Arheologija u Srbiji 2011

Arheološki institut

ArheologijA u SrbijiprojektiArheološkoginstitutau2011.godini

PriredileVesnaBikić

SnežanaGolubovićDraganaAntonović

Beograd 2012

3

IzdavačArheološkiinstitut

Beograd,KnezaMihaila35/IV11000Beograd,Srbija

e-mail:[email protected]

Tel.+381112637191

Za izdavačaSlavišaPerić

UredniceVesnaBikić

SnežanaGolubovićDraganaAntonović

KorekturaZoranBošković

Grafički dizajn i prelomVojislavFilipović

ŠtampaSpaceProject

Tiraž100

ISBN 978-86-80093-83-3

3

Raznovrsnosttemanaučno-istraživačkihprojekataiznačajrezultataistraživanjakoje jerealizovaoArheološkiinstitutuBeogradunaveojeNaučnovećeInstitutadadoneseodlukudapočetkomsvakegodinesaradniciInstitutaprezentujurezultateizprethodnegodine.Odlučenojedanatajskupbudupozvaneikolegeizdrugihinstitucija,kaoipredstavnicimedija.Osnovnirazlog organizovanja jednog takvog skupa jeste potreba da rezultati istraživanja Arheološkoginstitutabududostupninesamonaučnojistručnoj,većiširojjavnosti.Istovremeno,organizo-vanjejednogtakvogskupashvaćenojeikaosvojevrsnaprilikadasestručnojinaučnojjavnostipredstavemladisaradniciInstituta.

Prvatakvaprezentacijaobavljenajeuproleće2010.godineuprostorijamaIstraživačkogcentraViminacium.Videvšisakojomozbiljnošćususaradnicipristupilirealizacijitogzadatkaikakvesubilereakcijeprisutnihkolegaipredstavnikamedija,donesenajeodlukadaseubudućeizveštajisaovihskupovapredstaveiuštampanojformiuvidugodišnjaka.

Prošla,2011.godinabilajeposebnoznačajnazaistraživačkideodelatnostiArheološkoginstituta,jersunašisaradnicipokazalidasukadridaseuspešnoizboreisanajsloženijimiveo-maobimnimzadacima.SjednestraneimalismoistraživačkitimsaViminaciumakoji,većceludeceniju,godišnjenaterenuprovodipo11meseciikojisvakegodineponovooživinekiodavnozaboravljeniiporušeniantičkispomenik.Sdrugestrane,Arheološkiinstitut,usaradnjisaFilo-zofskimfakultetomuBeogradu,realizovaojesistematskazaštitnaiskopavanjanaautoputuE75Koridora10.Uperioduodnepuna4mesecaobavljenasuistraživanja,kojaposvomobimu,adobrimdelomirezultatima,stojerameuzramesanajznačajnijimarheološkimprojektimarea-lizovanim,dosada,uSrbiji.

Zbogsvegatoga,druginašskup,očekivanjesavelikomznatiželjom,akvalitetpredstavlje-nihradovaupotpunostijeispuniosvaočekivanja.Kaoiprethodni,iovogodišnjiskupjeorgani-zovanuprostorijamaIstraživačkogcentraViminacium,ujednomposvenovomiinspirativnomambijentumuzejskogprostoraCentra.

OvajZbornikčinekratkiizveštajiizkojihsevididaArheološkiinstitutimamultidiscipli-narnitim,kojipriarheološkimiskopavanjimaprimenjujenajsavremenijasredstvaimetoderada.Željanamjedaovakviskupoviprerastuu jednunovutradiciju,adazbornicisatihskupova,svojimsadržajem,pratekvalitetnašihnajreprezentativnijihpublikacijainatajnačindoprinesudaljojafirmacijiArheološkoginstitutainjegovihsaradnika.

Prof.drSlavišaPerićDirektorArheološkoginstituta

5

5

SAdržAj

VesnaBikić,SnežanaGolubović,DraganaAntonović,Uvod 7

SlavišaPerić,OlgaPerić,ZaštitnaarheološkaiskopavanjananeolitskomnalazištuPavlovac-Gumnište2011.godine 14

SlavišaPerić,ĐurđaObradović,Arheološkaradionica:istraživanjauDrenovcu2011.godine 17

SlavišaPerić,IvanaStojanović,OsteološkimaterijalsalokalitetaDrenovaciPavlovac-Gumnište:iskopavanja2011.godine 19

AleksandarBulatović,DraganMilanović,PreliminarnirezultatiarheološkihiskopavanjanalokalitetuBubanjuNovomSeluu2011.godini 22

DraganaAntonović,MomirVukadinović,GeofizičkaiarheološkiaistraživanjanaMalomŠturcuu2011.godini 26

AleksandarKapuran,IstraživanjemultikulturnoglokalitetaMokranjskestenekodNegotinau2011.godini 30

PetarPopović,NenadRadojčić,ZaštitniradovinalokalitetuKaleuKrševici2011.godine 34

IvanaPopović,StefanPop-Lazić,BojanPopović,VujadinVujadinović,ArheološkaiskopavanjauSremskojMitrovici2011.godine:Lokalitet85 38

SnežanaNikolić,IvanBogdanović,Istraživanjaviminacijumskogamfiteatrautoku2011.godine 42

DraganaRogić,IvanBogdanović,SlikanadekoracijazidaareneamfiteatrauViminacijumu 46

NemanjaMrđić,MladenJovičić,IstraživanjeantičkognaseljanalokalitetuNadKlepečkomu2011.godini 50

SašaRedžić,IlijaDanković,IstraživanjafunerarnihcelinanalokacijiNadKlepečkom 54

EmilijaNikolić,IvanBogdanović,Proučavanjemalteraizviminacijumskogamfiteatrakaoosnovazanjegovubudućukonzervacijuirestauraciju 58

6 7

VladimirMiletić,JelenaMiletić,GeofizičkaistraživanjanaprostoruViminacijuma(gradivojnilogor)u2011.godini 62

EmilijaNikolić,Putevimarazvojajednogarheološkogparka:GrađevinaDomvs Scientiarvm Viminacivm 66

GordanaJeremić,PrilogproučavanjuantičkeprošlostiČačka-primerrimskihtermiizcentragrada 70

StefanPop-Lazić,BojanPopović,VujadinVujadinović,Gamzigrad-Felix Romuliana:iskopavanja2011.godine 74

NadeždaGavrilović, ArheološkaistraživanjanaMedijaniu2011.godini 78

AleksandarBulatović,GordanaJeremić,VojislavFilipović,RezultatizaštitniharheološkihiskopavanjanalokalitetimaGolorebroiSelišteuseluDonjiNeradovackodVranja 82

SofijaA.Petković,Davidovac–Gradište:zaštitnaarheološkaistraživanjanadeoniciautoputaE75,Kridor10–južnikrak 86

PericaŠpehar,SonjaStamenković,ZaštitnaarheološkaiskopavanjakasnoantičkenekropolenalokalitetuDavidovac-Crkvište 92

VujadinIvanišević,BernardBavant,Caričingrad-arhološkaistraživanjau2011.godini 96

VesnaBikić,PericaŠpehar,IvanBugarski,TeodoraBranković,ArheološkaistraživanjaMarguma/Moraveu2011.godini 100

VujadinIvanišević,IvanBugarski,PrimenaLiDARtehnologijeuinterpretacijiMargumaiCaričinoggrada 104

MarkoPopović,ArheološkaistraživanjaBeogradsketvrđaveu2011.godini 108

6 7

Uvod

Odsvogosnivanja1947.godine,Arheološkiinstitutserazvijaokaosvestranainstitucija,nasto-jećidauokvirusvojihdelatnostiobjedinisvesegmenteistraživačkogciklusa.Madanjegovuprimarnudelatnostpredstavljajunaučnaistraživanja–terenskaiskopavanja,analizaisistematizacijanepokret-nihipokretniharheološkihnalaza–saradniciInstitutaseaktivnouključujuiuprogramezaštiteipre-zentacijekulturnognasleđa,usaradnjisadrugimnadležniminstitucijamakulture.Učitavomprocesuradaaktivnosevršiedukovanjemladih,kakoustručnomtakoiunaučnompogledu.PosebnavrednostArheološkoginstitutasegradikrozizdavačkudelatnostibiblioteku,kojajepokoličiniiraznovrsnostiizdanjasigurnovodećanaBalkanu.

GodinamaunazaddelatnostArheološkoginstitutaodvijaseuokvirunaučnihprojekata,uobi-muidinamicikoje,nužno,zaviseodraspoloživihmaterijalnihsredstava.Situacijajeunajvećojmeribilasličnaiprethodne,2011.godine.Uzodranijepokrenuteistraživačkeprojekteosmišljenisuinoviprogramirekognosciranja,iskopavanjai,posebno,obradegrađekojapotičesaarheološkihiskopavanjasprovedenihsedamdesetihiosamdesetihgodinaprošlogveka,akojajesticajemokolnostidodanasostalaneobrađenaineobjavljena.Međutim,zarazlikuodprethodnih,godina2011.jeunekolikobiladrugačija,budućidajeInstitutpreuzeoobimneposloveizoblastizaštiteirealizovaozaštitnaarheo-loškaiskopavanjanatrasiautoputaE75Koridora10.Takođe,Institutseaktivnouključiounekolikoevropskihprojekata,međukojimaposebanznačajimajuoniizprogramaCulture2007-2013idaljinskedetekcijeterena,geofizikeiarheometrije.

NaučniprojektiSaradniciArheološkoginstitutasuangažovaninasedamnaučnihprojekatakojefinansiraMini-

starstvozaprosvetuinaukuRepublikeSrbije.

UokviruArheološkoginstitutaizvodisečetirinaučnaprojekta:1.ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentralnog

Balkanaurazvojuevropskepraistorije(OI177020),rukovodilacdrSlavišaPerić;2.Romanizacija,urbanizacija i transformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnog i rezidencijalnog

karakteraurimskimprovincijamanatluSrbije(OI177007),rukovodilacdrIvanaPopović;3. Procesiurbanizacijeirazvojasrednjovekovnogdruštva (OI177021),rukovodilacdrVujadinIva-

nišević.4.IRS–Viminacijum,rimskigradilegijskivojnilogor–istraživanjematerijalneiduhovnekulture,

stanovništva,primenomnajsavremenijihtehnologijadaljinskedetekcije,geofizike,GIS-a,digita-lizacijei3Dvizualizacije(III47018),rukovodilacdrMiomirKorać.

Poredpomenutih,saradniciInstitutasuuključeniujoštrinaučnaprojektakojiserealizujunaFilozofskomfakultetuUniverzitetauBeograduiuIstorijskominstitutuuBeogradu:

1.BioarheologijadrevneEvrope:ljudi,biljkeiživotinjeupraistorijiSrbije(III47001),rukovodilacprof.SofijaStefanović;

2.KulturnepromeneipopulacionakretanjauranojpraistorijicentralnogBalkana(OI177023),ru-kovodilacprof.DušanMihailović;

8 9

3.Etnogeneza Srba u srednjem veku (rani srednji vek) – Uporedna analiza istorijsko-kulturnognasledja, genetskog materijala i predmeta materijalne kulture sa aspekta analitičke hemije(III47025),rukovodilacdrTiborŽivković.

MeđunarodniprojektiisaradnjaArheološkiinstitutimaveomarazgranatumeđunarodnusaradnju,sjednestranekaopokretač

višemeđunarodnihprojekata,asdrugestranepojedinačnimangažovanjemnjegovihsaradnikaupro-jektimauinostranstvu.

Uprošlojgodinirealizovanoješestmeđunarodnihprojekata,odkojihjevećinavišegodišnjih:1.Arheološkaistraživanjanaseobinskihsistema,sahranjivanjairudnihresursaubronzanomdobu

severozapadneSrbije(ArheološkiinstitutuBeogradu,BrooklynCollege,TheCityUniversityofNewYorkiZavodzazaštituspomenikakultureValjevo);

2.T-PAS“TouristPromotionoftheArchaeologicalSitesalongtheroutefromAquileiatoViminaci-um”,projekatevropskezajednice–CultureProgramme2007-2013;

3.AdriKlab-AdriaticIonianKnowledgeLaboratory(učesnicisuItalija,BosnaiHercegovina,Hr-vatska,CrnaGora,Srbija);

4.SEE Danube Limes Brand (učesnici su Italija, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska,Srbija,Bugarska,Rumunija);

5.OpenArch(učesnicisuŠpanija,Holandija,Italija,Švedska,Nemačka,Finska,VelikaBritanija,Srbijaidr.;projekatEvropskeUnijekojiobuhvata11partnera);

6.ArchaeoLandscapesEurope,projekatevropskezajednice–CultureProgramme2007-2013,podvođstvomRömisch-GermanischesKomissionizFrankfurta(okupljaoko40institucijaizbrojnihevropskihzemalja).

7.Romuliana,Gamzigrad,projekatsistematskogistraživanjausaradnjisaRömisch-GermanischesKomission,FrankfurtamMainiDeutscheArchäologischesInstitut(Nemačka).

8.Caričin grad, projekat sistematskog istraživanja u saradnji sa Centre national de la recherchescientifique(CNRS),Paris(Francuska).Uporedospomenutimprojektima,realizovanjenizposlovanaobradikamenogikeramičkog

materijala, kao i na polju arheometrije, posebno fizičko-hemijske analize stakla i analize kamenihspomenika.Rezultatovesaradnjepredstavljanizzajedničkihpublikacijasanajznačajnijimevropskiminstitucijama, na primer: Westfälische Wilhelm-Universität, Seminar für Ur- und Frühgeschichte,Münster–projekatPrähistorischebronzefunde(Nemačka);Römisch-GermanischesZentralmuseumMainz(Nemačka);AristotleUniversityofThessaloniki(Solun,Grčka);Odelekzaarheologijo,Filozof-skifakultetuLjubljani(Slovenija),UniverzanaPrimorskem,ZRSKoper–InštitutzadediščinoSredo-zemlja(Slovenija),FilozofskifakultetuSkopjuiN.U.Muzej,Kumanovo(BJRMakedonija).

Saradnjasadomaćiminstitucijamaizoblastinauke,prosveteikultureArheološkiinstitutimaposlovičnodobruirazgranatusaradnjusamnogiminstitucijamakulture

izaštitekulturnognasleđa,fakultetimaiinstitutimauzemlji.Poredzajedničkihprogramaarheološkihiskopavanja,u2011.godiniaktivnasaradnjaostvarenajenaobradimaterijala,kaoiuraznimdrugim

8 9

istraživanjima,presvegauoblastiarheometrije(petrološke,hemijske,fizičko-hemijskeanalizeitd.).Rezultatiovesaradnjevidljivisuubrojnimzajedničkimpublikacijama.

U2011.godinisaradjivalismosasledećiminstitucijama:NarodnimuzejuBeogradu,FilozofskifakultetuBeogradu–Odeljenjezaarheologiju,FakultetzafizičkuhemijuuBeogradu,Rudarsko-geo-loškifakultetuBeogradu–LaboratorijazaSEM-EDS,MuzejgradaBeograda,MuzejSremauSremskojMutrovici,NarodnimuzejuPožarevcu,ZavičajnimuzejuKnjaževcu,NarodnimuzejuKruševcu,Na-rodnimuzejuLeskovcu,MuzejKrajineuNegotinu,NarodnimuzejuNišu,RepubličkizavodzazaštituspomenikakultureuBeogradu,ZavodzazaštituspomenikakultureuNišu.

OdrednicezaenciklopedijskaizdanjaSaradniciArheolološkoginstitutaučestvovalisuupisanjuodrednicazaenciklopedijskaizdanja.

PosebnotrebaistaćiučešćeuizradiSrpske enciklopedije(uizdanjuMaticesrpske,Srpskeakademijenauka i umetnosti i Zavoda za udžbenike iz Beograda) i Prosopografiji ranohrišćanske arheologije(PersonenlexiconzurChristlichenArchäologie,RömischesInstitutderGörres-Gesellschaft,PontificoInstitutodiArcheologiaCristiana,Rom).

IskopavanjaArheološkiinstitutjesvakakonajzaposlenijainstitucijakadajerečoterenskimistraživanjima.

SvojimaktivnostimaonpokrivacelopodručjeSrbije,obuhvatajućinajznačajnijespomenikekulture,kaoinalazištaraznovrsnaposvomkarakteruistručnojproblematici.

U2011.godinivođenasusistematska,sondažnaizaštitnaarheološkaiskopavanja,kojesuuve-ćinislučajevapratiliiprogramirekognosciranjaigeofizičkeprospekcijeterena(karta):

1.Slatina–Turskačesma,seloDrenovac(Paraćin);sistematskaistraživanjauokviruprojekta„Stal-naarheološkaradionica–srednjePomoravljeuneolitizacijijugoistočneEvrope“,usaradnjisaZavičajnimmuzejemuParaćinu,rukovodilacSlavišaPerić;istraživanjevršenosredstvimaMini-starstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije.

2.Gumnište,seloPavlovac(Vranje);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharheološkihistraživa-njanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaNarodnimmuzejemuVranju,rukovodilacSlavišaPerić;investicionoistraživanje.

3.Čukar,seloPavlovac(Vranje);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharheološkihistraživanjanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaFilozofskimfakultetomuBeogradu,Odeljenjezaar-heologijuiNarodnimmuzejemuVranju,rukovodiociSlavišaPerićiJasnaVuković;investicionoistraživanje.

4.Kovačkenjive,seloPavlovac(Vranje);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharheološkihistraži-vanjanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaFilozofskimfakultetomuBeogradu,OdeljenjezaarheologijuiNarodnimmuzejemuVranju,rukovodiociAleksandarBulatovićiJasnaVuković;investicionoistraživanje.

5.Bubanj,Novoselo(Niš);sistematskoistraživanje,usaradnjisaNarodnimmuzejemuNišu,ruko-vodilacAleksandarBulatović;istraživanjevršenosredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeiUpravezaobrazovanje,kulturu,omladinuisportgradaNiša.

10 11

10 11

6.Prljuša,MaliŠturac,Rudnik(GornjiMilanovac);sistematskoistraživanje,usaradnjisaMuzejemrudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, rukovodilac Dragana Antonović; istraživanjevršenosredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije.

7.Ostenjak,seloLikodra(Krupanj);sistematskoistraživanje,usaradnjisaBruklinkoledžomizNju-jorka(SAD)iZavodomzazaštituspomenikakultureValjevo,rukovodiociAleksandarBulatovićiArthurBankoff;istraživanjevršenosredstvimaBruklinkoledžaizNjujorka.

8.Kale,seloKrševica(Bujanovac);sistematskoistraživanje,usaradnjisaNarodnimmuzejemuBe-ograduiNarodnimmuzejemuVranju,rukovodiociPetarPopovićiNenadRadojčić;istraživanjevršenosredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije.

9.Sirmijum(SremskaMitrovica);sistematskoiskopavanjeusaradnjisaMuzejemSremauSrem-skojMitrovici,rukovodilacIvanaPopović;istraživanjavršenasredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeiopštineSremskaMitrovica.

10.Viminacium–NadKlepečkom,Kostolac(Požarevac);zaštitnoiskopavanjeArheološkoginsti-tuta i Centra za nove tehnologije, rukovodilac Miomir Korać; istraživanja vršena sredstvimaTE-KOKostolac.

11.Viminacium–Amfiteatar,Kostolac(Požarevac);sistematskoiskopavanjeArheološkoginstitutaiCentrazanovetehnologije,rukovodilacMiomirKorać;istraživanjevršenosredstvimaMini-starstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije,Centarzanovetehno-logijeiizdonacija(Grantameričkogambasadora itd.).

12.Romuliana,seloGamzigrad(Zaječar);sistematskoistraživanjeusaradnjisaNarodnimmuzejemuZaječaru,Römisch-GermanischesKomission,FrankfurtamMainiDeutscheArchäologischesInstitut(Nemačka),rukovodilacStefanPop-Lazić;istraživanjavršenasredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeinemačkogpartnera.

13.JagodinMala(Niš);sistematskoiskopavanjeusaradnjisaZavodomzazaštituspomenikakul-tureNiš,rukovodilacGordanaJeremić;istraživanjavršenasredstvimaMinistarstvakulture,in-formisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije.

14.Mediana(Niš); sistematsko iskopavanjeuokviruprojekta„KonstantinovavilanaMedijani–projekatprezentacije2010–2013.godine“,rukovodilacGordanaMilošević;istraživanjavršenasredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije.

15.Timacum Minus, selo Ravna (Knjaževac); sistematsko iskopavanje u saradnji sa ZavičajnimmuzejemuKnjaževcu,rukovodilacSofijaPetković;istraživanjavršenasredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbije.

16.Crkvište,seloDavidovac(Vranje);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharheološkihistraži-vanjanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaNarodnimmuzejemuVranju,rukovodilacVujadinIvanišević;investicionoistraživanje.

17.Gradište,seloDavidovac(Vranje);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharheološkihistraživa-njanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaNarodnimmuzejemuVranju,rukovodilacSofijaPetković;investicionoistraživanje.

18.Golorebro,seloDonjiNeradovac(Vranje);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharheološkihistraživanjanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaNarodnimmuzejemuVranju,rukovo-dilacVojislavFilipović;investicionoistraživanje.

12 13

19.Selište,seloDonjiNeradovac(Vranje);zaštitnoistraživanjeuokviruZaštitniharheološkihistra-živanjanaautoputuE75Koridora10,usaradnjisaNarodnimmuzejemuVranju,rukovodilacVojislavFilipović;investicionoistraživanje.

20.Caričingrad(Lebane);sistematskoiskopavanjeusaradnjisaNarodnimmuzejemuLeskovcuiCentrenationaldelarecherchescientifique(CNRS),Paris(Francuska),rukovodiociVujadinIvaniševićiBernarBavant;istraživanjavršenasredstvimaMinistarstvakulture,informisanjaiinformacionogdruštvaRepublikeSrbijeifrancuskogpartnera.

21.Margum–Morava,seloDubravica(Požarevac);sistematskoiskopavanjeusaradnjisaNarodnimmuzejemuPožarevcu,rukovodilacVujadinIvanišević;istraživanjevršenosredstvimaEvropskekomisijeIPA2007-2013–programprekograničnesaradnjeRumunija-Srbija(prekoNarodnogmuzejauPožarevcu).

22.Beogradskatvrđava–Istočnopodgrađe(Beograd);sistematskoiskopavanje,rukovodilacMarkoPopović;istraživanjavršenasredstvimaSekretarijatazakulturuSkupštinegradaBeograda.

IzdavačkadelatnostJednaodnajznačajnijihdelatnostiArheološkoginstitutajeizdavaštvokojepredstavljajučasopis

Starinar imonografijeunekolikoserija.Za imeInstitutatradicionalnosevezujučasopisStarinar iserijaPosebna izdanja, sabrojemizdanjakojapotvrđujunjihovovišedecenijskopostojanje.Nekeodpoznatihserijasuunovijevremeobnovljene,kaoštosuĐerdapske sveske, posebna izdanjaiGrađa,anastalesu inekenoveserije,kojeprateaktuelneprojektearheoloških istraživanja.OvdenaprvommestutrebapomenutiCentarzanovetehnologije,kojisamostalnoaliiusaradnjisaInstitutom,izdaječasopisArheologijaiprirodnenauke,kaoidrugepublikacijevezanezaistraživanja,presvegaantičkogViminacijuma.Takođe,trebalobipomenutiiserijuArheološka građa Srbije,kojajeorijentisananapu-blikovanjepraistorijskogmaterijalaizmuzejskihzbirki.

U2011.godiniizdatojenekolikopublikacija,presvihnovasveskaStarinara:Старинар (новасерија)LX(2010)(urednikSlavišaPerić),154str.sailus.;YUISSN0350-0241UokviruserijePosebnaizdanja(Monograps)izdatajeknjiga49:Felix Romuliana – Gamzigrad,editorIvanaPopović.–Belgrade:InstituteofArchaeology:Facul-

tyofOrthodoxTheologyUniversity,InstituteforTheologicalResearch;Zaječar:DioceseofTimok,2011.–234str.:ilustr.;29cm ISBN978-86-80093-73-4(IA),ISBN978-86-7405-102-3(ITR)

Uokviruserije„АрхеолошкаграђаСрбије“,izdatesu6.i7.knjiga:Милорад Стојић, Бојана Илијић, Књажевац : културна стратиграфија праисторијских

локалитета књажевачког краја(Englishsummary:MiloradStojić,BojanaIlijić,CulturalStratigrap-hy of Prehistoric Sites in the Knjaževac Region). - Београд : Археолошки институт ; Књажевац :Завичајнимузеј,2011.–173p.p.,sailus.;30cm.ISBN978-86-80093-71-0

Милорад Стојић, Момир Церовић, Шабац: културна стратиграфија праисторијских локалитета у Подрињу (English summary : Milorad Stojić, Momir Cerović, Šabac: cultural strati-graphyofPrehistoricsitesintheDrinaValley).-Београд:Археолошкиинститут;Шабац:Народнимузеј,2011.–451p.p.,sailus.;30cm.ISBN978-86-80093-76-5

12 13

KaozajedničkaizdanjaArheološkoginstitutaidrugihinstitucijaizašlesumonografijevanserijaInstituta:

Dorđe S. Kostić, Dunavski limes Feliksa Kanica. – Beograd: Arheološki institut; Viminacijum:Centarzanovetehnologije,2011.–311str.sailustr.;21cm.ISBN978-86-80093-77-2

Nataša Miladinović-Radmilović, Sirmium Necropolis. – Beograd: Arheološki institut; SremskaMitrovica:BlagoSirmijuma;2011.–593str.sailustr.;26cm.ISBN978-86-84457-10-5

BibliotečkarazmenaBibliotekaArheološkoginstitutaspadauredboljihstručnihbibliotekauEvropi,asasvimsigur-

noimanajznačajnijifondstručnihknjiganaBalkanu.Tomedoprinostiaktivnabiliotečkarazmenasa364naučne,muzejskeivisokoškolskeustanove,odkojihje71uzemlji,a291uinostranstvu.

Uokviruredovnebibliotečkerazmene,kaoiputempoklona,BibliotekaArheološkoginstitutajeu2011.godiniobogatilasvojfondza552novepublikacije–289monografijei263sveskeperiodike.

VesnaBikićSnežanaGolubovićDraganaAntonović

14 15

Sl.2.Pavlovac–Gumnište:poglednajugozapadnideoistraženepovršinelokaliteta.

14 15

SlavišaPerić,ArheološkiinstitutBeogradOlgaPerić,ArheološkiinstitutBeograd

ZAštitnA ArheološkA iSkopAvAnjA nA neolitSkom nAlAZištu pAvlovAc – gumnište

2011. godine1*

ArheološkonalazištePavlovac-Gumništenalazise7kmjugozapadnoodVranja.Rečjeoneo-litskomnaseljukojejebilosmeštenonalevojobaliJužneMorave,naprostorujugozapadneperiferijeselaPavlovac.Naosnovurasprostiranjapovršinskihnalazamožeserećidanalazištepokrivapovršinuodoko15ha.NeposrednouzlokalitetGumništeregistrovanesujošdvanalazištasaostacimaneolitskematerijalnekulture,ČukariKovačkenjive.

Zaštitnaiskopavanja2011.godineobavljenasuuokviruprojektazaštitearheološkognasleđapriizgradnjiauto-putaKoridora10E-75.Zaiskopavanjajeprojektomzaštitepredviđenpotezdužsevernestraneautoputaširine30midužine300m.Radiseojugozapadnojperiferijineolitskognaselja.Isko-pavanjajerealizovalaekipa Stalne arheološke radionice – Srednje Pomoravlje u neolitizaciji Jugoistočne EvropeArheološkoginstitutauBeogradu.

Uokvirukampanjeotvorenojeukupno9kontrolnihprofilai11sondi.Primenjenjemetodširo-kogiskopauokvirukvadratnemreže5x5m,sasondamadimenzijaod10x15mdo20x30m.Ukupnaistraženapovršina,zajednosakontrolnimprofilima,iznosioko2500m2(sl.1).

Među preliminarnim rezultatima istraživanja kao najznačajniji izdvajaju se podaci dobijeni oarhitekturiiorganizacijivinčanskihnaselja.Naistraženojpovršiniregistrovanesudvezonenaselja:prvuzonuujugozapadnomdeluistraženepovršinekarakterišetanakkulturnislojipostojanjesamojednoghorizontastanovanja(sl.2),zakojisenaosnovupreliminarnoguvidaumaterijal,možerećidapripadamlađemperiodurazvojavinčanskekulture,odnosnoVinčansko-Pločničkojfazi.Drugazonauseverozapadnomdeluistraženepovršinekarakterističnajepodebljemkulturnomslojuidvaodno-snotristambenahorizonta.Uovomdelunaseljaporedmlađegvinčanskoghorizontaevidentiranasuidvahorizontavinčansko-tordoškogperioda.Izmeđuovedvezonekonstatovanjerovkojijemogaopredstavljati jugozapadnugranicustarijegvinčanskognaselja.Prelaz iz jedneudruguzonunaseljadokumentovanjenaseverozapadnimprofilimasondiVIiX,gdeseusondiX,severoistočnoodrovapočinjejavljatinovikulturnisloj.

Kakoseidedaljekaseveroistokukulturnislojjesvedebljidabinajmoćnijikulturnislojbiokon-statovanuzonigdesuotvorenesondeVIIiVIII.UkrajnjemseveroistčomdeluistraženepovršineuokvirusondiIiIIkulturnislojjebioneštotanji,alisuuovojzonikonstatovanejamečijesednonalazinadubinamaoko2,5m.

Kadajerečoarhitekturikonstatovanojeprisustvonadzemnihobjekata.Registrovanisutemeljnirovoviobjekatairupezastuboveprečnika20–40cm.Dimenzijeobjekatasurazličiteikrećuseoddimenzija5x7m,alisukonstatovaniobjektičijadužinaprelazii10m.Ujugozapadnojzoninaselja

*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentral-nogBalkanaurazvojuevropskepraistorije“(OI177020)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

16 17

istraženiobjektinisustradaliupožarudoksuuseveroistočnojzoniobjektiimlađeistarijefazestradaliupožarurazličitogintenziteta.Oddrugihnepokretniharheološkihobjekataregistrovanesujamera-zličitogoblikaidimenzija,odkojihsunekemogleimatiistambenufunkciju,zatimpećisapepelištimarazličitogstepenaočuvanostiiognjištabezposebnekonstrukcije.

Tokomiskopavanjakonstatovanesuzonevećekoncentracijeodređenihtipovapokretniharheo-loškihnalaza,odnosnoodređenihtipovaartefakata.Takavjeslučajsakoncentracijomalatkiodglača-nogkamenaižrvnjevanagranicisevernogiistočnogsektorasondeIIisakoncentracijompredmetaodkostiukvadratuC14.Najbrojnijepokretnenalazečinefragmentikeramikeiživotinjskekosti.Kadasuupitanjunalazikeramikenaosnovudosadašnjeguvidaumaterijal,možeserećidaonaoslikavaceloku-panrazvojvinčanskekulture.Poredfragmenatakeramičkihposudapronađenisubrojnealatkeodkostiikamena,raznovrsnikeramičkipredmetikaoštosutegovi,pršljenci,minijaturneposude,žrtvenici,an-tropomorfneizoomorfnefigurine.Konstatovanojeprisustvokarakterističnihantropomorfnihfigurinarealističnomodelovanoglicaifrizure.Registrovanojeprisustvoimuškihiženskihfiguralnihpredstava,akarakterističnesuifigurinesafrizurommodelovanomuvidustilizovanihovnujskihrogova.

Napovršiniistraženojprilikomovihiskopavanjanijepotvrđenopostojanjestarčevačkogkultur-nogsloja,alisuukrajnjemseveroistočnomdeluistraženepovršinesporadičnopronalaženifragmentikarakteristični za starčevačku kulturu. Ovi nalazi ukazuju na pretpostavku da na nekoj drugoj mi-krolokacijiGumništailinaČukaru,postojislojsaostacimastarčevačkognaselja,alidanaistraženomprostoruintenzitetživotanijebiodovoljanzaformiranjeposebnogkulturnogsloja.Međutim,akosepokaže,dasustračevačkielementikarakterističnizakasnufazurazvojastarčevačkekulture,kaoštosemoženaslutitiizpreliminarnoguvidaumaterijal,ondanijeisključenanimogućnostdasutinalazipripadaliinajstarijemvinčanskomnaselju.

Sl.1.Pavlovac–Gumnište:situacioniplansondiikontrolnihprofila.

16 17

SlavišaPerić,ArheološkiinstitutBeogradĐurđaObradović,ArheološkiinstitutBeograd

ArheološkA rAdionicA – iStrAživAnjA u drenovcu 2011. godine1*

IstraživanjaneolitskognaseljanalokalitetuSlatina-TurskačesmauseluDrenovackodParaći-nauperioduod2003–2011.godinesurealizovanakrozprojekatArheološkoginstitutauBeograduStalna arheološka radionica – srednje Pomoravlje u neolitizaciji jugoistočne Evrope.Ukampanji2011.jenastavljenradusondiXVI,čijejeistraživanjepočelo2007.godine.SondaXVIjeponovootvorenaiproširena,kakobiseistražionajstarijislojnaseljauDrenovcuikakobiseutvrdilegraniceobjektakojijezalaziouseverozapadniADprofilsonde.

Iskopavanja2011.supotvrdilapostojanjadvakulturnasloja:stariji–starijeneolitski,odnosnostarčevačkiimlađi–mlađeneolitski,odnosnovinčanski.

Najstarijislojsevezujezastarijeneolitskonaseljestarčevačkogkulturnogkruga.Rečjeorelativ-notankomkulturnomsloju,debljineoko0,30–0,40m.Ovajslojjeležaonazdravici,amestimičnojeoštećenukopavanjemvinčanskihjamairova.Uokvirunjegasuizdvojenetricelinekojesuspecifičneposastavuibrojnostiživotinjskihibiljnihostataka(celine177,179i165).

Ucelini179koja je izdvojenakaopo-vršinasazapečenomzemljomupojasuširine0,5midužineoko1,60m,otkrivenajevećakoličinaugljenisanogsemenjamahunarki(sl.1).Najvećakoncentracijajezabeleženauzonioko kamene ploče u centralnom delu celine(iznadiispodnje).Odvrstadominirasočivo,a prisutan je i grašak. Na osnovu pregledajednogdelamaterijala, stičeseutisako jed-nomvrločistomuzorku,bezprisustvakoro-va.Uuzorcimasunađenaizrnažitarica(zrnaobuvenih vrsta pšenice, bez ostataka pleve),aliuznatnomanjojkoličiniuodnosunana-lazemahunarki.Celinasenalazineposrednouzseverozapadniprofilinastavljasedaljekaseverozapadu. Na osnovu količine i sastavabiljnih ostataka pretpostavlja se da je reč omestuzaskladištenjehrane–mahunarki,alinetrebaisključitimogućnostdasuižitariceskladišteneiverovatnoihmožemoočekivati


Sl.1.Drenovac:ugljenisanemahunarkeizceline179.

18 19

uneistraženomdeluceline.Nalazjevrloznačajan,sobziromdajerečoranomneolituzakojiraspola-žemosavrlomalopodatakaouzgajanimbiljnimvrstamainjihovojuloziuekonomiji.

Umlađem–vinčanskomstratumukonstatovanisutragovitrigrađevinskahorizontazakojesevezujenekolikonepokretnihobjekata.Najmlađi,kojijebiojedvaprepoznatljivmožesedefinisatinaosnovuvećekoncentracijelepauslojevimado0,70m.Uokvirusrednjeggrađevinskoghorizonta,čijisuostacibiliinajupečatljiviji,posebnonadelunovogproširenja,pokazalosedajeseverozapadnideoobjek-taistraženogtokom2007–2009.godinebiodobrimdelomoštećenmlađimukopom(sl.2),alijeuseveroi-stočnomdeluproširenjajošuvekbioočuvandeopod-nice togobjekta.Na relativnojdubiniod1,83mot-krivenajepovršinanepravilnogoblikasakompaktnimkomadimapodnice,kojasemožepripisatinajstarijemvinčanskomhorizontustanovanja.

Porednavedenihnepokretnihobjekata,uokvi-ru vinčanskog stratuma su istražene još dve jame,kojepripadajusrednjemgrađevinskom–stambenomhorizontuisadržematerijalvećformiranevinčanskekulture.Prečnikjamabiojeizmeđu1–1,20m,adu-binaoko0,70m.Nadnu jedneodovih jama,celine172,pronađenajejednacelakeramičkazdelaokrenu-ta dnom na gore. Samo dno jame bilo je prekrivenotankimslojempepela.

U okviru kampanje 2011. nastavljen je rad naobradimaterijala,prvenstvenokeramičkihposuda,sanalazišta Drenovac iz sonde XVII istražene u kama-panjama2008–2010.godine.Nastavljenje iradnaobradiživotinjskihkostijuizDrenovcaizsondeXVII–kampanje2009.Takođejeurađenaiflotacija90uzo-raka zemlje izdvojenih prilikom iskopavanja u sondiXVI2011.godine,kaoiflotacija15uzorakasaneolit-skognaseljauStublinamakodObrenovca.

Sl.2.Drenovac:situacijauseverozapadnomdelusondeXVI.

18 19

SlavišaPerić,ArheološkiinstitutBeogradIvanaStojanović,ArheološkiinstitutBeograd

oSteološki mAterijAl SA lokAlitetA drenovAc i pAvlovAc – gumnište iSkopAvAnjA 2011.godine*

Sistematskosakupljanjeiproučavanjefaunističkihostatakasaneolitskihlokalitetau2011.go-dinivršenojeuokviruistraživanjaArheološkoginstitutananalazištimaPavlovac-GumništeiSlatina-TurskačesmauDrenovcu.Budućidajematerijalodličnoočuvan,nakonanalizekojaćeuslediti,bićemogućeutvrditisastavfaune,načineksploataciježivotinja,kaoinjihovspecifičanodnossastanovni-cimaovihneolitskihnaselja.1


1Radseprimarnobavifaunističkimmaterijalom,alipomenutisiiljudskiostacipronađeninalokalitetuPavlovac;uDrenovcunisupronađeneljudskekosti.

Sl.1.PranjeisušenježivotinjskihkostijunalokalitetuPavlovac-Gumnište.

20 21

OvajradpredstavljapreliminarniuvidusakupljenifaunističkimaterijalsalokalitetaPavlovac-GumništeiSlatina-Turskačesma.

Pavlovac – Gumnište

TokomzaštitniharheološkihiskopavanjananeolitskomlokalitetuPavlovac-Gumništenaistra-ženojpovršiniodoko2.400m2,pronađenojeoko70000fragmenataživotinjskihkostiju.Osteološkimaterijaljesakupljanručno,bezsuvogprosejavanja.

Životinjskekostisuveomadobroočuvane,štoćesvakakoomogućitivisokstepenidentifikacije.Faunističkiostacisuprilikomiskopavanjaizdvajanipodefinisanimcelinamaiotkopnimslojevima.Nasamomterenukonstatova-nojeprisustvovećegbrojavrsta, kako domaćih, takoi divljih životinja, koje suuobičajene za neolit cen-tralnog Balkana. Potvrđe-nisuostacisledećihvrsta:Ovis aries, Capra hircus, Bos taurus, Sus domesticus, Cervus elaphus, Capreolus capreolus, Sus scrofa,Canis familiaris i Vulpes vulpes. Među životinjskim ostaci-ma prisutni su svi skelet-ni elementi, a naročito sukarakterističničestinalazirogova,najčešćegovečeta,ali i jelena iovce.Takođe,pronađen je i veliki brojalatki izrađenihodkostijuirogova.Naročitoseizdva-jajualatkeodrazličitihde-lovarogovajelena.

Prisustvo ljudskihostataka na lokalitetuPavlovac-Gumnište potvr-đenojepojedinačnimnala-zima kostiju (metapodial),kojesunalaženeukulturnomslojuinisučiniledeoširegkonteksta.Poredovihpojedinačnihnalaza,nadnuvinčanskejame,pronađenisuifragmentiljudskelobanje.

Sl.2.Celina166,lokalitetSlatina-Turskačesma,fetalnekostiovce.

20 21

Slatina – Turska česma, Drenovac

Na neolitskom nalazištu Slatina–Tur-skačesmauDrenovcukodParaćinajetokomiskopavanja2011.godineosteološkimaterijalsakupljanručno,avršenojeisuvoprosejava-njenasitimapromera5mm.Životinjskekostisu takođeodličnoočuvane. Izdvajaju sedveceline (166 i 177) sa veoma zanimljivim ar-heozoološkimmaterijalomkojesenaosnovustratigrafijeipokretnogmaterijalavezujuzanajstarijislojnaselja,odnosnostarijeneolitskistarčevačkikulturnikrug.

Ucelini166pronađenjeskupfetalnihkostijupetjedinkiovce/koze.Budućidaovajfaunistički skup nije bio poremećen i da suveomadobroočuvanigotovosviskeletniele-menti,možemozaključitidaseneradioslu-čajnomdogađaju,većonamernompohranji-vanju,odnosnoospecifičnomodnosučovekapremanerođenimjedinkamaovce.

Ucelini177konstatovan jevelikibrojkostijunamanjojpovršini,međukojimado-minirajuviliceovce/koze.Uistomkontekstupronađenojeinekolikokoncentracijaškoljki,puževairiba.Naosnovugustinenalaza,tafonomskihkarakteristikaijedinstvenostisloja,možemorećidaseverovatnoradiootpadnojjami.Ovakvinalaziukazujunatodasustanovnicistarijeneolitskognaseljakoristilirečneresursekaododatakishrani,adajedominantnauzgajanavrsta,naosnovupre-liminarnihrezultatabilaovca.

Sl.3.Celina177,lokalitetSlatina-Turskačesma,ostaciškoljki,puževairiba.

22 23

Sl.2.Bubanj,NovoSelo:sondaIIideosondeI,sazapada.

22 23

AleksandarBulatović,ArheološkiinstitutBeogradDraganMilanović,ArheološkiinstitutBeograd

preliminArni reZultAti Arheoloških iSkopAvAnjA nA lokAlitetu bubAnj u novom Selu u 2011. godini*

Septembrameseca2011. godineuorganizacijiArheološkog institutauBeogradu iNarodnogmuzejauNišunastavljenasuarheološkaistraživanjalokalitetaBubanjuNovomSeluzapočeta2008.godine(Трајковић-Филиповићидр.2008;Милановић2011).1

U2011.godininastavljenisuradoviusondamaIiIInakrajnjemzapadnomdelunalazištaBu-banjuNovomSelu(sl.1).Ukupnaotvorenapovršinauobesondeiznosipribližno85m².Najvećade-bljinaslojausondiI,namestimagdesedošlodoarheološkisterilnezemlje,iznosi3–3,5m,uukopimaido3,80m,dokseusondiIIdošlododubineodoko1,5m(nastavakistraživanjaseplaniraza2012.god).Metodološki,primenjivanjeistikonceptkaoiprethodnihgodina.Kopanisuslojevidebljinedo0,05m,uokvirukvadratnemreže1x1m,vodećiračunaokvalitetuibojizemlje,pojavinaseobin-skih,grobnihidrugihcelina.Tokomkampanje2011.god.otkrivenoje22novearheološkeceline,što

*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacentral-nogBalkanaurazvojuevropskepraistorije”(OI177020)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

1Članoviarheološkeekipebilisu:M.Stojić,T.Trajković-Filipović,D.Milanović,S.Vitezović,J.Bulatović,S.AntićiP.Milojević.

Sl.1.SituacioniplanlokalitetaBubanjsapoložajemsondiIiII.

24 25

ukupnoiznosipreko60ispitanihcelinaodpočetkatrajanjasistematskiharheološkihistraživanjanalokalitetuBubanj.

UsondiIradilosenadefinisanjunaseobinskihobjekataistratigrafskihkarakteristikatrikultur-naslojakojinaležuneposrednonaarheološkisterilnuzemlju.Odposebnogznačajabilojeispitivanjefortifikacionogsistema inajstarijih fazanaselja ranogeneolitskogperioda.Uslojevimakompaktnezemlježutebojeipepeljastezemljesivebojeotkrivenisuobjektikojipripadajustarijimfazamara-nogeneolita.PokretanarheološkimaterijalpredstavljajufragmentiposudaBubanj-HumIkeramičkogstila,glačaneiokresanekamenealatke,tegoviodpečenezemljeidelovižrvnjeva.Tokomprethodnihistraživačkihkampanjaispitanjerovukopanusterilnuzemlju.Unastojanjudaseutvrdinjegovkarak-terifunkcijaradiloseuslojutamnomrkekompaktnezemljesaunutrašnjestranerova.Najverovatnijeseradiostrukturikojajenastaladeponovanjemzemljenakonizgradnjerova,safunkcijomnekevrstezaštitnogbedema.

Sl.3.Ranoeneolitskiobjekat,severnapolovina,prilikomdokumentovanja,saistoka.

24 25

UsondiII(sl.2),kojasenadovezujenasonduInaistočnojstrani,nastavljenojeiskopavanjeslojevaeneolitskogperiodaikasnosrednjevekovnenekropole.PreciznojedefinisangabaritočuvanogdelaukopanestambenestrukturečijijezapadnideoistražentokomprethodnihkampanjausondiI.Brojninalazi,međukojimadominirajufragmentiposudakeramičkogstilaKostolac-Kocofenigrupe,ukazujudasetastrukturamožeopredelitiupoznufazueneolitskogperioda.Sličanrepertoarnalazaregistrovanjeiuslojukojikarakterišezemljabojeutonovimasive,svetlosivedoprljavobelesaznat-nimsadržajempepela.Poredfragmenatakeramičkihposudaiživotinjskihkostijunalaženisudelovikamenihžrvnjeva,keramičkipršljenciižetoni,kremenealatke,ređekameniprojektiliikoštanealatke.Značajanrezultatpredstavljajasnouočavanjeidokumentovanjenaseobinskoghorizontapočetnefazekasnog eneolitskog perioda. Pomenuti horizont odlikuju objekti i pokretni nalazi naselja zajedniceČernavodaIIIkulture.Međupokretnimnalazimadominirajufragmentikeramičkihposuda,žvotinjskekosti,alatkeodokresanogiglačanogkamenaikeramičkikalemi.Neposrednoispodtoghorizontare-gistrovanjenajmlađiranoeneolitskistambenihorizontBubanj-HumIgrupe.Nekolikocelinajeistra-ženo,aposebnojeznačajnaonakojapredstavljajamuukojojjenađenavećakoličinafragmentovanihkamenihžrvnjeva,fragmenatakeramičkihposuda,koštaneiokresanekamenealatke(sl.3).Natomnivouovogodišnjiradovisuokončani,asondesuprivremenokonzervirane.

IstraživanjavišeslojnoglokalitetaBubanjuNovomSelupružajumogućnostzasagledavanjere-lativnohronološkihodnosaizmeđupojedinihfazanaselja,akonstatovanielementimaterijalnekulturepružajusmernicezaproučavanjedruštveno-ekonomskihikulturnihobrazacazajednicaeneolitskogperioda.

Bibliografija: Милановић 2011–Д.Милановић,НасељеЧернаводаIIIкултуреналокалитетуБубањ.Старинар 61:101-119. Трајковић-Филиповић и др. 2008 – Т. Трајковић-Филиповић, Д. Милановић и А. Булатовић,РевизионаархеолошкаископавањалокалитетаБубањкодНишау2008. години,Зборник,Народни музеј Ниш16-17:309–318.

26 27

Sl.1.StarirudarskiradoviugornjemdelulokalitetaPrljuša(MaliŠturac,Rudnik).

26 27

DraganaAntonović,ArheološkiinstitutBeogradMomirVukadinović,Institutzavodoprivredu„JaroslavČerni“Beograd

geofiZičkA i ArheološkA iStrAživAnjA nA mAlom šturcu u 2011. godini1

LokalitetPrljušanaMalomŠturcuregistrovanjekaomogućipraistorijskirudnik1980.godine,aistraživanje1981.i1987.godine(Јовановић1988).Godine2010.obnovljenasuistraživanjanaPrljušiuokviruprojektaArheološkoginstituta„ProspekcijaMalogŠturca:istraživanjepraistorijskogrudar-stva“kojiseizvodiusaradnjisaMuzejomrudničko-takovskogkrajaizGornjegMilanovca(Антоновић,Вукадиновић,2011;Antonović,Vukadinović,upripremi).

Ciljovogprojektaje:1.daseutvrdiukojojmerijelokalitetPrljušadevastiranuperioduodpo-slednjihiskopavanjadodanas,kaoidaseponovolociraju,nasamomterenu,ulaziusvihšestokana

*Članakpredstavljarezultatradanaprojektima„ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacen-tralnogBalkanaurazvojuevropskepraistorije“(OI177020)i„KulturnepromeneipopulacionakretanjauranojpraistorijicentralnogBal-kana”(OI177023)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

Sl.2.BatovisaPrljuše:manjideopovršinskihnalazaprikupljenih2011.godine.

28 29

otkrivenihtokom1981.i1987.godine,usadašnjojsituacijinaterenu;2.daseprimenomgeofizičkihmetodaustanoviobimpraistorijskogrudnikanaMalomŠturcu,azatimdaseklasičnimarheološkimispitivanjempreciznoodredihronološkiokvirukomejerudnikfunkcionisao.

Novembra2011.godineobavljenasuterenskaistraživanjakojimajeobuhvaćenodetaljnoreko-gnosciranjelokaliteta,prikupljanjepovršinskihnalaza,geodetskosnimanjeceloglokalitetapovršine2,5hektaraigeofizičkaispitivanjaprimenomtrimetode:sopstvenogpotencijala,geoelektričnogske-niranjaiseizmičkogprofilisanja.

DetaljnimrekognosciranjemlokalitetaPrljušaprikupljenisunalazikojisevezujuzapraistorij-skueksploatacijurudekojisuravnomernoraspoređenipocelojpadini.Starirudarskiradovi,vidljivisamougornjemdelulokaliteta(sl.1),pokazujudajenacelomnalazištubilaeksploatisanakarbonatnarudabakra.Ovavrstaeksploatacijevezujesezaprimitivnumetalurgijutepokarakteruokanairudar-

Sl.3.Korelacijarezultatamerenjasopstvenogpotencijalaielektričnogskeniranjapoprofilu1,saoznačenimulazimauOkno4iOkno6iz1987.godine;desnojeslikaulazauOkno6izvremenakadajeotkriven,adole

današnjiizgledOkna4.

28 29

skihbatovakojisunađeniokonjihmožesepretpostavitidajePrljušabilaeksploatisanasamotokompraistorije.Ukampanji2011.registrovanoje13objekatakojiukazujunapraistorijskueksploatacijurude.Unjihovojokolininađenjevećibrojkamenihrudarskihbatovasažlebom(Sl.2).Svioviobjekti,vidljivinapovršini,nalazeseiznadlinijeokana4,5i6,aispodovelinijepružajusedebelenaslagesiparakojeverovatnopokrivajustarerudarskeradove.

Geofizičkaistraživanjasuobavljenauzonistarihrudarskihradovaotkrivenih1981.i1987.go-dine,konkretnoiznadOkna6iOkna4.Obavljenasumetodamasopstvenogpotencijala–SP,geoe-lektričnogskeniranja–EKiseizmičkogprofilisanjasajednimgeofonom–SGRP.Merenjaizabranimmetodamaobavljenasupopovršiniterenakogaječinilopetparalelnihprofilapojedinačnihdužina50m,nameđusobnomrastojanjuod2m.Glavniciljovogodišnjihistraživanjabiojedaseizvršikorelacijasarezultatimaranijiharheološkihradova.Tokomistraživanja1987.godineotkrivenjeulazusamooknonaistočnomkrajuplatformeOkna6.Geofizičkimispitivanjempotvrđenojepružanjerudarskoghodnikaodtogulazadodubineod4metara.TakođekonstatovanisuvelikirudarskiradoviuzoniOkna4iz1987.godineipostojanjeprostranepodzemnegalerije3mispodpovršinetla(sl.3).

Kakosurelativnoskromnaispitivanjaobavljena2011.godinedalavrlopozitivnerezultate,na-stavakistraživanjajesvakakoneophodandabisedobilacelovitijaslikeonajvećempoznatompraisto-rijskomrudnikukodnas,presvegaosistemueksploatacije,transportaipreraderude.Takođeistra-živanjepraistorijskogrudnikanaRudnikujesvakakoneophodnouokvirubudućegotkrivanjaležištabakarnerudeupotrebljavaneuranojmetalurgijiBalkana.Nakraju,postojiopasnost iodpotpunogdevastiranjaovoglokalitetasobziromdasesavremeniaktivnirudniknalaziuneposrednojbliziniidasuprethodnihdecenijaovdeizvršenabrojnageološkasondažnaispitivanja.PraistorijskirudniknaMalomŠturcujejedanodveomaretkihotkrivenihrudnikaizvremenaranemetalurgije,pasamimtimpredstavljaarheološkidraguljkakocentralnogBalkanatakoiceleEvrope.

Bibliografija: Antonović, Vukadinović, 2012–D.Antonović,M.Vukadinović,EneolithicminePrljuša-MaliŠturac:archaeologicalandgeophysicalinvestigations,Старинар62:95–106 Антоновић, Вукадиновић, 2011–Д.Антоновић,М.Вукадиновић,Прљуша–МалиШтурац:новаистраживањапраисторијскогрудниканаРуднику,Наша прошлост12:35–44. Јовановић, 1988 –Б. Јовановић,Прљуша–МалиШтурац:праисторијскирудникбакраи горскогкристаланаРуднику,Зборник радова Народног музејаXVIII,Чачак:5–12.

30 31

Sl.1.RekonstrukcijagrobadetetaizIII/IIvekapren.e.nalokalitetuMokranjskestenekodNegotina.

30 31

AleksandarKapuran,ArheološkiinstitutBeograd

Istraživanje multikulturnog lokaliteta Mokranjske stene kod Negotina u 2011. godini*

PoslednjimrekognosciranjimamezolitskihlokalitetazaleđaĐerdapaiKljuča,slučajnojedošlodootkrićanovoglokalitetaizperiodametalnihdobapraistorije.1

SeloMokranjesenalazioko5kmjužnoodNegotina,navrhuuskedolinekojagledakatromeđiSrbije,RumunijeiBugarske.ProspekcijaokolnogterenapokazalajekakokanjonSikolskereke,kojisenalazinazapadnomkrajuovogsela,predstavljainteresantnumikroregijubudućidasenalazinagranicidvaekosistema,brdskoplaninskogiizrazitoravničarskog.Novootkrivenilokalitet,,Potkapina”nalazisenasusednomuzvišenjuneposrednoporedlokalitetaKamenolomnaMokranjskimstenama,kojijeistraživan70-ihi80-ihgodinaprošlogveka(Janković,Janković,1976;Сретеновић1984).Iskopavanjeprobnesondepostavljeneuzstenskiodsečakpokazalojedasenaovomemestunalazivišeslojnilokalitetsa horizontima bakarnog (Bubanj-Salkuca i Kocofeni-Kostolac), bronzanog (Verbičoara), starijeggvozdenog (Zlotska grupa), mlađeg gvozdenog doba (Latena), kao i jednog manjeg kasnoantičkogutvrđenja.

Naoko2mdubineotkrivenjegrobdetetakojipripadaperioduIII/IIvekapren.e.doksunalaziizkulturnogslojaimalikarakteristikeII/Ivekapren.e.(Popović,Kapuran2011).2Detejebilostarostioko1,5godine, i ležalojenaleđimapokrivenovelikimfragmentomkeramikei jednomfruktijerom(sl.1).Iznadgrobnerakenalaziosekameniplaštukojemsuotkrivenifragmentigvozdenihfibulaijednazlatnaminđuša.Ugrobujeotkrivenoukupno5posuda(odkojihsunekeritualnorazbijene)kojepokazujustilskekarakteristikepredlatenskihzajednicaTimočkeKrajine,odnosnoTribalailinekihodsevernoTračkihplemena,kojasuutovremeživelausavezuSkordiska(sl.2).Činjenicadasuuprofilusondeotkrivenekostileverukeodrasleindividue,ukazujenamogućnostpostojanjavećenekropoleizovogperioda.

Samukopgrobadislociraojenalazekeramikeizstarijihhorizonatakojipripadajugvozdenomdobu III i srednjem bronzanom dobu, kulturi Verbičoara (sl. 3). Međutim, najmoćniji sloj pripadahorizontukulturnogkompleksaKocofeni-Kostolac(oko1mdebljine).Poredbrojnihnalazakeramikei životinjskih kostiju među nalazima je bilo i dosta fragmenata kućnog lepa što nam ukazuje napostojanjetrajnijegnaseljaizpoznogeneolita.Ukrašavanjekeramičkihposudaimasvekarakteristikeovekulturnemanifestacijeodurezivanja, furschenschtichdo lincenaplikacijaibeleinkrustracije(sl.3).Horizontusrednjegeneolita,odnosnoBubanj-Salkucakulturnogkompleksa,pripadajusamoretkifragmentikeramikekojisunajvišepronalaženiuokvirupredhodnoghorizonta.*Članakpredstavljarezultatradanaprojektima„ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacen-

tralnogBalkanaurazvojuevropskepraistorije“(OI177020)i„KulturnepromeneipopulacionakretanjauranojpraistorijicentralnogBal-kana”(OI177023)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

1Istraživanjasuseodvijalauokviruprojekta,,Settlementandcostal/inlandinteractionintheIronGates”podrukovodstvomprof.IvaneRa-dovanovićsaUniverzitetauKanzasuiprof.D.MihailovićasakatedrezaarheologijuFilozofskogfakultetauBeogradu,ArheološkiinstitutjenaovomrekognosciranjupredstavljaoAleksandarKapuran,zaduženzanalazeizpraistorijskihhorizonatametalnihdoba.PreliminarnuanalizuotkrivenogskeletauradilajeN.Radmilović-Miladinović,aarheozoološkuanalizuS.Milošević

32 33

Sl.2.KeramikaotkrivenaugrobudetetanalokalitetuMokranjskestenekodNegotina.

32 33

ArheozoološkaanalizastarostiitafonomskihtragovanakostimaizintaktnoghorizontaKocofeni-Kostolac,pokazujedaseuovomslučajuradiopermanentnomnaseljustočara,kojejeizmeđuostalogkoristiloisvemogućepogodnostiprirodnihresursadivljačiizokruženja.

Bibliografija: Janković, Janković, 1976 – Đ. Janković,M. Janković, MokranjekodNegotina,Kamenolom-višeslojnilokalitet,Arheološki pregled18:22-23. Popović, Kapuran, 2011 – P.Popović,A.Kapuran, LaTombedeMokranje,inD.Magureanuatal.(eds.)Archeology: making of and practice: Studies in honor of Mirchea Babes,Pitesti:297-304. Сретеновић, 1984 –М.Сретеновић, Мокрањскестене,вишеслојнонасеље.Ђердапске свеске II:221-230.

Sl.3.KeramikasalokalitetaMokranjskestenekodNegotina.

34 35

Sl.1.Kale,Krševica:sistemzavodosnabdevanjenakonzavršenihistraživanja2011.godine.

34 35

PetarPopović,ArheološkiinstitutBeogradNenadRadojčić,NarodnimuzejBeograd

Zaštitni radovi na lokalitetu Kale u Krševici 2011. godine1

Možemorećidaseujesen2011.godinezatvoriojedanciklusiskopavanjaupodnožjulokalite-ta,koji jezapočeo2002.godine.Posleprvihsondiranja2002/2003.godineiskopavanjaširegobimanastavljenasuod2005.godine.Odtadasu,ispodtravnatihpovršinaibaštinadubiniodprekočetirimetra,izgodineugodinuotkrivanizidovi,građevine,pećiidrugiobjektikojisusepružalidužreke.Odsamogpočetkabilismosuočenisaproblemomstalnogdotokapodzemnihvodakojenisubitnoza-visileodobližnjereke.Popravilunivovodesekretaookokote404metranadmorskevisinetakodajetokomgodinevećideolokalitetabiopotopljen.Uovimokolnostimaiskopavanjasubilamogućasamouzneprekidanradpumpi,štojeznatnootežavaloiposkupljivaloradovenaterenu.Naosnovunekihkarakterističnihobjekataistalnogprisustvavodeudonjimzonama,ovajdeolokalitetadobiojenaziv„hidrotehničkikompleks“.Dajeimeopravdanopokazalasuistraživanjaod2008.godine,kadajeot-krivenvelikisistemzavodosnabdevanjekojisesastojaoodvodosabirnogbazenapovršineodoko210m2ivodozahvatnegrađevine-monumentalnogrezervoarasabačvastimsvodom.BiojetovelikiuspehidokazdajenaseljeizKrševicevećuIVvekupren.e.imalosložensistemkojijemogaodasnabdevavodomnekolikohiljadastanovnika.

Tokomistraživanjaovihimpozantnihobjekataodvelikihblokovaizrađenihodtufa,primećenojedačestepromenetemperatureivodostajaizazvanenaizmeničnimradompumpiugrožavajuvelikugrađevinuizidove.Konzervatorskizahvati,kaoštosuprekrivanjegeotekstilom,postavljanjedrvenihoplatailidžakovapeska,nisupružalidovoljnuzaštitunadužiperiod.Kadaseprojekatsaniranjapomo-ćudrenažnihinstalacijapokazaopreskup,kaojedinorešenjeostalojedelimičnozatrpavanje.Osnovnanamerajebiladasevodosabirnibazennapunislojevimašljunkaipeskasvedonivoaotvorazavodunarezervoaru(santrač),itakodobijeoriginalanizgledsistemazavodosnabdevanjeizIVvekapren.e.Tobibilozadovoljavajućerešenje,alisaneizvesnimishodom,jerjepostojalasamoverovatnoćadaćesenabijanjemzemljespustitinivoitakoomogućitiprezentacijacelogarhitektonskogkompleksa.Kadajesvebiloobavljeno,ipumpeisključene,nivovodejenastaviodarasteiuskorostigaodonajvišegdelagrađevinesasvodom.Sobziromnatodasmoraspolagalisasvimograničenimsredstvima,poslekon-sultacijasapredstavnicimaMinistarstvakultureiZavodazazaštituspomenikakultureuNišu,donetajeodlukadaseproblemrešizatrpavanjemcelogprostoraiznadkote404.metranadmorskevisine.Uzpomoćmehanizacijetojeiučinjenopoštosuprethodnosviosetljivijiobjektiobezbeđeni.Napovršinisuostalisamodelovivelikeplatformeizidoviodmasivnihtesanikakojisedižuuzpadinu.

Obustavljanjedaljihradovaupodnožjulokalitetaizatrpavanjegrađevina,pokazalisudanismoumogućnostidaproblemvoderešimonazadovoljavajućinačin,nitidaceosistemzasnabdevanjevodomizIVvekapren.e.predstavimokaojedanodizuzetnihprimeraantičkearhitekturesaperiferijeMe-


36

diterana.Uprkosjasnimindicijama,dasenaovomsektorunalazestrukturekojeseuširokompojasupružajudužKrševičkereke,sadajeočiglednodaćenajboljeočuvanideloviovognaselja,građenogpogrčkimuzorima,bitiostavljenizanekaboljavremena.

Sl.2.Kale,Krševica:sistemzavodosnabdevanjenakonzatrpavanja2011.godine.

36

38 39

Sl.1.SremskaMitrovica,pozicijaLokaliteta85uodnosupremasusednimlokalitetimakompleksaCarskepalate.

38 39

IvanaPopović,ArheološkiinstitutBeogradStefanPop-Lazić,ArheološkiinstitutBeograd

BojanPopović,ArheološkiinstitutBeogradVujadinVujadinović

Arheološka iskopavanja u Sremskoj Mitrovici 2011. godine – Lokalitet 851*

Istraživanja centra Sremske Mitrovice traju već više od šest decenija, a rezultati iskopavanjabrojnih lokalitetaukazujunakontinuitet života,počevod latena svedodanašnjihdana.U samomsredištugrada,ispredzgradeMuzejaSrema,arheološkaiskopavanjaseodvijaju,sprekidima,već10godina(lokalitet85;Jeremić,Popović2003-2004,281-288).Najizraženijihorizontinalokalitetusuinajboljevidljivi,zbogostatakaarhitekture,srednjovekovnecrkveikasnoantičkegrađevineizkomplek-sacarskepalatespočetkaIVveka.Uneposrednojblizinisenalazeranijeistraživanilokaliteti1ai37,gdesutakođeotkriveniostacicarskepalateipalatijalnogkompleksa(sl.1).

CentralnideoLokaliteta85jeunajvećemdeluistražendonivoaarhitektureIVveka.Tomperi-odupripadagrađevinasaaneksimačijisevećideonalaziispodzgradeMuzejaSrema.Njenimasivnizidovi,obuhvaćeniiskopavanjimasamouistočnomdelu,saunutrašnjestranesuimalinizpodužnihiugaonihpilastara.Nasrediniistočnogzidagrađevinesenalazioulaz,širine1,5m.Unutargrađevinejepododopeka,sasupstrukcijomodhidrostatičkogmaltera,dokjeprostorizvannjepremaistokuprekrivenkompaktnimkrečnimmalterom.Naistočnojstranizgradajeproduženaza4mpodizanjemzidovanasevernoj,južnojiistočnojstrani.Usevernomdeluovoganeksasuotkriveniostacifontane,kaoimermernaglavaboginjeVenere(Popović2006,153).Naistočnomziduaneksasuformiranadvaprolazanejednakeširine.Ispredsevernogulazajekonstatovanopopločanjeodkrupnih,pravilnopo-ređanihblokovakrečnjaka,dokjeispredjužnogulazakonstatovanpododpravilnopoređanihopeka.Podlogupopločanjačinilajesupstrukcijaodkompaktnogkrečnogmalteraizuzetnečvrstine.Namesti-magdejesupstrukcijaoštećenaotkrivenjeodvodnikanaldvoslivnogkrova,građenodopeka.Tokomkasneantike(uperiodudrugepolovineIVveka)uzgrađevinusuprislonjenadvapravougaonaaneksazidanaodopekavezanihkrečnimmalteromsaprimesamakrupnogpeska.Unjimajepodnicaukrašenamozaicimapostavljenimnahidrostatičkimalter.UnjihsutokomVIvekaukopanekolibesapodovimaodzapečenezemljeirupamaodkolja.

Jednomsondom(3/2011)takođejeistraženprostoristočnoodjužnoganeksa.Aneksjeukopanušut,ukojemjeotkrivenavelikakoličinafragmenatafresaka,kaoirazličitipredmeti,datovaniuperiodsredineidrugepolovineIVveka.Ovajslojseformiraonapodu,označenomkaopodG(otkriven2002.godine).Podjenačinjenodhidrostatičkogmaltera,aunjemujeovegodineotkrivennovacKonstancijaHlora.Zajednosanovcimaotkrivenim2002.godineuinadpodomG,možesesasigurnošćurećidajenastaopočetkomIVveka(sl.2).

*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„Romanizacija,urbanizacijaitransformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnogirezidencijal-nogkarakteraurimskimprovincijamanatluSrbije“(OI177007)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije

40 41

UdelusondegdejepodGbiooštećenkasnoantičkimukopom,konstatovanjeugaograđevine,odkojesuotkriveniostacidvamasivnazida.OnisuuznatnojmerioštećeniizgradnjompodaG,kaoikasnoantičkimukopom,takodajeočuvansamodeonjihovetemeljnezone.Bilisuukopaniuslojmrkezemljeukojempreovlađujuranirimski(fragmentikeramičkihposudaIveka)ilatenskimaterijal(fra-gmentiglačanih,sivopečenihposuda).Ispodnjegaležislojsiveglinovitezemlje,sapretežnolatenskomkeramikom.Uovomslojuseintenzivnopojavljujufragmentilepakojiupućujunapostojanjearhitek-tureodpleterailepa.Naovomnivoujezavršeniskop,adaljeistraživanjeuširemiskopuplaniranojezanarednugodinu.

Na istočnom krajulokalitetaciljistraživanjaje bio spuštanje zateče-nog nivoa radi pripremeterena za buduća istra-živanja kasnoantičkoghorizonta. Postavljenesu tri sonde kojima jeistražen prostor severnood obimnog zida sred-njovekovnog kompleksa.Neposredno uz njega jeistražena srednjovekov-na ulica koju čini nivolomljene opeke i kame-na (na koti 81.90 m). Upoznijem periodu XVIIIveka nad njom je podi-gnuta građevina od kojejeočuvanjedanugao(sl.3).Istočnoodkomunika-cije je istražen zid većegrađevine datovan u pe-riodXV-XVIveka,kojijekonstatovan i istraživa-njima2002.godine.Gra-đenjeodkamenaiopekavezanihkrečnimmalterom.Onjeotkrivenudužiniod12miparalelanjeobimnomzidusrednjovekovnogsakralnogkompleksa.Inače,ovajprostorjeuznačajnojmerioštećenukopavanjemkanalizacionihcevi i šahtova iz20. veka.Uporemećenimslojevima,međukojima semešaantičkisasrednjovekovnimipoznijimmaterijalom,otkrivenjeijedanrimskiprstenodkarneola.PredviđenojedasebudućimistraživanjimaistočnideolokalitetadovedenanivoočuvanearhitekturespočetkaIVveka,odnosnopodaG,kakobiseprezentovaolokalitetucelini.Istraživanjastarijihhori-zonatasupredviđenasamonaonimmestimagdejeovajpodoštećen.

Sl.2.SremskaMitrovica,Lokalitet85:podGusondi3/2011.

40 41

Bibliografija: Jeremić, Popović 2003-2004 – M. Jeremić, I. Popović, Arheološka istraživanja Sirmiuma uSremskojMitrovicinalokalitetima79i85,uperioduod2000-2003godine,Starinar(hronikaiskopavanja)LIII-LIV:281-288. Popović 2006–I.Popović,MarblesculpturesfromtheImperialPalaceinSirmium,StarinarLVI:153-165.

Sl.3.SremskaMitrovica,Lokalitet85:ugaoobjektapodignutognadsrednjevekovnomulicom.

42 43

Slika1.Zapadniulazuviminacijumskiamfiteatar(gledanosazapada).

42 43

SnežanaNikolić,ArheološkiinstitutBeogradIvanBogdanović,ArheološkiinstitutBeograd

Istraživanja viminacijumskog amfiteatra u toku 2011. godine1*

Iskopavanjaamfiteatrazapočetasukrajem2007.godine idosadasuotkriveni:zapadniulaz,deoistočnogulaza,zidarene,prostorijeuzulazeiprostorijenakraćojosiamfiteatra.Poredpome-nutihdelovaobjektaizgrađenihodkamena,konstatovanisuitragovilakih,drvenihkonstrukcija.Ujugozapadnomdeluobjektaistraženajekasnoantičkanekropola,ausevernomdeluispitanepovršineotkrivenjegradskibedem.

Tokom2011.godine,uzapadnomdeluobjektaradiloseuokviruulaza,kakobiseistražiliranijekonstatovaniukopiijamezadrvenestubove.Severoistočnoodpomenutogulazanastavljenojeotkri-vanjeogradnogzidaarene,aiskopavanjasuvršenaiuokviruzapadnogdelaarene.Useveroistočnomdeluamfiteatraistraživanjasubilausmerenanadefinisanjeizgledatribinaiodnosagradskogbedemaiamfiteatra.Umanjemobimuradiloseiuistočnomulazuuamfiteatar.

Uzapadnomulazuistraženisuukopiijamezadrvenestubove,kojesusenalazileunutarnjih(sl.1).Rasporedcelinaukazujedaostacidrvenihkonstrukcijapredstavljajustarijufazuizgradnjeamfite-atra,dokbimlađufazučiniliranijeistraženizidoviodkamena,pragipopločanje.Useverozapadnomdeluamfiteatraotkrivenisukraćisegmentizidaarene.Istraživanjauarenibilasuskoncentrisananapovršinuispredzapadnogulazauamfiteatar,gdesuotkriveniukopiizkasnoantičkogperioda.

Useveroistočnomdeluistraženogprostoraotkrivenjenastavakgradskogbedemaširineod2,85do3,15m,kojisepružaupravcuseverozapad-jugoistok.Ujugoistočnomdelubedemprelaziuravnuplatformu,dimenzija7,20mx5,00m.Odnjenogjužnogdelaodvajaseziddužine23,20miširine1,20m,kojipredstavljaogradnizidovogdelaamfiteatraikojiseublagomlukupratidoistočnogulaza(sl.2).Naosnovupoložaja,oblikaidimenzijaplatforme,možesepretpostavitidaonapredstavljatemeljnuzonuugaonekule,kojapovezujesevernibedemgradaispoljašnjizidamfiteatra.

Izmeđuogradnogzidaamfiteatra,bedemaizidaarene,istraženjenivosacrvenozapečenomzemljom,debljinedo0,40m.Uokviruovepovršinedefinisanisuiistraženiukopiijamezadrvenestubove,kojisubilikvadratnogilipravougaonogpreseka.Onisupostavljeniupetnizovaparalelnihsazidomarene.Ispodcrvenozapečenezemljeotkrivenisuostacigorelihhorizontalnopostavljenihgredapravougaonogpreseka.Naosnovuistraženesituacijemoguseizdvojitidvefazeizgradnjetribina.Sta-rijufazupredstavljajuhorizontalnopostavljenedrvenegrede,dokmlađučinezidoviidrvenistubovipostavljeniuukopima.

Iskopavanjasuvršenaiuistočnomulazuamfiteatra.Završenojeistraživanjesevernogzidadu-žine8,75miširine1,45/1,50m.Uistočnomdeluulazaotkrivenjeprag,dimenzija2,85x1,05x0,40m.Ispodpraga,isprediunutarulazaistraženajepovršinaodlomljenecrvenke.Možesepretpostaviti

*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„IRS–Viminacijum,rimskigradilegijskivojnilogor–istraživanjematerijalneiduhovnekul-ture,stanovništva,primenomnajsavremenijihtehnologijadaljinskedetekcije,geofizike,GIS-a,digitalizacijei3Dvizualizacije“(III47018)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

44 45

dapragipovršinaodlomljenecrvenkepripadajurazličitimfazamaizgradnjeamfiteatra.Rezultatido-sadašnjihistraživanjapokazujudapostojerazlikeizmeđuistočnogizapadnogulaza,kojesepresvegaogledajuubrojupilastera,kaoiuizgleduiudimenzijamaprostorijakojesuflankiraleulaze.

Naosnovurezultatadosadašnjihistraživanjapribližnedimenzijeamfiteatraiznose84x74m,adimenzijearene55x45m(sl.3).ObjekatjeizgrađenuprvojčetvrtiniIIvekaikorišćenjedokrajaIII,odnosnopočetkaIVveka.Mogusepretpostavitinajmanjetrigrađevinskefaze.NajstarijadrvenafazadatujeseuprvučetvrtinuIIveka.Druguitrećufazuizgradnjekarakterišeobjekatodkamenaidrveta.DrugafazasmeštaseuperiododdrugečetvrtineIIdosredineIIIveka,atrećasemožedatovatiuperiododsredineIIIdoprelazaizIIIuIVvek.Nakonprestankakorišćenjaamfiteatrakaoobjektaspektakla,naovomprostorujeukasnoantičkomperioduformirananekropola.

Slika2.Severoistočnideoviminacijumskogamfiteatra(gledanosaistoka).

44 45

Slika3.Planviminacijumskogamfiteatranaosnovuistraživanjauperioduod2007.do2011.godine.

46 47

Sl.3.RasporedfragmenatauzemljiporedlučnogzidaareneamfiteatrauViminacijumu.

46 47

DraganaRogić,ArheološkiinstitutBeogradIvanBogdanović,ArheološkiinstitutBeograd

Slikana dekoracija zida arene amfiteatra u Viminacijumu1*

Tokomarheološkihistraživanjanaprostoruviminacijumskogamfiteatradelimičnoje istraženzid arene.Pružaseokoarenedimenzijapribližno55x45m,pratećinjenovalnioblik.Njegovaširinavariraod0,80do1,15m,anajvećaistraženavisinaiznosi3,50m.Namenamujebiladaograničavaprostorzaborbeištitipublikuoddešavanjauareni.

Ogradni zidarenebio je freskooslikan, što semožezaključitinaosnovumanjihpovršina sacrvenobojenimmalteromipovršinasavidljivimlazurnimtragovimacurenjabojakojesupronađenein situ (sl.1),odnosnonaosnovufragmentovanihcelinazidneslikekojajeotkrivenauzsamziduJZdeluarene(kv.D/7,E/7-8iF/8).Delovifreske,kojaseobrušilasazida,konstatovanisuizmeđukota71.40i71.65miistraženisunapovršiniod8,5m2.Rasporedulomakazidnedekoracijeuzemljibiojenepravilan,poštosufragmentibiliokrenutinalice,poleđinu,ilisubilimeđusobnopreklopljeni(sl.


Sl.1.FragmentinaziduareneamfiteatrauViminacijumuinsitu.

48 49

2).Preovlađujunijansecrvene,oker,crneizeleneboje,aodmotivajemogućeuočitiornamentuvidulatiničnogslovaU.Analizomrasporedafragmenataoslikanogzidnogmalterainjihovoglikovnogsadr-žaja,bilojemogućedelimičnorekonstruisatiizgledzidnedekoracije.

Pretpostavljasedaseradiostilizovanojcvetnojdekoracijikojajebilauokvirenaborduramarazličitihboja.Osimovogmotiva,nacrvenobojenimpovršinamamogućejekonstatovatilinearnudekoracijuuviduprepletaizvedenucrnombojom.Ovedveshemesusesmenjivale.Zasadanemo-žemoutvrditikolikajebilapovršinaovihpolja,alisadaljimkonzervatorskimzahvatima,odnosnospajanjemfragmenatatoćebitimoguće.Posmatranjemrasporedaoslikanihpoljamožesepretposta-vitidasudonjezoneslikanebezposebnedekoracije.Naosnovukontekstanalaza,možesezaključitidasusefreskeobrušilesazidaarenetokomIVveka,odnosnouperiodunakonprestankakorišćenjaamfiteatra(sl.3).

Uperioduod2009.do2011.godineradilosenapremeštanjudelovafreske,kojejesprovedenounekolikofaza.Površinafragmenataprvobitnojemehaničkiočišćena,azatimsuskinutikalkovisavećihcelina.Nacrtanjerasporedfragmenatailikovnisadržajnamelineksu.Površinaulomakazaštiće-najefejsingom,odnosnoflasterimagazeivodootopivimlepkomudvasloja.Nakonsušenjazaštićenihcelina,ispodmalterasupodvlačenametalnakopljaodgovarajućedužine,kojasuomogućavaladasepodvukulimeninosačikakobisefreskeodneleuatelje.Stanjemalteraibojenogslojabilojerazličiteočuvanosti,odnosnobilojedelovagdesuimalteribojenislojstabilni,alijebiloionihgdejedošlodopotpunograspadanja bojenogslojaimaltera.

Sl.2.Denivelisanrasporedfragmenata.

48 49

Kakojeosimvećihcelinapokupljenoipremeštenoimnoštvofragmenata,paralelnoseradilo(uateljeu)nadetaljnomčišćenjubojenogslojaimaltera,napregleduiklasifikovanjupobojamaili-kovnomsadržaju,izgleduidebljinimaltera.Izvedenajekonsolidacijabojenogslojaipoleđinefragme-nata.Spajanjejeizvedenoumerikolikotoraspoloživimaterijaldozvoljava.Izvedenajekonsolidacijabojenogslojaipoleđinefragmenata.Takođesuurađeneinedestruktivneanalizepigmenata(EDXRFspektrometrija)imineraloško-petrološkisastavmaltera.

50 51

Sl.3.Antičkonaseljenalokalitetu“NadKlepečkom”–severnideo,pogledsaistoka.

50 51

NemanjaMrđić,ArheološkiinstitutBeogradMladenJovičić,ArheološkiinstitutBeograd

Istraživanje antičkog naselja na lokalitetu Nad Klepečkom u 2011. godini1*

Lokalitet,,NadKlepečkom“nalazisenaširojteritorijiantičkogViminacijuma,istočnoodlegijskoglogoraigrada,nalesnojgredikojačiniseverozapadnugranicuStigaipružasepremaKostolcu(Ђокић,Јацановић1992:72).12(sl.1)

Lokalitet je od ranije poznat u arheološkoj literaturi (Mirković 1986: 31, nap.25). Modernaistraživanja lokaliteta započeta su 2004. rekognosciranjem, daljinskom detekcijom i geofizičkomprospekcijom,dokseod2008.godinevršeiskopavanjazaštitnogkarakterajerselokalitetnalazinapravcunapredovanjapovršinskogkopa,,Drmno“.

Tokom2010.godineistočnoodnekropoleistraženojesedamobjekatavećihdimenzijazakojejekonstantovanodasegrupišuuzantičkukomunikaciju.Zapadnagranicanaseljanalazisena2400mudaljenostiod logora.Severnoi južnoodkomunikacije istraženasupotriobjekta iantičkavila.Utvrđenojedasustambenog,skladišnogiradioničkogkaraktera.Ispredobjekata,kaulici,istraženjevećibrojpostamenatazabazestubovaportika.ObjektisedatujuoddrugepolovineIIdosredineIIIveka,saizuzetkomizdvojenevilekojajebilanapuštenavećdosredineIIveka.

Nažalost, centralni deo naselja je u međuvremenu u potpunosti uništen radom mehanizacijekopa,,Drmno“,adeoobjekatauistočnomdeluuvećojmerioštećen,takodajeistraženopreostalih14objekataiutvrđenaistočnagranicanaselja.Severnoodantičkogputaistraženojedevet,ajužno5objekata(sl.2).

Svi objekti sa severne strane većih su dimenzija i uglavnom se sastoje iz više prostorija.Pravougaonesuosnove,orijentisanisever–jug ili istok–zapad,aliuveksa istimodstupanjemod18stepeni.Objektijužnoodkomunikacijesuuglavnommanjihdimenzijaisamanjimbrojemprostorija.

Specifičnostnaseljapredstavljajudvemalegrađevinezidaneodkamena imaltera,objekti28i29.Podnice i zidovigrađevinaomalterisani suslojemhidrauličnogmaltera.Obaobjektamoguseinterpretiratikaokadeilibazeni.

Ostaciarhitektureočuvanisuuglavnomsamounegativimailiutemeljnimzonama.Zidovisugrađeniodkristalastogškriljca(izmajdanauRamu)vezanogkrečnimmalterom.Širinazidovaje0,60–0,70m,aočuvanavisina0,20–0,40m.Pregradnjeobjekatakonstantovanesuuvišenavrata.Podovisuskoroupotpunostiuništeništojeotežalokonačnuipouzdanuinterpretacijuobjekata.

Tragoviunutrašnjedekoracijekonstatovanisunavišemesta.Fragmentifresakapronađenisuu ukopu unutar objekta 22. Unutar objekata 27 i 35 otkriveni su komadi belo bojenog maltera sacrvenombordurom,kaoifragmentisatragovimacrvene,žuteizeleneboje.Uobjektu35nađenojevišekomadamermerneoplate.*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„IRS–Viminacijum,rimskigradilegijskivojnilogor–istraživanjematerijalneiduhovnekul-ture,stanovništva,primenomnajsavremenijihtehnologijadaljinskedetekcije,geofizike,GIS-a,digitalizacijei3Dvizualizacije“(III47018)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

1EtimologijaimenaobjašnjavasetimedaunarodupostojilegendadaseispodKlepečkečujekakotutnjeiklepećuostacistarihRimljana.

52 53

Sviistraženiobjektiimalisuportikkakomunikaciji,odčegajeistraženvećibrojpostamenatazabazestubova,doksuin situ otkrivenesamodvebazestubanapostamentu.

Komunikacijakojačiniosunaseljaistraženajeudužiniod11,60m.Širinaputaiznosilaje5,10m, imao je popločanje od škriljca položenog na nabijeni šljunak ispod koga se nalazila starija fazakomunikacije.

Objektiistraženiu2011.godinihronološkiodgovarajuperioduoddrugepolovineIIdosredineIIIveka.UobjektimanajugoistokunađenjeimlađimaterijalizprvepolovineIIveka,kaoiuvilikojajeistraženaprethodnegodine.

Svegrađevinesenižujednazadrugomuuređenojurbanojformisakontinuiranimportikomsaobestranekomunikacijeudužiniod315m.Bezobzirananalazekojihronološkivariraju,smatramodasusviobjektiistovremenopodignutiidasuzajednobiliufunkcijitokomdužegvremenskogperioda.

Predmet posebne studije biće 9 bunara – 7 kvadratnog i 2 kružnog preseka unutar kojih jeotkrivenavelikakoličinamaterijala.Šestbunarajebiloduboko6–7m,doksupreostalatribiladublja

Sl.1.Položajnaseljanalokalitetu“NadKlepečkom”uodnosunaViminacium.

52 53

(12,18i23m).Zavećinupravougaonihbunarakonstatovanojedasuimalidrvenuoplatu.Njihovasefunkcijazasadanemožepretpostaviti,osimbunarakojijeoznačenkaoG

1-97ukomejeotkrivena

manjakoličinaljudskihkremiranihkostiju.23

Karakternaseljajesvakakobiomešovit,alibisegeneralnomogaopodelitiunajmanjedveceline.Prvajezapadna,bližagraduukojojdominirajuobjektivelikihdimenzijaibezpregrada.Verovatnosuupitanju skladištaodkojih supojedinanekovrememogla služiti i kao radionice.Drugacelinana istoku,mogla je imatistambenufunkciju.Da li jeupitanjucivilnoprigradskonaselje ilimoždatrgovačkiidistributivnicentarpokazaćedetaljnaanalizamaterijala.

Bibliografija: Ђокић, Јацановић 1992–Д.Ђокић,Д.Јацановић,ТопографскаграђаСтига,VIMINACIUM7 :61–110.Mirković 1986–M.Mirković,Inscriptions de la Mésie Supérieure, vol. II . Viminacium et Margum,Beograd:Centred’étudesépigraphiquesetnumismatiques,Beograd.

2BunarsenaosnovumaterijalamožedatovatiuprvupolovinuIVveka.

Sl.2.Plannaseljanalokalitetu„NadKlepečkom“.

54 55

Sl.1SituacioniplanlokacijeNadKlepečkom.

54 55

SašaRedžić,ArheološkiinstitutBeogradIlijaDanković,ArheološkiinstitutBeograd

Istraživanja funerarnih celina na lokaciji Nad Klepečkom1*

IstraživanjazaštitnogkarakteranalokacijiNadKlepečkomvršeseod2008.godineiusmerenasunaprostorugrožennapredovanjempovršinskogkopaugljaDrmno.Radiseodeluviminacijumskogageraistočnoi jugoistočnoodvojnoglogoraicivilnognaselja,nakomsearheološkecelinemahomgrupišuuzkomunikacijukojajevodilaodViminacijumakaistoku.

Nakonzavršetkaistraživanjaantičkognaseljau2011.godinipristupiloseispitivanjutraseputaipratećihobjekatadaljekaistoku.

Komunikacijajearheološkipotvrđenanadvamestačimejenjenatrasaupotpunostiutvrđenanaprostoruugroženomradovimaugljenokopa.Dužinatedeoniceiznosipribližno4km.merenoodistočnekapijevojnoglogora.MadajeistočnakomunikacijadosadaustručnojliteraturetretiranakaosaobraćajnicakojajespajalaViminacijumsaLederatom,izvesnojedasezapravoradioputukoji jevodiokaPinkumuidaljekaĐerdapu.

Snimanja terena metodom geoelektrične rezistencije tla, na prostoru severno od puta, nanjegovom3500.metru,pokazalasumogućnostpostojanjaarheološkihostataka.Iskopavanjakojasuusledilazarezultatsuimalaotkrićedotadanepoznatenekropole.Najpresuistraženedveograđenegrobne parcele, što je tip funerarne arhitekture koji je od ranije poznat na istočnim nekropolamaViminacijuma.NasamojlokacijiNadKlepečkomjeuprethodnimkampanjamaotkrivenošestovakihobjekata,dokgrađevinanalokacijiPirivoj,interpretiranakaomauzolejuglednoggrađanina,zapravopredstavlja njihovu luksuzniju varijantu. Radovi su nastavljeni postavljanjem strateški planiraniharheoloških sondi u cilju određivanja gabarita nekropole. Ukupno je istraženo 12 grobova koji susvipripadalikremiranimpokojnicima.InventaromsudatovaniuperiodIIiIIIveka.OvanekropolapredstavljadosadanajistočnijuistraženuarheološkucelinunalokalitetuViminacijum.

Pored rezultata dobijenih planskim istraživanjima, prilikom redovnih inspekcija profila kojinastaju radom bagera površinskog kopa Drmno otkrivene su još dve antičke i jedna novovekovnanekropola.PrvasenalazinalevojobaliisušeneKlepečkereke,namestunakomeseranijepretpostavljaloodsustvoarheološkihcelinazbogplavnogterena.Nakonuočavanjakamenogsarkofagadislociranogradommehanizacijeotvoren jekontrolni iskopuokvirukojeg je istraženo još šest sahrana.Sve suizvršeneugrobovimakonstruisanimodopeka,odkojihsamojedannijebiouništenpljačkom.Iakounjemunijebilogrobnihpriloga,naosnovukonstrukcijemogućegaješirokodatovatiuperiodIIIi IVveka.DoneklepreciznijedatovanjesemožepretpostavitinaosnovubronzanognovcaKlaudijaIIGotskogotkrivenoguukopuispunjenomulomcimaopekaikomadimakamenakojiposvojprilicipredstavljaostatkeupotpunostidevastiranoggroba.


56

Druganaovajnačinotkrivenaantičkanekropolanalazise100msevernoodkomunikacije,nanjenom2850.metru.Uokvirunjejeistraženošestgrobovaskeletonsahranjenihpokojnika.Petihjebilokonstruisanoodopeka,dokješestasahranabilaizvršenaudrvenomsanduku.Upravoizposlednjeggrobapotičenalazbronzanefibuledatovaneuperiodod275.do400.godine,kojapredstavljajedinihronološkiosetljivpredmetnaovojlokaciji(Redžić2007:56).

Nekropola datovana u period novog veka je potvrđena sa 11 grobova skeletno sahranjenihpokojnika.Većinajeslobodnoukopanauzemljudoksekodnekihprimećujuostacidrvenihdasaka.Datovanjejepredloženonaosnovukeramičkogkrčaga,pronađenogmeđuostacimagrobadislociranogradommehanizacijekojinemožebitistarijioddrugepolovineXVIIIveka.12

NaprostorukojiobuhvatalokacijaNadKlepečkomje,poredsvegapomenutog,istraženojoš5skeletnihsahranakojenemogubitihronološkiopredeljene.

Rezultatidobijeniprilikomiskopavanjavršenihu2011.godiniznačajnosuunapredilipoznavanjeprostorneorganizacijesuburbanezoneantičkogViminacijumanaprostoruistočnoodvojnoglogoraigradskognaselja,štojeusuštininastavaktrendauspostavljenogtokomranijihkampanja.Uperioduod 2008. godine do danas na lokaciji Nad Klepečkom otkriveni su ostaci komunikacije, tri linijeakvedukta,dvacastelluma aquae tj.kolektorazavodu,višenekropolaiantičkognaselja.Istraživanjaćebitinastavljenaitokom2012.godine.

Bibliografija:Redžić 2007–S.Redžić,Nalazi rimskih fibula na nekropolama Viminacijuma, Beograd.

1NaosnovuusmenogsaopštenjadrVesneBikić,kojojseovomprilikomzahvaljujemo.

56

58 59

Sl.1.Aviosnimakviminacijumskogamfiteatra.Autor:D.Grosman;APArhiv,FF/Odd.zaarheologijo,UniverzavLjubljani.

58 59

EmilijaNikolić,ArheološkiinstitutBeogradIvanBogdanović,ArheološkiinstitutBeograd

proučAvAnje mAlterA iZ viminAcijumSkog AmfiteAtrA kAo oSnovA ZA njegovu buduću konZervAciju i reStAurAciju1*

Izradamalterapredstavljalajeveomavažanprocesunastankuantičkihgrađevina,paprilikomrestauracije ikonzervacije trebasagledatisvekomponentemaltera,ali iproučitiprocesspravljanjamešavine.Odgovarajućomanalizomodabranoguzorkamaltera,odnosnoodređivanjemnjegovihkom-ponenti,mogućejepronaćiisteilisličnematerijale,kojibimoglidazameneistorijskematerijale,nenarušavajućipritometrajnostjednegrađevine.

Ovaj rad predstavlja prilog proučavanju karakteristika rimskih maltera viminacijumskog am-fiteatra(sl.1).Prikazanesulaboratorijskeanalizečetiriuzorka,kojisuizabraninaosnovuulogeuodređenojfizičkojstrukturi,kaoinaosnovupoložajasamestruktureuokvirugrađevine.Analizesuobuhvatileispitivanjezapreminskemase(metodomEN1015-10),upijanjavode(metodomEN1015-18),pritisnečvrstoće(metodomEN1015-11),poroznostisarasporedompora(metodomživineporo-zimetrije),hemijskogsastava(metodamaSRPSB.D8.205iSRPSB.D8.210)iispitivanjemineraloško-petrografskogsastava(metodaSRPSB.B8.003)saodredbommaterijala.12Istraživanjemjeobuhvaćenmalterlučnogzidaarene,ito:malterzamalterisanjezida(uzorak1),malterzazidanjezida-spojnica(uzorak2)imalterzazidanjezida(uzorak3).Radiupoređivanjavršenajeanalizamalterazazidanjebedemagrada,kojijeokruživaoamfiteatar(uzorak4).

Rezultati ispitivanjamalterapokazujudasusviuzorci (sl.2)uosnovi sačinjeniodmešavinevezivaiprirodnogrečnogagregata–sitnozrnogpeska,uzrazličitedodatke.Uzorci1i2pokazalisuznačajanstepenmeđusobnosličnihkarakteristika,kaoštosu:sličanmineraloško-petrografskisastav(veličinazrnaagregata,prisustvoslameidrobljeneopeke)ibliskefizičko–mehaničkekarakteristike(npr.sličniparametriporoznosti).Međusobnosličnerezultateimajuiuzorci3i4,gdesufizičko-me-haničkekarakteristikeveomabliske,osimkodparametaraporoznestrukture.Uuzorcima3i4procen-tiagregatasuveći,azrnakrupnija,uodnosunauzorke1i2.Bedemgrada,izkogapotičeuzorak4,biojezidanmalteromnajvećepritisnečvrstoće,sakrupnimoblucimaidelovimakamena,štojeuskladusa samomfunkcijomovogzida.Važno jenaglasitipovišenevrednosti aluminijuma i silicijumakoduzoraka3i4,odnosnoonihkojisuposvojojuloziukonstrukcijizahtevalivećučvrstoću.Ovevrednostiverovatnopotiču(sobziromnanepostojanjeopekeuuzorcima3i4)odnekogodmineralnihdodatakaalumosilikatnogsastavakoji,inače,kaoiopeka,dajupucolanskasvojstvamalteru.

Nakonrezultataovihanaliza,neophodnojeulaboratorijinapravitiuzorke,zakojećesepro-veritifizičko-mehaničkeihemijskekarakteristike,kojemorajubitiisteilisličneonimkodpostojećih


1Autoriradazahvaljujudipl.ing.geol.IvaniDelić-Nikolićidipl.ing.geol.OliveriVušovićzaiscrpnaobjašnjenjatokomprocesaradaianalizaulaboratorijiInstitutazaispitivanjematerijalaSrbije.

60 61

Sl.2.Mestouzimanjauzoraka1–4naterenuipoglednanjihpodlaboratorijskomlupom.Izvor:fotografijeautoraradaidokumentacijaInstitutazaispitivanjematerijalaSrbije.

60 61

maltera.Poštosenemoguodreditisvekomponenteagregata,kojesuumestoopekemogledadajupucolanskasvojstvamalteru,odnosnosaznatikojijetododatakalumosilikatnogsastavabiokompo-nentaanaliziranihmaltera,uprocesuspravljanjakonzervatorskihirestauratorskihmalterasemogukoristitidanasdostupnipucolani.Zatobitrebalopripremitinekolikoodgovarajućihrecepturamalterasarazličitimpucolanima,zaprimenunarazličitimmestimaugrađevini.MogućiprirodnipucolanisatlaSrbijesurazličitevrstevulkanskihizeolitiziranihtufova,kojisejavljajunajvišeuvranjskojkotlini.Postojimogućnostupotrebepečeneopekesapucolanskimsvojstvima,kaoveštačkogpucolana.Među-tim,problempredstavljanalaženjedovoljnekoličinerimskeopekezadrobljenjeimlevenje.Savremenaopekapečenanajakovisokimtemperaturama,uglavnomnemapucolanskasvojstva.Velikakoličinaopekemalterubidalacrvenkastuboju,štodovodiupitanjeivizuelnukompatibilnostsapostojećimmalterima.Drugidostupniveštačkipucolani,kojiseinačekoristeusavremenojproizvodnjicementasu:zgura,pepeo,silicijumskaprašinaimatekaolin.Uspešnostnjihoveupotrebeprilikomspravljanjakrečnogmalteranijedovoljnoispitana.

62 63

Sl.1.Položajglavnihkomunikacija(crveno),zapadnogbedemavojnoglogora(žuto)igradskihčetvrti(zeleno)uViminacijumu.

62 63

VladimirMiletić,Arheološkiinstitut–CentarzanovetehnologijeViminacijumJelenaMiletić,Arheološkiinstitut–CentarzanovetehnologijeViminacijum

geofiZičkA iStrAživAnjA nA proStoru viminAcijumA (grAd i vojni logor) u 2011. godini1

NaužemprostorugradaViminacijumaideluvojnoglogora,tokom2011.godinenastavljenasugeofizička istraživanja,koja seobavljajuneprekidnood2002.godine.Uprethodnim istraživanjimakorišćenesurazličitegeofizičkemetode,presvegageomagnetska,georadarskaigeoelektrična,dokjeumanjojmeriprimenjivanaiseizmičkametoda.Svaistraživanjasupraćenageodetskimsnimanjimavisoketačnosti,štoomogućavaveomapreciznoprojektovanjebudućiharheološkihiskopavanja.

*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„IRS–Viminacijum,rimskigradilegijskivojnilogor–istraživanjematerijalneiduhovnekulture,stanovništva,primenomnajsavremenijihtehnologijadaljinskedetekcije,geofizike,GIS-a,digitalizacijei3Dvizualizacije“(III47018)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

Sl.2.Rasporedobjekatanalinijizapadnogbedemavojnoglogora(zeleno)uViminacijumu.

64 65

KaoosnovnageofizičkaistraživanjanaarheološkomlokalitetuViminacijum,primenjivanajege-omagnetskaprospekcija,kojadajeosnovnepodatkeorasporeducelinauokvirugradaivojnoglogora,kaoinagoveštajvrstearheološkihobjekatakojetrebaočekivati.Ovaistraživanjasevršesistematskiuokvirimakvadratnemreže,kojajegeneralnodimenzija20x20m.Natajnačinprekrivasecelokupnaistraženapovršina,sakrajnjimciljemdobijanjakartegradijentageomagnetskogpolja,kojasedaljekoristikaopodlogadrugimgeofizičkimiarheološkimistraživanjima.Naosnovupodatakadobijenihgeomagnetskomprospekcijom,nalokacijamakojeukazujunaprisustvoarheološkihobjekata,vršesedetaljnageofizička istraživanja primenomelektromagnetske (georadarske) ili geoelektričnemetoderadidobijanjakonturapostojećihobjekataispodpovršinetla.

Tokom2011.godinevršenasugeomagnetskaistraživanjanaprostorugradaizapadnogdelavoj-noglogora,kojasenadovezujunarezultatedobijeneprethodnihgodina.Geomagnetskaprospekcijajeizvršenanadodatnojpovršiniod9,9ha,kojomjeobuhvaćenseveroistočnideograda,prostorjužnoodamfiteatraizapadnideovojnoglogora.

Sl.3.Položajobjekatavelikihdimenzijasajužnestranebedemalogora(zeleno)idvekomunikacijekojevodeodjužnekapijevojnoglogora(crveno)uViminacijumu.

64 65

Rezultatigeofizičkihistraživanjasudefinisalipružanjezapadnogijužnogbedemavojnoglogora,položajkomunikacijekojavodiodzapadnekapijevojnoglogora,prekogradskihčetvrtiViminacijumadozapadnogdelagrada,zatimkomunikacijuizmeđujužnogdelaamfiteatraigradskihčetvrti,kaoinizznačajnihobjekatanatompotezu.Nakartigradijentamagnetskogpoljamožeseuočitirasporedipoložajgradskihčetvrti,koječininizobjekatapovezanihucelinu,analazesejužnooduočeneglavnekomunikacije(sl.1).Takođe,nasamomzapadnombedemuprimećujesenajverovatnijepetobjekataunizuidvaobjektanaulaskuglavnegradskekomunikacijekrozzapadnukapijuvojnoglogora(sl.2).

Geomagnetska istraživanja izvedena 2011. godine ukazuju i na prisustvo objekata sa spoljnestranejužnogbedema,očijojnamenićeodgovordatidaljadetaljnageofizičkaiarheološkaistraživa-nja.Naosnovudosadašnjihrezultata,sasigurnošćusemožetvrditisamodaseradioobjektimavelikihdimenzija.Poredovihobjekatasajužnestranevojnoglogora,primećujeseidaodjužnekapijevojnoglogoravodedvekomunikacije(kajugozapaduikajugoistoku).Njihovopružanjejezasadapravolinij-sko,anarednaistraživanjaćeutvrditipravcedaljegpružanjakaoirelacijesadrugimobjektima(sl.3).

Unarednimgodinamaćesenastavitisageomagnetskimistraživanjimaiizradomkartevertikal-noggradijentamagnetskogpolja,naosnovukojećeusleditidetaljnageofizičkaistraživanjageoradar-skomigeoelektričnommetodomnaodabranimlokacijama.Ovakokoncipiranageofizičkaistraživanjaomogućićeuvidu rasporedcelinauokvirimagradaViminacijuma i vojnog logora saneposrednomokolinom,kao ipreciznoprojektovanjedaljiharheoloških iskopavanja,odnosnodaljenapredovanjearheološkogparkaViminacijum.

66 67

Sl.1.DomvsScientiarvmViminacivm-Ambijenti.

1.Ulaznafasadagrađevine.Izvor:fotografijaautorarada.2.Unutrašnjiperistil-„centralniatrijum“.Izvor:fotografijaautorarada.

3.Muzejskiprostor-izložbenasala.Izvor:fotografijaautorarada.4.Biblioteka.Izvor:fotografijaautorarada.

5.Salazapredavanja.Izvor:fotografijaautorarada.

66 67

EmilijaNikolić,ArheološkiinstitutBeograd

putevimA rAZvojA jednog Arheološkog pArkA: grAđevinA Domvs scientiarvm viminacivm1*

IzgradnjaarheološkogparkaViminacijumjezapočeta2002.godineipredstavljaprimerozbilj-nogstarateljstvanadjednimkulturno-istorijskimmestom.Spontano,alikontrolisanonastajanjeovogparka,uznjegovoneprestanounapređivanjetokomvremena,možemoposmatratikaopostanakira-zvojjedneljudskenaseobine.Ovajparkjepotekaoizželjaonihkojisuslučajnoilisnameromdospelinanjegovprostoriodlučilidatunastavesvojživotirad,odnosnostvoresveonoštojepotrebnonjima,aliinjihovimgostima,uzpoštovanjeiočuvanjepostojećegnasleđaprostora.Uokviruparkavremenomnastajusavremenefizičkestrukture,kojezajednosaočuvanjemiprezentacijomantičkihostatakado-prinosenjegovomuspešnomfunkcionisanjuiubrzanomturističkomrazvoju.

GrađevinaDomvs Scientiarvm Viminacivm,odnosnoArheološkinaučno-istraživačkicentarVimi-nacijum(sl.1),poslezaštitnihpokrivanjajednogbrojaarheološkihlokalitetaiizgradnjemanjihusluž-nihgrađevina,predstavljazasadajedinusavremenufizičkustrukturunamenskiizgrađenuzapotrebearheološkogparkaViminacijum.Njenefunkcijeseodvijajuusmeštajnim,uslužnim,naučno-istraži-vačkimiizložbenimprostorima.Svojomkompozicijomjeorijentisanakaunutrašnjimprostorimanalikantičkomperistilu,prijatnimipogodnimzaradiodmor.UpotrebalokalnihmaterijaladostupnihiuvremeRimljana,kaoioblikovanjekućeujednostavniminenametljivimformamakojepodsećajunaantičke,doprinoseopstankuduhaicelovitostiprostoraViminacijuma.

Od2006.godine,odnosnopočetka izgradnjegrađevineDomvs Scientiarvm Viminacivm,padodanas,osimsvakodnevnogživotairadaarheologaidrugihnaučnika,unjojseodvijajurazličitinaučniskupovi,prezentacije,nacionalneilokalnesvečanostiiokupljanja.Useptembru2011.godinesuVimi-nacijumiovagrađevinabilidomaćinidevetogSamitašefovadržavajugoistočneEvrope,podokriljemUNESCO-a.

Savremenomizgradnjomunutararheološkihparkova,stvarajusemestakojanaglašavajuvred-nostistorije,kultureinauke,ipomažurazvojnjihovogpoznavanja.Osimtoga,kaoplaniraniprostorijasnoutvrđenihgranicauokvirunekogmesta(UNESCO2011,par.78,par.96–119),onaučestvujuiuispunjavanjukriterijumazanjegovoupisivanjenaListusvetskebaštine(WorldHeritageList),odnosnoudostizanjuizuzetneuniverzalnevrednosti (UNESCO2011,par.82),autentičnosti(ICOMOS1994,par.9)iintegriteta (UNESCO2011,par.88).

Svakomestomožeimatibezbrojizgledauočimaposmatrača,zavisnoodposmatračasamih,alipresvegaodtogakakojeonopredstavljeno.Značenjepojmaautentičnostzavisiodnačinanakojiže-limodaopišemostvariizprošlosti.Daliondadelokojejereprodukcijanekogprošlogdelapredstavljaautentičnodelosvogvremena,gledano izperiodakojidolaziposlenjega?(Denslagen2008)Domvs Scientiarvm Viminacivm, savremenagrađevinapoantičkomuzoru ineodvojivideofizičkogprostora


68

arheološkogparkaViminacijum,ubudućnostićebitijedanodvažnihčinilacanjegovogkontinuiteta,autentičnostiiintegriteta.

Bibliografija:Denslagen 2008–W.Denslagen,“ThoughtsAboutOriginalsAndImitations:AuthenticityandSpirituality”,paperpresentedatInternationalWorkshopoftheClusterofExcellence:AsiaandEuropeinaGlobalContext,Heidelberg,Germany,June16,2008. ICOMOS 1994– “TheNaraDocumentonAuthenticity”,ICOMOSInternational,1994,http://www.international.icomos.org/charters/nara-e.pdf(accessedJanuary28,2012) http://www.asia-europe.uni – heidelberg.de/fileadmin/Documents/Events/Wim_Densla-gen_-_Authenticity_and_Spirituality.pdf(accessedSeptember26,2011). UNESCO 2011 – “OperationalGuidelinesfortheImplementationoftheWorldHeritageCon-vention”, UNESCO, 2011, http://whc.unesco.org/archive/opguide11-en.pdf (accessed January28,2012)

68

70 71

Sl.3.Čačak,3Drekonstrukcijakupatila.(A.Filipović)

70 71

GordanaJeremić,Arheološkiinstitut,Beograd

prilog proučAvAnju Antičke prošloSti čAčkA – primer rimSkih termi iZ centrA grAdA1*

RimsketermeucentruČačkaslučajnootkrivene1970.godine,kadasuarheološkiispitane,na-konkonzervacijepostalesudostupneširojjavnosti(sl.1).Nekolikogodinanakonistraživanjaobjavljenječlanakoarhitekturiovogkasnorimskogkupatila(Prokić1975,167–178).Umeđuvremenusejavilapotrebazaanalizomiobjavljivanjemcelokupnegrađesaiskopavanja,kakobiseovajspomenikkulture

odvelikogznačajaštoboljeprezentovaojavnosti.DrugiciljjebiopočetakradanaprikupljanjugrađeorimskimtermamaibalneimanateritorijirimskihprovincijanatluSrbije,pajeovagrađevinaposlu-

*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„Romanizacija,urbanizacijaitransformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnogirezidencijalnogkarakteraurimskimprovincijamanatluSrbije“(OI177007)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

Sl.1.Čačak,osnovakasnoantičkogkupatila.(A.Subotić,R.Borisavljević)

72 73

žilakaopolazištezaproučavanjeovevažne,aliusrpskoj,kaoiuširojstučnojjavnosti,zapostavljeneinedovoljnoistraženeteme.

ProučavanjeostatakaarhitektureipokretnihnalazaiztermiuČačkupredstavljanastavakrado-vanaobradigrađeizantičkogperiodasateritorijeovoggrada,ukojemučestvujusaradniciArheološ-koginstitutaizBeogradaiNarodnogmuzejauČačku.12Iakodokumentacijasaiskopavanjanedostaje,atehničkisnimcisuupojedinimsegmentimanepouzdani,uspelosedoćidopreciznijihpodatakaoizgleduobjekta,funkcionalnojanalizi,mogućimprepravkamaikorišćenjimaurazličitimfazama,dopretpostavkeopostojanjumeđuspratnekonstrukcije,zahvaljujućičemusuiurađeni2Di3Dmodeligrađevine(sl.2,3).23

TermeuČačkusapovršinomodoko340m2spadajuuredmanjihkupatila,zakojebibiopri-kladnijiterminbalneum isastojalesuseodnajmanjeosamprostorija.Kupatilopripadaraširenomtipubalneumapravougaonogoblikasaredukovanimbrojemprostorija,paralelnograsporeda.Ovajtipserazvioizgrčkihjavnihkupatila,aparalelezanjeganalazimonanizukasnoantičkihnalazišta(Beljina-Čačak,Guberevac,Idimum,Romuliana,Timacum Minus,Mediana,Bace,Žujinceidrugi).

KupatiloucentruČačkanastalojenajverovatnijekrajemIII,ilipre,početkomIVveka,itrajalojedo80-ihgodinaIVveka,naštaprvenstvenoukazujunumizmatičkinalazi.Građevinajebilafresko-oslikanabojamakoje sunaantičkomtržištubilemeđunajjeftinijimvrstama.Uslojukojiprethodi1Finansiranjeistraživačkihradova(arheologijaigeofizika)iizdavačkedelatnostisnosilajeOpštinaČačak,krozredovneprogrameNarodnog

muzejauČačku.PrethodnihgodinaizvršenasuarheološkaistraživanjaigeoelektričnaskeniranjalokalitetaDvorišteNarodnogmuzeja,obrađenjematerijaliobjavljenirezultatiprethodnihistraživanjanaovomlokalitetu(Vasić1993,10–17;Jeremić,Vukadinović2006,63–76;Jeremić,Babić2008,88–90),apublikovanisumonografijaoepigrafskimspomenicimaizČačkaiokoline(Ferjančić,JeremićiGojgić2008),kaoiradoviopojedinačnimspomenicimaizantičkezbirkeovogmuzeja(Jeremić2007,35–42;Ista2010,39–52).Tokom2011.godineradilosenazavršnojobradiarheološkogmaterijalaitehničkedokumentacijevezanihzatermeucentruČačka,uciljuobjavljivanjamonografijeautoraG.JeremićiA.Gojgić,uizdanjuNarodnogmuzejauČačku(PrilozizaistorijuČačka3).

2RekonstrukcijegrađevineuradilajedrAleksandraFilipović,UniversitàSapienzadiRoma,Rim.

Sl.2.Čačak,2Drekonstrukcijakupatila.(A.Filipović)

72 73

podizanju građevine otkrivena je ostava od 29 bronzanih novčića, pohranjenih najverovatnije 247.godineusled,dodušejošnepotvrđenih,upadaKvadaiKarpa,uoveoblasti.Pokretniarheološkinalazisurelativnomalobrojniiuglavnomseodnosenalokalneprovincijskekasnoantičkezanatskeproizvode(keramičkeistakleneposude,delovenakita,alatislično).

Bibliografija: Ferjančić, Jeremić, Gojgić 2008–S.Ferjančić,G.Jeremić,A.Gojgić,Rimski epigrafski spome-nici Čačka i okoline,PrilozizaistorijuČačka2,Narodnimuzej. Jeremić 2007–G.Jeremić,PredstaveposudanavotivnojariizJezdine,Zbornik radova Narod-nog muzeja(Čačak)37:35–42. Jeremić 2010–G.Jeremić,RimskibronzaniMerkurizBresnice,Г.Јеремић,РимскибронзаниМеркуризБреснице,Zbornik radova Narodnog muzeja(Čačak)40:39–52. Jeremić, Babić 2008–G.Jeremić,A.Babić,DvorišteNarodnogmuzejauČačku–istraživanjau2006.godini,Arheološki pregled4(2006),Beograd2008:88–90. Jeremić, Vukadinović 2006–G.Jeremić,M.Vukadinović,DvorišteNarodnogmuzejauČačku–geofizičkaistraživanjau2006.godini,Zbornik radova Narodnog muzeja(Čačak)36:63–76.Prokić 1975–R.Prokić,RimsketermeuČačku,Raška baština1,Kraljevo:167–178. Vasić 1993–M.Vasić,KasnoantičkanalazištauČačkuiokolini,u:Bogorodica Gradačka u isto-riji srpskog naroda. Naučni skup povodom 800 godina Bogorodice Gradačke i grada Čačka, novem-bar 1992,Narodnimuzej,Čačak:10–17.

74 75

Sl.3.FelixRomuliana:poglednalokalitet„Vila“sajuga.

74 75

StefanPop-Lazić,ArheološkiinstitutBeogradBojanPopović,ArheološkiinstitutBeograd

VujadinVujadinović

gAmZigrAd – felix romuliAnA. iSkopAvAnjA 2011. godine1*

Istraživanja IstočnekapijeRomulijanesusprovođenaunekolikonavrata,1987,1988. i2009-2011.godine.Težišteovihistraživanjajebilonadelovimastarijefortifikacije,odnosnonaprolazuijužnojkuliI.Tomprilikomjekonstatovanointenzivnokorišćenjeovefortifikacijetokomperiodaodkraja III do kraja VI veka(Sladić, Živić 2010, 209-221). Tokom 2011. godineiskopavanja su obavljenana prostoru ispred istoč-ne kapije, unutar prolazaizmeđustarije imlađeka-pije,kaoiuokviruportikaispredulazaukuluIIsta-rijeg utvrđenja (sl. 1). Ciljovogodišnjih istraživanjasesastojaouispitivanjute-meljnihzonaprolazastari-jeg utvrđenja, sistema od-vodnihkanala,portikakodulaza u severnu kulu sta-rijeg utvrđenja i prostoraizvan kapije mlađeg utvr-đenja, a sve to za potrebepredstojećekonzervacije.

Stariju građevinskufazu kompleksa Istočnekapije čine četiri masivnapravougaona stupca, kojisunosili svod iznadporti-kakojimseulaziloubočnekulestarijekapije(kuleIiII).Jezgrastubacačinilaje


Sl.1.FelixRomuliana:osnovasapozicijamalokalitetaistraživanih2011.godine.

76 77

zidnamasaodlomljenogkamenavezanogkrečnimmalterom,doksulicagrađenaodpravilnihredovaopekavezanihkrečnimmalterom.Stopestubacazidanesuodlomljenogkamenazalivenogkompak-tnimčvrstimkrečnimmalteromsaprimesamapeskaisitnogšljunka.IzmeđustubacaipremaulazuukuluII,univoustopestubacakonstatovanjetanjislojmrvljenogmaltera,kojipredstavljaizvorninivotlastarijefaze.IzmeđudvapilonakuleII,neposrednopredulazom,iznadmalternognivoakonstato-vanjemoćanslojgorenja,ukojemjezastupljenmaterijaldrugepolovineikrajaIVveka.Jednimdelomovajnivojedevastiransrednjovekovnimukopom.

Najstariji nivo ko-rišćenja ovog prostora, skrajaIIIveka,neposrednoispred ulaza u kulu, pred-stavljanivosvetlomrkegli-novite zemlje sa brojnimfragmentima opeka, kojipotiče iz vremena izgrad-njekuleIIiportika.Južnoodportikasenalaziprolazkapije koji čine veće ka-mene ploče. Njima je za-svedenvećikolektorzidanodopekavezanihkrečnimmalterom (D-D). Sa seve-rozapadaseunjegaulivaobočni kanal manjih di-menzija(B-B).Ispodpragakapije je konstatovan zidkojim je presečen starijikolektor. Iznad dublje po-loženog starijegkolektora,konstatovanjemlađikolektor(C-C),čijednojepoloženonakotivišojtačnozajedanmetar(sl.2).Uunutrašnjostikapijeonjekonstatovanudužiniod1,00m,dokdužinaizvankapijestarijegutvrđenjadoprolazakapijemlađegiznosi10,00m.Zarazlikuodstarijeg,građenogodopeka,mlađikolektorjezidanodpoluobrađenogkamena.Pružanjeovogkolektorajeispraćenoiizvanutvrđenja,istočnoodmlađekapijeispodzastorakomunikacije,kojasepružapremapotokuibreguMagura.Komunikacijajenačinjenaodkamenihpločanepravilnihoblika,ispodkojihsupoloženisitnijikamenimalter.NalazinovcadrugepolovineIVvekaupućujunatodajekorišćenatokomovogperioda.

Vila

IstraživanjaizvanbedemautvrđenepalateFeliksRomulijanenastavljenasunaprostorusever-nognaselja,sanjegovejužnestrane.Istraženjeobjekatkojisenalaziuneposrednojblizinisevernog

Sl.2.FelixRomuliana:zapadniizgledprolazaIstočnekapijestarijegutvrđenja.

76 77

naselja,čijedimenzijeiznose30x24m.Ovegodinejeciljistraživanjabiousmerennaispitivanjeunu-trašnjostiobjektasistemomgustoraspoređenihsondi(sl.3).Nacelomprostoruzidovisudevastiraniusledpomeranjatla,takodasutemeljnezonezidovaizmešteneizizvornepozicije.Zidoviorijentisanipravcemistok-zapadnagnutisukajugu,odnosnokajarkuispredsevernogbedemautvrđenepalate,doksuzidovipravcasever-jugizmeštenikajugoistoku.

Zazidovejekarakterističnodasuutemeljnimzonamagrađenilomljenimkamenomvezanimkrečnimmalterom,doksugornjezonegrađenekrupnijimkamenom,anapojedinimmestimaredovisuizjednačavaniulomcimaopeka,štosejasnovidinaobrušenomzidnomplatnuuprostorijisapsi-dom.Naosnovuostatakaovogzidakonstatovano jedasuopekekorišćene iu izgradnjidovratnikaprolazaunutargrađevine.

Samonapojedinimmestimasuočuvaniostacipodovaodkrečnogmaltera,itovećinomusever-nomtraktugrađevine.Nadnjimajeformiranslojšutaodobrušenihkonstrukcijaukojemsemesti-mičnopojavljujekasnoantičkimaterijal,krajaIIIiIVveka.IzuzetakpredstavljanalazjednesnažnoprofilisanefibulekojasemožedatovatiuprvupolovinuIIveka.Dosadajekonstatovano8prostorijaodkojihsusedampravougaoneijednaprostorijasaapsidom.UnjojsuotkriveniidevastiraniostacitopioničarskihpećisamaterijalomIViViveka.Inačeucelomobjektunisukonstatovaniostacisistemagrejanjailivodovodnihiodvodnihkanalatakodanamenacelogobjektaostajenedefinisana.

Bibliografija: Sladić, Živić 2010-M.Sladić,M.Živić,ZaštitnaistraživanjakuleIstarijegutvrđenjaRomulija-ne2009.godine,SaopštenjaXLII:209-221.

78 79

Sl.2.Medijana,mozaiksageometrijskimifloralnimmotivimaustibadijumuB.

78 79

NadeždaGavrilović,ArheološkiinstitutBeograd

ArheološkA iStrAživAnjA nA medijAni u 2011. godini1*

ArheološkilokalitetMedijanasavilomsaperistilomkaocentralnimobjektompredstavljaspo-menikodizuzetnogznačajakojiseprostirenapovršiniod80hauneurbanojzoniNiša(Петровић1994,29).Od1961.godineArheološkiinstitutsprovodiistraživanjanaMedijani,aiskopavanjimau2011.godiniupotpunosti je istraženprostorvile saperistilom.Radi seoobjektupodužneosnove,orijentisanomupravcuseveroistok-jugozapad,površineodoko6500m2,sacentralnimdelomuviduperistilaimonumentalnomsvečanomsalomzaaudijencijenaseveru,kaoibrojnimprostorijamaad-ministrativno-stambenogkarakterasaobestraneperistilaisalezaaudijencije.

Arheološka iskopa-vanja u okviru projekta„Konstantinova vila naMedijani – projekat pre-zentacije2010–2013.go-dine“,vođenatokom2011.godine,upravosuimalazacilj da se potpuno istražiseverni rezidencijalni pro-stor vile, funkcija i značajprostorijaokotriklinijumai južne prostorije na ula-zu u vilu. Istraživanja sude facto bila podeljena načetiri sektora. U severoi-stočnom uglu vile, sa juž-ne strane muzejske zgra-de otvorene su dve sonde– sonda 95 (7,30 x 2 m) isonda 96 (3,80 x 2 m). Uobesukonstatovanirecen-tni slojevi, ispod kojih suotkrivenidelovioriginalneantičkepodnice.Uokvirudvekontrolnesondeuprostorijie-22konstatovanisuslojeviantičkogšuta,kojijeležaonastarijojmalternojpodnici,aispodkojesenalaziohipokaust.Ukontrolnojsondiprosto-rijee-23konstatovanesudvepodniceiznadhipokausta,štoukazujenaprepravkeuvilisperistilominadvegrađevinskefaze.*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„Romanizacija,urbanizacijaitransformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnogirezidencijalnog

karakteraurimskimprovincijamanatluSrbije“(OI177007)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

Sl.1.Medijana,severniprofilprostorijee22iostacihipokaustasaprefurnijumom.

80 81

Useveroistočnomugluvile,saistočnestranemuzejskezgradeupravcuistoka,otvorenajesonda97,doksusevernoodnjeotvorenesonde98,103i104.Usondi97(6,70x4m)jeotkrivenapravouga-onakonstrukcijaodoblutakausuhozidu,prislonjenauzsevernufasaduvile.

Iskopavanjasunastavljenaiuprostorijamaw-1iw-22,gdejeukontrolnomprofiluizmeđusondi46i47(zapadnaprostorija1)pronađenamermernaglavaboginje,pretpostavljaseVenereiliDijane.

Istraživanjimauzapadnojprostoriji22,potvrđeno jepostojanjedvemalternepodnicekaoiuprostorijamae-22ie-23,anasevernojfasadiiusondi72otkrivenisuostacirazrušenogpre-furnijuma(sl.1),štoukazujenagubitakfunkcijaprefurnijumaihipokaustauviliudrugojfazi.Nazidovimaprostorije22konstatovanesufreskein situ,anapoduprostorijeotkrivenajevelikakoncentracijalepasotiscimatrskekojipotičeodtavanicesatragovimafresaka,štobiznačilodajeiplafonbiooslikan.

Izvan severozapad-noguglavilesonde72,73,86,87,88,90,92,93i94,čijejeiskopavanjezapoče-to 2010. godine, obuhva-tajustibadijumBiprostoroko njega. Ulaz u stibadi-jumBsenalazionajužnojstrani. Na severnoj stranije otkriven razrušeni pre-furnijumhipokaustaispodstibadijuma, a sa istočne izapadne strane stibadiju-ma su pravougaoni aneksisa podovima ukrašenimmozaikom i zidovima saoplatom od mermernihploča nađenim in situ.IzvesnojedajestibadijumBnaknadnoprizidanuzse-vernufasaduudrugojfazipregradnjevile,adajesti-badijumAizgrađenuistovreme,tejeslužiokaoletnji,astibadijumBkaozimski.MozaiksafloralnimigeometrijskimmotivimaustibadijumuBjeupotpunostiotkriventokom2011.godineiurađenajenjegovapreventivnazaštita(sl.2).Brojnestaklenemozaičkekockiceukazujunaukrašavanjesvoda,amoždaizidovastibadijumamozaikom.

Arheološkaistraživanjajužnogdelavilesaperistilomsuobuhvatilaiskopavanjajugozapadnoguglavile.Očišćenajeprostorijaw-21(sonda78),ukojojjebiodobrosačuvanšutodkrovnekonstruk-cije.Sonde81,83,84,85,101suzapravozapadnapolovinatremakojimsevilazavršavanajugu(sl.3).

Sl.3.Medijana,južnitremvilesaperistilom.

80 81

Najužnomzidutremasačuvanesukamenebazestubacačijejestablobilograđenoodopekaipotvrđe-nojedajeprvobitnijužnitrembioproširenpremajugu.

Arheološkimistraživanjimaiz2011.godine,potvrđenesudvegrađevinskefazetokomdrugoggrađevinskoghorizontavile(odcca330.do378.godinen.e.)(Vasić2004,104).Udrugojfazi,vilajebilaukrašenamozaicima,freskamaiskulpturama,tejeodobjektaprevashodnoadministrativnefunk-cijeuprvojfazigradnje,postalaluksuznarezidencijaceremonijalnogkaraktera.

Bibliografija:Петровић 1994–П.Петровић,Медијана – резиденција римских царева,Београд.Vasić 2004 – M.Vasić,BronzeRailingfromMediana,СтаринарLIII–LIV/2003–2004,Beograd.

82 83

Sl.1.PozicijaipovršinalokalitetaGolorebroipozicijasondi(crnikvadrat).

82 83

AleksandarBulatović,Arheološkiinstitut,BeogradGordanaJeremić,Arheološkiinstitut,BeogradVojislavFilipović,Arheološkiinstitut,Beograd

reZultAti ZAštitnih Arheoloških iSkopAvAnjA nA lokAlitetimA golo rebro i Selište u Selu donji nerAdovAc kod vrAnjA1*

NaosnovuprojektazaštitniharheološkihistraživanjanatrasiKoridora10,naprostorudeoniceDonjiNeradovac–Levosoje,izvršenasuarheološkaistraživanjamanjegobimanalokalitetimaGolorebro-jugiSelišteuseluDonjiNeradovac,OpštinaVranje.

LokalitetGolorebro-jugnalaziseuseluDonjiNeradovac,5kmjugozapadnoodVranja,nalevojrečnojterasiJužneMoraveinablagojpadinibrdaGolorebro.Najugozapadnojstranilokalitetanalazisemanjiperiodičnipotok,dokka jugui istokuterenblagopadakaJužnojMoravi.KaoarheološkonalazišteGolorebrojeregistrovano1966.godine,kadagajeM.JovanovićopisaokaolokalitetLiska–Ploče,gdejenapovršiniudužiniodoko150muočioulomkerimskihopekaitegula(Јовановић1966,316).DetaljnimrekognosciranjimatrasenovogautoputaE-75izvršenim2002.godineregistrovanisukomaditesanogkamenasatragovimakrečnogmalteraitomprilikomnavedenojedajenalazišteviše-slojno(Томовић,Фидановски2005,25).

Iskopavanjasuobav-ljenanajužnomdeluloka-liteta,namestugdebudu-ća trasa autoputa prelazipreko nalazišta. Istraženesutrisondedimenzija2x2,3x5 i 4x3 m, ukupne po-vršine 31 m2, raspoređenena međusobnoj udaljeno-sti od 5 do 20 m. U svimsondama registrovan jeantički građevinski mate-rijal–opeke ikamen,kaoi pokretni arheološki na-lazi.Poredkeramičkihpo-suda,registrovanesuidvestaklene posude, staklenanarukvica, te novac FilipaArabljaninakovanuVimi-

*Članakpredstavljarezultatradanaprojektima„ArheologijaSrbije:Kulturniidentitet,integracionifaktori,tehnološkiprocesiiulogacen-tralnogBalkanaurazvojuevropskepraistorije”(OI177020)i„Romanizacija,urbanizacijaitransformacijaurbanihcentaracivilnog,vojnogirezidencijalnogkarakteraurimskimprovincijamanatluSrbije“(OI177007)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

Sl.2.Zonaopeka,gariikamenauzapadnomdelusonde2.

84 85

nacijumu245/246.godineiKonstantinaIiz316.godineizkovniceuArlu.OvinalaziomogućavajudatovanjeslojanaGolomrebruuperiodkrajaIIIiuprvupolovinuIVveka.Iakonarelativnobliskomodstojanju,usondi2jezatečenadoneklerazličitastratigrafijanegoštojetoslučajsasondama1i3.Ispodkulturnogsloja,usvetrisonderegistrovanjeslojzelenkasto-braonglinekojipredstavljazdravi-cunaovomdelulokaliteta.

LokalitetSelištenalaziseuprodužetkulokalitetaGolorebrokajugozapadu,deliihmanjipotok.Naovomnalazištujeistraživanjima2011.godinemašinskiiručnoiskopanopetmanjihsondiirovova,ukupneistraženepovršineoko25m2,dubineiskopaod2,5do4,2m.Napovršinisejavljatanjihu-musnislojukomesusenalaziliulomcirecentnekeramike(XIXvek),doksuispodregistrovanibrojnialuvijalninanosipeskaisitnogšljunka.Zelenkasto-braonglinapojavilasenadubinipreko4m,aliunjojnijebiloarheološkihnalaza.

Istraživanjimanalo-kalitetu Golo rebro – jugpokazalo se da na južnimpadinamaistoimenogbrda,tj.onogdelalokalitetakojijeugroženizgradnjomtra-seautoputanalaziperiferi-ja nekog manjeg antičkognaselja, koje je verovatnozauzimalo plato Golog re-bra – oko 300 m severoi-stočno od istraženog delalokaliteta.Moćnialuvijalninanosi registrovaniu son-dama rezultat su izlivanjarekeJužneMoraveuproš-losti,tj.nakonIVvekan.e.Padslojazemljištasaarhe-ološkim nalazima ukazujenato,dajeuantičkompe-riodujužnazonaGologrebrabilapodvećimnagibomkaJužnojMoraviidanijebilapogodnazaživot.Usondi3kulturnisloj„pada“uproseku10cmna1m,dokjeusondi2pad15cmna1m.NakonIVvekadolazidočestihizlivanjarekekojananosepesakisitnišljunaknadonjedelovelokaliteta.

Zoneopeka,gariikamenausondama2i3ukojimasuregistrovanifragmentikeramičkihposu-da,životinjskekosti,delovistaklenihposuda,fragmentovanižrvnjevipodsećajunadeponijeformiraneuantičkodobanapadinipremaJužnojMoraviinjenimbarama.Skorosveopekeotkrivenenaovimgomilamasugoreleivećinanjihseraspadalaurukama,aregistrovanojeigorelokamenjekojeseta-kođeraspadalo.Posvemusudeći,činisedaovajšutpotičeodstambenihobjekatauništenihupožaruidajeprebačenuovuzonunaselja.

Sl.3.Zonaopekaigariusondi3.

84 85

Naosnovuanalizekeramičkihposuda,zaključujesedajelokalitetjednoslojnonalazište,aostalipokretnimaterijalukazujedajenaseljeuDonjemNeradovcunajverovatnijebiloaktivnoposlednjihdecenijaIIIiprvojpoloviniIVveka.Okarakterusamoglokalitetateškojedatinekepreciznijepodatke.

Bibliografija: Јовановић1966–М.Јовановић,Археолошкаистраживањау1965.години,ЈужноморавскадолинаодВрањадоБујановца,Врањски гласникII:313–327. Томовић, Фидановски2005–М.Томовић,С.Фидановски,Локалитетиугрожениизградњомаутопута Е-75 на деоници Ниш – БЈР Македонија, у Марин Брмболић (ур.) Археолошка истраживања Е-75, свеска 1/2004., Београд, Републички завод за заштиту споменикакултуре:11–47.

86 87

Sl.2.Davidovac–Gradište:kasnoantičkanekoropolauseverozapadnomdelulokaliteta.

86 87

SofijaA.Petković,ArheološkiinstitutBeograd

dAvidovAc – grAdište

ZAštitnA ArheološkA iStrAživAnjA nA deonici AutoputA e75, koridor 10 – južni krAk1*

ZaštitnaarheološkaistraživanjanalokalitetuDavidovac–GradišteobaviojeArheološkiinstitutizBeogradaod22.avgustado15.decembra2011.podrukovodstvomdrSofijePetković,sastručnimtimomod20članovai40–60fizičkihradnikaizokolnihselaopštinaVranjeiBujanovac.IstraživanjasuobavljenauzoniekspropriacijenatrasinovogautoputaE75–Koridor10, jugozapadnoodselaDavidovac,nalokacijiGradište.Dužinaistraživanezonebilaje1025m,aširinauproseku35–50m.Istraženajepovršinaod2540m2,sakulturnimslojemdebljine,uproseku,od1,5m(sl.1).

Nabrdu,kojesenalaziuseverozapadnomdelulokaliteta(sadesnestraneputaVranje–Bu-janovac)otkrivenajekasnoantičkanekropola.Upotpunostijeistražendeonekropoleuzoniekspro-priacije,napovršiniod700m2,pričemusuotkrivena67grobatipacisteodtegula,organizovanihuredovima,orijentacijezapad–istok.Većinagrobovanijeimalapokrivač,jerjeopljačkanajošuantičkodoba.Ipak,naosnovuoskudnihnalaza,nakita,kopčeinovcaKonstancijaII,nekropolasemožeda-tovatiudrugupolovinuIV–prvupolovinuVveka.Zanimljivesudvedečjesahrane:jednasakonjemispodcisteidrugasabodežom–sikompoloženomporeddesnenadlakticepokojnika(sl.2).


Sl.1.IstraženepovršinenalokalitetuDavidovac–Gradište.

88 89

Uzoniekspropriacije,naprostoruizmeđujugozapadnogkrajaselaDavidovac(Novonaselje)iputaVranje–Bujanovac,učetiriparalelnesonde,napovršiniod500m2istraženjedeorimskenekro-polespaljenihpokojnikatipaMalaKopašnica–SaseI.Iskopanoje39grobova,datovanihuII-IIIvek.Ovigrobovisuuveksadržalikeramičkeposude–dvouhepehareizdelesahranomipićemnamenjenimpokojniku,bronzaninovac,kaoiličnepredmetespaljeneosobe–nakit,strigil,oružje,aređelampeodbronzeilipečenezemljeistakleneposude (sl.3).

Naistomprostoru,severoistočnoodnekropolespaljenihpokojnika,delimičnojeistraženavelikakasnoantičkagrađevina,datovanauIViprvupolovinuVveka.Objekatjepodignututehnicisuvozi-daodlomljenogkamenairečnihoblutaka,aunjemusukonstatovanetrifazeživota.Poredobjektaotkrivenesuzanatskepećiiluksuznipredmeti,međukojimaireljefnaoplataodkostiizuzetneumet-ničkevrednosti,sapredstavommitološkesceneusnuleArijadne.Ovagrađevinanegiralajenekropolu

Sl.3.RimskanekropolaspaljenihpokojnikatipaMalaKopašnica–SaseI.

88 89

spaljenihpokojnika,čijisugroboviotkriveniispodpo-dova(sl.4).

Jugozapadno od ne-kropole spaljenih pokojni-ka, otkrivena je još jednakasnoantička građevina izistogperioda(IV–početakVveka).

U podnožju jugoza-padnestranebrdanakomese nalazila kasnoantič-ka nekropola istraženi suostacirimskognaseljaizII–IIIveka.Otkrivenasutriobjektaiztrifazegradnje.Na granici zone ekspro-priacije otkrivene su dveprostorije rimskih termi

Sl.4.Kasnoantičkagrađevina(IV–prvapolovinaVveka)severoistočnoodnekropolespaljenihpokojnika.

Sl.5.Građevinaiznajstarijefazerimskognaselja(IIvek)nalokalitetuDavidovac–Gradište.

90 91

– frigidarijum i tepidari-jum.Termesuorijentisanedužom stranom u pravcuseverozapad– jugoistok,akraćom u pravcu severoi-stok–jugozapad.Zidovisuočuvaniutemeljnojzoni iunadzemnomdeludovisi-neodoko1m,azidanisuu tehnici opus mixtum, ši-roki 0, 65 m. Tepidarijumimaformuupisaneapside,dokjefrigidarijumpravou-gaonogoblikaiodnjegaseupravcu jugapružakanalza odvod korišćene vode.Termesuverovatnonasta-le u drugoj polovini II iliprvojpoloviniIIIveka.Uzjugoistočnu fasadu termiprizidana je građevina satremom,kojajebilaodbondruka,fundirananatemeljuodlomljenogkamenavezanogglinom.Ovagrađevinajeimalatremoddrvenihstubovanabazamaodvelikihkvaderapeščara.DatujeseudrugupolovinuIIIveka,samanjomobnovomspočetkaIVveka.Naoko10mjugozapadnoodtermidelomjeotkrivenavelikagrađevinaodkamenavezanogmalterom,orijentisanadužomosomupravcusever-jug.OvagrađevinapripadanajstarijojfazinaseljaimožesedatovatiuIIvek(sl.5).

NajvećeiznenađenjezaštitniharheološkihistraživanjauDavidovcujeotkrićerimskogputa–Via militaris,širokog7,70m,aispraćenogudužiniodpreko130m,upravcuseveroistok–jugozapad.RimskiputjegotovoparalelansadanašnjimregionalnimputemVranje–Bujanovacipružasedužtra-senovogautoputaE75,smanjimskretanjemkaseverozapaduuodnosunapravacbudućegautoputa(sl.6).

Trebapomenutiiusamljenigrobratnika,otkrivenuslojurečnognanosa,iznadrimskenekropo-lekremiranihpokojnika,kojijesahranjensabojnomsekiromiluksuznompojasnomgarniturom,kojasedatujeuprvupolovinuVIIveka(sl.7).

Takođe,otkrivenjedeopraistorijskogzemljanogbedemaupodnožjujugoistočnestranebrdaijednakultnajamasačetiribronzanodopskeritualneposude.

Osimotkrivenihdelovarimskogikasnoantičkognaseljaipripadajućihnekropola,pronađenajevelikakoličinapokretnihnalaza,međukojimai50celihkeramičkihposudai590rimskihbronzanihmoneta.

Sl.6.Viamilitaris.

90 91

Sl.7.UsamljenigrobratnikaizprvepolovineVIIveka.

92 93

Sl.1.Davidovac-Crkvište,Severnisektor,GrobnicaI.Pogledsaseveroistoka.

92 93

PericaŠpehar,ArheološkiinstitutBeogradSonjaStamenković,ArheološkiinstitutBeograd

ZAštitnA ArheološkA iSkopAvAnjA kASnoAntičke nekropole nA lokAlitetu dAvidovAc-crkvište1*

UsklopuzaštitniharheološkihistraživanjanatrasiKoridora10,tokom2011.godinesprovedenasuarheološkaiskopavanjanalokalitetuCrkvišteuseluDavidovac,kojesenalazinaisturenojzaravniiznaddolineJužneMorave.Naovomprostorusutokomizgradnjeautoputa1961.godineotkrivenigroboviodopekasaskeletimaizkasnorimskogperioda(Томовић,Фидановски2005,27),kaoijednazasvedenagrobnicaodopekaimalterasaprilogomuvidurimskognovca.Ranijihgodina,prilikomkopanjarakanaseoskomgroblju,istočnoodcrkveSv.Đorđa,nailazilosenaostatkeantičkihgrobni-ca,dokjeuportiseoskecrkve,salevestraneputazaseloDonjiVrtogoš,premapodacimameštana,iskopanjedangrobograđenopekamaipokriventegulama.Takođe,najugozapadnojperiferijiselaDa-vidovac,prilikomrekognosciranja2002.godinekonstatovanajegrobnicaodkamenaiopekavezanihmalterom,naoko30mseverozapadnoodautoputa.SaistogpoložajapotičuisestercijiAntoninaPija(138-161)(Томовић,Фидановски2005,29).

IstraživanjanatrasinovogautoputasprovedenasunacelomlokalitetuCrkvište,atragovine-kropolelociranisuisključivonasevernomdeluovogdominantnogprostora.Nekropolajeistraženanauskompojasuomeđanimseoskimgrobljem,lokalnimputemitrasompostojećegautoputa.Unutarnjeizdvojenesudvezonesagušćeraspoređenimgrobnimkonstrukcijama.Ujugozapadnomdelunekro-poleizdvojenajezonasadvegrobniceičetirigroba,doksepreostalihpetgrobovagrupišeuseveroi-stočnomdelunekropole.Rečjeogrobnicamapravougaonogoblikazasvedenimopekom,kaoiodevetgrobovasaostacimagrobnihkonstrukcija.Sudećipremarasporedugrobnicaigrobova,nekropolasepružaupravcujugozapad-severoistok.

GrobnicaIotkrivenajeusredišnjemdelujugozapadnogplatoa(sl.1).Njenedimenzijesu2,70x1,90m.Zidanajeodlomljenogkamenaioblutakakojisuvezanimalteromiblatom,dokseiznadnjihnalazisvododpravougaonihopeka.Njenaunutrašnjostbilajeomalterisana.Upotpunostijeočuvanjedinojugozapadnizid,sapolukružnimgornjimdelomprekokogajeprelaziosvododpravougaonihopeka,dokseulazugrobnicunalaziouseveroistočnomzidu.Grobnicaimasvodnukonstrukcijuodpravougaonihopekavezanihblatom,apodnicučinipopločanjeoddobroočuvanihkvadratnihipra-vougaonihopeka.Uunutrašnjostigrobnicekonstatovanjevećibrojdislociranihljudskihkostiju,odnajmanjetriindividue,naštaukazujeotkrićepetfemura.

GrobnicaII(sl.2)kojasenalazijugozapadnoodGrobniceI,većihjedimenzija,dužine2,80-2,90miširine1,87-2,03m.Iovdesuzidovinačinjeniodlomljenogkamenaioblutaka,kojisusaunutrašnjestranepremazanislojemkrečnogmaltera.Jugozapadnizidjeočuvanupunojvisinisapolukružnimgornjimdelomprekokogajeprelaziosvododopeka.Ulazugrobnicu,kojajeposahranjivanjubilaza-zidanakomadimakamena,kaoiulomcimaopeke,nalazioseuseveroistočnomzidugrobnice.Grobnica

*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„Procesiurbanizacijeirazvojasrednjovekovnogdruštva“(OI177021)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

94 95

je imala svodnu konstrukcijuodpravougaonihopeka,pove-zanihmalteromimanjomko-ličinomblata.Obegrobnicesubilepljačkane,takodaunjimanisuzabeleženipokretniarhe-ološkinalazi.

Kao što je već pomenu-to,poredgrobnicanaprostorusevernogsektoraistraženisuigrobovi sa konstrukcijama odopeka i tegula, uz sporadičnuupotrebu kamena, koji su biliopljačkaniidevastirani.Izuze-takčinigrob9(sl.3),dimenzi-ja2x0,6-0,9m,kojisenalaziojugoistočno od grobnice II. Ugrobu je sahranjena slobodnoukopana odrasla individua,iznad koje se nalazio dvosliv-ni pokrivač od tegula. Poredkompletnogskeletakoji jebiou veoma lošem stanju, nisuotkriveni pokretni arheološkinalazi.

Naosnovuopštihodlikazidanih grobnica, kao i retkihnalaza iz poremećenih slojevakao što su jedna gvozdena fi-bula i jedanprimerakbronza-nognovcaiz4.veka,nekropo-lasemožedatovatiukasnoan-tički period. Istraženi grobovii grobnice nalaze se na samojistočnoj periferiji nekropole,kojaseširiladaljenazapad,odnosnojugozapad,zauzimajućiuzvišenjenakojemdanasdominiracrkvaSv.Đorđaisavremenogroblje.Ovanekropola,sasvimjeizvesno,pripadavelikomantičkomnaseljukojesenalaziuneposrednojblizininalokalitetuDavidovac–Gradište.Funerarnanamenaovogpro-storazadržalaseitokomkasnijegperioda,očemusvedočisahranjivanjeodpoznogsrednjegvekadodanašnjihdana.

Sl.2.Davidovac-Crkvište,Severnisektor,GrobnicaII.Pogledsajugozapada.

94 95

Bibliografija: Томовић, Фидановски 2005–М.Томовић,С.Фидановски,Локалитетиугрожениизградњомаутопута Е – 75 на деоници Ниш – БЈР Македонија, у М. Брмболић (ур.) Археолошка истраживања Е-75,Београд,12-47.

Sl.3.Davidovac-Crkvište,Severnisektor,Grob9.Pogledsaseveroistoka.

96 97

Sl.3.Caričingrad,KulaFnakončišćenja.

96 97

VujadinIvanišević,ArheološkiinstitutBeogradBernardBavant,CNRS

cAričin grAd – ArheološkA iStrAživAnjA u 2011.godini1*

NaCaričinomgradusutokom2011.godineizvedenadvazasebnaprogramaarheološkihistra-živanja. Prvi je predstavljao program sistematskih arheoloških iskopavanja severne padine Gornjeggrada s ciljem definisanja urbanizma, dok je drugi bio fokusiran na istraživačke radove vezane zakonzervacijufortifikacijebedemaAkropolja(Kondić,Popović1977;Bavant,Ivanišević2003;Duval,Popović2010).

IstraživanjasevernepadineGornjeggradazapočetasu2009.godinenakonizvedenihgeofizičkihmerenjaianalizeavionskihfotografija.Analizetopografijeterenaisnimakaukazalesunapostojanjenaselja sa nizom građevinskih celina podignutih na prostoru cele padine između severnog bedemaAkropoljaisevernogbedemaGornjeggrada.Utokuprvedvekampanjedefinisanesu,ucentralnomdelupadine,dveurbanističkecelineodkojihprva,zapadnapredstavljagrupumanjihobjekatapodignu-tihunizu,adrugajedanvelikiobjekatsadvanizaprostorijaicentralnimkoridoromkojisekaskadnospuštajuodsevernogbedemaAkropoljadosevernogbedemaGornjeggrada.Ovavelikacelina,orijen-tacijesever–jug,delicelusevernupadinunadvadela.Sobziromdajeistočnideosevernepadineostaoneistraženutokudosadaš-njih radova nastavljeno jesa definisanjem arhitek-tonskih celina i komuni-kacija otvaranjem većihsondi.Poredovog,poprviput, započeto je sa siste-matskim iskopavanjimaobjekataotkrivenihutokuprve dve kampanje rado-va.Utusvrhuistraženasudvaobjekta,odkojihjedanpripada skupini građevinapodignutihunizuuzapad-nom delu padine, a drugivelikom objektu koji celusevernupadinudelinadvadela.Poredovogaistraženesudelimičnoikomunikaci-jeuznavedenegrađevine.*Članakpredstavljarezultatradanaprojektu„Procesiurbanizacijeirazvojasrednjovekovnogdruštva“(OI177021)MinistarstvaprosveteinaukeRepublikeSrbije.

Sl.1.Caričingrad,Objekat13–detaljpodnice.

98 99

Uciljuotkrivanjaosnovaobjekatanastavljenojesaotvaranjemsondi.Postavljenesudvesondedimenzija15x15metara,južnoijugoistočnoodsondeiz2010.godine.Prvasonda,označenabrojem8,otvorenajeradidefinisanjanastavkavelikogobjektapremasevernombedemuAkropolja,kaoiodre-đenjakomunikacijauzbedem.Druga,sonda9,postavljenajeradiopredeljenjadelaobjektaotkrivenogu jugoistočnom uglu sonde iz 2010. godine i istraživanja drugih građevina na ovom delu, posebnovelikepravougaonegrađevinepribližneorijentacije zapad-istokkoja se jasnonazireukonfiguracijiterena,naavionskimsnimcimaigeofizičkimmerenjima.Uokviruovihsondiskinutjesamohumusidelimičnoslojevirušenjaobjekataibedema.

Naprostorupadineistraženesudvekuće,objekat13,kojipripadagrupigrađevinasmeštenihuzapadnomdelupadineiprostorijaCobjekta15,kojačinideovelikogkompleksa(sl.1i2).Uokviruovihobjekataistraženjemoćanslojpožarairušenjakojisemožedatovatinaosnovunumizmatičkihnalazaposle602.godine.Građevinesubilezidaneodkamenusuhozidusaspratomizvedenimodlakih

Sl.2.Caričingrad,hlebnapećidetaljurušenekrovnekonstrukcijeispredprostorijeCobjekta15.

98 99

materijala–lepomićerpićem.Krovjebiopokrivencrepom.Uobeprostorijeotkrivenisubrojniulomcipitosa,kaoiostaciugljenisanihplodovakojiukazujudaseradioekonomskimobjektima.PomenimootkrivanjevelikehlebnepećiucentralnomkoridorunaspramprostorijeCobjekta15(sl.2).

UokviruprogramakonzervacijeirestauracijefortifikacijeAkropoljaizvedenisuradovinaistra-živanjubedema.Tokom2011.godineistraženisupravougaonakulanasevernombedemu(KulaC),po-ternanazapadnombedemu,poternaporedpravougaonekulenasevernombedemu,potkovičastakulanasevernombedemu(KulaD),pravougaonakulanajužnombedemu(KulaF)idelimičnopotkovičasta(?)kulanajužnombedemu(KulaE).(sl.3)Ovomprilikomdefinisanesuosnovekula,kojesu,potreb-nojenaglasiti,delimičnoistraživaneubrojnimranijimkampanjama(Duval,Popović2010).Ujedno,dobijenisurelevantnipodacizadelimičnurekonstrukcijuovihfortifikacionihobjekata.Posebnosuvažnionikojiseodnosenaistraživanjapotkovičaste(?)kulenajužnombedemugdejedefinisanoste-peništekojejevodilonašetnustazu.Kula,iakonijeuceliniistražena,bilaje,premaprvimrezultatimaiskopavanja,uništenaudrugojpolovini6.vekapodizanjemjednegrađevineprislonjeneuzbedem.

OdarheološkihnalazasaiskopavanjaCaričinoggradau2011.godinitrebaizdvojitidvaolovnapečatacaraJustinijanaI(527-565)otkrivenauslojušutauunutrašnjostipravougaonekulenasever-nombedemu(KulaC).

Bibliografija:Bavant, Ivanišević 2003–B.Bavant,V.Ivanišević,Ivstiniana Prima – Caričin Grad,Beograd. Kondić, Popović 1977–V.Kondić,V.Popović,CaričinGrad, utvrđeni grad u vizantijskom Iliriku,Beograd. Duval, Popović 2010 – N. Duval, V. Popović, eds., L’acropole et ses monuments (cathédrale,baptistereetbatimentsannexes),CaričinGradIII,Rome–Belgrade.

100 101

Sl.1.Margum,potesVeliketerme–Sonda1tokomistraživanja(pogledsaseveroistoka).

100 101

VesnaBikić,ArheološkiinstitutBeogradPericaŠpehar,ArheološkiinstitutBeogradIvanBugarski,ArheološkiinstitutBeograd

TeodoraBranković,NarodnimuzejPožarevac

ArheološkA iStrAživAnjA mArgumA/morAve u 2011. godini1*

NaokokilometarnizvodnoodušćaVelikeMorave,ubliziniselaDubravice,nalazeseostacian-tičkoggradaMarguma,odnosnosrednjovekovnosredišteMorava.Iakosvestovelikomznačajuovognalazištanaključnomstrateškompoložajupostojivećdugovremena,arheološkaiskopavanjanjegovihrazličitihdelovavršenasuteksporadično(Мано-Зиси,Марић,Гарашанин1950;Марић1951;Цуњак1992;Јовановић,Цуњак1994;Црнобрња2007).NajnovijaistraživanjausaradnjiNarodnogmuzejauPožarevcuiArheološkoginstitutaizvedenasutokomšestmeseci2011.godine,uokviruprojektaTheTown of MargumizprogramaprekograničnesaradnjesaRumunijom.

IstraživanjarimskogMargumavođenasunaprostoruMalihtermi,gdesuustanovljeniskromninaseobinskiostaciizvremenapozneantike,kaoinasektorunekropolegdejeotkriveno10jednostavnoukopanihkasnoantičkihgrobova,ukojesupokojnicipoloženinaleđima,uopruženomstavu,saruka-mauglavnomprekrštenimnakarlici,doksupokretninalazimalobrojni.

Najobimnija iskopavanja sprovedena su napotesu Velike terme, zapadno, odnosno severnoodprethodnopomenutih sektora, gde jenapro-storukojijenajmanjebiougroženizlivanjemVeli-keMoraveotvorenširokiiskoppovršine20x10m(sl.1).Najstarijiistraženihorizont,čijejeistraži-vanjetekotpočeto,opredeljenjeudrugupolovinu4.ili,možda,prvupolovinu5.veka.Najznačajni-ji nalaz arhitekture predstavlja zid od kamena iopeke,otkrivenudužiniod9m,kojijepripadaovećemobjektučijijevekokončanmoćnimslojempožara.Iztegrađevine,kojujebilomogućeistra-živatitekumalojmeri,potičufragmentikasnoan-tičkekeramike,presvegakrupniulomciamforeilonaca,kao ibronzani žižak (sl.2).Naotkrivenizidjesazapadnestranebioprislonjenjedanstra-tigrafskipoznijikasnoantičkiobjekat.

Iznadkasnoantičkogslojaistraženisuboga-tislojevi11.i12.veka.Beznameredasepreobra-depokretnihnalaza,asamonaosnovuterenskih


Sl.2.KasnoantičkibronzanižižaksaMarguma.

102 103

zapažanja,upuštamoudetaljnoprikazivanjestratigrafijeistraženogprostora,možemodanaglasimodasuustanovljenadvaglavnahorizontastanovanjanaovomprostoru.Horizont11.vekaodlikujesemnogobrojnimjamamarazličitihdimenzija–izjedneodnjihpotičeredakoblikzelenogleđosaneposu-desdvostukimpiskomidrškamauoblikuptičjihglava(sl.3),datovannovcemcaraVasilijaII–doksu,verovatnoupunom11.veku,naovompro-storu pravljene poluukopane kuće. Poredkuća,tomvremenupripadaijednakružnapeć,suvozidanaodlomljeneopeke,avre-dispomenuti idvestruktureodzapečenezemljepribližnopravougaonogoblikakojemoždapredstavljajurecipijentezasušenježita.Odpokretnihnalaza,međukojimasunajbrojniji ulomci keramike, izdvajaju seraznobojne staklene narukvice ukrašeneslikanimornamentom.

Izsloja12.vekatakođepotičuostacikuće i peći, koji su znatno uništene ora-njem. Tokom iskopavanja se ispostavilodasunajbogatijecelineovogslojaotpad-ne jame, čijim su ukopavanjem oštećenekuće starijeg srednjovekovnog horizonta.Izjedneodnjih,kojajebilazatvorenaka-menom,potičepozlaćenabronzanaaplikacijasaukrasomuviduvrežekojasenauglovimazavršavamotivimaljiljana.Odpokretnihnalazaizslojatrebaizdvojitijedanolovnipečat,oplatuodbronzanoglimaspredstavomgrifona,krst-privezaksapredstavomRaspeća,kaoidvakamenakalupazaizradurazličitihprivezaka.Osimtoga,otkrivenjeikeramičkilonac,položenuzemljunaopako,ukojemsubileptičjekostiitriklina.Moždajerečolokalnomobičaju,jerjesličnapojavauslojevima12.vekakonstatovanainaobližnjemBraničevu.

Najpozniji trag srednjovekovnog korišćenja ovog prostora predstavlja skeletni grob, slobodnoukopanporedostatakanekadašnjekuće.Grobnajverovatnijepripadanekropoli12-13.vekakoja jeranijeustanovljenananevelikojudaljenosti.

Svidosadaostvarenirezultati,uključujućiinedavnoizvršenaLiDARigeofizičkasnimanjatere-na,predstavljajusolidnopolazištezaoptimalnoplaniranjebudućegprojektasistematskiharheološkihistraživanja.

Sl.3.SrednjovekovnagleđosanakeramikaposudasaMarguma.

102 103

Bibliografija: Црнобрња 2007–А.Црнобрња,НалазиновцасаистраживањалокалитетаОрашје(Маргум)2004.године,Архаика 1,197-206. Цуњак 1992–М.Цуњак,ПрилогпроучавањуприсустваГепидауПодунављу,Гласник српског археолошког друштва8,34-40. Јовановић, Цуњак 1994–А.Јовановић,М.Цуњак,АрхеолошкаистраживањауДубравицитоком1989.и1990,Саопштења XXVI,107-122. Мано-Зиси, Марић, Гарашанин 1950–Ђ.Мано-Зиси,Р.Марић,Д.Гарашанин,ИскопавањанаОрашју.Претходниизвештајорадовимау1947.години,СтаринарI,143-164. Марић 1951–Р.Марић,ИскопавањанаОрашју.Претходниизвештајорадовимау1948.и1949.години,СтаринарII,Београд,113-130.

104 105

Sl.2.OrtofotosnimakCaričinoggrada(novembar2011).

104 105

VujadinIvanišević,ArheološkiinstitutBeogradIvanBugarski,ArheološkiinstitutBeograd

primenA lidAr tehnologije u interpretAciji mArgumA i cAričinog grAdA1*

Arheološkiinstitutod2011.godineučestvujeuprojektuArchaeoLandscapes Europe,kojiseodvijauokviruprogramaCULTURE 2007-2013. Projekat,načijemčelujeRömischGermanischeKommissi-onizFrankfurta,okupljaoko40institucijaizbrojnihevropskihzemalja.Jedanodosnovnihzadatakaprojektajeuvođenjesavremenihmetodaprospekcijeianalizesnimakaizsvemira,vazduhaisazemlje,uciljuotkrivanjaidefinisanjakulturno-istorijskihcelinaispomenika(Posluschny2010).12Uokviruprogramaza2011.godinu,sanašestranejeizvršenosnimanjeLiDARtehnologijomširihoblastiantič-koggradaMarguma–srednjovekovneMorave–naušćuVelikeMoraveuDunaviCaričinoggradasaokolnimutvrđenjima.TojeprvaprimenaovemetodeusrpskojarheologijiijednaodprvihtakvihnaprostoruBalkana(Štular2011).Istomprilikomdobijenisuiortofotosnimciširihzonaobalokalitetauvisokojrezoluciji.

LiDAR (Light Detection and Ranging) jejednaodnajmodernijihtehnologijaupremeruiizraditopografskihplanovairazličitihkarata,kojomsedobijarealan,veomaprecizan3Dmodelterena.Ima jednostavanprincipmerenja koji se zasnivanaprikupljanju tri setapodataka.Pozicija senzo-raodređujeseprimenomGPS-а,aorijentacijaupotrebomIMU(Inertial Measurment Unit).Trećukomponentupredstavljalaserskiskener,emitujućiimpulsekojiseodpovršisnimanjareflektujunatragdoinstrumenta.Naposletku,snimljeniterenjegeoreferenciran,takodasvakatačkaimaap-solutnugeografskuširinu,dužinuinadmorskuvisinu.KaorezultatdobijaseDEM (Digital Elevation Model) kojireprezentujepovršZemlje.Klasifikacijomtačakaikreiranjemmodelaodonihkojipripada-juterenudobijaseDTM(Digital Terrain Model)kojipokazujeogoljenuzemljinupovrš,bezvegetacijeisavremenihobjekata.Mogućnostiobradepodataka,tj.vizuelizacije,zapravosubeskrajni,imajućiuvidukombinovanjerazličitihspektaraboja,kontraste,interpolacijuizohipsi,aposebnoosvetljavanje(hillshading).

Odlučili smo da tehnologiju oprobamo na dva značajna nalazišta, Margumu/Moravi i Cari-činomgradu,kojisurazličitiiposvojimgeografskimpoložajima,ipostanjuočuvanostiistepenuistraženosti.

Margum

PrveanalizepribavljenihLiDARsnimakaomogućilesujasnuubikacijurimskoggradaMargumaisrednjovekovnogsredištaMorave(sl.1).Smeštenisunaplatoukojijevelikimdelomuništenpomera-njimakoritareke.Ipak,izmeđurukavacaMoraveostaojeočuvanznatandeoantičkeisrednjovekovneaglomeracije,kojisesadapreciznomožeomeđitinapovršini7-8ha.Dobijenirezultatipomoćićeuodređivanjustrategijebudućihistraživanja.


1www.archaeolandscapes.eu.

106 107

AnalizamestanakojemjepodignutobližnjiKuličputemdobijenogDTM-ajasnoukazujedajetoutvrđenjesagrađenoublizininekadašnjegtokaMoraveradizaštitezoneušćauDunav.Možedasezaključiidaje,zaradpodizanjautvrde,čitavtajprostorbionasutuvremekadjerekasvojimizliva-njimavećuništilanajvećideoMarguma/Morave,štoisključujenjenodatovanjeudobaantike,štosepovremenosrećeuliteraturi.Kuličjenajverovatnijepodignututurskodoba,štomožedasedovedeuvezuskonkretnimistorijskimizvorima.Ujedno,prviputjeubiciranoturskopodgrađeKuličabranjenopalisadom,jugoistočnoodgrada(Иванишевић,Бугарски2012).

Sl.1.ObrađenDTMušćaMoraveuDunav.

106 107

Caričin grad (Justiniana Prima)

Iakosenaistraživanjimagradaradipunihstogodina(Кондић,Поповић1977;Bavant,Ivaniše-vić2003),snimanjimaLiDARtehnologijomdobijenisunovipodaciourbanizmu,kaoiookolnimutvr-đenjimaiakveduktu.Važnedokumentepredstavljajuiprecizniortofotosnimciistraženihcelina(sl.2).

Potvrđenojepostojanjedosadanepoznatecelinegrada,kojaseprostirenasevernimpadinamaupovršiniod2ha.Onasedosadanijemoglapreciznosagledatibudućidajepokrivenašumom.Uzto,jasnosudefinisaneprednjelinijeodbranegrada-dvaprstenazemljano-palisadnihbedema,a,utvrđe-nesuiosnoveiveličineutvrđenjanaSv.IlijiiuseluSvinjarica.

Posebnosuvažnipodaciotrasiakvedukta,kojajedosadabilapoznataudužiniod200m,anakonsnimanjaterenaLiDAR-om,možedasepratičak2000m,štoćeomogućitipreciznokartiranjeiistraživanjeovogvažnoginženjerskogostvarenja.

Bibliografija:Bavant, Ivanišević 2003–B.Bavant,V.Ivanišević,Ivstiniana Prima – Caričin Grad,Beograd. Иванишевић, Бугарски 2012–В.Иванишевић,И.Бугарски,ПрименаLiDARтехнологијеуанализитопографијеМаргума/МоравеиКулича,СтаринарLXII/2012,уштампи. Kондић, Поповић 1977 – В. Кондић, В. Поповић, Царичин Град. Утврђено насеље у византијском Илирику,Београд. Posluschny 2010–A.Posluschny,ArchaeoLandscapesEurope:FiveYearsofPan-EuropeanCo-llaborationtoFosterEducationandResearchinAerialArchaeologyandOtherAdvancedSur-veyingTechniques,The European Archaeologist34,24-25. Štular 2011–B.Štular,Theuseoflidar-derivedreliefmodelsinarchaeologicaltopography.TheKobaridregion(Slovenia)casestudy,Arheološki vestnik62,393-432.

108 109

Sl.1–Horizontdrugepolovine18.veka.(foto:S.Pop-Lazić)

108 109

MarkoPopović,ArheološkiinstitutBeograd

ArheološkA iStrAživAnjA beogrAdSke tvrđAve u 2011. godini1*

SistematskaarheološkaistraživanjaBeogradsketvrđaveod2009.godineobavljajusenapadiniIstočnogpodgrađaiukompleksuIstočnekapijeII(Popović2011,22-29).Nakonpripremnihradovanauklanjanjurecentnihnasipa,visineido7m,napadinipodgrađaotkrivenojenekolikosituacijasaobjektima.Objektinajmlađeghorizonta,kojibihronološkiodgovarali19.ipočetku20.veka,zaključ-nosarušenjima1915.godine,otkrivenisuneposredno ispodrecentnihnasipnihslojeva.Prvobitnobondručno zdanje bilo je pravougaone osnove, dimenzija 8 x 5,30 m, sa dve prostorije. Ispod ovihnajmlađihslojevaotkrivenjehorizont18.vekasaostacimazgradakojepostojenaplanovimaiz1789-90.godine.Ovdesusenalaziledvegrađevine(sl.1).Jednaodnjih,pravougaoneosnove,dužineoko12,00,aširine7,50m,bilajesvojomdužomstranomoslonjenanajužnizidsrednjovekovnegrađevine,kojijeutovremeslužiokaopodzid.Onajesvojomužomstranombilaoslonjenanadrugugrađevinutrapezasteosnove,smeštenauugaoizmeđuSeveroistočnogbedemaDonjeggradaipomenutogjužnogzida.Obeovegrađevinesuimalesuhozidanusubstrukcijugornjukonstrukcijukojajebilaoddrveta,adelommoždaiodbondruka.

Najznačajnijinalaznaovomlokalitetu,useverozapadnomugluIstočnogpodgrađa,predstavljajuostacisrednjovekovnegrađevine(sl.2).Upitanjujeprostranozdanjepravougaoneosnovedužine33m,aširine9,20-9,30m.Svojomužom,zapadnomstranombilojeoslonjenonanekadašnjespoljnoliceSeveroistočnogbedemaGornjeggrada.Južnizididelomistočnibilisuusečeniupadinu,odnosnoceoprostorgrađevinenalazioseutomuseku.Prilikompodizanjaovogzdanjaceoprostorkaseveru,kojijeprethodnobiouznatnompadu,nasutjesvedobočnogzidakompleksaIstočnekapije,takodajeformiranazaravan,kojajekaotakvaopstajalasvedoprvihdecenija20.veka.Ovagrađevinajemoglabitipodignutaposle1460.godine,asvakakopreturskogosvajanjagrada1521.godine,posvojpriliciuistovremekadaibedemiPodgrađailiubrzonakonnjihoveizgradnje.Onjenojnekadašnjojnamenimoglobiseposrednozaključivatipremaznatnokasnijimpodacima.NanekimodnajstarijihplanovaBeogradaskraja17.vekaprikazanojeiovozdanjeuIstočnompodgrađu.Utovremeslužilojekaoskladištevojneopremeibaruta,štojemoglabitiiprvobitnanamenaovogprostranogzdanja.

Ostarijimhorizontimakojisuprethodiliizgradnjigrađevineizdrugepolovine15.veka,zasadaseneraspolažepotpunimpodacima,budućidaistraživanjanisuucelostizavršena.ZasadajeuočenodanasipnislojevipremabočnomzidukompleksaIstočnekapijeleženakasnoantičkomhorizontukojijenaslojennadzdravicom.Upitanjujekompaktanslojmrkedotamnomrkezemlje,kojijeuznatnompadupremaseveru.

PosebnaotkopnapovršinaotvorenajeinatrasinekadašnjegantičkogbedemakojisespuštaoodugaonekuleGornjeggradakaobali(ačijijenegativtemeljaidentifikovanutokuistraživanjau2010.godine).RadidefinisanjaovebedemsketraseizvršenojeirevizionoiskopavanjeujužnojkuliIstočne


110 111

kapije,gdesu1970.godinetragovizidnemaseuočeni,alisuostalineistraženi.Ostacimasivnogzidaotkrivenisuneposrednoispodsadašnjepovršineterena.Odlicazidaostalasuočuvanasvegadvakva-deraodkrečnjaka,dokjetemeljnazonagrađenakrupnijimpritesanimkrečnjakomulicuilomljenimkamenomuispuni(sl.3).Kaovezivojekorišćenkrečnimalteržućkasteboje.Širinazidnemaseiznostioko3,50m,avisinatemeljnezoneje2,08m.Univoudnatemeljanaišlosena”malternukošuljicu“–nivomalteražućkasteboje,istogkvalitetakaouispunizida,kojiležinadglinovitomzdravicom.

Istraživanjimau2011.godininisuupotpunostiokončaniradovinaovomprostoru.Osimistra-živanjanatrasibedemaupravcuzapada,predstojiotkrivanjeiistraživanjeeskarpeokosevernekulekapijedoravniterenauvremenjene izgradnje,kao iotkrivanjeostatakaaustrijskekontragardenaprostoruispredIstočnekapijeII.Utomsmislu,dosadaobavljenimiplaniranimbudućimistraživa-

Sl.2–OstacisrednjovekovnegrađevineuIstočnompodgrađuutokuistraživanja.(foto:S.Pop-Lazić)

110 111

njima,osimpodatakaodnaučnoginteresazadaljeproučavanjeBeogradsketvrđave,bićedopunjenadokumentacijaoIstočnojkapijikojajeneophodnazapristupizradicelovitogprojektarekonstrukcijeilidelimičneobnoveovogkompleksa.Takođe,izvršilabiseprezentacijaiuređenjeprostorauravnijedneodistorijskihniveleta.

Bibliografija: Popović 2011–M.Popović,IstočnopodgrađeBeogradsketvrđave–istraživanjaiobnove,Na-sleđeXII,9-32.

Sl.3–OstaciantičkogbedemaujužnojkuliIstočnekapijeII.(foto:S.Pop-Lazić)

112

CIP-КаталогизацијаупубликацијиНароднабиблиотекаСрбије,Београд

902:005.71(497.11)”2011”(082)902.2(497.11)”2011”(082)

ARHEOLOGIJAuSrbiji:projektiArheološkogintitutau2011.godini/priredileVesnaBikić,SnežanaGolubović,DraganaAntonović.-Beograd:Arheološkiinstitut,2012(Beograd:SpaceProject).-112str.:ilustr.;24cm

Tiraž100.-Napomeneibibliografskereferenceuztekst.-Bibiliografijauzsvakirad.

ISBN978-86-80093-83-3

a)Археолошкиинститут(Београд)-Истраживања-2011-Зборнициb)Археолошкаистраживања-Србија-2011-ЗборнициCOBISS.SR-ID195944972