Univerzitet u Beogradu

Odeljenje za ArheologijuArheologija drevnog egipatskog piva- seminarski rad iz predmeta Arheologija Sredozemlja -Mentor : Student :

prof. dr Nenad Tasi Belevski Filip

Beograd, 12.09.2014.Sadraj

Uvod 1 Istorijat istraivanja i izvori podataka 4 Doprinosi dr Delven Semjuel 7 Uloga piva u drevnom egipatskom drutvu 11 Zakljuak 13 Literatura 14UvodPodruje Plodnog polumeseca ima impresivnu istoriju aktivnosti homo sapiens sapiens-a, koja zasigurno obuhvata poslednjih 90.000 godina, ako ne i vie (1). Meutim, ovoj oblasti se pridodaje izuzetna arheoloka vrednost pre svega zbog lokaliteta koji se tiu poetaka poljoprivrede (1). Imajui to u vidu, nije teko razumeti zato su se u ovom potencijalnom aritu poljoprivredne revolucije razvile (za sada) najstarija pismena, stratifikovana drutva sa suverenim tendencijama. Posledino, nadimak "kolevka civilizacije" je postao popularan. Pretpostavka je da su te prve "civilizacije" bile upravo rezultat elje za organizovanom poljoprivredom (2). Endru erat (3) ima veoma konaan stav kada je ova tema u pitanju, koji je ovde koncizno predstavljen:

Rana istorija Starog sveta je imala svoj centar na Bliskom istoku, jedinstvenoj kombinaciji ivotnih sredina stvorenoj na raskrsnici pustinja i planinskih venaca. Kompleksna geologija ove oblasti, sa svojom intimnom meavinom planina, pustinja i oaza, daje kontrast okolnim jednolinim zonama - umi, stepi i pustinji. Bliski istok je oblast gde je poljoprivreda poela, gde su navodnjavanje i plug osmiljeni, i gde je nastupila urbana civilizacija.Jedna od dugotrajnijih i znaajnijih posledica (ili po nekima, uzroka) poljoprivredne revolucije je sistematizacija procesa pripremanja i sve masovnija konzumacija alkoholnih napitaka. Iako je "svesna elja za psihoaktivnim iskustvom najverovatnije stara koliko i anatomski (i bihejvioralno) moderni ljudi" (4), proizvodnja alkoholnih napitaka je veoma zavisna od poljoprivrede pa je samim tim i logino zato su u tome prednjaile proto-urbane i urbane sredine Plodnog polumeseca. injenica da se irom sveta mogu sresti pravilnosti u arheolokom, istorijskom i etnografskom zapisu upotrebe psihoaktivnih supstanci sugerie da su "svojstva svake fitogeografske zone sistematino istraena od strane ljudi" (4). Kada se to uzme u obzir, kulturoloki kapital ove oblasti je zaista izuzetan: "u centralnoj zoni svetske kopnene mase, odakle su poljoprivreda i urbani ivot potekli na obe hemisfere, alkoholni napitci su izmiljeni i postali najdominantniji kulturno privilegovani opijati u Starom svetu" (4).

Najvei deo informacija koje se tiu metodologije pravljenja alkoholnih pia na Bliskom i Srednjem istoku potiu od arheoloke delatnosti u Egiptu i Mesopotamiji (2). Do relativno nedavno, interpretacija arheolokih nalaza se zasnivala na nizu uspostavljenih naela, dok su sami nalazi bivali uglavnom umetnike prirode (2). Poev od ranih devedesetih godina prolog veka, dr Delven Semjuel, u tom trenutku zaposlena u odeljenju za arheologiju na univerzitetu u Kejmbridu, je sprovela poprilian broj pedantnih egiptolokih istraivanja koja su fundamentalno promenila nain na koji doivljavamo drevnu pivarsku tehnologiju (makar u drevnom Egiptu) (2). Iako je tokom ranih godina dvadesetog veka injenica da nije Egipat, ve Sumer, najstarija drava koja je proizvodila pivo poinjala da bude uvaena, najdefinitniji i najobilniji arheoloki i istorijsko-umetniki dokazi te tehnologije su pronaeni u Egiptu (2).

Ono to je problematino kod umetnikih predstava je to to ih retko prati bilo kakva vrsta objanjenja, a veoma esto je teko razumeti ta se tano dogaa tj. kojim redosledom su radnje izvravane (5). Da bi stvari bile dodatno komplikovane, umetniki zapis obuhvata period od skoro tri milenijuma, tokom kojeg se pivarska metodologija zasigurno menjala (2). Ovakva situacija je uslovila jedan uopteni pristup tome kako je pravljeno pivo u dalekoj prolosti Egipta pa se posledino mogu sresti nizovi tekstova o drevnom egipatskom pivarstvu koji su donekle povrni (2). Kako to pravilno primeuje Semjuel, funkcija pogrebnih figurina, maketa i zidnih reljefa nije bila da demonstriraju recept za pivo, nego da pomognu pokojniku u zagrobnom ivotu (2).

Neki od brojnih problema u vezi sa tom uoptenom interpretacijom su, izmeu ostalog: to to se esto pretpostavljalo da je pivo pravljeno od jema, ali nije postignut konsenzus oko toga ta znae natpisi koji prate umetnike predstave u grobnicama, tako da se postavljalo pitanje da li je koriena i penica ili ak kombinacija obe itarice; koji su bili standardni sastojci, a koji su korieni proizvoljno ili ak samo u nekim regijama; koliko vremena je bilo potrebno da se proizvede to pivo, itd (2). Napori Delven Semjuel su dakle teili da odgovore na ova i mnoga druga pitanja, ali bavei se iskljuivo naunom analizom istinskog arheolokog materijala i zanemarujui nalaze tzv. "umetnike zbirke" (2).

Analize taloga iz drevnih posuda koje je sprovela Semjuel su bile veoma produktivne i definitivno su razjasnile odreene faze procesa proizvodnje piva ako ne odgovorima onda pravilnim pitanjima. Ali, hemijska analiza pa samim tim i njena primena u arheologiji ima svoja ogranienja. Bez elje da se umanji znaaj arheolokih nalaza koji sadre taloge bilo ega, veoma je bitno naglasiti da (kao u sluaju piva) ne postoje uvek pouzdani bio-markeri za potvrivanje prisustva odreenih supstanci u drevnim talozima (2). Po definiciji, talozi su proizvodi modifikacionih procesa ije su pojedinosti neuoljive (6), tako da kada je u pitanju drevno pivo praktino je nemogue utvrditi da li razlike izmeu taloga postoje zbog toga to potiu od razliitih vrsta piva ili zbog razliitih faza u proizvodnoj sekvenci (5). A poto su sporni talozi stari i po vie od tri hiljade godina razumljivo je zato primerci ee nisu nego jesu u izuzetnom stanju, jer tokom toliko dugakog vremenskog perioda neizbeno dolazi do razliitih kontaminacija (5).

Ipak, specifinost samih sastojaka piva i procesa njegovog pravljenja su esto dovoljni da nam prue neosporne dokaze da li je talog u pitanju od piva (5).

Svrha ovog rada je da prui kratak pregled najznaajnijih dosadanjih istraivakih napora na ovu temu sa naglaskom na rad Delven Semjuel, uzimajui u obzir prednosti i nedostatake upotrebljivane metodologije ali takoe i da se jednim delom posveti tumaenju arheolokih podataka u njihovom kontekstu i njihovom potencijalnom znaaju u irem, antropolokom smislu.

Istorijat istraivanja i izvori podatakaTeritorija Egipta je veoma dugo bila podruje od vojnog, stratekog i kulturnog interesa, pa nije zauujue to danas na raspolaganju imamo obimnu zbirku pisanih izvora koji nam ilustruju tuinsko zanimanje za mnoge aspekte egipatske kulture, iji je neizostavni deo pivo. Neki od prvih istoriografskih zapisa koji se tiu drevnog Egipta potiu od antikih grkih pisaca, koji su pivo kao izum pripisivali egipanima (tvrdnja kojoj se inae asirolozi ustro protive, jer je za sada najstariji potvreni nalaz piva konstatovan u zapadnom Iranu (7)). U ovaj kontekst se potpuno uklapa Strabonov komentar da je "jemeno pivo preparat osoben egipanima, poznat mnogim plemenima, ali se nain njegovog pripremanja u svakom razlikuje"; kao i injenica da Diodor Sikul u svom monumentalnom delu univerzalne istorije Bibliotheca historica, gde detaljno opisuje egipatsku zemlju i njenu istoriju i obiaje, hvali kvalitet egipatskog jemenog piva, govorei da "oni prave pie od jema . . . to se mirisa i slasti ukusa tie ono nije mnogo inferiornije u odnosu na vino." Meu ostalim antikim piscima koji su spominjali ili opisivali egipatsko pivarstvo i pekarstvo su i Herodot, Plinije Stariji i Atenej, ali moda bi trebalo posebno istai egipatskog alhemiara Zosima iz Panopolisa u Gornjem Egiptu, koji je iveo na kraju 3. i poetku 4. veka n.e., jer je on autor jednog od najcitiranijih egipatskih tekstova o pravljenju piva (8).

Iako je drevni Egipat vekovima privlaio panju znatieljnih ljudi, moe se rei da je moderna egiptologija zaeta Napoleonovom invazijom Egipta. Istraivanja, opaanja i nalazi naune ekspedicije koja je pratila Napoleona u Egipat su publikovani po njegovom nareenju u Description de l'gypte, to je po prvi put uinilo dosta drevnog egipatskog materijala dostupnim evropljanima. Ukratko, u 19. veku je evropski interes za drevnu egipatsku kulturu vrtoglavo rastao: ampolion je 1822. deifrovao hijeroglife, to je bila odskona daska za sve podrobnije poznavanje egipatskog pisma i jezika, te su grobnice i hramovi postali meta mnotva istraivaa - egiptologa. U ovim kontekstima su se egiptolozi prvi put susreli sa drevnim egipatskim pivom, ili makar sa predstavama njegovog pravljenja/konzumiranja i pojavom u religijskim tekstovima. Tako su se uspostavili tradicionalni izvori i metod istraivanja drevne egipatske pivarske i pekarske metodologije, ili drugim reima, istraivaki napori su se uglavnom svodili na interpretacije tekstova, reljefa, murala, modela i figura - to nije beznaajno, jer su u pitanju bogati izvori vrednih informacija - ali to samo po sebi nije dovoljno (9). Dobar primer znaajnog doprinosa koji pruaju tzv. tradicionalni izvori nam daje delatnost Adolfa Ermana (10), koji je kao ovek posveen prouavanju staroegipatske gramatike i leksikografije imao priliku da stekne direktan uvid u status "nacionalnog pia" koji je pivo imalo u drevnom Egiptu; Alan Gardiner (11), Ludvig Borhart (12) i Henri Luc (13) su samo jo neki od mnogih egiptologa koji su kroz svoj istraivaki rad, kako filoloki tako i istorijsko-umetniki, doprineli boljem shvatanju koliko je kljuna bila uloga koju je pivo imalo u drevnom egipatskom drutvu. Trajan problem predstavlja to to postoji ogranien broj izvora podataka koji iole detaljno mogu opisati samu metodologiju pravljenja piva: Kristijan Gruner (1744 - 1815) (8), nemaki lekar, i Luc (13) su dali prevode ve spomenutog Zosimovog teksta sa kraja antike, a Borhart (12) je izvrio interpretaciju umetnikih predstava proizvodnog procesa i pruio neku vrstu uoptenog recepta. Naalost, kasnija istraivanja su pokazala da su ovi modeli recepata nepouzdani.

Uprkos generalnom zanemarivanju organskih ostataka, neki drevni ostaci piva i hleba su prepoznati relativno rano u razvoju moderne arheologije. Flinders Pitri (14,15) je, na primer, pronaao taloge piva u posudama na predinastikom groblju kod Abadijeha, mesta 12 km zapadno od Dendere, i u Nakadi, gde se nalazi jedan od najveih predinastikih lokaliteta u Egiptu. Borhart i Johanes Grus su ak sproveli zadivljujue detaljanu analizu dehidrirane vekne hleba, koja je uzimala u obzir i arheoloki materijal vezan za pekarsku tehnologiju, opis savremenih tradicionalnih pekarskih metoda, umetniki dokaz i opis vekne na makro- i mikroskopskim nivoima (16,17). Pored ovih sluajeva, ipak se ee deavalo da arheolozi ili potpuno zanemare organski sadraj u nekoj keramici ili da ga pogreno protumae: tokom iskopavanja u Abidosu, Tomas Pit i Vilijam Laut su pronali bavolike konstrukcije ukopane u zemlju koje su sadravale ostatke penice i identifikovali ih kao pei za suenje zrnevlja (18,19). Vie od 80 godina kasnije Deremi Geler, arheolog zasluan za otkrie ostataka pivare u Hierakonpolisu, u svetlu svojih istraivanja na lokalitetu Hk-24 odluuje da sprovede revizione interpretacije nalaza sa prolih iskopavanja, ukljuujui i onih u Abidosu (20). Njegov rad na Hierakonpolisu je izmeu ostalog za rezultat imao oktrie est keramikih bavi ukopanih u blatnu platformu koje su bile prekrivene nadstrenom konstrukcijom u nameri da se zadri toplota - ove bave su veoma argumentovano protumaene kao drevne posude za ukomljavanje (21). S obzirom da su nalazi u Abidosu bili veoma slini onima u Hierakonpolisu, verovatnije je da je lokalitet u pitanju bio pivara nego kompleks pei za suenje zrnevlja, za ta kao praksu ne postoji oigledna identifikacija u umetnikim i/ili pisanim izvorima.

Vanu ulogu u istraivakom radu na temu piva u drevnom Egiptu je imalo i etnografsko izuavanje fermentisanog nubijskog pia zvanog bouza (22). Sve do (sada ve klasinog) opusa Semjuel Delven postojalo je veoma neispravno miljenje o tome kako se sprovodilo pravljenje piva u drevnom Egiptu. Bio je dostignut konsenzus da je proizvodni proces najverovatnije liio onom koji se koristi za pravljenje bouze. Ljudi koji su se tokom 19. veka uputali u kulturno i geografsko istraivanje tada jo uvek ne mnogo poznatog Istoka uopte pa i Bliskog Istoka - orijentalisti, poput Edvarda Vilijama Lejna (23), nas izvetavaju da je "boozeh ili boozah, koja je opojno alkoholno pie napravljeno od jemenog hleba, izmrvljenog, pomeanog sa vodom, proceenog i ostavljenog da vri, je najee ispijana od strane nilskih amdija, i ostalih osoba nieg stalea." Johan Ludvig Burkhart (24) i Dejms Brus (25) pre njega su takoe bili orijentalisti koji su pisali i o bouzi, a iz njihovih tekstova saznajemo da postoji vie metoda pravljenja bouze kao i da je iroko raspostranjena u Africi. Alfred Lukas, engleski hemiar koji je prouavao drevne egipatske materijale je zasluan za delo koje je od trenutka izdavanja postalo nezamenljiva referenca za drevnu egipatsku industriju, proizvode i materijale (26). U tom stvarno junakom delu, Lukas je ispitao 16 uzoraka bouze od razliitih prodavaca iz Kaira 1920ih godina. Uz konsultacije sa samim majstorima uspeo je da formulie osnovni metod produkcije koji je ovde predstavljen u najprostijim crtama: prvo se napravi testo od mlevene penice i doda se kvasac; testo se potom lagano pee, da se kvasac ne bi ubio; dobijeno hleb-pivo se lomi i stavlja u posudu sa vodom i dodaje se vlana mlevena penica koja je bila izloena vazduhu kako bi zapoela fermentaciju; i na kraju se nakon vrenja smea procedi.

Kao to se moe videti iz gorenavedenog, napravljeni su pokuaji da se povee savremeni metod pravljenja bouze sa nepoznatim procesom koji se mogao dogoditi u Egiptu pre mnogo, mnogo godina. Tako da iako je postojalo opte, neodreeno slaganje, nije bilo definitivnog konsenzusa oko toga kako se tano pravilo pivo u drevnom Egiptu. Tokom poslednje decenije 20. veka Delven Semjuel je pristupila predmetu drevnog egipatskog pivarsta na potpuno drugi nain i napravila preokret na tom polju. Pregledu njenih istraivakih napora i rezultata e biti posveeno celo sledee poglavlje iz oiglednih razloga, a ovde emo jo napomenuti da njen rekonstruisani metod proizvodnje piva ima tek malu slinost sa pravljenjem savremene bouze - ali da je sliniji nekim drugim neindustrijskim afrikim tehnikama. Drevni egipatski metod dakle pripada poznatoj lokalnoj tradiciji (22).

Doprinosi dr Delven SemjuelPregled istraivakog rada Delven Semjuel (5,9,22,27,28) e biti zapoet njenim generalnim rezimeom tradicionalnog uenjakog gledita na drevno egipatsko pivarstvo, koji ukljuuje sledee stavke:

1. Vekne hleb-piva su pravljene od testa sa bogatom koliinom kvasca, koje je moglo ili nije moralo biti od napravljeno od slada

2. Ovo testo je potom bivalo lagano peeno, a rezultirajui hleb je bio mrvljen i prosejavan vodom kroz sito. Moda su se u ovoj fazi dodavale urme ili jo kvasca

3. Rastvoreni hleb (potencijalno obogaen eerom iz urmi) se potom fermentisao u velikim bavama, i dobijena tenost je prebacivana u upove koji su mogli biti zapeaeni za skladitenje ili transport.

Semjuel smatra da postoji odreen broj problema koj proizilaze iz ove klasine interpretacije drevnog egipatskog pravljenja piva, koji mogu biti saeti u sledeem redosledu:

1. esto se pretpostavljalo da je pivo pravljeno od jema, meutim ovo je iskljuivo pretpostavka jer nije bilo stvarnog slaganja oko toga ta znae natpisi koji prate umetnike predstave u grobnicama. Da li je pivo pravljeno samo od jema, ili i od penice, ili pak od oba kako neki strunjaci tvrde?

2. Da li su urme bile standardan sastojak kao sredstvo za dodavanje arome (kao to je danas hmelj) ili poveanje fermentabilnog ekstrakta?

3. Da li su korieni drugi zaini, iz organoleptikih ili medicinskih razloga, a ako jesu, koji su? U literaturi se mogu pronai mnogi spiskovi zaina, ali njihova identifikacija jo uvek nije podrana direktnim dokazima materijalnih ostataka samih biljaka

4. Ne postoje nikakvi istinski recepti, pa se ne zna mnogo o relativnim koliinama sastojaka, iako nam je iz pisanih i umetnikih izvora poznato da je postojalo nekoliko vrsta piva i da je pivo pravljeno u razliitim jainama

5. Koliko rada je zahtevao ceo proces?

6. Koliko vremena je bilo potrebno da se proizvede pivo?

7. Zato je bilo neophodno da se proseje izmrvljeni hleb kroz sito?

Rad Delven Semjuel je bio pod pokroviteljstvom Egipatskog Istraivakog Drutva i, kao to je ve napomenuto, teio je da odgovori na gorenavedena pitanja bavei se iskljuivo naunom analizom istinskog arheolokog materijala, pa je u sutini morala da ignorie saznanja i zakljuke bazirane na umetnikim predstavama i da nezavisno od njih tumai svoje nalaze.

Njen rad se zasnivao na istraivanjima dva pustinjska seoska lokaliteta koji su datovani u Novo kraljevstvo. Jedan je kod Deir el-Medine, na zapadnoj obali Nila prekoputa Luksora, i ovo je bilo selo u kojem su bili smeteni radnici koji su izgradili i dekorisali grobnice u Dolini kraljeva i Dolini kraljica. Drugi lokalitet je kod radnikog sela oko kilometar i po udaljenog od el-Amarne u Srednjem Egiptu. Oba lokaliteta se nalaze u izuzetno suvim podruijima pa su zahvaljujui tome preiveli bioloki ostaci pivskog proizvodnog procesa. Takvi ostaci postiu iz dva izvora: primarno iz upova koji su sadrali pogrebne zalihe, i sekundarno od krhotina upova proizvedenih od strane ljudi dok su izvravali svoje dnevne obaveze. Kao grobni prilozi se esto pronalaze u velikim koliinama. Teko je rei da li su upovi koji sadre presuene ostatke piva zapravo korieni u proizvodnom procesu, ili su prosto bili najpogodniji dostupni sudovi u vreme sahrane. Ostaci pronaeni u domainstvima, koji su pronaeni i istraeni samo u el-Amarni, su pak samo dali relativno malo fragmenata posua sa impregniranim biolokim talozima. Svi ti fragmenti su pronaeni u ubritima koja se nalaze nedaleko od lokacije na kojoj je pravljeno pivo i hleb.

Ostaci od pivarskih aktivnosti su prepoznatljivi po ablonu taloenja na samoj krhotini, i/ili po prisustvu fragmenata pleve i mekinja. Izvanredno stanje ouvanosti ovih ostataka i upotreba SEM-a (scanning electron microscopy) su omoguili Semjuel da utvrdi da je upotreba i jemenog i peninog slada bila odlika pivarskog procesa u tom vremenskom periodu. Rezultat tog istraivanja je bilo konstatovanje odreenog broja injenica:

1. Uzorci celih zrna, pleve i itnih fragmenata ukazuju na to da su i jeam i penica korieni za pravljenje piva. U veini sluajeva je korieno ili jedno ili drugo, ali postoje i povremeni nagovetaji da su korieni zajedno, tj. istovremeno. Izbor itarice je bez sumnje uticao na to kakve e vrste pivo biti.

2. Ispitivanje stanja odreenih uzoraka celog zrnevlja je donelo argumentovan predlog da je jeam klijao 3-5 dana, dok je penica nicala nekoliko dana due

3. Prouavanja SEM-om su pokazala da su velika zrna skroba iz endosperma i jema i penice bila izloena enzimima: na povriinama su uoene rupice i kanalii, to su odlike proklijalih elija (slad)

4. Zakljueno je da su drevni jeam i penica imali nizak nivo proteina to je ili mogla biti njihova agronomska odlika, ili se tokom vremena protein raloio

5. Postoji mogunost da su se koristila i proklijala i neproklijala zrna u pravljenju piva, jer su povrine nekih zrna skroba potpuno netaknuta

6. Postoje dokazi da su se proklijala ili neproklijala zrna zagrevala dok su jo bila vlana. Ovo je dovelo prvo do elatinizacije, a potom do stvrdnjavanja skroba. Danas postoji specijalni slad koji se na ovaj nain priprema, pa je moda tada, kao i danas, takav slad korien za pravljenje novih i neobinih piva

7. Pronaena cela zrna jema i penice ne pokazuju znake obrade visokom temperaturom (npr. tamna boja i smeurani embrion) tako da se postavlja pitanje kako su praviljena tamna piva, za koja znamo da su postojala

8. Ako su jeam i penica klijali u ljuskama, onda su ovi omotai morali biti skinuti u nekoj fazi pre poetka proizvodne sekvence, poto pronaeni talozi ne sadre mnogo fragmenata pleve i mekinja. Predlae se da su znatne koliine krhotina ljusaka odstranjene sa vlanog, izgnjeenog slada prosijavanjem: proces koji je, kako smo videli, itekako zabeleen u umetnikim predstavama. Moda ipak sita nisu koriena za prosijavanje izmrvljenog hleba, kao to se obino pretpostavlja

9. Smatralo se da su urme bile maltene standardan sastojak drevnih egipatskih piva. Mada su kotice urmi pronaene na raznim lokalitetima, ukljuujui i u radnikom selu kod el-Amarne, svuda su u pitanju bile male koliine. Koliina pleve na slinim lokalitetima je znatna. Ako su urme bile redovan sastojak piva onda bi se oekivalo da e se pronai ogromna koliina kotica; osim ako nije postojala neka druga, za sada nepoznata, primena za njih (primena koja dovodila do njihove destrukcije). Dokazana upotreba slada znai da urme nisu bile neophodne kao izvor fermentacije, kao to se ranije mislilo; prema tome urme se ne mogu smatrati sutinskim sastojkom drevnog egipatskog piva

10. elije kvasca su identifikovane SEM-om, i posebno su uoljive kada poseduju neku vrstu pupoljka. Grupe tapiastih bakterija su takoe primeene, i mogue je da su ovo laktobacili. Ako jesu, onda je mogue predloiti analogiju sa savremenim belgijskim lambic i geuze pivima, koja se za svoje pripremanje oslanjaju na spontanu fermentaciju izazvanu od strane nekvasnih organizama, kao i na pravi kvasac

11. Ni u el-Amarni ni u Deir el-Medini nisu pronaeni prepoznatljivi ostaci ijedne biljke koja mogla biti koriena kao aromatizirajue sredstvo. Ovo se generalno poklapa sa nalazima na drugim lokalitetima; postoji oigledna oskudnost takvog materijala. Ako bi se zadrale ljuske sa zrnevljem, tokom makar jednog dela proizvodnog ciklusa, onda bi mogle doprineti ukusu gorine krajnjem proizvodu.

Gorenavedeni nalazi predstavljaju jedan veliki problem, u smislu do sada prihvaenih interpretacija umetnikih predstava pivarskog procesa. Poto se mora prihvatiti injenica da se slad upotrebljavao, makar za neke vrste piva, postavlja se pitanje gde je to ito, i to samo za potrebe pravljenja piva, klijalo? Danas je taj zahvat naroito skup, jer zahteva i vreme i prostor. Objekti za suenje i skladitenje su uglavnom neophodni. Interpretacije postojeih izvora ne doputaju preduslove za pravljenje slada. S obzirom da to do relativno skoro nije bilo prepoznato kao bitna delatnost, egiptolozi nisu ni traili lokacije gde se ovo moglo vriti, ni u arheolokom zapisu ni u umetnikim i/ili pisanim izvorima. Meutim, injenica je da su predstavljeni nalazi omoguili Semjuel (9) da formulie potencijalnu rekonstrukciju drevnog egipatskog metoda pravljenja piva:

prva faza je bila nicanje odreene koliine zrnevlja - ovaj prirodni proces stvara enzime, koji pretvaraju skrob u eer

potom se ova koliina niklog zrnevlja mrvila i potopala u hladnu vodu

onda, druga koliina zrnevlja, koja moe a i ne mora da bude nikla, se takoe mrvila i dobro kuvala u vodi, to rasprava skrob

sledei korak je bio meanje dve koliine jer onda enzimi napadaju skuvani raspreni skrob to je proizvodilo velike koliine eera

stadijum koji sledi je prosejavanje meavine kroz sito da bi se odvojila pleva od tenosti bogate eerom

zatim se tenosti dodavao kvasac, i verovatno laktobacili, koji su fermentisali eer u alkohol

i poslednja faza je podrazumevala skladitenje, transport i konzumaciju.

Semjuel smatra da je eksperimentalna rekonstrukcija dragocena za testiranje hipoteza o drevnim procesima koje su razvijene preko detaljne arheoloke analize i briljivo odabranih etnografskih analogija (9). Moe da uputi na rupe, da demonstrira ta je nepraktino, i da prui vei uvid u specifine tehnologije vezane za proces. Eksperimenti mogu odlian direktan metod procenjivanja i iskuavanja rezultata odreenih procesa sa alatima i sastojcima korienim u drevna vremena, ali da bi bili to validniji, mora se uloiti mnogo truda u to da se iskoriste sve dostupne arheoloke, etnografske i arheobotanike informacije. Takoe, metodi i oprema moraju biti opravdani na osnovu i arheobotanikih i etnografskih dokaza. Moe se zakljuiti da je u pitanju potencijalno veoma kompleksan poduhvat. Neki eksperimenti su vreni na peenju hleba, ali naalost, autentino eksperimentalno pravljenje drevnog egipatskog piva tek treba da bude sprovedeno.Uloga piva u drevnom egipatskom drutvuNe moe se dovoljno naglasiti koliko je pivo bilo bitno u drevnom Egiptu. Natpisi i dokumenti jasno govore da je pivo, zajedno sa hlebom, bilo osnovni i najbitniji deo egiptaske dijete (29). Iz tog razloga je pripremanje hleba i piva bilo sastavni deo svakodnevnice, a snabdevanje i transport itarica, njihovo pretvaranje u hleb i pivo, i distribucija gotovih proizvoda su inili kljune delove drevne egipatske ekonomije. Pivo je hranilo i bogate i siromane, a ni jedan dar bogovima nije bio potpun bez obilnih koliina piva i humki hleba. Zalihe piva su stavljane i u grobove, da pokojnici ne bi morali da provode venost bez omiljenog pia (poto je bilo ispijano na dnevnoj bazi kao osveavajui napitak), a ni specijalne prilike poput dravnih praznika i lokalnih festivala nisu mogli da prou bez piva (27). Ono to fascinira je ijenica da je ovo bio sluaj preko tri hiljade godina, to svakako komplikuje stvari istraivaima ovog polja jer tokom tolikog vremena tehnike pravljenja su se zasigurno menjale, a teko je precizno odrediti kako i kad. Ve su navedeni jasni arheoloki dokazi da je predinastiki metod pravljenja piva bio drugaiji od onog upotrebljavanog za vreme Novog kraljevstva. Mogue je i da je dolazilo do promena u fleksibilnosti distribucije, to jest da je u ranim fazama drevne egipatske kulture pivo bilo rezervisano samo za drutvenu elitu (30). Kao to nalazi sa lokaliteta Hierakonpolis i Abidos pokazuju, u predinastikom Egiptu se pivo pravilo u velikim, fiksiranim bavama, to moda implicira da je pivo moglo biti pravljeno samo na odreenim mestima, za odreene ljude (20). Do vremena Novog kraljevstva a verovatno i ranije, proizvodnja piva se proirila i na narodne mase, to je potvruju i manji, pokretniji sudovi za proizvodnju (30). Mogue da je i metod pravljenja za elitni stale bio isti kao i za domainske potrebe, da je jedina fundamentalna razlika bila u skali.

Ono to verovatno najbolje ilustruje ulogu piva kao jednog od nutritivnih oslonaca drevnog egipatskog drutva je injenica da su veina uposlenih radnika bili plaeni upravo u hlebu i pivu. Kako su uglavnom radili na kraljevskim i svetenikim graevinskim projektima, bio je zadatak pisara da izraunaju plate koje su duni. Taj proces je dodue bio komplikovan, jer dugo vremena nije postojala standardna mera - dakle, veliina kraga nije igrala ulogu. Ipak, uspostavljen je sistem koji se zasnivao na odnosu izmeu "onog to ue u proces pravljenja i onog to izae" zvani pefsu, koji je u sutini bio pivarska ili pekarska vrednost za predodreenu koliinu sirovog materijala. Taj sistem je, u svoje vreme, doveo do standardizacije veliine kraga piva i vekne hleba, a tekstovi iz Deir el-Medine, sa druge strane, nagovetavaju da su ljudi koji su radili na nekropoli bili plaeni u khar-ovima (31), za koji je otprilike odreen odnos 1 khar = 77.5 litara. Moda najrasprostranjenije koriena mera, pogotovo u Novom kraljevstvu, je bio hekat ita, koji je korien u trgovake svrhe (32). Kao i sa kharom, tana zapremina hekata je nepoznata, ali se otprilike odreuje na 4.78 litra.

Egipatsko pivo se izgleda proizvodilo na tolikoj skali da su koliine bile dovoljne da zadovolje uroeniku populaciju i da ostane neto za izvoz. Luc (13) izvetava da je ovo bilo naroito istinito za Egipat u helenistikom periodu kada je postojao izvoz dobara u Palestinu. Pivo koje se izvozilo je dolazilo iz Peluzijuma, grada koji je, kako se ini, u Egiptu bio najuveniji po svojim pivima. A postojala i suprotna dinamika, tj. pivo je bilo uvoeno u Egipat iz oblasti na sirijskoj obali poznatoj kao Qode (10). Pivo iz Qodea verovatno nije bilo sirijski proizvod ve je dolazilo iz dalje unutranjosti, ili iz Babilonije ili iz zemlje Hetita. Nije poznato kada je pivo krenulo da se oporezuje jer je uopte malo poznato o sistemu poreza u dinastikom periodu, ali se zna da je za vreme Ptolomejske i potom rimske vlasti porez od piva igrao vanu ulogu u tim ekonomijama. U Ptolomejskim vremenima je oigledno proizvodnja piva bila kontrolisana od strane drave, to je iziskivalo potrebu za inovnikom funkcijom, pa se u izvorima iz tog perioda moe naii na "glavnog kraljevskog inspektora piva" (33). Iako su dinastiki i grko-rimski Egipat bile dve veoma zasebne kulture i klasini tekstovi imaju mali znaaj za tumaenje preovlaujuih uslova u dinastikom Egiptu, ipak nam priloeno prua uvid u odreeni kontinuitet tradicije koja se odrala u Egiptu kroz sve te godine.

Umetniki dokazi sugeriu da se pravljenje piva u drevnom Egiptu uglavnom smatralo domainskom delatnou, i prema tome oblast ena; pogotovo faze mlevenja i prosejavanja. Moda je ovo preovlaivanje ena u umetnikim predstavama postojalo zbog injenice da su egipani smatrali boginju Hathor "izumiteljkom piva". Takoe je bila poznata kao "gospodarica opijanja" a njen hram u Denderi kao "mesto pijanstva" (13). Njene sinkretike asocijacije su bile meu najraznovrsnijim od svih egipatskih boanstava - u svom osvetoljubivom aspektu je bila lavolika boginja Sekhmet, poznata kao "oi" boga sunca Rea, i sa ovim u vezi postoji mit koji pripoveda o nastanku i piva i boginje Hathor. Bila je poznata i kao "nebeska gospa" i u tom obliku ee asocirana sa ugodnijim aspektima ivota, kao to su seksualnost, radost ili muzika. U njenom pogrebnom aspektu, naroito u hramovima Tebe, su je nazivali "Gospom Zapada" ili "Gospom Zapadne Planine". Smatralo se da svake veeri Hathor prima zalazee sunce, koje je onda uvala do sledeeg jutra. Stoga, umiranje je bilo poeljno da bude "u pratnji Hathor", jer su ljudi eleli da uivaju slinu zatitu i na onom svetu. Pri tome, kao to Geler (20) primeuje, Menket (jedna od manjih boanstava) je esto prikazivana uz Hathor i bila poznata kao "boginja koja pravi pivo". Jedna od bitnijih pozicija u egipatskom drutvu je bio "nadglednik radnica u pivari".ZakljuakProizvodnja i distribucija itarica su podupirale ekonomiju a uistinu i politiku organizaciju drevnog egipatskog drutva. To je samo jedan od primera zato je izuavanje drevnih prehrambenih zaliha znaajno, to uopte nije jednostavan poduhvat, niti brzo daje rezultate. Arheologija hrane je veoma kompleksno i izazovno polje koje zahteva solidne dokaze, koje opet nije jednostavno ni dobaviti ni interpretirati. Ali bez jasnog shvatanja tehnologije i delatnosti koje je pripremanje drevne hrane podrazumevalo svi dalji pokuaji interpretacije e biti netani. Operativni lanac produkcije hrane je sainjen od detalja, a u razlikama se verovatno kriju lokalne preferencije ili varijacije u kriterijumima produkcije. Pravljenje piva je bilo i redovna kuna delatnost i vaan dravni posao; drugim reima, proimalo je svaki aspekt ivota. Izuavanje drevnog egipatskog pivarstva nam dakle moe pruiti bolje razumevanje same strukture drevne egipatske drave. A bolje razumevanje odreenih aspekata pivarstva, kao to su raznolikost piva, nain na koji se sama metodologija razvijala, i razlika u upotrebi izmeu drutveni stalea - svi zahtevaju dalje arheoloke istraivake napore.

Literatura1. Cauvin, J., i Watkins T. The Birth of the Gods and the Origins of Agriculture. Cambridge University Press, Cambridge, 2000; 13:11.

2. Hornsey, I.S. A history of beer and brewing. The Royal Society of Chemistry, Cambridge, 2003; 32-723. Sherratt, A.G. Economy and Society in Prehistoric Europe: Changing Perspectives. Princeton University Press, Princeton, NJ, 1997.

4. Sherratt, A.G. 'Alcohol and its alternatives: symbol and substance in pre-industrial cultures' u Consuming habits: Drugs in history and anthropology. Jordan Goodman et al., Routledge, London and New York, 1995, 33.

5. Samuel D., i Bolt P. 'Rediscovering ancient egyptian beer' u Brewers' Guardian. 1995, 124/12, 27.

6. Murray, M.A., et al. 'Viticulture and wine produciton' u Ancient Egyptian Materials and Technology. Cambridge University Press, Cambridge, 2000.

7. Michel R.H., McGovern P.E., Badler V.R. 'The first wine and beer' u Analytical chemistry. 1993, 65/8.

8. Arnold, J.P. Origin and History of Beer and Brewing. Alumni Association of the Wahl-Henius Institute of Fermentology, Chicago, 1911.

9. Samuel, Delwen. 'Brewing and baking' u Ancient Egyptian Materials and Technology. Cambridge University Press, Cambridge, 2000; 537-576.

10. Erman, A. Life in Ancient Egypt. Macmillan & Co., New York, 1894.

11. Gardiner, A.H. Ancient Egyptian Onomastica. 2 toma, Oxford University Press, Oxford, 1947.

12. Borchardt, L. Zeitschrift fr egyptische Sprache und Altertumskunde. 1897,35, 128.13. Lutz, H.L.F. Viticulture and Brewing in the Ancient Orient. J.C. Hinrichs, Leipzig, 1922.

14. Petrie, W.M.F. Diospolis Parva, The Cemeteries of Abadiyeh and Hu, 1898-9. Egypt Exploration Fund, London, 1901.

15. Petrie, W.M.F. Prehistoric Egypt. 2 toma, Bernard Quaritch, London, 1920.

16. Borchardt, L. 'Ein Brot' u Zeitschrift fr egyptische Sprache und Altertumskunde. 1932, 68, 73-79.

17. Grss, J. 'Untersuchung von Broten aus der gyptischen Sammlung der Staatlichen Museen zu Berlin' u Zeitschrift fr gyptische Sprache und Altertumskunde. 1932, 68, 79-80.

18. Peet T.E., Loat W.L.S. The Cemeteries of Abydos, Part III: 1912-1913. Egypt Exploration Society, London, 1913.

19. Peet, T.E. The Cemeteries of Abydos, Part II: 1911-1912. Egypt Exploration Society, London, 1914.

20. Geller, J.R. 'From prehistory to history: Beer in Egypt' u The Followers of Horus. R. Friedman and B. Adams (eds), Oxbow Books, Oxford, 1992; 19-26.

21. Zvanina stranica arheolokih iskopavanja u Hierakonpolisu od Dept. of Ancient Egypt and Sudan, The British Museum, London:

http://www.hierakonpolis-online.org/index.php/explore-the-predynastic-settlement/hk24-breweries-by-the-cultivation

22. Samuel, D. 'Beer' u The Oxford Encyclopedia of ancient Egypt. Oxford University Press, Oxford, 2001; 171-172.

23. Lane, E.W. An Account of the Manners and Customs of Modern Egyptians. 5. izdanje, John Murray, London, 1860.

24. Burckhardt, J.L. Travels in Nubia. John Murray, London, 1819.

25. Bruce, J. Travels to Discover the Source of the Nile, Volume VII. A. Constable & Co., Edinburgh, 1805.

26. Lucas, A. Ancient Egyptian Materials and Industries, 4. izdanje, Edward Arnold, London, 1962.

27. Samuel, D. 'Archaeology of ancient Egyptian beer' u Journal of the American Society of Brewing Chemists. 1996, 54; 3-12.

28. Samuel, D. 'Investigation of ancient Egyptian baking and brewing methods by correlative microscopy' u Science. 1996, 273; 488-490.

29. Helck, W. Das Bier im lten gypten. Gesselschaft fr die Geschichte und Bibliographie des Brauwesens, Berlin, 1971.

30. Samuel, D. Komentar na: Jennings J., et al. 'Drinking beer in a blissful mood' u Current Anthropology. 2005, 46/2; 293-294.

31. Kemp, B.J. 'Food for an Egyptian city: Tell el-Amarna' u Whither Environmental Archaeology?. Oxbow Books, Oxford, 1994.

32. Kemp, B.J. Ancient Egypt, Anatomy of a Civilisation. Routledge, London, 1989.

33. Darby W.J., et al. Food: The Gift of Osiris. 2 toma, Academic Press, London, 1977.