље ње до ла ра пре ма евру за око 20 %, де ви зни при хо ди од при ва ти за ци је и кре ди ти ММФ–а.“


Ка да се ови по ка за те љи (из ко јих се са сто ји платни би ланс) при ме не на ЕУ ре ал ност, ре зул та ти ни су ни нај ма ње по вољ ни по на ше ЕУ-дог ма ти ке, ко ји се за ла жу за европ ски пут Ср би је ко ри сте ћи као глав ни ар гу мент са мо гло ри фи ко ва ни раст БДПа.

Аме рич ки др жав ни ор га ни су на сај ту ЦИА из не ли да је 2006. де сет ис точ но е вроп ских зе ма ља у свом плат ном би лан су за бе ле жи ло де фи цит. Укуп ни де фи цит је из но сио огром них 46 ми ли јар ди до ла ра. На че лу ове не га тив не листе су би ли на ши су се ди: Ма ђар ска са 8,3 ми ли јар де до ла ра и Ру му ни ја са 12,4 ми ли јар де до ла ра. Од де сет ис точ но европ ских зе ма ља, де вет је за бе ле жи ло спољ но тр го вин ски де фи цит, је ди но је Че шка има ла су фи цит у спољ ној тр гови ни. Уку пан де фи цит ових де вет зе ма ља је из но сио 39 ми ли јар ди до ла ра, а на че лу ли сте су би ле Бу гар ска са 7,5 ми ли јар ди до ла ра и Ру му ни ја са, 13,4 ми ли јар де до ла ра.

Еко ном ске тран сак ци је иду од Ис точ не ка За пад ној Евро пи. По сма тра њем ре ал ног то ка еко ном ских тран сакци ја у ЕУ ја сно се ви ди да бо га ти део ЕУ ис ко ри шћа ва си ро ма шни. Нај бо љу оце ну овог од но са из ме ђу бо га тог и си ро ма шног де ла ЕУ дао др Мен цин гер на ску пу еконо ми ста у Опа ти ји 2002: „Зна се да ће од по чет ка Слове ни ја мо ра ти ви ше упла ћи ва ти у ЕУ не го што ће од ње до би ја ти. То је ствар ност. Уоста лом, Уни ја је из гра ђе на на се бич ним ин те ре си ма...“

На рав но, за го вор ни ци ЕУ ће нас и да ље не у мор но убе ђи ва ти да је цр но за пра во бе ло и да нас ра зум ва ра. У то ме ће им глав ни ар гу мент би ти гло ри фи ко ва ни раст БДПа. Али сви дру ги ма кро е ко ном ски по ка за те љи – а пре све га плат ни би ланс као нај о бу хват ни ји – по ка зу ју да ни је та ко. Бо га ти део ЕУ ис ко ри шћа ва си ро ма шни – то је пра ва исти на.

ПРО ДА ЈА ЈАТ–а, ЕУ И ЗА ПАД НИ ОЛИ ГАР СИ

Вла да Ср би је је на сед ни ци од 06.09.2007. иза бра ла бан ку Рот шилд за при ва ти за ци о ног са вет ни ка ком па ни је ЈАТ. Она ће при пре ма ти при ва ти за ци ју ЈАТ–а и пре пору чи ти ко ме тре ба про да ти на шег ави о пре во зни ка. То ни је пр ви пут да се фир ма Рот шилд по ја вљу је на ср бијан ском тр жи шту. Рот шилд је пред во дио и кон зор ци јум са вет ни ка при про да ји Моб те ла 2006.

Ка ква је би ла исто ри ја фир ме Рот шилд? Да ли Ротшил ди има ју ути ца ја на др жав ни ке из ЕУ? Ка кав је њи хов од нос пре ма Ру си ји? Да ли ће Ру си има ти рав но прав не усло ве на тен де ру за про да ју ЈАТ–а или ће би ти фа во ризо ва не фир ме из ЕУ?

По зна ти бри тан ски исто ри чар Нил Фер гу сон је 1998. (по сле 5 го ди на ис тра жи ва ња) об ја вио књи гу Ку ћа Рот шил-да.332 Тре ба ис та ћи да ово ни је још јед на од број них књи га ко ја се ба ви бе сми сле ним те о ри ја ма за ве ре. На про тив, Фер гу со но во де ло је на пи са но на ин ци ја ти ву сер Ил ви на де Рот шил да. Оно оби лу је до ку мен ти ма из Кра љев ског ар хи ва у Винд зо ру и озби љан је по ку шај је да се о фирми Рот шилд пи ше у по зи тив ном кон тек сту. На по чет ку књи ге у из ја ви за хвал но сти бри тан ски исто ри чар ис ти че: „Сер Иви лин де Рот шилд, пред сед ник Н. М. Рот шилд и си но ви био је ини ци ја тор иде је да се на пи ше исто ри ја

332 Фер гу сон Н, Ку ћа Рот шил да, Слу жбе ни лист СРЈ, Бе о град, 2004.


фир ме, сма тра ју ћи да је то до бар на чин об ле жа ва ња две сто ти не го ди на од до ла ска ње го вог чу кун де де, На та на Ма је ра Рот шил да у Ен гле ску, ње му ду гу јем по себ ну захвал ност што ми је увид у ар хи ве Рот шил да.“

Пре ма Фер гу со ну, осни вач фир ме Рот шилд је био Ма јер Ам шел ро ђен 1743. или 1744. у јед ном ге ту у Франк фур ту. На кон На по ле о но вих ра то ва и уки да ња ан ти се мит ског ре жи ма ко ји је вла дао у Франк фур ту, Амшел успе ва да по ста не фи нан сиј ски са вет ник вла да о ца Хе се на. По сле бек ства свог мен то ра из Не мач ке Ам шел на кон тра вер зан на чин при сва ја ње го ву имо ви ну и разви ја по ро дич ни по сао. Фер гу сон пи ше: „Пра ви зна чај елек то ро вог бла га, ка ко су Карл и Ам шел им пли цит но при зна ли, био је у то ме што је бла го по мо гло На та ну333 да на пра ви пре лаз од ма че стер ског тр гов ца334 ка лон донском бан ка ру.“335 По ро ди ца Ам шел убр зо сво је пре зи ме ме ња у Рот шилд, што на не мач ком зна чи „цр ве ни штит“. Син Ма је ра Ам ше ла, На тан, до дат но уве ћа ва бо га ство по ро ди це ба ве ћи се кри јум ча ре њем. Та кву при ли ку су му омо гу ћи ле санк ци је ко је је фран цу ски вла дар На по ле он увео Бри та ни ји 1806.

Број ни ра то ви у 19. ве ку су Рот шил ди ма омо гу ћи ли сти ца ње још ве ћег бо гат ства. Пре ма из во ри ма из тог вре ме на ко је на во ди Фер гу сон „На тан је 11. ја ну а ра 1814. до био за да так да фи нан си ра Ве линг то нов по ход на Францу ску“.336 Уго вор ко ји су Бри та ни ја, Ру си ја и Пру ска ју на 1813. пот пи са ле у Рај нхен ба ху обе ћа вао је укуп ну ис пла ту

333 Син осни ва ча Ма је ра – прим. Д.М.334 Отац га је по слао у Бри та ни ју – прим. Д. М.335 Исто, књи га 1, 86.336 Исто, 105.


од 1.333.333 фун ти фун ти.337 Исто та ко „на Апе нин ском по лу о стр ву ства ри су би ле ре ла тив но ја сне: Рот шил ди су по др жа ва ли Ме тер ни хо ву по лит ку 'за ва ди па вла дај', да ју ћи зај мо ве раз ли чи тим мо нар хи стич ким ре жи ми ма под њи хо вом за шти том“.338 Фи нан сиј ска сре ћа Рот шил да се за сни ва ла на не сре ћи ду гих, сма трао је и Алек сан дар Хер цен: „Рот шилд мо ра ују тру да бу де у сво јој кан це лари ји, да за поч не ка пи та ли за ци ју свог сто тог ми ли о на; у Бра зи лу вла да ку га, у Ита ли ји је рат, Аме ри ка се рас пада–све иде сјај но; и кад му не ко го во ри о од го вор но сти, или о дру га чи јој рас по де ли бо гат ства, на рав но да не слу ша.“339

У то вре ме зна ча јан део штам пе је већ био у ру ка ма ових бан ка ра. Је дан од бра ће Рот шилд пи ше сво јим рођа ци ма: „У ова квим окол но сти ма је ди но сред ство ко јим рас по ла же мо је оно ко је се ов де по ка за ло као нај моћ ни је – да по зо ве мо у по моћ штам пу...“340 Че тр де се тих го дина де вет на е стог ве ка пре о ста ла ме диј ска кон ку рен ци ја пи ше о „но тор ној чи ње ни ци да је у свим тран сак ци ја ма са зај мо ви ма по кој ног го спо ди на Рот шил да, Тајмс увек имао уде ла“.341

Сре ћу Рот шил да су угро жа ва ли не под ми тљи ви Ка вур и Би змарк, по ро дич не бо ле сти на ста ле услед ено до га ми је342

337 Исто, 107.338 Исто, 156.339 Исто, 590.340 Исто, 486.341 Исто, 680.342 Бра ко ви из ме ђу нај бли жих ро ђа ка. Фер гу сон о то ме пи ше: „По сле 1824. го ди не Рот шил ди су се ве на ча ва ли ис кљу чи во са Рот шил ди ма. Од два де сет јед ног бра ка по то ма ка Ма је ра Ам ше ла, из ме ђу 1824. и 1877. го ди не, не ма ње од пет на ест до го во ре но је из ме ђу ње го вих ди рект них по то ма ка.“ Исто, 226.


и глав ни не при ја тељ – Ру си ја. Фер гу сон пи ше ка ко је је дан од бра ће Рот шилд по ку шао да пот ку пи Ка ву ра: „Џејмс је по ку шао да омек ша Ка ву ра, ша љу ћи свог пред став ни ка Лан да у е ра да му по ну ди 'оно ли ко рен ти... ко ли ко же ли'. Ка вур је по ну ду од био, али је схва тио ка ко су се у ве ћи ни европ ских вла да оба вља ли по сло ви.“343

Рот шил ди и су коб са Ру си јом – ко ре ни ко руп ци је у Евро пи

Што се ти че од но са са Ру си јом, Џејмс Рот шилд је 1854. из ја вио да је „за рат са Ру си јом би ло ко ја ко личи на нов ца за по вест и да ће обез бе ди ти ко ли ко је год ми ли о на по треб но“. Сва ки успех Ру си је је био не у спех за Рот шил де. Али „на њи хо ву жа лост, Ру си ја по бе ди ла и на мет ну ла уме ре не на ме те Тур ци ма, ...“344 За што је Ру си ја би ла не по доб на за ове свет ске бан ка ре? Ве роват но за то што пот ку пљи ва ње ру ских ми ни ста ра ни је би ло та ко успе шно као оних у ци ви ли зо ва ној За пад ној Евро пи јер „од но си Рот шил да и ру ског ми ни стра финан си ја Кан кри на ни ка да ни су би ли до бри“.345 Бра ћа Рот шилд су у ме ђу соб ној ко му ни ка ци ји ис по ља ва ла фру стра ци ју због те ру ске не по слу шно сти јер: „Џејмс је осе ћао да ње гов брат ула же не у о би ча је но мно го напо ра да обез бе ди по сао са Ру си ма 'Што се ме не ти че, Ру си ја мо же да иде до ђа во ла, и ми ће мо ра ди ти, са свим за до вољ ни и без ње' пи сао је ка да је про пао још је дан за јам, 1834. го ди не. Ни под ко јим усло ви ма не тре ба ти лич но да пи шеш у Пе тров град, јер си већ то ли ко пу та био од би јен. Не до зво ли им да те још јед ном обру ка ју'.

343 Исто, 740.344 Исто, 186.345 Исто, 303.


Две го ди не ка сни је он пи та 'Ми слиш ли да ће мо ика да би ти у при ја тељ ским од но си ма са Ру си јом?' Очи гледно је ми слио да се то ни ка да не ће до го ди ти.“346 У том кон тек сту, Рот шил ди су се на да ли да ће „опет ве ли ка и ује ди ње на ца ре ви на, ја ка и срећ на, уз ви ше на и по но сна, Не мач ка скр ши ти ру ске олу је, по хо де ко за ка...“347 Ви ше не го ја сна мр жња. Мр жња пре ма Ру си ји се пре но си ла и на ње не са ве зни ке и на ро де бли ске Ру си ма: „Рот шил ди су сма тра ли по бе ду сло вен ских на ци о на ли ста на Бал кану као не по жељ ну.“348 За ци ви ли зо ва не Рот шил де Ру си су би ли вар ва ри (са мо за то што ни су хте ли да при ме ми то од њи хо вих иза сла ни ка) јер „ми не ма мо ни ко га ко га би смо по сла ли у Пе тров град и до са да смо има ли та ко ма ло сре ће са се вер њач ким Вар ва ри ма да ми сли мо да тре ба би ти опре зан...“349 Оче ки ва но, Ру си ма вер ски и на ци о нал но бли ски на ро ди су у ту ма че њу Рот шил да кри ви због на вод не „бру тал но сти Ср ба, мр жње Грч ке цр кве пре ма они ма ка то лич ке ве ре...“350

Да кле, „не де мо крат ска и мрач на“ пра во слав на ца реви на ни ка ко ни је хте ла да се при ла го ди но вим „стан дарди ма“ ко руп ци је ко је су Рот шил ди уве ли у „де мо крат ску и све тлу“ За пад ну Евро пу. Ти „европ ски стан дар ди“ су се за сни ва ли на упут стви ма ко ја је дан од Рот шил да из но си у пи сму ро ђа ку: „Твој глав ни циљ мо ра да бу де да оп чи ниш ми ни стра, и да му ја сно по ка жеш да у ње го вом ин те ре су да на пра ви уго вор с на ма, а не с не ким дру гим...“ Ако се ми ни стар ка сни је пре до ми сли, „ми ни стар фи нан си ја ће

346 Исто, 304–305.347 Исто, 560.348 Исто, књи га 2, 374.349 Исто, 227.350 Исто, 525.


схва ти ти да уоп ште ни је ла ко да се осло бо ди ста рог зајма...“ „Ми слим да ће опет мо ра ти да се обра ти на ма, на на ше огром но оду ше вље ње.“ Фер гу сон при ме ћу је и да је то „би ла кла сич на так ти ка Рот шил да – про да ја об ве зни ца, ка ко би се не по слу шна вла да ура зу ми ла... Из гле да да је так ти ка има ла успе ха“.351 Ја сно је да је упра во за хва љују ћи Рот шил ди ма ко руп ци ја по ста ла ма сов на по ја ва не са мо у гра до ви ма где су Рот шил ди има ли сво је цен тре (као што су Лон дон, Па риз, Беч и На пуљ), већ и у свим др жа ва у ко ји ма се по ја вио њи хов ка пи тал.

Ни у са вре ме ном до бу од но си из ме ђу Ру си је и Ротшил да ни су до бри. У осно ви су ко ба је нафт на фир ма Ро јал Дач Шел. Пре ма Фер гу со ну, Рот шил ди су 1911. „по ста ли нај ве ћи де о ни ча ри“ фир ме Ро јал Дач Ше ла“.352 По чет ком 19. ве ка, на кон про ме не вла сти у Ру си ји, та фир ма је (као не кад бан ка Рот шилд) до шла у су коб са не по слу шном Ру си јом. Мо сква ни је би ла спрем на да ола ко да је кон це си је Р. Д. Ше лу у Ру си ји као у вре ме смут них вре ме на из про шле де це ни је. Мо сква је, на при мер, 2006. ком па ни ји Ро јал Дач Шел од у зе ла ве ћин ско вла сни штво над огром ним на ла зи штем при род ног га са Са ха лин 2. Ни је те шко прет по ста ви ти ка кву је фру стра ци ју то изазва ло у Лон до ну.

Ин те ре сант но је и да је фир ма Рот шилд би ла ан гажо ва на и у про це су при ва ти за ци је Ал Ита ли је, од чи је је ку по ви не ове го ди не од у стао ру ски Аере о флот. Слич на си ту а ци ја се по но ви ла и у слу ча ју про да је Моб те ла, ка да је ру ска Ал фа гру па од у ста ла од ку по ви не срп ске фир ме. Да ли је ели ми са ње ру ских фир ми би ла слу чај ност?

351 Исто, 473, 480.352 Исто, 433.


Бри та ни ја као из вор европ ске ко руп ци јеДу га је и тра ди ци ја, нај бла же ре че но бли ских од но са

Рот шил да са по ште ним бри тан ским по ли ти ча ри ма. Према Фер гу со ну, још је бри тан ски пре ми јер Ди зра е ли био у бли ским ве за ма са Рот шил ди ма: „Ди зра е ли јев по вра так на власт, у фе бру а ру 1874. го ди не, би ла је пр ва су штинска про ме на ко ја је Рот шил де уве ла у игру.“353 По ро ди ца Чер чил је мно го ду го ва ла сво јим при ја те љи ма из бан ке Рот шилд. Ран долф Чер чил, бри тан ски ми ни стар и отац Вин сто на Чер чи ла је „све пре но сио На ти ју Рот шил ду“. Та ко ђе, „Чер чил се обра ћа Н. Рот шил ду за све... али Ротшилд, ко ји је ње гов глав ни мен тор од у ста је од Р. Ч. као без на де жног по ли ти ча ра“ ко ји „умро је ду гу ју ћи Лондон ској ку ћи 'за па њу ју ћу су му од 66.902 фун те'“. Ипак, Рот шил ди пре у зи ма ју бри гу о Ран дол фо вом си ну. „Ви ше је љу ба зност пре ма све па те тич ни јем Чер чи лу не го инте рес, под ста кла Рот шил де да по мог ну у успо ну ње го вог ам би ци о зног си на, ма да су не сум њи во би ли за до вољ ни ка да се мла ди Вин стон су прот ста вио за ко ну о стран ци ма 1904. го ди не, као по сла ник ли бе ра ла за Ман че стер.“354 Да кле, слав ни син Вин стон (ко ји је по зва нич ној британ ској исто ри о гра фи ји на вод но све по сти гао сам) свој успех ду гу је упра во Рот шил ди ма. Да ли из за хвал но сти или због не чег дру гог, Вин стон ни ка да ни је пре ки нуо од но се са бан ком.355

Као и у све тлој про шло сти, фир ма Рот шилд је да нас ве о ма ути цај на и при сут на у бри тан ским по ли тич ким и еко ном ским кру го ви ма. То ком 90–их бри тан ски ми ни стри Ла монт, Нел сон и Ре двуд, др жав ни се кре тар Во кер, се кре

353 Исто, 364.354 Исто, 404–406.355 Исто, 587.


тар у МУП–у Вит мор Ку пер и се кре тар у ми ни стар ству од бра не лорд Веј кхем (бив ши ми ни стар енер ге ти ке ко ји је Рот шил ди ма по ве рио број не при ва ти за ци је) при мали су пла те у фир ми Рот шилд. Фер гу сон на во ди и да је фир ма Рот шилд би ла глав ни при ва ти за ци о ни са вет ник у вре ме вла де Мар га рет Та чер. Про цес при ва ти за ци је је та да иза звао број на от пу шта ња и про те сте рад ни ка и ру да ра у Бри та ни ји, али је и уве ћао (већ ве ли ку) имо вину Рот шил да.

Рот шил ди су уче ство ва ли и у при ва ти за ци ји бу димпе штан ског аеро дро ма 2005. (У прет ход ном де лу је из не то ка ко је Ма ђар ска би ла при ну ђе на да овај аере о дром прода због от пла те спољ ног ду га, и то бри тан ској др жав ној фир ми ко ја ни је чак ни да ла нај бо љу по ну ду). Све тла тра ди ци ја ко руп ци је у Ве ли кој Бри та ни ји је на ста вље на и у мо дер ном до бу.

На рав но, ови по да ци о ствар ном функ ци о ни са њу „де мо кра ти је“ на За па ду не мо гу уз др ма ти ве ру Еу-дог ма-ти ка у све тлу бу дућ ност. За њих је Бри та ни ја исто риј ски „из вор де мо кра ти је“, а не исто риј ски из вор ко руп ци је. Са дру ге стра не, за њих је Ру си ја исто риј ски „из вор неде мо кра ти је“, а не др жа ва ко ја се ве ко ви ма су прот ста вља кри ми нал ном си сте му ко ји пред во де Рот шил ди и слич ни шпе ку лан ти и про дав ци ма гле. На жа лост, ова кву ла жну по де лу по не кад при хва та ју и не ки па три от ски ин те лекту ла ци. Код нас та кву гре шку про из во ди при ступ ко ји за не ма ра је прак су. Он се за сни ва са мо на јед но стра ном про у ча ва њу фор мал ног прав ног устрој ства си сте ма у Бри та ни ји и Ру си ји у по след њих 200 го ди на. За њих је Бри та ни ја „из вор де мо кра ти је“ иако је та зе мља још од На по ле о но вих ра то ва из вор ко руп ци је.

ЈАТ

У кон тек сту прет ход но из не тих по да та ка тре ба сагле да ти чи ње ни цу и да Аеро флот ну ди нај бо љу по ну ду за ЈАТ, али и да се ЕУ отво ре но про ти ви тој про да ји. Ми ни стар за ин фра струк ту ру (у та да шњој вла ди ко ја је би ла за ула зак у ЕУ) 2007. отво ре но је при знао: „Тен дер за при ва ти за ци ју Ја та би ће убр зо рас пи сан и не мо же мо ис кљу чи ти Ру си ју, без об зи ра на пре по ру ке ЕУ. Са тенде ра не мо же ни ко би ти ис кљу чен без об зи ра са ко јег је кра ја све та, а ЕУ је пре по ру чи ла да у тен дер уђе не ка од зе ма ља ЕУ, ка ко би цео си стем функ ци о ни сао на европском ни воу. Њи ма се не сви ђа што би ку по ви ном Ја та Ру си ја ушла у европ ски авио–са о бра ћај, јер је Ср би ја пот пи са ла уго вор о сло бод ном не бу са Евро пом. Ру ска по ну да је за нас бо ља од оста лих, јер ну ди раз вој ЈАТа и мо гућ ност да пре ра сте у ве ли ку авио ком па ни ју.“356 Ипак, у ју ну 2008. је об ја вље но да ће авиопре во зни ци из ЕУ има ти пра во да ку пе 75% ЈАТа, а ван ЕУ са мо 51%. У ју лу 2008. ком па ни ја Рот шилд је по здра ви ла европ ске ре зул та те из бо ра у Ср би ји: „Ско ра шње поли тич ке про ме не и еко ном ска ста бил ност у зе мља ма Бал ка на ство ри ле су но ве мо гућ но сти у ин ду стри ји авио–са о бра ћа ја.“357 Ви ше не го ја сно на чи јој стра ни је углед на фир ма.

356 При вред ни пре глед 18.01.2007.357 Маџ гаљ С, При вред ни пре глед 16.06.2008. и Б. Д, По ли ти ка 30.07.2008.


Ка ко ће у Мо скви гле да ти на та кав раз вој до га ђа ја у вре ме док се Ру си ја оштро су ко бља ва са Бри та ни јом и Бри се лом око Ко сме та, по себ но је пи та ње. У том сми слу тре ба по сма тра ти и јав но об ја вље не ин ди ци је пред сед ника Са мо стал ног син ди ка та са о бра ћај них пи ло та Ср би је Ми ла на Јо ва но ви ћа да би Аеро флот – због од ла га ња прива ти за ци је ЈАТ–а – мо гао да ку пи че шку ком па ни ју Чех ер лајнс.358 Ге не рал ни ди рек тор ЈАТ–а Са ша Вла и са ље вић та ко ђе сма тра: „Јат ни је је ди на ком па ни ја у Евро пи ко ја че ка при ва ти за ци ју. Већ је за по чео по сту пак при ва тиза ци је 'Чех ер лај нса' а нај вљу је се и про да ја и ру мун ског 'Та ро ма' и пор ту гал ског ТАП–а. Са дру ге стра не број ку па ца је ли ми ти ран и због то га фак тор вре ме на има ве ли ки зна чај. Јат не би смео да про пу сти по тен ци јалне ин те ре сен те.“ Он је ис та као и да ће ра ти фи ка ци ја Спо ра зу ма о сло бод ном не бу до дат но обо ри ти вред ност ЈАТа. Већ у ју лу 2008. се ис по ста ви ло да су та стра хо ва ња осно ва на. Шеф прес–слу жбе Аеро фло та Ири на Тан берг је по во дом тен де ра за ЈАТ из ја ви ла за Итар Тас: „Ми слим да су усло ви ко је вла да Ср би је да је та кви да нај ве ро ватни је не ће мо уче ство ва ти.“ Та ко је Ср би ја због при ти ска са За па да из гу би ла још јед ну ру ску ин ве сти ци ју.

Али за Еу-дог ма ти ке све што до ла зи са За па да има по себ ну вред ност без об зи ра на то што се иза тих вред-ност че сто кри ју ко руп ци ја, кри ми нал и ис ко ри шћа ва ње си ро ма шних зе ма ља и без об зи ра на то што то ште ти на шим еко ном ским и на ци о нал ним ин те ре си ма.

358 Ла кић М, По ли ти ка 23.05.2008.

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА

Вла да Ре пу бли ке Ср би је и Кан це ла ри ја вла де Ре пу бли ке Ср би је за при дру жи ва ње ЕУ су у ју ну 2005. до не ле до ку мент под на зи вом На ци о нал на стра те ги ја Ср би је за при сту па ње Ср би је и Цр не Го ре Европ ској уни ји. У из ра ди овог до ку мен та, за ко ји ауто ри ис ти чу да је „стра те шки др жав ни до ку мент“,359 уче ство ва ле су број не ин сти ту ци је. Уче ство ва ли су ти мови са Еко ном ског ин сти ту та, Фа кул те та по ли тич ких на у ка у Бе о гра ду, Бе о град ског цен тра за људ ска пра ва, Цен тра за пра во Европ ске уни је, Ин сти ту та за упо ред но пра во, струч ња ци из ми ни стар са тва вла де Ре пу бли ке Ср би је, На род не скуп шти не, као и стра ни струч ња ци. Из ра ду је по ма гао и Фонд за отво ре но дру штво. Очи глед но је уло жен ве ли ки труд и тре ба ло би оче ки ва ти да су у На ци о нал ној стра те ги ји из не ти кључ ни ар гу мен ти за члан ство у ЕУ. Већ у увод ном де лу ауто ри при зна ју да на ша јав ност ни је упо зна та са тим шта члан ство Ср би је у ЕУ до но си у прак си: „Са да шње пре о вла ђу ју ће европ ско рас по ло же ње, по твр ђе но је и до но ше њем Ре зо лу ци је о при дру жи ва њу Европ ској уни ји у На род ној Скуп шти ни Ре пу бли ке Ср би је ок то бра 2004, је у ве ли кој ме ри ап стракт но... Чи ње ни ца је, ме ђу тим, да ни су до вољ но по зна ти и об ја шње ни усло ви ко је је по треб но ис пу ни ти да би се уна пре ди ли од но си са ЕУ... Иако убе дљи-ва ве ћи на гра ђа на Ср би је по др жа ва при сту па ње Европ ској уни ји, ве ћи на њих је о овој те ми, по соп стве ном при зна њу

359 На ци о нал на стра те ги ја за при дру жи ва ње Ср би је и Цр не Го ре Европ-ској уни ји, 6.


сла бо оба ве ште на.“360 Ауто ри за тим из но се не у вер љи во об ја шње ње за то: „Рас ко рак из ме ђу ви со ког опре де ље ња за при дру жи ва ње ЕУ и сла бог по зна ва ња су шти не про це са и дру штве них по сле ди ца ко ји про из во ди, ка рак те ри сти чан је за сам по че так европ ске ин те гра ци је у сва кој др жа ви.“ Ме ђу тим, то оправ да ње је да ле ко од исти не. За го вор ни ци ЕУ го ди на ма до ми ни ра ју ско ро свим ме ди ји ма Ср би је. Да су хте ли, мо гли су да ор га ни зу ју отво ре ну јав ну де ба ту у ко јој би се раз го ва ра ло о до брим и ло шим стра на ма чланства у ЕУ. У окви ру Ми ни стар ства за еко ном ске од но се са ино стран ством је још 2002. фор ми ран Сек тор за европ ске ин те гра ци је, ко ји је 2004. пре ра стао у Кан це ла ри ју за придру жи ва ње ЕУ Вла де Ре пу бли ке Ср би је, а 2007. у Кан цела ри ју за европ ске ин те гра ци је. Од лу ком вла де Ре пу бли ке Ср би је, у сеп тем бру 2002. осно ван је и Са вет за европ ске ин те гра ци је, а у ве ћи ни ми ни стар ства су уве де не по себ не је ди ни це за ЕУин те гра ци је. Ме ђу тим, сви ови др жав ни ор га ни на шим гра ђа ни ма још увек ни су ус пе ли да об ја сне шта кон крет но до но си ула зак у ЕУ. Да ли је то при кри ва ње исти не, не са ве стан рад или ло ша усме ре ност? Ка ко је то мо гу ће ако се зна да др жав ни ор га ни рас по ла жу огром ним сред стви ма и број ним ка дро ви ма? Да се ра ди о оп штој збр ци, то по сред но при зна ју и ауто ри: „Као и јав ност у це ли ни, та ко ни за по сле ни у др жав ној упра ви не зна ју до вољ но о европ ским ин те гра ци ја ма, а исто се мо же ре ћи за по ли ти ча ре, по сла ни ке и оста ле при пад ни ке по ли тич ке и еко ном ске ели те, па и за но ви на ре, и уоп ште кре а то ре јав ног мње ња.“ Или: што ви ше не ја сно ћа, то бо ље за лов це у мут ном из Бри се ла?!?

Ауто ри у де лу ко ји се ба ви по ли тич ким кри те ри ју ми ма ко ри сте фра зе ко је су при ме ре не про па ганд ним пам фле ти

360 Исто, 6, 10, 17.


ма, а не озбиљ ној стра те ги ји. На при мер, „Ми ло ше ви ћев ре жим“ и слич но. Пи ше се и о „ре фор ми вој ске“ (ви де ли смо и да нам дра стич но сма њи ва ње вој ске ни је до не ло бољи стан дард) и по на вља ју се оп ште по зна ти де мо крат ски прин ци пи (ко ји, ина че, већ го ди на ма по сто је у Ср би ји) као „оп ште, јед на ко, сло бод но, тај но и не по сред но пра во гла са“, или „по де ла вла сти“. На бра ја ју се и кон вен ци је ко је се већ при ме њу ју у Ср би ји. На рав но, по на ло гу би ро кра та из Бри се ла, го во ри се о бор би про тив ко руп ци је (иако је у прет ход ним де ло ви ма из не то ко ли ко је та по ја ва рас простра ње на упра во у За пад ној Евро пи, а по себ но у ко лев ци са вре ме не ко руп ци је, Ве ли кој Бри та ни ји).

Основ ни циљ у спољ ној без бе до но сној по ли ти ци мо ра би ти члан ство у НА ТОу: „Ови спољ но по ли тич ки прин ци пи нај ви ше се огле да ју у на шој опре де ље но сти за евро а тлан ске ин те гра ци је за во ђе ње ак тив ни је спољ не по ли ти ке и при бли жа ва ње основ ном ци љу–ин те гра ци ји у евро тлан ске струк ту ре.“361 За тим се на во ди: „По себ ним за ко ном, или за ко ном о не вла ди ним ор га ни за ци ја ма, тре ба ја сни је и ли бе рал ни је ре гу ли са ти по ло жај ме ђу на род них фон да ци ја и ме ђу на род них не вла ди них ор га ни за ци ја и по вољ ни јим усло ви ма омо гу ћи ти да удру же ња има ју се дишта у Ср би ји... По ред оста лих из во ра при хо да, не вла ди не ор га ни за ци је мо ра ју да има ју по у зда не ми ни мал не из во ре из бу џе та...“362 Из ово га про из и ла зи да гра ђа ни Ср би је треба да фи нан си ра ју не вла ди не ор га ни за ци је.

У еко ном ском де лу до ку мен та ауто ри из но се стра те ги ју еко ном ског раз во ја. И у овом слу ча ју се ис ти че да је глав ни циљ мар ке тин шки раст БДП–а, а не по ве ћа ње ре ал ног живот ног стан дар да: „Основ ни циљ раз вој не стра те ги је Ср би је

361 Исто, 44–45.362 Исто, 52.


је по ве ћа ње сто пе ра ста бру то до ма ћег про из во да...“363 После то га се на во ди фра за ко ја тре ба да нас убе ди у не мо гу ће – да ће на ша при вре да на ЕУтр жи шту би ти рав но прав на са фран цу ским и не мач ким мо но по ли сти ма и да због то га тре ба да за не ма ри мо оно ма ло ком па ра тив них пред но сти ко је има мо: „У осно ви раз вој не стра те ги је је зах тев да економ ска по ли ти ка раз ви ја кон ку рент ске пред но сти укуп не при вре де Ср би је, а не са мо ком па ра тив не пред но сти од ређе них из во зно ори јен ти са них де лат но сти.“364 Ипак, ауто ри тач но на во де шта је нај ве ћи еко ном ски про блем Ср би је: „Нај ве ће оп те ре ће ње за при вре ду Ср би је пред ста вља ви сок спољ но тр го вин ски де фи цит. Упра во чи ње ни ца да се нај већи про це нат тр го вин ског де фи ци та ге не ри ше у раз ме ни са ЕУ (пре ко 50%), са ко јом ће у не та ко да ле ком вре мен ском пе ри о ду на сту пи ти сло бо дан и бес ца рин ска раз ме на кроз оквир Спо ра зу ма о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу...“ Ауто ри овог до ку мен та отво ре но при зна ју да се из воз Ср би је мо же по ве ћа ти ко ри шће њем уго во ра о сло бод ној тр го ви ни са Ру си јом: „При вре да Ср би је у на ред них пет го ди на мо ра да се оспо со би да вред ност го ди шњег из во за по ве ћа са са да шњих око 3,8 ми ли јар ди до ла ра на пре ко 10 ми ли јар ди до ла ра. Ова ко ве ли ки скок из во за ро ба и услу га мо гућ је са мо уз зна чај но по ве ћа ње кон ку рент но сти срп ске при вре де и ко ри шће ње свих по вољ но сти у ве зи са про цесом при дру жи ва ња ЕУ и СТО, као и мно го ефи ка сни јим ко ри шће њем спо ра зу ма о сло бод ној тр го ви ни и еко номском са рад њом са су сед ним зе мља ма и Ру си јом.“365 То ли ко о еко ном ској оправ да но сти без у слов ног европ ског пу та и по ли тич ком за не ма ри ва њу ру ског тр жи шта.

363 Исто, 54.364 Исто, 55.365 Исто, 79, 57.

ИПА – ЛА ЖНА ЕКО НОМ СКА ПО МОЋ

ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ СР БИ ЈИ И КО СО ВО И МЕ ТО ХИ ЈА

ЕУ за не за ви сност Ко со ваПро за пад ни дог ма ти ци су не ко ли ко ме се ци по ку

ша ва ли да ср би јан ску јав ност убе де у не мо гу ће. Твр ди ли су да Ср би ја мо же би ти члан Европ ске уни је са Ко со вом и Ме то хи јом у са ста ву Ср би је. Са дру ге стра не, из ја ве европ ских по ли ти ча ра ко ји твр де да Ср би ја ни кад не мо же би ти члан ЕУ са Ко со вом, ви ше су не го ја сне. Ве о ма је илу стра тив на из ја ва др жав ног се кре та ра у не мач ком Ми ни стар ству ино стра них по сло ва, Гер но та Ер ле ра од 10.03.2008. л. Г. ко јом ка же да ни је „ре ал на мо гућ ност“ да Ср би ја уђе у ЕУ са Ко со вом као де лом Ср би је и да не по сто ји мо гућ ност да се по но во пре го ва ра о Ко со ву.366 Слич но твр ди и фран цу ски ми ни стар ино стра них посло ва Бер нар Ку шне ра. Он је по сле су сре та са сво јим срп ским ко ле гом Је ре ми ћем у Бе о гра ду 12.07.2007. л. Г. из ја вио да пи та ње Ко со ва мо ра би ти ре ше но пре ула ска Ср би је у ЕУ и да Фран цу ска по др жа ва Ах ти са ри јев план о не за ви сно сти Ко со ва.367 Швед ски ми ни стар ино стра

366 Скуп по во дом пе те го ди шњи це смр ти Ђин ђи ћа у Фон да ци ји Фри-дрих Еберт у Бер ли ну, По ли ти ка 11.03.2008.367 По ли ти ка 13.07.2007.


них по сло ва Карл Билт је 09.03.2008. л. Г. у При шти ни из ја вио да Ко со во мо же би ти члан ЕУ и без члан ства у Ује ди ње ним на ци ја ма.368 То је ре ал ност.

НО, да би не ве ро ват на и не ре ал на фра за о исто време ном очу ва њу Ко со ва и Ме то хи је и члан ству ЕУ би ла при хва тљи ва за на род, не пре ста но се го во ри о еко ном-ској по мо ћи из фон да прет при ступ не по мо ћи (ИПА) ко ју Европ ска уни ја да је Ср би ји. Та по моћ тре ба да скре не па жњу са „ко сов ског про бле ма“.

ЕУ или Ко со во и Ме то хи јаУ окви ру ова кве ме диј ске збр ке, срп ски гра ђа нин

је, бла го ре че но, збу њен. Он се не ми нов но пи та шта је ва жни је. Бор ба за ду хов но–исто риј ско на сле ђе ко је предста вља Ко со во или бо љи жи вот и стан дард ко је (на вод но) пред ста вља члан ство у ЕУ. Да кле, пред срп ским гра ђани ма би тре ба ло да бу де пи та ње ко је је ста ро ко ли ко и чо ве чан ство. Ду ша или те ло!!! Про за пад ним сна га ма ко је се за ла жу за ула зак у ЕУ бли ски су они со фи сти за ко је је Пла тон пи сао да сма тра ју да је исти ни то оно што и те ло ка же да је исти ни то.369

Исто вре ме но, дру ги, про ру ски део срп ске по ли тич ке ели те сма тра да је нај ва жни ји срп ско–ру ски пра во слав ни дух и пре ко 1000 срп ских цр ка ва на Ко со ву и Ме то хи ји.

А шта ако је пи та ње не тач но?!? Шта ако Ср би ја уласком у ЕУ гу би и шан су за бо љи жи вот!?! Да ли је он да чи та ва иде о ло ги ја про за пад них сна га у Ср би ји, ла жна?!? Ла жна као пољ ски фа во рит у Мо скви, ла жни ца ре вић Ди ми триј. Упо ред ни еко ном ски по да ци нам од го ва ра ју на ово пи та ње.

368 Тан југ 09.03.2008.369 Пла тон, Со фист, Пла то, 2000.


ИПА по моћ Ср би јиГлав ни ар гу мент про за пад них сна га је да ЕУ Ср би ји

да је по моћ. Они на во де да – пре ма оквир ном спо ра зу му из ме ђу ЕУ и Ср би је – Ср би ја у пе ри о ду од 2007. до 2010. тре ба да до би је 771 ми ли о на евра по мо ћи из фон да претпри ступ не по мо ћи ИПА (овај фонд об је ди њу је ра ни је об ли ке по мо ћи (ЦАРДС, ФАР, ИС ПА и СА ПА РАД), а не што ка сни је се у јав но сти по ја ви ла и ци фра од ми лијар ду евра до 2011. го ди не). Али, нај ве ћи део сред ста ва, пре ма ре чи ма Ду ши це Мој це Зајц, струч ног са вет ни ка сло ве нач ке Р и Р кон сул тант ске ком па ни је, не ће би ти уло жен у про из вод њу. На про тив, око 726 ми ли о на евра ће би ти уло же но у „из град њу ин сти ту ци ја у Ср би ји“. Тек ка да Ср би ја до би је ста тус кан ди да та за ЕУ (ни ко не зна ка да), мо ћи ће да ко ри сти по моћ за ре ги о нал ни раз вој и по љо при вре ду – на во де екс пер ти.

Ср би ја је, у слич ном кон тек сту, од ЕУ до би ла ма ње не го не ке зе мље из ре ги о на. По моћ из ИПАпро гра ма по ста нов ни ку у пе ри о ду 2007–2010. у ре ги о ну из но си: Цр на Го ра 192 евра, Ма ке до ни ја 147 евра, Хр ват ска 131 евро, Ср би ја 103 евра.370 (отац га је по слао у Бри та ни ју прим. Д. М.) Ср бин тре ба да се од рек не Ко со ва и Ме то-хи је за 100 евра!!?!!371

Та ко ђе, по ста вља и пи та ње, ко ли ко ће обе ћа них новча них сред ста ва из по мо ћи ЕУ би ти ствар но ис ко ри шћено? По моћ ник ми ни стра фи на си ја Гор да на Ла за ре вић је из ја ви ла да оквир ни спо ра зу ма пред ви ђа сле де ће: „Сва ке го ди не Ср би ја тре ба да под не се про јек те ко ји ће се финан си ра ти из тро го ди шњег бу џе та ЕУ до не тог 2007, а

370 НИН 13.12.2007.371 Па ти кА за Ко со во – уко ли ко је не ко и про дао «Ко со во за па ти ке», са да би за мо рао да вра ти јед ну па ти ку.


он да се за сва ку го ди ну утвр ђу ју про јек ти ко ји тре ба ју да од го ва ра ју из но су сред ста ва ко ја су пред ви ђе на.“372 По моћ ник ми ни стра фи нан си ја је из ја ви ла и да: „То не зна чи да ће мо тај но вац до би ти. За ову су му кон ку ри ше се од ре ђе ним про јек ти ма ко ји се оце њу ју и за њих се доби ја ди рект на по моћ.“373

Сло ве нач ки екс перт Зајц је на се ми на ру о по мо ћи ЕУ Ср би ји одр жа ном 05.12.2007. у Бе о гра ду из не ла: „Да би Ср би ја мо гла успе шно да ис ко ри сти сред ства ко ја су јој на рас по ла га њу, би ће по треб но да има ба рем не ко ли ко сто ти на еду ко ва них по је ди на ца у др жав ним и на уч ним ин сти ту ци ја ма и при вре ди, ко ји ће се по све ти ти свим фа за ма про јек та. О озбиљ но сти ма те ри је и ва жно сти позна ва ња су штин ских и про це ду рал них пи та ња при ли ком кон ку ри са ња за фон до ве ЕУ све до чи и чи ње ни ца да је у про шлом ци клу су фи нан си ра ња остао не ис ко ри шћен зна ча јан део сред ста ва на ме њен зе мља ма Бал ка на управо због не до стат ка до бро при пре мље них про је ка та.“374 Пре ма овом сло ве нач ком екс пер ту (ко ји по ма же у из ра ди про је ка та ко ји кон ку ри шу за по моћ ЕУ), Грч ка – ко ја је 25 го ди на члан ЕУ – ус пе ла је да до би је са мо 70 про цена та по мо ћи јер ни је има ла до бре про јек те. Ко ли ко ли ће он да до би ти Ср би ја?

Об ма не о та ко зва ној ЕУ и за пад ној по мо ћи Ко ли ка је раз ли ка из ме ђу ре ал но сти и ла жних

ЕУобе ћа ња о по мо ћи по ка зу ју и по да ци ко је је из нео пор ту гал ски ге не рал Ра ул Ку ња из УМ НИКа: „ЕУ је

372 При вред ни пре глед 29.11.2007.373 По ли ти ка 12.3.2008.374 Ми јал ко вић А, По ли ти ка 6.12.2007. и Пе тро вић Б. При вред ни пре-глед 6.12.2007.


на Ко со ву по тро ши ла че ти ри ми ли јар де евра. Чак 80% тих ин ве сти ци ја утро ше но је на кон сул тант ске услу ге и из град њу ка па ци те та, ко је ни смо из гра ди ли. Тих 80%, од но сно 3,2 ми ли јар де, вра ће но је у Уни ју, али са мо у две или три зе мље. Да кле, ЕУ пла ћа као це ли на, а две или три зе мље про фи ти ра ју. Про фит је пра ва реч, па је про ду жа-ва ње ова кве си ту а ци је ве ро ват но у њи хо вом ин те ре су.“375 Слич на пре ва ра се де си ла и у Но вом Са ду. Осо бље Америч ког фон да за раз вој је око 40% до на ци ја по тро ши ло углав ном на днев ни це, сме штај и ауто мо би ле. Та ко зва на не вла ди на ор га ни за ци ја USAID (ко ју фи нан си ра др жав на ин сти ту ци ја, аме рич ки кон грес) у Ср би ји има про грам под на зи вом еко ном ска ефи ка сност. А на том про гра му је би ла ан га жо ва на за пад на кон сул тант ска фир ма Прајс Во терс Ку перс.376

Слич на си ту а ци ја је и у су сед ним зе мља ма. Л. Г. 2006. је об ја вље но да је Хр ват ска ис ко ри сти ла сред ства за пројек те у окви ру про гра ма КАРДС у про цен ту од 97 до 99% за 2001. и 2002. То је би ла бо ља ис ко ри шће ност не го што је слу чај у дру гим та ко зва ним тран зи ци о ним зе мља ма, где је она из но си ла у про се ку са мо 60%.377 Али хр ват ски Ју тар њи лист 04.02.2007. из но си ка ко ЕУ у прак си пома же Хр ват ској: „Ве ли ки део из но са ко ји Европ ска уни ја пу тем фи нан сиј ске по др шке ула же у Хр ват ску, по сред ним пу тем се вра ћа у зе мље ЕУ. Од 2001. до да нас пред став-ни штво Европ ске ко ми си је у Хр ват ској до де ли ло је, на при мер, 227 уго во ра за кон сул тант ске услу ге у вред но сти од 85,94 ми ли о на евра, а ви ше од 97% тог из но са до би ли су кон зор ци ју ми, пред у зе ћа и по је дин ци из зе мља Европ-

375 Тан југ – Прес 24.04.2008.376 Чу бри ло Ку со вац А, Пе чат 12/2008.377 При вред ни пре глед 09.06.2006.


ске уни је. Том се из но су мо же до да ти и око 56 ми ли о на евра уло же них у... про јек те ко ји су за ми шље ни та ко да струч ња ци из јав них упра ва зе ма ља ЕУ пре но се ис ку ства срод ним хр ват ским ин сти ту ци ја ма...“ Европ ска уни ја је у Хр ват ску до са да пот пи са ним уго во ри ма, ве ћи ном из про гра ма КАРДС, уло жи ла ви ше од 200 ми ли о на евра. Нај но ви ји по да ци по ка зу ју слич не трен до ве: од осам уго во ра са кон сул тант ским ком па ни ја ма ко ји ис ти чу ове или сле де ће го ди не, се дам их је из зе ма ља ЕУ, јед на је хр ват ска... Ди рек тор ка стра те шких ко му ни ка ци ја кон султант ске фир ме Ма ди сон Зин ка Бар дић из ла же да ви со ки про це нат уго во ра ко ји до би ја ју ком па ни је из зе ма ља ЕУ не из не на ђу је. И у зе мља ма ко је су да нас чла ни це ЕУ, по пут Бу гар ске и Ру му ни је, би ло је исто... Ово ме тре ба до да ти и да је Европ ска ко ми си ја од де цем бра 2007. до ју ла 2008. Хр ват ској су спен до ва ла ове ра ва ње уго во ра за про грам ФАР 2006 (у вред но сти од 80 ми ли о на евра) и да је за 5 ми ли о на евра сма њи ла из нос из про гра ма ИПА за 2008. на вод но, због „сла бо сти у ре а ли за ци ји де цен тра ли зо ваног си сте ма упра вља ња при ступ ном по мо ћи“.378

Че сто се твр ди ка ко је ЕУ нај ве ћи до на тор у све ту. Ме ђу тим, ко а ли ци ја не вла ди них ор га ни за ци ја Кон корд ко ја оку пља ви ше од 1.600 ор га ни за ци ја (ме ђу ко ји ма су и Окс фам и Сејв Д Чил дрен) је 2006. из не ла да др жа ве ЕУ ла жно уве ћа ва ју по дат ке о по мо ћи ино стран ству. Пре ма по да ци ма ове ко а ли ци је, од укуп но 41 ми ли јар де евра ко је су чла ни це ЕУ по тро ши ле у на вод но фи лан троп ске свр хе (ка ко твр ди Европ ска ко ми си ја), око 30% или 12,5 ми ли јар ди евра не би тре ба ло да бу де кла си фи ко ва но као по моћ. Ко а ли ци ја до да је и да је 10 ми ли јар ди евра оти шло на от пис ду га Ни ге ри је и Ира ка: „То је ма хом дуг

378 По ли ти ка 8.02.2008. и 26.07.2008.


на име из во зних кре ди та ко ји су пр вен стве но одо бра ва ни као сред ство за суб вен ци о ни са ње европ ских ком па ни ја ко ји по слу ју у зе мља ма у раз во ју и ни ка да ни је има ло би ло ка кву раз вој ну свр ху.“379

Од нос из ме ђу по мо ћи ЕУ и спољ но тр го вин ског де фи ци та

Пре ма од ред ба ма оквир ног спо ра зу ма о ко ри шће њу сред ста ва ЕУ ко ји су у но вем бру 2007. пот пи са ли потпред сед ник срп ске вла де и ди рек тор Европ ске ко ми си је за за пад ни Бал кан Пјер Ми рел, Ср би ја у 2008. од ЕУ тре ба да до би је укуп но 190 ми ли о на евра.

Али, чак и пре ма ми ни мал ним про це на ма са рад ни ка на уч ног цен тра При вред не ко мо ре Ср би је,380 спољ нотр го вин ски де фи цит Ср би је ће са мо за 2008. из но си ти око 9,5 ми ли јар ди до ла ра. Про це њу је се да ће де фи цит би ти још ве ћи ако Ср би ја на ста ви пут ка ЕУ: из но си ће око 11 ми ли јар ди до ла ра (Де фи цит ће, бу ди мо ре ал ни ји, ве ро ват но до сти ћи 12 ми ли јар ди до ла ра). Де фи цит ће, да кле, би ти по ве ћан за 1,5 ми ли јар ди до ла ра ако Ср би ја бу де ис пу ња ва ла усло ве ЕУ.

Ср би ја ће 2008. мо ра ти да от пла ти и 4,2 ми ли јар де до ла ра по осно ву пла ћа ња глав ног де ла спољ ног ду га и 1,1 ми ли јар ду до ла ра на осно ву пла ћа ња ка ма та. И та чиње ни ца је по ве за на са ЕУ. По зна то је да ЕУ и ино стра ни кре ди то ри уса гла ша ва ју по ли ти ку пре ма Ср би ји. ЕУ и до бро на мер ни Ме ђу на род ни мо не тар ни фонд (ММФ), на при мер. За то је пот пред сед ник срп ске вла де 19. новем бра 2007. у Бри се лу из ја вио да је са ЕУко ме са ром за еко но ми ју и фи нан си је, Хо ки ном Ал му ни јом, раз го ва рао

379 При вред ни пре глед 30.05.2006.380 Ни ко лић Г, НИН 20.03.2008.


о то ме да Ср би ја – уз по др шку ЕУ – тре ба да пот пи ше но ви спо ра зум са ММФом. Он је из ја вио и да је за јед но са Ал му ни јем раз ма трао но ви спо ра зум са ММФом и под ву као је да ЕУ са ММФом са ра ђу је у про гра ми ма ко ји се про пи су ју за др жа ве ко је узи ма ју кре ди те. По ве за ност из ме ђу по ли ти ке ММФа и ЕУ пре ма Ср би ји ис ти че и ми ни стар фи нан си ја у ју лу 2007. ко ја твр ди да по вољна еко ном ска оце на од стра не ММФ по мо гла Ср би је да по ста не кан ди дат за ЕУ а гу вер нер НБС је кра јем истог ме се ца из ја вио: „Исто та ко сам убе ђен да би ЕУ ја ко бла го на кло но гле да ла на то, да са ста но ви шта еко номских ре фор ми у Ср би ји по сто ји ја сна стра те ги ја, јед на ја сна оба ве за пре у зе та од стра не вла де кроз аран жман са ММФ–ом.“381 У на ред ним де ло ви ма ће мо ви де ти и да се у Спо ра зу му о ста би ли за ци ји са ЕУ по ми ње са рад ња са ММФ–ом.

Да кле, ка да упо ре ди мо ове еко ном ске по дат ке и од-ба ци мо ла жну ЕУ-про па ган ду, ја сно је да ће Ср би ја због по ли ти ке окре ну те ка Европ ској уни ји 2008. л. Г. из гу-би ти не ко ли ко ми ли јар ди евра, а до би ће (мо жда, и то у нај бо љем слу ча ју) 190 ми ли о на евра. За то ула ском у ЕУ Ср би ја не ће са мо оста ти без Ко со ва и Ме то хи је. Она ће од стра не Бри се ла би ти по кра де на и фи на сиј ски.

381 По ли ти ка 20. 11. 2007. Ми ни стар фи нан си ја је из ја ви ла за Еко но мист ма га зин и сле де ће: „Ја сам, да кле, за не ку вр сту про гра ма са ММФ–ом, и то што пре, то бо ље.“ – По ли ти ка 16.07.2008. Гу вер не ро ва из ја ва пре ма: При вред ни пре глед 01.08.2008.

КАМ ПА ЊА ЕУ ДОГ МА ТИ КА ПРО ТИВ РУ СКИХ ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈА

Кам па ња про тив Спо ра зу ма из ме ђу Вла де Ре пу бли ке Ср би је и Вла де Ру ске Фе де ра ци је

о са рад њи у обла сти нафт не и га сне при вре де

У на шој јав но сти се већ не ко ли ко го ди на во ди хи стерич на (по ли тич ка) кам па ња про тив ру ских ин ве стив ци ја. До кул ми на ци је је до шло ка да су 25. ја ну а ра 2008. у Москви пот пи са ни Спо ра зум из ме ђу Вла де Ре пу бли ке Ср би је и Вла де Ру ске Фе де ра ци је о са рад њи у обла сти нафт не и га сне при вре де и Про то кол о основ ним усло ви ма ку по-ви на ак ци ја ком па ни је Нафт на ин ду стри ја Ср би је А. Д. Но ви Сад од стра не Оао Га зпром њеф та, ко је чи не 51% осни вач ког ка пи та ла.

Ова два до ку мен та, на из ме нич но пот пи са на на истом ме сту од истих стра на, и у ро ку од не ко ли ко ми ну та, пред ви ђа ју да ће ру ски Га спром ку пи ти 51% НИС-а за 400 ми ли о на евра. Ру си се оба ве зу ју и да ће за мо дер низа ци ју НИС-а уло жи ти (нај ма ње) до дат них 500 ми ли о на. Пред ви ђа се и про ла зак га со во да Ју жни ток кроз Ср би ју. Ни шта слич но, ни шта та ко кон крет но се не пре ви ђа у Спо ра зу му о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу пот пи са ном са ЕУ не ко ли ко ме се ци ка сни је, а укуп на прет при ступ на по моћ ИПА Европ ске уни је за пе ри од од не ко ли ко наред них го ди на ма ња је од вред но сти овог спо ра зу ма са Ру ском фе де ра ци јом.


Ипак, ми ни стар за еко но ми ју и ре ги о нал ни раз вој је са мо не ко ли ко не де ља на кон зва нич ног пот пи си вања до ку ме на та за Гра ђан ски лист из ја вио да „спо ра зум не ће би ти ра ти фи ко ван... но ва вла да ће мо ра ти по но во из ја шња ва о ње му“. Ми ни стар за еко но ми ју је у еми си ји Ути сак не де ље из ја вио и да пред сед ник Ср би је ми сли исто што и он и да се пре до ми слио (!?) у ве зи са до ку мена ти ма, али да то не сме јав но да ка же.

Да кле, за Ру се не ва жи чак и јед но од основ них на че ла пра ва – pac ta sunt ser van da. У Лек си ко ну гра ђан ског пра ва се да је де фи ни ци ја овог на че ла: „Из раз ко ји зна чи да је уго вор за кон за стран ке. Ка да су уго во ра чи спо ра зум но при хва ти ли са др жи ну уго во ра, мо ра ју су у скла ду са њим и по на ша ти. Оба ве зе ко је су пре у зе ли уго во ром мо ра ју из вр ши ти... Из ових раз ло га уго вор се сма тра јед ним од 'нај дра го це ни јих те ко ви на људ ског дру штва'. Уго ва ра чи пре у зе те оба ве зе не мо гу јед но стра но ме ња ти, ни ти од њих јед но стра но од у ста ја ти... На че ло pac ta sunt ser van da је јед но од основ них на че ла у уго вор ном пра ву, ко је при хва та ју данас сви прав ни си сте ми, па и наш. Ово на че ло по ти че још из рим ског пра ва... На че ло pac ta sunt ser van da јед но је од ва жних на че ла и ме ђу на род ног уго вор ног пра ва. Др жа ве мо ра ју из вр ша ва ти за кљу че не уго во ре, од но сно по на ша ти се у скла ду са од ред ба ма уго во ра ко је су за кљу чи ле. Не извр ше ње пре у зе тих оба ве за из уго во ра по вла чи ме ђу на род ну од го вор ност...“ У пре ам бу ли Беч ке кон вен ци је о уго ворном пра ву из 1961. из но си се сле де ће: „Кон ста ту ју ћи да су прин ци пи... до бро на мер но сти и пра ви ло pac ta sunt ser van da оп ште при зна ти.“ У уџ бе ни ку Увод у пра во се ис ти че: „Све сво је пре у зе те оба ве зе, да кле, не за ви сно од то га да ли се од но се на ста тус људ ских пра ва или не, др жа ве уго вор нице оба ве зне су са ве сно да ис пу ња ва ју. Основ оба ве зно сти на ла зи се у пра ви лу pac ta sunt ser van da...“


За јед но са ми ни стром у јав но сти су про тив спо разу ма са Ру си јом на сту па ли и ра зно ра зни екс пер ти и ана ли ти ча ри ко ји су се из свих оруж ја и свим оруж ји ма и ору ђи ма та ко ђе об ру ша ва ли на „зле“ Ру се ко ји, ето, же ле да ин ве сти ра ју у ср би јан ску еко но ми ју. Пред ла га ло се да се при хва ти га со вод, али не и про да ја НИС–а (као да су то две одво је не ства ри). Кам па њи се у ју лу 2008. л. г. при дру жио и но ви срп ски пре ми јер, ко ји је твр дио да се Спо ра зум и Про то кол у прав ном сми слу мо гу одвоји ти!!! По ми ња ли су се и из ра зи као „кров ни до ку мент“ и „до ку мент ма ње ва жно сти“. У ав гу сту је ра ди но ве про це не вред но сти НИС-а ан га жо ва на кон сул тант ска ку ћа Ди лојт и Туш.

Од ред бе Спо ра зу ма и Про то ко ла де ман ту ју те по литич ке тврд ње и ме диј ске ма ни пу ла ци је. Сам на слов Спора зу ма ја сно по ка зу је да се ра ди о „са рад њи у обла сти га сне и нафт не при вре де“. У чла ну 1, став 3 Спо ра зу ма на во ди се да он об у хва та и НИС, тач ни је „ре кон струк ци ју и мо дер ни за ци ју тех но ло шког ком плек са ко ји при па да Ак ци о нар ском дру штву 'Нафт на ин ду стри ја Ср би је' Ре пу бли ка Ср би ја.“ Тре ба ис та ћи и да – за раз ли ку од Спо ра зу ма о ста би ли за ци ји (ко ји ће би ти ана ли зи ран у на ред ним де ло ви ма) – у овом спо ра зу му не ма по ли тич ких усло вља ва ња и бе сми сле них од ред би и фра за. Ру си ја не тра жи „до бро су сед ску са рад њу“ ко ја се од но си на та козва ну др жа ву Ко со во, не ма од ред би о оруж ју за „ма сов но уни ште ње“, не ма усло вља ва ња у ме диј ској сфе ри и слично. Спо ра зум има са мо еко ном ске еле мен те. Ру си ја – за раз ли ку од ЕУ – не тра жи ни уса гла ша ва ње еко ном ске по ли ти ке пре ма тре ћим зе мља ма. У чла ну 16. Спо ра зума се ја сно на во ди: „Од ред бе овог спо ра зу ма не за ди ру у пра ва и оба ве зе сва ке од Стра на по дру гим ме ђу на род ним спо ра зу ми ма чи ји су пот пи сни ци стра не.“


У про то ко лу о основ ним усло ви ма ку по ви не од стра не ОАО Га зпром њефт ак ци је ком па ни је Нафт на ин ду стри ја Ср би је А. Д. Но ви Сад, ко је чи не 51% осни вач ког ка пи тала пи ше „да је 22.1.2008. год. уса гла шен текст Спо ра зу ма из ме ђу Вла де Ру ске Фе де ра ци је и Вла де Ре пу бли ке Ср би је о са рад њи у обла сти нафт не и га сне при вре де... Стра не су по сти гле са гла сност око основ них прин ци па и про цеду ре ку по ви не од стра не Га зпром њеф та ак ци ја НИС–а, ко је из но се 51% (пе де сет је дан %) осни вач ког ка пи та ла и пот пи са ле овај про то кол (у да љем тек сту Про то кол). Вла да Ре пу бли ке Ср би је оба ве зу је се да про да Га зпром њеф ту по це ни од 400.000 000 евра (че ти ри сто ми ли о на евра) (у да љем тек сту: це на ку по ви не) 4158040 ак ци ја НИС–а, ко је из но се 51 % (пе де сет је дан %) осни вач ког ка пи та ла НИС (Удео ко ји се про да је), а Га зпром њефт да пре у зме и пла ти Удео ко ји се про да је... Га зпром њефт ће пре у зе ти на се бе оба ве зу да спро ве де ре кон струк ци ју и мо дер ни за ци ју тех но ло шког ком плек са НИС са укуп ним из но сом ин ве сти ци ја од нај ма ње 500.000 000 евра (пет сто ми ли о на евра) у пе ри о ду од 2008. до 2012. го ди не...Стране су се до го во ри ле да ће за кљу чи ти основ ни Уго вор о ку по ви ни ак ци ја АД НИС–а од стра не Га зпром њеф та ко је из но се 51 % (пе де сет је дан %)осни вач ког ка пи тала, од Вла де Ре пу бли ке Ср би је (у да љем тек сту: Уго вор) у нај кра ћем ро ку, а нај ка сни је до 31.12.2008. год... Овај про то кол сту па на сна гу од мо мен та пот пи си ва ња Спо-ра зу ма из ме ђу Вла де Ру ске Фе де ра ци је и Вла де Ре пу бли ке Ср би је о са рад њи у обла сти нафт не и га сне при вре де и ва жи до тре нут ка пот пи си ва ња Уго во ра“. Из прет ход них ци та та је ја сно да су Спо ра зум и Про то кол два по ве за на до ку мен та. Про то ко лом су де фи ни са ни основ ни усло ви ку по ви не ак ци је НИС–а, тач ни је – ту ма чи се Спо ра зум. Ти основ ни усло ви ку по ви не ак ци ја не мо гу се ме ња ти.


Проф. др Сте ван Ђор ђе вић у сво јој књи зи Увод у ме ђу-на род но пра во из но си прав ну де фи ни ци ју про то ко ла као на зи ва уго во ра: „Про то кол ка оанив уго во ра са др жи нова пра ви ла о по на ша њу, али њи ме се мо же про ду жи ти, на до пу ни ти, ту ма чи ти, и ме ња ти по сто је ћи спо ра зум. Че сто је у упо тре би.“ За раз ли ку од ССП–а, од мо мен та пот пи си ва ња Спо ра зу ма се Ру ском фе де ра ци јом ни је до шло до су штин ске про ме не окол но сти осим ако не ра чу на мо по раст це на наф те, ко ји упра во по ка зу је кори сност пот пи си ва ња Спо ра зу ма са РФ.382

Пот пи са ни Спо ра зум се оп стру и рао и у прак си. На при мер, упр кос чла ну 9 спо ра зу ма о про да ји НИС–а ко ји пред ви ђа да ру ска стра на ку пу је 51% имо ви не ко ја је би ла у вла сни штву ср би јан ске фир ме 31.12.2007. л. Г, управ ни од бор НИС–а је у хо те лу Ха јат 02.06.2008. до нео од лу ку о про да ји уде ла НИС–а у вред но сти од 6,5 ми ли о на евра. У чла ну 9 Спо ра зу ма из ме ђу Вла де Ре пу бли ке Ср би је и Вла де Ру ске Фе де ра ци је о са рад њи у обла сти нафт не и га сне при вре де пи ше: „У ци љу ре а ли за ци је про је ка та рекон струк ци је и мо дер ни за ци је тех но ло шког ком плек са Ак ци о нар ског дру штва 'Нафт на ин ду стри ја Ср би је' срп ска Стра на про да је Отво ре ном ак ци о нар ском дру штву 'Газпром', или афи ли ра ном ли цу (ком па ни ји–кћер ки) ко ју оно од ре ди, 51–про цент ни удео уче шћа у Ак ци о нар ском

382 Текст Спо ра зу ма из ме ђу Вла де Ре пу бли ке Ср би је и Вла де РФ о са рад њи у обла сти нафт не и га сне при вре де и Про то ко ла о основ ним усло ви ма ку по ви не ак ци ја НИС–а пре ма сај ту вла де Ре пу бли ке Ср би је www.srbija.sr.gov.yu/vesti/dokumenti; Лексик он гр ађанск ог пра ва, Но мос, Бео г ра д, 1996, 46 8– 469; Бечк а ко нве нција према књизи Кр ећа М. Пауновић М, Практик ум за међун ародно јавно прав о, Доси је, Беогр ад, 2002 , 432; Чавошки К. Васић Р , Увод у право, Сл уж бен и глас ник, Бео град, 20 06, 391. и Ђорђев ић С, Ув о д у међународно право , П ра вн и факулте т, Служб ен и гласник, Београд, 20 07, 173.


дру штву 'Нафт на ин ду стри ја Ср би је',под усло ви ма ко је они до го во ре, по ла зе ћи од то га да се Ак ци о нар ско друштво 'Нафт на ин ду стри ја Ср би је' са сто ји од це ло куп не имо ви не ко ја се на ла зи у ње го вом вла сни штву на дан 31. де цем бар 2007. го ди не...“

У овој кам па њи про тив ру ских ин ве сти ци ја ни су се ко ри сти ли еко ном ски ар гу мен ти, већ фра зе и по да ци ис трг ну ти ван кон тек ста. По ли тич ку кам па њу ЕУдог ма-ти ка ни је за у ста ви ло чак ни про ти вље ње Ру си је не за висно сти Ко сме та ни отво ре но оти ма ње Ко сме та од стра не ЕУ, ко је је по ста ло то ли ко др ско да је пре се да ва ју ћа ЕУ, Сло ве ни ја, по зва ла бив шег те ро ри сту Та чи ја да у свој ству та ко зва ног пре ми је ра ла жне др жа ве Ко со во бу де гост на са стан ку ми ни стра ино стра них по сло ва ЕУ 29.03.2008. на Бр ду код Кра ња. Ни то ни је вре де ло јер је (у) ср би јан ским по ли тич ким ели та ма ЕУ иде о ло ги ја из над све га.

По ли тич ко оспо ра ва ње уго во ра са Га спро мом Еко ном ски по да ци по ка зу ју на ка квим се не ре ал ним

осно ва ма за сни ва та ан ти ру ска кам па ња ЕУдог ма ти ка у Ср би ји. Ср би ја је у пот пу ној за ви сно сти од уво за ру ског га са. Она је у 2006. из но си ла 100 %. Ру си ја је, у гло бал ном сми слу, нај ве ћи свет ски про из во ђач га са са 598 ми лијар ди ку би ка. Ру ски удео у свет ској про из вод њи из но си 21,65% (Ме ђу пр вих 9 про из во ђа ча у све ту не ма Аустрије, ода кле је фир ма ОМВ ко ја се по ми ња ла као „нај бо ље ре ше ње“ за НИС.).

Слич на си ту а ци ја је и на та бе ли ко ја по ка зу је по дат ке о зе мља ма ко је по се ду ју нај ве ће ре зер ве га са. Ру си ја је пр ва са ско ро не ве ро ват них 47,82% свет ских за ли ха или 26,59 три ли о на ку би ка. Тре ба ис та ћи и да је ме ђу пр вих де сет зе ма ља на овој ли сти ве ћи на у ве о ма до брим по ли тич ким од но си ма са Ру си јом. Ру си ја има до бре од но се са Ира ном,


чи ји удео у свет ским за ли ха ма до сти же 26,74% или 14,87 ку би ка, са Ка та ром, чи ји удео у свет ским за ли ха ма дости же 25,78% или 14,34 три ли о на ку би ка, са Са у диј ском Ара би јом, чи ји удео до сти же 6,9% или 3,84 три ли о на куби ка, са Ал жи ром, чи ји удео у свет ским за ли ха ма из но си 4,58% или 2,55 три ло на ку би ка, са Ве не цу е лом, чи ји удео у свет ским за ли ха ма до сти же 4,32% или 2,40 три ло на ку би ка, са Турк ме ни ста ном, чи ји удео у свет ским за лиха ма до сти же 2,9% или 1,61 три ли о на ку би ка.383 За то не би би ло из не на ђе ње ако се у на ред ном пе ри о ду об и сти не на ја ве о ства ра њу гло бал ног га сног кар те ла.

Еко ном ски по да ци по ка зу ју и да је у 2006. го то во це ла ЕУ за ви си ла од снаб де ва ња ру ским га сом. У Бу гар ској, Фин ској, Грч кој, Ле то ни ји, Ли тва ни ји и Сло вач кој за висност је из но си ла 100%, у Тур ској 78%, у Аустри ји (ина че, у ја ну а ру 2008. је пот пи сан спо ра зум о пре у зи ма њу 50% скла ди шта га са у Аустри ји у Ба у мер ган те ну од стра не Га зпро ма, то скла ди ште је тре ће по ве ли чи ни у Евро пи и би ло је пред ви ђе но као ва жна тач ка за га со вод ЕУ На бу ко) та ко ђе 78%, у Ма ђар ској 76%, Че шкој 75%, Пољ ској 66%, Хр ват ској 65%, Ру му ни ји 63%, Сло ве ни ји 51%, Не мач кој 40%, Ита ли ји 31%, Фран цу ској 27%, Хо лан ди ји 16%.

Три де сет две зе мље све та уво зе гас од Га спро ма, ру ска фир ма по се ду је 156.000 ки ло ме та ра га со вод не мре же, а 514.000 ки ло ме та ра ди стри бу тив не мре же снаб де ва ју Ру си.

На ше ЕУдог ма ти ке ни је мо гло по ко ле ба ти ни мишље ње број них екс пер та. Пре ма ре чи ма Во ји на Ву ле ти ћа, ге не рал ног се кре та ра Удру же ња за гас Ср би је: „Ру си ја има из ван ред но до бру из гра ђе ну ин фра струк ту ру од севе ро за пад ног Си би ра ка уну тра шњо сти, ко ју чи не ви ше

383 Муслибеговић А, Вечерње новости 27.01.2008.


од 20 ма ги страл них га со во да ду жи не око 5.000 ки ло мета ра. Раз гра на та и гран ди о зна ин фра струк ту ра да је им ве ли ку моћ.“ Ву ле тић по себ но ис ти че да су преч ни ци ру ских га со во да огром них ди мен зи ја и да за то Евро пи го ди шње ис по ру чу ју 150–160 ми ли јар ди куб них ме та ра га са. Ак ту ел на по тро шња Ср би је од 2,5 ми ли о на ку би ка га са го ди шње је јед на ка ко ли чи на ма ко је Ру си ра чу на ју као тран спорт ни гу би так на це лу европ ску ис по ру ку! Из Ву ле ти ће вих про це на про из и ла зи да ће Ср би ја оја ча ти сво ју укуп ну по зи ци ју пре ма ЕУ јер „чим се не што на ла зи на ва шој те ри то ри ји и не ком чи ни те услу гу да пре ко тог це во во да до пре ми те не што што ње му тре ба, он то мо ра да пла ти“. Ви ше не го ја сно. И без остра шће но сти.

Дра ган Не дељ ко вић, уред ник сај та Енер го пор тал, ис ти че: „Ру си ја је енер гет ска си ла не са мо по то ме што има ве ли ке ре зер ве енер ге на та већ је и спе ци фич на по то ме што да све што ис ко ри сти, ве о ма бр зо на док на ди про на ла же њем но вих на ла зи шта.“ За раз ли ку од на ших ЕУдог ма ти ка, чак и у Хр ват ској схва та ју вред ност до ла ска ру ских ин ве сти ци ја у Ср би ју. Ја смин ско Уми че вић, дирек тор лон дон ске фир ме Оил енд Гас Кон сал тинг, из ја вио је за хр ват ски ча со пис На ци о нал: „Ру си ја је пре де се так го ди на би ла пред бан кро том а да нас је тре ћа у све ту по де ви зним ре зер ва ма, и то за хва љу ју ћи енер ген ти ма. Руси ја под кон тро лом има огром не ко ли чи не наф те и га са и чи та ву Евро пу др жи у ша ци. Тек се оче ку је да ком пани је под кон тро лом ру ске вла де озбиљ ни је кре ну пре ма Евро пи...“ Хр ват ски но ви на ри и екс пер ти на гла ша ва ју: „Срп ска нафт на ин ду стри ја би ће на кон срп ско–ру ског спо ра зу ма у пу но бо љем по ло жа ју од хр ват ске ИНА јер ће до би ти стра те шког парт не ра, јед ног од нај ја чег парт не ра у нафт ном и га сном би зни су. У том сми слу не тре ба сум ња-ти да ће и по ли тич ки ути цај Ср би је у бу дућ но сти би ти


знат но ве ћи не го да нас... ИНА за стра те шког парт не ра има ма ђар ски МОЛ, ко ји се не мо же ме ри ти са ру ским ди вом, а и сам већ го ди на ма за ви си од Лу ко и ла, дру ге ру-ске нафт не ком па ни је.“ За тим се за кљу чу је да је Ср би ја до би ла „сна жног парт не ра, ка ко у енер гет ском та ко и по ли тич ком сми слу“. У том кон тек сту Алек сеј Ми лер, пред сед ник управ ног од бо ра Га спро ма, из ја вљу је: „Овај по сао ће Ср би ји омо гу ћи ти да у пот пу но сти раз ре ши сва сво ја енер гет ска пи та ња. Ср би ја по ста је ве ли ки европ ски цен тар за тран зит и скла ди ште ње га са у исто вре ме за се бе обез бе ђу је си гур но снаб де ва ње при род ним га сом нафтом и нафт ним пре ра ђе ви на ма.“ Дра го мир Јан ко вић из Европ ског ин сти ту та за еко но ми ју сма тра да је спо ра зум са Ру си јом до бар и да ни је у су прот но сти са по лит ком ЕУ: „Па и са ма ЕУ пра ви до го вре са Ру си јом око га са. Не ма пре пре ка да Ср би ја пот пи ше тај спо ра зум са Ру си јом, јер ни Бу гар ска, ко ја је чла ни ца ЕУ, ни је кон сул то ва ла ЕУ ка да је пот пи си ва ла спо ра зум са Ру си јом о Ју жном то ку.“ Ср би ја ће са мо од тран зит них так си – пре ма про це на ма над ле жних ми ни стар ста ва – за ра ђи ва ти го ди шње око 200 ми ли о на евра (а са да за тран зит не так се Ма ђар ској го дишње пла ћа 100 ми ли о на евра). Ан дре Мер ни је, ге не рал ни се кре тар Енер гет ске по ве ље ЕУ, отво ре но је из ја вио да је кон ку рент ски про за пад ни про је кат га со во да На бу ко – услед не до стат ка га са – мр тво ро ђен че.384 Бран ко Терзић, Аме ри ка нац срп ског по ре кла и енер гет ски екс перт ко ји је у збор ни ку есе ја углед них свет ских по ли ти ча ра и екс пе ра та под на зи вом Свет ска кри за – ка ко да ље по сле Ира ка на пи сао део ко ји се ба ви енер гет ском бу дућ ношћу пла не те, сма тра: „Кон крет но за Ср би ју то је до бар спо ра зум, јер је при род ни гас у Ср би ји тре нут но ску пљи

384 Ђаковић П, НИН 24.01.2008.


не го у би ло ко јој дру гој европ ској зе мљи. Раз лог је што се га сом снаб де ва из са мо јед ног прав ца из Ма ђар ске. Но ви га со вод ће то про ме ни ти. Уз то, пред ви ђе на је и из градња но вих скла ди шта га са, што ће Ср би ји омо гу ћи ти да зи ми, ка да су це не нај ви ше, ко ри сти јеф ти ни ји зем ни гас из ре зер ви. Ту су још и на пла та тран зит них так си и бе ни фи ци ра не це не ру ског га са. Све у све му, не ула зе ћи у це ну це лог па ке та, тај уго вор Ср би ји до но си мно го стру ке ко ри сти.“ Во де ћи срп ски струч њак у обла сти фи нан сира ња пред у зе ћа, ин ве сти ци о не по ли ти ке и упра вљач ког ра чу но вод ства, проф. др Јо ван Ран ко вић из но си: „Ру си за 51% вла сни штва у НИС–у ну де 400 ми ли о на евра, ко лико књи го вод стве но вре ди 100% те ком па ни је... не се ћам се да је не ко зва нич но ну дио да ће ин ве сти ра ти ви ше од 500 ми ли о на у НИС, ни ти да ће мо у па ке ту до би ти и ма ги страл ни га со вод...Чи тав тај га сни спо ра зум је до бар по сао за Ср би ју. Упу ћен сам у то ко ли ко вре ди НИС и по ну ђе на су ма је са свим у ре ду. Ако би смо ин си сти ра ли на по ве ћа њу це на тре ба зна ти да би то би ло пре те ра но а Ру си ни су ни ма ло на ив ни. До ма ћа нафт на ком па ни ја има огром не гу бит ке од ра ни је и тек са овим ско ком гори ва по че ла је по ма ло да се опо ра вља.“ (Ина че, пре ма про це ни кон сул тан ске фир ме Бренд Фај нанс, хр ват ска нафт на ко мап ни ја ИНА вре ди 617 ми ло на до ла ра. ИНА ни је пре тр пе ла бом бар до ва ње и има ве ћи број бен зинских пум пи од НИСа.)

Ка да се раз ма тра це на за 51% ак ци ја НИС–а, ско ро ни ка да се не мо же чу ти ко ли ки су ду го ви овог пред у зећа и у ка квом су ста њу ра фи не ри је. Дми тирј Ма ли шев, шеф рад не гру пе за пре го во ре у Га спро му, из ја вио је у ју лу 2008. л. Г. да су ду го ви НИС–а на ра сли на око 300 ми ли о на евра! Ма ли шев је на вео и сле де ће: „Срп ске ра фи не ри је су у ве о ма ло шем ста њу, а ка кав је ква ли тет го ри ва мо же те


ви де ти ка да иза ђе те на бе о град ске ули це.“ Ма ли шев је из нео и да је це на за ку по ви ну ак ци ја НИС–а ре зул тат ана ли зе ко ју су спро ве ли струч ња ци Га про ма за јед но са спе ци ја ли сти ма из Га спром бан ке, Џ. П. Мор га на, КПМГ–а и КБЦ–а. Они су – уз при ме ну не ко ли ко ме то да – проце ни ли вред ност НИС–а (Оп ште је по зна то шта име Џ. П. Мор ган зна чи за по слов ни свет За па да.).

Не ува жа ва се ни ми шље ње при вред ни ка из ове области. Шан дор Ам брус, за ме ник ди рек то ра Пе тро хе ми је (ина че дру гог ср би јан ског из во зни ка у 2007. са 200 мили о на евра, а у 2008. се оче ку је пла сман од 250 ми ли о на евра), из ја вио је у ју лу 2008. л. Г. да је за ово пред у зе ће је ди ни на чин за из ла зак из фи нан сиј ске кри зе по ве зи вање са НИС–ом, а за тим про да ја ру ском парт не ру. На тај на чин би – уме сто од 200.000 до 250.000 то на при мар ног бен зи на из до ма ћих ра фи не ри ја (уз увоз још то ли ке коли чи не) – ова фа бри ка би рас по ла га ла са ду пло ви ше си ро ви на. Та ко би се и из во зи ло ду пло ви ше про из во да – на во де екс пер ти.385

Це на наф те и про те сти у ЕУАн ти ру ске дог ма ти ке не ко ле ба ни по да так да док ЕУ

уво зи наф ту, Ру си ја по ве ћа ва сво ју про из вод њу. Ру си ја је у 2007, пре ма по да ци ма ру ског ми ни стар ства енер ге ти ке,

385 / www.bbbc.co.uk/serbian/news 200 8/05/ /– Позадина енергетске кри зе, 29.05 .2 00 8. и Кури р 12.07.2008. и 28. 8.2008 и Мр ди ћ У, Јовановић Н, Печат 32/2008 и Петров ић Ј, Политика 09.08. 2008 . и Ис то 26.07.2008. и Ен ер го портал, пре не о Привредни прегле д 22.07.20 08 . Г убици Х ИП – П етрохеми је с у у 20 07. били 1, 9 мили ја рди ди нара. Рус и с у заинтерес овани з а сарадњу и ус по стављен и су к он та кти с а Гапро мо м, који је био ан га жовао сп ец иј ал изовану ру ск у компа ни ју Сибу р. У Панчев у се р аф ин ерија и Пет рохемија н алазе пр ак тич но на ис тој локациј и. И у свету је в ећ ин а петрохе мијс ких ко мплекса у саставу наф тних компанија.


по ве ћа ла про из вод њу наф те за 2,1% у од но су на 2006. или на 490,83 ми ли о на то на. Ме ђу во де ћим ру ским про из вођа чи ма је упра во Га спром њефт.386 Га спром има 432.000 за по сле них и про из во ди ви ше енер ги је, га са и наф те, не го Са у диј ска Ара би ја.387 У ма ју 2008. ана ли ти ча ри Голд ман Сак са су из не ли сво ју дру гу про це ну це не наф те за дру гу по ло ви ну 2008. Пр ва про це на је пред ви ђа ла да ће ба рел наф те из но си ти 107 до ла ра. Ме ђу тим, већ 16.05.2008. це на ба ре ла наф те је до сти гла ре корд них 127,82 до ла ра. Према но вим про це на ма ана ли ти ча ра Голд ма на Сак са (јед не од нај по зна ти јих свет ских ин ве сти ци о них ба на ка), це на наф те у дру гој по ло ви ни 2008. мо же до сти ћи 141 до лар за ба рел. Да се ра ди о озбиљ ним прог но зо ма го во ри и по да так да су ана ли ти ча ри Голд ман Сак са још у апри лу 2005, ка да је ба рел ко штао ма ње од 60 до ла ра, пред ви де ли да ће це на ба ре ла до сти ћи 105 до ла ра.388 Исто вре ме но, ви со ке це не наф те су до ве ле до со ци јал них про те ста у ЕУ. У ју ну 2008. про те сто ва ли су по љо при вред ни ци и ри ба ри у Ал ме ри ји и Се ви љи. При ли ком су ко ба са по ли ци јом по вре ђе но је 50 осо ба. При ли ком про те ста ка ми он џи ја у Шпа ни ји и Пор ту га ли ји две осо бе су по ги ну ле. У Шпани ји је би ло за тво ре но ви ше од 100 пум пи. У оста ли ма су се фор ми ра ли ду гач ки ре до ви. Ин фла ци ја у евро зо ни је до сти гла на ви ши ни во од 1996. Ви ше хи ља да љу ди је про те ство ва ло и у цен тру ЕУ, рај ском Бри се лу.

Га спром – ОМВОд ја ну а ра до апри ла 2008. Га спром је про из вео 199,4

ми ли јар ди куб них ме та ра га са или 4,2 ми ли јар де ви ше не

386 Привред ни п реглед 0 7.02.2008.387 Њуј орк Та јмс 19.05.2008. Полит ика .388 Бет а – А П, Прив редн и прег лед 20.05.2008.


го 2007. Про из вод ња ће до 2010. из но си ти 570 ми ли јар ди куб них ме та ра га са, а до 2015. ће се по ве ћа ти на 610–615 ми ли јар ди, од но сно 650–670 ми ли јар ди до 2020. Сер геј Ку при ја нов, ПР ме на џер ком па ни је, ис ти че да је у по следње три го ди не раст ре зер ви над ма шио про из вод њу. До 2010. ће би ти отво ре на три но ва цен тра за про из вод њу га са.389 Са дру ге стра не, ОМВ је био при ну ђен да по већа ула га ња у Ру му ни ји да би спре чио пад про из вод ње у сво јој фи ли ја ли Пе тром, ко ја про из во ди две тре ћи не укуп не про из вод ње ове нафт не ком па ни је. Про сеч на днев на про из вод ња ОМВ је у пе ри о ду ја ну ар–март 2007. из но си ла 320.000 ба ре ла наф те днев но – ни је до сти за-ла ни 5% укуп не ру ске. Ко нач но, и при ме ри ку по ви на ко је вр ши ОМВ по ка зу ју да ни је ни тврд ња да је НИС про дат ис под це не ни је тач на. Аустриј ски ОМВ је ку пио 45% не мач ког Ба јер но и ла за са мо 153,7 ми ли о на до ла ра иако је ка па ци тет ове ра фи не ри је ско ро 3 пу та ве ћи од НИС–ових (ка па ци тет ра фи не ри је не мач ке фир ме је око 263.000 ба ре ла наф те днев но). На сли чан за кљу чак нас упу ћу је и ку по ви на 51% ру мун ског Пе тро те ла од стра не ру ског Лу ко и ла за све га 265 ми ли о на до ла ра (ка па ци тет ра фи не ри је ру мун ске ком па ни је је 104.000 ба ре ла наф те днев но). НИС је, ина че, ме сеч но је гу био по 0,5% тр жишта.390 У прет ход ним де ло ви ма је из не то и ка кав је по-во љан уго вор ОМВ за кљу чио са Ру му ни јом.

Кра јем 2007. Га спром је об ја вио и но ве це не за Европу. Гас ће се у 2008. пла ћа ти за 17% ви ше, а це не ће се кре та ти 300–350 до ла ра за хи ља ду куб них ме та ра. По једи ни ана ли ти ча ри пред ви ђа ју да ће у 2008. це на до сти ћи

389 Пет ров ић Братис ла ва , Привредни прегле д 19 .05.20 08.390 Петровић Ј, Поли тика 27.12 .2007. Привредни преглед 21.04.2008.


и 360 до ла ра за хи ља ду куб них ме та ра.391 По тро шња се по ве ћа ва и у Ср би ји. Из вр шни ди рек тор Ср би ја га са за ко мер ци јал не по сло ве је у ма ју 2008. из нео по да так да је у греј ној се зо ни у Ср би ји по тро ше но укуп но 644 ми ли о на куб них ме та ра га са или 49% ви ше не го прет ход не се зо не. До ма ћин ства су по тро ши ла 57 ми ли о на ку би ка га са или 19% ви ше не го прет ход не се зо не. Ру си ја Евро пи днев но ис по ру чу је око 1,4 ми ли о на ба ре ла наф те, и то са мо кроз нај ду жи наф то вод на све ту, Дру жба (из гра ђен 1964; је дан крак наф то во да се про сти ра од Са ма ре до Од ре). То је 10 пу та ве ћа ко ли чи на наф те од днев не не мач ке про извод ње у 2005.392

Мо же ли енер ги ја ма си ро ма шна Ср би ја да уце њи је енер гет ску си лу Ру си ју! Ср би ји пре ти пра ва енер гет ска изо ла ци ја ако се и да ље бу де по на ша ла јед но смер но проза пад но и остра шће но јер се свет – у од но су на де ве де се те – при лич но про ме нио.

Уни шта ва ње срп ске раз вој не шан се – уго во ра о спољ ној тр го ви ни са Ру си јом

Ка да се од ба це про па ганд не ЕУфра зе и ако се анали зи ра ју кон крет ни еко ном ски по да ци, до ла зи се до за кљу ча ка да по сто ји ал тер на ти ва ЕУдог ми. Ру си ја је пра ви еко ном ски из бор за Ср би ју. Ср би ја је је ди на земља за пад но од Кар па та ко ја са Ру си јом има је дин стве ни уго вор о сло бод ној тр го ви ни. Та кав по клон би по же ле ла сва ка при вре да у Евро пи. Али вла сти у Бе о гра ду? Узалуд је бив ши ру ски ам ба са дор Алек се јев је у ју лу 2007. из ја вљи вао: „По ве ћа ње из во за Ср би је у Ру си ју је ак туел но пи та ње: Ми слим да тре ба ак тив ни је да ко ри сти мо

391 Пр ив ре дни прег лед 30.1 1. 2007.392 Ис то, 13.05. 2008.


Спо ра зум о сло бод ној тр го ви ни ко ји је уни ка тан, јер не по сто ји из ме ђу Ру си је и зе ма ља ван За јед ни це не за ви сних др жа ва.“393 У ве тар су оти шле и ре чи и Ан дре ја Хри пу нова, тр го вин ског пред став ни ка ру ске ам ба са де у Бе о гра ду, ко ји је твр дио да сви срп ски про из во ди мо гу би ти про да ти на ру ском тр жи шту: „Би ло ко ју кон ку рент ну ро бу ко ју има Ср би ја мо же да по ну ди и ру ском тр жи шту. Нај бо љи при мер је Ме та лац у Гор њем Ми ла нов цу. Ви ше од тре ћине про из вод ње иде у Ру си ју. Ро ба је кон ку рент на и не ма ни ка квих про бле ма да се до бро про да је у Ру си ји.“394

Све је (би ло) уза луд. Због са мо у би лач ке еко ном ске по ли ти ке, дог мат ски окре ну те са мо ка ЕУ, до шло је до тра ги ко мич не си ту а ци је. Од укуп но 212 роб них гру па у из во зу са Ру си јом, у 72 не ма ни ка квог по ка за те ља.395 Са мо око 5% срп ског из во за от па да на Ру си ју.

Уме сто да срп ска пред у зе ћа из во зе на ру ско тр жи ште, где има ју по вла шће ни трет ман, и та ко сма њу ју огро ман спољ но тр го вин ски де фи цит (нај ве ћи у исто ри ји срп ске при вре де (као што је прет ход но из не то, де фи цит ге не ри ше упра во раз ме на са ЕУ)), и ко ји је ди рект на по сле ди ца бесми сле не иде је да се ср би јан ска пред у зе ћа мо гу так ми чи ти са фран цу ским и не мач ким мо но по ли сти ма на тр жи шту ЕУ, до шло је до но вог из ра бљи ва ња ср би јан ске при вре де и др жа ве од стра не За па да упра во пре ко ко ри шће ња погод но сти из уго во ра са РФ. Пре ма по да ци ма ко је је из нео Ми лан Ко ва че вић, кон сул тант за стра на ула га ња, у Ру си ју се из Ср би је уво зи ви ше про из во да ко је у Ср би ји на пра ве стра не фир ме од оних ко је про из ве ду ср би јан ске фир ме.396

393 Лопушина М, Н ед ељни теле гр аф 394 Привредни прегле д 28 .1 2. 2007.395 Н ико лић А , Политика 14.03.2008.396 Муслимбего вић А, Вечерње н ов ости, 27.01.2 008.


Дво стру ки стан дар ди за ру ске ин ве сти ци јеПро за пад не вла сти су се Ру си ји за хва ли ле на по кло ну

ка кав је Уго вор о сло бод ној тр го ви ни та ко што се ру ски фи нан сиј ски ка пи тал у Ср би ји тре ти ра ле као дру го разред ни. У Ма ђар ској, ко ја је чла ни ца ЕУ, по сто је представ ни штва три ру ске бан ке. Са дру ге стра не, у Ср би ји го ди на ма ни је по ста ја ло ни ти јед но, а Мо сков ска бан ка је тек у ма ју 2008. до би ла до зво лу за рад у Ср би ји.397 Ова кав еко ном ски ма зо хи зам и пот це њи ва ње Ру си је се не мо же об ја сни ти еко ном ским раз ло зи ма. У пи та њу је ан ти ру ска по лит ка. Ан ти ру ска хи сте ри ја по во дом про да је НИС-а Га спро му за око 400 ми ли о на евра и ме диј ско ћу та ње у вре ме ба га тел не про да је Сар ти да аме рич кој ком па ни ји за око 20 ми ли о на до ла ра те шко се мо гу об ја сни ти еко-ном ским раз ло зи ма. У сва ком слу ча ју, са да аме рич ки Сар тид са срп ске те ри то ри је из во зи у Ру си ју, а ср би јанска при вре да про па да под на ле том огром ног уво за из ЕУ. Ова ква на о па ка еко ном ска ло ги ка се про вид но по ку ша ва са кри ти у ср би јан ској јав но сти. Гро мо гла сно је, на пример, об ја вље но да је фран цу ски Пе жо за ин те ре со ван за ку по ви ну кра гу је вач ке За ста ве. А са мо по не где се мо гло про чи та ти да је „је дан од кључ них раз ло га због ко јих је 'Пе жо' за ин те ре со ван за ку по ви ну 'За ста ве' је сте и мо гућност да пре ко Кра гу јев ца лак ше уђе на ру ско тр жи ште“. Еко ном ским чи ње ни ца ма ни је ла ко об ја сни ти ни гло рифи ко ва ње Спо ра зу ма о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу са

397 Као и И ЕФК банка, која је основа на 2 00 7. у Бањо ј Луци, и кој а је 20 08. отво рила пр едстав ни штво у Београ у, Московс ка б анка је међу ч ет ири највеће бан ке у Русиј и са капиталом о д 1 ,24 милијар де евра и билансном с у мом о д 1 4,1 ми лијарде евра, по сл уј е с а око 8 ,5 м илиона физ ичких лица и 1 00 .000 кор по ративних к лијена та, п рисутна је у Белорусији , У кр ај ини, Естон ији, Литва нији и Немачкој. Према Кост адиновић Љ, Привредни преглед 14.05.2008. и Исто, Ћоћај Л, 26.0 8.20 08.


ЕУ ко ји пред ви ђа уки да ње ца ри на пре ма ЕУ (Спо ра зум ће, да кле, до не ти пад бу џет ских при хо да и раст спољно тр го вин ског де фи ци та) и пот це њи ва ње Спо ра зу ма о са рад њи у обла сти нафт не и га сне при вре де са Ру ском фе де ра ци јом ко ји ће нам до не ти сма ње ње спољ но тр говин ског де фи ци та – ка ко то на во ди еко ном ски екс перт Са ша Ђо го вић: „Уко ли ко НИС про да мо Га спро му, они ће ов де пре ра ђи ва ти и из во зи ти нафт не де ри ва те, што ће из го ди не у го ди ну сма њи ва ти наш спољ но тр го вин ски де фи цит.“ Ово ме тре ба до да ти и по ну ду ру ске стра не (о ко јој је го во рио бив ши ми ни стар за ин фра струк ту ру) о до би ја њу јеф ти ни јег га са и го ри ва за око 20%, тач ни је о аран жма ну ко ји Ру си ја има са мо са Бе ло ру си јом.398

398 Прес 08.08.2007. и Ку рир 12.0 7. 20 08. и П ривредни прег ле д 05.0 4. 2008. Руси ја је пон уд ила Србији да је ослободи плаћањ а дела изв оз них царина у овој о бл ас ти за те врсте горива.

СПО РА ЗУМ О СТА БИ ЛИ ЗА ЦИ ЈИ И ПРИ ДРУ ЖИ ВА ЊУ

Два ме се ца на кон про гла ше ња не за ви сно сти та ко зване др жа ве Ко со во (и при зна ња те тво ре ви не од стра не 18 др жа ва чла ни ца ЕУ) пот пред сед ник срп ске тех нич ке вла де је 29. апри ла 2008. у Бри се лу пот пи сао Спо ра зум о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу из ме ђу Ср би је и ЕУ.

Не ко ли ко срп ских те ле ви зи ја је ди рект но пре но си ло пот пи си ва ње ССП–а.

Про за пад не ср би јан ске пар ти је ни су скри ва ле еуфори ју на кон пот пи си ва ња. У не ко ли ко гра до ва је ор га низо ва но чак и сла вље по во дом пот пи си ва ња уго во ра са ЕУ. Твр ди ло се да ССП до но си еко ном ско бла го ста ње и да је од исто риј ске ва жно сти за Ср би ју.

Ка да се са гле да ју ове из ја ве, по ста вља се пи та ње шта у пред ста вља ССП. Ка ква је то чу де сна моћ ССПа и по че му је он ва жни ји од 13% те ри то ри је?

Сте пе ни це ка ЕУра ју – др жа ве у ре ги о ну ко је су пот пи са ле ССП

Проф. др Еми ли ја Ву ка дин из но си да ЕУ пред ви ђа за зе мље из сред ње и ис точ не Евро пе „би ла те рал не уго во ре, од но сно Европ ски спо ра зу ми; за два на ест зе ма ља ЗНД то су Спо ра зу ми о парт нер ству и са рад њи и за ју го и сточ ну Евро пу то су Спо ра зу ми о ста би ли за ци ји и при дру жи вању“. За то се мо же твр ди ти да за Ср би ју пре го во ри са ЕУ


има ју не ко ли ко основ них фа за.399 Услов но се мо же ре ћи да по сле та ко зва не при прем не фа зе сле де сте пе ни це ка ЕУ-ра ју:

пр ва – Сту ди ја о из во дљи во сти, дру га – пре го во ри о ССП, тре ћа – пот пи си ва ње ССП, че твр та – кан ди да ту ра за члан ство, пе та – пре го во ри о пу но прав ном члан ству и ше ста – по зив Европ ског са ве та и пот пи си ва ње спо ра зу ма о при сту па њу

Из ово га про из и ла зи да се Ср би ја се на ла зи на трећој сте пе ни ци европ ско га пу та. Да ли овај пут ка ЕУ-ра ју до но си еко ном ски на пре дак? Да ли ви ша фа за пре го во ра зна чи да је јед на др жа ва по пра ви ла свој еко ном ски поло жај? Или се ра ди са мо о ими та ци ји пре го во ра, чи ји је основ ни сми сао мар ке тин шки, а не еко ном ски? Ра до ван Ву ка ди но вић, про фе сор на Фа кул те ту по ли тич ких на у ка у За гре бу, сма тра да су за ула зак у ЕУ ва жни ји по ли тички од еко ном ских кри те ри ју ма.400 Пред сед ник Са ве та стра них ин ве сти то ра (ФИЦ) Мајкл Ахерн је још 2005. из ја вио: „Нај по зи ти ви ји ути цај по чет ка пре го во ра о при дру жи ва њу СЦГ ЕУ је то што пред ста вља зна ча јан ко рак ка по пра вља њу не га тив ног ими џа Ср би је ко ји још по сто ји у све ту.“401 Од ими џа се не жи ви.

Су сед на Ма ке до ни ја је ССП пот пи са ла 2001. го ди не (че ти ри го ди не ка сни је је до би ла ста тус кан ди да та), Цр на Го ра је пот пи са ла уго вор у ок то бру 2007, Ал ба ни ја у ју ну 2006, Бо сна и Хер це го ви на у ју ну 2008. л. Г. Ме ђу тим, све

399 Вукадин Е, Е ко номска политика, Доси је, Бео град, 20 07 , 236. По неким а то је 6. или 7. фаза – види опш ирни је Чај пак Б, Политика 05.10. 2005 .400 Та нјуг – Привредни преглед 07.12.2005.401 П рив ре дни п реглед 14.11.2005 .


ове др жа ве у еко ном ском сми слу за о ста ју за Ср би јом. На при мер, на ли сти Свет ског еко ном ског фо ру ма, ко ја ана ли зи ра 27 тран зи ци о них др жа ва у дру гој фа зи разво ја, Ма ке до ни ја је сла би је ран ги ра на од Ср би је. Пре ма по да ци ма Др жав ног за во да за ста ти сти ку Ма ке до ни је, про сеч на не то за ра да у мар ту 2008. у Ма ке до ни ји је изно си ла око 250 евра. У истом пе ри о ду, пре ма Ре пу бличком за во ду за ста ти сти ку, про сеч на не то за ра да у Ср би ји је из но си ла око 385 евра. Пре ма зва нич ним про це на ма ма ке дон ских др жав них ор га на, сто па не за по сле но сти у Ма ке до ни ји у 2007. је из но си ла ско ро 37%! Пот пи си вање СПП је Бо сни и Хер це го ви ни до не ло но ви ма њак у др жав ној ка си. Пот пи си ва њем ССП је омо гу ће но да се од 1. ја ну а ра 2009. уки ну ца ри не за 95% ро бе ко је се из БиХ уво зе из ЕУ. Про це њу је се да ће то до не ти ма њак у бу џе ту од 120 ми ло на кон вер ти бил них ма ра ка или 60 ми ло на евра. За то ће – упра во због па да ца рин ских прихо да – БиХ би ти при ну ђе на да по диг не ПДВ, ак ци зе или ди рект не по ре зе. „Шта год да се од лу чи, цех ће пла ти ти гра ђа ни“ – при зна је Фу ад Ка си мо вић, за ме ник ми ни стра фи на си ја у Ве ћу ми ни ста ра БиХ.402

ССП не до но си ни ауто мат ски на пре дак де мо кра ти је. Ди рек тор не мач ке не вла ди не ор га ни за ци је Ини ци ја ти ва за европ ску ста бил ност Гер лад Кна ус из но си: „Од ка да су Грч ка и Тур ска пот пи са ле Спо ра зум о при дру жи ва њу и ста би ли за ци ји ра них 60–их, у обе зе мље су се до го ди ли вој ни уда ри.“403 Тур ска ни че ти ри де це ни је по сле пот пи

402 Исто 2 8.08.2008. У н едељнику Пе ча т 31/2008 је изнета пр оцена да би при ме на ССПа д онела пад буџетски х прихода за око 30 мили ја рди динара (или око 390 милона евра по курсу из октобра 2008 – прим. Д.М).403 www.bbc.co.uk/serbian/news/ 2008/04 / и Јеличић В, Политика 0 4. 05.2008.


си ва ња Спо ра зу ма ни је ушла у ЕУ, Грч ка је то ус пе ла тек по сле две де це ни је. Ко ли ко ће че ка ти Ср би ја? Ако и јед ног да на уђе у ЕУ, ко ји то еко ном ски по ка за те љи га ран ту ју да ће до ћи до по ра ста стан дар да? Ка ко по мо ћу чу де сног ССП–а об ја сни ти чи ње ни цу да су 2007. про сеч не за ра де у но вим чла ни ца ма ЕУ – Бу гар ској (220 евра) и Ру му ни ји (312 евра) – би ле ма ње не го у Ср би ји.404

Ру си ја и ССП – Фи атУ пред из бор ној кам па њи 2008. ван кон тек ста су се

зло у по тре бља ва ле ре чи ру ског ми ни стра ино стра них по сло ва Ла вро ва. Твр ди ло се да је он по др жао пот пи сива ње ССПа. Ла вров је ди пло мат ским реч ни ком из нео про ти вље ње оти ма њу Ко со ва и Ме то хи је од стра не ЕУ, и то је све. Он је из ја вио да би „у да том слу ча ју би ло мно го бо ље за европ ску без бед ност да је ко рак пот пи си ва ња Спо ра зу ма о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу из ме ђу Европ ске уни је и Ср би је на чи њен ра ни је“. Та ко ђе, Лавров је упра во на кон су сре та са Со ла ном (30. апри ла у Лук сем бур гу) су ге ри сао да се ЕУ – за раз ли ку од Мо скве – за ла же за не за ви сност Ко со ва јер „има мо раз ли чи те по гле де о Ко со ву и то смо ве о ма отво ре но ре кли на шим са го вор ни ци ма у ЕУ2.

У окви ру та квог ру ског ста ва, ру ски ам ба са дор у Ср би ји Ко ну зин је био још кон крет ни ји. Он је из ја вио да је при бли жа ва ње Ср би је и ЕУ мо гу ће са мо на осно ву обо стра ног по што ва ња и рав но прав но сти „што ка ко мно ги ми сле у Бе о гра ду, у овом тре нут ку ни је слу чај, јер се Ср би ји члан ство фак тич ки усло вља ва од ри ца њем од де ла те ри то ри је...“ „Да ли се у овој си ту а ци ји мо же го во ри ти о уза јам ном по што ва њу две ју стра на? За што

404 347 евра – према НИ Н 08.05.2008.


ЕУ же ли дру гој стра ни оно што си гур но ни ка да не би по-же ле ла се би.“ Ко ну зин је при ме тио да је ЕУ по сла ла на КиМ ми си ју „ко ја има за циљ да ја ча др жав ност Ко со ва“ и да ЕУ Ср би ју „фак тич ки ста вља пред ул ти ма тум...“ „Је дан услов за ње но члан ство у ЕУ у ства ри је од ри ца ње од де ла соп стве не те ри то ри је.“ Ру ски ам ба са дор је за кључио да се „не што та ко ни је де ша ва ло од Дру гог свет ског ра та“.405 Ру ски ам ба са дор је из нео и став сво је зе мље да се од па ра фи ра ња до пот пи си ва ња ССПа „си ту а ци ја видљи во про ме ни ла.“ „Ве ћи на чла ни ца ЕУ је при зна ла то што је При шти на јед но стра но про гла си ла не за ви сност. Пред лог о то ме да се у текст уне су ис прав ке у прав цу те ри то ри јал ног ин те гри те та Ср би је је био иг но ри сан. И са да је по ста ло ја сно – за што. Не ке др жа ве Европ ске уни је пре ћут но, а не ке и отво ре но по ла зе од то га да се ста во ви ССП не од но се на Ко со во.“

Ру ски ам ба са дор у ЕУ Вла ди мир Чи жов је у ок то бру 2008, го вре ћи о од но су Бри се ла пре ма Ср би ји, из ја вио: „Ви де ли смо мно го усло ва за ва шу зе мљу. Ипак, ја бих их пре на звао пред у сло ви ма. Јер они су на ста ли и пре не го је Бе о град уоп ште по чео пре го во ре о при дру жи вању Европ ској уни ји. И еви дент но је да су мно ги од њих по ли ти зо ва ни.“406 Ви ше не го ја сан став зва нич не Ру си је о ула ску Ср би је у ЕУ.

На ши ЕУ дог ма ти ци не у ме ре но гло ри фи ку ју и Ме-мо ран дум о раз у ме ва њу пот пи сан са ита ли јан ском фабри ком Фи ат. Ме мо ран дум је пот пи сан са мо дан на кон пот пи си ва ња ССПа (твр ди ло се да је то би ла по сле ди ца пот пи си ва ња ССПа, Ме мо ран дум је, ина че, ви ше пу та

405 Полити ка 30.04.20 08. 406 Та нј уг – Политика 08.05. 2008. и Ровчанин С, Вечерње н овости 04.10.2008.


на пад но и не у ку сно пот пи си ван, а ва жи са мо до кра ја ок то бра 2008). ЕУдог ма ти ци твр де и да је тај ме моран дум зна чај ни ји од пот пи си ва ња уго во ра са ру ским Га спро мом. Ипак, Ја дран Сол дић, пред став ник Фи а та за ју го и сточ ну Евро пу, 19.05.2008. при зна је: „За са да је пот пи сан Ме мо ран дум, ко ји са мо пред ста вља на ме ре, али не и оба ве зе пот пи сни ка. Још увек ни шта кон кретно ни је до го во ре но. Уко ли ко све бу де у ре ду, 'Фи ат' би тре ба ло да пот пи ше уго вор са 'За ста вом' у ју ну и та да ће без про бле ма обе ло да ни ти кон крет не пла но ве о ула га њу у срп ску фа бри ку.“407

Не у трал ни еко но ми сти има ју су прот но ми шље ње од на ших ЕУ дог ма ти ка о зна ча ју Ме мо ран ду ма. Бран ко Па вло вић из но си: "Др жа ва се у оба слу ча ја по на ша ла на исти на чин, до го во ри ла се без тен де ра, је ди но што је у слу ча ју це на 'За ста ве' ну ла".408 Га спром ће у бу џет Ср би је упла ти ти 400 ми ли о на, а Фи ат ни евро (ка да се оства ри та ин ве сти ци ја). Фи ат тре ба да уло жи 700 ми ли о на у но во пред у зе ће, а Ср би ја још 100 ми ли о на уз бес плат но да ва ње зе мљи шта и осло ба ђа ње од свих ло кал них по ре за и так си на ре пу блич ком ни воу. Пре ма ли сту Но јес Дој-чланд, Фи ат би уло жио 700 ми ли о на, а Ср би ја чак 200 ми ли о на евра, и то кроз суб вен ци је и по ре ске олак шице.409 Ср би ја са Фи а том де ли и ри зик. Па вло вић на во ди и да је не ре ал но обе ћа ње да ће За ста ва про из во ди ти 300.000 во зи ла го ди шње јер Ре но у мно го ве ћој Ру му ни ји

407 Гаврић С, Пре с 20.0 5.2008.408 Курир 04.05 .2 008 .409 Танј уг – Привредни преглед 20 .05 .2008. У ср бијанској ја вности ј е 02.10.2 00 8. објав ље но да ј е ј едан о д раз лога за ребал анс буџета и у лагање у Заста ву . Види в ест и Б 92 и Бе та од тог датума. Д еф иц ит буџе та је порастао .


про из во ди 240.000. Ка да Ру си у ср би јан ски бу џет уло же 400 ми ли о на, то је ло ше, а ка да срп ска др жа ва да је 100 ми ли о на евра (или 200 ми ли о на евра) да би по де ли ла ри зик са за пад ном фир мом, то је до бро. Та ко је то ка да се иде о ло ги ја уме ша у еко но ми ју.

У том остра шће ном иде о ло шком кон тек сту мо гу ће је твр ди ти да ка да се са фир мом ко ја по тр жи шној вред но сти ни је ни ме ђу пр вих де сет у све ту, и ко ја има про бле ме чак и на свом, ита ли јан ском тр жи шту, пот пи ше ме мо ран дум, то је сјај но са мо за то што је та фир ма из ЕУ. Упр кос то ме што је Фи ат у ју лу 2008. об ја вио да ће рад ни ци у че ти ри од шест фа бри ка у Ита ли ји у пе ри о ду сеп тем бар – новем бар би ти по јед ну сед ми цу ме сеч но ван по сла због сла бље ња тр жи шта во зи ла (иза зва ног упра во ви со ким це на ма го ри ва) и упр кос то ме што су ак ци је ком па ни је на вест о при нуд ним од мо ри ма па ле за 4,7%, што је ина че у скло пу трен да опа да ња ак ци ја ове ком па ни је од 43% од по чет ка 2008. А ка да се пот пи ше уго вор са Га спро мом, чи је су ак ци је у по след њих го ди ну да на по ра сле за 21% и чи ја је ка пи та ли за ци ја у апри лу 2008. билс на ни воу од 318,8 ми ли јар ди до ла ра (да кле, са свим бли зу 3. ме ста на све ту, ко је др жи Џе не рал Илек трик),410 он да је то лош по сао са мо за то што је Га спром ру ска, а не ЕУ фир ма.

410 Ам еричка фир ма је з аб ележила вреднос т од 322, 7 милиј арди с а трендом опадања од 11% у протек лих годину д ана (Политик а 2 4.04.200 8), са друг е стране , в ећ у мају 20 08. берз ан ска вре дност Гаспро ма је д остигл а 340 ми ли јарди до лара и т ако је ов а рус ка фирма п ретекла Џ ене рал Илект ри к заузе вши треће место на св ету по бе рзанско ј вредно сти . Испред су сам о Ексон Моб ајл и П ет ро Чајна. Председник упр авног од бора Га спро ма пр едв иђа да ће д о 201 4. бе рз анска в ре дн ост Гаспр ом а достићи 1.000 мил иј арди дол ара – Л аз ареви ћ М. Полит ик а 1 1.05.200 8. П одаци з а Ф иат и његове акције с у о бјавље ни у Привр ед ном пре гл еду 01.08.2008.


На рав но, у скла ду са ова квим не рал ним при сту пом, ак ту ел на ЕУ дог ма за сво ју осно ву има не ве ро ват но потце њи ва ње Ру си је. Ру си се тре ти ра ју као дру го ра зред ни парт не ри, али се од њих исто вре ме но тра жи да Ср би ји пру же нај ве ће мо гу ће по вла сти це. У том кон тек сту Мини стар ство еко но ми је је Та ди ћу411 пред ло жи ло да у раз-го во ри ма са ру ском де ле га ци јом за тра жи од Мо скве да се у Спо ра зум о сло бод ној тр го ви ни увр сти и ме га ло ман ски зах тев за бес ца рин ски из воз ауто мо би ла из Ср би је: „Иде ја је да се го то ви ауто мо би ли ски ну са ли сте из у зе та ка и да се на та мо шње тр жи ште из во зе са ца ри ном од је дан по сто“ – ре че но је По ли ти ци у овом ми ни стар ству.412 Тре ба при ме ти ти за ди вљу ју ћу то ле ран ци ју Ру си је пре ма ова квом по на ша њу и ова квим зах те ви ма. Ве ћи на дру гих зе ма ља би ди гла ру ке од од бра не Ко со ва и Ме то хи је, а на ро чи то од про ла ска га со во да кроз зе мљу ме га ло ман-ских зах те ва.

Да је је дан од основ них раз ло га за за ин те ре со ва ност Фи а та за кра гу је вач ку За ста ву упра во пла сман на тр-жи ште Ру си је, по ка зу ју и тврд ње ру ко во ди ла ца Фи а та. Из вр шни ди рек тор ита ли јан ске фир ме Сер ђо Ма ри ко не је из ја вио да Фи ат раз ма тра мо гућ ност раз ви ја ња јеф тиног во зи ла. Он је ис та као и да је Фи ат за по ста вио Ру си ју, али да ће у на ред ном пе ри о ду то по ку ша ти да ис пра ви јер ће тр жи ште у Ру си ји би ти уско ро нај ве ће у Евро пи. Пре ма Стен ли Ру ту, ана ли ти ча ру Прај сво тер ха у ску пер са, до кра ја 2008. на ру ском тр жи шту ће се про да ти од 3,6 до 3,8 ми ли о на ко ма да ауто мо би ла. У пр вом по лу го ђу 2008. про да то je 1,64 ми ли о на во зи ла, што је за 41% ви ше не го у истом пе ри о ду 2007. Пре ма вред но сти, про да ја је

411 Предс едник Републике Србије412 Обј авље но 06. 05.2008.


по ра сла у пр вом по лу го ђу 2008. за 64% (до сти гла је око 33,4 ми ли јар де до ла ра).413 Ве ро ват но се иза ове чи њени це и кри је зах тев Ру си ји да сво је тр жи ште отво ри за ауто мо би ле про из ве де не у Ср би ји ко ји ће, ни је те шко прет по ста ви ти, би ти мар ке Фи ат.

Из ме ње не окол но сти на кон про гла ше ња та ко зва не др жа ве Ко со во

Текст Спо ра зу ма о ста би ли за ци ји и при дру жи ва њу је па ра фи ран 7. но вем бра 2007. л. Г. Ко ор ди на тор прего во ра и са вет ник у Кан це ла ри ји за при дру жи ва ње ЕУ вла де Ср би је Вла ди мир Ме ђак је тим по во дом из ја вио да па ра фи ра ње Спо ра зу ма (вер зи ја ко ја се ко ри сти у овој књи зи је об ја вље на на сај ту вла де Ре пу бли ке Ср би је у де цем бру 2007) зна чи да је текст спо ра зу ма до го во рен и да се не мо же су штин ски ме ња ти, већ да се, евен туал но, мо гу ис пра вља ти тех нич ке гре шке.414 Да ли 13% те ри то ри је спа да у до мен тех нич ких гре ша ка, оста је да се пи та мо.

У ме ђу вре ме ну је 18 од 27 др жа ва ЕУ од фе бру а ра до апри ла 2008. л. г. при зна ло та ко зва ну др жа ву Ко со во (након пот пи си ва ња и 19, од но сно 20 – Ли тва ни ја и Че шка) У том кон тек сту (и по што се у на шој јав но сти не преста но го во ри да ће пот пи си ва ње ССПа Ср би ји до не ти еко ном ско бла го ста ње и да је ка у за уго во ра у су шти ни еко ном ска) услов но се мо же на пра ви ти по ре ђе ње са неким оп штим прав ним пра ви ли ма, као и са пра ви ли ма из обли га ци о ног пра ва. За што је мо гу ће та кво по ре ђе ње? Пре ма Лек си ко ну гра ђан ског пра ва,415 обли га ци о но пра

413 Танјуг – Пр ес 2 2.05.2 008. и Привредни прегл ед 14.07. 200 8.414 При вредни прегле д 08.11.2007.415 Лексик он грађанск ог п рав а, Ном ос, Београ д, 199 6, 22 1.


во „у ши рем сми слу об у хва та и при вред но (тр го вач ко пра во)“. Про фе сор ме ђу на род ног при вред ног пра ва са Прав ног фа кул те та у Бе о гра ду, др Ра до мир Ђу ро вић, пише: „Др жа ва /је/ су бјект ме ђу на род ног пра ва, па са мим тим и ме ђу на род ног при вред ног пра ва... др жа ва и са ма не по сред но сту па у раз не по слов не од но се и то би ло с дру гим др жа ва ма, би ло са оста лим су бјек ти ма ме ђу народ ног при вред ног пра ва... Нај че шћи прав ни ак ти ко јим на ста ју ме ђу на род ни еко ном ски од но си у ко ји ма је др жа ва су бјект су ме ђу на род ни уго во ри...“ Про фе сор Ђу ро вић из но си: „Ов де са мо под се ћа мо на од го ва ра ју ће пој мо ве из оп штег обли га ци о ног пра ва... У ци љу за до во ље ња одре ђе них по тре ба др жа ва као су бјект ме ђу на род ног пра ва, уже ме ђу на род ног при вред ног пра ва, сту па не по сред но у раз не по слов не од но се. По ја вљу је се као уго вор на страна код не ких не по сред них при вред них по сло ва и дру гих по сло ва при вред ног пра ва.“ Про фе сор Ђу ро вић ис ти че и по ве за ност до ма ћег за ко но дав ства са ме ђу на род ним пра вом: „Прав не нор ме и пра ви ла до ма ћег за ко но дав ства, као што је већ ис так ну то, пред ста вља ју прет по став ку по сто ја ња ме ђу на род ног при вред ног пра ва. Ова пра ви ла до ма ћег пра ва ко ја усло вља ва ју по сто ја ње ме ђу на род ног при вред ног пра ва су би ло јав ног–прав ног би ло гра ђанског–прав ног у ши рем сми слу ка рак те ра.“416 Исто та ко, обли га ци о ни од но си „об у хва та ју по тра жи ва ње и дуг“.417 У том сми слу, оп ште је по зна то да је Ре пу бли ка Ср би ја ду жник, а ЕУ по ве ри лац (тач ни је европ ске бан ке). Профе сор Ђу ро вић пи ше и да др жа ва мо же да ти и „га ран ци је за ме ђу на род не уго во ре за ко је су дру ги су бјек ти на шег

416 Ђу ро вић Р, Међун а родно привредно право, Савре ме на адми нистрација, Беогр ад, 199 6 , 13, 67–70.417 Л ек сикон гра ђа нс ког права , Но мос, Б еоград , 1 99 6.


при вред ног пра ва за кљу чи ли са не ким ме ђу на род ним бан кар ским и дру гим ор га ни за ци ја ма“.418 Ко нач но, профе сор Ђу ро вић ис ти че да чак и „че сто чи сто по ли тич ки уго во ри има ју зна чај не еко ном ске по сле ди це и обрат но“. Овим прав ним де фи ни ци ја ма ва ља до да ти и од ред бе из Беч ке кон вен ци је о уго вор ном пра ву из 1969. У чла ну 62 се ре гу ли ше пре ста нак или по вла че ње из уго во ра због су штин ске про ме не окол но сти. При зна ње та ко зва не држа ве Ко со во је упра во та ква окол ност. У чла ну 47, став 1, на во ди се сле де ће: „Др жа ва се мо же по зва ти на за блу ду у уго во ру ко ја чи ни ни штав ним њен при ста нак да бу де ве за на уго во ром , ако се за блу да од но си на чи ње ни цу или си ту а ци ју за ко ју је ова др жа ва прет по ста вља ла да по сто ји у тре нут ку ка да је уго вор за кљу чен и ко ји је са чиња вао бит ну осно ву при стан ка ове др жа ве да бу де ве за на уго во ром.“ Све то по сто ји у ССП–у. У чла ну 49 пи ше: „Ако је др жа ва на ве де на да за кљу чи уго во ром об ма њивим по ступ ком не ке дру ге др жа ве ко ја је уче ство ва ла у пре го во ри ма, она се мо же по зва ти на пре ва ру ко ја чи ни ни штав ним при ста нак да бу де ве за на уго во ром.“ У чла ну 50 се на во ди: „Ако је из ра жа ва ње при стан ка не ке др жа ве да бу де ве за на уго ворм до би је но пу тем ко руп ци је ње ног пред став ни ка не по сред ним или по сред ним де ло ва њем не ке дру ге др жа ве ко ја је уче ство ва ла у пре го во ри ма, др жа ва се мо же по зва ти на ову ко руп ци ју ко ја чи ни ни штав ним њен при ста нак да бу де ве за на уго во ром.“419 Ве за ност већег де ла на ше по ли тич ке ели те за Бри сел ука зу је да се и овај члан мо же при мен ти.

418 Ђу ро вић Р, Међун а родно привредно право, Савремена админис тра ција, Беогр ад , 1996, 7 0. 419 Ис то, 68 и Кре ћа М, Па уновић М, Практикум за међународн о јавно пра во , До си је, Беог рад , 20 02, 437 –439.


У прав ном кон тек сту се мо же на пра ви ти услов но по ре ђе ње са оп штим прав ним пра ви лом о рас ки да њу или из ме ни уго во ра због про ме ње них окол но сти (cla u su la re bus sic stan ti bus).

У прав ној на у ци деј ство про ме ње них окол но сти се при зна је ка да по сто је сле де ћи усло ви:

Но во на ста ле окол но сти тре ба да су та кве да „отежа ва ју ис пу ње ње ње оба ве зе јед не стра не“ или да се због њих „не мо же оства ри ти свр ха уго во ра“;

„Оте жа ност ис пу ње ња“, од но сно „не мо гућ ност остваре ња свр хе“ тре ба да бу де у то ли кој ме ри „да је очи гледно да уго вор ви ше не од го во ра оче ки ва њи ма уго вор них стра на и да би по оп штем ми шље њу би ло не пра вич но одр жа ти га на сна зи та кав ка кав је“;

Про ме на ма по го ђе на стра на не сме би ти кри ва за њихо во на сту па ње, од но сно она не мо же зах те ва ти рас ки да ње или из ме ну ако је про ме ње не окол но сти „би ла ду жна да узме у об зир или их је мо гла из бе ћи или са вла да ти“;

Про ме ње не окол но сти мо ра ју на сту пи ти по сле закљу че ња уго во ра, а пре ис те ка ро ка за из вр ше ње уговор не оба ве зе.

Оп ште је по зна та чи ње ни ца да је на кон за вр шет ка пре го во ра о ССП ве ћи на др жа ва ЕУ при зна ла та ко зва ну др жа ву Ко со во. ЕУ ви ше не га ран ту је те ри то ри јал ну це-ло ви тост Ср би је. Ср би ја ни је кри ва за то што ЕУ оти ма Ко со во и Ме то хи ју. Ср би ја ни је мо гла да пред ви ди да ће ЕУ та ко гру бо по га зи ти ме ђу на род но пра во. За то је ја сно да уго вор тре ба су штин ски из ме ни ти или га рас ки ну ти. На та кав за кљу чак нас упу ћу је прав на на у ка исто та ко као што нас упу ћу је и на то да тре ба ис пу ни ти оба ве зе из Спра зу ма са РФ, ко ји је ана ли зи ран у прет ход ном де лу.


Фра зе и не и сти не ЕУ о по што ва њу ме ђу на род ног пра ва

Већ на по чет ку ССПа420 ЕУ из но си да же ли да допри не се „по ли тич кој, при вред ној и ин сти ту ци о нал ној ста би ли за ци ји у Ср би ји“. Слич но се по на вља и чла ну 1 у ко ме се на во ди да су ци ље ви при дру жи ва ња „по др жава ње на по ра Ср би је у ја ча њу де мо кра ти је и вла да ви не пра ва“ и „до при нос по ли тич кој, при вред ној и ин сти туци о нал ној ста бил но сти у Ср би ји“. Да се ра ди о пра зним фра за ма, го во ри чи ње ни ца да је ЕУ по др жа ла не за ви сност та ко зва не др жа ве Ко со во и да је та ко иза зва ла огром ну по ли тич ку на пе тост у Ср би ји, ко ја је кул ми ни ра ла па дом ср би јан ске вла де.

Да би фар са би ла пот пу на, ЕУ на по чет ку ССПа421 об ја вљу је да узи ма у об зир „сва на че ла и од ред бе По ве ље УН, ОЕБС, по себ но оних са др жа них у За вр шном ак ту Кон фе рен ци је о европ ској без бед но сти и са рад њи“. Али рас пар ча ва ње су ве ре не др жа ве Ср би је ко је спро во ди Брисел у про тив но сти је са основ ним на че ли ма ме ђу на родног пра ва на ко је се ЕУ по зи ва у ССПу. Та кав за кљу чак про из и ла зи из ана ли зе грч ког про фе со ра Па на јо ти са Г. Ха ри то са: „Од го вор на пи та ње о ста ту су Ко со ва и Ме тохи је је јед но ста ван: Ко со во и Ме то хи ја су део те ри то ри је Ср би је. Сто га је тај део те ри то ри је Ср би је прав но под-ло жан је ди но др жав ном су ве ре ни те ту Ср би је. На на уч-ним осно ва ма, ова чи ње ни ца се не мо же оспо ри ти. Ово је ис ка за но кроз на че ло су ве ре ни те та др жа ва, ко ји чи ни те мељ ме ђу на род ног пра ва. На овом на че лу је за сно ва на це ла ме ђу на род на за јед ни ца, ко ја је ор га ни зо ва на у окви ру

420 Спора зу м о стабилиза цији и п ри др уживању, пре ма в ерзији објављеној на сајту К ан целариј е за придру живање ЕУ , 3.421 Исто , 4 , 7.


Ује ди ње них на ци ја, и кроз ко је се то на че ло и ис ка зу је. У По ве љи Ује ди ње них на ци ја (члан 2, став 1) сто ји: 'Ова Ор га ни за ци ја је за сно ва на на на че лу су ве ре не јед на ко сти свих ње них чла но ва'. Су ве ре на др жа ва са ма од ре ђу је своје уну тра шње за ко но дав ство. Ово је на нај ја сни ји на чин на зна че но у За вр шном ак ту Кон фе рен ци је о европ ској без бед но сти и са рад њи, пот пи са ном у Хел син ки ју 1. авгу ста 1974. од стра не ве ли ког бро ја др жа ва, укљу чу ју ћи и бив ши Со вјет ски Са вез и Сје ди ње ње Аме рич ке Др жа ве. У 1. де лу, став пр ви Хел син сшког ак та на во ди се сле де ће: Др жа ве уче сни це ће ме ђу соб но по што ва ти сво ју су ве ре ну јед на кост и ин ди ви ду ал ност као и сва пра ва ко ја чи не и об у хва та ју су ве ре ност, по себ но укљу чу ју ћи пра во сва ке др жа ве на прав ну рав но прав ност, те ри то ри јал ну це ло витост и сло бо ду и по ли тич ку не за ви сност. Оне ће та ко ђе ме ђу соб но по што ва ти пра во дру ге др жа ве да сло бод но би ра и раз ви ја свој по ли тич ки, дру штве ни и при вред ни и кул тур ни си стем, као и ње но пра во да до но си соп стве не за ко не и про пи се'. Ауто но ми ја од ре ђе ног ре ги о на унутар те ри то ри је јед не су ве ре не др жа ве по де фи ни ци ји се од ре ђу је у окви ру за ко но дав ства те др жа ве. Сто га се ауто но ми ја Ко со ва и Ме то хи је уну тар Ср би је не мо же по ста ви ти на би ло ко ји дру ги на чин осим као ауто но ми ја у скла ду са за ко но дав ством Ср би је. Сто га 'пи та ње ста туса Ко со ва' не по сто ји.“422 Из прет ход ног про из и ла зи да прав на на у ка по ка зу је да ЕУ гру бо кр ши чак и од ред бе из ССПа, као и ме ђу на род но пра во у це ли ни.

422 Кос ово и Ме тохија: п ро шло ст, сад аш њо ст , буду ћн ост: Збо р ник радова с међ ународног с им позијума одржа ног у Бе о гр аду 16– 18. ма р та 2006. године, уредник К ост а Михаиловић, САНУ, Б ео град, 20 07, 36 8–369.


Та ко зва на са рад ња са Ха шким три бу на лом– ССП пре људ ских пра ва

У чла ну 3 ССПа ЕУ се по но во ли це мер но по зи ва на „по што ва ње ме ђу на род ног пра ва, укљу чу ју ћи пу ну са рад њу са Ме ђу на род ним кри вич ним три бу на лом за бив шу Ју го сла ви ју“. У чла ну 4 пи ше: „Уго вор не стра не по твр ђу ју зна чај ко ји да ју ис пу ња ва њу ме ђу на род них оба ве за, по себ но пу ној са рад њи са Ме ђу на род ним кривич ним три бу на лом за бив шу Ју го сла ви ју.“ Уме сто би ло ка квог ко мен та ра, до вољ но је под се ти ти на то да је чак и Кар ла дел Пон те у сво јој књи зи при зна ла да Ха шки трибу нал ни је по ди гао оп ту жни це по во дом мон стру о зног ка са пље ња оте тих Ср ба на Ко со ву и Ме то хи ји и про да је њи хо вих ор га на.

Про фе сор на уни вер зи те ту у Ри му Ми о драг Лекић по во дом при зна ња Кар ле дел Пон те об ја вље ном у ита ли јан ском из да њу књи ге Лов, ја и рат ни зло чин ци пи ше: „На и ме, јед но од нај мор бид ни јих 'от кри ћа' у књи зи је су на во ди Кар ле дел Пон те на ба зи свје до ка, о по сто ја њу 'Жу те ку ће' у сје вер ној Ал ба ни ји у ко јој су 1999. г. око 300 Ср ба са Ко со ва при је ли кви ди ра ња би ли пред ме ти хи ру шких ин тер вен ци ја ко ји ма су им ва ђе ни ор га ни, нај че шће бу бре зи, ка сни је пре ба ци ва ни ави о ном у кли ни ке у ино стран ству, гдје се ова је зи ва ак ци ја на пла ћи ва њем и за вр ша ва ла. Дел Пон те де таљно опи су је ње ну ис тра жи вач ку по сје ту 2003. г. 'Жу тој ку ћи' у Ал ба ни ји ко ја је у ме ђу вре ме ну по ста ла би је ла... И гру па за за шти ту људ ских пра ва–Хју ман рајтс воч – већ је за тра жи ла ис тра гу по во дом ових тврд њи бив шег ха шког ту жи о ца.“ 423

423 Фелтрин ели, Ри м, 2008. Лек ићева ан ал иза књиге К арле дел Понте обја вљена у дн евни м нови нама Дан априла 2008.


Оп ште је по зна то и да Ха шки три бу нал ни је осу дио Ра му ша Ха ра ди на ја иако је он у сво јој књи зи при знао да је уби јао срп ске и ал бан ске ци ви ле. На сер Орић је осло бо ђен од стра не Ха шког три бу на ла иако бив ши ви со ки функ цио нер СДА Ибран Му ста фић у сво јој књи зи при зна је да је Орић лич но за клао јед ног Ср би на у Сре бре ни ци. Орић се то ком де ве де се тих јав но по но сио сво јим зло чи ним у интер вју и ма за за пад не ме ди је. Оп ште је по знат и је дан та кав мор би дан ин тер вју ко ји је 16.07.1995. об ја вио То рон то стар. Ха шки три бу нал ни је пру жио основ ну ме ди цин ску не гу ни Сло бо да ну Ми ло ше ви ћу (због то га је он умро 12. мар та 2006. л. Г). Проф. др Во ји сла ву Ше ше љу ни је било до зво ље но да се бра ни сам, па је мо рао да штрај ку је гла ђу, а тек ка да је – по сле не ко ли ко не де ља – до шао на са му иви цу смр ти, га ран то ва но му је ово основ но људ ско пра во. У оп ту жни ци про тив проф. др Во ји сла ва Ше шеља Ха шки три бу нал из ми шља но ва кри вич на де ла, као што је го вор мр жње. У ње го вом слу ча ју пре ћут ку је се и да по сто ји де це ниј ска прак са Европ ског су да за људ ска пра ва ко ја ре гу ли ше сло бо ду из ра жа ва ња.

Мно го је при ме ра ко ји по ка зу ју да Ха шки три бу нал у свом ра ду гру бо кр ши основ не од ред бе Европ ске конвен ци је за за шти ту људ ских пра ва и основ них сло бо да. На при мер, кр ши се:

Члан 3 Европ ске кон вен ци је за за шти ту људ ских пра ва и основ них сло бо да у ко ме се про пи су је: „Ни ко не сме би ти под врг нут му че њу, или по нижа ва ју ћем по сту па њу или ка жња ва њу.“Члан 6 ко ји га ран ту је пра во на пра вич но су ђе ње или пра во да се ли це „бра ни лич но или пу тем бра ни о ца ко га сам иза бе ре“. Члан 7 ко ји га ран ту је: „Ни ко се не мо же сма тра ти кри вим за кри вич но де ло из вр ше но чи ње ње њем


или не чи ње њем ко је, у вре ме ка да је из вр ше но, ни је пред ста вља ло кри вич но де ло по уну тра шњем или ме ђу на род ном пра ву.“ Члан 10 ко ји га ран ту је: „Сва ко има пра во на слобо ду из ра жа ва ња. Ово пра во укљу чу је сло бо ду по се до ва ња соп стве ног ми шље ња, при ма ња и са оп шта ва ња ин фор ма ци ја и иде ја без ме ша ња јав не вла сти и без об зи ра на гра ни це.“ Члан 14 у ко ме пи ше: „Ужи ва ње пра ва и сло бо да пред ви ђе них у овој Кон вен ци ји обез бе ђу је се без дис кри ми на ци је по би ло ком осно ву, као што су пол, ра са, бо ја ко же, је зик, ве ри спо вест, по ли тич ко или дру го ми шље ње, на ци о нал но или со ци јал но по ре кло, ве за с не ком на ци о нал ном ма њи ном, имов но ста ње, ро ђе ње или дру ги ста тус.“

људ ска пра ва су основ на ко ме по чи ва са вре ме ни свет. Ни ти јед на та ко зва на ме ђу на род на оба ве за не мо же би ти ва жни ја од по што ва ња људ ских пра ва. Ако јед на др жа ва мо ра да би ра из ме ђу по што ва ња људ ских пра ва и ме ђу на род них оба ве за – по себ но ако се оне зло-у по тре бља ва ју она ко ка ко то ра де САД и ЕУ у слу ча ју Ха шког три бу на ла – увек тре ба иза бра ти по што ва ње људ ских пра ва.

Уоста лом, упра во су САД и ЕУ по га зи ле сво је ме ђу народ не оба ве зе ка да су, без одо бре ња Са ве та без бед но сти, л. Г. 1999. на па ле СРЈ.

Пре ла зни спо ра зум о тр го ви ни (При вре ме ни спо ра зум)

Пре ла зни спо ра зум о тр го ви ни (ко ји је по тре бан ра ди сту па ња на сна гу ССПа) усло вљен је та ко зва ном са радњом са Ха шким три бу на лом. Овај пра те ћи до ку мент, ко ји се пре све га од но си на еко ном ски део ССПа, има свр ху


да олак ша дво го ди шњи по сту пак ра ти фи ка ци је ССПа у пар ла мен ти ма 27 др жа ва чла ни ца ЕУ. На по чет ку Прела зног спо ра зу ма о тр го ви ни се на во ди да је „нео п ход но спро ве сти, што је бр же мо гу ће, по сред ством Пре ла зног спо ра зу ма... од ред бе Спо ра зу ма о ста би ли за ци ји и придру жи ва њу о тр го ви ни и тр го вин ским пи та њи ма“. Од сту па ња на сна гу Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни (или При вре ме ног спо ра зу ма) по чи њу да те ку оба ве зе у ве зи са та ко зва ном ли бе ра ли за ци јом срп ске тр го ви не. У том сми слу Са ша Ђор го вић, са рад ник Ин сти ту та за тр жи шна ис тра жи ва ња, из ја вљу је да пот пи си ва ње Спо ра зу ма о стаби ли за ци ји и при дру жи ва њу са Европ ском уни јом не ма ни ка квог ефек та на еко но ми ју Ср би је јер је су спен до ван до ис пу ња ва ња ха шког усло ва.424

Слич но је из ја ви ла и пред став ни ца за штам пу ЕУ ко ме са ра за про ши ре ње Кри сти на Нађ 06.05.2008: „На пот пи си ва њу ССП и При вре ме ног спо ра зу ма про шле не де ље од лу че но је да се При вре ме ни спо ра зум при ме ни чим Ср би ја бу де оства ри ла пу ну са рад њу са Ха шким три бу на лом.“425 Порт па рол хо ланд ског ми ни стар ства ино стра них по сло ва Барт Ријс је 11.06.2008. из ја вио: „Ми ни стар Фер ха ген је по но вио јед но гла сну од лу ку ЕУ да се ССП не упу ћу ју на ра ти фи ка ци ју у на ци о нал не пар ла мен те, ни ти да При вре ме ни спо ра зум мо же да се при ме њу је све док Ср би ја не оства ри пу ну са рад њу са Ха шким три бу на лом.“426

Ср би јан ска јав ност ни је би ла у при ли ци ни да ви ди текст Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни пре пот пи си ва ња ССПа јер „у вла ди ној Кан це ла ри ји за европ ске ин те гра

424 Према Ћоћај Л, Привредн и пр еглед 08.05.2008.425 Танјуг426 Исто


ци је ре кли су нам да текст тог спо ра зу ма по сто ји са мо у елек трон ској фор ми и да је при ре ђен у по себ ном компју тер ском про гра му, та ко да 'због тех нич ких про бле ма' ни је би ло мо гућ но сти да га до са да об ја ве на сај ту“.427

Ка да су узму о об зир све ове чи ње ни це, на ме ће се пи тање шта је то 29.04.2008. л. Г. пот пи са но у Лук сем бур гу. Ко ји су би ли мо ти ви пот пи сни ка ако је ја сно да ССП не мо же да функ ци о ни ше без Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни?

Мо жда и нај бо љи од го вор на та пи та ња да је ди рек тор не мач ке не вла ди не ор га ни за ци је Ин ци ја ти ва за европ ску ста бил ност, Гер лад Кна ус: „Уни ја не зна шта да ра ди и за то је, да би по мо гла про е вроп ским сна га ма, при ре ди ла гло ри фи ко ва ну про па ганд ну ве жбу по сле ко је су ства ри у су шти ни исте ка кве су би ле и пре то га,“428

Пи та ње из ру че ња ге не ра ла Мла ди ћа – ССП ва жни ји и од до но ше ња по ли тич ке пре су де за ге но цид

Без об зи ра на то што је про за пад на власт у Бе о гра ду у пе ри о ду 2000–2008. л. Г. пре ко 40 осо ба из ру чи ла Ха шком три бу на лу (ме ђу њи ма и не ко ли ко бив ших пред сед ни ка, на чел ни ка ге не рал шта ба, ми ни ста ра, а на кра ју и Ра дова на Ка ра џи ћа), пред Ср би ју се не пре ста но по ста вља ју но ви усло ви у ве зи са Ха шким три бу на лом. Та ко ни ССП, по ту ма че њу хо ланд ског ми ни стра ино стра них по сло ва, ни на кон пот пи си ва ња не ће сту пи ти на сна гу све док „Мла дић не бу де у ави о ну за Хаг“.429 А шта би се де си ло ако би Мла дић за и ста био из ру чен Ха гу? Да ли би нам то до не ло бо љи жи вот?

427 Чпајак Б, Политика 07.05.2008.428 www.bbc.co.uk/serbian/news/ 20 08/04/ 429 Васовић–М ек ин а С , Поли тика 30. 04.2008 .


Ана ли за ан ти срп ске прак се Ме ђу на род ног кри вич ног су да за бив шу Ју го сла ви ју (Ха шког три бу на ла) го во ри нам да је ге не рал Мла дић фак тич ки већ осу ђен (без пра ва на од бра ну). Ко ли ка је то опа сност за Ср би ју и срп ски на род у це ли ни го во ри нам чи ње ни ца да се Ме ђу на род ни суд прав де у Ха гу у сво јој пре су ди по во дом ту жбе Бо сне и Хер це го ви не про тив Ср би је и Цр не Го ре по зи ва на суд ску прак су Ме ђу на род ног кри вич ног су да за бив шу Ју го сла ви ју, из ме ђу оста лог и на пре су ду у слу ча ју Кр стић.430 Са свим из ве сна по ли тич ка, а окрив љју ју ћа пре су да Мла ди ћу не би ба ци ла са мо ве ли ку исто риј ску ља гу на срп ски на род, већ би на днев ни ред по но во по ста ви ла и пи та ње пла ћања ре па ра ци ја и уки да ња Ре пу бли ке Срп ске. Да ли ула зак у ЕУ (то ли ко) вре ди?

Оруж је за ма сов но уни шта ва ње као јед на од глав них те ма ССП-а

Ап сурд ност не кри тич ког гло ри фи ко ва ња ССПа најбо ље се ви ди ка да се ана ли зи ра ју од ред бе ко је ре гу ли шу ши ре ње оруж ја за ма сов но уни шта ва ње. Њи ма је да та ве ли ка ва жност. Већ у чла ну 3 пи ше: „Стра не сма тра ју да ши ре ње оруж ја за ма сов но уни ште ње (ОМУ) и сред ста ва за њи хо ву ис по ру ку, би ло др жа ва ма би ло не др жав ним су бјек ти ма, пред ста вља јед ну од нај о збиљ ни јих претњи ме ђу на род ној без бед но сти.“ Ка кве ве зе ова од ред ба има са по ди за њем стан дар да у Ср би ји? Ка кве ве зе ова од ре ба има са Ср би јом уоп ште? Са дру ге стра не, ако је ССП тип ски уго вор, он да то тре ба отво ре но ре ћи, а не го ди на ма глу ми ти пре го во ре са ЕУ. У том сми слу, би ло би мно го бо ље да су се на ши пре го ва ра чи по тру ди ли да

430 Види : Срби ја пред М еђународним судом правде, к њига 2 , Филип Ви шњи ћ, Београд, 2007, 3 38–340.


уме сто За јед нич ке де кла ра ци је уз члан 3 у ССП уба це За јед нич ку де кла ра ци ју уз члан 135, тач ни је де кла ра ци ју о ста ту су Ко со ва и Ме то хи је у окви ру Ср би је.

До бро су сед ска са рад ња – ле га ли за ци ја оти ма ња Ко со ва и Ме то хи је

Нај спор ни ји де ло ви ССП су сва ка ко они у ко ји ма су од ред бе о та ко зва ној до бро су сед ској са рад њи. У чла ну 6 пи ше: „Ср би ја се оба ве зу је да на ста ви да под сти че са рад њу и до бро су сед ске од но се са дру гим др жа ва ма ре ги о на укљу чу ју ћи и од го ва ра ју ћи сте пен ме ђу соб них кон це си ја у по гле ду кре та ња ли ца, ро бе, ка пи та ла и услу га... Ова оба ве за је кључ ни фак тор у раз во ју од но са и са рад ње из ме ђу стра на и сто га до при но си ре ги о налној ста бил но сти.“ У чла ну 10 пи ше да по ли тич ки ди јалог по себ но има за циљ „ре ги о нал ну са рад њу и раз вој до бро су сед ских од но са“. У чла ну 14 со тји: „У скла ду са сво јом по све ће но шћу ме ђу на род ном и ре ги о нал ном ми ру и ста бил но сти и раз во ју до бро су сед ских од но са, Ср би ја ће ак тив но уна пре ђи ва ти ре ги о нал ну са рад њу.“ У члану 15 се ре гу ли ше са рад ња са дру гим др жа ва ма ко је су пот пи са ле ССП. У том сми слу је ја сно да ако та ко зва но са мо стал но Ко со во у бли жој бу дућ но сти пот пи ше ССП ( што ни је не ре ал на мо гућ ност), Ср би ја мо ра да за кљу чи ви ше уго во ра о са рад њи са том тво ре ви ном јер „спремност Ср би је да за кљу чи ова кве уго во ре ће би ти услов за да љи раз вој од но са из ме ђу Ср би је и Европ ске уни је“. У чла ну 16 се пре ви ђа са рад ња и са дру гим „др жа ва ма об у хва ће ним Про це сом ста би ли за ци је и при дру жи вања“. Та ко зва но са мо стал но Ко со во по но во до ла зи у обзир. У чла ну 88 пи ше: „По себ на па жња би ће по све ће на ме ра ма ко ји мо гу под сти ца ти са рад њу из ме ђу Ср би је и су сед них зе ма ља.“


Из ових од ред би про из и ла зи да не ма ни ка ве сум ње да по ССП Ср би ја – по ССПу – са та ко зва ном др жа вом Ко со во мо ра да раз ви ја до бро су сед ску са рад њу. Ве ћи на др жа ва чла ни ца ЕУ при зна ла је та ко зва ну др жа ву Косо во. Не ке, као Не мач ка, већ има ју две ам ба са де на тери то ри ји Ср би је – јед ну у Бе о гра ду, дру гу у При шти ни. ЕУ је по сла ла сво ју ми си ју на Ко со во и Ме то хи ју. ЕУ је тим по во дом до не ла чак и до ку мент под на зи вом За јед-нич ка ак ци ја. Пред став ник ЕУ за Ко со во Пи тер Фејт отво ре но из ја вљу је да је „Ко со во су ве ре на др жа ва“ и да ће та ко зва но са мо стал но Ко со во и Ср би ја „јед ног да на би ти две но ве чла ни це ЕУ“ – на кон што „по пра ве ме ђусоб не од но се“ јер би би ла „ве ли ка гре шка при ми ти две но ве чла ни це ко је су у спо ру“.431 Фејт је из ја вио и ово: „Ово је јед на не за ви сна, су ве ре на др жа ва... Ми не сматра мо да је од по мо ћи пред лог да се угро зи су ве ре ни тет Ко со ва.“432 На кон осни ва ња Ме ђу на род не упра вљач ке гру пе ко ја тре ба да при ме ни Ах ти са ри јев план, у Бе чу је 28.02.2008. одр жа на кон фе рен ци ја за штам пу на ко јој је по но во го во рио спе ци јал ни пред став ник ЕУ за Ко со во, Пи тер Фејт. Он је та да из ја вио да „гру пу чи ни зна чај на ко а ли ци ја др жа ва, ко је су при ја те љи не за ви сне др жа ве Ко со во“.433 Европ ски ко ме сар за про ши ре ње Оли Рен је на пи та ње но ви на ра да ли Ср би ја мо же у ЕУ, а да не при зна да је Ко со во др жа ва и да ли су ре ал не тврд ње про за падних вла сти у Бе о гра ду да ће ула зак Ср би је у ЕУ бло ки ра ти при јем та ко зва не др жа ве Ко со ва од го во рио: „Све по тен-

431 Ва сов ић–Ме ки на С, Пол итка 30 .04.20 08 .432 Митић А, Специјалн и додатак Ак ти вно г цен тр а обја вље н 09.05 .2008.433 Петковић П, Специјалн и до датак Активног цент ра , об јављен 0 9.05 .2008.


ци јал не зе мље чла ни це мо ра ју да по шту ју до бро су сед ске од но се... Ко со во, као и цео за пад ни Бал кан, има европ ску пер спек ти ву... (Ко со во прим. Д.М.), мо ра да се по ли тич ки и еко ном ски раз ви ја, јер се у тај про цес ула же мно го нов ца по ре ских об ве зни ка... Ни ко не би тре ба ло да при сту па Уни ји са при мар ним ци љем да бло ки ра при дру жи ва ње дру-гих.“434 Бел гиј ски ми ни стар ино стра них по сло ва Ка рел де Гухт је 05.05.2008, на кон пот пи си ва ња ССПа, био ја сан: „Мо је раз у ме ва ње је да смо пот пи са ли спо ра зум са са мом Ср би јом, без Ко со ва.“435 Фран цу ски ми ни стар ино страних по сло ва Бер нар Ку шнер је 06.05.2008. из ја вио да ће пот пи си ва ње ССПа олак ша ти при ме ну ми си је Еулекс на Ко со ву и Ме то хи ји: „Да, на рав но да ће олак ша ти... прела зак са Ум ни ка, Ре зо лу ци је 1244 УН ће се од ви ја ти.“436 У Европ ском пар ла мен ту је 28 ма ја 2008. ис так ну та за ста ва та ко зва не др жа ве Ко со во јер је де ле га ци ја ла жне др жаве Ко со во при су ство ва ла са стан ку под на зи вом „Пр ви ме ђу пар ла мен тар ни са ста нак ЕП и Скуп шти не Ко со ва“. До рис Пак, пре се да ва ју ћа пар ла мен тар не де ле га ци је ЕП за ју го и сточ ну Евро пу, тим по во дом је из ја ви ла: „Ми има мо сво ја пра ви ла. Ми смо од лу чи ли да при хва ти мо Ах ти са ри јев план и оно што се до га ђа ове го ди не са мо је на ста вак то га и ми ко ри сти мо за ста ву но ве др жа ве.“437 Пак је из ја ви ла и сле де ће: „Ми смо тај план у ЕП по држа ли дво тре ћин ском ве ћи ном и за то се овај скуп во ди уз ко сов ску за ста ву.“ Са стан ку је при су ство вла и пред став

434 Полити ка 24.04.2 00 8. 435 Минист арс тво иностра ни х послова Белги је је пок уш ало да прикрије ову с ка ндалоз н у и стину касн ијим са општењем д а је ССП „статусно неутралан“ у смислу члана 1 35 (Пол итика 0 7. 05.2008), али сам министар н иј е повукао с во је тумачење.436 Танју г437 Танј уг – Јокановић В, Полит ика 30.05 .20 08.


ни ца Европ ске ко ми си је Ге но ве ва Ру из–Ка ла ве ра, ко ја је из ја ви ла: „Мо ра мо да на ђе мо на чи на да Ко со во уче ству је у свим ре ги о нал ним фо ру ми ма.“ Из ве сти лац ЕП за та козва но са мо стал но Ко со во Јост Ла ген дајк је из ја вио: „Ах-ти са ри јев план је пре ди ван.“438 Усво је на је и за јед нич ка де кла ра ци ја у ко јој се из но си да се по др жа ва ју „на ме ре бу ду ћег фран цу ског пред сед ни штва ко ји ма је циљ ја ча ње европ ске пер спек ти ве Ко со ва, пер спек ти ве ко је оно де ли са зе мља ма чи та вог ре ги о на за пад ног Бал ка на“. Ко ме сар ка ЕУ за ме ђу на род не од но се Бе ни та Фе ре ро–Валд нер је у ју ну 2008. из ја ви ла: „Европ ска ко ми си ја је чвр сто уве ре-на да ста бил но, де мо крат ско и мул ти ет нич ко Ко со во, као и дру ге др жа ве за пад ног Бал ка на, има пер спек ти ву европ ске ин те гра ци је.“439 У остом пе ри о ду је на Бр ду код Кра ња одр жан са мит ЕУ–САД. ЕУ су пред ста вља ли висо ки пред став ник за спољ ну и без бе до но сну по ли ти ку, не у трал ни Ха ви јер Со ла на, и гру па по ште них ко ме са ра ЕУ: ко ме сар ка за спољ не по сло ве Бе ни та Фе ре ро–Вал дер, ко ме сар за тр го ви ну Пи тер Мен дел сон и ко ме сар за инду стри ју Гин тер Фер хој ген. У за јед нич кој из ја ви са америч ком де ле га ци јом, ко ју је пред во дио Џорy Буш, од 10. ју на 2008. пи ше: „И да ље ће мо по др жа ва ти ста бил ност и без бед ност Ко со ва и ње го во ре ги о нал но по ве зи ва ње, а у при вред ном и ин сти ту ци о нал ном раз во ју при ско чи ће мо му у по моћ.“ Да не би би ло ни ка кве ди ле ме, бри тан ски ам ба са дор у Бе о гра ду Сти вен Вор дсворт је у ав гу сту 2008. го ди не из ја вио: „Да кле, ви ди мо Ко со во у ЕУ... Она /Ср би ја/ има 2014. го ди ну као циљ ула ска, а Ко со ву, ко је се кре ће са ни же старт не по зи ци је, ве ро ват но ће би ти по треб но ви ше вре ме на... Ако би се Ср би ја учла ни ла 2014.

438 Т ан југ – По ли тика 29.0 5. 20 08.439 Интервју Роси јс кој га зе ти– Јока но ви ћ В, Политика 05.06 .2 008.


го ди не, то би би ло без Ко со ва...“440 Ово ме сва ка ко тре ба до да ти и став пред сед ни ка Фран цу ске (дру ге др жа ве по еко ном ској и по ли тич кој сна зи у ЕУ). Сар ко зи је са мо ме сец да на на кон па ра фи ра ња ССПа из ме ђу Ср би је и ЕУ, по сле са ми та ЕУ у Бри се лу, 14. де цем бра 2007. из ја вио да про гла ше ње не за ви сно сти ла жне др жа ве Ко со во „сма тра не из бе жним“ и да „Ср би ја мо же при сту пи ти Европ ској уни ји са мо уко ли ко... по шту је не за ви сност Ко со ва“.441

Члан 135За раз ли ку од ви ше пу та по ме ну те оба ве зе Ср би је

да раз ви ја до бро су сед ске од но се са дру гим др жа ва ма, у чла ну 135 ССПа се – је дан је ди ни пут – по ми ње ре зо луци ја Са ве та без бед но сти УН 1244: „Овај Спо ра зум се не при ме њу је на Ко со ву ко је је тре нут но под ме ђу на род ном упра вом у скла ду са Ре зо лу ци јом Са ве та без бед но сти Ује ди ње них на ци ја 1244 од 10. ју на 1999. го ди не. Ово не до во ди у пи та ње са да шњи ста тус Ко со ва ни ти од ре ђи-ва ње ње го вог ко нач ног по ло жа ја пре ма ис тој Ре зо лу ци ји.“ Ова ква фор му ла ци ја по ка зу је пра ви од нос ср би јан ских пре го ва ра ча и би ро кра та из ЕУ. Уме сто да су ин си сти ра ли на ја сној де фи ни ци ји, ко ја се у Ре зо лу ци ји 1244 ви ше пута по на вља и у ко јој ја сно сто ји да су Ко со во и Ме то хи ја у са ста ву Ср би је и да ће се ко нач ни ста тус од ре ђи ва ти у окви ру Ср би је, ср би јан ски пре го во ра чи су се за до во љи ли ма гло ви том и не ја сном де фи ни ци јом ко ја пру жа ве лику мо гућ ност за зло у по тре бу од стра не ЕУ. Ср би јан ски пре го ва ра чи су, на при мер, мо гли да упо тре бе сле де ће де фи ни ци је из Ре зо лу ци је 1244: „по твр ђу ју ћи да су се све

440 Ва сов ић–Ме ки на В, Политика 11.06. 2008. и Р ад ека Д, Вечерње ново сти 03 .08.2008.441 Т анјуг– Пол ити ка 15. 12 .2 007.


др жа ве чла ни це оба ве за ле да ће би ти очу ван су ве ре ни тет и ин те гри тет СРЈ“ или: „при вре ме на упра ва за Ко со во под ко јом ће ста нов ни штво на Ко со ву ужи ва ти су штин ску ауто но ми ју у окви ру Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је“ или: „по ли тич ки про цес у прав цу ус по ста вља ња пре ла зног оквир ног по ли тич ког спо ра зу ма ко ји ће омо гу ћи ти свео бу хват ну са мо у пра ву на Ко со ву, узи ма ју ћи у пот пу ности у об зир... прин ци пе су ве ре ни те та и те ри то ри јал ног ин те гри те та Са ве зне Ре пу бли ке Ју го сла ви је“. По треб но је би ло са мо ма ло ви ше са мо по што ва ња и од ба ци ва ња ком плек са ни же вред но сти да би на ша ди пло мат ска пози ци ја у пре го во ри ма са ЕУ би ла бо ља. То очи то ни је би ло мо гу ће због пре ду бе ђе ња да је ЕУ рај ко јем по сва ку це ну мо ра мо при сту пи ти.

Са вет за ста би ли за ци ју и при дру жи ва њеУ чла ну 8 се пред ви ђа ју над ле жно сти Са ве та за ста

би ли за ци ју и при дру жи ва ње (ко је ће би ти у скла ду са пре ам бу лом и оп штим на че ли ма Спо ра зу ма). Из овога про из и ла зи да ће Ср би ја до би ти још јед но над зор но те ло ко је ће до дат но сма њи ти са мо стал ност др жав них ор га на у од но су на ЕУ. На при мер, мо гу ће је да ће савет кон тро ли са ти да ли Ср би ја раз ви ја до бро су сед ске од но се са та ко зва ним са мо стал ним Ко со вом. Са вет ће тим по во дом мо ћи да до но си пре по ру ке и од лу ке јер се у чла ну 121 ис ти че да ће до не се не од лу ке „оба ве зи ва ти уго вор не стра не“.

Што се ти че ка дров ских пи та ња у том Са ве ту, у члану 120 се пред ви ђа да ће Европ ска ин ве сти ци о на бан ка уче ство ва ти у ра ду Са ве та и да ће у са став Са ве та ући пред став ни ци ЕУ и Ср би је. Чла но ви ће би ти од ре ђе ни ка да Са вет бу де до нео по слов ник. По ред Са ве та, у чла ну 122 се пред ви ђа да ће по сто ја ти и Од бор за ста би ли за ци ју


ко ји ће, по ред пред став ни ка Ср би је, чи ни ти и пред ставни ци Са ве та ЕУ и Европ ске ко ми си је. Од бор ће има ти и под од бо ре. У чла ну 125 се пред ви ђа и осни ва ње Парла мен тар ног од бо ра за ста би ли за ци ју и при дру жи ва ње у ко ме ће се са ста ја ти по сла ни ци На род не скуп шти не и Европ ског пар ла мен та (ина че у На род ној скуп шти ни већ по сто ји Од бор за европ ске ин те гра ци је). Пред ви ђа се још (ви ше) ЕУби ро кра ти је.

За јед нич ка спољ на по ли ти каУ чла ну 10 је пред ви ђе но „при бли жа ва ње ста во ва

о ме ђу на род ним пи та њи ма, укљу чу ју ћи пи та ња у ве зи са За јед нич ком спољ ном и без бе до но сном по лит ком“. У чла ну 11 се пред ви ђа ју са стан ци са ви со ким пред став ником за за јед нич ку спољ ну и без бе до но сну по ли ти ку, са на ма до бро по зна тим Ха ви је ром Со ла ном ко ји је, ина че, у фе бру а ру 2008. л. Г. пр ви до ле тео у При шти ну да че сти та та ко зва ну не за ви сност та ко зва ној др жа ви Ко со во.

Ин ду стри јаУ чла ну 20 се пред ви ђа да се уки да ју ца ри не на увоз

ин ду стриј ских про из во да по ре клом из Ср би је (као и дажби не ко је има ју исто деј ство). Ову одрд бу би, сва ка ко, тре ба ло по здра ви ти. Али са мо у слу ча ју да за њом не сле ди члан 21, став 1: „Ца ри не на увоз у Ср би ју ин дустриј ских про из во да по ре клом из За јед ни це, осим оних на ве де них у Анек су 1, уки да ју се сту па њем на сна гу овог Спо ра зу ма.“ Ту је и став 2: „Да жби не ко је има ју деј ство као ца ри не на увоз у Ср би ју ин ду стриј ских про из во да по ре клом из За јед ни це, уки да ју се сту па њем на сна гу овог Спо ра зу ма.“ И став 3: „Ца ри не на увоз ин ду стриј ских про из во да у Ср би ју по ре клом из За јед ни це, на ве де не у Анек су 1, по сте пе но ће се сма њи ва ти и уки да ти у скла


ду са вре мен ским рас по ре дом на ве де ним у том Анек су.“ Став 4: „Ко ли чин ска огра ни че ња и ме ре ко је има ју исто деј ство на увоз ин ду стриј ских про из во да по ре клом из За јед ни це уки да ју се сту па њем на сна гу овог Спо ра зу ма.“ У слич ном сми слу су де фи ни са не и сле де ће од ред бе. У чла ну 23 пред ви ђа се „бр же сни жа ва ње ца ри на“ не го што је то пред ви ђе но у чла ну 21. У чла ну 94 ССПа отво ре но се на во ди да је циљ ин ду стриј ске са рад ње „про мо ви са ње тран сна ци о нал ног парт нер ства“.

У Анек су 1(а) Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни у ве зи са оним што је на ве де но у чла ну 6 Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни и чла ну 21 ССПа на во ди се да ће се „ца рин ске сто пе сни жа ва ти сле де ћим ре до сле дом: а) да ном сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се сни зи ти на 70% основ не ца ри не, б) 1 . ја ну а ра пр ве го ди не на кон сту па ња на сна гу Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се снизи ти на 40 % основ не ца ри не,

в) 1. ја ну а ра дру ге го ди не на кон сту па ња на сна гу Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се уки ну ти“. За тим се наво ди о ко јим се ин ду стриј ским про из во ди ма ра ди. То су, по ред оста лих: со,мер мер, об лу ци, шљу нак, ло мље ни или дро бље ни ка мен лиг нит, нафт ни га со ви и оста ли гасо ви ти угље но во до ни ци, хлор, азот, ки се о ник, амо ни јак, азот на ђу бри ва, ми не рал на или хе миј ска, лак бо је, бо је и пре ма зи, ба рут, ши би це, ак тив ни угаљ, ка тран од дрве та, це ви, цре ва и при бо ри за њих, шперпло че, бу рад, ба чве, пле тар ство, ше ши ри и дру ге по крив ке за гла ву, ки шо бра ни и сун цо бра ни, про из во ди од гип са, ба ло ни, бо це, те гле, ре зер во а ри и тан ко ви, ек се ри, ка тан ци и бра ве, сла ви не, мон та жне згра де.

У Анек су 1(б) Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни у ве зи са оним што је на ве де но у чла ну 6 Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни и чла ну 21 ССПа на во ди да ће се „ца рин ске


сто пе сни жа ва ти сле де ћим ре до сле дом: а) да ном сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се сни зи ти на 80% основ не ца ри не, б) 1 . ја ну а ра пр ве го ди не на кон сту па ња на сна гу Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се снизи ти на 60 % основ не ца ри не, в) 1. ја ну а ра дру ге го ди не на кон сту па ња на сна гу Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се сни зи ти на 40 % основ не ца ри не, г) 1. ја ну а ра тре ће годи не на кон сту па ња на сна гу Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се сни зи ти на 20 % основ не ца ри не, е) 1. ја ну а ра пе те го ди не на кон сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма, уки ну ће се пре о ста ле ца рин ске сто пе“. За тим се на во ди о ко јим се ин ду стриј ским про из во ди ма ра ди. То су, из ме ђу оста лог, и: шам по ни, све ће, по кри ва чи по до ва, про сти ра чи и отира чи, та пе те за зи до ве, коц ка за кал др му, но же ви и се чи ва, ва ге, бу до же ри, стру го ви, сла ви не, чет ке, че шље ви.

У Анек су 1(в) Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни у ве зи са оним што је на ве де но у чла ну 6 Пре ла зног спора зу ма о тр го ви ни и чла ну 21 ССПа на во ди се да ће се „ца рин ске сто пе сни жа ва ти сле де ћим ре до сле дом: а) да ном сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се сни зи ти на 85% основ не ца ри не, б) 1 . ја ну а ра друге го ди не на кон сту па ња на сна гу Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се сни зи ти на 70 % основ не ца ри не, в) 1. ја нуа ра дру ге го ди не на кон сту па ња на сна гу Спо ра зу ма, ца рин ске сто пе ће се сни зи ти на 40 % основ не ца ри не, г) 1. ја ну а ра тре ће го ди не на кон сту па ња на сна гу Спора зу ма, ца рин ске сто пе ће се сни зи ти на 20 % основ не ца ри не, е) 1. ја ну а ра пе те го ди не на кон сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма, уки ну ће се пре о ста ле ца рин ске сто пе“. За тим се на во ди о ко јим се ин ду стриј ским про из во ди ма ра ди. То су, по ред оста лих, и: пар фе ми и то а лет не во де, са пун, град ски от пад, та лог из ка на ли за ци је, кли нич ки от пад, от пад ни ор ган ски рас тва ра чи, от пад од теч но сти


за на гри за ње ме та ла, ку ти је, сан ду ци, гај бе, вре ће и ке се, за пу ши ва чи и по клоп ци, сто но по су ђе, вра та, про зо ри и окви ри за њих, про из во ди за кан це ла ри је и шко ле, оде ћа и при бор за оде ћу, про тек ти ра не пне у мат ске гуме, упо тре бља ва не пне у мат ске спољ не гу ме, ков че зи, ко фе ри, не се се ри, нов ча ни ци, др ве ни окви ри за сли ке, ала ти, ку ћи шта за ала те, ко вер те, ма ра ми це, ре ги стри, по штан ске раз глед ни це, не про мо чи ва обу ћа са ђо но вима и ли цем, ве штач ко цве ће, опе ке, бло ко ви, пло чи це и оста ли про из во ди од си ли кат ног фо сил ног бра шна, су до пе ре, ла ва бои, ка де, би деи, ба ло ни, те гле, пред ме ти зла тар ства, про из во ди од ста кла ко ји се упо тре бља ва ју за сто лом, на кит, пе ћи за за гре ва ње про сто ри ја, штедња ци, пло че, ли мо ви и тра ке од алу ми ни ју ма, де бљи не пре ко 0,20mm, жи це и це ви од ба кра, шип ке и про фи ли од алу ми ни ју ма, упре де на жи ца, ужад, ка бло ви, пле тене тра ке, пљо сна ти ва ља ни про из во ди од гво жђа или не ле ги ра ног че ли ка ши ри не ма ње од 600mm, апа ра ти за ку ва ње, шип ке и про фи ли од ба кра, уси си ва чи, микро та ла сне пећ ни це, елек трич не си ја ли це са влак ни ма и елек трич не си ја ли це са пра жње њем, трак то ри, мо тор на во зи ла за пре воз де сет или ви ше осо ба, др ве ни на ме штај за спа ва ће со бе, мон та жне згра де, но са чи ман дра ца, пред ме ти по сте љи не и слич на ро ба, ме тле.

Из прет ход них од ред би про из и ла зи да ССП ско ро на исти на чин тре ти ра ин ду стри ју ма ле и си ро ма шне Ср би је и та квих гло бал них ин ду стриј ских си ла као што су Не мач ка или Фран цу ска. По но во се по ла зи од не реал не прет по став ке да ср би јан ска ин ду стри ја мо же да се так ми чи са не мач ком или фран цу ском. За то у на ред ном вре мен ском пе ри о ду тре ба укло ни ти све ца рин ске и дру ге ба ри је ре пре ма ЕУ. Ка да се ово узме у об зир, по ста вља се пи та ње шта ће се де си ти у слу ча ју при ме не ССПа. Ја сно


је да ср би јан ска ин ду стри ја на не мач ком или фран цуском тр жи шту не ма ни ка квих шан си. Са дру ге стра не, пред у зе ћа из бо га тог де ла ЕУ ће вре ме ном збри са ти срп ску ин ду стри ју у Ср би ји. Је ди на за шти та ср би јан ских ин ду стриј ских пред у зе ћа – ца ри не – би ће, по сле од ре ђеног вре ме на, уки ну та. Као по сле ди ца тог са мо у би лач ког чи на, опа да ће и буyет ски при хо ди Ср би је. За тим ће се бу џет све ви ше по пу ња ва ти из ино стра ног за ду жи ва ња, по себ но ка да бу де рас про да то срп ско по ро дич но сре бро. То је на ша ре ал ност, а не фра зе о европ ском пу ту.

Или ће нас на ши ЕУ-дог ма ти ци убе ди ти у не мо гу ће? По њи хо вом ми шље њу, срп ски из воз од око 8,8 ми ли јар ди до ла ра у 2007. мо же да бу де рав но пра ван са не мач ким у истом пе ри о ду, ко ји је из но сио ско ро 1.361 ми ли јар ду до ла ра и у ко ме су до ми ни ра ли упра во ин ду стриј ски про из во ди. Мо жда ће нас ЕУфа на ти ци убе ди ти и да ни је тач на чи ње ни ни ца о ко јој пи ше проф. др Еми ли ја Ву ка дин: „Ви со ко раз ви је не зе мље су у пе ри о ди ма изград ње соп стве не ин ду стри је при ме њи ва ле за штит не ца ри не и дру ге ме ре спољ но тр го вин ске по ли ти ке да би од мо мен та у ко јем су се на ни воу раз во ја одво ји ле од дру гих зе ма ља ,за сту па ле прин ци пе ли бе ра ли зма у спољ но тр го вин ском про ме ту.Нај ве ћи по бор ник ли бера ли зма у спољ но тр го вин ској по ли ти ци је би ла Ве ли ка Бри та ни ја у пе ри о ди ма до ми на ци је соп стве не ин дустри је и тр го вач ке фло те и ка да ни је има ла до стој ног кон ку рен та. Ме ђу тим ка да се као ин ду стриј ске си ле ја вља ју Не мач ка, САД и Ја пан, Ве ли ка Бри та ни ја се опет окре ће про тек ци о ни стич ким ме ра ма да би за шти ти ла до ма ћу ин ду стри ју.“442

442 П рема с а јту ЦИА и Вукадин Е, Економска полити ка , Досије, Бе оград, 2 00 7, 17 6.


Да ли се Ср би ја на ни воу раз во ја одво ји ла од Не мач ке?

Да ли ср би јан ска ин ду стри ја пре сти гла Не мач ку, па за то ср би јан ска вла да уки да ца ри не у ме ђу соб ном про ме ту?

Ако се од ба це ове бе сми сли це (ко је про ис ти чу из не кри тич ког гло ри фи ко ва ња од ред би ССПа), ре ал ни еко ном ски по да ци по ка зу ју да је пра ва свр ха ши ре ња ЕУ, као што је то већ на ве де но у прет ход ним де ло ви ма, упра во осва ја ње но вих тр жи шта за огром ну не мач ку ин ду стри ју. Не мач ки из воз је л. Г. 1990, пре про ши ре ња ЕУ на Ис точ ну Евро пу, из но сио око 400 ми ли јар ди до ла ра, а 2005, ка да је ЕУ већ би ла об у хва ти ла 7 ис точ но е вроп ских др жа ва, не мач ки из воз је био ве ћи од 1.000 ми ли јар ди до ла ра.443 Ши ре ње ЕУ под сти че из воз свог мо то ра. У исто вре ме, као што је то већ на ве де но, спољ но тр го вин ски де фи цит Ср би је је све ве ћи и 2008. ме сеч но до сти же ско ро 1 мили јар ду до ла ра.444 Ср би јан ска ин ду стриј ска про из вод ња на ЕУпу ту не бе ле жи раст..

Ин ду стриј ска про из вод ња је у 2007. би ла за 4% ма-ња не го у 1998. На Ко со ву и Ме то хи ји је 1998. л. Г. во ђен пра ви рат про тив те ро ри ста, чи та ва при вре да је би ла у еко ном ској бло ка ди, а зе мља пред агре си јом НА ТО-а.445 Слич не су мор не по дат ке по ка зу је и та бе ла Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку. Ин ду стриј ска про из вод ња из 2007. ни је до сти гла ни во оне из рат не 1998.

443 НИН 3 .4.2008.444 Душанић Ј, Специј ал но и здање Активног це нтр а, 09 .0 5.2 008.445 Исто


Ин дек си ин ду стриј ске про из вод ње у Ре пу бли ци Ср би ји 1990 – 100446

Го ди на ин дек си1991. 82,01992. 65,61993. 41,31994. 42,31995. 43,81996. 46,01997. 50,61998. 52,71999. 39,02000. 43,32001. 43,32002. 44,12003. 42,82004. 45,82005. 46,22006. 48,42007. 50,2

Ко ли ко је ва жан ин ду стриј ски сек тор, ви ди се и из де фи ни ци је ко ја је из не та у књи зи На ци о нал на еко номи ја, пре ма ко јој „ствар ни на пре дак по љо при вре де и чи та ве на ци о нал не еко но ми је за ви си пр вен стве но од ин ду стри је“.447

446 Реп уб лички завод за с тат истик у Репуб лике Ср би је447 За пер иод 199 1–200 3. и нд ек си индуст ри јс ке п роизв одњ е су јединствено об рачунав ани по кл ас иф икацији делатно ст и (Ј КД ) и ш ифа рс ком везо м приказива ни по новој кл асифик а цији де латнос ти. П рофесо р на Факулт ет у техничких на ук а у Новом Саду Војин Грковић је запа зио да је у перио ду од 2 00 1 до 2007. „ об и м индустријске про из во дње расте спорије н ег о у периоду 1 99 4– 1998“ – По ли тика 22.0 5. 20 08. и Дев ет а ковић С, Јо ва новић–Г аврлилови ћ Б, Рикал ови ћ Г, Нац ион ална ек оно ми ја, Цен т ар за изд а вачку делатност Еконо мск ог факулт ета у Бео граду, Београ д, 2006 , 54–55 . П оглавље у к њизи има н аслов Индустрија – во де ћа делатно ст.


Та ко ђе, уко ли ко уђе мо у ЕУ, др жа ва ће мо ра ти да сма њи суб вен ци је у овој обла сти. То по ка зу је ис ку ство на ших су се да и зе ма ља у ре ги о ну. Ре гу ла ци о но те ло ЕУ је још у мар ту 2006. го ди не са оп шти ло да Ру му ни ја и Бугар ска мо ра ју да сма ње др жав не суб вен ци је ин ду стри ји. Ни ли Кру си ЕУ ко ме сар за кон ку рен ци ју је ин си сти ра ла да се та по моћ сма њи. Слич но се до го ди ло и у Сло ве ни ји пи ше др Ву ка дин :"На зах тев ЕУ др жа ва је об у ста ви ла све суб вен ци је чи ји су ко ри сни ци би ли че ли ча не. То ком 2002. го ди не рас пи са ни су ме ђу на род ни тен де ри за про да ју 80 % уло га две глав не че ли ча не у скло пу хол динг ком па није. У овој обла сти Сло ве ни ја мо ра да спро во ди пра ви ла ЕУ по ко ји ма пре о ста ла др жав на пред у зе ћа мо ра ју да се при ва ти зу ју...".448 Ако ко јим чу дом срп ска ин ду стриј ска пред у зе ћа и ус пе ју да се на мет ну на ин ду стриј ском тржи шту ЕУ (не ре ал на прет по став ка) го ди шња вред ност тог тр жи шта ина че пре ла зи ци фру од 1.000 ми ли јар ди евра го ди шње, чла ни це ЕУ ће има ти ме ха ни зме и то да спре че. Европ ски ко ме сар Гин тер Фер хој ген је из ја вио да са мо ма ли део фир ми на том тр жи шту за и ста има мо гућност да по слу је на прин ци пи ма ин тер ног тр жи шта ЕУ на ко ме је за га ран то ван сло бо дан про ток ро бе: "по сто је зна чај не сла бо сти ко је спре ча ва ју европ ске ком па ни је да има ју ко ри сти", при зна је Фер хој ген.449

По љо при вре да, ри бар ствоУ чла ну 26 ЕУ да је кон це си је на увоз по љо при вред них

про из во да из Ср би је. Ме ђу тим, већ у чла ну 27 Ср би ја се оба ве зу је да ће да ти кон це си је на увоз по љо при вред них

448 При вр ед ни пре гл ед 29. 0 3.2006. и Вукадин Е, Е коно мска п олитика, Досије, Београд, 20 07 , 241.449 Привредни пре глед 16.02 .2007.


про из во да из ЕУ. У ста ву 1 овог чла на пи ше: „Од да на сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма, Ср би ја ће уки ну ти сва ко ли чин ска огра ни че ња и ме ре ко је има ју деј ство на увоз по љо при вред них про из во да из За јед ни це.“

У Анек су 3 (а) Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни се де таљ но на во де „Ца рин ске кон це си је Ср би је на по љо привред не про из во де по ре клом из За јед ни це“ ко је се ти чу чла на 12 став 2 под (а) Пре ла зног спо ра зу ма о тр го ви ни (у ве зи са чла ном 27 ССПа) и за ко је се пред ви ђа форму ла ци ја „без ца ри не за нео гра ни че не ко ли чи не од да на сту па ња на сна гу Спо ра зу ма“. То су, из ме ђу оста лог, и сле де ћи по љо при вред ни про из во ди ко ји се уво зе из ЕУ: ко њи, жи ве сви ње, жи ве ов це и ко зе, до ма ћа жи ви на, свињ ско ме со, коњ ско ме со, дру ги кла нич ни про из во ди од го ве ђег, свињ ског, ов чи јег ко зи јег и ма га ре ћег ме са, жи вин ска и пти чи ја ја ја без љу ске, жу ман ца од ја ја, птичи ја ја ја у љу сци, све жа, ко зер ви са на или ку ва на, шпар гле, ти кви це, ар ти чо ке, по вр ће, не ку ва но или блан ши ра но, смр зну то, по вр ће, при вре ме но кон зер ви са но, слат ки кром пир, ба де ми, ке сте ње, пи ста ћи, ба на не укљу чу ју ћи бран ша на сте ба на не, ур ме, смо кве, гро жђе, све же или су во, ди ње, кру шке, шљи ве и су ве шљи ве, ма ли не, купи не, ду ди ње, ло га ња сте бо би це, цр не, бе ле или цр ве не ри би зле и огро зо ди, цр не и цр ве не ри бли зе, по мо ран џе, пше ни ца и на пол ни ца, твр да пше ни ца, пир за се тву, пир оста ли, раж, је чам, пи ри нач, бра шно ра жа но, се ме повр ћа, ше ћер на ре па, биљ ни со ко ви и екс тра ти, свињ ска ма сно ћа, жи вин ска ма сно ћа, со ји но уље, си ро во уље, ма сли но во уље, џе мо ви, ја го де, бра шно, прах и пе ле те од ме са или ме сних от па да ка, чвар ци, та лог од ви на, вин ски ка мен, ...

У Анек су 3 (б) Пре ла зног тр го вин ског спо ра зу ма се на во ди у ве зи са чла ном 12 став 2 (в) Пре ла зног тр го


вин ског спо ра зу ма и чла ном 27 ССПа да ће се у ро ку од не ко ли ко го ди на по сте пе но уки да ти ца ри не за по љопри вред не про из во де ме ђу ко ји ма су и: ко ко шке вр сте Gcba us do me sti cus, ко зје ме со, џи ге ри це, су рут ку, кар фи ол и бро ко ли, бе ли лук, пла ви па тли џан, спа наћ, кром пир, цр ни лук, па суљ сит ни цр ве ни, боб, лу бе ни це, кај си је, ма ли не, тре шње и ви шње, ја бу ке, кру шке, си ро во уље, кра став ци и ки се ле кра став чи ћи, пе чур ке, ку ван кромпир (и на дру ги на чин при пре ман), па суљ у зр ну, гра шак, шар га ре па, ки се ли ку пус, сла бо ви но „pi qu et te“, ...

У Анек су 3 (в) Пре ла зног тр го вин ског спо ра зу ма се на во ди у ве зи са чла ном 12 ста ва 2 под (в) и у ве зи са чланом 27 ССПа да ће се по сте пе но сма њи ва ти ца ри не за по је ди не по љо при вред не про из во де у ро ку од не ко ли ко годи на, на при мер за па ра да јиз на 20% од основ не ца ри не.

У Анек су 3 (г) Пре ла зног тр го вин ског спо ра зу ма у ве зи са чла ном 12 став 2 под (в) и у ве зи са чла ном 27 ССПа та ко ђе се на во ди да ће се ца ри не уки да ти или сма њи ва ти у ро ку од не ко ли ко го ди на. На при мер, ца ри на за кач каваљ ће се сма њи ти на 35%, за сир од ов чи јег мел ка на 30%, по је ди не вр сте па су ља 40%, по је ди не вр сте гра шка 20%, ко ба си це, су ше не или за ма за ње (не ку ва не) 30 %, слат ку па при ку на 40 %, ја бу ко ва чу и кру шко ва чу 40% итд.

Слич но сма њи ва ње се пред ви ђа и чла ну 30 став 1 ССПа: „Од да на сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма, Ср би ја ће уки ну ти сва ко ли чин ска огра ни че ња и ме ре ко је има ју деј ство на увоз ри бе и про из во да од по реклом из За јед ни це.“ У том кон тек сту по у чан је при мер из Хр ват ске. Ка да је Хр ват ска 2006. л. Г. по ку ша ла да са гра ди ри бар ске бро до ве да би по мо гла раз вој свог ри бо лов ства, та иде ја ни је на и шла на одо бра ва ње званич ни ка ЕУ. Би ро кра те из ЕУ су твр ди ле да би из градња но вих ри бар ских бро до ва би ла по ку шај так ми че ња


Хр ват ске са Ита ли јом, ко ја, ина че, већ има мо но пол на улов ри бе у Ја дран ском мо ру. Ита ли ја са сво јом флотом уло ви 90%, а Хр ват ска са мо око 7%. Под из го во ром очу ва ња еко ло шких стан дар да, Хр ват ској је из Бри се ла по ру че но и да но вац из ЕУ не мо же би ти ко ри шћен за из град њу но вих бро до ва, већ за ре кон струк ци ју за старе ле фло те или за тран сфор ми са ње ри бар ских бро до ва у ту ри стич ке. Овај ар гу мент ЕУ не ма ре ал ног уте ме љења јер је упра во за ме на ста рих бро до ва но вим нај бо ља мо дер ни за ци ја.

Уза луд су хр ват ски зва нич ни ци твр ди ли да би бродо ви би ли ко ри шће ни за хва та ње сит не пла ве ри бе, ко ја у Ја дра ну ни је угро же на. Ка да се са гле да ју сви ови бе сми сле ни зах те ви из ЕУ, по ста вља се пи та ње ко је је њи хо ва свр ха. Мо жда сле де ћи по да ци да ју од го вор. На те ри то ри ји ЕУ 2006. л. Г. је жи ве ло око 270.000 по ро ди ца ко је су за ви си ле од ри ба ре ња.450

Ре зер ве ри бе се сма њу ју, по себ но у Се вер ном мору. У ста рим и бо га тим чла ни ца ма ЕУ ме ђу ри ба ри ма и њи хо вим по ро ди ца ма по сва ку це ну тре ба одр жа ти со ци јал ни мир.

У чла ну 31 ССП пре ви ђе но је да Са вет за ста би ли за ци ју и при дру жи ва ње има пра во да из вр ши ре ви зи ју, и то у прав цу да љег сни жа ва ња ко ли чин ских ме ра и огра ни чења ко ји ма се шти ти срп ски по љо при вред ни сек тор или, ка ко се то де фи ни ше у овом чла ну, „нај ка сни је 3 го ди не на кон сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма, за сва ки по једи нач ни про из вод и на уре ђе ној и од го ва ра ју ћој осно ви, ће ис тра жи ти мо гућ ност за одо бра ва ње да љих уза јам них кон це си ја у ци љу при ме не ве ће ли бе ра ли за ци је тр го ви не про из во ди ма по љо при вре де и ри бар ства“.

450 Ћук С, Полит ик а 23.09.2006.


Ако – ко јим чу дом – срп ска по љо при вре да и успе да угро зи до ти ра не за пад но вроп ске по љо при вред не гра не на тр жи шту ЕУ, он да ССП чла ном 33 став 2 пред ви ђа заштит не ме ре за ЕУ или: „Без ути ца ја на став 1 овог чла на, у слу ча ју да ку му ла тив ни из воз про из во да по ре клом из Ср би је, на ве де них у Анек су 5 Про то ко ла 3, по ра сте за 30% у оби му у то ку ка лен дар ске го ди не, у по ре ђе њу са про сеч ним из во зом ме ре ним за прет ход не три ка лен дарске го ди не, За јед ни ца мо же да су спен ду је пре фер ци јал ни трет ман ко ји се при ме њу је на про из во де ко ји су до ве ли до по ра ста из во за“.

Фра зе У окви ру ли це мер не за ме не те за ко ја се фор си ра

из Бри се ла (или ла жног из јед на ча ва ња бо га тих и сиро ма шних) Жо зеп Љо ве рас, шеф де ле га ци је Европ ске ко ми си је, у де цем бру 2007. (по во дом усла га ша ва ња текста ССП) по ру чу је да Ср би ја до би ја пра во на из воз без ца ри на у ЕУ. Али за уз врат, ка же Љо ве рас са мо мо ра да се осло бо ди ре стрик ци ја, да ели ми ни ше не тр го вин ске ба ри је ре, тач ни је, мо ра да у ро ку од 6 го ди на сма њи или уки не ца ри не на по љо при вред не про из во де. То не при родно из јед на ча ва ње џи нов ске по љо при вре де и ин ду стри је ЕУ и сла бе по љо при вре де и ин ду стри је Ср би је Љо ве рас по ку ша ва да при кри је фра зом да ће те ме ре ство ри ти по вољ ну кли му за тр го ви ну ин ду стриј ским и по љо привред ним про из во ди ма.451

Го то во не пра ва зи ђен при мер за ме не те за и(ли) ЕУпропа ган де је аутор ски текст кон сул та на та Европ ске аген ци је за ре кон струк ци ју Сти ве на Го са об ја вљен у ср би јан ским

451 Привредни преглед 19.12.2007.


ме ди ји ма.452 Гос на по чет ку тек ста при зна је: „Мо жда најбит ни ји од 'Ко пен ха шких кри те ри ју ма' је сте мо гућ ност зе мље да бу де кон ку рент на на је дин стве ном тр жи шту ЕУ. Ср би ја ће мо ра ти да по ло жи исти ис пит, да кле да ли се фар ме ри у Ср би ји мо гу так ми чи ти са фар ме ри ма у Фран цу ској, Не мач кој, Ма ђар ској, Пољ ској.“ (Очи глед но је да су Пољ ска и Ма ђар ска умет ну те из про па ганд них раз ло га.) Гос за тим од го ва ра на соп стве но пи та ње: „На пр ви по глед од го вор ко ји се на ме ће је сте–не. Ове го ди не при но си пше ни це у Ср би ји су би ли са мо 62% од про сека ЕУ, а при но си ку ку ру за са мо 69%, при но си мле ка по кра ви су от при ли ке по ла при но са ЕУ, а без об зи ра на то фар ме ри у Ср би ји ко ри сте сли чан ни во ула га ња у одно су на њи хо ве екви ва лен те у ЕУ. Ако узме мо у об зир и чи ње ни цу да су фар ме у Ср би ји знат но ма ње од ве ћи не у За пад ној Евро пи, он да из гле да не мо гу ће да ће ова земља ика да би ти у мо гућ но сти да бу де кон ку рент на.“ Го су би сва ка ко тре ба ло ода ти при зна ње за искре ност. Он на ста вља (ко ри сте ћи вер бал ну акро ба ти ку, а све за рад до ка зи ва ња не мо гу ћег) и по зи ва се на ис тра жи ва ње Инсти ту та за при ме ну на у ке у по љо при вре де ко је об ра ђу је ин ди ви ду ал ни учи нак 360 по љо при вред них га зди на ста ва у Ср би ји. Ис тра жи ва ње по но во по ка зу је да су про сеч ни из но си ни ски. Али, Грос у ис тра жи ва њу от кри ва да 1/3 га здин ста ва по сти же ре зул та те ко ји су из над про се ка и ко ји су бли ски про сеч ним у ЕУ (или ве ћи од њих ка да се ра ди о ку ку ру зу, пше ни ци, сун цо кре ту и јеч му). Грос не по ми ње да је у ско ро у сва ком ста ти стич ком ис тра жи вању нор мал но да део об у хва ће не гру пе про из во ди ви ше од до би је ног про се ка. Гос от кри ће о 1/3 га здин ста ва ко ја про из во де ви ше про гла ша ва за „тај ну успе ха“ и по ру чу је

452 Политика 17.12.2006.


да се она мо ра „про ши ри ти на све њи хо ве су се де“, а за тим по љо при вред ни ке убе ђу је у то да је та тај на „вред ни ја од би ло ко је суб вен ци је ко ју сад при ма ју од Ми ни стар ства по љо при вре де и све га што се мо же до би ти као по моћ од ЕУ у тр ци за члан ство у ЕУ“.

По ли тич ка раз ли каЕУби ро кра те су нас убе ђи ва ле да је мо гу ћа рав но

прав ност по љо при вред не про из вод ње из ме ђу Хо лан ди је, Дан ске и Бел ги је, са јед не, и Ср би је, са дру ге стра не. Пода ци то де ман ту ју. Бел ги ја је 2003. про из ве ла 1.732.000, Дан ска 2.116.000, Хо лан ди ја 2.402.000, а Ср би ја 451.000 то на ме са. Бел ги ја је про из ве ла 3.500, Дан ска 4.675, Холан ди ја 10.842, а Ср би ја 1.590 ми ли о на ли та ра мле ка. Бел ги ја је 2003. про из ве ла 6.368, Дан ска 12.969, Хо лан ди ја 10.766, а Ср би ја 3.643 хи ља де сви ња.453

Ова ква раз ли ка је по сле ди ца огром них суб вен ци ја ко је се да ју по љо при вред ни ци ма у За пад ној Евро пи, а ко је ни су до пу ште не но вим чла ни ца ма ЕУ из Ис точ не Евро пе (у прет ход ним де ло ви ма књи ге су из не ти де та љи о ни жим про цен ти ма суб вен ци ја ко ји су до пу ште ни но вим чла ни ца ма ЕУ у од но су на суб вен ци је ко је до би ја ју бо га те чла ни це), а не не ка кве тај не. У том кон тек сту, Фран соа Мар си је, вла сник фар ме у Пи кар ди ји, при зна је: „Суб вен ци је су нео п ход не да не би смо би ли пре пу ште ни ћу ди ма тр жи шта, од но сно ра сту и па ду це на. Без то га не бих мо гао да пре жи вим, иако имам ве ли ко има ње.“ Марк Ди би ке је из ја вио: „Без суб вен ци ја ЕУ, у Фран цу ској не би би ло ова ца. За то их ни ка ко не тре ба уки да ти.“ Фран цу ски ми ни стар по љо при вре де отво ре но из но си да се суб вен ци је ко ри сте за очу ва ње со ци јал ног ми ра, а не за уна пре ђи ва ње про из вод ње или бор бе про тив

453 НИН 10.01.2008.


не ста ши це хра не: „Фран цу ски Ал пи су област у ко јој се једи но мо же про из во ди ти мле ко. Због пла нин ског те ре на, та про из вод ња ни је еко ном ски ис пла ти ва, али је од су штин ског зна ча ја за оп ста нак се о ских за јед ни ца – Же лим да одр жим сто чар ство у Фран цу ској, ра ди ме са и мле ка, али и да би се са чу ва ла се о ска до ма ћин ства.“454

Ср би јан ски но ви на ри ко ји су по се ти ли хо ланд ске по љо при вред не про зво ђа че су за па зи ли сле де ће: „Позна то да су зах те ви за пад них по тро ша ча, на рав но и хо ланд ских, вр ло ви со ки, а та мо шњи фар ме ри, ка ко су нам са оп шти ли, увек иду ко рак ис пред. На рав но, у приме ни тих но ви на ни су пре пу ште ни са ми се би, већ има ју ве ли ку по моћ др жа ве. Сва ку ин ве сти ци ју у по бољ ша ње про из во да, стан дар де и сер ти фи ка те, ко ји се ти чу здравстве не ис прав но сти хра не, као што су сма ње ње за га ђе ња, по бољ ша ње усло ва жи во та, др жа ва 'от пра ти' с по ло ви ном вред но сти ин ве сти ци ја, у про се ку. Дру ги њи хов ре цепт за успех је што хо ланд ски фар ме ри на тр жи шту не насту па ју по је ди нач но, већ пре ко удру же ња, слич них код нас омра же ним за дру га ма, због че га по сти жу бо ље це не и има ју ве ћи ути цај на оста ле тр жи шне игра че... Једно та кво удру же ње про из во ђа ча ста кле нич ког по вр ћа 'Гри не ри' оку пља 9.500 фар ме ра и има го ди шњи про мет од две ми ли јар де евра, што у Хо лан ди ји, што из во зом и уво зом во ћа и по вр ћа.“455

Са мо 20 % европ ских аграр них суб вен ци ја од ла зи обич ним ко ри сни ци ма ме ђу по љо при вред ни ци ма, око 4/5 до би ја ју аграр ни ве ле про и зво ђа чи и ди стри бу те ри (као Уни ле вер и Не стле) – об ја вље но је 2005..456

454 www.bbc.co.uk/serbian/news/ 2 0. 05 .2 008.455 Ра бр ен овић Ј, Политика 26.10.20 07 .456 Казимир ов ић М, Политика 17.12.20 05.


Сле де ћа та бе ла по ка зу је ка ко је ЕУ 2003. до ти ра ла по љо при вред ни сек тор.

ЕУ суб вен ци је фар ме ри ма–ди рект на пла ћа ња 2003.457

Зе мља у ми ли јар да ма евраФран цу ска 7,38Шпа ни ја 4,28Не мач ка 3,90Ита ли ја 3,13В. Бри та ни ја 3,12

Пре ма Би Би Си ју, за јед нич ка ЕЗ по љо при вред на поли ти ка је уве де на због стра ха од не ста ши це хра не, на кон ис ку ства по сле два свет ска ра та (не кад се из два ја ло чак и 70% бу џе та, а са да око 40%). Али та ква опа сност ви ше не по сто ји. Ја сно је да се по љо при вред ни ци у зе мља ма За-пад не Евро пе до ти ра ју ис кљу чи во због очу ва ња со ци јал ног ми ра (или из по ли тич ких раз ло га). Та кав став за сту па и но бе ло вац Џо зеф Сти глиц: „Евро па бра ни сво је по љопри вред не по ли ти ке не са мо у сми слу по себ них ин те ре са, већ и да би са чу ва ла ру рал не тра ди ци је.“458

За то се по во дом пот пи си ва ња ССПа по ста вља ју сле де ћа пи та ња. Ка ко ће се ср би јан ска по љо при вре да так ми чи ти са хо ланд ском ка да је са мо аграр ни из воз Хо лан ди је у 2006. до сти гао 54 ми ли јар де евра (био је већи не го це ло куп ни БДП Ср би је)? Ка ко ће се ср би јан ска по љо при вре да так ми чи ти са Фран цу ском ако се зна да је Фран цу ска 2007. за по љо при вре ду и ру рал ни раз вој од ЕУ до би ла ви ше од 10 ми ли јар ди евра (или ско ро 50% ви ше од би ло ко је дру ге др жа ве чла ни це)?459

457 АФП – Ка зим ир овић, П ол ит ик а 17.12.2005.458 Стиглиц Џ, Противреч нос ти глобализ ац иј е, СБМ–х, Београд, 2 002, 256.459 Рабреновић Ј, Полит ик а 26.10.20 07. и Прив редни преглед 30.06.20 08.


Тре ба под се ти ти на то да срп ска по љо при вре да ни је на пре до ва ла због усва ја ња европ ског пу та на кон 2000. У Ср би ји је 2002. би ло 19,6, а 2006. 16,5 ми ли о на ко ма да жи ви не.460 Пре ма по да ци ма ко је је из нео са рад ник Центра за на уч но и стра жи вач ки рад у При вред ној ко мо ри Ср би је, Во ји слав Стан ко вић, род ку ку ру за 2007. је из носио 3,905, 2006. 5,98 ми ли о на то на, а 2005. 7,085 ми ли о на то на. Род пше ни це 2007. ко ји је из но сио 1,864 ми ли о на то на са про сеч ним при но сом од 3,3 то не по хек та ру био је ни жи од про се ка у 2006. и за 16,3% ни жи од де се того ди шњег про се ка.461 Сле де ће та бе ле по ка зу је ефек те европ ског пу та на про из вод њу го ве ђег ме са у Ср би ји и на број но ста ње кра ва и ју ни ца.

Про из вод ња го ве ђег ме са 462

Го ди на Го ве ђе ме со у то на ма2000. 103.0002001. 93.0002002. 96.0002003. 95.0002004. 93.0002005. 90.0002006. 83.000

Број но ста ње кра ва и ју ни ца463

Го ди на кра ве и ју ни це2000. 843.0002005. 720.0002007. 648.000

460 Рак овић С, Пр ивредни преглед 14.05 .2 00 8.461 Танјуг – Привредни пре гл ед 26.05.2008.462 Витановић Р, НИ Н 29.05.2008.463 Витановић Р, Н ИН 29. 05.2008.


Ца ри не – суб вен ци је – из возЧак је и бив ши пот пред сед ник срп ске вла де (ко ја је по

сва ку це ну хте ла да уђе у ЕУ), про за пад но ори јен ти са ни Ми ро љуб Ла бус, по во дом све ло ши је си ту а ци је у по љопри вре ди још пре не ко ли ко го ди на отво ре но при знао: „На ша по љо при вре да не мо же да из др жи кон ку рен ци ју ЕУ због суб вен ци ја и ми је ди но мо же мо да се бра ни мо пре ко ца ри на. То је на пу ште но, а за уз врат ни је убр зан наш про цес при сту па ња ЕУ.“464

Члан рад не гру пе за по љо при вре ду у пре го во ри ма из ме ђу ЕУ и Ср би је, Ми лош Ми ла но вић је по чет ком 2006, у тре нут ку ка да је про сеч на ца ри на за по љо при вред не про из во де у Ср би ји из но си ла 21,20%, обе ло да нио да ће на кра ју та ко зва ног тран зи ци о ног пе ри о да за шти та за срп ске аграр не про из во де би ти ну ла или да да ће на кон ула ска у ЕУ ца ри не би ти пот пу но уки ну те. Ср би ја ће, исто вре ме но, пре ма тре ћим зе мља ма (пре ма Ру си ји, на при мер) мо ра ти да уве де за шти ту ко ја ће би ти ве ћа од про сеч не ца рин ске та ри фе у Ср би ји у 2006.465 Док бо га те зе мље ЕУ од Бри се ла при ма ју ми ли јар де евра за ову обла сти, пре ма по да ци ма Ми ни стар ства за по љопри вре ду вла де Ре пу бли ке Ср би је за по љо при вре ду је 2004. л. Г. из дво је но 250 ми ли о на евра, а 2005. л. Г. 20 ми ли о на евра ма ње (или 230 ми ли о на евра (8% ма ње)). Суб вен ци је на ме ње не за 130.000 га здин ста ва су у 2004. из но си ле 156 ми ли о на евра. Оне су 2005. сма ње ње на 119 ми ли о на евра (би ле су ма ње за 37 ми ли о на евра или за ско ро 24%).466

464 Ћирјаков ић З, 09.11.2 00 6. 465 Пр ивредни прегле д 23 .01.2008. Није теш ко предви де ти како би се то од ра зи ло на угов ор о слобо дној трговини са Руск ом ф едерацијом.466 Привредни пр ег ле д 14.12.2005.


Што се ти че из во за у ЕУ, ни ту ни је мно го бо ља ситу а ци ја. Од по чет ка 2008. из ве зе но је са мо 600 то на јуне ћег ме са, и то у Не мач ку и Ита ли ју, по про сеч ној це ни од 4 евра по ки ло гра му. Екс пер ти пред ви ђа ју да из воз у 2008. не ће пре ма ши ти онај из нос из 2007, ка да је иностран ству про да то 1.800 то на или са мо 20% од одо бре не кво те. Из воз стаг ни ра, а про из вод ња опа да. То су пра ве по сле ди це ЕУпу та.467

По у чан је и при мер ин ду стри је ме са Зла ти бор из Чаје ти не. Она је изу би ла до зво лу за из воз ме са на тр жи ште ЕУ 2006. на кон по се те ин спек то ра Ко ми си је ЕУ за хра ну и ве те ри ну (они су не де ља ма оби ла зи ли ср би јан ске клани це и фар ме.) Пр ви чо век та да шње Упра ве за ве те ри ну Ми ни стар ства за по љо при вре ду, Де јан Кр ња јић, при зна је да глав ни про блем ни је био у здрав стве ној ис прав но сти ме са, већ у то ме што ни је мо гло да се утвр ди од ког гр ла сто ке је не што про из ве де но: „На ма је до зво ла за из воз ме са у ЕУ да та пре тач но три го ди не као из раз до бре воље без пра ве ин спек циј ске кон тро ле. Ово што они са да ра де је пра ва, ду бин ска кон тро ла. Ми ни смо 'па ли' на здра стве ној ис прав но сти ме са, она у це ли ни ни је спорна, већ на па пи ри ма.“468 На европ ском пу ту ср би јан ске по љо при вре де има и не ких не сми сле ним пре пре ка по пут игра ча ка за сви ње (без ела бо ри ра ног на уч ног оправ да ња). Проф. др Ве ли бор Сто јић, де кан Фа кул те та ве те ри нар ске ме ди ци не из но си: „У си ро ма шној зе мљи, где су и играч ке за де цу лук суз, сме шно је го во ри ти о играч ка ма за пра сиће. Про блем стре са код сви ња мо же ути ца ти на ква ли тет ме са, али играч ке ту не мо гу да по мог ну.“469

467 Вита но вић Р, НИ Н 2 9.5.2 00 8.468 Политика 09.02.2 006.469 Спас ено в М , Вечерње н ов ос ти 09.12.2007.


Ја сно је да упра во због ЕУпу та ста ње срп ске по љо привре де све ви ше под се ћа на си ту а ци је у нај си ро ма шни јим зе мља ма све та. И њи ма је фор мал но омо гу ћен из воз на тр жи ште ЕУ. Ме ђу тим, но бе ло вац Џо зеф Сти глиц из носи шта се де си ло ка да је ве ли ко ду шна ЕУ до зво ли ла увоз по љо при вред них про из во да из нај си ро ма шни јих зе ма ља. Сти глиц по во дом ин ци ја ти ве ЕУ „све осим оруж ја“ исти че да то ни је раз ре ши ло „све жал бе зе ма ља у раз во ју – оне још увек не ће мо ћи да се так ми че про тив ви со ко суб вен ци о ни са не европ ске по љо при вре де".470

По вра так ста рих вре ме на – ал тер на ти ваКа да се ана ли зи ра ду бљи сми сао од ред би из ССПа о

до бро на мер ном из јед на ча ва њу срп ске и ЕУпо љо при вре де, исти ни то зву че пред ви ђа ња ми ни стра за по љо при вре ду у аустриј ској по кра ји ни Гор ња Аустри ја, Јо зе фа Што кинге ра, ко ји твр ди да са да „по но во мо же да се спо ји оно што је не ка да исто риј ски би ло за јед но“.471 По кра јин ски мини стар је из ја вио и то да је Ср би ја тр жи ште бу дућ но сти за по љо при вре ду аустриј ске по кра ји не, што је сва ка ко тач но јер су аустриј ски уз га ји ва чи го ве да 2006. Ср би ји про да ли не ко ли ко хи ља да гр ла, и по то ме је Ср би ја би ла на 5. ме сту за аустриј ске из во зни ке. И док бо га ти ји део ре ги о на на пре ду је, си ро ма шни ји на за ду је (слич но као у „до бра ста ра вре ме на“ о ко ји ма са ња ри Што кин гер).

На ши ЕУдог ма ти ци од ба цу ју сва ку ал тер на ти ву и ис ку ста ва зе ма ља Ис точ не Евро пе и у овој обла сти. Ка да

470 Стиглиц Џ, Противречн ости глоба лизације, СБМ–х, Бео гра д, 200 2, 255.471 При вред ни преглед 0 3.09.2 00 7. Шт окингер сигурно није н осталги ча н за бив шом Југославијом, в ећ за једном другом т во реви ном ко јо ј је Беч б ио главни г ра д, а Срби другоразред ни г рађани.


ср би јан ску по ли ти ку не би во ди ла ЕУ дог ма (ЕУ дог ма од ба цу је сва ку ре ал ност), он да би се са па жњом мо гле саслу ша ти ре чи Ја на Ве ле ба из че шке Аграр не ко мо ре, ко ји је 2007. ова ко про це њи вао шан се че шке по љо при вре де на за пад ном тр жи шту: „На за пад ним тр жи шти ма не ма мо мно го шан си, та мо рет ко ко га са стра не пу шта ју. Оста је са мо ис ток на ко ме и вла де има ју ин те рес за са рад њу са на ма.“472 За то не чу ди да док не мач ки и хо ланд ски фарме ри ку пу ју зе мљу по Че шкој, че шки по ку ша ва ју да се про би ју на тр жи ште Укра ји не и Ру си је. Фир ма Фра тец је го ди на ма по ку ша ва ла да уђе на ру ско тр жи ште, а ус пе ла је тек ка да је 2006. у Пра гу бо ра вио Вла ди мир Пу тин. Чешка фир ма је 2007. у Ба шки ри ји гра ди ла фар му пра са ди и кра ва, а до би ла је по сао ко ји пред ви ђа опре ма ње де сет по љо при вред них ком плек са у ру ској Са ма ри.

Бор ба про тив срп ских ца ри на Еви дент но је да по је ди не од ред бе ССПа „во де бор бу“

про тив (иона ко сни же них) ср би јан ских ца ри на. У ста ву 1 чла на 36 пи ше: „Од да на сту па ња на сна гу овог Спо разу ма, у тр го ви ни из ме ђу За јед ни це и Ср би је не ће би ти уве де не но ве ца ри не на увоз или из воз или да жби не ко је има ју исто деј ство, ни ти ће оне ко је се већ при ме њу ју бити по ве ћа ва не.“ Став 2 за бра њу је уво ђе ње ко ли чин ских огра ни че ња. Члан 39 ре гу ли ше пи та ња ца рин ске уни је и зо не сло бод не тр го ви не. По тен ци јал но ве о ма опа сна фор му ла ци ја за ср би јан ску при вре ду се на ла зи у од ред би ко јом се тра жи да Ср би ја и ЕУ у окви ру Са ве та за ста били за ци ју одр жа ва ју кон сул та ци је ко је се од но се на пи та ња „тр го вин ске по ли ти ке пре ма тре ћим др жа ва ма“. Ова ква од ред ба у окви ру чла на ко ји ре гу ли ше област уго во ра о

472 Лазаревић М , Политика 21 .04.20 07 .


сло бод ној тр го ви ни мо же угро зи ти уни кал ни уго вор о сло бод ној тр го ви ни ко ји има мо са РФ.

За ср би јан ску при вре ду су спор не и од ред бе о дампин гу и суб вен ци ји из чла на 40 и за штит ној кла у зу ли из чла на 41. Оне Ср би ји (на пр ви по глед) пру жа ју меха ни зме за за шти ту до ма ће при вре де. Та ко је са мо на па пи ру. Не ре ал но је оче ки ва ти да по ли тич ка ели та из Бе о гра да, ко ја је у та квом од но су пре ма Бри се лу да прела зи пре ко сла ња ми си је Еулекс и при зна ња фан том ске др жа ве Ко со во, упо тре би за штит не ме ре из чла но ва 40 и 41 про тив ЕУ. Ре ал ни је је оче ки ва ти да ће упра во ЕУ у слу ча ју по ја вљи ва ња дам пин га или суб вен ци ја употре би ти „од брам бе не тр го вин ске ме ре“. Ре ал ни је је да ће упра во ЕУ, а не Ср би ја ис ко ри сти мо гућ ност да без кон сул та ци ја са Са ве том за ста би ли за ци ју (као што то пред ви ђа члан 41 о за шти ти до ма ће при вре де), од мах „при ме ни/ти/ при вре ме не ме ре по треб не за от кла ња ње про бле ма“, а за штит не ме ре мо гу тра ја ти и до 4 го ди не. То је ре ал ност, оста ло су ЕУфра зе.

Слич не од ред бе се пред ви ђа ју и у чла ну 46 ко ји предви ђа да због „из о стан ка ад ми ни стра тив не са рад ње“ мо же до ћи до „при вре ме не су спен зи је по вла шће ног по ло жа ја про из во да“ (раз ли ка је у то ме што је рок кра ћи – он изно си 6 ме се ци).

У чла ну 43 пред ви ђа се да ће Ср би ја јед но стра но и по сте пе но „при ла го ди ти све др жав не мо но по ле ко мер цијал ног ка рак те ра ка ко би обез бе ди ла да, до ис те ка 3 го ди не од сту па ња овог Спо ра зу ма на сна гу, ви ше не по сто ји дискри ми на ци ја из ме ђу др жа вља на чла ни ца Европ ске уни је и Ср би је у по гле ду усло ва под ко ји ма мо но по ли на ба вљају и про да ју ро бу“. Тре ба, да кле, омо гу ћи ти да стран ци бу ду по сред ни ци из ме ђу др жав них срп ских мо но по ла и срп ских по тро ша ча. У том сми слу Ма ја Ко ва че вић, ко ја


је у пе ри о ду 2001–2003. би ла шеф Кан це ла ри је за придру жи ва ње СРЈ Европ ској уни ји, из но си да ће ова бор ба про тив срп ских ца ри на би ти окон ча на 2014: „Та ко ђе, ка же се да пот пи си ва ње Спо ра зу ма зна чи бо љи жи вот, ве ћу за по сле ност, до дат ни при лив стра них ин ве сти ци ја и при вред ни раз вој Ср би је уоп ште. Мо жда бу де, али не мо ра да зна чи – то пре све га за ви си од по ли ти ке Вла де Ср би је. Од 2000. го ди не пре ко 95 % про из во да по ре клом из Ср би је мо же да се уво зи на тр жи ште ЕУ без пла ћа ња ца ри не, а у ро ку од шест го ди на од сту па ња ССП–а на сна гу, ми би смо мо ра ли да уки не мо ца ри не на увоз про-из во да из ЕУ. Уко ли ко би ССП био пот пи сан ове го ди не, тр жи ште Ср би је би 2014. би ло пот пу но отво ре но за гото во све про из во де из 27 зе ма ља ЕУ.“ Проф. др Еми ли ја Ву ка дин из но си слич не по дат ке као и Ма ја Ко ва че вић: „Европ ска уни ја је одо бри ла ауто ном не тр го вин ске префен ци јал не по осно ву ко јих је уки ну то пла ћа ње ца ри не при уво зу у зе мље ЕУ(из овог ре жи ма су би ли из у зе ти ви но, те ле ти на, од ре ђе ни ри бљи про из во ди, тек стил и че лик).“473 Ак ту ел ни ди рек тор Кан це ла ри је за европ ску ин те гра ци ју (бив ша Кан це ла ри ја вла де Ср би је за при дружи ва ње Европ ској уни ји) Та ња Ми шће вић је још 2005. искре но го во ри ла о тр го ви ни на ше зе мље са ЕУ: „Иако још од 2001. го ди не има мо пра во, ми не ко ри сти мо до ста тих олак ши ца јер не ма мо ка па ци те те и на ши про из во ди у мно гим слу ча је ви ма не од го ва ра ју стан дар ди ма ЕУ.“

Ово ме тре ба до да ти и де фи ни ци ју ца ри не као ин струмен та еко ном ске по ли ти ке и из во ра бу џет ског при хо да, па ће би ти ја сно шта је пра ва свр ха ССП–а. Проф. др Еми ли ја Ву ка дин ја сно ка же: „Ца ри не су из вор но ин

473 Поли ти ка 24. 0 4.2008. и Вукадин Е, Економска политика, Досије, Београд, 2007. стр. 251, 142.


стру мент спољ но тр го вин ске по ли ти ке, а ка ко су из вор јав них при хо да, од но сно бу џе та, исто вре ме но су су и инстру мен ти фи скал не по ли ти ке.“474 За то је ви ше не го ја сно шта је пра ва свр ха и ко је ће би ти по сле ди це при хва та ња ССП–а. Уки да ње ср би јан ских ца ри на. Уки да ње ср би јан ског еко ном ског су ве ре ни те та. По ве ћа ње де фи ци та бу џе та Ср би је. Да ље за ду жи ва ње Ср би је.

И у чла ну 99 ССПа отво ре но се на во ди да је циљ „ускла ђи ва ње ца рин ског си сте ма у Ср би ји са си сте мом у За јед ни ци, чи ме ће се отво ри ти пут ме ра ма ли бе ра ли за ци је“. У том кон тек сту проф. др Јо ван Ду ша нић са Бе о град ске по слов не шко ле ис ти че до че га је већ до ве ла бор ба про тив срп ских ца ри на: „Ра ди кал на ли бе ра ли за ци ја ко ја је спрове де на од мах на по чет ку ДОС–ове вла сти до при не ла је до дат ном 'гу ше њу' до ма ће про из вод ње по што је про сеч на ца рин ска сто па све де на на јед но ци фре ну, а уки ну та су сва ван ца рин ска огра ни че ња.“ Ду ша нић на гла ша ва и зна чај по ли ти ке „пре це ње ног кур са ди на ра ко ја 'по ску пљу је' дома ћу ро бу на ино стра ном тр жи шту и де сти му ли ше из воз, а под сти че увоз по што стра на ро ба по ста је 'јеф ти ни ја'“. „У та квој си ту а ци ји ско ро да би ло ка кав из воз по ста је не рен та би лан, а увоз еко ном ски ве о ма атрак ти ван, што до во ди до ра ста спољ но тр го вин ског де фи ци та (ко ји је са мо у 2007. из но сио ско ро 10 ми ли јар ди до ла ра и био ве ћи од укуп ног из во за) и гу ше ња до ма ће про из вод ње.“ Ду ша нић за кљу чу је: „Ста би ли за ци ја и ли бе ра ли за ци ја, ка ко су спро во ђе не у Ср би ји, до ве ли су до 'гу ше ња' до ма ће про из вод ње и оба ра ња вред но сти на ших пред у зе ћа ко ја у усло ви ма ма сов не при ва ти за ци је, пре ла зе у ру ке но вих вла сни ка по из у зет но ни ским це на ма.“475

474 Маџгаљ С. Привредни преглед 21.11.2005.475 www.nsmp.org.yu


Ко ли ко је не ло гич на тврд ња на ших ЕУдог ма ти ка да ће нам уки да ње ца ри на и по ве ћан увоз до не ти еко ном ско бла го ста ње, по ка зу је и Из ве штај ко ми си је за раст и раз вој ко ји је об ја вљен у Фај не шел Тај мсу 22. мар та 2008. Ко миси ја је фор ми ра на 2006, а пред сед ник је био но бе ло вац Мајкл Спенс; по ред стал ног са ста ва од 21 екс пер та из 18 зе ма ља, у ра ду је уче ство ва ло још 300 углед них екс пе рата. Рад су по ма га ле за пад не вла де, Свет ска бан ка и јед на фон да ци ја. Фи нан сиј ски кон сул тант Не бој ша Ка тић о тој ана ли зи пи ше: „Ана ли за је об у хва ти ла пе ри од од 1950. до 2005. го ди не. Сва ка од по ме ну тих 13 др жа ва је ус пе ла да у не ком кон ти ну и ра ном пе ри о ду од нај ма ње 25 го ди на, оства ри про сеч ну сто пу ра ста од 7%...“ Упра во на осно ву по зи тив них при ме ра Ко ми си ја ука зу је „на опа сност пребр зог отва ра ња еко но ми је спољ ној кон ку рен ци ји...“ Ка тић за кљу чу је: „Ово ће би ти за ни мљи во оном де лу до ма ће тр го вин ске јав но сти ко ји огро ман де фи цит тр го вин ског ба лан са ве зу је са мо за сла бо сти из во зне при вре де, за нема ру ју ћи при то ме бу ја ју ћи увоз.“476

Од бра на ЕУАко ко јим чу дом и до ђе до про до ра ср би јан ских про

из во да на тр жи ште ЕУ, др жа ве чла ни це ЕУ ће се бра ни ти од срп ских про из во да и по сле пот пи си ва ња ССПа. На име, у др жа ва ма чла ни ца ма ЕУ по сто је број ни (по себ ни) стан дар ди за га ран ци ју ква ли те та. По не кад се тра жи фор мал но одо бре ње ко јим се до зво ља ва про да ја не ког про из во да. По не кад се тра жи и да се про из во ди те сти ра ју у на ци о нал ним цен три ма за те сти ра ње. Тра же се раз личи ти по ступ ци те сти ра ња да би се до би ла по твр да за исте прин ци пе без бед но сти. На рав но, као и слу ча ју по љо при

476 Катић, Политика 03.06.2008.


вред ног сек то ра, по по тре би се ко ри сте и не по треб ни или бе сми сле ни стан дар ди. Ко ми си ја ЕУ је, на при мер, на ве ла да јед на чла ни ца (не на во де ћи ко ја) тра жи да се све тла на би ци клу на па ја ју пре ко ди на ма, а не пре ко си сте ма ко ји се на па ја пре ко аку му ла то ра. Осим то га, та др жа ва зах те ва да би цикл има две коч ни це, што је про из во ђа чу до не ло но ве те шко ће. Дру га чла ни ца ЕУ зах те ва да оде ћа за де цу – због спре ча ва ња алер гиј ских и дер ма то ло шких про бле ма – мо ра да бу де те сти ра на на хе миј ске ре ак ци је ка да је из ло же на зно ју и пљу вач ки. (про из во ђач је због то га од у стао од из во за). Чак и Ко ми си ја ЕУ при зна је да та ко зва но сло бод но тр жи ште ЕУ не функ ци о ни ше у пракси: „Са да се мно ге ком па ни је обес хра бру ју од по лов них по ду хва та из ван до ма ћег тр жи шта јер мо ра ју да до ка жу да њи хо ви про из во ди ис пу ња ва ју зах те ве тех нич ких про пи са у дру гим зе мља ма чла ни ца ма... Та кви на ци о-нал ни про пи си огра ни ча ва ју тр го ви ну ро бом уну тар ЕУ, као што су гра ђе вин ски про из во ди, мно ге пре храм бе не на мир ни це, укљу чу ју ћи хлеб и те ста, на ме штај, би ци кли, мер де ви не и по не кад пле ме ни ти ме та ли. То до во ди до до дат них ад ми ни стра тив них тро шко ва и ве ли ких зах те ва те сти ра ња.“477 Ка да узме мо у об зир ову ре ал ност, ја сно је да ће се пот пи си ва њем ССП уки ну ти и јед но ци фре не ца ри не, ко је су би ле по след ња ли ни ја од бра не на ше произ вод ње. Са дру ге стра не ће оста ти мо гућ ност да зе мље ЕУ зло у по тре бља ва ју та ко зва не стан дар де (на ци о нал не и над на ци о нал не) у бор би про тив ср би јан ског из во за. Као ре зул тат те не рав но прав не утак ми це до дат но ће се пове ћа ти спољ но тр го вин ски де фи цит, али и си ро ма штво у Ср би ји. За то исти ни то зву че ре чи ди рек то ра хо ланд ског Цен тра за про мо ци ју из во за (ЦБИ) То на Ла сни ка. Он је

477 Привредни преглед 16.02.2007.


у При вред ној ко мо ри Ср би је 11.06.2008. из ја вио да је извоз у ЕУ као игра ње у Ли ги шам пи о на: те шко је при ћи, а још те же је ус пе ти.478 Ако се по слу жи мо тим спорт ским реч ни ком (та ко оми ље ним код на ших ЕУдог ма ти ка), утак ми ца са ЕУ је уна пред из гу бље на јер чак за бо га те и си ро ма шне не ва же иста пра ви ла.

Ин ве сти ци је и бе ли ме две ди, кре та ње рад ни ка, ка пи та ла, на ста њи ва ње

Чла но ви 49, 50, 51 ре гу ли шу кре та ње рад ни ка. Те од ред бе тре ба по здра ви ти, али је ре ал ност по но во друга чи ја. Као што је већ на ве де но, Бри та ни ја је рад ни ци ма из Бу гар ске и Ру му ни је огра ни чи ла мо гућ ност за пошље ња. Но ве чла ни це ЕУ из Ис точ не Евро пе – Че шка, Пољ ска, Ма ђар ска, Сло вач ка, Ли тва ни ја, Ле то ни ја и Есто ни ја – од Европ ске ко ми си је су још 2005. зах те ва ле да Аустри ја, Не мач ка и Хо лан ди ја уки ну ре стрик ци је ко је се на ме ћу фир ма ма из Ис точ не Евро пе. На и ме, хо ланд ске, не мач ке и аустриј ске вла сти су од фир ми из Ис точ не Евро пе зах те ва ле да њи хо ви за по сле ни има ју рад не до зво ле.479

Члан 52 ре гу ли ше по слов но на ста њи ва ње. Де фи ни ци ја из чла на 52 нам ука зу је на то да ни је ва жно ре ги стро ва но се ди ште при вред ног дру штва, већ да ли је „ње го во по сло-ва ње ствар но и трај но по ве за но са при вре дом јед не од др жа ва чла ни ца“. Да та је и де фи ни ци ја шта је „дру штво кћи“, у сми слу при вред ног дру штва над ко јим пр во „друштво има ефек тив ну кон тро лу“. У чла ну 58 се ре гу ли ше пре ме шта ње „кључ ног осо бља“ у окви ру при вред них дру штва ЕУ ко је по слу ју на те ри то ри ји Ср би је.

478 Лукић Љ, Привредни преглед 12.06.2008.479 Привредни преглед 25.11.2005.


Ја сно је да ове од ред бе омо гу ћа ва ју (та ко зва не) стра не ин ве сти ци је у Ср би ји. Ка да им до да мо и дру ге на ше пропи се у овој обла сти, мо же се за кљу чи ти да су тач не ре чи проф. др Да ни је ла Цве ти ча ни на: „Стра ни ин ве сти то ри за шти ће ни су у Ср би ји као 'бе ли ме две ди'.“480

Ду ал на при вре да и стра не ин ве сти ци јеДа ли ће стра не ин ве сти ци је и пот пи си ва ње ССПа

ср би јан ској при вре ди до не ти без у слов ни на пре дак? За што се у на шој струч ној јав но сти пре ћут ку ју ста во ви чу ве ног сло ве нач ког еко но ми сте Мен цин ге ра о „ду ал ној при вреди“ или не га тив ним ефек ти ма ко ју ства ра до ла зак мулти на ци о нал них ком па ни ја у ма ле зе мље? (Из раз „ду ал на еко но ми ја“ се не ка да упо тре бља вао да озна чи про цес ка да „јед но дру штво уста ље них ка рак те ри сти ка 'уво зи' јед но дру го дру штво, дру гог сти ла“ и обич но је озна ча вао процес рас па да ња „уво зни ка“.) Да ли су стра не ин ве сти ци је кључ за све на ше про бле ме? У прет ход ним де ло ви ма већ по ми ња ни др Мен цин гер из но си: „Твр дим да је по гре шно ми шље ње пре ма ко јем стра не ин ве сти ци је мо гу ре ши ти про бле ме не ке при вре де. При вред ни про бле ми ре ша ва ју се та мо где су и на ста ли; у до ма ћој при вре ди.“481 Ме цин гер по но во об ја шња ва ка ко је Сло ве ни ја бе ле жи ла при вред ни успон у вре ме ка да се осла ња ла са мо на соп стве не сна ге: „С на ше стра не та ко ђе, ни је би ло баш не ке по тре бе за стра ним ин ве сти ци ја ма, јер смо има ли до ста урав но те жен раст и плат ни би ланс ни је био ве ли ки про бе лем. По следњих го ди ну, две то се ме ња, али ми слим да је то пре све га по ли тич ко, а не еко ном ско пи та ње.“

480 Мрдић, Печат 16/2008481 Сајт privrednivjesnik.hr број 3280–2002. и Економска енциклопедија, књига 1, Савремена администрација, Београд, 1986.


Јо же Мен ци гер за кљу чу је: „Про ти вим се иде а ли зо ва-њу и иде о ло ги за ци ји стра них ин ве сти ци ја.“482 У слич ном кон тек сту, го во ре ћи о та ко зва ним стра ним ин ве сти ција ма, проф. др Јо ван Ду ша нић са Бе о град ске по слов не шко ле је (на окру глом сто лу по све ће ном ста њу у срп ској при вре ди под на зи вом Еко ном ско ста ње и пер спек ти ве Ср би је)483 ис та као: „На гла си мо да су ино стра не ком па-ни је у по след њих се дам го ди на, углав ном ин ве сти ра ле у Ср би ју кроз при ва ти за ци ју ку пу ју ћи срп ска пред у зе ћа док је из нос та ко зва них грин филд ин ве сти ци ја ви ше не го скро ман, не при ме тан.484 То по ка зу је и та бе ла из прет ходног де ла књи ге.

На пу шта ње Мен цин ге ро вог еко ном ског про гра ма и при хва та ње ЕУдог ме је Сло ве ни ју до ве ло у си ту а ци ју да ви ше упла ћу је у фон до ве не го што до би ја из европ ског бу џе та. Овај про цес је убр зан на кон ула ска Сло ве ни је у ЕУ. Љу бљан ски днев ни лист Днев ник је у апри лу 2008. об ја вио да је Сло ве ни ја у европ ске фон до ве упла ти ла 365 ми ли о на евра, а да је из бу џе та ЕУ до би ла 348 мили о на евра.485 То је сло ве нач ка ре ал ност, а обе ћа ње ЕУ је да ће до 2013. до би ти ви ше сред ста ва из ЕУ не го што упла ћу је (Слич на обе ћа ња о ЕУпо мо ћи су се чу ла и у ср би јан ској јав но сти (по во дом пот пи си ва ња ССП).). Оправ да ње за ово из ра бљи ва ње Љу бља не Бри сел на ла зи у то ме што Сло ве ни ја ни је ус пе ла да на пра ви до вољ но опе ра тив них про гра ма за ко ри шће ње сред ста ва ЕУ. За то

482 Исто483 Организатор је био Центар за геостратешка истраживања, а округли сто је одржан у Међународном пресцентру у Београду 14.04.2008.484 Сајт privrednivjesnik.hr број 3280–2002. и Економска енциклопедија, књига 1, Савремена администрација, Београд, 1986.485 Прес 19.03.2008.


је из сред ста ва европ ског со ци јал ног фон да за укла ња ње смет њи на тр жи шту ра да ис ко ри шће но са мо 16%, а из Европ ског фон да за ре ги о нал ни раз вој око 20% (Пољ ска, Ру му ни ја и Бу гар ска још ма ње). Ка да се са гле да ју ове чи ње ни це, ни је из не на ђе ње што се у Љу бља ни упра во у ме се цу у ко ме је Ср би ја па ра фи ра ла текст ССПа (тачни је 17.11.2008) оку пи ло ви ше од 70.000 де мон стра на та (огро ман број за та ко ма лу зе мљу) ко ји су зах те ва ли „ви ше пла те и сма ње ње со ци јал них раз ли ка“. Јед на од глав них па ро ла на том ску пу је би ла Си ти смо све га, са мо ни смо хле ба. По сло дав ци су се та да сло ве нач кој јав ности прав да ли ре чи ма да сло ве нач ка при вре да не мо же да из др жи кон ку рен ци ју (у) ЕУ.486 Мо ра се при зна ти да је ово оправ да ње би ло у пот пу но сти тач но. Сло ве начки про из во ди има ју ма ле шан се на тр жи шту ЕУ. Да се ра ди о за ча ра ном кру гу ко ји је на мет ну ла ЕУ, по ка зу је и по да так да је већ го ди ну да на на кон ула ска Сло ве ни је у ЕУ, кра јем 2005, сло ве нач ка вла да усво ји ла ви ше за кона под оправ да њем да ће они по ве ћа ти кон ку рент ност при вре де. Кон ку рент ност ни је по ве ћа на, али је 40.000 осо ба због по гор ша ња њи хо вог со ци јал ног по ло жа ја на кон усва ја ња ових за ко на још 2005. де мон стри ра ло у Љу бља ни.487 Око 2/3 Сло ве на ца је, пре ма ис тра жи ва њу љу бљан ског Днев ни ка, сма тра ло да је у 2007. жи ве ло лоши је не го у 2008. То је ве ли ки по раст за то што је у 2006. са мо око 1/3 гра ђа на Сло ве ни је сма тра ло да је жи ве ло го ре не го у 2005. Европ ски пут је ре зул ти рао и чи њени цом да је не за до вољ ство гра ђа на нај ве ће у од но су на по след њих 11 го ди на.488

486 Васовић–Мекина С, Политика 18.11.2007.487 Привредни преглед 28.12.2005.488 Танјуг – Вечерње новости 03.01.2008.


Слич но је и у Хр ват ској иако је она још 2001. пот пи са ла чу до твор ни ССП са ЕУ. Упра во у апри лу, ка да је Ср би ја пот пи са ла исто риј ски ССП са ЕУ (тач ни је 12.04.2008) у За гре бу је око 50.000 осо ба до шло на со ци јал ни про тест. Њи хо ве глав не па ро ле су би ле: Хо ће мо Хр ват ску со ци-јал не прав де и До ста је јеф ти не рад не сна ге.489

Без об зи ра на еко ном ска упо зо ре ња стра них и до маћих екс пе ра та, ко ја ука зу ју на не га тив не ефек те ду ал не при вре де, и нај но ви ја ис ку ства Сло ве ни је и Хр ват ске, стран ци у Ср би ји су и да ље за шти ће ни бе ли ме две ди. То по ка зу ју и од ред бе ССПа. У чла ну 53 ССПа Ср би ја се оба ве зу је да ће стра ним при вред ним дру штви ма омогу ћи ти „по ло жај ко ји ни је ма ње по во љан од по ло жа ја ко ји да је сво јим при вред ним дру штви ма“, а слич но се пред ви ђа и у слу ча ју „дру штва кће ри“. Пред ви ђа се и да ће „дру штва кће ри“ има ти „пра во сти ца ња и ужи ва ња сво јин ских пра ва на не по крет но сти ма“.

У чла ну 54 се пред ви ђа ју ме ре „опре за“ у по гле ду фин сиј ских услу га ра ди за шти те ула га ча, де по не на та и „фи нан сиј ског си сте ма“ (Ни је те шко пре ви де ти да ће се због ин фе ри ор но сти тре нут не до ма ће по ли тич ке ели те при ме њи ва ти у са мо јед ном сме ру.).

По ма ло тра ги ко мич но де лу ју и од ред бе из чла на 61 о ме ђу на род ном по мор ском са о бра ћа ју ка да се зна да је Ср би ја по сле 88 го ди на из гу би ла из лаз на мо ре упра во због до бро на мер ног по сре до ва ња ЕУ за вре ме цр но горског ре фе рен ду ма.

У чла ну 69 став 2 пред ви ђа ју се ре стрик тив не ме ре ко је ће се при ме ни ти ка да се јед на од стра на на ђе у „платно би лан сним те шко ћа ма или јој та кве те шко ће пре те“. По што се Ср би ја већ на ла зи у та квим те шко ћа ма, а про

489 Прес 14.04.2008.


за пад на власт на то уоп ште не ре а гу је, ја сно је да ће са мо ЕУ (евен ту ал но) ко ри сти ти ову мо гућ ност.

У чла ну 63 став 3 Ср би ја се оба ве зу је да „до пу сти др жа вља ни ма др жа ва чла ни ца Европ ске уни је да сти чу сво ји ну над не по крет но сти ма у Ср би ји...“ „У пе ри о ду од че ти ри го ди не од сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма Ср-би ја ће по сте пе но ускла ђи ва ти сво је за ко но дав ство ко је се од но си на сти ца ње сво ји не над не по крет но сти ма у Ср би ји ка ко би др жа вља ни ма чла ни ца ма Европ ске уни је оси гу ра ла исти трет ман као и сво јим др жа вља ни ма.“

Тим по во дом Ма ја Ко ва че вић, ко ја је у пе ри о ду 2001–2003. би ла шеф Кан це ла ри је за при дру жи ва ње СРЈ Европ ској уни ји, пра вил но уоча ва: „И нај зад, од па ро ла у пред из бор ној кам па њи, не чу ју се из у зет но ва жна пита ња, ка кво је на при мер: ко ја стра те ги ја је ру ко во ди ла на ше пре го ва ра че да у ССП–у при хва те од ред бу по ко јој се пред у зе ћи ма из ЕУ да је пра во сти ца ња вла сни штва над не по крет но сти ма, и иста пра ва као и срп ским привред ним дру штви ма у по гле ду јав них до ба ра/до ба ра од оп штег ин те ре са. У чи јем ин те ре су је то учи ње но? На и ме, мно ге зе мље су и у про це су при дру жи ва ња из до ме на при ме не го ре на ве де не тип ске од ред бе из ри чи то ис кљу чи ле при род на бо гат ства, по љо при вред но зе мљиште, шу ме и шум ско зе мљи ште. Од но вих чла ни ца ЕУ, Есто ни ја, Ле то ни ја, Ли тва ни ја, Сло вач ка и Ма ђар ска су за др жа ле огра ни че ња у по гле ду ку по ви не по љо при вред ног зе мљи шта и шу ма то ком се дам го ди на од учла ње ња, са мо гућ но шћу про ду же ња за још три го ди не, Че шка слично, Пољ ска за др жа ва ре стрик ци је чи та вих 12 го ди на, а Сло ве ни ја мо же при ме њи ва ти по се бан ме ха ни зам то ком се дам го ди на – под се ти мо: од учла ње ња. Што се на шег ре ги о на ти че, Ал ба ни ја и Хр ват ска су у сво јим ССП изри чи то ис кљу чи ле јед на ка пра ва над на ве де ним до бри ма.


Од број них раз ло га за ова кво по сту па ње, на во ди мо са мо је дан: це не по љо при вред ног зе мљи шта у зе мља ма Централ не и Ис точ не Евро пе, као и на за пад ном Бал ка ну су не у по ре ди во ни же не го у ЕУ, и оправ да на је бо ја зан да би се зе мља ку по ва ла са мо у шпе ку ла тив не свр хе.“490

Ово су уса мље ни гла со ви ра зу ма у ме диј ској ЕУхисте ри ји.

Кон ку рен ци јаПро фе сор ме ђу на род ног при вред ног пра ва др Ра до

мир Ђу ро вић пи ше о кон ку рен циј ском и ан ти кар тел ном пра ву ЕУ (ЕЕЗ): „У пр вом ре ду у из во ре кон ку рен цијског пра ва За јед ни це тре ба учвр сти ти чла но ве Уго во ра о осни ва њу за јед ни це од 25. мар та 1957. (Оде љак под на сло вом 'Пра ви ла кон ку рен ци је' – чла но ви ма 85–94)... пред мет–обје кат за шти те по про пи си ма ЕЕЗ је здра ва, ло јал на и до зво ље на кон ку рен ци ја... При то ме се мо ра во ди ти ра чу на о мо рал ном по рет ку на тр жи шту и јавном ин те ре су.“491 Ђу ро вић ци ти ра и члан 86 Уго во ра о осни ва њу у ко ме пи ше: „Ни су у скла ду са за јед нич ким тр жи штем и сто га су за бра ње не зло у по тре бе у ко ри шћењу до ми нант ног по ло жа ја...“

У сми слу оно га што пи ше др Ђу ро вић у чла ну 73 став 1 ССПа се из но си да ни је у скла ду са Спо ра зу мом „сва ка др жав на по моћ ко ја на ру ша ва или пре ти да конку рен ци ју да ва њем пред но сти од ре ђе ним пред у зе ћи ма или од ре ђе ним про из во ди ма“. У ста ву 2 овог чла на се упра во под се ћа на чла но ве из Уго во ра о ЕЕЗ ко ји ма је пи сао про фе сор ме ђу на род ног при вред ног пра ва Ра до мир

490 Политика 24.04.2008.491 Ђуровић Р, Међународно привредно право, Савремена администрација, Београд, 1996, 119–121.


Ђу ро вић. Али, већ у ста ву 7 се пре ци зи ра ко ће у прак си би ти на уда ру ових од ред би: „Ра ди при ме не од ре да ба става 1(3) уго вор не стра не при хва та ју да ће се то ком пр вих 5 го ди на од да на сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма сва ка др жав на по моћ ко ју до де ли Ср би ја оце њи ва ти... У ро ку од 4 го ди не од да на сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма Ср би ја ће до ста ви ти Европ ској ко ми си ји сво је по дат ке о бру то до ма ћем про из во ду (БДП) по гла ви ста нов ни ка ко ји су ускла ђе ни на ни воу НУТС 2. Те ло из ста ва 4... и Европ ска ко ми си ја ће по том за јед но оце ни ти по доб ност ре ги ја у Ср би ји и на осно ву то га мак си мал ни ин тен зи тет по мо ћи...“

Ко ри сти ће се ис кљу чи во та кав не по у зад ни по ка затељ ка кав је БДП!

По сле ис те ка 3 го ди не, пре ма чла ну 74 ССПа, приме њи ва ће се члан 86 Уго во ра о осни ва њу, на рав но, са мо у јед ном сме ру: „Ср би ја ће при ме ни ти на јав на пред у зе ћа и пред у зе ћа ко ји ма су до де ље на по себ на пра ва на че ла ко ја су утвр ђе на у Уго во ру о ЕЗ, са по себ ним упу ћи вањем на члан 86.“

Члан 76 ССПа омо гу ћа ва да се пред у зе ћа из ЕУ уме ша ју у јав не на бав ке у Ср би ји: „При вред на дру штва За јед ни це осно ва на у Ср би ји, пре ма од ред ба ма по гла вља 2 на сло ва 5, има ће од сту па ња на сна гу овог Спо ра зума при ступ по ступ ци ма за до де лу јав них уго во ра под усло ви ма не ма ње по вољ ним од оних ко ји се при ме њу ју на срп ска при вред на дру штва. При вред ним дру штви ма За јед ни це ко ја ни су осно ва на у Ср би ји би ће омо гу ћен при ступ по ступ ци ма за до де лу јав них уго во ра у Ср би ји у скла ду са срп ским За ко ном о јав ним на бав ка ма, под усло ви ма не ма ње по вољ ним од усло ва ко ји се при ме њу ју на срп ска при вред на дру штва, нај ка сни је пет (5) го ди на од сту па ња на сна гу овог Спо ра зу ма.“ Пред ви ђа се и да


ће на кон 5 го ди на до ма ћим пред у зе ћи ма би ти уки ну та сва ка пред ност (из ра же на у це ни). Ср би ја се оба ве зу је и да је дан пут го ди шње Са вет за ста би ли за ци ју из ве шта ва о ме ра ма за по ве ћа ње тран спа рент но сти и суд ске кон троле од лу ка до не тих у обла сти јав них на бав ки. Ср би ја ће оба ве шта ва ти ка ко се суд ски – и на дру ге на чи не – шти те пред у зе ћа из ЕУ ко ја ће у јав ним на бав ка ма кон ку ри сати срп ским (Мо жда је и то је дан од раз ло га за што ЕУ од Ср би је тра жи да ре фор ми ше суд ство?).

Сле де ћи при мер по ка зу је ка ко ЕУ у прак си при мењу је пра ви ла о кон ку рен ци ји. Ср би јан ски ми ни стар за ин фра струк ту ру је кра јем 2007. (пре озва ни че ног отима ња Ко со ва и Ме то хи је од стра не ЕУ и у тре нут ку ка да је чи та ва вла да би ла за на ста вак европ ског пу та Ср бије) искре но из ја вио го во ре ћи о по на ша њу ЕУ у слу ча ју ЈАТ–а: „Они хо ће да угу ше сва ку кон ку рен ци ју. Њи ма би мно го ви ше од го ва ра ло да ви де ЈАТ на ко ле ни ма. За то су у Спо ра зу му о сло бод ном не бу пре по ру чи ли да га ку пи не-ка европ ска ком па ни ја. Ме ни, ме ђу тим, ни је ја сно ка ко мо же мо да рас пи ше мо ме ђу на род ни тен дер, а ујед но да спре чи мо да се на том тен де ру по ја ве и дру ге ком па ни је. У том слу ча ју тен дер је не ва же ћи, јер би смо фа во ри зо-ва ли не ке по ну ђа че.“492

Док ССП пред ви ђа ри го ро зне кри те ри ју ме за по моћ ко ју си ро ма шна Ср би ја да је сво јим пред у зе ћи ма, Европ ска ко ми си ја при ме њу је са свим дру ге стан дар де ка да се ра ди о бо га тој Не мач кој. Нај ве ћи европ ски јеф ти ни авио–прево зник, ир ски Ра ја нер је под нео ту жбу про тив Европ ске ко ми си је за то што ни је по кре ну ла ис тра гу по во дом при ја ве да је Дој че Лутф хан за про тив за ко ни то до би ја ла по моћ од не мач ке др жа ве. Луфт хан за има есклу зив но пра во

492 Прес 20.12.2007.


да на аеро дро му у Мин хе ну ко ри сти Тер ми нал 2, ко ји је из гра ђен уз по моћ 1,5 ми ли јар ди евра ко је су обез бе ди ле не мач ке са ве зне и ло кал не вла сти. Ге не рал ни ди рек тор Ра ја не ра Мајкл О Ли ри је тим по во дом из ја вио: „Није дан при ват ни ин ве сти тор не би ула гао у обје кат ко ји ће по сло ва ти са гу бит ком, а он да одо брио екс клу зив ни при ступ са мо јед ној авио–ком па ни ји.“493 Ка да са гле да мо ову ре ал ност и од ба ци мо фра зе о фер кон ку рен ци ји (ко је лан си ра ЕУ), по ста вља се и пи та ње да ли је ре ал но да се ср би јан ска пред у зе ћа без по мо ћи сво је др жа ве так ми че са мо но по ли сти ма из За пад не Евро пе, ко је по др жа ва ју њи хо ве др жа ве про тив но пра ви ли ма о кон ку рен ци ји. Да би ова ЕУ фар са би ла пот пу на, ка да се по ја ви не ки ин ве сти тор ко ји по сна зи мо же да па ри ра не мач кој привре ди и ко ји ни је слаб као што је ср би јан ска при вре да или ова срп ска др жа ва, он да се за бо ра вља ју пра ви ла о кон ку рен ци ји. Порт па рол Хри шћан ско–де мо крат ске уни је је оце нио да про да ја де ла Не мач ких же ле зни ца руској др жав ној же ле зни ци „ни ка ко ни је до бра иде ја“ јер се иза то га „кри ју по ли тич ко стра те шке на ме ре“. У сличном кон тек сту Ро налд Кох, пре ми јер по кра ји не Хе сен и еко ном ски са вет ник кан це ла ра Ан ге ле Мер кел, 2007. из ја вљу је сле де ће: „Не сме мо би ти глу пљи од оста лих ин ду стриј ских на ци ја све та... не ке др жа ве оби ла то кори сте при ва ти за ци ју, не би ли сте кле ути цај и кон тро лу над стра те шким ги ган ти ма Не мач ке.“ Ка да је јед на ру ска бан ка 2006. л. Г. ку пи ла 5% стра те шког кон цер на ЕАДС, не мач ки и фран цу ски ве ћин ски ак ци о на ри су од би ли зах тев за да љи от куп де о ни ца и до би ја ње пра ва гла са. Јенс Вајд ман, ана ли ти чар ко ји ра ди за вла ду у Бер ли ну, чак је на пра вио сту ди ју о за шти ти не мач ке при вре де од

493 И.Т, Привредни преглед 16.11.2007.


опа сно сти ко ја до ла зи од стра не ру ског и ки не ског ка пита ла (Ки не ски ин ве сти ци о ни фонд је 2007. рас по ла гао са 200 ми ли јар ди до ла ра.). Европ ски ко ме сар за мо не тар на пи та ња је хи сте рич но упо зо ра вао: „Увек по сто ји опасност да по др жа вље ни ин ве сти ци о ни фонд усло ви сво ја ула га ња у пре храм бе ну ин ду стри ју.“ Слич но Не мач кој, и дру га ве ли ка др жа ва ЕУ, Фран цу ска, је да на ест при вред них гра на је про гла си ла по себ но за шти ће ним.494

Из бе гли це и ими гра ци јаЦи нич но зву че од ред бе из чла на 82 ССПа у ко ме се

ЕУ по зи ва на Про то кол о ста ту су из бе гли ца из 1967. и Кон вен ци ју о ста ту су из бе гли ца из 1951. Та ко зва на држа ва Ко со во је упра во на ста ла на про те ри ва њу не ко ли ко сто ти на хи ља да Ср ба. Са дру ге стра не, Ср би ја се у чла ну 83 оба ве зу је да ће при хва ти ти све сво је др жа вља не ко ји се иле гал но на ла зе на те ри то ри ји ЕУ. По сле при зна ња фан том ске др жа ве Ко со во, ци нич но зву че и од ред бе из чла но ва 84 и 85, 87 ССПа о бор би про тив фи нан си ра ња те ро ри зма и не до зво ље них дро га. По знат је и кри ми нал ни про фил ве ћи не по ли ти ча ра на та ко зва ном не за ви сном Ко со ву.

ЕУ про па ган даЧлан 104 ре гу ли ше са рад њу ср би јан ских ме ди ја и но

ви на ра и ЕУ: „Са рад ња мо же, из ме ђу оста лог, да укљу чи про гра ме и мо гућ но сти за обу ку но ви на ра и оста лих медиј ских про фе си о на ла ца, као и тех нич ку по моћ ме ди ји ма, при ват ним и јав ним, да би се оја ча ла њи хо ва не за ви сност, про фе си о на ли зам и ве зе са европ ским ме ди ји ма.“ Ср би ја је

494 Привредни преглед 23.05.2008. и Казимировић М, Политика 19.07.2007.


ду жна да ре гу ли ше чак и „пи та ње са др жа ја пре ко гра нич ног ра ди о те ле ви зиј ског еми то ва ња“. У чла ну 107 се отво ре но го во ри о ци ље ви ма ЕУ про па ган де у Ср би ји: „За јед ни ца и Ср би ја пред у зе ће по треб не ме ре за под сти ца ње уза јам не раз ме не ин фор ма ци ја.“ „При о ри тет ће има ти про гра ми чи ји је циљ пру жа ње ши рој јав но сти основ них ин фор ма ци-ја о За јед ни ци и спе ци ја ли зо ва них ин фор ма ци ја струч ним кру го ви ма у Ср би ји.“ То ли ко о не за ви сним ме ди ји ма.

Ка ко функ ци о ни ше сло бо да ме ди ја у ЕУ, по ка зу ју при ме ри из Фран цу ске. На кон пи са ња о скан да ло зном при ват ном жи во ту фран цу ског пред сед ни ка, сме њен је глав ни уред ник фран цу ског Па ри ма ча Ален Жен стер. Жен сте ра је сме нио Ар но Ла гар дер, бли ски Сар ко зи јев при ја тељ и вла сник ме диј ске гру пе у ко ју спа да и Па ри мач. Жан Да ни јел, по зна ти фран цу ски но ви нар, из но си ка ко је Сар ко зи звао Еду ар да де Рот шил да (у прет ход ним де ло вима је из не та тра ди ци ја од но са из ме ђу по ро ди це Рот шилд и ме ди ја), јед ног од глав них ак ци о на ра ли ста Ли бе ра си он, и мо лио га да ути че на пи са ње овог ли ста. За тим је Рот шилд из вр шио при ти сак на осо бље но ви на зах те ва ју ћи од њих да пре ста ну да на па да ју Сар ко зи ја. По ме ни мо са мо Сарко зи је ве при ја те ље Мар те на Бу и га и Сер жа Де соа,495 па ће би ти ја сно ко ли ко је но ви нар ство у ЕУ не за ви сно.

У кон тек сту усва ја ња ЕУдог ме и про па ган де тре ба по сма тра ти и зах тев не мач ког ми ни стра за школ ство Ане те Ша ва но ве да уџ бе ни ци тре ба да има ју „исти са држај у свим је зич ким ути ца ји ма ко је ЕУ има“ јер „ни је дан та кав уџ бе ник не по сто ји и ђа ци и сту ден ти уче, углав ном, са мо на ци о нал ну исто ри ју“.496 Сви мо ра мо би ти јед но: ЕУгра ђа ни у ЕУра ју!

495 Поповић Г. Политика 17.6.2008.496 Лазаревић М, Политика 27.02.2007.


ЕУ упра ваУ чла ну 114 се пред ви ђа са рад ња у обла сти др жав

не упра ве, тач ни је „кон ти ну и ра на обу ка“. Ства ра ње упра ве ко ја ће би ти ве за на за ЕУ или са рад ња на сто ји „об у хва та ти све ни вое др жав не упра ве, укљу чу ју ћи и ло кал ну упра ву“.497 Осим иде о ло шке бор бе за очу ва ње дог ме у ме ди ји ма („ЕУ не ма ал тер на ти ву!“), бор ба ће се од ви ја ти и на пла ну под у ча ва ња др жав не упра ве. У том сми слу нај пре да ни ји ло кал ни бор ци за ЕУ ће мо ћи да се за по сле у цен тру ЕУби ро кра ти је у Бри се лу. На рав но, за за слу ге у бор би за ЕУ иду и на гра де. На при мер, се крета ри це, по моћ но осо бље и тек при мље ни у рад ни од нос са до да ци ма и ка да се оду зму по ре зи, до би ја ју 4.337,08 евра, пре во ди о ци, ис тра жи ва чи, ин спек то ри, слу жбени ци и функ ци о не ри на по чет ку ка ри је ре 6.728,66 евра, а са вет ни ци и ад ми ни стра то ри 10.430, 92 евра. Ше фо ви оде ље ња у окви ру ди рек то ри ја та има ју и до 15.000 евра, ди рек то ри у стар ту 16.000 евра и до дат ке (Сва ка зе мља чла ни ца ЕУ има пра во на од ре ђе ни број за по сле них у скла ду са бро јем ста нов ни ка.). По чет ком 2007. у ин ститу ци ја ма ЕУ је би ло 36.000 за по сле них. Ср би ја би има ла пра во на од ре ђе ну кво ту за ко ју би, без сум ње, би ла вели ка кон ку рен ци ја. За то не би би ло не ва жно и ми шље ње ЕУцен тра, баш као и ЕУ по доб ност кан ди да та за ове до бро пла ће не по сло ве (функ ци је). ЕУ би ро кра ти ја би ра сла и уну тар Ср би је. То ком та ко зва не јав не рас пра ве о На ци о нал ном про гра му за ин те гра ци ју Ср би је у ЕУ (у ко јој се ниг де ни су мо гли чу ти ар гу мен ти про тив при ступа ња Ср би је ЕУ) у ју лу 2008, ди рек тор ка Кан це ла ри је за

497 Овај део споразума неодољиво мами асоцијацију на понашање Вишеграђана после аустроугарске окупације, са све тахтарима, а у будућности иницира кочићевску атмосферу.


при дру жи ва ње је из не ла да ће на та ко зва ним европ ским по сло ви ма би ти ан га жо ва но још до дат не 3.533 осо бе уз већ по сто је ћих 7.000 за по сле них.498

Бан кар ство – кре ди тиУ чла ну 91 ССПа ЕУ ка же Ср би ји: „Стра не ће са ра

ђи ва ти у ци љу ус по ста вља ња и раз ви ја ња од го ва ра ју ћег окви ра за под сти ца ње сек то ра бан кар ства, оси гу ра ња и фи нан сиј ских услу га у Ср би ји за сно ва них на сло бод ној кон ку рен ци ји и на обез бе ђи ва њу нео п ход них и јед на ких усло ва за све уче сни ке.“ Оре ма по да ци ма ко је је из нео гу вер нер На род не бан ке Ср би је, око 80% ба на ка у Ср би ји је још у ма ју 2007. би ло у ве ћин ском вла сни штву ка пита ла из ЕУ!499 То ли ко о сло бод ној кон ку рен ци ји ко ју ће омо гу ћи ти уго вор са ЕУ. Пре ма из ве шта ју На род не банке Ср би је, у пр вом тро ме сеч ју 2008. бан кар ски сек тор је оства рио до бит (пре опо ре зи ва ња) од око 130 ми ли о на евра. Углав ном стра не, бан ке у Ср би ји су у 2007. оствари ле бру то до бит од око 293 ми ли о на евра, што је би ло по ве ћа ње од 40% у од но су на 2006. Кра јем мар та 2008. у ор га ни за ци о ном си сте му свих ба на ка је би ло 2.486 по словних је ди ни ца, фи ли ја ла, шал те ра, екс по зи ту ра, аген ци ја и ме њач ни ца, што је за 51 ви ше не го кра јем 2007.500 Док ср би јан ска ин ду стри ја и по љо при вре да про па да ју, раз ви ја се бан кар ски сек тор, ко ји је у стра ним ру ка ма.

Исто вре ме но ра сте спољ ни дуг Ср би је. Фи нан сијски кон сул тант Не бој ша Ка тић упо ре ђу је за ду жи ва ње Ср би је са оним из вре ме на СФРЈ ко ји је до вео до сло ма

498 Пантелић Ж, Вечерње новости 11.02.2007. и Чпајак Б, Политика 17.07.2008.499 Привредни преглед 30.05.2008.500 Танјуг – Привредни преглед 28.05.2008.


еко ном ског си сте ма дру ге Ју го сла ви је: „Ла ко ћа за ду жи ва-ња по след њих го ди на под се ћа на ве се ле се дам де се те, ка да је Ју го сла ви ја ра до узи ма ла ино стра не кре ди те, ка да се до бро жи ве ло, и ка да је по сто ја ла свест да се жи ви добро – пре ви ше до бро.“ Ка тић ипак сма тра да је ак ту ел на си ту а ци ја го ра не го она из вре ме на СФРЈ јер „чак ни лажног осе ћа ја бо љег жи во та ви ше не ма“. „Тог осе ћа ја да нас не ма, иако се Ср би ја за ду жу је ви ше не го се дам де се тих, а спољ ни дуг упор но и без на де жно ра сте (28,4 ми ли јар де до ла ра кра јем мар та)...“ Не ма ни раз ви ја ња гра ђе ви нарске ин ду стри је уз по моћ до ма ћих ба на ка. Ка тић пи ше: „Део кре ди та ко је је Ју го сла ви ја до би ја ла усме ра ван је за из град њу ин фра струк ту ре, да кле на мен ски и се лек тив но. По сло ве су, на рав но, оба вља ла до ма ћа пред у зе ћа. Та ко су по ред из гра ђе не ин фра струк ту ре и но вих рад них ме ста сти ца ло и ис ку ство ко је се ка сни је про да ва ло зе мља ма Тре ћег све та. Део ино стра них кре ди та је кроз бан карски сек тор усме ра ван при вре ди. Бо љи и ефи ка сни ји део при вре де се убр за но мо дер ни зо вао и био је у ста њу да тр жи шту (до ма ћем, по не кад и стра ном) по ну ди до вољ но про из во да – не вр хун ских, али са свим со лид них. Бан ке су кре ди ти ра ле ис кљу чи во ку по ви ну до ма ће ро бе, па је и то по ма га ло да она бу де кон ку рент на, бар на до ма ћем тр жи шту... У сва ком слу ча ју, си ро ма штво и очај ни су би ли ма сов на по ја ва као да нас... Све ма њи број гра ђа на има стал ни по сао, еко ном ска кри за је кон ти ну и ра на, а осе ћа ње жи во та, чи ни са са раз ло гом, све је тра гич ни је. Иако еко ном ски си стем ап сор бу је огром не ко ли чи не ино стра ног ка пи та ла, ин ве сти ра се ма ло. Озбиљ них ин-ве сти ци ја у ин фра струк ту ру не ма сем у пред из бор ним обе ћа њи ма. Је дан од ва жних узро ка ова квог ста ња у ве зи је са бан кар ским си сте мом, на чи ном ка ко он да нас функци о ни ше као и ње го вом вла снич ком струк ту ром. Бан ке


бес ком про ми сно и ис кљу чи во сле де соп стве ни про фит ни ин те рес, и то нај че шће крат ко роч ни. Ка ма те и про ви зи је у Ср би ји су ме ђу нај ви шим у Евро пи. Кре ди ти се нај ра ђе усме ра ва ју та мо где бан ка мо же за ра ди ти нај ви ше (нпр. кеш кре ди ти), и та мо где се по вра ћај кре ди та мо же оси-гу ра ти – хи по те кар ни кре ди ти, хар ти је од вред но сти На род не бан ке итд. На ли сти при о ри те та, фи нан си ра ње про из вод них ин ве сти ци ја, као нај ри зич ни јих на са мом је дну. Кре дит на по ли ти ка је ра ци о нал на из угла бан кар ског сек то ра, али је по губ на за не раз ви је но дру штво. Сви ови трен до ви су по гор ша ни вла снич ком струк ту ром ба на ка. Стра не бан ке су у ма лој зе мљи не до дир љи ве и мо гу чи ни-ти што им је во ља. При род но је да ино стра ни вла сни ци ба на ка не осе ћа ју од го вор ност за до ма ћу еко но ми ју али је опа сно да фи нан сиј ски си стем ма ле и не раз ви је не зе мље бу де до ми нат но у стра ном вла сни штву. Бан кар ство је кр во ток при вред ног си сте ма, а не би знис као 'сва ки дру ги'. Из со ци ја ли стич ке крај но сти у ко јој је бан кар ски си стем био пот пу но под ре ђен ин те ре си ма при вре де, оти шло се у дру гу, још го ру. Не ма успе шног мо де ла ауто ном ног при-вред ног раз во ја ко ји су фи нан си ра ле стра не бан ке... Ср би ја ће тек за жа ли ти што је уни шти ла до ма ћи ба кар ски сек тор–то ни је пи та ње но стал ги је, већ еко ном ске фак-то гра фи је.“501 Ве ро ват но нај ве ћи срп ски бан кар, Бор ка Ву чић, же на ко ја је по сло ва ла са Рок фе ле ром502 и иза ко је је ис ку ство у зна чај ним бан кар ским по сло ви ма још од 1962, из но си: „Стра не бан ке ра де по истим про пи си ма као и до ма ће, па их у том сми слу не мо же мо тре ти ра-ти као стра не. Ме ђу тим, за раз ли ку од до ма ћих њи хов

501 Политика 20.05.2008.502 Више о томе у књизи Вучић Б, Банакарство као судбина, Удружење грађана – ЦЕР, Београд, 2002, 74.


ин те рес ни је ула га ње ка пи та ла у срп ску при вре ду и њен раз вој, већ ис кљу чи во при ку пља ње сред ста ва од гра ђа на у ци љу оства ре ња про фи та и ње го вог тран сфе ра на ра-чу не у сво јим зе мља ма.“ Она на во ди и сле де ће: „Стра не бан ке су ве о ма праг ма тич не при ли ком по сло ва ња у нашој зе мљи. Оне су ис пу ни ле за кон ске ли ми те у по гле ду осни вач ких уло га и ка пи та ла, по жу ри ле да што пре у по сло ва њу из ву ку сво је уло ге и да на ста ве да ко ри сте сред ства мо би ли са на од на ших гра ђа на и при вре де, та ко што их по но во пла си ра ју исти на уз ви со ке кам те и дру ге тро шко ве. На тај на чин стра не бан ке из бе га ва ју сва ки ри зик, јер им на ши љу ди уред ном от пла том обез бе ђу ју ве о ма ви сок ни во на пла те одо бре них кре ди та. Ва жна је и чи ње ни ца да пре ма из ве шта ји ма НБС, у бан кар ском сек то ру зна ча јан по раст до би ти у по сло ва њу. Не тре ба би ти мно го па ме тан па за кљу чи ти да та до бит од ла зи њи хо вим цен тра ла ма, јер то је и основ ни мо то до ла ска стра них ба на ка у Ср би ју. Ка да би из нос те до би ти остао у на шој зе мљи, сма њи ле би се ка ма те и дру ги тро шко ви за ду жи ва ња при вре де и ста нов ни штва...По ра жа ва ју ћи је при мер из ра бљи ва ња на ше при вре де и ста нов ни штва, чи ње ни ца да ма ли град као што је Зре ња нин има 30 бана ка, а ни де сет здра вих пред у зе ћа.“503 Већ по ми ња ни нај по зна ти ји сло ве нач ки еко но ми ста др Јо же Мен цин гер из но си ка ко се и у овој обла сти при ме њу ју дво стру ки стан дар ди: „Уве рен сам, осим то га, да су ве ли ке гре шке на пра вље не ка да је про да та Љу бљан ска бан ка, што је би ло са свим не по треб но, јер су у раз ви је ним зе мља ма бан ке по пра ви лу у ве ћин ском до ма ћем вла сни штву, а са мо у ис точ но е вроп ским зе мља ма су у стра ном.“ Но бело вац Џо зеф Сти глиц ана ли зи ра уло гу стра них ба на ка

503 Јеремић П, Правда 11.06.2008. и Живковић М. Б, Печат 24/2008


у ар ген тин ском ко лап су из 2001: „Ар ген ти на ука зу је на опа сност те вр сте. Та мо је пре ко лап са 2001. го ди не до ма ће бан кар ство пот па ло под до ми на ци ју ба на ка у стра ном вла сни штву. Док су те бан ке ла ко обез бе ђи ва ле но вац мул ти на ци о нал ним ком па ни ја ма, па и ве ли ким до маћим фир ма ма, ма ле и сред ње ком па ни је су се жа ли ле на оте жан при ступ ка пи та лу... А од су ство при вред ног ра ста ко јем је до при не ло од су ство фи на си ра ња–био је кључ ни фак тор за ко лапс Ар ген ти не.“504

Слич нно је и у це лој ју го и сточ ној Евро пи. На рангли сти 50 нај ве ћих ба на ка у ју го и сточ ној Евро пи – ме ре но пре ма ви сни ак ти ве – са мо је пет би ло у др жав ном власни штву, че ти ри у вла сни штву ма лих де о ни ча ра, а све оста ле су при па да ле по зна тим европ ским бан ка ма.

Пре ма по да ци ма ко је је об ја вио ме сеч ник Бан ка, само у Хр ват ској је де сет нај ве ћих ба на ка др жа ло око 90% бан кар ског тр жи шта, ме ре но по ве ли чи ни ак ти ве, уде лу у укуп но оства ре ној до би ти, при хо ди ма, де по зи ти ма, ка пи та лу, кре дит ним пла сма ни ма и ре зер ва ма. Ак тива де сет нај ве ћих ба на ка је из но си ла око 3 ми ли јар де евра, не то за ра да око 400 ми ли о на евра. Али ме ђу тих де сет ба на ка је са мо јед на би ла у до ма ћем, др жав ном вла сни штву – Хр ват ска по штан ска бан ка (ХПБ). Она се на ла зи ла на прет по след њем ме сту ли сте нај ве ћих ба на ка у Хр ват ској. На пр вом ме сту је би ла За гре бач ка бан ка (ЗА БА) са тр жи шним уде лом од 24%, а на дру гом ме сту је би ла При вред на ба на ка За греб (ПЗБ) са 18,2%. Ове две бан ке су у вла сни штву ка пи та ла из Ита ли је. За тре ће ме сто су кон ку ри са ле Ер сте и Шта јер мар ки шеа са 11,6% и Рај фзен банк Аустри је са 11%. Пре ма по да ци ма

504 Стиглиц Џ, Противречности глобализације, СБМ–х, Београд, 2002, 82.


Хр ват ске на род не бан ке, бан ке у Хр ват ској су у пр вом тро ме сеч ју 2008. има ле до бит од 197,2 ми ли о на евра, што је у од но су на по че так 2007, био по раст од 12,27 ми ли о на евра или 6,6%.505

Ели ми ни са ње до ма ћих пред у зе ћаУ чла ну 115 ЕУ Ср би ји обе ћа ва по моћ ко ја укљу чу је и

„зај мо ве Европ ске ин ве сти ци о не бан ке“. Ни је ја сно ка ко кре ди ти са ка ма том мо гу би ти по моћ. Та ко зва на по моћ ће би ти усло вље на „на по ри ма при ма о ца да спро ве де демо крат ске, еко ном ске и ин сти ту ци о нал не ре фор ме“.506

Ка ко те ре фор ме из гле да ју у прак си по ка зу је сле де ћи при мер. Аустриј ски Пор, ко ји ће за нај ма ње 118,640 мили о на евра гра ди ти мост на до њем шпи цу Аде Ци ган ли је, ни је имао кон ку рен ци ју ме ђу до ма ћим гра ђе вин ци ма, не ка да чу ве ним у све ту, јер ни су ни уче ство ва ли на тен-де ру. Раз лог су стро ги усло ви Европ ске бан ке за об но ву и раз вој за ко је се уна пред зна ло да су не пре мо сти ви за до ма ћу опе ра ти ву. Пр ви услов ЕБРД–а је био да из во ђач има обрт сред ста ва од 200 ми ли о на евра у по след њих 5 го ди на. Дру ги да има ре фе рен це, то јест да је у по след њих де сет го ди на са гра дио бар три мо ста слич них осо би на као онај за ко ји кон ку ри ше. Под ра зу ме ва се да фир ма ко ја до би је по сао бу де тех нич ки оспо со бље на. Је ди на до ма ћа фир ма ко ја ис пу ња ва овај по след њи услов је Мо сто град ња јер по се ду је ме ха ни за ци ју за град њу мо ста на плов ним пу те ви ма, као што је упра во слу чај са мо стом код Аде Ци ган ли је. По след њих го ди на, ме ђу тим, ни је гра ди ла ка пи тал не мо сто ве јер др жа ва за та ко не што ни је има ла

505 Привредни преглед 01.06.2008. и 03.06.2008.506 Не користи се израз дужник, већ прималац.


еко ном ску сна гу.507 Ан ђел ко Ко ва че вић, пот пред сед ник При вред не ко мо ре Ср би је, из но си да су стра не фир ме до не ле но ве усло ве и да се од на ших пред у зе ћа ко ја кон кури шу за не ки по сао тра жи да су не што зна чај но из гра ди ле у по след ње три го ди не. Због то га су сви ве ћи про јек ти, као што су пу те ви и мо сто ви, до де љи ва ни стра ним фир ма ма иако у прак си не ма до ка за да су спо соб ни је од ср би јан ских (Енер го про јект је, на при мер, у 2007. оства рио за ра ду од око 200 ми ли о на евра). Ср би јан ски гра ђе ви на ри сма тра ју и да има ју не до вољ ну по др шку ба на ка ко је би тре ба ло да по др жа ва ју из во зни ке.

Слич на си ту а ци ја се по но ви ла и 2006. по во дом из град ње но вог мо ста и ре кон стру ци је ста рог мо ста код Бе шке на Ду на ву. Пред став ни ци Син ди ка та гра ђеви нар ства Ср би је и Ре пу блич ког гран ског син ди ка та гра ђе ви нар ства Не за ви сност су јав но из ра зи ли сво је не за до вољ ство чи ње ни цом да срп ски кон зор ци јум који су чи ни ли Мо сто град ња, Пла нум, Го ша, МИН, Иван Ми лу ти но вић и За ва ри вач ни је до био по сао на из градњи но вог мо ста код Бе шке иако су не за ви сне ко ми си је ту по ну ду оце ни ле као нај по вољ ни ју. Удру же на срп ска пред у зе ћа су ус пе ла да над ма ше све ино стра не фир ме по ква ли те ту по ну де. Европ ска бан ка за об но ву и раз вој и Европ ска ин ве сти ци о на бан ка су дис ква ли фи ко ва ле до ма ћи кон зор ци јум јер не ис пу ња ва кри те ри ју ме. Узалуд су из до ма ћих фир ми упо зо ра ва ли да ће кре ди те тих ба на ка вра ћа ти гра ђа ни Ср би је.508 Европ ска бан ка за об но ву и раз вој (уку пан по сао на са на ци ји и из град њи мо сто ва код Бе шке је ина че вре дан 40 ми ли о на евра) чак ни ре кон струк ци ју мо ста код Бе шке ни је хте ла да по ве

507 Авакумовић М, Политика 21.03.2008. и 26.05.2008.508 Привредни преглед 29.05.2006.


ри Мо сто град њи с обра зло же њем да је ова фир ма 2005. има ла не до во љан про фит. Отво ре но је фа во ри зо ва на дру го пла си ра на Ал ти на иако је по ну да те фир ме би ла два ми ли о на ску пља (Мост код Бе шке је 70–тих гра ди ла Мо сто град ња.). Уго вор за са на ци ју по сто је ћег и из градњу но вог мо ста код Бе шке до би ли су Ал пи на Мај ре дер и ДСД. Је дан од по ди зво ђа ча ће би ти Мо сто град ња. Са дру ге стра не, у Ру си ји су ши ром отво ре на вра та за на ше гра ђе вин ска пред у зе ћа. Пред у зе ће Иван Ми лу ти но вић је у ју лу 2008. пот пи са ло уго вор о из град њи лу ке у Примор ску на Азов ском мо ру у Ру си ји, и то у вред но сти од 360 ми ли о на евра. Бе о град ски На пред је у ав гу сту 2008. пот пи сао уго вор о град њи тр го вач ког цен тра у глав ном гра ду ре пу бли ке Ко ми у вред но сти од 45 ми ло на до лара, а у Ја ро слав ској облсти исто вре ме но гра ди и хо тел у вред но сти од 70 ми ли о на до ла ра.509

Док у Ср би ји гу ши до ма ће гра ђе вин ске фир ме, Европска бан ка за об но ву и раз вој ула же сред ства у екс пан зи ју аустриј ског оси гу ра ва ју ћег дру штва Уни ка у Хр ват ској, Че шкој, Ма ђар ској и Пољ ској. Парт не ри на ме ра ва ју да сво је по сло ва ње про ши ре у ис точ ној и ју го и сточ ној Евро пи. Са рад ња тра је не ко ли ко го ди на и по кла па се са ши ре њем европ ских вред но сти на Ис точ ну Евро пу.510 Ка да са гле да мо све ове чи ње ни це, ни је чуд но то што је

509 Највише што Мостоградња може да добије је то да буде подизвођач и да ради по туђим пројектима, а не прави партнер – изнели су други учесници на тендеру још 2006. Привредни преглед 04.05.2006. Предузеће Иван Милутиновић – ПИМ је некада било позната компанија за изградњу лука, брана и пловних путева. Драгутиновић Р. О, Привредни преглед 10.07.2008. Подаци за београдски Напред према: Влаховић Б, Вечерње новости 22.08.2008.510 Привредни преглед 22.11.2007. Предвиђени су и заједнички пројекти у Босни и Херцеговини.


чак и аме рич ки под се кре тар за фи на си је за ду жен за међу на род на пи та ња, Тим Адамс, 2006. из ја вио да је вре ме да се пре и спи та рад Европ ске бан ке за об но ву и раз вој. Он је из ја вио и да је бан ка фор ми ра на као при вре ме на ин сти ту ци ја и да тре ба пре и спи та ти да ли је она оствари ла сво ју свр ху.511

Ср би јан ски ЕУдог ма ти ци, ме ђу тим, ни нај ма ње не сум ња ју у ову фи нан сиј ску ин сти ту ци ју. За њих је до вољ но што она до ла зи из рај ске ЕУ без об зи ра на то што она на по сре дан на чин уни шта ва ср би јан ске гра ђевин ске фир ме.

511 ЕБРД је формирана после пада комунизма и бави се земљама Источне Европе и државама насталим на простору бившег СССР. Ројтерс – Привредни преглед 20.01.2006.

ЕУ И ММФ

У чла ну 117 ССП се ис ти че да ће ЕУ ускла ђи ва ти сво ју по ли ти ку пре ма Ср би ји са та ко до бро на мер ном и апо ли тич ном фи нан сиј ском ин сти ту ци јом као што је Међу на род ни мо не тар ни фонд (чи ји је ге не рал ни ди рек тор До ми ник Штрос Кан у ју лу 2008, од го ва ра ју ћи на зах тев ла жне др жа ве Ко со во за при јем и по зи ва ју ћи се на „ис тражи ва ње спро ве де но ме ђу др жа ва ма чла ни ца ма“, кон стато вао да је та ко зва но не за ви сно Ко со во на вод но др жа ва). Ка ко ММФ и Свет ска бан ка ути чу на др жа ве ду жни ке и свет ску еко но ми ју, по ка зу ју сле де ћи при ме ри.

Серж Али ми пи ше: „Др жа ве ко је су по слу ша ле 'са ве те' Свет ске бан ке и ММФ–а жр тво ва ле су сво ју пре храм бе ну по љо при вре ду. Оне ни су ви ше у ста њу да се осло не на соп стве ну же тву“.

Проф. др Еми ли ја Ву ка дин пи ше о ММФ–у, Свет ској бан ци и дру гим над на ци о нал ним ин сти ту ци ја: „Нај разви је ни је зе мље цен тра на че лу са САД има ју нај ве ћи ути цај на од лу ке на ве де них ин сти ту ци ја чи ја ре а ли заци ја ди рект но ути че на суд би ну си ро ма шних зе ма ља из зо не пе ри фе ри је. То ком по след ње де це ни је то се огле да у ни ским це на ма си ро ви на ко је су глав ни из во зни ар тикал не раз ви је них зе ма ља и у по ра сту ка ма та за че ти ри до шест пу та на кре ди те ко је оне мо ра ју да узи ма ју од ме ђу на род них фи нан сиј ских ор га ни за ци ја.“512

512 Ле Монд дипломатик, мај 2008, НИН и Вукадин Е, Економска политика, Досије, Београд, 2007, 206.


Џо зеф Сти глиц, до бит ник Но бе ло ве на гра де за еконо ми ју, бив ши члан Ве ћа еко ном ских са вет ни ка у Клинто но вој ад ми ни стра ци ји и бив ши ви ши пот пред сед ник и глав ни еко но ми ста Свет ске бан ке, пи ше о ра ду ММФ–а: „Од лу ке су би ле до но ше не на ба зи не че га што је из гле да ло као чуд на ме ша ви на иде о ло ги је и ло ше еко но ми је, тј. дог-ме ко ја, по не кад се чи ни ло, је два да при кри ва спе ци јал не ин те ре се... по сто јао је са мо је дан ре цепт. Ал тер на тив на ре ше ња ни су тра же на... Про бле ми са ко ји ма се су о ча ва ју зе мље у раз во ју су те шки, и ММФ је че сто по зван да помог не у нај го рој од свих си ту а ци ја, ка да се зе мља су о ча ва са кри зом. Али ле ко ви ММФ–а под ба ци ли су че сто, чак и че шће не го што су би ли успе шни. ММФ–ове по ли ти ке струк тур ног при ла го ђа ва ња од но сно, по ли ти ке ди зај ни-ра не да по мог ну зе мљи да се при ла го ди кри за ма, као и на трај не де ба лан се, во ди ле су гла ди и не ре ди ма у мно гим зе мља ма па кад и ре зул та ти ни су би ли то ли ко по ра зни, чак и он да ка да су успе ва ли да на мак ну при вре ме но и не ки раст, че сто су бе не фи ци је би ле дис про пор ци о нал но у при лог оних до бро сто је ћих, уз оне на дну, су о че не са још ве ћим си ро ма штвом.

Ме ђу тим, оно што ме за пре па сти ло, би ло је да те поли ти ке ни су пре и спи ти ва не од стра не мно гих моћ ни ка у ММФ–у, тј. оних ко ји су до но си ли кри тич не од лу ке. Њих су љу ди из зе ма ља у раз во ју че сто до во ди ли у пи та ње, али мно ги од њих су би ли то ли ко за пла ше ни од гу битка фи нан сиј ске по др шке ММФ–а, а ти ме и по др шке из дру гих из во ра, да су–ако су уоп ште сме ли–ар ти ку ли са ли сво је сум ње на нај о пре зни ји на чин, а та да са мо при ват но. Но, иако ни ко ни је био сре ћан због пат њи ко је су че сто пра ти ле про гра ме по др шке ММФ–а, уну тар ММФ–а се про сто прет по ста вља ло да, ма до ка квих пат њи до шло, то је био нео п ход ни део бо ла ко ји по го ђе не зе мље мо ра ју


да осе те на пу ту ка успе шној тр жи шној при вре ди, те да ће пред у зе те ме ре у ства ри ума њи ти бол ко ји би зе мља ина че мо ра ла да ис ку си на ду жи рок. Без сум ње, не ка кав бол је нео п хо дан, али по мом про су ђи ва њу, ни во бо ла у зе мља ма у раз во ју ство рен у про це су гло ба ли за ци је и раз во ја ка кав је во ђен од стра не ММФ–а и дру гих ме ђуна род них еко ном ских ор га ни за ци ја, био је да ле ко ве ћи не го што је нео п ход но...

ММФ са да уз иде о ло шку остра шће ност уз ди же иде ју о тр жи шној су пер ма ци је... Ли бе ра ли за ци ја тр жи шта капи та ла је би ла фор си ра на упр кос чи ње ни ци да не по сто је до ка зи да то под сти че еко ном ски раст... ин си сти ра ње ММФ код зе ма ља у раз во ју на одр жа ва њу чвр стих мо не тар них по ли ти ка, во ди ло је ка ка мат ним сто па ма ко је би ствара ње но вих рад них ме ста и под нај бо љим окол но сти ма учи ни ле не мо гу ћим... по сто је ал тер на ти ве за про грам ММФ–а... По ку ша ло се са пре тен зи јом да је ММФ из над по ли ти ке, али је, ипак, би ло ја сно да је ње гов про грам одо бра ва ња зај мо ва бар де лом мо ти ви сан по ли ти ком... ММФ и Свет ска бан ка су део истог тр ка ли шта Тре зо ра САД, јед на аре на...

ММФ сна жно не го ду је про тив ви со ких по ре за који се на ме ћу бо га ти ма... Тре зор САД, ко ји, као нај ве ћи по сед ник ак ци ја ММФ–а и је ди ни са пра вом ве та, има ве ли ку уло гу у об ли ко ва њу по ли ти ке ММФ–а... ММФ је раз ра дио стра те ги ју ко ја је има ла чак и го ри ефе кат од по ли ти ке 'твој су сед про сјак' ко је су опу сто ши ле зе мље ши ром све та то ком три де се тих го ди на 20. ве ка... ми слим да ни је слу чај но што је Ки на, је ди на ве ли ка зе мља Источ не Ази је – да би из бе гла кри зу–за у зе ла курс ди рект но су про тан оно ме ко ји је за го ва рао ММФ... У не де ља ма ко је су прет хо ди ле кри зи, ММФ је за го ва рао по ли ти ке ко је су кри зу, ка да је на ста ла, учи ни ле те жом... Са мо не ко ли ко


бив ших ко му ни стич ких зе ма ља–Пољ ска, Ма ђар ска, Слове ни ја и Сло вач ка – има ју до хо дак јед нак оно ме од пре јед не де це ни је... ММФ је по ли тич ка ин сти ту ци ја...

Тре зор во ли да о Свет ској бан ци ми сли као о сопстве ном вла сни штву... ММФ и Тре зор САД–ко ји су се пла ши ли де мо кра ти је, они су хте ли да при гу ше де ба ту... Еко ном ски ин те ре си САД–или тач ни је, фи нан сиј ски и ко мер ци јал ни ин те ре си Сје ди ње них др жа ва–би ли су од ра же ни у овим по ли ти ка ма... Аме ри ка је у про шло сти ус пе ла без тр го вин ске ли бе ра ли за ци је, или ка ко је то не ко фор му ли сао: 'Тр го ви на је до бра, али је увоз лош'... По мом ми шље њу ус пе си зе ма ља ко је ни су сле ди ле рецеп те ММФ ни су слу чај ност... Зај мо ви ММФ–а Ру си ји су би ли штет ни... ММФ је тај ко ји др жи шпе ку лан те у би зни су...

Сва ка ко, ве ли ки тр го вин ски де фи ци ти мо гу предста вља ти про блем. Они мо гу би ти про блем за то што под ра зу ме ва ју да зе мља мо ра да по за мљу је из го ди не у го ди ну. А, ако они ко ји обез бе ђу ју ка пи тал про ме не свој став и пре ста ну да да ју зај мо ве, зе мља мо же за па сти у ве ли ку не во љу, кри зу... Пред сед ник Си ти гру пе (тач ни је пред се да ва ју ћи Из вр шног од бо ра) био је Ро берт Ру бин, ко ји је као се кре тар Тре зо ра САД имао цен трал ну уло гу у по ли ти ка ма ММФ–а... по ли ти ке ММФ–а су би ле те ко је су пот ко па ле тр жи ште, као и ду го роч ни ју ста бил ност при вре де и дру штва...

Гло ба ли за ци ја да нас ни је у ин те ре су мно гих си ро машних у све ту... Чи ни се да у ММФ–у сма тра ју да скло ност за тај но шћу при род но иде уз њи хов по сао... Јед на од значај них раз ли ка из ме ђу иде о ло ги је и на у ке је сте да на у ка при зна је огра ни че ња оног што чо век зна. Не из ве сност увек по сто ји; у ММФ–у, на су прот то ме, ни кад не во ле да ди ску ту ју о не из ве сно сти ма ве за ним за по ли ти ку ко је


пре по ру чу ју, већ ви ше во ле да про јек ту ју сли ку о сво јој не по гре ши во сти... да ли Фонд на мер но по гре шно усмера ва во ђе ње по ли ти ке? ... Зе мља ма је фак тич ки ре че но да ако не по шту ју од ре ђе не усло ве, ММФ или ка пи тал на тр жи шта ће од би ти да им одо бра ва ју зај мо ве. Те зе мље су у осно ви при ну ђе не да од у ста ну од сво јих су ве ри ни те та, да пу сте да их ка при ци о зна тр жи шта ка пи тал (укљу чују ћи и шпе ку лан те чи ји су је ди ни ин те ре си крат ко роч не при ро де, а не ду го роч ни раз вој зе мље и уна пре ђе ње живот ног стан дар да зе мље) ди сци пли ну ју, го вре ћи им шта би тре ба ло да ра де, а шта не... Сто га, зе мље у раз во ју мо-ра ју са ме да пре у зму од го вор ност за сво је бла го ста ње. Оне мо гу упра вља ти сво јим бу џе ти ма та ко да жи ве у окви ру соп стве них сред ста ва, ко ли ко год то оскуд но би ло.“

До слич ног за кључ ка о ММФ и Свет ској бан ци дошао је и ве не цу е лан ски пред сед ник Ча вес у ма ју 2007: „Те две ин сти ту ци је ко је су ме ха ни зи ми аме рич ке им пе ри је не слу же ни че му, ни на ма, ни ти ико ме у све ту. Оне су и ство ре не за на ме та ње окрут них и без оч них пра ви ла екс пло та ци је сро ма шног де ла све та. Том 'Фон ду' ми више ни шта не ду гу је мо. Али, они ду гу ју на ма и не ка нам од мах вра те шта је на ше...“513

Сле де ћа та бе ла по ка зу је не пре кид ни раст спољ ног ду га у но вим чла ни ца ЕУ до ко је га је до ве ла за јед нич ка до бро на мер на по ли ти ка ЕУ и ММФ–а.

513 Стиглиц Џ, Противречности глобализације, СБМ–х, Београд, 2002, 13, 14–15, 26, 29, 30, 50, 93, 113, 118, 137, 156, 160, 176, 178, 180, 186, 195, 201, 208, 210, 216, 218, 225, 238, 240, 250, 256 и 260. и Лалић Б, Вечерње новости 05.05.2007. Чавес је тада изјавио и да Венецуела напушта ММФ и Светску банку.


Ста ње спољ ног ду га де сет но вих чла ни ца ЕУ – 10.06.2007.514

Др жа ва у ми ли јар да ма до ла раБу гар ска 29,9Че шка 61,7Есто ни ја 20,2Ма ђар ска 142,9Ла тви ја 29,8Ли тва ни ја 22,7Пољ ска 187,8Сло вач ка 36,6Сло ве ни ја 40,4Ру му ни ја 84,7Укуп но 656,7

Дуг ис точ но е вроп ских зе ма ља не пре ста но ра сте.

514 www.cia.gov/library/publications/

АНА ЛИ ЗА ЕФЕ КА ТА ПРИ ДРУ ЖИ ВА ЊА СР БИ ЈЕ

ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ

Ми ни стар ство за еко ном ске од но се са ино стран ством је 2003. л. Г. од Са ве то дов ног цен тра за еко ном ска и правна пи та ња у Бе о гра ду на ру чи ло ана ли зу ко ја је тре ба ло да при ка же ефек те при дру жи ва ња Ср би је и Цр не Го ре Европ ској уни ји. Стра те ги ја при дру жи ва ња СЦГ Европској уни ји је ра ђе на на осно ву ове ана ли зе. Чак и у овој на ру че ној ана ли зи се из но се објек тив ни по ка за те љи ко ји би сва кој иде о ло шки нео стра шће ној вла ди би ли до вољ ни да од мах об у ста ви та ко зва не европ ске ин те гра ци је. У ана ли зи се на во ди да је (крат ко роч на ди рект на) ко рист од при дру жи ва ња ЕУ сло бо дан при ступ тр жи шту ЕУ по по вољ ним усло ви ма и ни жим це на ма. Ме ђу тим, ни 8 го ди на на кон по чет ка европ ског пу та ни је до шло до сма ње ња це на на до ма ћем тр жи шту, а ни до по ве ћа ња за по сле но сти у Ср би ји. Ни је до шло ни до урав но теже ња плат ног би лан са услед по ве ћа ног из во за ни ти до урав но те же ња бу џе та услед по ве ћа ње про из вод ње, као што се твр ди у ана ли зи Са ве то дав ног цен тра. Ни тврдња из ана ли зе да ће ула зак у ЕУ сма њи ти ко руп ци ју ни је убе дљи ва. Као што је већ из не то, у глав ним европ ским зе мља ма ко руп ци ја је че сто пре по ру ка за на пре до ва ње. Што се ти че ин ди рект не ко ри сти – или це нов не ста билно сти ко ја се у ана ли зи по ми ње као ко рист – она мо ра би ти пра ће на ни ским ни во ом це на, по ве ћа њем из во за и


ре ал ним кур сом ди на ра ко ји не ће гу ши ти до ма ћу про извод њу. Це нов на ста бил ност се не мо же по сма тра ти из двоје но (као што се ра ди у ана ли зи). Што се ти че по ве ћа ња ин ве сти ци ја и по мо ћи ЕУ ко је се у ана ли зи по ми њу као по зи тив ни ефек ти, ви де ли смо и ка ко у прак си функ цио ни ше та ко зва на стра на фи на сиј ска по моћ и ко ли ко је би ло ма ње грин филдин ве сти ци ја од оних ин ве сти ци ја иза ко јих се кри је рас про да ја и ства ра ње ду ал не при вреде о ко јој пи ше др Мен ци не гер. У окви ру тог про це са ки да ња ве за са до ма ћом при вре дом тре ба по сма тра ти и тврд ње из ана ли зе да ће при бли жа ва ње ЕУ до не ти мо дер ни за ци ју, ве ћу еко ном ску ефи ка сност и тран сфер тех но ло ги је. Што се ти че убр за ва ња при вред ног ра ста, о ко јој се пи ше у ана ли зи, ви де ли смо ка ква об ма на мо же да бу де раст БДП–а и за што су ММФ и аме рич ки Трезор ин си сти ра ли да се сре ди ном осам де се тих го ди на са БНП–а пре ђе на БДП.

Сли чан за кљу чак се мо же из ве сти и ка да се ана лизи ра ср би јан ска ис пу ње ност еко ном ских ци ље ва на кон осам го ди на европ ског пу та. Проф. др Еми ли ја Ву ка дин на во ди де фи ни ци ју еко ном ских ци ље ва и њи хо ву по делу: „Глав ни ци ље ви се од но се на дру штве ни про из вод, за по сле ност, це не, спољ но тр го вин ске од но се и раз ме ну и мо гу се де фи ни са ти на сле де ћи на чин:

сто па при вред ног ра ста ко ја под ра зу ме ва ви сок ни во те ку ћег и по тен ци јал ног дру штве ног произ во да и ви со ку сто пу ње го вог по ра стаза по сле ност, што под ра зу ме ва ви сок ни во за по сле но сти и ни ску не вољ ну не за по сле ностста бил ност ни воа це на на тр жи шту на ко јем се сло бод но фор ми ра ју, што под ра зу ме ва ни ску сто пу ин фла ци јепо зи ти ван би ланс пла ћа ња у од но си ма са ино


стран ством ко ји под ра зу ме ва рав но те жу уво за и из во за и ста бил ни де ви зни курс на ци о нал не ва лу те".

Ја сно је да ве ћи на тих ци ље ва ни је оства ре на.Са дру ге стра не, екс пер ти из Са ве то дав ног цен та ра

за еко ном ска и прав на пи та ња у сво јој ана ли зи (ко ректно) при зна је ко ји су ди рект ни и ин ди рект ни тро шко ви при дру жи ва ња ЕУ. Из ме ђу оста лог то су:

оте жа ни усло ви по сло ва ња услед ја че кон ку рен ци је уз мо гућ ност за тва ра ња не ких пред у зе ћасма њи ва ње пла те у ма ње кон ку рент ним сек то ри мараст не за по сле но сти услед ли кви да ци је не кон ку рент них фир мире ду ко ва ње при хо да бу џе та услед гу бит ка де ла ца рин ских при хо дане га тив ни ефек ти на те ку ћи би ланс због по ве ћа ног уво затро шко ви ре струк ту и ра ње и ли кви да ци је пред у зе ћа, не где и це лих про из вод них сек то ра са реги о нал ним им пли ка ци ја матро шко ви фи нан си ра ња со ци јал ног про гра ма услед на ста лих ви шко ва рад не сна ге.“515

СтрахЗа Ср би ју је ССП у еко ном ском сми слу ви ше не го

ште тан. Исто се мо же твр ди ти и за члан ство у ЕУ. Зашто је, он да, ЕУ про па ган да у Ср би ји успе шна? Углед ни

515 Према табелама објављеним у Привредним прегледу 21.11.2005. и Вукадин Е, Економска политика, Досије, Београд, 2007, 37. „Промене квантитативног карактера које су резултат привредног развоја огледају се у стопи привредног раста која показује годишње процентуално повећање друштвеног производа односно националног дохотка.“ Исто, 79.


уни вер зи тет ски про фе сор са бе о град ског Фи ло ло шког фа кул те та и аутор ви ше књи га, Ра де Бо жо вић сма тра да се ра ди о стра ху. Он сма тра да је срп ски сред њи слој (услов но го во ре ћи) све стан чи ње ни це да би на ста вак вла да ви не ЕУдог ма ти ка зна чио „ла га но уми ра ње“ Срби је. Али, са дру ге стра не, пре ма ана ли зи про фе со ра Бо жо ви ћа, сред њи слој срп ског дру штва се пла ши да би до ла зак на ци о нал но све сних по ли тич ких сна га на власт у Ср би ји ис про во ци рао За пад да мо мен тал но уни шти Ср би ју. То ни је ре ал но, али ЕУдог ма ти ци не пре ста но рас пи ру ју тај ира ци о нал ни страх. Реч се о ди ле ми ста рој ко ли ко чо ве чан ство – част или жи вот – или о пра ста рој те жњи сва ког људ ског би ћа да што је ви ше мо гу ће од ложи смрт. Та же ља за про ду жа ва њем жи во та је од ли ка и бо га тих и си ро ма шних љу ди без об зи ра на то ко јој на ци ји при па да ју. Де ве де сет тро го ди шњи аме рич ки ми ли јар дер Џон Рок фе лер у ин тер вјуу за Вел вох из ја вљу је: „Хтео бих про сто да во дим свој жи вот, ко ли ко је још мо гу ће ду го.“516 Ја сно је да је ЕУ про па ган да суп тил на. Она по га ђа нај дубље стра хо ве ко ји се на ла зе у ду ши про сеч ног гра ђа ни на. За то до ла зи до на пр ви по глед ско ро не ра зу мљи вих резул та та ис тра жи ва ња по ко ји ма 70% про це на та гра ђа на Ср би је ЕУ сма тра бит ном за сво ју бу дућ ност, а ма ње од 40% има у њу по ве ре ња517 Гра ђа нин Ср би је на осно ву здра вог ра зу ма осе ћа да ЕУ до но си еко ном ско про па дање, али га страх те ра да то не при зна чак ни пред со бом. Ово је су шти на.

Ве о ма је пер фид но и то што ЕУ дог ма не об у хва та це ли ну, већ са мо де ло ве ис трг ну те из кон тек ста. На то ме се за сни ва чи та ва ЕУ про па ган да. За то је мо гу ће

516 Превод Живковић Н, НИН 01.05.2008.517 Политика 19.03.2007.


да је ва жни ја та ко зва на ЕУ по моћ не го огром ни спољно тр го вин ски де фи цит (иако је раз ли ка огром на), за то је мо гу ће да се го во ри о ми ни мал ним грин филдин вести ци ји ма, а не о ве ли ком по ра сту спољ ног ду га, за то је мо гу ће при кри ва ње од го во ра на пи та ње да ли ЕУ ви ше еко ном ски ште ти, не го што ко ри сти Ср би ји.

На че му се још за сни ва ЕУ про па ган да? Сва ка ко на ра сту по у зда ног по ка за те ља ка кав је БДП, ла жним ци фра ма из обе ћа не по мо ћи из ЕУфон до ва ко је се у прак си спон-та но пре тва ра ју у ма ње из но се, на уки да њу ви за за пу това ња ко ја ће у прак си би ти оте жа на не до стат ком нов ца и прак сом ам ба са да, на тач ном из ра чу на ва њу ра ста за ра да и не за по сле но сти и слич ним по у зда ним ста ти стич ким по ка за те љи ма. На осно ву та квих ста ти стич ких по каза те ља, ЕУдог ма ти ци ће одр жа ва ти сво ју иде о ло ги ју и обе ћа ва ће сви ма (па и се би) да ће у сле де ћим де це ни ја ма код нас на сту пи ти обе ћа ни рај или ула зак у ЕУ. ЕУ пропа ган да се за сни ва и на још јед ној по ја ви. Тре ба има ти у ви ду да је са да шња ЕУ–дог мат ска ели та ста са ла упра во у вре ме ве се лих се дам де се тих (о ко ји ма пи ше Не бој ша Ка тић), у ко ји ма се СФРЈ без гла во за ду жи ва ла, а жи вот ни стан дард не ре ал но ра стао на кре ди ти ма. За ту ели ту ЕУ је, ве ро ват но не све сно, по вра так у ве се ле се дам де се те и ла го дан жи вот без мно го ра да. Игор Ива но вић, со ци о лог, аутор књи ге Кул ту ра и ин ден ти тет, за па жа ка ква је гене рал на по за ди на те ели те: „Мо јој ге не ра ци ји, ро ђе ној пе де се тих го ди на, не до ста је осе ћај за на ци о нал но ко ји се не би све ло са мо на спорт ско или ло кал но у нај у жем сми слу. Мо ја ге не ра ци ја је ге не ра ци ја мла дог сла бог српског чо ве ка, ко ји је вас пи та ван да тре ба да учи и да ће др жа ва да се по бри не за ње га, ге не ра ци ја ко ја ни је зна ла да је жи вот зној и ни је ус пе ла да из не се ни је дан про тест до кра ја осим ка да је био у пи та њу њен хе до ни зам...Ана


ли за на ше ге не ра ци је по ка зу је да смо сто жер европ ских вред но сти а да смо, с дру ге стра не, упра во ми нај да ље од тих вред но сти, јер смо ње ни пла ги ја ти, лу та мо из ме ђу раз ли чи тих вред но сти поп кул ту ре, а да ле ко смо од сушти не. Да на шња ге не ра ци ја мла дих има шан су, јер ни је жи ве ла у удру же ном ра ду, и ни је ле то ва ла че ти ри пу та го ди шње. Осе ти ли су и ви де ли да је жи вот те шка ствар...“ Не мо же се ге не ра ли зо ва ти це ла ге не ра ци ја, али по литич ка ели та ко ја је на вла сти – мо же. За то ЕУдог ма ти ци не схва та ју (или не ће да схва те) да се свет про ме нио, да ви ше не ма хлад ног ра та и иде о ло шке су прот ста вље но сти ко ја је би ла раз лог да ЕЕЗ фи нан сиј ски по ма же си ро машне но ве чла ни це као што су би ле Грч ка, Шпа ни ја или Пор ту га ли ја (за то ЕУдог ма ти ци за бо ра вља ју да се још 1990. про це њи ва ло да ван Ир ске жи ви око 70 ми ло на осо ба ир ског по ре кла и да је то је дан од раз ло га за на предак ир ске еко но ми је). Ак ту ел но ши ре ње ЕУ има са свим дру га чи ју свр ху јер ко му ни зма као кон ку рент ског си сте ма ви ше не ма. Ту раз ли ку у од но су пре ма но вим чла ни ца ма у вре ме ЕЕЗ за па жа и бив ши глав ни пре го ва рач Европске ко ми си је за ши ре ње ЕУ, Ене ко Лан да бу ру: „Са свим је нор мал но да ста ри чла но ви има ју про блем ка ко да 'сва ре' но ве, по себ но ка да их је 10. Али, та ква ди фе рен ци ја ци ја на ста ре и но ве ни из да ле ка се ни је осе ти ла ка да су присту пи ле за јед но Шпа ни ја и Пор ту га ли ја.“518

По во дом ЕУхи сте ри је у Ср би ји, ко ју је про из ве ла ова ква ЕУпро па ган да, док тор Џон Не збит, са вет ник у

518 Лазаревић М, Политика 20.02.2006. и Перић Д, НИН 07.08.2008. Подаци о броју грађана ирског порекла ван Ирске према: Деветаковић С, ЈовановићГавриловић Б, Рикаловић Г, Национална економија, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, Београд, 2006, 176.


ад ми ни стра ци ја ма аме рич ких пред сед ни ка Џон со на и Ке не ди ја, ру ко во ди лац у ко мап ни ја ма Ај Би Ем и Ко дак из но си: „За што је 'вр хов ни циљ' у Ср би ји ула зак у ЕУ? То би би ла по гре шна од лу ка. Европ ска уни ја про ла зи кроз кри зу и про це си хар мо ни за ци је, ко ји су у то ку, оп те рећу ју 'ма ле' чла но ве за јед ни це. Европ ске ин те гра ци је би ва шој зе мљи, по ред по вла сти ца, до не ле и огра ни че ња. Мој са вет је да за др жи те не за ви сност, као што је то учини ла Швај цар ска... За што да не све од вас за ви си. Европска еко ном ска за јед ни ца је би ла до бра за ми сао, јер је од ње ног осни ва ња по чео пе ри од ми ра у Евро пи. Ипак, од тре нут ка ка да је ЕЕЗ пре ра сла у Европ ску уни ју, по ста ла је огра ни ча ва ју ћи чи ни лац за зе мље чла ни це... Бу гар ска и Ру му ни ја су члан ство у ЕУ, ко је до но си од ре ђе не повла сти це, до би ле и 'го ми лу па пи ра' на ко ји ма су сит ним сло ви ма ис пи са ни про пи си ко ји до та да ни су ва жи ли у овим др жа ва ма, а ко ји су од тре нут ка при је ма у Уни ју сту пи ли на сна гу. Ти про пи си за Бу га ре и Ру му не зна че уво ђе ње до дат них и оп те ре ћу ју ћих огра ни че ња.“519

Не кон тро ли са на ЕУ би ро кра ти ја По кло ни ке ве се лих се дам де се тих као да ни шта не мо же

по ко ле ба ти у њи хо вој ЕУдог ми. У том ра ју, чи ји је цен тар у Бри се лу, све са вр ше но функ ци о ни ше иако чак и европ ски ко ме са ри при зна ју да се у ствар но сти ра ди о би ро крат ском апа ра ту ко ји има ма ло де мо крат ског ле ги ти ми те та.

Европ ски ко ме сар за ин ду стри ју Гин тер Фер хој ген је 2007. јав но за тра жио ре фор му Европ ске ко ми си је. У ин тервју за не мач ке ме ди је он је из ја вио: „По сто ји стал на бор ба за моћ из ме ђу ко ме са ра и ви со ких слу жбе ни ка. Мно ги ми сле: ко ме сар по сле пет го ди на иде, он је са мо при вре

519 Павићевић Б, Политика 03.04.2007.


ме ни 'вла сник ку ће', али ја оста јем.“520 Ко ме сар Фер хој ген је та ко ђе из нео да се бор ба за моћ во ди за ку ли са но и да слу жбе ни ци сво је лич не ста во ве пред ста вља ју ла жно као зва нич не и та ко об ма њу ју др жа ве чла ни це. На вео је при мер пи та ња упо тре бе пе сти ци да ко је је бри сел ска би ро кра тија раз ма тра ла ми мо ко ме са ра: Фер хој ген је зах те вао и да Европ ска ко ми си ја у од но су на др жа ве чла ни це не тре ба ви ше да игра уло гу вр хов ног учи те ља и ис та као да по сто ји бор ба из ме ђу „де мо крат ски не ле ги ти ми са ног слу жбе нич ког апа ра та Европ ске уни је“ и вр ха ЕУ. Би ро кра ти ја у Бри се лу има ве ли ку моћ. Ка да се овој чи ње ни ци до да и фе но мен „факсде мо кра ти је“ или ско ро ауто мат ског сла ња до куме на та из Бри се ла у др жа ве чла ни це, сли ка о Бри се лу као све ти о ни ку де мо кра ти је по ла ко не ста је.521

Ср би јан ски ЕУ-дог ма ти ци у Бри се луУ све тлу прет ход но из не тих чи ње ни ца мо же мо са мо

да прет по ста ви мо ка ко из гле да тра ги ко мич на си ту а ци ја ка да не ки ср би јан ски зва нич ник (уве ре ни ЕУ дог ма тик) до пу ту је у Бри сел и ка да му не ки бри сел ски би ро кра та да је ин струк ци је за ко је он ми сли да су зва нич ни ста во ви ЕУ. На Ср би ји ног функ ци о не ра при ли ком до ла ска у Бри сел за стра шу ју ће де лу је ве ле леп на ин фра струк ту ра ЕУзгра да у Бри се лу, а стра ни је зи ци као ла тин ски у сред њем ве ку на ни же сло је ве, а ту су и озбиљ на ли ца ЕУби ро кра та (ре дов но на тму ре ни Оли Рен, на при мер). Ово ме тре ба

520 Пренео Привредни преглед 18.10.2007.521 Мирослав Н. Јовановић о том недемократском систему каже: „Има и таквих који зову овај систем 'факс демократија': главни градови земаља чланица ЕУ свакодневно примају 'радне налоге' из Брисела које морају да спроведу у својој земљи.“ ЕУ–за и против, Двери српске, Београд, 2008, 103.


до да ти и, нај бла же ре че но, бе сми сле не фра зе из реч ни ка ЕУби ро кра та ко је наш за пла ше ни зва нич ник мо ра да слу ша у сва ком раз го во ру. На при мер фра зе као што су „европ ске вред но сти“ (те шко је ре ћи шта је то у прак си), „ран де ву кла зу ла“ (но ви са ста нак ли де ра ЕУ у слу ча ју да не по стиг ну до го вор о не ком пи та њу), „твр ђа ва Евро па“ (ка да се го во ри о ими гра ци о ној по ли ти ци), „европ ска синер ги ја“ или фра зе из са оп ште ња као оне са са ми та ЕУ из пр ве по ло ви не 2006: „Европ ске вред но сти мо гу да по др же мо дер ни за ци ју на ших при вре да у гло ба ли зо ва ном све ту.“522 Ср би јин за пла ше ни и збу ње ни функ ци о нер се ве ро ват но и не усу ђу је да пи та шта то кон крет но зна чи. За до дат но збу њи ва ње слу жи и не бро је но пу та упо тре бље на фран цуска син таг ма ко ја озна ча ва све у куп ност ЕУза ко на „Аки ко му ни тер“. Сма тра се да се ра ди о око 80.000 до 100.000 стра ни ца (ди рек тор Кан це ла ри је за при дру жи ва ње чак из но си да та ко зва но „европ ско пра во“ има око 150.000 стра ни ца тек ста и да је у но вим чла ни ца ма у то ку „нај већи пре во ди лач ки по ду хват“ (го ди шње се до но си око 2.000 за ко на – ка ко из но си М. Н. Јо ва но вић)). Од ср би јан ских ЕУдог ма ти ка ни је оче ки ва но да се по на ша ју као ак ту ел ни пред сед ник вла де РФ, Вла ди мир Пу тин, ко ји пред до но шење ва жних од лу ка „не ле ти на са ве то ва ње у Ва шинг тон, не пу ту је у Бри сел и не иде у стра не ам ба са де да би се та мо кон сул то вао“, већ се кон сул ту је са мо са сво јим на ро дом – ка ко то из но си нај по зна ти ји ру ски те ле ви зиј ски но винар Вла ди мир Со ло вјев.523 На жа лост, при ли ком су сре та ср би јан ских функ ци о не ра и ЕУби ро кра та из глед ни ја је су прот на си ту а ци ја. Она си ту а ци ја ко ју сле де ћим ре чи ма

522 Трикић Т. – Танјуг – Привредни преглед 06.04.2006.523 Чпајак Б, Политика 17.07.2008. Види књигу Соловјева на руском – Путин, Москва, 2008, 359.


опи су је по зна ти хр ват ски пи сац Ве дра на Ру дан: „Ро бо ви су и на ши по ли ти ча ри у од но су на ко ле ге из Не мач ке ко ји их при ти ска ју да им про да ју хо те ле, мо те ле и оба лу.“

„Не ве ру јем у све тли За пад и све тлу бу дућ ност“

Тра ги ко мич на по ни зност но ве кла се ЕУпо ли ти ча ра из ју го и сточ не Евро пе иза зи ва пре зир чак и у Хр ват ској, ко ја ни је по зна та по тра ди ци ји др жав не не за ви сно сти и са мостал не по ли ти ке. По зна ти пи сац Ве дра на Ру дан отво ре но из ја вљу је: „Не ве ру јем у све тли За пад и све тлу бу дућ ност, јер сва на ша бу дућ ност је иста као про шлост мо је пра ба ке. Пот пу но иста... Евро пу сам хте ла упо зна ти, јер је Евро па оно че му ми као те жи мо, и кад уђе мо у Евро пу ми ће мо по ста ти нор мал на зе мља и нор мал ни гра ђа ни. Мно го сам пу то ва ла и схва ти ла да је пот пу но све јед но где чо век жи ви. Жи вот је леп та мо где ти је пет или шест при ја те ља. Раз гова ра ла сам са Шве ђа ни ма, Ита ли ја ни ма, Нем ци ма, син ми је сту ди рао у Аустри ји и за вр шио шко ло ва ње у Аме ри ци. Да кле, знам не што о то ме и схва там да ку да год идеш, то је са мо раз го вор са са мим со бом. Не по сто ји обе ћа на зе мља, и не по сто ји де мо кра ти ја, и не по сто ји Евро па ко ја ће ме ни по мо ћи. Или Хр ват ској. Хр ват ска већ је сте у Евро пи јер је про да на. Ми смо све про да ли Евро пи, Аме ри ци, Ази ји, и не ма мо ни шта сво је, хр ват ско, осим мо жда си ра и врх ња. О не кој Евро пи ви ше не са њам,....“

Мо ра се при зна ти, ви ше не го ре ал на ана ли за ко ја пока зу ју ко ли ко је ла жан ЕУ дог ма. Ве дра на Ру дан се осврну ла и на те му ко руп ци је у ЕУ: „Па је не мач ки по ли ти чар ло пов, а ми то не зна мо, јер он то бо ље ра ди, а хр ват ски по ли ти чар је ло пов ко ји то не зна са кри ти.“524

524 Сретеновић М, Политика 18.04.2008.


„Пу ту ју ћи цир кус“Ско ро па то ло шка ЕУ за сле пље ност и ком плекс ни

же вред но сти на ших по ли тич ких и ме диј ских ели та омо гу ћа ва ју да се у Ср би ји во ди пра ва ме диј ска хај ка про тив нај ви шег за ко но да ва ног те ла. На па да ју се чак и по сла ни ци са Ко со ва и Ме то хи је због то га што има ју тро шко ве за бен зин (на уда ру је нај ви ше био по сла ник из срп ске ен кла ве Штрп це, ко ја је бли жа ал бан ској грани ци и Ма ке до ни ји не го Ко сов ској Ми тро ви ци или ад ми ни стра тив ној гра ни ци са Ср би јом). У ср би јан ској јав но сти се срам но пре ћут ку је да је Европ ски пар ла мент јед на вр ста пу ту ју ћег цир ку са ко ји се не пре ста но се ли из Бри се ла у Стра збур и обрат но (Бри сел је пред ви ђен за ма ње сед ни це и за се да ња пар ла мен тар них од бо ра, а у Стра збу ру се (пре ма спо ра зу му из 1992) одр жа ва нај мање 12 че тво ро днев них пле нар них сед ни ца). Тај пу ту ју ћи бри сел ски цир кус ни је оме ла ни пе ти ци ја ко ју је до кра ја 2006. пот пи са ло ми ли он гра ђа на из свих др жа ва ЕУ, као ни про ти вље ње 40 евро по сла ни ка ни ти чи ње ни ца да засе да ња у оба гра да по ре ске об ве зни ке го ди шње ко шта ју око 200 ми ли о на евра.525

„Над на ци о нал на свест“У ср би јан ској јав но сти ЕУпро па ган ду нај ва тре ни је

за сту па ју упра во они ко ји ни ка да ни су жи ве ли на за па ду. Са дру ге стра не, по зна ти срп ски пи сац ко ји три де се так го ди на на За па ду, Ми ло ван Да ној лић, из но си ка ква је ре ал ност на за па ду: „На За па ду сам про жи вео три де сетак го ди на, до ста сам ви део и по не што на у чио. Свест је

525 Привредни преглед 6.12.2006. и НИН 12.10.2006. – седиште секретаријата је у Бриселу, документе између Брисела и Стразбура за сваку седницу превози 7 камиона.


ве за на за ин ди ви ду ал на би ћа. Над на ци ја као ин ди ви дуа не по сто ји. по сто је ин те ре си. Про шле не де ље су францу ски ри ба ри уни шта ва ли ка ми о не ри бе са ис то ка, да би за шти ти ли сво ју про из вод њу... По не кад је нај те же ви де ти оно што је нај про сти је, што бо де очи... Ево, узми мо само зе мљу у ко јој тре нут но жи вим. Фран цу ска је то ли ко за ду же на да сва ки њен гра ђа нин ду гу је око 18.000 евра! Фран цу ски по сло дав ци ну де, пре ко кон кур са, сво јим гра ђа ни ма за по сле ње у Ин ди ји, за пла ту од 300 евра месеч но. Не дав но је у фа бри ци 'Ре ноа' у Ру му ни ји, из био штрајк због ни ских пла та; ис по ста ви ло се да Ру му ни у тој фа бри ци ра де за 230 евра ме сеч но... Кло ну ли смо, по љу ља ли смо се, на та ли тет је у опа сном па ду. На род је обес пу ћен и обес хра брен, уну тра шњост зе мље се пра зни, док се Бе о град не здра во на дуо, и окре нуо леђа Ср би ји... Као и дру где у све ту, и код нас пре о вла ђу је ма ло гра ђан ска иде о ло ги ја, ма ло гра ђан ска свест, ко ја је уисти ну над на ци о на ла на. Наш ма ло гра ђа нин ми сли да ће се, су тра, у Европ ској уни ји, ауто мат ски из јед на чи-ти са сво јом ду хов ном са бра ћом у Ита ли ји, Не мач кој, Фран цу ској и Ен гле ској. Он је зи нуо на бо гат ство ко је је на За па ду ства ра но ве ко ви ма, с јед не стра не кр ва вим ра дом и по жр тво ва њем екс пло а ти са них ма са, а с дру ге стра не пљач ком пре ко мор ских ко ло ни ја, пљач ком ко ја се и да нас у при кри ве ном об ли ку на ста вља. По врх све га, он се на да да ће се у то бла го ста ње укљу чи ти у тре нут ку кад го ди шњи по раст про из вод ње у ве ћи ни за пад них зе ма-ља не до сти же три %тка, и кад на бен зин ским пум па ма ауто мо би ли сти ку пу ју го ри во на кре дит... Ка пи та ли стички си стем је до био Хлад ни рат, да од мах за тим по ка же сво ју пра ву ћуд, по себ но у зе мља ма ко ји про ла зе кроз тзв. тран зи ци ју. Ћуд ка пи та ла је ма фи ја шка, ло пов ска; код нас се она ја вља у бал кан ској, хај дуч кој ва ри јан ти,


док на За па ду има при стој ни ји спо ља шњи из глед, али јој је су шти на иста. Ов де је је дан шпе ку лант, слу жбе ник ве ли ке бан ке, на бер зан ским мућ ка ма сти цао пет ми лијар ди евра, и ни ком ни шта. Он је из гу био по сао, али су ру ко во ди о ци бан ке, на осно ву ње го вог 'обр та' по ку пи ли ми ли он ску до бит. Но вац је су ров го спо дар и опак мо рал ни во дич и та мо где га има и та мо где га не ма. Он је по себ но опа сан ка да се одво ји од ра да, кад се са мо ста ли од си ла над ко јом љу ди не ма ју кон тро лу... Ми смо тек на по четку тог кли за вог пу та, и бог свет зна ка ква нас све че ка ју ис ку ше ња... Из лаз је у уозби ља ва њу, у по ште ном ра ду, у на пу шта њу де ти ња стих уто пи ја и илу зи ја. Окре ни мо се се би, не че кај мо пе че не ше ве са не ба.“526 Џо зеф Сти глиц за па жа слич не по ја ве (тач ни је, ма ло гра ђан ски дух) као и Да ној лић: „Раз вој ни је ни у то ме да се у зе мљу до ве ду фир ме као 'Пра да', 'Бе не тон', 'Ралф Ло рен' или 'Лу ис Ву и-тон' за по тре бе град ских бо га та ша, а ру рал ну си ро ти њу оста ви ти у њи хо вој бе ди.“527

„До мо ро ци“По зна ти срп ски еко но ми ста и бив ши про фе сор на

Еко ном ском фа кул те ту у Бе о гра ду Да ни јел Цвје ти чанин из но си шта је у по за ди ни гло ба ли зма ЕУдог ме: „Мно ги су се по тру ди ли да ову ре ги ју де ста би ли зу ју. То ни је слу чај но, јер су мно го ве ћи про фи ти та мо где вла-да не ста бил ност. Пи та ње је да ли би јед на Ју го сла ви ја да ла сво ју оба лу, а што је мо ра ла да учи ни Хр ват ска. Ср би ја је, с дру ге стра не, мо ра ла да пре да сво ју ин дустри ју че ли ка Аме ри кан ци ма, јер без 'Ју Ес Сти ла' ни

526 Косановић Ј, Вечерње новости 11.05.2008.527 Стиглиц Џ, Противречности глобализације, СБМ–х, Београд, 2002, 260.


смо мо гли да из во зи мо. У све ту је ја сна по де ла. Не мо гу 'до мо ро ци' да др же сек то ре ка кви су ви со ке тех но ло ги је, бан кар ство... У тим обла сти ма вла да ју са мо свет ски игра чи.“528 Ако је та ко ка ко твр ди про фе сор Цве ти чанин, пред Ср би јом је суд бо но сна ди ле ма: да ли да се по ми ри са по де лом уло га у ко јој ће гра ђа ни ма Ср би је и ср би јан ској при вре ди би ти до де ље но ме сто мо дер них до мо ро да ца или да се опре де ли за са мо стал ни раз вој (на рав но, уз по моћ та квог моћ ног са ве зни ка ка ква је Пу ти но ва Ру си ја). Је ди ни пра ви од го вор на то мо же да ти на че ло еко ном ске ко ри сно сти. Ако је за еко но ми ју Ср би је и жи вот ни стан дард Ср би ја на ца529 бо ље при хвата ње гло ба ли стич ке ЕУдог ме (или уло ге до мо ро да ца), он да то тре ба пот кре пи ти ар гу мен ти ма, а не ла жном ста ти сти ком и ме диј ском хи сте ри јом. У кон тек сту тог из бо ра тре ба има ти у ви ду и ис ку ства зе ма ља ко је ни су би ле фор мал не ко ло ни је (као африч ке зе мље), али ни са мо стал не зе мље, већ про за пад ни ва за ли као ми да нас. Та кав по ло жај је не ка да имао наф том бо га ти Иран. Зато је по уч но раз ми шља ње бив шег иран ског пре ми је ра Мо са де га. Бив ши иран ски пре ми јер Мо ха мед Мо са дег, ин те лек ту а лац и де мо кра та шко ло ван на За па ду (по хађао је па ри ску Ви со ку шко лу по ли тич ких на у ка, по стао је док тор на у ка у Швај цар ској 1914), ни је имао ди ле ме да ли је за ње го ву зе мљу бо ља про за пад на ма ри о нет ска власт ша ха Ре зе Па хла ви ја или са мо ста лан де мо крат ски раз вој. Као ин те лек ту а лац и по ли ти чар он је сма трао: „Сам Ира нац је нај бо ља осо ба да во ди соп стве ну ку ћу... Ако је до но ше ње про спе ри те та зе мљи кроз рад дру гих на ци ја на до бро бит на ро ду, сва ка би зе мља по зва ла

528 Булатовић Г, Вечерње новости, 25.05.2008.529 Србијанац – држављанин Србије


стран це у сво ју ку ћу. Да под јар ми ва ње до но си до бро бит, ни јед на под јарм ље на зе мља не би по ку ша ва ла да се осло-бо ди јар ма кр ва вим ра то ви ма и те шким гу би ци ма.“530 У по за ди ни ових Мо са де го вих ре чи су исто риј ски и еко ном ски по да ци ко је из но си но ви нар Њу јорк Тај мса Сти вен Ки знер. Он пи ше ка ко су то ком два де се тог ве ка до бро на мер ни за пад ња ци иран ској при вре ди и иран ском на ро ду до но си ли ин ве сти ци је: „За ра да ком па ни ја је до сти за ла астро ном ски ни во, на чи ни ко ји ма је пре ра чуна ван део од 16% ко ји се ис пла ћу је Ира ну по сто ја ли су све сум њи ви ји, и јаз из ме ђу усло ва жи вље ња Бри тан ца и иран ских рад ни ка стал но је ра стао.“ У уџ бе ни ку На ци-о нал на еко но ми ја' се на во де и ју го сло вен ска ис ку ства са за пад ним фир ма ма: „Још од по чет ка овог сто ле ћа Европа је би ла за ин те ре со ва на за на ша при род на бо га ства... Кра ље ви на Ју го сла ви ја је скло пи ла ви ше кон це си о них уго во ра:по ло ви ном 20их го ди на јед на ен гле ска фир ма је има ла кон це си ју над руд ни ци ма у Треп чи, 1937. го ди не би ла је про пи са на Уред ба о по вла сти ца ма Фран цу ског дру штва бор ских руд ни ка у Па ри зу за по ди за ње творни це за елек тро ли тич ко ра фи ни са ње ба кра... Ис ку ства у ве зи са по ме ну тим кон це си ја ма све до че о то ме да су Фран цу зи опу сто ши ли бо га ти је руд не на сла ге ба кра у Бо ру, да Ен гле зи ни су пла ти ли по ре зе на екс пло та ци ју ру де оло ва и цин ка у Треп чи... За о ста ја њу у тех но лошком раз во ју до при но сио је и стра ни ка пи тал ко ји је у ин ду стри ји уче ство вао са по ло ви ном укуп не вред но сти, а био је пла си ран у екс пло та ци ју еко ном ски нај за начај ни јих при род них бо га ста ва на ко ји ма се у то вре ме ни су раз ви ја ле пре ра ђи вач ке ак тив но сти. Та ко ђе, ве лико уче шће имао је још у гра на ма ко је од ли ку је ви со ка

530 Кизнер С, Сви шахови људи, Самиздат–Б92, Београд, 2004, 70–71.


кон це тра ци ја про из вод ње и по том осно ву оства ру ју за ма шни про фи ти ко ји су пре ли ва ни у ино стран ство. То зна чи да ка пи тал ни је био еко ном ским и дру гим меха ни зми ма при си ља ван да уво ди са вре ме ну тех но ло ги ју тог вре ме на, јер је и без ње оства ри вао ви со ке про фи те или пре ма сво јим по тре ба ма ко ри си то при род не ре сурсе.“. Слич не по ја ве на по чет ку 21. ве ка за па жа и проф. др Еми ли ја Ву ка дин са бе о град ског Прав ног фа кул те та: „Про цес гло ба ли за ци је ис ти ску је др жа ву као су бјек та ме ђу на род них еко ном ских од но са и на њи хо во ме сто про мо ви ше тран сна ци о нал не ком па ни је. Од по чет ка де ве де се тих го ди на мул ти на ци о нал не ком па ни је претва ра ју др жа ве у сво је фи ли ја ле, од но сно ин стру менте ре а ли за ци је кор по ра тив них ци ље ва на гло бал ном пла ну...Раз ви ја ју ћи сво ју де лат ност вр ло ам би ци о зно, тран сна ци о налн не ком па ни је до ла зе у су ко бе са зе мља ма у ко ји ма су ло ци ра не њи хо ве афи ли ја ци је.У те жњи да по ве ћа ју сво ју ефи ка сност и кон ку рент ност, оне угро-жа ва ју ре а ли за ци ју те ку ћих и ду го роч них ци ље ва тих зе ма ља, та ко што у њи ма пла си ра ју за ста ре лу тех но-ло ги ју, јер се нај но ви ја уво ди у про гра ме ко ји су ви со ко про фи та би ли ни.“ Исто ри ја се по не кад по на вља, чак и на раз ли чи тим кон ти нен ти ма.

Проф. др Еми ли ја Ву ка дин за па жа и дво стру ке стандар де ко ји се при ме њу ју у Ис точ ној Евро пи и на За па ду. Док се од пост ко му ни стич ких др жа ва тра жи да уки да ју ве ли ка пред у зе ћа, за пад на ком па ни је су све ве ће: „По четком де ве де се тих го ди на би ло је око 20.000 тран сна ци о налних ком па ни ја, са тен ден ци јом по ве ћа ња њи хо вог бро ја, ко ји је у пе ри о ду 1999–2001 го ди не са 60.000 по рас тао на 65.000. Ве ћи део њих је у про те клој де ка ди про шлог ве ка на стао стра те шким пре у зи ма њем ко је пред ста вља вид спа ја ња и ши ре ња ве ли ких ком па ни ја....С дру ге стра


не, гло ба ли за ци ја је про цес над на ци о нал ног ка рак те ра, ко ји пре ва зи ла зи др жа ву као су ве ре ни на ци о нал ни и еко ном ски ен ти тет и осла ња се на тран сна ци о нал не ком па ни је ко је по ста ју ква ли та тив но но ви при вред ни су бјек ти. Тран зи ци ја у бив шим ко му ни стич ким зе мља ма иде у су прот ном прав цу, та ко што се не ка да шња ве ли ка пред у зе ћа, ги ган ти, пре струк ту и ра ју и при ва ти зу ју као сред ња или ма ла пред у зе ћа ко ји тре ба да бу ду но си о ци тог про це са.“531

„Злат ни пр стен“Сти вен Ма јер, екс перт за Бал кан, у раз го во ру за Глас

Аме ри ке из но си ко ли ко је ла жна ЕУдог ма: „Ула зак у Уни ју је као не ки злат ни пр стен за ко ји су се љу ди на Бал ка ну ухва ти ли са ве ли ком на дом, но тај пр стен, вр ло мо гу ће, ла жан је. Мно го, мно го го ди на ле жи пред тим зе мља ма пре мо гу ћег ула ска у Уни ју, и ми слим да се те зе мље мо ра ју упи та ти искре но: ка кве су то ствар не пред но сти овог це лог про це са, и ако смо 15 го ди на да ле ко од при је ма–ка кве ће мо ко ри сти од то га има ти да нас, и су тра?“532

У Ру си ји па три јарх мо сков ски и све Ру си је Алек сеј Дру ги у ши рем кон тек сту ко мен та ри ше еуфо ри ју ко ју пра ти мит о ЕУ: „При ну ђе ни смо да све до чи мо ка ко се се ку ла ри за ци ја Евро пе че сто по губ но одр жа ва на жи вот ње них гра ђа на. При род на те жња ка мир ном и срећ ном жи во ту пре тва ра се у без ду шну по те ру за за до во ља вањем стра сти.“533

531 Исто, 63 и Деветаковић С, ЈовановићГавриловић Б, Рикаловић Г, Национална економија, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, Београд, 2006, 235,257258. и Вукадин Е, Економска политика, Досије, Београд, 2007, 204, 210, 207.532 Глас Америке – Политика 01.02.2006.533 Пешић М, Политика 11.05.2008.


Крах срп ске др жа ве?Успе шност ла жне ЕУпро па ган де у тре нут ку ка да

ЕУ оти ма Ко со во и Ме то хи ју и еко ном ски уни шта ва срп ску при вре ду на ме ће још јед но ва жно пи та ње – да ли је на кон ско ро 200 го ди на од Пр вог срп ског устан ка и об но вље ње мо дер не срп ске др жа ве до шао тре ну так сли чан оно ме ко ји је на сту пио на кон ско ро 200 го ди на по сто ја ња сред њо ве ков не др жа ве Не ма њи ћа. Да ли је модер на срп ска др жа ва, ко ју су нам оста ви ли пре ци, пред сво јим за вр шет ком?

Ако је та ко, тре ба при зна ти чи ње ни цу да Ср би ја не би би ла исто риј ски из у зе так. Ру ски фи ло зоф Алек сандар Ду гин сма тра да и у жи во ту на ро да и др жа ва по сто је успо ни и па до ви или: ре во лу ци о нар на ета па – из град ња је дин стве ног си сте ма, ста бил на ета па – ја ча ње и ши рење др жа ве, и ета па рас па да ња – оро ну ло сти.534 Озбиљ на на ци о нал на стра те ги ја мо ра да има у ви ду и та кав раз вој до га ђа ја. Та кав не по во љан сце на рио се на ме ће као ре ал на мо гућ ност на кон оти ма ња Ко со ва и Ме то хи је од стра не ЕУ 2008. л. Г. и уло ге Бри се ла у цр но гор ском ре фе рен ду му 2006. Ови на ци о нал ни гу би ци ни су уни шти ли при влач-ност ЕУ-дог ме. Успе шност ЕУдог ме ни су уз др ма ли ни еко ном ски по да ци ко ји го во ре да је бри сел ски пут ште тан за ср би јан ску при вре ду.

За то у еко ном ском, али и ду хов ном сми слу, ЕУ за Срби ју пред ста вља ве ћу опа сност не го НА ТО. Као про је кат и иде ја, ЕУ је суп тил ни ја и опа сни ја од НА ТОа. Она је за во дљи ви ја. Иза ње се не ви ди ја сно ли це Ва шинг то на као што је то слу чај са НА ТОом.

У том су мор ном кон тек сту на ме ће се и пи та ње да ли је

534 Дугин А, Основи геополитке, књига 1, Екопрес, Зрењанин, 2004, 172 и 11.


Ср би ја у мо гућ но сти да по вра ти сво је са мо по у зда ње и на осно ву то га фор ми ра ис прав ну еко ном ску стра те ги ју ко ја ће на осно ву на че ла ко ри сно сти до не ти бо љи жи вот.

Са рад ња са Ру си јом је пр ви услов за та кав по вољ ни раз вој и спас ове срп ске др жа ве. Са мо нас та са рад ња мо же одво ји ти од гра бљи вих и ко рум пи ра них би ро кра та ко ји до ла зе из Бри се ла. Са мо нам та са рад ња мо же до не ти сло бо ду јер је „ве ли ки еко но ми ста свет ског гла са – J. K. Gal bra ith – ис ти цао да ни шта, ап со лут но ни шта не спута ва сло бо ду по је дин ца као не до ста так нов ца“.535

Из ме ђу Ру си је и ЕУИ бри сел ске би ро кра те и ср би јан ски и срп ски ЕУдог

ма ти ци су све сни да у срп ском на ро ду по сто ји истин ска на кло ност ка Ру си ји. Они су све сни да са мо ве за са Ру си јом мо же про бу ди ти срп ски на род. Они су све сни да срп ски на род – и по ред сво је ма ло број но сти – по но во мо же би ти по што ван она ко ка ко је пи сао ве ли ки ру ски прав ник и фи ло зоф Иван Иљин: „Али онај ко ји осе ћа оно ду хов но и во ли га, тај по зна је ње го ву над на ци о нал ну, оп ште чове чан ску су шти ну. Он зна да је оно ве ли ко ру ско–ве лико за све на ро де, и што је ге ни јал но грч ко–ге ни јал но за све ве ко ве; и да оно што је ју нач ко код Ср ба–за слу жу је ду бо ко по што ва ње свих на ци ја...“536 У Ру си ји це не Ср бе и ве ру ју у Ср би ју.

За то се по ку ша ва ју за ме ни ти те зе и до ка за ти да је Ру си ји у ин те ре су да Ср би ја уђе у ЕУ. Ка ко је то мо гу ће ако је Ру си ја ушла у оштар ди пло мат ски спор са ЕУ око

535 Деветаковић С, ЈовановићГаврлиловић Б, Рикаловић Г, Национална економија, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, Београд, 2006, 302.536 Иљин И, Пут духовне обнове, Логос, Београд, 2008, 141.


Ко со ва и Ме то хи је? Ка ко је то мо гу ће ако по је ди не одред бе ССПа угро жа ва ју уго вор из ме ђу Ср би је и Ру си је о сло бод ној тр го ви ни? Про па ган да? Про па ган да.

Суп тил ни ји ЕУдог ма ти ци (и, на жа лост, не ки патри от ски ин те лек ту ал ци) оправ да ње за ЕУ по ли ти ку тра же и у ре чи ма Све тог Са ве да је на ша суд би на да бу де мо Ис ток на За па ду и За пад на Ис то ку. Ка да се ци ти ра ју ове ре чи Све тог Са ве, тре ба има ти у ви ду и та да шњи исто риј ски кон текст. Све ти Са ва је, пре ма неким из во ри ма, ро ђен 1169. л. Г, 44 го ди не по сле смр ти по след њег вла да ра Ки јев ске Ру си је, Вла ди ми ра Дру гог Мо но ма ха (1113–1125). Из ових исто риј ских чи ње ница про из и ла зи да се те ре чи Све тог Са ве ни су мо гле од но си ти на по ло жај Ср би је из ме ђу Ру си је на Ис то ку и За па да јер Ру си ја као је дин стве на др жа ва ни је ни по-сто ја ла у вре ме ка да је жи вео срп ски све ти тељ. На кон смр ти Вла ди ми ра Дру гог Мо но ма ха 1125. на сту па ера рас цеп ка них кња жев ства и мон гол ских осва ја ња. Но ви успон Ру си је, са Мо сквом као глав ним цен тром, на ста је тек од вре ме на Ива на Тре ћег (1462–1505), ко ји се ро дио 226 го ди на на кон упо ко је ња Све тог Са ве. Ре чи Све тог Са ве су се мо гле од но си ти са мо на Ви зан ти ју као др жа ву до ми нант ну на ис то ку и на пап ску др жа ву као пред ставни ка за па да. Увек тре ба са гле да ти исто риј ски кон текст у ко ме су ове ре чи на ста ле, а ко ва ни ца о на шој зе мљи из ме ђу Ис то ка – Ру си је и За па да је очи глед но на ста ла у вре ме ан ти ру ског ре жи ма Бро за као оправ да ње за сла бо скри ве ну ан ти ру ску по ли ти ку та да шње др жа ве. ЕУдог ма ти ци су пре у зе ли са мо јед ну од ње них му тира них вер зи ја, из вре ме на ве се лих се дам де се тих. Ср би ја као ма ла и си ро ма шна зе мља мо ра да се опре де ли или за ЕУ или за РУ СИ ЈУ.


Спо ра зу ми из ме ђу ЕЕЗ и СФРЈКа да се го во ри о ЕУпу ту, тре ба се при се ти ти и бли же

про шло сти. СФРЈ је за кљу чи ла ви ше спо ра зу ма са ЕЕЗом. Про фе сор ме ђу на род ног при вред ног пра ва Ра до мир Ђу ро вић на во ди: „По сле за во ђе ња је дин стве не ца рин ске та ри фе Уни је, по чет ком 1970. го ди не, пот пи сан је пр ви Спо ра зум из ме ђу Ју го сла ви је и Уни је (та да ЕЕЗ) ко ји је омо гу ћа вао знат но бо љу еко ном ску са рад њу из ме ђу Југо сла ви је и та да шњих зе ма ља–чла ни ца Уни је (уве де на кла у зу ла нај по вла шће ни је на ци је, на ци о нал ни трет ман и сни же ни пре лев ма ни за 50%). За тим је 6. ма ја 1980. го ди не пот пи сан При вре ме ни спо ра зум тр го вин ској са рад њи са ва жно шћу од пет го ди на, и ко нач но је ра тифи ко ван Спо ра зум о са рад њи (ко пе ра ци ји) 6. ма ја 1983. го ди не, са нео гра ни че ним ро ком тра ја ња. Овај спо ра зум је уре ђи вао тр го вин ску са рад њу, са рад њу у тзв. ви шим об ли ци ма при вре ђи ва ња и фи нан сиј ску са рад њу. Тим спо ра зу мом је из вр ше на мак си мал на ли бе ра ли за ци ја тр го вин ских од но са. При ме ра ра ди, под ца рин ским опте ре ће њем при уво зу у зе мље – чла ни це Уни је оста ла су са мо 127–осе тљи вих про из во да, од ца рин ске та ри фе ко ја ина че са др жи пре ко 4000 ца рин ских став ки.“ Са дру ге стра не, у књи зи На ци о нал на еко но ми ја се из но си: „Од сре ди не ше зде се тих го ди на сто па ра ста дру штве ног про из во да се осет но сма њу је. У пе ри о ду 1965–1979.(где је 1964. ба зна го ди на) она из но си 5,6% (5,5% у Ср би ји и Цр ној Го ри) про сеч но го ди шње... Пе ри од 1980–1989. (где је 1979. ба зна го ди на) обе ле жен је дра стич ним успо ра вањем при вред не ди на ми ке. Про сеч на го ди шња сто па ра ста дру штве ног про из во да у том вре мен ском ин тер ва лу изно си ла је све га 0,7% (0,9% у Ср би ји и Цр ној Го ри). По што се у ис тој ме ри по ве ћа ло и ста нов ни штво (у Ср би ји и Цр ној Го ри не што спо ри је од дру штве ног про из во да, тј.


за 0,8 %) дру штве ни про из вод по ста нов ни ку је остао не про ме њен (не знат но је по ра сто у Ср би ји и Цр ној Го ри) што ука зу је на еко ном ску стаг на ци ју.“ Др Еми ли ја Ву кадин из но си чак и да је СФРЈ ко ри сти ла про грам ФАР: „У овај про грам је би ла укљу че на и СФР Ју го сла ви ја 4. ју ла 1990. го ди не.“537 У пе ри о ду од 1970. до 1983. л. Г. го ди не СФРЈ је са ЕЕЗом пот пи са ла три спо ра зу ма. По след њим спо ра зу мом из 1983. је, слич но као и ССПом из 2008, „ли бе ра ли зо ва на“ тр го ви на из ме ђу СФРЈ и ЕЕЗа. Сви ти спо ра зу ми са ЕЕЗ-ом ни су ути ца ли на по бољ ша ње еко ном ске си ту а ци је у СФРЈ, на про тив. Огро ман спољ ни дуг и без гла во за ду жи ва ње на За па ду смр ви ли су еко но ми ју СФРЈ још по чет ком 80–тих. Тач ни је, не ко ли ко го ди на пре не го што је у Ср би ји до шло до сме не вла сти и до ла ска но вог, на ци о нал но све сног ру ко вод ства. Фра за о то ме да би са рад ња са ЕЕЗом по чет ком 90–тих за у ста ви ла економ ско про па да ње Ср би је и Ју го сла ви је ни је тач на.

Да на шња си ту а ци ја је за Ср би ју (још) го ра не го у вре ме хлад ног ра та. ЕУ не во ди исту по ли ти ку као ЕЕЗ и не ма по тре бе да пу тем огром не по мо ћи ства ра успе шне еко но ми је, као што је то пре не ко ли ко де це ни ја био слу чај са зе мља ма Ме ди те ра на. То се не ће по но ви ти. Са да шња ре ал ност је пот пу но дру га чи ја. Сло ве нач ки пре ми јер Роберт Фри цо је ту ре ал ност де фи ни сао на сле де ћи на чин: „Под при ти ском ста рих чла ни ца, ЕУ пра ви бу да ла ма но ве чла ни це тра же ћи од њих да ве ру ју да су све зе мље

537 Ђуровић Р, Међународно привредно право, Савремена администрација, Београд, 1996, 114. и Деветаковић С, Јовановић–Гаврлиловић Б, Рикаловић Г, Национална економија, Центар за издавачку делатност Економског факултета у Београду, Београд, 2006, 41–42 и Вукадин Е, Економска политика, Досије, Београд, 2007, 237.


ко је су ушле у блок 2004. го ди не пот пу но рав но прав не.“538 Ши ре ње ЕУ мо ти ви ше ис кљу чи во еко ном ски ин те рес (или про фит), а не не ка ва иде о ло ги ја по ма га ња – ка ко нас убеђу ју ЕУдог ма ти ци. Ако у по ли ти ци ЕУ пре ма Ср би у ји и по сто ји иде о ло шки на бој, он је усло вљен аме рич ким ин те ре си ма на Бли ском ис то ку ко ји се, по си сте му споје них су до ва, ре флек ту ју на Бал кан. Ја сно је да ула ском у ЕУ не ће мо из гу би ти са мо на ци о нал ну част и сре ди ште сво је ду хов но сти, већ и при ли ку да жи ви мо бо ље. То је исти на ко ју не мо же са кри ти ни ка ква ЕУ про па ган да, ма ко ли ко до бро би ла сми шље на.

ЕУ–уто пи јаВе ли ки ру ски прав ник и ми сли лац Иван Иљин је још

пре 50 го ди на де фи ни сао веч ну људ ску сла бост, ко ја је и са да у осно ви при влач но сти ак ту ел не ЕУпро па ган де. У сво јој књи зи Пут ка очи глед но сти ру ски прав ник је на пи сао: „Љу ди од пам ти ве ка ма шта ју и са ња ју о 'бла женој' зе мљи где ца ру је из о би ље, где те ку 'мед и мле ко' и где не мо ра да се ра ди:'та мо се, ка жу, чо ве ку све пру жа без ика квог ула га ња те ле сних и ду хов них на по ра;до вољ но је са мо да не што по же лиш и же ља ти се од мах ис пу ни;срећни бес по сли ча ри све вре ме ужи ва ју;сву да лен ству ју и не кон тро ли са но се пре пу шта ју сво јим хте њи ма ље ње бу да ле'... Ову де ти ња сту и, ка жи мо отво ре но, про роч ну ма шта ри ју чо ве чан ство га ји још одав но;она ни је ис коре ње на ни до дан да нас. Жи вот ни иде ал ов де се сво ди на обез бе ђе но бес по сли ча ре ње и ужи ва ње. Сви за на век, има ју са мо јед но је ди но по зва ње–да уби ја ју вре ме у ленсто ва њу. Не по тре ба на аку му ла ци ја жи вот них сна га без од го ва ра ју ћег и до стој ног тро ше ња и без ра до сти ра да.

538 Танјуг – Политика 06.12.2006.


Бе сми сле но та во ре ње и тра ће ње жи во та без љу ба ви и слу же ња. Све оп ште го то ван ство у свет ским раз ме ра ма. Уну тра ње оси ро ма ше ње од спо ља шњег из о би ља. Пасив на ,за си ће на оту пе лост уме сто ства ра лач ког успо на. За ме њи ва ње ра до сти на сла дом. Из да ја ду ха ко ји жу ди, по бе ђу је и ства ра. Жуд но же ље но сно ви ђе ње по лу живо ти ње. Пре зре на уто пи ја до стој на жа ба у ба ри пу ној жа бо кре чи не. Од ри ца ње од соп стве ног ду хов ног до стојан ства. Иза зов упу ћен Бо гу...“539

Сва ка уто пи ја је штет на не са мо за то што је ла жна, већ и за то што је су прот на ре ал но сти ко ју је ство ре на зарад са мо у са вр ша ва ња и на прет ка фи зич ких и ду хов них спо соб но сти чо ве ка. ЕУ уто пи ја ни је из у зе так од овог пра ви ла. Са мо ра дом, осла ња њем на соп стве не сна ге и Ру си ју мо гу ће је по бољ ша ти стан дард и еко ном ску ситу а ци ју у ср би ји. Фра зе и ма шта ња о ЕУуто пи ји нам до но се са мо још ве ће на ци о нал но по ни же ње и еко номски су но врат.

539 Иљин И, Пут ка очигледности, БРИМО, Београд, 2001, 43.

О АУТОРУ

САДРЖАЈ

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАКОН 33

ПОЉОПРИВРЕДА (ПОСЛЕДИЦЕ УЛАСКА У ЕУ НА ПОЉОПРИВРЕДУ И ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ) 33

Развијање семена 33Домаће животиње 33Земљорадња, биљке 33Искуства земаља Источне Европе 33

ТЕКСТИЛ (ПОСЛЕДИЦЕ УЛАСКА У ЕУ НА ТЕКСТИЛНУ ИНДУСТРИЈУ СРБИЈЕ У КОНТЕКСТУ ИСКУСТВА ЗЕМАЉА ИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ) 33

ПРИХВАТАЊЕ ЕВРА КАО ЗВАНИЧНЕ ВАЛУТЕ 33

УЛАЗАК У ШЕНГЕНСКИ РЕЖИМ (ДРЖАВЉАНСТВО ЕУ) 33

РЕГИОНАЛНЕ РАЗЛИКЕ 33

СМАЊЕЊЕ КОРУПЦИЈЕ КАО ПОСЛЕДИЦА УЛАСКА У ЕУ 33

ИЗВОЗ И УВОЗ 33


СПОЉНА ПОЛИТИКА ЕУ 33

ЗЕМЉЕ КОЈЕ НИСУ У ЕУ 33

ПРИСТУПАЊЕ СРБИЈЕ ЕУ И ТРЖИШТЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ 33

Рубља 33

НЕМАЧКА КАО „МОТОР“ ЕУ 33

САРАДЊА У ОБЛАСТИ ЉУДСКИХ ПРАВА, КРИМИНАЛА (ЕУРОПОЛ) И САОБРАЋАЈА 33

РЕФЕРЕНДУМИ И АНКЕТЕ 33

ЗАДУЖИВАЊЕ И ОДЛИВ НОВЦА 33ЧЕШКА - 33Шкода 33Помоћ 33Банке 33МАђАРСКА - 33ПОљСКА - 33Региони 33Незадовољстволажни Маршалов план 33Пропаст индустрије и рударства 33Неуспела транзицијаобразовање 33СЛОВЕНИЈА - 33Менцингер 33Јаз између богатих и сиромашних 33Протежирање страних фирми у Словенији 33


Еукорупција 33Информисање 33Банке 33Спољна политика 33СЛОВАЧКА - 33Порези 33Болницебанкенемири 33ЛИТВАНИЈА, ЛЕТОНИЈА, ЕСТОНИЈА - 33РУМУНИЈА, БУГАРСКА - 33„Рајфазен“ као монополиста 33Инвестиције у Румунији 33Стандардсоцијални нереди 33Спољна трговина Румуније 33Спољна трговина Бугарске 33Приватизација 33Стандардизација 33Хипокризија 33

УКУПНИ РЕЗУЛТАТИ ЗАДУЖИВАЊА 33

ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ ЕУ 33

ПОЛИТИЧКА ТВОРЕВИНА 33

ЗАДУЖИВАЊЕ И ОДЛИВ НОВАЦА ИЗ

ИСТОЧНОЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА У 2004. 33

ВАЦЛАВ КЛАУС 33

СПОРАЗУМ УМЕСТО РЕФЕРЕНДУМА 33


НАСТАВАК УСПЕШНОГ ЕВРОПСКОГ ПУТАИСТОЧНОЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА 33

Европске интеграцијеобмањивање српске јавности 33Пољски европски пут – 17 година неуспешне транзиције 33Региони у Пољској 33Раст спољног дуга 33Медији 33Трка за стандардима ЕУ појела паре за здравство и пензије 33Незапосленост – исељавање у иностранство након уласка у ЕУ 33Раст дефицита 33Пад природног прираштаја 33Затварање бродоградилишта 33Лустрација 33Раст спољног дуга Бугарске 33Надничари 33Буџетски приходи 33Мањак електричне енергије у региону због уласка Бугарске у ЕУ 33Миграције – двоструки „европски“ стандарди 33Незадовољство условима живота у Бугарској 33Социјални протести након уласка у ЕУ 33Раст спољног дуга–платни биланс– спољнотрговински и буџетски дефицит Румуније 33Продаја банака и нафтне индустријештрајкови 33


Румунска пољопривреда 33Миграције 33Спољни дуг Мађарске – одлив новца из Мађарске 33Дужничка криза – продаја аеродрома у Будимпешти 33Немири у Будимпешти 33Европске вредности 33„МОЛ“ и ЕУ 33Европска цена струје 33Пропаганда 33Пад царинских прихода 33Укидање таксе за коришћење путева 33Зубков у Будимпешти 33Словачка Између Истока и Запада 33Економски показатељи 33Реформе 33Мечијар 33Путинова Русија као алтернатива 33

РАСТ БДП КАО ОСНОВ ЕУДОГМЕ 33

ПРОДАЈА ЈАТа, ЕУ И ЗАПАДНИ ОЛИГАРСИ 33Ротшилди и сукоб са Русијом – корени корупције у Европи 33Британија као извор европске корупције 33

ЈАТ 33

НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА 33


ИПА – ЛАЖНА ЕКОНОМСКА „ПОМОЋ“ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ СРБИЈИ И КОСОВО И МЕТОХИЈА 33

ЕУ за независност Косова 33ЕУ или Косово и Метохија 33ИПА „помоћ“ Србији 33Обмане о такозваној ЕУ и западној помоћи 33Однос између помоћи ЕУ и спољнотрговинског дефицита 33

КАМПАЊА ЕУ ДОГМАТИКА ПРОТИВ РУСКИХ ИНВЕСТИЦИЈА 33

Кампања против споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде 33Политичко оспоравање уговора са Гаспромом 33Цена нафте и протести у ЕУ 33ГаспромОМВ 33Уништававање српске развојне шансе – уговора о спољној трговини са Русијом 33Двоструки стандарди за руске инвестиције 33

СПОРАЗУМ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ И ПРИДРУЖИВАЊУ 33

Степенице ка ЕУ рају – државе у региону које су потписале ССП 33Русија и ССП – Фиат 33Измењене околности након проглашења такозване државе Косово 33Фразе и неистине ЕУ о поштовању


међународног права 33Такозвана сарадња са Хашким трибуналом ССП пре људских права 33Прелазни споразум о трговини (Привремени споразум) 33Питање изручења генерала Младића – ССП важнији и од доношења политичке пресуде за геноцид 33Оружје за масовно уништавање као једна од главних тема ССП 33„Добросуседска сарадња“ – легализација отимања Косова и Метохије 33Члан 135 33Савет за стабилизацију и придруживање 33Заједничка спољна политика 33Индустрија 33Пољопривреда, рибарство 33Фразе 33Политичка разлика 33Царинесубвенцијеизвоз 33Повратак „старих“ временаалтернатива 33„Борба“ против српских царина 33Одбрана ЕУ 33„Инвестиције“ и „бели медведи“, кретање радника, капитала, настањивање 33Дуална привреда и стране инвестиције 33„Конкуренција“ 33Избеглице и имиграција 33ЕУ пропаганда 33


ЕУуправа 33Банкарствокредити 33Елиминисање домаћих предузећа 33

ЕУ И ММФ 33

АНАЛИЗА ЕФЕКАТ ПРИДРУЖИВАЊА СРБИЈЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ 33

Страх 33Неконтролисана ЕУ бирократија 33Наши ЕУ догматици у Бриселу 33„Не верујем у светли Запад и светлу будућност“ 33„Путујући циркус“ 33„Наднационалн свест“ 33„Домороци“ 33„Златни прстен“ 33Крах српске државе? 33Између Русије и ЕУ 33Споразуми између ЕЕЗ и СФРЈ 33ЕУутопија 33

Documents

Argumenti Protiv Eu