1

AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 4 čas

AKUSTIKA U PROJEKTNOJ DOKUMENTACIJI

GRAĐEVINSKIH OBJEKATA

Svaki od njih može na svoj način popraviti ili narušiti kvalitet zvučne zaštite.

Projektovanje zvučne zaštite građevinskih objekata predstavlja zadatak koji se razlikuje od ostalih projektantskih poslova.

Razlog tome je u činjenici da se sredstva kojima se postiže akustički kvalitet nalaze u domenu:

konstrukcije, arhitekture, enterijera, mašinskih instalacija, vodovoda, kanalizacije.

Ono što je predmet projektantskog rada akustičara pojavljuje se u grafičkoj dokumentaciji i predmeru radova svih drugih učesnika u projektovanju, a u najvećoj meri u arhitekturi i konstrukciji.

Fizički elementi koji utiču na prolazak zvuka kroz građevinski objekat, odnosno koji određuju kvalitet zvučne zaštite u njemu, predstavljaju predmet rada drugih projektanata.

Zato ″glavni projekat akustike″, pojam koji se često pojavljuje u razgovoru projektanata, ne može postojati, jer se svi elementi koji određuju zvučnu zaštitu po prirodi stvari nalaze u drugim delovima projekta.

To dalje znači da nije moguće izolovano raditi na nečemu što bi se zvalo akustičko projektovanje.

Projektant akustike je savetnik koji u procesu projektovanja treba da usmeri ostale projektante, svakog u svom domenu, ka rešenjima koja obezbeđuju traženi akustički kvalitet.

Akustika u projektovanju je, u prvom redu, konsalting, usmeravanje i nadzor ostalih učesnika na projektu.

Ono što se pri izradi projekta zgrade izdvaja kao nezavistan rad akustičkog konsultanta je:

- obrazloženje mera kojim je postignut traženi akustički kvalitet, - tehnički uslovi za izvođenje radova i - akustički uslovi za specifične delove objekta.

U oblasti projektovanja građevinskih objekata postoje dva nivoa akustičkih zahteva

Akustički zahtevi u projektovanju

- dodatni zahtevi koji utiču na akustički komfor (opciono)

- minimalni uslovi zvučne zaštite koje svaki objekat mora da zadovolji (zakonska obaveza) Prikaz standarda JUS U.J6.201

2

Neki primeri različitih rešenja

Loše

Dobro

Loše

Dobro U nekim objektima javljaju se posebni zahtevi u odnosu na izvođenje radova na akustički delikatnim specifičnim pozicijama u objektu.

To su elementi kod kojih zvučna zaštita zavisi od načina izvođenja detalja koji se ne mogu definisati u standardnim prezentacijama AG projekta.

U praksi se to najčešće odnosi na

- plivajuće podove, - pregradne zidove od lakih materijala i ″sendvič″

konstrukcije, - spuštene plafone i slično

3

Elaborat zvučne zaštite

- Objašnjenje osnovnih pojmova- Eksplicitno navođenje svih kriterijuma za maksimalno

dozvoljene nivoe buke minimalne izolacione moći zidova itavanica, prozora i vrata

- Eksplicitni prikaz da projektovani pregradni elementi zadovoljavaju postavljene uslove

- Akustički uslovi za ostale segmente projekta (uslovi zamašinske sisteme,..

- Ostali posebni zahtevi (ako ih ima)- Proračunski i drugi dokazi o zadovoljavanju uslova

Elaborat zvučne zaštite uz AG projekat građevinskog objekta treba da sadrži:

ZVUČNA ZAŠTITA U PROCEDURI TEHNIČKOG PRIJEMA

Akustički kvalitet građevinskog objekta, defnisan projektnim zadatkom ili samo odgovarajućim standardima, kontroliše se dva puta:

- kroz uobičajenu tehničku kontrolu projekta (reviziju) i- pri tehničkom prijemu po završetku izgradnje.

Osnovni standard iz oblasti akustike u građevinsrstvu, JUS U.J6.201, definiše obavezu provere akustičkog kvaliteta zgrada pri njihovom tehničkom prijemu.

Procedura tehničkog prijema podrazumeva određena akustička merenja u izgrađenom objektu.

Osnovni standard iz oblasti akustike u građevinsrstvu, JUS U.J6.201, definiše obavezu provere akustičkog kvaliteta zgrada pri njihovom tehničkom prijemu.

Merenja obuhvataju

- ispitivanje ostvrenih izolacionih svojstava relevantnihpregradnih konstrukcija i (eventualno)

- merenje nivoa buke ako u samom objektu postoje neki ugrađeni izvori zvuka (ventilatori, rashladni

sistemi, dizel agregati i slično).

Merenja u objektu se obavljaju po posebnim procedurama koje su definisane relevantnim standardima.

Tekst ovih standarda koji kod nas danas važe dobijen je prevodom odgovarajućih ISO standarda. antnim standardima.

Narucilac: XXXXXXXXX Beograd

datum merenja: 5.09.2003.

Opis ispitivane pregrade i postupak merenja:

Objekat XX, blok XX, BeogradIzolacija od udarnog zvuka izmedju zajednickog stepenista i stana

Sklop konstrukcija izmedju stepenista i sobe stana broj 5.

povrsina ..................................... / m2

zapremina prijemne prostorije...65,5 m3

zapremina predajne prostorije...... / m3 referentna kriva (JUS ISO 717-2)

Ocena prema JUS ISO 717-2

Ln = 53 dB

Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Elektrotehnicki fakultet, Laboratorija za akustikuDatum: 8.09.2003. Potpis:

frekvencijaf

Hz

LntercadB

506380

100125160

49,240,842,6

200250315

47,146,047,5

400500630

45,547,450,0

80010001250

47,647,648,0

160020002500

47,348,346,7

315040005000

46,0 100 200 400 800 1600 315010

20

30

40

50

60

70

frekvencija, f, Hz

Narucilac: XXXXXXXXX Beograd

datum merenja: 5.09.2003.

Opis ispitivane pregrade i postupak merenja:Objekat XX, blok XX, BeogradTavanica izmedju sobe stana stana broj 10 i sobe stana broj 5 parket 2 cm cementna kosuljica 5 cm stiropor 4 cm armirani beton 16 cm malter 2 cm

povrsina .................................... 24,5 m2

zapremina prijemne prostorije....66,5 m3

zapremina predajne prostorije....66,5 m3 referentna kriva (JUS ISO 717-1)

Ocena prema JUS ISO 717-1

Rw(C, Ctr) = 52 (-3,-6) dB

Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Elektrotehnicki fakultet, Laboratorija za akustikuDatum: 8.09.2003. Potpis:

frekvencijaf

Hz

R!tercadB

506380

100125160

29,736,139,2

200250315

44,844,947,4

400500630

51,452,553,9

80010001250

48,251,249,8

160020002500

47,651,655,2

315040005000

57,9 100 200 400 800 1600 315010

20

30

40

50

60

70

frekvencija, f, Hz