S p e c i j a l n i p r i l o g

MODERNIZOVANI OKLOPNITRANSPORTER BTR-50RKK

VOZILOVI[ESTRUKENAMENE

LETELICA STRELASTIHKRILA

ITALIJANSKI NOSA^ AVIONA

CONTE DI CAVOUR C-552

ARSENAL

[VAJCARSKI[KOLSKI AVIONPILATUS PC-21

MODERNIRATN IBROD

31

2

15. februar 2007.32

R U S K A J U R I [ N A P U [ K A A N - 9 4

Kada su krajem osamdesetih godinasvetske velesile (prvenstveno Ame-rika, Engleska, Francuska i Nema~-ka) razmi{qale o opremawu vojni-

ka pe{adinca za 21. vek sa novim stre-qa~kim naoru`awem velike performan-se, niko nije ni pomi{qao da }e se na Is-toku desiti radikalna promena u izborukonstruktora juri{nih pu{aka. Naime, nakonkursu se pojavio do tada malo poznatkonstruktor u oblasti juri{nih pu{aka(iako iskusan u konstrukciji podvodnih,vazdu{nih pu{aka i lova~kog naoru`awa,naro~ito malog kalibra) i ispred nosa

RUSKA JURI[NA PU[KA AN-94

[IFRA ABAKAN 32

LAKI MITRAQEZ PE^ENEG

EFIKASNIJI ODSLAVNOG PRETHODNIKA 36

SAMOHODNA TOP-HAUBICAKOALICIJA SV

DVOCEVNI GROMOVNIK 40

HAUBICA 155 mm CAESAR

PROJEKATNA SVOJU RUKU 42

SUDBINA PODMORNICE TIPA 214

PAPANIKOLISUVELIKO KASNI 47

ADUTI BRITANSKE KRAQEVSKEMORNARICE

PREPORODKRAQICE MORA 48

Urednik prilogaMira [VEDI]

SADR@AJ

[IFRA

odneo pobedu konstruktorskom timu Kala-{wikova. Konstruktor se zvao Genadij Ni-kolajevi~ Nikonov.

POU^NOAMERI^KO ISKUSTVO

Vojnika 21. veka trebalo bi da odli-kuje velika autonomnost na borbenom po-qu, pa bi, stoga, i novo streqa~ko naoru-`awe (juri{na pu{ka) moralo da se pri-lagodi tom ciqu. Pored streqa~kog nao-ru`awa insistira se i na lakoj podr{cipe{adincu u vidu kalibra od 20 do 40 mm.Na Zapadu to i nije predstavqao neki ve-liki problem, po{to su Amerikanci anga-`ovali ogromna sredstva i vode}e me|u-narodne konzorcijume. Tako je na primerza oru`je zadu`en Heckler & Koch, za mu-niciju Dynamit Nobel AG, a za poboq{a-ne i unapre|ene optoelektronske sisteme,posebno sisteme za kontrolu vatre -Contravers Brasher System, dok su za pra-te}i hardver i softver zadu`ene, izme|uostalih, firme Picatiny Arsenal, Moto-rola, Omega, Raytheon. Krajwi proiz-vod bio je OICW (Objective Individual Com-bat Weapons) oru`je koje se sastoji od dvecevi (razli~itog kalibra) i malog kompju-tera koji je u stvari ni{anska sprava.

To oru`je je vi{e nalikovalo pu{ka-ma koje se koristi u filmovima o ratovi-ma zvezda nego stvarnom oru`ju vojnikape{adinaca 21. veka. Dowa cev je u kali-bru 5,56 mm, a gorwa 20 mm. Ni{anskasprava, odnosno kompjuter, meri daqinudo ciqa, brzinu kretawa ciqa, brzinu ve-tra, pritiska, analizira dobijene podat-ke i preporu~uje ni{ansku ta~ku prilikomga|awa, kako sa kalibrom od 5,56 mm ta-ko i sa 20 mm. Me|utim, ve} se u toku te-stirawa postavqalo pitawe da li vojnik

Pojava AN-94izazvala je velikepolemike u zapadnimvojnim krugovima, alije ubrzo svimapostalo jasno da seradi o veomaunapre|enoj juri{nojpu{ci. Sada jepolemika prerasla uzabrinutost, a mnogizapadni stru~wacipitaju se kakva je topu{ka AN-94 kadaRusi mewaju jo{neprevazi|enikala{wikov.

ABAKAN

33

pe{adinac 21. veka, da bi uspe{no ruko-vao ovom modernom i futuristi~kom juri-{nom pu{kom, treba da pro|e ubrzanikurs za pilota supersoni~nog aviona.

U toku testirawa tih sistema dogodi-le su se i nezgode u kojima su ginuli ili bi-li te{ko rawavani oni koji su dr`ali urukama te juri{ne pu{ke. To se de{avalojer je tra`eno da se kod klasi~nih upaqa-~a za granate 20 mm postavi ~ip koji }eprimati nare|ewa od ni{anske sprave(kompjutera) i sam odre|ivati momenat de-tonacije eksplozivnog puwewa u granati.Tako su u tri slu~aja ni{anska sprava i ~ipu granati pogre{no odradili posao pa seeksplozija desila u samoj cevi, odnosno uokviru gde stoje granate. Posle su, radisigurnosti, po~eli da koriste samo dimnemarkere u granatama. Me|utim, ~ip je na-stavio da prerano aktivira granate, pa seodustalo od projekta. Ali definitivno od-

Ni na Istoku ne sede skr{tenih ruku.Rusi su se odlu~ili za mnogo jednostavni-ju verziju juri{ne pu{ke za vojnika pe{a-dinca 21. veka za obi~nu i jednostavnupu{ku sa kojom }e svaki vojnik pe{adi-nac uspe{no da rukuje u svim uslovimasavremenog boji{ta. U stvari, Rusi su idaqe ostali pri opredeqewu ~elik i led.

NASLEDNIKKALA[WIKOVA

Na vojnoj izlo`bi u Ni`wem u Novo-gorodu 1993. godine pojavila se nova ju-ri{na pu{ka koja je bila izlo`ena poredlegendarnog kala{wikova i imala je nat-pis ASN, {to je tada zna~ilo AvtomatSpecijalni Nikonov.

Vlada Rusije je tek 1996. godine pri-znala da ozbiqno razmi{qa o zameni i da-qe izuzetno ubojite i pouzdane pu{ke si-stema kala{wikov, AK-74, i wegovih savr-{enijih modela, sa novom pu{kom, klasi-

ustajawe od ovog projektanije bilo samo zbog tih ne-sre}a sa granatama (iako jeto bio ve}i razlog), ve} izbog cene oru`ja. Ameri-kanci su zakqu~ili da }etakvi proizvodi biti dostaskupi za wihov buxet pa suse okrenuli novom projektui istra`ivawu kalibra zaameri~ku vojsku, a zatim ipu{ke.

Pou~eni lo{im isku-stvom Amerikanaca i odu-stajawem od programaOICW, ubrzo su i ostale ze-mqe odustale od wihovihmodela naoru`avawa pe-{adinca 21. veka. Na pri-mer, Francuska je odustalaod projekta koji se zvao PA-

P O P .Vra}aju se mnogo bo-qem, jednostavnijem ijeftinijem re{ewu da pe{adinca 21. vekaopreme modernijom lo-gisti~kom opremom(uniforma, za{titnaoprema, veza itd), akada je re~ o naoru`a-wu da modernizuju iusavr{e staru i pro-verenu trubu u FAMAS 3. Englezi sledeprimer Francuske,dok Nemci za svog pe-{adinca 21. veka u na-oru`awe uvode novupu{ku ali, bez ikakvihsvemirskih dodataka juri{nu pu{ku G 36,proizvodwe Heckler &Koch.

GENADIJ NIKONOV

Genadij Nikolajevi~ Nikonov, ruski konstruktor streqa~kognaoru`awa, ro|en je 11. avgusta 1950. Diplomirao je 1968. godine utehni~koj {koli. Ubrzo se zapo{qava u I@MA[, gde su mu i roditeqiproveli radni vek. Name}e se ~elnicima fabrike svojom zaintereso-vano{}u i opsednuto{}u za konstrukcijskim re{ewima podvodnih ivazdu{nih pu{aka i sportskog oru`ja. Ubrzo ga postavqaju za rukovo-dioca konstruktorskog odeqewa u fabrici. Slavu je, ipak, do`iveore{avawem novog na~ina principa rada kod juri{ne pu{ke AN-94.Zbog tog uspeha progla{ava se devedesetih godina za konstruktora go-dine, ali je najve}e priznawe dobio kada je tada{wi predsednik Sov-jetskog Saveza Mihail Gorba~ov li~no do{ao u I@MA[ i pustio userijsku proizvodwu wegovu pu{ku AN-94.

Amerikanci su odustali od

oru`ja OICW

15. februar 2007.34

fikovanom kao AN-94. Wena pojava je iza-zvala velike polemike u zapadnim vojnimkrugovima, ali je ubrzo postalo jasno da seradi o veoma unapre|enoj juri{noj pu{ci.Sada je polemika prerasla u zabrinutost,a mnogi zapadni stru~waci su se zapitali:Kakva je to pu{ka AN-94 kada oni mewajujo{ neprevazi|eni kala{wikov?

Razvoj pu{ke po~eo je odavno, kada jeSovjetski Savez re{io da uzvrati udaracZapadu za uvo|ewe novog metka 5,56 mm.Tada je GRAU (Sovjetska dr`avna komisijaza naoru`awe) odlu~ila da za slu`benuupotrebu uvede novi metak, ali opet raz-li~it od zapadnog a to je 5,45 h 39 mm.Bio je to uspe{an odgovor Amerikancimai Natou koji je omogu}io odr`avawe ko-raka u takmi~ewu streqa~kog naoru`awa.Tada{wi Sovjetski Savez odlu~io je da zaprelazno naoru`awe usvoji iz konstruk-torskog biroa Mihaila Kala{wikova mo-del AK-74. Na ovaj korak Sovjeti su se od-lu~ili iz ~isto ekonomskog razloga naj-jeftinije je bilo da se u slu`bu uvede no-vi metak. Tako je po~elo prenaoru`avawejedinica sovjetske armije sa novim pu{ka-ma u starom sistemu (kala{wikov), ali sanovim kalibrom.

Krajem osamdesetih godina Sovjetskadr`avna komisija za naoru`awe zatra`i-la je od instituta I@MA[ (koji je ujednoi najva`niji sovjetski istra`ni biro) dapo~ne sa radovima na mogu}im operativ-nim sistemima koji bi stvorili uslove zausvajawe nove juri{ne pu{ke slede}e ge-neracije. Wome bi bio naoru`an pe{a-dinac 21. veka. Po~etkom devedesetih go-dina raspisan je konkurs za novu sovjet-sku juri{nu pu{ku pod tajnim nazivomABAKAN i mnogi konstruktorski biroi suse tada javili sa svojim re{ewima.

Najva`niji ciqevi postavqeni nakonkursu bili su smawewe trzaja oru`ja ipove}avawe preciznosti u odnosu na po-stoje}e re{ewe. Trzaj se, kao posledicaopaqewa metka iz zatvorene (zabravqe-ne) cevi kod streqa~kog oru`ja, ne mo`e upotpunosti eliminisati, ali se mo`e to-liko smawiti da strelac taj efekat neoseti ili ga oseti u neznatnim koli~ina-ma. Ovaj problem postoji od samog po~et-ka razvoja streqa~kog naoru`awa, naro-~ito kod dugih cevi. Tokom istorije kon-struktori su na razli~ite na~ine smawi-vali taj trzaj. Dok su jedni smawivali ka-libar i sa wime delimi~no i trzaj, drugikonstruktori su do{li na radikalnu ideju smawewe trzaja pomo}u kretawa po-kretnih delova (jednih prema drugim) u sa-mom sanduku juri{ne pu{ke. I Kala{wi-kov se bavio time, pa je kod svojih modelaAK-107 i 108 primenio jedinstveno kon-strukcijsko re{ewe gde se pokretni delo-

vi kre}u jedni prema drugim. Me|utim, Ni-konov je krenuo drugim pravcem. Smislioje oru`je sa trzajem podignutog intenzi-teta, koji se zasnivao na sasvim druga~i-jim metodama. Wegova pretpostavka je bi-la da balansna automatika, koja se za-sniva na anulirawu trzaja susretnim kre-tawem pokretnih delova (pozadi cevi usanduku oru`ja), mo`e da se primeni samokod malokalibarskog oru`ja, sa relativ-no slabim impulsom. Me|utim, usvajaweprojekta dovelo je do razvoja ~itave fa-milije oru`ja ~ak i u ja~im kalibrima.

DRVO ZAMEWUJU KOMPOZITI

Kako se sistem pokazao u praksi ve-oma uspe{nim odmah se pristupilo trup-nom ispitivawu, pa su neke jedinice so-vjetske vojske dobile novu pu{ku sa ozna-kom 6P33, radi trupnog ispitivawa, aubrzo se AN-94 na{la i na ranije pome-nutoj izlo`bi u Ni`wem. Da je SovjetskiSavez ozbiqno razmi{qao o novoj juri-{noj pu{ci za pe{adinca 21. veka doka-zuje i to da je li~no i tada{wi predsed-nik Boris Jeqcin ~estitao konstruktoruGenadiju Nikonovu i dao odobrewe za po-~etak proizvodwe u I@MA[-u. To je ma-lo razqutilo legendarnog konstruktoraMihaila Kala{wikova. On je o~ekivao da

}e GRAU odabrati pu{ku iz wegovog kon-strukcijskog biroa, kojeg je tada ve} uspe-{no vodio wegov sin. Me|utim, to se nijedogodilo.

Kod pu{ke AN-94 se, prvi put u pro-izvodwi naoru`awa u Rusiji, odustaje odproverenog materijala drveta i okre}emodernim materijalima i tehnologiji. Ta-ko je za izradu kundaka, potkundaka i pi-{toqskog rukohvata kod ovog modela ko-ri{ten poliamid, dodatno oja~an stakle-nim vlaknima. Ako se oru`je malo boqepogleda sti~e se utisak da je neobi~nogdizajna, uprkos tome {to je ra|eno u kla-si~noj a ne u bull-pap konfiguraciji. Neo-bi~nost se dobila povla~ewem pi{to-qskog rukohvata unazad, zatim zbog okvi-ra koji je zakrivqen u desnu stranu (~imeje dobijen prostor u samom zatvara~u zanesmetano kretawe povratne opruge), a izbog veoma robusne dowe obloge, izra-|ene od plastike koja trpi velike tempe-rature i koja je spojena sa telom sandu-ka. Iako trpi temperaturu, postavqenaje do gasnog cilindra jo{ neka legura ko-ja najpre prihvata temperaturu barutnihgasova. Sem toga, na ustima cevi nalazise neobi~an i grubo izra|en dvokomor-ni poja~nik trzaja.

I pored svog grubog izgleda, AN-94je izuzetno kompaktno oru`je, fenome-nalno balansirano, {to izuzetno ola-k{ava manipulaciju u svim borbenimuslovima na boji{tu. Pu{ka ima tvrdohromiranu cev koja nije fiksirana ve}se kre}e malo napred-nazad. Ima ~etiri`leba sa korakom uvijawa od 195 mmudesno. Okvir je izra|en od fiberglasa,crne boje i u wega standardno staje 30metaka kalibra 5,45 h 39 mm. Pu{kadejstvuje iz zabravqene cevi i za prin-cip rada koristi gasni sistem bez regu-latora. Cev se bravi rotiraju}im zatva-

na gumene amortizere, kojima se impulstrzaja smawuje a da pri tome nije ugro-`ena pouzdanost u radu celoga sistema.^im zatvara~ krene unazad, slede}i me-tak dolazi odmah pred cevi i ubacuje se(sistemom povla~ewa kabla-sajle) ~imprazna ~aura pro|e unazad. Tako pu{ka,prilikom povla~ewa obara~e, ogrom-nom brzinom ispaquje prva dva metka,posle ~ega poluga razdvaja~a paqbeuska~e u drugi prorez i iskqu~uje pre-nosnu polugu, i ako se obara~a i daqedr`i, brzina dejstva se smawuje nastandardnih 600 metaka u minuti. Pu-{tawem obara~e vra}a se razdvaja~ uprvobitni polo`aj i postupak se priotvarawu paqbe ponavqa.

Pu{ka ima i novi regulator paq-be. Oru`je mo`e da dejstvuje jedina~nompaqbom, zatim sa po dva brza metka irafalno. Pomo}u regulatora paqbeoru`je se uspe{no ko~i. Radni vek pu-{ka iznosi 40.000 ispaqenih metaka,{to je za 10.000 vi{e nego kod Kala-{wikovog modela AK-74.

Ubrzo posle ispitivawa usledilo jeprenaoru`avawe jedinica sovjetske ar-mije. Me|utim, taj proces je stao iz po-znatog razloga koji su se odigravali nateritoriji Sovjetskog Saveza. Rusija,kao naslednik stare dr`ave, nakon deli-mi~ne stabilizacije situacije u tom re-gionu, ipak ne odustaje od zamene dobrestare AK-74 iako se ona uspe{no kori-stila u ^e~eniji na obe zara}ene stra-ne. Me|utim, pro}i }e jo{ puno godinadok se pored Desantwiki i ostale jedi-nice Rusije ne naoru`aju savremenom ju-ri{nom pu{kom AN-94. Do sada su tompu{kom naoru`ane neke padobranske ispecijalne antiteroristi~ke jedinicekao {to su Omega ili Alfa.

I{tvan POQANAC

35

ra~em. Epilog novog sistema kretawa de-lova unutar sanduka, maksimalnog sma-wewa delova zatvara~a i wenog nosa~aje izuzetna velika brzina ga|awa, takoda AN-94 prva dva metka ispaquje teo-retskom brzinom od 1.800 metaka u mi-nuti dok se posle drugog metka ta brzinasmawuje na 600 metaka u minuti. A vojnikispaliv{i prva dva metka ima utisak daje ispalio samo jedan.

Svi ~eli~ni delovi na pu{ci su fi-ni{irani u mat-crnoj boji tako da neemituju nikakav odraz na suncu. Cev i de-lovi mehanizma izra|eni su od ~elika iobra|eni ma{inskim putem dok je kodsanduka primewena modernija tehnolo-gija presovawe ~eli~nog lima. Pu{kaima svoj mehani~ki ni{an koji se pode-{ava po visini i po pravcu. Oba ni{a-na predwa mu{ica i zadwi ni{an primqena su u naoru`awe sa tricijum-skim cev~icama {to omogu}uje kori{}e-we pu{ke u uslovima smawene vidqivo-sti i no}i. Pored mehani~kog ni{ana,pu{ka raspola`e sa univerzalnom ru-skom {inom za montirawe optoelektron-skih ni{ana za ga|awe dawu i no}u. Napredwem delu oru`ja odmah ispod cevinalazi se vo|ica (na samom po~etku ga-snog cilindra) pomo}u koje se na pu{kuuspe{no montira pe{adijska artiqerija standardni baca~ granate GP 25. Imajo{ nekih primena. Najva`nija je navo-|ewe cevi i zatvara~a prilikom dejstva,budu}i da se ~itava ova grupa delovakre}e napred-nazad po sanduku.

Mogu}nost da pu{ka prva dva met-ka ispali neverovatnom brzinom od1.800 metaka u minuti posledica je raz-voja sistema uvo|ewa metka nazvanogpolupuwewe ili kako su ga Rusi krsti-li preliminarno puwewe. Sa ovim sedobijaju dva veoma precizna hica koji

se na meti udaqenoj 100 metara nalazena me|usobnom rastojawu od 0,7 do 1cm. Ovaj sistem je razvijen zbog prome-ne doktrine. Stara doktrina je zanema-rivala preciznost, a to je nadokna|iva-no koli~inom odnosno gustinom vatre.Sada se doktrina vidno mewa, pa sezahteva preciznost sa jednim do dvametka (uglavnom dva metka) ~ime se po-ve}ava mogu}nost eliminisawa ciqa.Da bi to ostvario strelac je klasi~nujuri{nu pu{ku, ako dejstvuje rafalnompaqbom, dr`ao malo ~vr{}e i ~ak se,ako je vrhunski istreniran, zbog trzajai odsko~nog ugla na ustima cevi, rasto-jawe izme|u dva metka merilo mo`da imetrom, a ne centimetrom. Kod nikono-va to nije slu~aj jer se ni{ani jednom aispaquju dva metka ~ije se me|usobnorastojawe meri milimetrima. Ovim no-vim na~inom dejstva znatno je uve}anu~inak pe{adijske vatre ali je jo{ vid-nija ekonomska u{teda municije.

NOVI PRINCIP RADA

Novi princip rada kod pu{aka ni-konov omogu}io je sistem polupuwewa.Taj sistem uspe{no radi pomo}u ~ekrkai ~eli~nog kabla-sajle, koji su sme{te-ni sa leve strane cevi i mogu da iz okvi-ra povuku slede}i metak i dovedu ga di-rektno ispred same cevi, pre nego {tose zatvara~ sa svojim nosa~em vrati upredwi polo`aj. Kod AN-94 pu{ke za-tvara~ i wen nosa~ vidno su smaweni uodnosu na kala{wikove i ostale mode-le u svetu, ~ime je samo ubrzano wihovokretawe, tako da se velikom brzinomkre}u kroz sanduk. Me|utim, jedan odproblema prilikom re{avawa ovogana~ina rada pu{ke bila je amortizaci-ja pokretnih delova. Re{ewe je na|eno.Na kraju puta unazad, zatvara~ nailazi

OSNOVNI TAKTI^KO-TEHNI^KI PODACINa ustima cevi nalazi se neobi~andvokomorni poja~nik trzaja

15. februar 2007.

J

L A K I M I T R A Q E Z P E ^ E N E G

Centralniistra`iva~ki

institut zapreciznu mehaniku iz

Klimovska, koji jerazvio novo oru`je,

tvrdi da je pe~enegdva i po puta

efikasniji privatrenom dejstvu od PKM-a. Iako taj

mitraqez sa slavnim prethodnikom ima oko 80 odsto zajedni~kih delova, kqu~nu razliku

predstavqa nova cev.

o{ od 1961. godine PK (PulemjetKala{wikova), odnosno wegova mo-difikovana varijanta PKM, bio jestandardni laki mitraqez Crvenearmije i Var{avskog pakta, ali je

ruska vojska tokom akcija u ^e~enijisprovela ispitivawe novog lakog mitra-qeza 6P41 u standardnom kalibru7,62h54 mm. To oru`je je bazirano namodifikovanom PKM-u, a dobilo je na-ziv pe~eneg.

Prema zapadnim izvorima, PKM jeve} toliko dobar da je te{ko zamisliti{ta se kod wega moglo tako drasti~no

poboq{ati da bi opravdavalo usvaja-we ovog novog lakog mitraqeza. Me|u-tim, Centralni istra`iva~ki institutza preciznu mehaniku iz Klimovska, ko-ji je razvio novo oru`je, tvrdi da je pe-~eneg dva i po puta efikasniji pri va-trenom dejstvu.

Taj mitraqez sa PKM-om ima oko80 odsto zajedni~kih delova. Kqu~nurazliku ~ini nova cev koja nije izmen-qiva ta~nije re~eno, nije izmenqivana boji{tu, ve} samo u garnizonoj pu-{karnici. Cev je te{ka i rebrasta, asme{tena je u drugoj tankoj metalnoj ce-

vi koja podse}a na rukav. Tokom vatrenogdejstva vreli gasovi iz cevi pomerajuvazduh u me|uprostoru, odnosno rukavu,da cirkuli{e du` cevi i tako je hlade.O~ekivani vek ovakve cevi je oko30.000 metaka, a kadenca vatre oko1.000 metaka u minuti, pri vrlo dugimrafalima, odnosno oko 600 u minutikod du`ih rafala.

Prema {turim dostupnim podacima,du`ina oru`ja je 1.200 mm, a te`inapraznog mitraqeza iznosi 9,5 kg. Efi-kasan domet je oko 1.500 m. Odmah jeuo~qivo da su no`ice sme{tene skoroispod usta cevi, {to svakako doprinosistabilnosti, ali u pojedinim situacija-ma mo`e predstavqati i smetwu. Osimtoga dr{ka za no{ewe je sasvim druga-~ija. Specifi~an profil kreiran je ka-ko pri du`im rafalima usled isparava-wa ne bi do{lo do igrawa vazduha iz-nad ni{anske linije, {to je bila jednaod mana PKM-a.

Mitraqez je dobio ime po narodukoji je u 8. i 9. veku nastawivao oblastizme|u reka Volge, Dona i planinskogmasiva Ural, a bio je poznat kao narodratnika i najamnih vojnika, odnosnopla}enika.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

EFIKASNIJI ODSLAVNOGPRETHODNIKA

37

ga, korisnici mogu i daqe namenski da do-gra|uju familiju vozila BTR-50 izboromrazli~itih varijanata kupolskog naoru`a-wa i kompletirawem dodatne opreme zaposebne namene (izvi|a~ke, komandne, zapodr{ku i druge).

KUPOLA FAMILIJE VIDRA

Za modernizaciju BTR-50 usvojena jemodifikovana kupola M91 vidra, sa doma-}im automatskim Zastavinim topom M-86,kalibra 30 mm. Zapravo, postignut je skla-dan spoj vitalnih elemenata baznog modelaBTR-50 i raspolo`ivog naoru`awa kupoleM91E-II, sa takti~ko-tehni~kim zahtevima,koji su neophodni za savremeno borbenovozilo. Uskla|eni su konstruktivni zahteviza integraciju (masa, dimenzije i oblik ku-pole), ponu|eno je pouzdano i robusno re-{ewa kupole koja korespondira kategorijii konstrukciji oklopnog tela vozila mase14,2 tone, a naoru`ano je doma}im sred-stvima.

Finansijska sredstva koja su ulo`enau program modernizacije zadovoqavaju jo{jedan va`an kriterijum odnos cene i efi-kasnosti. Da bi se program modernizacijeu~inio konstrukciono i proizvodno prihva-tqivim trebalo je sagledati aspekte bor-bene i tehni~ke kompatibilnosti izme|u

podvoza transportera i kupole, uzimaju}i uobzir generacijsku razliku izme|u wih.

Kupola M90 vidra, kao osnovni mo-dul, konstruisana je u VTI KoV krajem osam-desetih godina, ubrzo zatim i modifikova-na u M91, za program modernizacije jugo-slovenskog BVP M-80A1 i izvi|a~ku vari-jantu toga vozila, sa topom kalibra 30 mm(radi zamene dotada{we kupola sa topomkalibra 20 mm).

Glavno oru|e jednosedne kupoleM91E-II jeste automatski top M-86, kali-bra 30 mm, razvijen na bazi pogodnostiprimene metka topa AK-230. Od ostalog na-oru`awu i opreme tu su spregnuti mitra-qez kalibra 7,62 mm M-86, dva lanseraU-10 za POVR maqutka-M (I generacije), sapoluautomatskim sistemom vo|ewa raketamaqutka-2M 2T/2F (II generacije), baca~dimnih kutija BDK M-79, kalibra 82 mm,sa ~etiri lansera kutija, poluautomatskiure|aj za elektromehani~ko pokretawe ku-pole po pravcu i topa, dnevno-no}na ni-{anska sprava DNNS-30 za osmatrawe ini{awewe dawu i no}u (pri ga|awu iz topai mitraqeza), interfonska veza ni{anxije operatora sa komandirom i voza~em.

Automatski top M-86 30 mm namewenje za ga|awe i uni{tavawe razli~itih ci-qeva na zemqi (do 3.000 m) i u vazdu{nomprostoru (do 2.000 m visine). Top radi naprincipu pozajmice barutnih gasova. Puwe-we (hrawewe) obavqa se pomo}u redenika(koji se pokre}e kori{}ewem energije trza-wa cevi topa), a broj metaka u redeniku je40. Predvi|eno je elektroopaqene, a cev jelaka zamenqiva.

M O D E R N I Z O V A N I O K L O P N I T R A N S P O R T E R B T R - 5 0 R K

Oklopni transporter sovjetske (ruske)proizvodwe BTR-50 (komandna verzi-ja BTR-50PK i BTR-50PU) pojavio se{ezdesetih godine 20. veka. Bio jepouzdan pratilac tenkova, konstru-

isan tako da sa lako}om savladava razno-vrsno zemqi{te, ukqu~uju}i i vodene pre-preke. Uz amfibijska svojstva, vozilo je{titilo posadu od streqa~ke vatre pro-tivnika, a u odre|enoj meri i od NHB dej-stva.

Osnovni koncept vozila odlikuje ve-liki oklopqeni prostor (oko 15 m3), kojimo`e da prihvati 2022 vojnika u za{ti-}enom polo`aju i nosivost tereta od okodve tone (umesto brojne posade). To je no-siocima idejnog re{ewa modernizacijeBTR-50 omogu}ilo da ugrade novu kupolu sanaoru`awem, vi{e komponenata podsiste-ma naoru`awa, i da pri tome sa~uvaju ka-pacitet nosivosti oja~anog pe{adijskogodeqewa, plovnost i operativnu upotre-bqivost za du`i period.

U su{tini, ciq modernizacije BTR-50PK bio je da se vozilo transformi{eiz oklopnog transportera u borbeno vozi-lo pe{adije, da ima naoru`awe za vatre-nu podr{ku iskrcnom pe{adijskom odeqe-wu, ve}u pokretqivost i da o~uva pouzda-nost u eksploataciji i odr`avawu. Sem to-

Tokom 2004. i 2005. godine, na zahtev jednog stranognaru~ioca, preduze}e Jugoimport SDPR je,u saradwi sa VTI, fabrikamaodbrambene industrije, zavodima i institutima u zemqi,realizovalo Program modernizacije starog amfibijskog oklopnog transportera BTR-50PK. Zavr{na verifikaciona ispitivawa 2006. potvrdila su spremnost na{ih projektanata i proizvo|a~a da produ`e vek operativne upotrebe toga vozila.

VOZILOVI[ESTRUKENAMENE

15. februar 2007.38

Mitraqez je prvenstveno namewen za ga|a-we ciqeva na zemqi (do 2.000 m), ali i ci-qeva na malim visinama (do 1.500 m) i do-zvu~nih brzina. U kompletu je 500 metakasme{tenih u pet municijskih kutija. Kao al-ternativna predvi|ena je i mogu}nostugradwe automatskog baca~a granata ABG30 M-93, kalibra 30 mm, kojim bi se upra-vqalo daqinski, putem sistema za upra-vqawe vatrom (SUV) u kupoli. Ni{anxijaaktivira ABG-30 mm elektrookida~em sasvoga mesta.

Lanseri POVR sa dva usmera~a U-10primaju modernizovane rakete prve i drugegeneracije maqutka-M, maqutka-2M, ma-qutka -2T(sa tandem bojnom glavom) i ma-qutka-F sa aerosolnim puwewem. Proboj-nost ~eli~nog homogenog oklopa (RHA) za pr-vu raketu iznosi 460 mm, za drugu 800 mm,a za tre}u 750 mm i za ERO. Maqutka-2Fnamewena je za dejstvo protiv zidanih obje-kata i utvr|enih otpornih ta~aka. Proboj-

Za ga|awe iz topa koristi se doma}amunicija sa tri vrste projektila: razorno-zapaqiva M-68, ve`bovno-{kolska M-88i pancirno-obele`avaju}a M-87. Pancir-ni projektil probija homogenu pancirnuplo~u kvaliteta HrP-4 debqine 40 mm /90na 1.000 m.

NAORU@AWE

Automatski rad topa dozvoqava we-govu integraciju u kupolu bez degradacijefunkcija drugih podsistema i funkcija ku-pole i vozila. Iz topa se ga|a jedina~nomi rafalnom paqbom, od 550 do 650 meta-ka u minuti. Top se puni mehanizmom za pu-wewe s pouzdanim funkcionisawem po ele-vaciji od -7 do +65. U toku paqbe ~aurese automatski izbacuju van vozila. Prove-ra pouzdanosti oru|a pokazala je da su za-stoji minimalni (ispod 0,2 odsto). Top jepodesan za dejstvo sa mesta i u pokretu. Zaprvo opaqewe zatvara~ se pokre}e poseb-nim hidrauli~nim ure|ajem. U slu~aju za-stoja ni{anxija operator mo`e da pri|eautomatu topa bez napu{tawa kupole. Krozotvor na kupoli (desno) mo`e da se podi`eili spu{ta mehanizam za puwewe topa, va-de meci u slu~aju zastoja i oslobodi top zaprodu`etak paqbe.

Prednost topa M-86, u pore|ewu sanekim oru|ima istog kalibra (MS831 i2A42), jeste {to koristi projektile ve}eenergije i po~etne brzine (1.060 m/s).

Spregnuti mitraqez M-86 7,62 mmnamewen je za dejstvo po neprijateqevoj`ivoj sili i drugim vatrenim ta~kama nazemqi. Brzina paqbe je 740 metaka u mi-nuti, efikasan domet do 1.000 m, najve}ido 3.000 m. U kompletu se nalazi 2.000metaka sme{tenih u ~etiri municijska san-duka. Kao opcija predvi|ena je mogu}nostugradwe doma}eg mitraqeza M-87 kalibra12,7 mm h107 mm (sistem NSV), spregnu-tog sa topom, umesto mitraqeza 7,62 mm.

nost kumulativnih projektila iskazana je zaudarne uglove 90, sa verovatno}om dejstvau 80 odsto slu~ajeva. Kao opcija, ra~una sena mogu}nost instalisawa i drugih sistemaPOVR, uz odre|ene modifikacije /TOW,kornet.../.

Baca~ dimnih kutija BDK M-78 82 mmkoristi standardne dimne kutije M-79 iliM-98 sa boqim odlikama, ukqu~uju}i i ICspektar, ali mo`e da ispaquje i kutijeM90CS, kombinovane sa dimno-zapaqivimili eksplozivnim puwewem. Minimalna da-qina dejstva je 100 m. Ispaquje po dve ilisve ~etiri kutije odjednom. Trajawe dimnezavese iznosi od 3,5 do 5,5 sekundi, a ~e-tiri kutije postavqaju zavesu {irine od 70do 100 m. Maskirni efekat se dosti`e 10-12 sekundi nakon ispaqivawa kutija.

Radi ispuwewa zahteva kupca, u kupo-lu M91E-II je, umesto dnevne ni{anskesprave DNS-1 i no}ne ni{anske spravePNS-1, ugra|ena integrisana ni{anskasprava sa dnevnim i no}nim kanalom na ba-zi poja~ava~a svetlosti druge generacije,DNNS-30. Za ga|awe no}u ugra|en je poja-~ava~ svetlosti druge generacije, pa je vi-dqivost pove}ana do 1.100 m, a u dnevnomkanalu DNNS-30 uveli~ava 5,3 puta pri ga-|awu ciqeva na zemqi, ili 1,1 put kada sega|aju ciqevi u vazduhu. Daqina ga|awa iztopa je do 3.000 m, a iz mitraqeza do

ANGA@OVANA PREDUZE]A

Na projektu modernizacije BTR-50PK, pored VTI i TOC-a, bili su an-ga`ovani kragujeva~ka Zastava-oru`je,Sloboda ^ a~ak, Kru{ik Vaqevo, Lo-la sistem i Senzor INFIZ iz Beogra-da, ali i drugi kooperanti.

Sa lako}om savladava vodeneprepreke

Taj dodatni zahvat obezbedio je boquupravqivost vozila i poboq{ao odlikepokretqivosti za oko 20 odsto. Umesto16,9 KS/t modernizovani BTR-50 ima spe-cifi~nu snagu od 20,5 KS/t i pove}anu br-zinu kretawa na putu sa 44 na oko 55km/h. Brzina na vodi je ve}a od 10 km/h.

POTVR\ENI REZULTATI

Sa izvedenim modifikacijama, i mo-dernizacijom u celini, transformisan jejedan zastareli oklopni transporter umoderan BVP. Dobijeno je amfibijsko-ju-ri{no vozilo, efikasno za dejstvo sop-stvenim naoru`awem po razli~itim ci-qevima, ukqu~uju}i i najte`e oklopqenaborbena vozila tenkove, a u odre|enojmeri i protiv helikoptera i letelica do-zvu~ne brzine i niskog profila leta.

Integrisawe kupole doma}eg razvojasa doma}im topom kalibra 30 mm, visokeefikasnosti dejstva, i dvojnim lanseromza POVR II generacije, ~ini ovo voziloefikasnim borbenim sredstvom. Zadovo-qavaju}i SUV omogu}uje upravqawe i na-vo|ewe naoru`awa i raketa dawu, a topai mitraqeza i u no}nim uslovima na da-qinama koje zadovoqavaju potrebe dej-stva u uslovima borbe u gradovima i asi-metri~nim situacijama.

Ovakav koordinisani zahvat doma}eodbrambene industrije i instituta za re-lativno kratko vreme od dve godine, mo`ese oceniti vrlo povoqno. On ostavqa mo-gu}nosti za daqu dogradwu tih vozila iBVP M-80A, uz modernizaciju nekih pod-sistema koji u ovom slu~aju nisu obuhva-}eni.

Milosav C. \OR\EVI]

39

2.000 m. Za ciqeve u vazdu{nom prostoruizgravirane su dve skele, jedna za visinedo 250 m, a druga za visine iznad 250 m. Uno}nom kanalu sprava uveli~ava 7,2 putasa dozvoqenim odstupawem od +/-10 odsto.Vidno poqe je 60 30.

NOVI DIZAJN

Kupola M91E-II je novoga dizajna, iz-gra|ena od pancirnog ~elika, debqine do25 mm napred, 13 mm sa strane i 8 mmnazad. Oblik kupole je poligonalna pira-mida, a dowi deo je pro{iren radi udob-nog sme{taja sedi{ta ni{anxije opera-tera, komandnog bloka, upravqa~kog pultaraketa i prikqu~ewa korpe kupole. Obez-be|ena je balisti~ka za{tita od dejstvaprojektila AP 20 mm na daqini od 300 m,sa predwe strane, a od projektila AP 7,62mm sa ostalih strana na daqini od 100m. Konstrukcija kupole i oblik omogu}a-vaju ni{anxiji operateru da kontroli{esve funkcije kupole i brz prelazak sa jed-ne na drugu funkciju (raketirawe, ga|awe).Deo unutra{wosti je za{ti}en od barut-nih gasova i sile trzawa topa. Masa pra-zne kupole je 1.430 kg, borbenog kompleta352 kg, a ukupna borbena masa kupole sasvim ure|ajima i opremom, koji joj pripa-daju, ra~unaju}i i te`inu ni{anxije ope-ratora, iznosi 1.862 kg.

Umesto hidrauli~nog pokretawa ku-pole i topa (bazni model kupole M91), nazahtev kupca, za tu namenu ugra|en je elek-tromehani~ki servosistem, koji mo`e daradi na dva na~ina. Osnovni je poluauto-matski, a pomo}ni re`im je ru~ni. U polu-automatskom re`imu posti`e se maksimal-na brzina navo|ewa kupole po pravcu od

80 u sekundi, a topa po visini brzinomod 50 u sekundi. Minimalne brzine u obasmera je 0,3/s.

Navedene odlike konstrukcije, masei dimenzije kupole M91E-II omogu}ile suwenu integraciju sa oklopnim telom vozi-la, ostavqaju}i dovoqno prostora u vo-zilu za sme{taj 10 vojnika, potpuno opre-mqenih za borbu (pored tri stalna ~lanaposade: voza~a, ni{anxije operatera ikomandira). Prostor za iskrcno odeqe-we pe{adije raspore|en je u sredini vo-zila i oko korpe kupole. Na bo~nim stra-nama sme{tena su sedi{ta za po tristrelca, a popre~no je kupa za ~etiri voj-nika. Posada ulazi u vozilo kroz triotvora na krovu.

OSAVREMEWIVAWE POGONA

Na zahtev stranog naru~ioca izvede-na je i remotorizacija BTR-50. Da bi sepoboq{ale performanse pokretqivostiugra|en je ja~i motor novije proizvodwe(od postoje}e pogonske grupe sa dizel-mo-torom V-6 od176 kW). Preduze}e IMK14. oktobar iz Kru{evca ugradilo je do-ma}i motor koji se koristi u BVP M-80A.To je desetocilindarski dizel-motor, sna-ge 235 kW (320KS). Tako|e je zamewenamehani~ka transmisija sa transmisijom ubloku koja je projektovana za BVP M-80A.Transmisija objediwuje funkcije mewa~astepena prenosa i ure|aja za upravqawevozilom. Modifikacijom bo~nih preno-snika obezbe|eno je dovo|ewe pogona napropelere vodomlaznih pokreta~a za plo-vqewe na vodi. Hidrauli~ni ure|aj zaupravqawe olak{ava promenu pravcakretawa, ko~ewe i zaustavqawe vozila.

PRIMER DRUGIH

Svojih 15.400 zastarelih oklopnih transporteraM113 APC SAD su modernizovale i rasporedile ih uborbene jedinice i Nacionalnu gardu. Britanci modern-izuju svoj oklopni transporter FV 432, koji je vr{wakna{eg M-60, i zadr`avaju ga do 2020. godine u opera-tivnoj upotrebi.

Glavno oru|e kupole jeste automatski top M-86, kalibra 30 mm

mu naziv ka`e, taj sistem je rezultat na-pora ne samo jedne, ve} vi{e konstruk-cionih biroa: Uraltransma{, Burevest-nik, Uralvagnzavod i CNIIM. Oporav-kom ruske privrede i pove}awem izdva-jawa za armiju, te ostvarenim napret-kom na ovom poqu u svetu, postoje ozbi-qni izgledi da ovaj program bude uspe-{no realizovan.

Ukratko, koalicija SV predstavqaugradwu potpuno preure|ene i daqinskikomandovane kupole (bez posade) samo-hodnog artiqerijskog oru|a 2S19 na{asiju tenka objekt 195. U tom pogledu,koncepcija vozila koalicija SV je iden-ti~na nema~kom prototipu AGM (ArtilleryGun Module), koji koristi daqinskiupravqanu kupolu postavqenu na zadwi

15. februar 2007.

DVOCEVNIGROMOVNIK

40

U

S A M O H O D N A T O P - H A U B I C A K O A L I C I J A S V

posledwih desetak godina svet jeugledalo mno{tvo novih samohod-nih top-haubica, visokih perfor-mansi, po~ev od ju`noafri~ke G-6,preko ruske 2S19 msta-S, brita-

nske AS-90 Braveheart, pa do sjajne ne-ma~ke PzH-2000, koja se danas zahvaqu-ju}i odli~noj kombinaciji velikog dome-ta i brzine ga|awa smatra za najefika-snije operativno oru|e ove vrste nasvetu. Sva pomenuta oru|a imaju kali-bar 152 ili 155mm, sa cevima du`ine45 ili 52 kalibra, i osnovna koncep-cija se u velikoj meri ne razlikuje. Jed-nostavno, sve su to jednocevna oru|a ku-polne ugradwe, sa velikim borbenimkompletom, opremqena automatskim pu-

wa~ima i postavqena na te{ke to~ka-{ke ili ~e{}e, guseni~ne {asije.

Amerikanci su devedesetih godinapro{log veka svojim artiqerijskim si-stemom XM-2001 Crusader `eleli da na-prave revolucionarno oru|e, veliketrajne brzine ga|awa, sa znatno ve}imborbenim kompletom, dometom 50 km iboqom pokretqivo{}u od postoje}ih.Me|utim, zbog preambiciozne namereda smawe masu ispod 33 tone (~ime bise pove}ala strategijska pokretqivost)2002. godine odustalo se od programa ukorist oru|a NLOS-C, mawe mase. Rusisu, kao odgovor na ameri~ki Crusader,zapo~eli razvoj vozila sa dvocevnimoru|em 152 mm ~iji naziv je tek nedav-no obelodawen: koalicija SV. I kako

Rusi svakom novomgeneracijom borbenihvozila iznena|uju svet. Ve} je prikazan novi tenkcrni orao, a nedavno iprototip samohodne top-haubice na istoj {asijipod nazivom koalicija SV.Zanimqivo je da novo oru|e ima dve cevi, {to je retkost za kopnena vozila, a jo{ je ~udnije da se nalaze jedna iznad druge!

deo {asije vi{ecevnog lansera raketaMLRS. Ina~e, tenk objekt 195 je ve} dva-desetak godina u razvoju i predstavqaperspektivnog ruskog oklopwaka, na za-padu poznatog kao T-95, ali kona~naoznaka nije poznata (ne radi se o tenkucrni orao, koji }e se nuditi kao moder-nizacija T-72 i T-80 ili novo vozilo na-meweno izvozu), sa potpuno novom {asi-jom sa sedam oslonih to~kova sa svakestrane. Za sada se na objavqenim foto-grafijama jasno vidi da je prototip po-stavqen na modifikovanu {asiju tenkaT-80. Kako je predvi|eno da ovaj tenkima kupolu sa daqinskom komandom, we-gova {asija je predstavqala idealno re-{ewe za ugradwu tako|e daqinski upra-vqane kupole za potrebe samohodnog ar-tiqerijskog oru|a.

NEPREVAZI\ENABRZINA GA\AWA

Unutar kupole nalaze se jedna iz-nad druge dve top-haubice, izra|ene odnovog poboq{anog legiranog ~elika,postavqene u jedan sklop, koji vr{ielevaciju. Oru|a du`ine cevi 52 kali-bra opremqena su izuzetno dugim per-foriranim gasnim ko~nicama, visokeefikasnosti, i imaju zasebne sistemeautomatskog puwewa. Automatski puwa-~i nalaze se u ni{i kupole levo (ako seposmatra sa gorwe strane) i sastoje seod dva dvostruka lan~asta prenosnika,postavqena jedan iznad drugog. U ni{ise tako|e nalaze, ali sa desne strane,segmentirana barutna puwewa. Kombi-nacijom odre|enog broja pojedina~nihsegmenata posti`e se `eqeni domet od-re|enom elevacijom. Kod oru|a ove vr-ste mogu}e je tako odabrati elevacioniugao i broj segmenata, da u pribli`noisto vreme na ciq padne nekoliko pro-jektila. Borbeni komplet po cevi izno-si 32 projektila i vi{e od 150 pojedi-na~nih segmenata puwewa, {to zna~i daje ukupni borbeni komplet 72 projekti-la i vi{e od 300 puwewa! Pore|ewaradi, nema~ki PzH-2000 nosi 60 projek-tila i 288 segmenata puwewa.

Ugradwom dva oru|a, ostvarena jedo danas neprevazi|ena brzina ga|awaza jedno samohodno oru|e kalibra152/155 mm od ukupno 16 projektila uminuti (PzH-2000 do 10)! Primera ra-di, ova brzina ga|awa je ve}a nego kodbilo kog tenka opremqenog automatskimpuwa~em, a poznato je da su standardnitenkovski kalibri danas 120 i 125mm, pri ~emu je masa projektila upolamawa. Maksimalni domet iznosi do 40

41

km (PzH-2000 do 41,8 km), a oru|e imamogu}nost ispaqivawa ~itavog dijapa-zona projektila od klasi~nih, prekomunicije sa gasogeneratorom do inte-ligentne municije sa samonavo|ewemtipa krasnopoq.

Zahvaquju}i visokom stepenu auto-matizacije, posada je svedena na svegadva ~lana koji sede u predwem delu tru-pa jedan pored drugog, {to je novi pomaku odnosu na konkurente, koji imaju posa-du od najmawe ~etiri ~lana (PzH-2000 iAS-90 pet ~lanova, jedino nema~ki AGMdva ~lana). Ovaj polo`aj posade obez-be|uje i visok stepen sigurnosti, jer supotpuno odvojeni od barutnih puwewa.Stru~noj javnosti jo{ nisu poznati ni-kakvi detaqi o gabaritima i {asiji no-vog tenka. Jedino je obelodaweno da jemasa vozila 55 tona.

Uop{te gledano, sama ideja da se ko-risti dvocevni artiqerijski sistem, do-lazi sa mornari~kih artiqerijskih oru-|a, gde je to bila redovna praksa, poseb-no u ranijem periodu kada je brodska ar-tiqerija predstavqala oslonac vatrenemo}i broda. Na taj na~in ostvarivana jeve}a brzina ga|awa, uz racionalnost ko-ri{}ewa jedne kupole, koja je, iako ve}ihdimenzija nego kada bi oru|e bilo jedno-struko, mogla da otvara vatru i bo~no saoba oru|a, bez zna~ajnijeg pove}awa du-`ine brodskog trupa. Tako su svetlost da-na ugledale dvocevne, trocevne, pa ~ak i~etvorocevne kupole. Rusi su do{li dozakqu~ka da bi dvocevno mornari~ko oru-|e kalibra 152 mm i te kako predstavqa-lo napredak u odnosu na postoje}a dvo-cevna oru|a AK-130 kalibra 130 mm, nesamo zbog ve}eg dometa i vatrene mo}i,ve} i zbog unifikacije kalibara u Kopne-noj vojsci i Ratnoj mornarici. Iz tog raz-loga, predla`e se upotreba identi~nogsklopa sa dva topa u vertikalnom raspo-redu, ali sa izmewenim automatskim pu-wa~em postavqenim ispod palube, a ne uni{i. Ovo je ura|eno jer kupola samohod-nog oru|a koalicija SV ima veoma velikedimenzije, upravo zbog velikih gabaritaautomatskog puwa~a, koji ni u kom slu~ajunije mogao biti ugra|en unutar ina~e sku-~enog trupa preuzetog sa tenka.

Na brodu je situacija sasvim druga-~ija: trup broda je vrlo prostran i mo`epru`iti odli~nu za{titu automatskom pu-wa~u. Tako|e, kupole savremenih brodskihtopova postaju sve mawe, izra|uju se odtakvih materijala i dobijaju uglastiji ob-lik, kako bi se {to vi{e smawio radar-ski odraz. Ugradwa automatskog puwa~a utrup doprinela bi i znatnom pove}awuborbenog kompleta, koji prema objavqe-

nim {emama mo`e biti i za 60 odsto ve-}i. Ideja kori{}ewa kopnenog artiqe-rijskog oru|a na brodovima nije nova, gdeje najsve`iji primer nema~ki konceptMONARC, koji podrazumeva ugradwu kom-pletne kupole samohodnog artiqerijskogoru|a 155 mm PzH-2000 na posebnu plat-formu, postavqenu na palubi jedne fre-gate nema~ke RM.

Amerikanci i Britanci tako|e ra-de na mornari~kim topovima 155 mm,ali oni koriste namenska oru|a du`inecevi 62 i 52 kalibra, respektivno.Prednost ovih velikih kalibara u odno-su na standardne mornari~ke (100, 127,130 mm) je znatno ve}i kapacitet pro-jektila, koji mo`e poneti sofisticira-ni sistem navo|ewa, razli~ite tipovebojnih glava (probojne, kasetne, opre-mqene inteligentnom submunicijom),te sopstveni mlazni pogon, ~ime se do-meti mogu vi{estruko pove}ati (ameri~-ki projektil LRLAP ima domet od 120 km,a francuski Pelican 80 km). Naravno,ova municija se, u odre|enom broju slu-~ajeva, predvi|a i za kopnene artiqe-rijske sisteme.

ZANIMQIV KONCEPT

Sve u svemu, koalicija SV predsta-vqa nesumwivo izuzetno interesantankoncept, potpuno druga~iji od zapadnihartiqerijskih sistema. Wime se tako|ena ka{i~icu pokazuju mogu}nosti {a-sije dugo najavqivanog ruskog perspek-tivnog tenka, na osnovu ~ega se da naslu-titi i wegova maksimalna masa. Ukolikobude novca za zavr{etak projekta tenkaobjekt 195 i samohodnog artiqerijskogsistema koalicija SV, svet te{kih oklo-pnih vozila posta}e znatno zanimqivijijer }e i pomalo u~mali i posledwih go-dina suvi{e tradicionalni zapadnistru~waci morati da prate i parirajuizazovu iz Rusije. Pri tome, moramo jo{jednom spomenuti nema~ki prototip AGMsa identi~nom koncepcijom daqinskiupravqane kupole sa oru|em 155 mm.Tako|e, vide}emo kako }e se odvijati du-el budu}ih ruskih artiqerijskih siste-ma velike brzine ga|awa i konvencio-nalnijih zapadnih konkurenata, koji }e sdruge strane u najskorije vreme imatimogu}nost ispaqivawa navo|ene muni-cije sa vi{e nego dvostruko ve}im dome-tom.

Za utehu je ~iwenica da osnovni na-gon ka inovacijama ne}e dolaziti usledstraha od mogu}e konfrontacije, ve} oduspeha na tr`i{tu.

Sebastian BALO[

15. februar 2007.42

TRF1. Na taj na~in su napravili osnovu zanovu klasu lakih, vazdu{noprenosnih, da-lekometnih, samohodnih artiqerijskihoru|a.

Juna 1994. godine prikazan je funk-cionalni model oru|a baziran na {asijikamiona Mercedes-Benz/Unimog U 2450 L6x6. Takva vozila su rasprostrawena pocelom svetu, tako da je logisti~ka podr-{ka bila obezbe|ena. Kamion je biosnabdeven jednom neoklopqenom kabinomza voza~a i komandira i drugom neoklo-pqenom kabinom, odmah iza prethodne, za~etiri dodatna ~lana posade. Oru|e je

Unutra{wiizgled pume

PROJEKATNA SVOJURUKU

H A U B I C A 1 5 5 M M C A E S A R

CAESAR ozna~avanovu klasu lakih,vazdu{noprenosnih,dalekometnih isamohodnih artiqerijskihoru|a. Wegova osnovnaprednost je {to imasli~nu vatrenu mo} kao i postoje}a vu~na isamohodna artiqerijskaoru|a, ali poseduje mnogove}u strate{ku mobilnosti kra}e vreme odpripreme elemenata zaga|awe do napu{tawapolo`aja.

Pre trinaest godina na sajmu Eurosa-tory prikazan je funkcionalni modelsamohodnog artiqerijskog oru|a155 mm/52 CAESAR (Camion Equiped`un Systeme d`Artillerie), a zanimawe

ekspedicionih trupa {irom sveta za tosredstvo ukazuje da wegovo vreme kona~-no dolazi.

Sve je po~elo tako {to je francuskakompanija Giat ovaj projekat iniciralana svoju ruku. Naime, oni su u saradwisa firmom Lohr Industries montirali na ka-mion 6h6 top 155 mm sa gorwim lafetomod unapre|enog vu~nog oru|a 155 mm

ugra|eno na zadwi deo kabine, sa cevi ko-ja je usmerena preko kamiona. Sile kojese javqaju pri ga|awu prenose se na tlopreko oslone plo~e koja se nalazi, tako-|e, na zadwem delu kamiona. Oslona plo-~a se pokre}e hidrauli~ki. U polo`aju zaga|awe zadwi to~kovi su izdignuti i ne tr-pe nikakvo optere}ewe.

Konstrukcija je modifikovana i prviprototip (R1) se pojavio 1998. godine saredizajniranim a{ovima, objediwenomkabinom i automatskim ni{awewem. Pre-ra|ena kabina je omogu}avala sme{taj{estoro qudi i bila je rasklopiva (ski-

vozila (u horizontalnoj ravni) je izme|u210 i 270 sa leve strane. Oru|e se navo-di automatski, ali postoji i ru~ni pogonkao rezerva.

U slu~aju vazdu{nog transporta cevse mo`e spustiti ispod granice od 17ste-peni. To se posti`e tako {to se najpre ve-trobransko staklo gurne ispred voza~a ipostavi na haubu. Nakon toga se skida us-ka traka sa krova i omogu}ava cevi da sespusti pored voza~a.

Iznad kolevke je postavqen radarkoji daje podatke o brzini projektila naustima cevi. Ti podaci se prosle|uju ra-~unaru koji obavqa i balisti~ke prora-~une. On je obrtan na svom postoqu i omo-gu}ava komandiru vozila (sa desne stra-

43

dalo se vetrobransko staklo) kako bi secev spustila ispod horizontale, radi va-zdu{nog transporta.

OSNOVNI PODACI

Krajem 1998. godine haubica je bilapredmet petonedeqnih ispitivawa fran-cuske vojske, koja, treba i to re}i, u tomperiodu nije imala nikakve zahteve zaoru|em takvog tipa. Tada se u{lo u proje-kat modernizacije samohodne haubiceAUF1 na standard AUF1 TA, u prvoj fazi,a zatim na standard AUF2. Tako|e je pla-nirano i zadr`avawe u operativnoj upo-trebi 105 odli~nih haubica 155 mmTRF1. Me|utim, u kontekstu promene bez-bednosnog okru`ewa i restrukturisawafrancuske vojske, CAESAR je, sa dobromtakti~kom mobilno{}u kombinovanom samogu}no{}u vazdu{nog transporta, odli~-nim sistemom za upravqawe vatrom (SUV)i relativno malom cenom, predstavqaoatraktivan predlog za vojsku.

Posle debata u oktobru 2000. godi-ne objavqeno je da je vojska zainteresova-na za nabavku pet oru|a (baterija od ~e-tiri oru|a + jedno rezervno) koja bi de-taqno ispitala. Nakon ispitivawa 1998.godine, pripadnici vojske ukazali su neneke nedostatke i oni su ispravqeni nadrugom prototipu (R2) koji je prikazanaprila 2002. godine. I upravo je R2 usvo-jen za nultu seriju. Najzna~ajnija promenau odnosu na R1 bila je jednodelna oklo-pqena kabina namewena za pet ~lanovaposade, koja je omogu}avala balisti~ku za-{titu od zrna 7,62h51 mm na rastojawuve}em od 200 m. Debqina prozora na ka-bini je 26 mm. Kabina je i klimatizova-na. Tako|e su pojednostavqeni sistem zapuwewe projektila i hidrauli~ni sistem,a broj metaka u borbenom kompletu pove-

}an je sa 16 na 18. Mawa kabina, bunke-ri za municiju napravqeni od kompozitai smaweni broj ~lanova posade, uticalisu da masa vozila opadne od 17,8 na 17,1tonu. Svih pet vozila je zvani~no isporu-~eno u junu 2003.

Masa kamiona u neoptere}enom sta-wu bila je 15,8 tona, du`ina 10, visina3,7 i {irina 2,55 metra. Pogon sa~iwa-va turbohraweni dizel motor MercedesLA6 od 177 kW (240 KS) koji omogu}ava au-tonomiju kretawa od 600 km i brzinu od100 km/h, a u terenskim uslovima do 50km/h. Klirens je 0.4 m, a savladava vode-nu prepreku dubine 1,2 metra.

Monoblok cev je du`ine 52 kalibrasa komorom zapremine 23 litra. Zatva-ra~ je zavojni, otvara se nagore i to hi-drauli~nim putem. Zatvara~ je snabdevenautomatskim ure|ajem (tipa revolver) zapostavqawe kapisli u odgovaraju}i polo-`aj za naredno opaqewe. Dobo{ sadr`i14 kapisli. Pri posrednom ga|awu eleva-cija se kre}e u rasponu od +170 do +70stepeni, a pomerawe po pravcu je 170 le-vo i 170 desno. Kabina onemogu}ava po-stizawe pune depresije cevi du` ose vozi-la. Pored ovoga, mogu}e je, okre}u}i vo-zilo udesno u odnosu na pravac ciqa, ne-posredno ga|ati sa leve strane vozila (uslu~aju potrebe za uni{tavawem bunkerai zgrada...). Opti~ki ure|aj za neposrednoga|awe nalazi se sa leve zadwe straneoru|a. Prilikom neposrednog ga|awaelevacija se kre}e u rasponu od -30 do+100, koriste}i modularno puwewe zo-na 4. Ugao koji tada cev zahvata sa osom

UTISCI

CAESAR je tehni~ki ispitivan u 40.artiqerijskom puku, a takti~ki u 93. ar-tiqerijskom puku. Korisnici su odu{e-vqeni wegovom strate{kom mobilno-{}u, jednostavnom obukom i velikom ta~-no{}u poga|awa zahvaquju}i balisti~-kom ra~unaru. Iako nije za{ti}en kaoAUF1, brzina dejstva omogu}ava mu do-bar stepen za{tite imaju}i u vidu krat-ko vreme pripreme za ga|awe. Najve}aopasnost u tzv. mirovnim operacijamaoru|u preti iz pozadine i zato }e kabi-na biti oklopqena i imati balisti~kuza{titu nivoa 2, po STANAG-u. Predvi-|eno je da broj tih oru|a u artiqerij-skim pukovima bude 24 ili 32.

ODLIKE

Borbena masa sredstva iznosi17,1 tonu, du`ina je 10, visina 3,7 i{irina 2,55 metra. Pogon sa~iwavaturbohraweni dizel motor Mercedes LA6od 177 kW (240 KS) koji omogu}ava auto-nomiju kretawa od 600 km i brzinu naputu od 100 km/h, a u terenskim uslovi-ma do 50 km/h. Vatrenu mo} toj haubicidaje top 155 mm/52 kalibra. Brzinavatre je {est projektila u minuti, a do-met od 4,5 do 42 km. Savladava vodenuprepreku dubine 1,2 metra, a vreme za-uzimawa i napu{tawa polo`aja je oko60 sekundi. Mo`e se transportovati va-zdu{nim putem avionom S130 (jedno oru-|e) i helikopterom SN53. Haubicu opslu-`uje peto~lana posluga (tri izuzetno).

Balisti~ki ra~unar obezbe|uje velikuta~nost poga|awa

OPTOELEKTRONSKISISTEM SPOTL ITE

Izraelska kompanija Rafael proiz-vela je novi optoelektronski sistem za ot-krivawe i precizno locirawe vatrenihpolo`aja streqa~kog naoru`awa. Osnov-ni elementi sistema Spotlite su termovizij-ska kamera, laserski daqinomer, ozna~i-va~ ciqeva, GPS i jedinica za kontrolu.

S. A.

ne) da, s jedne strane, primi nare|ewa iima uvid u takti~ku situaciju, a s drugeomogu}ava voza~u (sa leve strane) pristuppodacima kqu~nim za navigaciju. Na zad-woj strani vozila je izme{ten i displejkoji prikazuje odre|ene elemente za ga|a-we. Na oru|u postoji i dava~ temperaturecevi koji upozorava poslugu na mogu}nostpregrevawa.

VATRENA MO]Masa sklopa cevi sa automatskim

zavojnim zatvara~em i poluautomatskimpuwa~em projektila iznosi 3.400 kg. Nacevi se nalazi gasna ko~nica efikasno-sti 30 posto. Nominalna brzina ga|awaiznosi {est metaka u minutu. Cev je ne-hromirana i trebalo bi da izdr`i 500punih puwewa (zona 6) na temperaturi od630S. Kompanija Giat tvrdi da bi se brojispaqenih punih puwewa pove}ao najma-we dva puta ako bi se cev prethodno au-tofretovala, a nakon toga i hromirala.

Giat zajedno sa Eurenco-om razvijabimodularno barutno puwewe koje bi semoglo koristiti u temperaturnom opseguod -420S do +630S. Zavr{etak razvojabarutnog puwewa se planirao za 2006.godinu, mada je prvobitna namera bilada se to poklopi sa uvo|ewem u opera-tivnu upotrebu samohodne haubice AUF2,2005. godine (koja ima potpuno automa-tizovan sistem puwewa). U me|uvremenuse za potrebe ispitivawa oru|a koristepuwewa firme Rheinmetal DM72 iDM72A1, kombinovana sa standardnimfrancuskim projektilom OE F2 (LU 111).Ovaj projektil je projektovan za bali-sti~ki sistem 39 kalibara i ne mo`e sekoristiti iznad zone 5. Shodno tome, zaispitivawa je nabavqena i odre|ena ko-li~ina usavr{enih projektila LU211, ko-ji su u{li u proizvodwu 2000. godine ido sada su prodati Norve{koj i Danskoj.Sa upu{tenim dnom ostvaruju maksimal-ni domet 24 km (zona 5), odnosno 30 km(zona 6). Ako se na wih navije jedinicageneratora gasa onda se mo`e ostvaritidomet od 39 km. Giat je ponudio i projek-til NR265 ERFB BB (Extended Range FullBore Base Bleed) dometa 42 km, ali gafrancuska vojska nije usvojila. Tako|e jeproizveo i drugu verziju projektilaLU211, u oznaci LU211-M, koji je fran-cuska vojska svrstala u tip 1 nesenzitiv-ne municije (IM).

Haubica }e se ~esto transportovativazdu{nim putem i koristiti u sukobimaniskog intenziteta, pa je izuzetno va`noda municija bude {to mawe osetqiva(rawiva). Zato se o~ekuje da municiju ti-pa 1 (npr. LU211-M) koriste snage za br-ze intervencije.

Smatra se da uvo|ewem CAESAR-apo~iwe da se ostvaruje san artiqeracao autonomnom delovawu. Mada se, s dru-ge strane, korisnici jo{ nisu transfor-misali (metod komandovawa...) da bi upotpunosti iskoristili sofisticiranefunkcije tog artiqerijskog sistema. Is-kustva iz Iraka pokazuju da veliki dometoru|a nije zna~ajan samo zbog kontraba-tirawa i drugo, ve} i zbog podr{ke raz-li~itim jedinicama koje se nalaze na {i-rokom podru~ju. Izra|en je i funkcio-nalni model logisti~kog vozila koje }emo}i da prevozi 72 metka.

ME\UNARODNASARADWA

U oktobru 2002. godine to oru|e jeprikazano za potrebe KoV SAD. Za osamdana obu~ena je ameri~ka posluga sa tak-ti~ko-tehni~kog aspekta, a onda su izveliga|awa. Ispaqeno je 116 metaka, pri ~e-mu su koristili standardni ameri~kiprojektil M107 i barutno puwewe u ke-sama M4A2. Tvrdi se da je ta~nost pogo-daka bila velika i da je vi{e od 20 od-sto projektila direktno palo na mete(daqina ga|awa je bila 8 km). Amerikan-ci su obavili dva imitaciona ga|awa.Francuska posluga je ispalila 16 pro-jektila istovremeno sa pet razli~itihmesta i brzo napustila polo`aj. Sedamprojektila je zavr{ilo u meti, a devet jepalo na rastojawu 50 m od ciqa. U zavr-{noj etapi prikaza Francuzi su demon-strirali brzinu ga|awa i pri tom ispa-lili {est metaka M107 za 57 sekundi.

CAESAR je lak{i i ima ve}i domet odameri~ke visokoautomatizovane samo-hodne haubice 155 mm /39 NLOS-C (Uni-ted Difense) koja je jo{ u razvoju. United Di-fense i Giat su sklopili izvesne ugovorepa se mo`e dogoditi da ameri~ka firmaproizvodi CAESAR za trupe SAD-a.

Osnovna prednost ovog artiqerij-skog sistema je {to ima sli~nu vatrenumo} kao i postoje}a vu~na i samohodnaartiqerijska oru|a, ali poseduje mnogove}u strate{ku mobilnost i kra}e vre-me od pripreme elemenata za ga|awe donapu{tawa polo`aja. Sem toga, CAESARispuwava i dva va`na elementa koja ka-rakteri{u dana{wa boji{ta, a to subrzina i sigurnost. Brzina delovawazavisi od precizne i ta~ne komunikaci-je na osnovu koje komanda prosu|uje dali postoje}a jedinica mo`e biti anga-`ovana ili ne, i prora~una elemenataza ga|awe u realnom vremenu. A sigur-nost zavisi od bezbednosti za{ti}enihpodataka ({to umawuje qudske gre{ke) iodre|ivawa redosleda operacija, o ~e-mu vodi ra~una SUV.

Igor MIHAJLOVI]

44

MINI-ROBOT KOBRAFrancuska firma Cybernetix proiz-

vela je vi{enamenski mini-robot Cobra.Re~ je o daqinski vo|enom vozilu robotunamewenom za upotrebu u veoma ograni-~enom manevarskom prostoru. Ima du`i-nu od 364 mm, {irinu 392 mm, visinu170 mm, klirens 48 mm i masu 5,6 kg.Pokre}e ga 12V Ni/Cd baterija, koja muobezbe|uje prose~nu radnu autonomiju od90 do 120 minuta i najve}u brzinu kreta-wa do 7,5 km/h. Glavni senzori su mu dvednevno-no}ne kolor mini-kamere od kojihje predwa sa trostrukim pove}awem. Os-im tih kamera, robot ima i dve svetle}ediode (LED) za osvetqavawe predmeta ko-je ispituje. Vo|ewe robota je radio-putemsa daqine do 130 metara. Sistem vo|e-wa i kontrole ukqu~uje prijemnik zvuka islike na 14,2 cm velikom ekranu sa te~-nim kristalima (LCD). Cobra se mo`e ko-ristiti pri temperaturama od -10 do + 55 stepeni Celzijusa.

S. A..

15.februar 2007.

IRANSKO OKLOPNOBORBENO VOZILO

Organizacija iranske vojneindustrije nedavno je objavila da je zapotrebe izvoza razvila oklopnoborbeno vozilo pe{adije. Re~ je o novojverziji to~ka{a sa pogonom 4h4, podnazivom Rakhsh.

BVP ima ~eli~nu kupolu spojenu satelom vozila ~vrstim varom, {to omo-

gu}ava uspe{nu za{titu od naoru`awa dokalibra 7,62 mm. Maksimalna te`inavozila sa borbenim tovarom je oko 7,5tona, a maksimalna brzina je 95 km/h. Zasvetsko tr`i{te se izra|uje opremqen unekoliko razli~itih varijanti: sa seri-jom lansera dimnih kutija, kao NHB vari-janta i sa kerami~kim oklopom. U pripre-mi je i izrada vozila sa oklopom kojipru`a za{titu od naoru`awa kalibra do14,5 mm.

G. K.

Ameri~ki marinci u Iraku upotre-bqavaju novi daqinski sistem za brzoni{awewe TRAP T-25OD (Telepresent Ra-pid Aiming Platform). Re~ je o platformina kojoj su sme{teni naoru`awe (pu{kaM16, pu{komitraqez M249 SAW iliM24OG ili snajperska pu{ka M-82),ni{anske (holografski HWS) i osma-tra~ke sprave. Sistem TRAP ~ine posto-qe, okvir za sme{taj oru`ja i municije,opti~ki i elektronski sklop. Postoqe je

kablom povezano s kontrolnom jedini-com, izvorom elektri~ne energije i me-hanizmom za okidawe i osmatrawe. Mo-

dularni opti~ki sklop sistema ukqu~uje{irokougaonu kameru za osmatrawe,termovizijsku dnevno-no}nu kameru zaosmatrawe i kameru za ni{awewe. Kon-trolna jedinica sadr`i glavnu kontakt-nu sklopku, sklopku za izbor vrste va-tre, glavni osigura~ oru`ja, kontrolnelampice, prikqu~ak za vezu sa platfor-mom, mehanizme za osmatrawe i okida-we i izvor elektri~ne energije.

Sistem za ni{awewe omogu}avapomerawe ni{anske ta~ke do 1/10 uga-onog minuta, deluje u krugu od 360 ste-peni, a strelac operater mo`e da odplatforme bude udaqen do 100 metara.Masa sistema iznosi 29 kilograma.TRAP omogu}ava name{tawe oru`ja napolo`aje izlo`ene neprijateqskoj va-tri, dejstvo strelca operatera iz za-klona, boqu kontrolu odre|enog pod-ru~ja, prikupqawe obave{tajnih poda-taka, uni{tavawe neeksplodiranihubojnih sredstava, obezbe|ewe vojnihkonvoja i upori{ta, te snajperska iprotivsnajperska dejstva. Tim sred-stvom mogu se opremiti i robotizovanavozila za borbena dejstva. S. A.

45

IZVI\A^KI SISTEM STALKER IIIzraelski proizvo|a~ vojne opreme Rafael pro-

izveo je novi automatski mobilni sistem Stalker II na-mewen za izvi|awe, kontrolu i obele`avawe ciqeva.Operativne mogu}nosti sistema su otkrivawe i pra-}ewe pokreta qudi na daqini do 10, a vozila do 35kilometara. Sistem Stalker II sastoji se od terenskogvozila (Humer M1O97A2), kao platforme za sme{tajostalih delova sistema, doplerovog radarskog siste-ma (u kopnenoj ili mornari~koj varijanti), stabilizo-vanog optoelektronskog sistema (dnevno-no}na kame-ra, FLIR, laserski daqinomer), elektri~nog pokretnogteleskopa (visina 10 m), na kome su sme{teni antenaradarskog sistema i ku}i{te sa optoelektronskim si-stemom, navigacijskog sistema (GPS), savremenog ko-munikacijskog sistema za odr`avawe veze i prenospodataka i generatora za snabdevawe sistema elek-tri~nom energijom. S. A.

S I S T E M T R A P Z A B R Z O N I [ A W E W E

UKRAJINSKIRAKETNI SISTEM

U prvoj polovini 2007. godineo~ekuje se privo|ewe kraju projektanovog ukrajinskog raketnog sistema,koji ima karakter odbrambenog ipredstavqa vrlo ubedqivo sredst-vo za odvra}awe u odnosu na suse-dne zemqe. Kako se planira, raket-ni sistem kopno-kopno (za sadanepoznatog naziva) kao krajwi ciqima nano{ewe velikih gubitakaprotivni~koj strani. U razvoj tognovog borbenog sredstva bi}e ukqu-~eno vi{e od 100 ukrajinskih kom-panija. G. K.

Komanda za specijalne operacijeSAD SOCOM (US Special Operations Com-mand), pokrenula je postupak za nabavkujuri{ne pu{ke nove generacije (dva mode-la), koja bi zamenila sada{wih pet mode-la oru`ja sa kojima su naoru`ani pripad-nici specijalnih snaga. Posao je poverenfirmi FN Herstal, koja je proizvela dvaprototipa nove juri{ne pu{ke SCAR (SO-COM Combat Assault Rifle): SCAR-H, kali-bra 7,62 mm i SCAR-L, kalibra 5,56 mm.Oba modela }e imati na raspolagawu trivrste cevi (za zamenu cevi potrebno je petminuta) u du`inama 35,7 cm (standardna),25,5 cm (kratka) i 45,9-51 cm (snajper-ska). Izbor cevi zavisi}e od konkretnogzadatka. Model SCAR-H zameni}e pu{keM14 i MK11, a model SCAR-L pu{keM4A1, COBR i MK12. Prvi primerci no-vih pu{aka pojavi}e se do kraja ove godi-ne, a sveukupna zamena sada{wih modelanovim bi}e zavr{ena do 2011. godine.

S. A.

NOVA JURI[NA PU[KA

I T A L I J A N S K I N O S A ^ A V I O N A C O N T E

Osnovno naoru`awebroda Conte di Cavour~ine wegovivazduhoplovi i mo`eukrcati sve aktuelnetipove helikoptera i aviona koji su u naoru`awuItalijanske ratnemornarice, a i noviJoint Strike Fighter JSF-35. Najve}i brojletilica koje moguoperisati sa nosa~ajeste 24, odnosno 30,ukoliko je re~ samo o helikopterima.

Novi nosa~ aviona RM Italije Contedi Cavour C-552 krajem decembrazavr{io je prve probne vo`we. Tajmoderni ratni brod do kraja novem-bra ove godine bi}e zvani~no uve-

den u operativnu upotrebu Italijanskeratne mornarice (IRM).

Conte di Cavour ima 27.100 tona pu-nog deplasmana, dug je 244, {irok 39, agaz mu iznosi 8,7 metara. Maksimalnomtrajnom brzinom od 28 ~vorova pokre}uga ~etiri gasne turbine General ElectricLM-2500, ukupne snage 88.000 kW, dok muakcioni radijus, pri ekonomskoj brziniod 16 ~vorova, iznosi 7.000 miqa. Nabrodu ima mesta za 1.202, ~oveka iakosama posada nosa~a aviona broji 450qudi ostatak ~ine 203 pripadnika va-zduhoplovne komponente, 140 pripadni-ka komande i {taba IRM, te 325 mari-

naca (pripadnika italijanske mornari~-ke pe{adije iz bataqona San Marko).Nosa~ aviona Cointe di Cavour izgra|enje u brodogradili{tu kompanije Finmec-canica u mestu Riva Trigoso pored \eno-ve. Gradwa je po~ela u leto 2001, a brodje porinut u more 20. jula 2004. godine.

Osnovno naoru`awe broda ~inewegovi vazduhoplovi, a Conte di Cavourmo`e ukrcati sve aktuelne tipove heli-koptera (EH-101 Merlin, NH-90, SH-3DSea King) i aviona AV-8B Sea Harrier kojisu u naoru`awu IRM, kao i novi Joint Stri-ke Fighter JSF-35. Najve}i broj vazduho-plova koji mogu operisati sa nosa~a je24, odnosno 30, ukoliko je re~ samo o he-likopterima.

Poletno-sletna paluba novog ita-lijanskog nosa~a aviona dimenzija je220h34 metra i na pramcu se zavr{avatzv. sky-jump rampom, nagiba 12 stepeni,koja omogu}ava da, V/STOL, avioni tipa

MODERNI RATN

D I C A V O U R C - 5 5 2

Harrier ili JSF-35, uzlete sa maksimal-nim teretom ubojnih sredstava i goriva.

Hangar pod palubom, dimenzija134h21 metar, mo`e da primi 12 heli-koptera ili osam aviona, a sa poletno-sletnom palubom povezuju ga dva liftanosivosti po 30 tona za podizawe vazdu-hoplova i dva lifta od po 15 tona zatransport municije i ubojnih sredstava.Nosa~ aviona Conte di Cavour posebnim~ini to {to se mo`e koristiti i kaotransportni brod za prevoz vozila guse-ni~ara i to~ka{a, umesto vazduhoplovau svom hangaru. Za ukrcaj vozila brod jeopremqen sa dve hidrauli~ne rampe no-sivosti po 60 tona, a u svoj hangar mo`eda primi 100 lakih terenskih kamionetaili 50 sredwe te{kih kamiona ili am-fibijskih vozila, odnosno 25 te{kih ten-kova Ariete.

Ina~e, nosa~ aviona Conte di Ca-vour je naoru`an tridesetdvocevnimvertikalnim lanserom za PVO raketeASTER-15, sa dva topa Oto Melara 76 mmSuper rapido i tri brzometna PVO topakalibra 25 mm.

N. BO[KOVI]

NI BROD

S U D B I N A P O D M O R N I C E T I P A 2 1 4

R

PAPANIKOLISUVELIKOKASNI

mornice Tipa 214 od kojih se samo prva,Papanikolis S-120, gradi u Nema~koj, aostale tri Pipinos S-121, MatrozosS-122 i Katsonis S-123, u brodogradi-li{tu Hellenic Shipyard u Gr~koj.

Podmornice Tipa 214 duge su 65metara, {iroke 6,3, a gaz im iznosi{est metara, i imaju puni deplasman od1.700 tona. Brzina u povr{inskoj vo-`wi je 12, a u podvodnoj vi{e od 20 ~vo-rova. Naoru`ane su sa osam torpednihcevi za torpeda kalibra 533 mm, od ko-jih su ~etiri sposobne za ispaqivaweprotivbrodskih raketa Sub Harpoon.Radna dubina rowewa iznosi vi{e od400 metara, a pogonski sistem AIP sa go-rivim }elijama omogu}ava im da pod vo-dom neprekidno provedu ~ak tri nedeqebez potrebe za ukqu~ivawem dizel-mo-tora koji bi pripunio akumulatorskubateriju. Krstare}i malim brzinama do~etiri ~vora, podmornice Tipa 214 ko-ri{}ewem AIP-a, pod vodom mogu pre}ii do 1.248 miqa, dok im akcioni radi-jus u povr{inskoj vo`wi iznosi 12.000miqa. Podmornicu opslu`uje posada od27 ~lanova, a mo`e ukrcati zalihe go-riva, hrane i vode koje joj omogu}avajuda na moru neprekidno provede 12 ne-deqa.

N. B.

atna mornarica Gr~ke odbila je da,usled niza tehni~kih nedostataka ot-krivenih u probnim vo`wama, primiprvu od ukupno ~etiri nove dizel-elektri~ne podmornice Tipa 214,

koja je po naruxbi gr~kog Ministarstvaodbrane izgra|ena u nema~kom brodo-gradili{tu firme HDW u Kilu. Podmor-nica Papanikolis S-120 navodno je,prilikom ispitivawa, pokazala lo{stabilitet u povr{inskoj vo`wi, a wenAIP, odnosno pogonski sistem koji ne ko-risti vazduh, postigao je snagu mawu oddeklarisane, pri ~emu je nakon nekolikosati kori{}ewa morao biti iskqu~enjer su se neke od komponenti pogona za-grejavale vi{e od predvi|ene radnetemperature. Grci su naveli i da prope-ler nove podmornice stvara znatno ve-}u kavitaciju i buku od o~ekivane, da na-padni periskop vibrira pri brzinamave}im od tri ~vora, da u deo hidrauli~-nih sistema prodire morska voda, te daantene pasivnog sonara ne funkcioni{upravilno.

Ratna mornarica Gr~ke odbila je daprimi podmornicu Papanikolis ~ija iz-gradwa ina~e ve} kasni 18 meseci u odno-su na planiranu dinamiku, sve dok nema~-ko brodogradili{te ne otkloni nedostat-ke. Gr~ka je naru~ila ukupno ~etiri pod-

Ratna mornarica Gr~ke odbila je da primi podmornicuPapanikolis,~ija izgradwa kasni ve} 18 meseci u odnosu na planiranu dinamiku, sve dok nema~ko brodogradili{te ne otkloni uo~ene nedostatke

15. februar 2007.48

A D U T I B R I T A N S K E K R A Q E V S K E M O R N A R I C E

Kraqevska mornarica Velike Brita-nije brzo se prilago|ava savreme-nim uslovima u svetu. Wena sposob-nost adaptacije ima najva`nije mestou proceni mogu}nosti takve mornari-

ce, a u skladu sa tim, obezbe|uju joj se mo-derne i relevantne snage. Mornarica mo-ra biti obu~ena i opremqena da odgovo-ri na krize gde god i kad god je to potreb-no. U sadejstvu sa kopnenim i vazduhoplov-nim snagama, mo`e se upotrebiti i kaodeo koalicionih snaga ili kao lider osta-lim nacijama u koaliciji.

Ekspedicione snage Kraqevske mor-narice u budu}nosti }e zavisiti od udarnemo}i aviona sa nosa~a, amfibijskih sred-stava i nuklearnih podmornica. Wenaosnovna uloga u spoqnoj i bezbednosnojpolitici Velike Britanije zahteva mewa-we organizacije i veli~ine flote i evolu-irawe prema mogu}im izazovima u budu}-nosti. Tako|e, mora funkcionisati sa {tomawe tro{kova, {to }e uticati na dizajn

budu}ih plovila. Mogu se o~ekivati anga-`ovawe mawih kompanija u gradwi brodo-va i nova tehnolo{ka re{ewa, ukqu~uju}ii ve}u kompjutersku automatizaciju, {to }ebrodove u~initi mo}nijim u borbi.

Prema mi{qewu brojnih analiti~a-ra, ovo je nova i uzbudqiva era za Kra-qevsku mornaricu. A broj brodova koji sugotovo u{li u upotrebu obezbe|uju joj me-sto jedne od najmodernijih mornarica usvetu.

RAZARA^ TIPA 45

Sada{wi tip razara~a 42 bi}ezamewen tipom 45, koji bi trebalo dau|e u upotrebu ove godine. Prvi iz serijenosi ime HMS Daring (D-32). Gradi seukupno {est brodova, deplasmana 7.350tona, du`ine 152,4 metra i {irine 21,2metra. Maksimalna brzina im je 27, a kr-stare}a 18 ~vorova. Daqina plovidbe je7.000 miqa, sa 18 ~vorova. Bi}e naoru-`ani raketama Harpoon i PAAMS, te to-

Velike Britanije i wenih saveznika u bu-du}im koalicionim akcijama.

Taj tip razara~a je ve}i od prethod-nika (tipa 42) i dimenzijama reflektujesvoje osobine u novoj ulozi koju su raza-ra~i dobili. Tako|e, pru`a mogu}nostmnogo ve}eg komfora svojoj posadi nego{to su ga imale dosada{we krstarice ifregate. Konstruisan je tako da izvodi{iroke ekspedicione zadatke, od humani-tarne asistencije i odbrambene diploma-tije u miru i krizama, do rata u razli~i-tim klimatskim uslovima od tropskih dosevernih.

Dizajniran je za ekonomi~nu upotre-bu i odr`avawe. Ima integrisani propul-zivni sistem od gasnoturbinskog alterna-tora Rols Royce WR-21, dva dizel-genera-tora i dva motora sa maksimalnom brzi-nom od 27 ~vorova. Wegova veli~inaolak{ava budu}e osavremewivawe, zame-nu i dopunu standardne opreme, bez ve}ihstrukturnih izmena.

PREPORODKRAQICEMORAEkspedicione snageKraqevske mornaricezavisi}e od udarne mo}iaviona sa nosa~a aviona,amfibijskih sredstava inuklearnih podmornica. A okosnica protivvazdu{neodbrane te mornarice i za{tita snaga VelikeBritanije i wenih saveznikau narednim koalicionimakcijama, bi}e razara~ tipa45, zajedno sa budu}imnosa~em aviona CVF -FutureAircraft Carrier.

pom 114 milimetara. Posada }e imatioko 190 ~lanova.

Opremqen svetski poznatim siste-mom protivvazdu{ne odbrane PAAMS(Principal Anti-Air Missile System), ima}eosnovnu ulogu u borbi sa avionima. Za-jedno sa budu}im nosa~em aviona (CVF-Fu-ture Aircraft Carrier), razara~ tipa 45 bi-}e okosnica protivvazdu{ne odbraneKraqevske mornarice i za{tita snaga

49

pru`aju ve}u mogu}nost pre`ivqavawa,ali i podr{ke. Posebno je zahtevan ve}idolet.

Letelice MASC zameni}e helikopte-re Sea King i omogu}iti produ`eno osma-trawe vazdu{nog i morskog prostora,presretawe ciqeva zajedno sa sistemomza ga|awe iza linije horizonta, a za tosu odabrani Merilin ASW, V-22 Osprey i E-2C Hawkeye.

MORNARI^KA PE[ADIJA

O~igledna su nastojawa da marin-ci operi{u u razli~itim okru`ewima od hladnih planinskih terena do vrelihpodru~ja na Sredwem istoku i u Africi,do xungli na Dalekom istoku. Novi pro-gram opremawa osigura}e im da u budu}-nosti budu mnogo sposobniji i mo}niji ne-go {to su to danas.

Kraqevska mornari~ka (Royal Mari-ne) pe{adija poseduje oklopna amfibijskavozila viking (u upotrebi odnedavno), ko-ja se mogu koristiti bilo gde u svetu u tem-peraturnom dijapazonu od -46 do +49stepeni Celzijusa. To vozilo je u~inilomornari~ku pe{adiju mnogo fleksibilni-jom, sa pove}anom za{titom i vatrenommo}i.

Sa mora operisa}e sa novih desant-nih dok-brodova (~etiri nova tipa Bay).Ta plovila su duga 176 metara i mo}i }eda nose dva puta vi{e opreme, vozila itrupa nego wihovi prethodnici tipa Sir Be-divere i tipa Sir Galahad. Za podr{ku ma-rincima slu`i}e dve nove platforme(LPDS) HMS Albion i HMS Bulwark, sa pri-marnom funkcijom da transportuju trupe iwihovu opremu (amfibijske juri{ne gru-pe) bilo morem bilo vazduhom.

Novi i ambiciozni program oprema-wa predstavqa oja~avawe i izgradwumornari~ke pe{adije i obezbedi}e imnastavak kqu~ne uloge zajedno sa Kraqev-skom mornaricom i ostalim ~iniocimaodbrane.

Bo{ko i Goran ANTI]

of Wales, koji u projektu nose oznaku CVF(budu}i nosa~ aviona).

Nosa~ aviona i wegove letelice bi-}e opremqeni za dejstva i operacije usvim vremenskim uslovima, dawu i no}u(napadne misije, vo|ewe ofanzivne podr-{ke kopnenim trupama i, ako je potrebno,obezbe|ewe za{tite pomorskim grupaci-jama). Svaka vazduhoplovna grupa sa no-sa~a bi}e skrojena prema svojoj nameni iima}e avione Joint Strike Fighter i helikop-tere Merilin, sistem osmatrawa i kontro-le vazdu{nog prostora (MASC). MASC }ezameniti helikoptere Sea King sa ugra-|enim sistemom za rano vazdu{no upozo-rewe. Taj sistem }e zajedno sa helikopte-rima Merilin omogu}iti potrebnu odbranuod vazdu{nih i povr{inskih pretwi ipru`i}e kompletnu sliku okru`ewa bor-bene grupe, ukqu~uju}i i podatke va`ne zaborbu protiv podmornica.

Avion Lockheed Martuin F35 JSF iza-bran je da pove}a prilagodqivost budu-}eg nosa~a aviona novim borbenim uslo-vima. Ima}e mogu}nost ugradwe katapul-ta i sajli za usporavawe letelica prisletawu i novu rampu za F-35. Projekatmo`e biti modifikovan za avione kojizahtevaju poletawe uz pomo} katapulta.

Po~etne indicije pokazuju da }e CVFbiti jedan od najve}ih brodova gra|enihza Kraqevsku mornaricu. U gradwu }e bi-ti ukqu~ena ~etiri brodogradili{ta.Projekat }e omogu}iti potreban pomakindustriji Velike Britanije, a prve pro-cene ukazuju na otvarawe 10.000 novihradnih mesta.

Na kona~ni projekat i izgled budu-}ih nosa~a aviona najvi{e su uticaliavioni izabrani za upotrebu na tim bro-dovima (FJCA-Future Joint Combat Aircraft),koji }e dejstvovati po svakom vremenu ina velikim udaqenostima, pru`ati podr-{ku kopnenim trupama i, ako je potrebno,za{titu pomorskim snagama. U pore|ewusa avionima tipa Sea Harrier, koji se da-nas koriste, wihova prednost je u tome{to mogu da lete iznad brzine zvuka i

NUKLEARNAPODMORNICA

Aktivnosti podmornica sa stanovi-{ta hladnoratovskog protivpodmorni~kogratovawa prerasle su u ekspediciono an-ga`ovawe u podr{ci zdru`enim operaci-jama. Velika brzina i izdr`qivost nukle-arnih podmornica omogu}avaju wihovo br-zo razme{tawe u bilo koji deo sveta gdemogu tajno operisati u potencijalnom ne-prijateqskom okru`ewu sa malim rizikomod otkrivawa. U zdru`enim operacijamaizvr{avaju zadatke osmatrawa, prikupqa-wa obave{tajnih podataka i napada na ze-maqske ciqeve krstare}im projektilima,te protivbrodska dejstva radi za{tite sa-vezni~kih mornari~kih snaga.

Tri nuklearne napadne podmornicetipa Astute izgra|ene su u brodogradili-{tu Bae Systems Shipyard at Barrow-in-Fur-ness. Progresivno }e zameniti one tipaSwiftsure i Trfaalgar. Poseduju poboq{anekomunikacijske sisteme za podr{ku u zdru-`enim operacijama. Podvodni deplasmanim je 7.800 tona, du`ina 97, a {irina 11metara. Dubina rowewa je do 300 meta-ra, a posada broji 98 ~lanova. Naoru`a-ne su sistemom Spearfish i krstare}im ra-ketama Tomahawk.

Imaju potpuno integrisan podmor-ni~ki borbeni sistem i pove}an ubojni te-ret, ukqu~uju}i Spearfish i Tomahwk, te op-toelektronski periskop i digitalni kon-trolni i informacioni sistem.

NOSA^ AVIONA CVF

Upotreba avijacije je i daqe kqu~nideo u ve}ini operacija Kraqevske mor-narice. Tokom operacija mogu}nost dej-stva i anga`ovawa borbenih aviona i he-likoptera u me|unarodnim vodama i nakopnu, bez podr{ke zemqe doma}ina, je-ste kriterijum borbenih vrednosti. Pla-nirana je zamena tri postoje}a nosa~aaviona tipa Invincible, sa dva nova, ve}a,nosa~a HMS Qeen Elizabteh i HMS Prince

50

Turski podse-kretarijat odbram-bene industrije, 21.januara, saop{tioje odluku o moderni-zaciji transportnihaviona C-130 her-kules. Turska vazdu-hoplovna industrija(TAI), kojoj je pove-ren taj zadatak, mo-dernizova}e ukupno13 aviona C-130(sedam C-130E i{est C-130B). U teavione bi}e inte-grisano ukupno 17novih sistema, dok}e pet postoje}ihbiti unapre|eno.

Postoje}i ana-logni kokpit i zasta-rela avionika bi}e u potpunosti zamewe-ni novim digitalnim sistemima. Kao dopu-na tim sistemima planirano je i uvo|ewezemaqske stanice za planirawe misije.

B L O K I R A N AP R O D A J A K I N E S K I H L O V A C A

Rusija je blokirala prodaju kineskih lovaca sa ruskim moto-rima, koje je Kina nameravala da isporu~i Pakistanu. Kako je iz-javio visoki predstavnik Ruskog ministarstva odbrane, Rusija jeKini uskratila pravo da izvozi lovce JF-117, koji su opremqeni sa-vremenim ruskim motorima tipa RD-93. Kina je do sada kupila 100takvih motora i najavila kupovinu jo{ 400 primeraka.

Prema re~ima pakistanskog predsednika, ta zemqa ima name-ru da u naoru`awe uvede 150 aviona JF-117, koji su inicijalno pro-jektovani sa motorom RD-93. Ruski stav }e verovatno uticati nadaqu realizaciju tog plana. S. V.

Predstavnici TAI naglasili su da }e~itav program biti realizovan saosloncem na vlastite snage.

S. V.

Herkules je prate}i vazduhoplov akrobatske aero-grupe Turske zvezde

Snimio S. V.

AH-1W

T U R S K A M O D E R N I Z U J E H E R K U L E S A P O B O Q [ A NS U - 2 5 S M

Rusko vazduhoplovstvo uvelo je u na-oru`awe prvih {est modernizovanih ju-ri{nika suhoj Su-25SM. Komandant vaz-duhoplovstva Vladimir Mihailov ka`e da}e suhoji biti u upotrebi do zamene novimtipom aviona koji se razvija iz Jakovqe-va 130. Modernizacija, za koju je navede-no da iznosi oko sedmine do {estine ce-ne proizvodwe novog vazduhoplova ukqu-~uje nove ure|aje za ni{awewe, a i podr-{ku za dodatna ubojna sredstva. Moder-nizovani Su-25 mo}i }e da ostanu u upo-trebi jo{ dve i po decenije. S. I.

BELL ISPORU^IOPRVE AH-1Z I UH-1Y

Bel helikopter (Bell Helicopters) isporu-~io je prvi modernizovani borbeni helikop-ter AH-1Z super kobra (Super Cobra) ame-ri~koj mornari~koj pe{adiji 25. januara.Nekoliko nedeqa ranije u upotrebu je uve-den i helikopter op{te namene UH-1Y. Ma-rincima }e biti isporu~eno ukupno 280 he-likoptera ova dva tipa. Iako naizgled raz-li~iti, AH-1Z i UH-1Y imaju vi{e od 84 od-sto zajedni~kih komponenti, sklopova i ure-|aja. Prvobitno je nameravano da se moder-nizuju AH-1W i UH-1 iz operativnih jedini-ca, ali se od toga odustalo da bi se izbeglopovla~ewe vazduhoplova iz upotrebe na podve godine, pa }e ve}ina helikoptera iz H-1programa biti novoproizvedena. S. I.

15. februar 2007.

S K E N I G L L O V IS N A J P E R I S T E

Ratno vazduhoplovstvo SAD (USAF) raz-matra mogu}nost upotrebe bespilotnih leti-lica za otkrivawe neprijateqskih snajpera.Boing }e ugraditi na bespilotnu letilicu skenigl (Scan Eagle) sistem za locirawe neprija-teqske vatre, zasnovan na spot {uter (SpotShooter) zemaqskom akusti~nom sistemu i o~e-kuje se odluka o eventualnoj operativnoj upo-trebi posle ispitivawa koje }e trajati ~eti-ri meseca. Spot {uter otkriva zvu~nim sen-zorima izvore pu{~ane paqbe i u upotrebi jepolicijskih snaga. Ideja je da zemaqski sen-zori, koje nose vojnici na terenu, vozilimaili su fiksirani za objekte, informacijeprosle|uju sken iglu koji bi, preko kamera uvidqivom ili infracrvenom spektru, loci-rao izvor paqbe. S. I.

51

ona, pokazalo je da je re~ o najmo}nijem{kolskom turboelisnom avionu ikadanapravqenom, koji nema mnogo konstruk-tivnih sli~nosti sa prethodnikom. Kon-cepcijski posmatrano PC-21 jeste, kao iPC-9, jednomotorni niskokrilac sa tan-dem rasporedom sedi{ta, ali tu se sli~-nost zavr{ava.

Za po~etak, PC-21 je dobio sasvimnovu pogonsku grupu, motor Pratt&WhitneyPT-6A-68B, snage 1.193 kW (1.600 KS),ukomponovan sa petokrakom Harcelovomelisom sa zakrivqenim vrhovima. Elisaje izra|ena na bazi karbon-fibera, anapadne ivice krakova elise oja~ane sutitanijumom. Snaga motora je ve}a za 39odsto u odnosu na motor aviona PC-9,{to ukazuje na `equ za pove}awem brzi-ne. Osim snage motora, kqu~ni elementje odgovaraju}e krilo, odnosno aerpro-fil. U ovom slu~aju odabir profila kri-la odaje konstruktivni prilaz. Za PC-21izabrano je krilo sa bla`im uglom stre-le (12,3) i sa aeroprofilom koji pri-

O

[ V A J C A R S K I [ K O L S K I A V I O N P I L A T U S P C - 22 1

davno nije novost da je segment tur-boelisnih {kolskih aviona teren ko-jim suvereno vladaju [vajcarci.[tavi{e, oni su svojim modelimaproizvedenim u fabrici Pilatus u ne-

koliko navrata postavili nove standardeu obuci pilota, koje su s vremenom pri-hvatile i najve}e vazduhoplovne sile.Kqu~ tog uspeha bili su avioni PC-7 i PC-9. Wihova pojava omogu}ila je znatno po-jeftiwewe leta~ke obuke, jer su iz odre-|enih faza obuke izba~eni mlazni {kol-ski avioni.

Danas u svetu leti vi{e od 750 avi-ona tipa PC-7 i PC-9, a PC-9 je prihva-}en i kao osnova za ameri~ki {kolskiavion T-6 Teksan II. Za potrebe leta~keobuke u ameri~kom vazduhoplovstvu imornarici naru~eno je 780 aviona T-6Teksan II. Me|utim, na vrlo dinami~nomtr`i{tu kao {to je tr`i{te vojnih avi-ona nije garancija opstanka samo reno-me, pa makar bio i takav kao {to je pila-tusov. Takve okolnosti zahtevaju stalnounapre|ewe ponude, bilo da su u pitawu

modifikacije starijih modela ili potpu-no nove letelice. Iako je u ovom slu~ajure~ o {kolskim avionima, to ne zna~i daje wihov razvoj jeftin i da takav razvojne ko{ta stotine miliona dolara. [ta-vi{e, {vajcarski stru~waci su vrlo pa-`qivo pristupili prou~avawu svih rele-vantnih faktora koji su bili preduslovza pokretawe i realizaciju novog razvoj-nog projekta. A krajwi rezultat je PC-21,najmoderniji turboelisni avion dana-{wice. Ipak, PC-21 ne reprezentuje sa-mo tehnolo{ki vrh svoje kategorije negoi sasvim novi koncept leta~ke obuke, kojisvoju vrednost treba da doka`e u godina-ma koje predstoje.

NOVA POGONSKA GRUPA

Kada je sredinom 2002. godinepredstavqen prvi prototip aviona PC-21, mnogi su, sude}i bar prema spoqa-{wem izgledu, pomislili da je re~ o mo-difikovanom avionu PC-9. Me|utim, ka-da su malo boqe sagledali osobine avi-

Pilatusov PC-21 je najmoderniji turboelisni {kolski avion dana{wice. Ali on ne predstavqa samo tehnolo{ki vrh u svojoj kategoriji ve} i sasvim novi konceptleta~ke obuke kompletnu leta~ku obuku nasamo jednom tipu {kolskog aviona. Da li }euspeti u tome, pokaza}e vreme.

LETELICASTRELASTIH

KRILA

15. februar 2007.52

karakteristika koje svedo~e o tome ko-liko taj turboelisni avion zadire u do-mene obuke koji su dosada bili ekskluzi-va mlazne avijacije. Dobre osobinePC-21 su i ubrzawa, kao i vaqawe, od-nosno, brzina okretawa oko uzdu`neose. Kako bi se pospe{ila posledwa ka-rakteristika, na gorwaku krila PC-21ugra|eni su hidropokretani spojleri, ~i-je izvla~ewe reguli{e ra~unarska jedi-nica. Puna snaga motora i upotrebaspojlera rezervisani su za vi{e fazeobuke.

Prema re~ima proizvo|a~a PC-21ima karakteristike ubrzawa kao mlazni

{kolski avion Hok, a brzinu okretawaoko uzdu`ne ose kao F-16, {to zvu~i vi{enego impresivno.

VISOKSTEPEN

DIGITALIZACIJE

Opisane aerodinami~ke i letneosobine skladno su ukomponovane sa sa-vremenim kabinskim prostorom koji seodlikuje visokim stepenom digitalizacijei odsustvom bilo kakvog analognog poka-ziva~a. U visini pogleda je gorwi prika-ziva~, dok se na instrumentalnoj tabli

Aerodinamikuaviona PC-21karakteri{estrelasto krilo sa velikim specifi~nimoptere}ewem

pada NACA seriji 6. Mala povr{inakrila (14,899 m2) i wegovo veliko spe-cifi~no optere}ewe daje karakteristi-ke zaokreta sli~ne mlaznim avionimakoji se koriste u vi{im fazama obuke.Ovakvo krilo je, tako|e, mawe osetqivona turbulentnu atmosferu kojoj avionnaj~e{}e biva izlo`en tokom bri{u}egletewa, a {to je nezaobilazan deo sva-ke vojne leta~ke obuke. Konstrukcija avi-ona izra|ena je uglavnom od legura alu-minijuma, dok su kompozitni materijalimawe zastupqeni.

Veliku pa`wu konstruktori su po-svetili i bezbednosti leta. Oba pilot-ska mesta opremqena su najsavremeni-jim izbacivim sedi{tem tipa Martin-Bejker Mk16. Sa oba sedi{ta obezbe|e-na je izuzetna preglednost. Frontalnideo pleksi-poklopca je zadebqan i oja-~an kako bi izdr`ao eventualni sudarsa pticama. Napadne ivice krila i kra-kova elise opremqene su sistemom zaodle|ivawe.

Sa aerodinami~kom {emom prime-wenom na PC-21 dobijen je turboelisniavion. On se po znatno mawoj ceni sataleta mo`e eksploatisati po profilimaobuke dosada rezervisanim samo zamlazne {kolske avione. Me|utim, pri-menom specifi~nih re{ewa avion i da-qe mo`e da se upotrebqava u osnovnojobuci, koja mladim i neiskusnim leta~i-ma omogu}ava da steknu najve}i nalet iiskustvo na putu ka zvawu vojnog pilota.Naime, in`eweri su na dowaku krilaugradili dvostruka Foulerova zakrilca,koja poboq{avaju letne karakteristikeaviona na malim brzinama i smawujubrzinu prevu~enog leta na oko 150 km/h,bez obzira na strelu krila i wegovo ve-liko specifi~no optere}ewe. Upotre-bom sofisticiranog sistema za upra-vqawe pogonskom grupom, u~enicima samawima leta~kim iskustvom, ograni~avase i snaga motora.

Motor, ina~e, i u varijanti bezograni~ewa, svoju punu snagu razvija tekkada avion postigne brzinu leta od 426km/h, a u funkciji brzine automatski sevr{i i otklon komande pravca kako bise kompenzovali aerodinami~ki momen-ti karakteristi~ni za avione sa elisom.Na taj na~in avioni se, po svojim mogu}-nostima, jo{ vi{e pribli`avaju mla-zwacima. Maksimalnom brzinom od 685km/h PC-21 znatno je odsko~io od svihturboelisnih konkurenata. To je jo{ o~i-tije ima li se u vidu podatak da je brzi-na krstarewa 556 km/h, te da je tokomobuke u bri{u}em letu mogu}e postiza-we brzine od 600 km/h u horizontalnomletu! Brzine su ujedno i najo~itija grupa

TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE

Pogonska grupa 1 x Pratt & Whitney CanadaPT6A-68B snage 1193 kW ( 1.600 KS) Du`ina 11,0 mVisina 4,0 mRazmah krila 8,77 mMasa praznog aviona 2.280 kgMaksimalni koristan teret 1.150 kgMaksimalna poletna masa 4.250 kgKrstare}a brzina 685 km/hMaks. dozvoqen Mahov broj 0,72Maks. brzina u ponirawu 778 km/hBrzina prevla~ewa sa sletnom konfiguracijom 150 km/hPlafon leta 11.580 m Dozvoqena G optere}ewa +8/-4Du`ina poletawa (do H=15 m) 725 mDu`ina sletawa (sa H=15 m) 900 mMaks. brzina uzdizawa 21,59 m/s

53

uvek skepti~ni kada je re~ o transferuu~enika sa PC-21 na vi{enamenski bor-beni avion, kao {to je, na primer, F/A-18. Upravo to je model koji uskoro name-rava da primeni {vajcarsko vazduho-plovstvo. Ukoliko se poka`e da je taj mo-del uspe{an, on }e radikalno izmenitiuvre`enu sliku o neophodnosti dva dotri {kolska aviona u procesu leta~keobuke. To prakti~no zna~i da }e u~enikod prvog {kolskog leta, pa do sedawa uvi{enamenski borbeni avion, zahvaqu-ju}i aerodinami~koj programabilnosti,ali i programabilnosti pogonske grupe,leteti na samo jednom tipu {kolskog avi-ona. Nije te{ko naslutiti kakav je pozi-tivan finansijski efekat ovakvog prila-za. Me|utim, evidentno je da Singapur,prvi strani kupac PC-21, jo{ uvek neprihvata koncept obuke sa jednim {ko-lskim avionom.

Ne treba, ipak, zaboraviti ni nekedruge aspekte aviona PC-21. Naime, teletelice nisu jeftine, kao ni ve}inabrendiranih {vajcarskih proizvoda.Ukoliko se zna da takav avion ko{ta naj-mawe sedam miliona ameri~kih dolarai da, zasad, nije borbeno upotrebqiv,veliko je pitawe koliko }e, bez obzirana u{tede u obuci, taj avion biti zani-mqiv slabije plate`nim vazduhoplov-stvima. Zbog toga pilatusov marketin{kitim glavnu {ansu vidi u velikim progra-mima, kao {to su zajedni~ki evropskiprogram {kolovawa pilota (AEJPT) ibritanski MFTS iza kojih stoje veliki bu-xeti.

Mr Slavi{a VLA^I]

nalaze tri displeja dimenzija 15h20 cm.Sistemima i samom misijom na~elno seupravqa prekida~ima na palici i gasu(tzv. HOTAS sistem). Kompletna avionikauvezana je magistralom podataka MIL STD1553 B. Nivo i na~in izlagawa infor-macija veoma se lako prilago|ava spe-cifi~nim zahtevima, odnosno, na~inu iz-lagawa informacija na namenskim tipo-vima borbenih vazduhoplova na koje seprelazi nakon obuke na PC-21. Osvetqe-we kabine je kompatibilno sa nao~ari-ma za no}no letewe (NVG).

Osnovni navigacijski sistem je la-serski INS, uparen sa sistemom za glo-balno pozicionirawe. Standard komu-nikacijske i navigacijske opreme, zajed-no sa autopilotom uskla|en je sa ICAOpropisima i omogu}ava uporedo obu~a-vawe pilota i za civilne leta~ke dozvo-le. Kabina aviona je opremqena auto-nomnim ure|ajem za generisawe kiseoni-ka. Dopuna goriva je mogu}a i u situaci-jama kada motor radi kako bi se {to vi-{e smawilo vreme zadr`avawa avionana zemqi.

Glavna snaga takvog, savremeno pro-filisanog radnog prostora nalazi se uwegovim osobinama u~evnosti. Pret-hodno pripremqeni let u~enikpilotubacuje se u letni kompjuter aviona po-mo}u odgovaraju}eg medija. Tako|e, sviletni podaci snimaju se u digitalnom ob-liku, tako da u~enik, kao i wegov instruk-tor, posle svakog leta lako skidaju po-datke i mogu da ih detaqno i objektivnoanaliziraju na svojim lap-topovima, ze-maqskim stanicama i simulatorima.U~enik tako|e pre pokretawa, pomo}u

svoje {ifre, mo`e da izabere prethod-no zapam}eni profil individualnih po-de{ewa. Instruktoru su na raspolagawuopcije simulirawa pojedinih otkaza u le-tu, odnosno selektivno iskqu~ewe odre-|enih informacija.

Tokom borbene obuke u~enik ispa-quje na stotine virtuelnih ubojnih sred-stava razli~ite vrste i kalibra u razli-~itim takti~kim situacijama. Padne ta~-ke je veoma lako naknadno izra~unati iprikazati na ra~unaru, ~ime se dodatnosmawuju tro{kovi obuke. Ugradwom simu-latora radara pru`ena je opcija uve-`bavawa osnovnih lova~kih manevara ipresretawa. Prenos podataka pomo}udata-linka omogu}ava u~e{}e vi{e avi-ona i razmenu podataka izme|u wih.Prose~no vreme ostajawa u vazduhu odtri sata sasvim je dovoqno i za kombi-novawe vi{e razli~itih ve`bi.

Upotrebom ovakve, savremene opre-me u najve}oj meri se pokriva i eksploa-tacioni spektar borbenog aviona prvelinije, ~ime se ostvaruje znatna u{teda.

KONCEPTKOJI TREBA DOKAZATI

Teoretski posmatrano, turboelisniavion sa ovakvim odlikama mo`e da izleta~ke obuke elimini{e mlazni avion.Uzme li se u obzir podatak da je takavavion u nabavci skupqi oko tri puta, ada je isto toliko skupqi i sat wegovog le-ta, dolazi se do jasne ra~unice koja jeposlovi~no {tedqive [vajcarce dovelado koncepta primewenog na PC-21. Me-|utim, stru~waci {irom sveta su jo{

Unutra{wost PC-21 podse}a na fizionomiju gripenovog

kabinskog prostora

Najbr`i turboelisni avion dana{wice

15. februar 2007.54

G R ^ K A D O B I L A P R V E L O N G B O U A P A ^ E

Boing je u drugoj polovini januara po~eosa isporukom dvanaest AH-64DHA longbou apa~(Longbow Apache) borbenih helikoptera gr~kojvojsci. Svi helikopteri }e biti isporu~eni dokraja godine. Gr~ka ve} koristi 20 apa~a stari-je varijante AH-64A i Boing se nada da }e se od-lu~iti za modernizaciju pre 2014, kada }e seobustaviti modernizacija helikoptera istog ti-pa u naoru`awu ameri~ke armije. Grci o~ekujuuskoro i isporuku prvog od 20 poru~enih NH90,simulatora apa~a, ali i opremawe AH-64Aapa~a i CH-47 ~inoka (Chinook) za{titnim me-rama. Boing je ove godine isporu~io i posled-wi od 35 refabrikovanih apa~a AH-64D za egi-patsko vazduhoplovstvo. S. I.

Ameri~ko ministarstvo odbrane(Department of Defense) objavilo je po-sledweg dana januara dugo o~ekivani zah-tev o ponudama za nabavku novih aviona-cisterni KC-X, koji je opisan kao prio-ritet broj jedan nabavke ameri~kog rat-nog vazduhoplovstva. KC-X je prvi od trisukcesivna programa nabavke kojima bitrebalo da bude zamewena celokupnaflota od bezmalo 500 ameri~kih lete}ihtankera KC-135 od kojih su najstariji uupotrebi vi{e od pola veka. Tokom prvefaze KC-X trebalo bi izabrati najboqegponu|a~a za 179 aviona (ukqu~uju}i ~eti-ri probna), a vrednost posla procewujese na oko 30 milijardi dolara. Iakorazli~iti po performansama i ceni,o~ekuje se da }e glavni i jedini kandida-ti za novu lete}u cisternu ameri~kog va-zduhoplovstva biti Boing KC-767 iliKC-777 (razvijeni iz putni~kih boinga767, odnosno 777) i KC-30 koga nudeNortrop (Northrop) i EADS, razvijen izputni~kog erbasa A330-200 (Airbus).

S . I..

U S A F T E S T I R AS I N T E T I ^ K O G O R I V O

U nameri da smawe oslawawa na derivate uvozne nafte, ameri~koratno vazduhoplovstvo (USAF), ispituju me{avinu konvencionalnog mlaznogi sinteti~kog goriva dobijenog iz prirodnog gasa. Probni boing (Boeing)B-52 obavio je sredinom decembra pro{le godine uspe{no prvi let sa me-{avinom u odnosu 1:1 mlaznog JP-8 (komercijalni naziv JET-A) i sinteti~-kog goriva u svih osam motora. Tokom januara nastavqeno je testirawe po-na{awe goriva na veoma niskim temperaturama u vazduhoplovnoj baziMajnot (Minot) u saveznoj dr`avi Severna Dakota. Proces dobijawa gorivaiz prirodnog gasa, ugqa ili biomase tzv. Fi{er-Trop{ovim procesom ot-kriven je sredinom dvadesetih godina pro{log veka u naftom siroma{nojali ugqem bogatoj Nema~koj i 1944. proizvedeno je 6,5 miliona tona. Prepet godina SAD su obnovile ispitivawa sinteti~kih derivata i namera imje da do 2016. godine bar polovina potro{we goriva za potrebe oru`anihsnaga bude dobijena iz alternativnih doma}ih izvora.

S. I.

Prema posledwim vestima, Boingov novi avion-cisterna KC-767 ostvario je 24. januara uspe{no prvi kontakt na suvo sa primaocem goriva, bombarderom B-52 tokom probnog leta iz baze Edvards u Kaliforniji

A M E R I K A K U P U J E A V I O - C I S T E R N E