S p e c i j a l n i p r i l o g

PROTIVOKLOPNIRAKETNI SISTEM

BUMBAR

TRA@I I UN I [ T I

KORVETAKLASE VISBY

ARSENAL

BORBENEBESPILOTNELETELICE

BRODFANTOM

31

1

15. januar 2007.32

D O M A ] I P R O T I V O K L O P N I R A K E T

O

BUMBAROV

Bumbar je lako, prenosivo protivoklopno sredstvo pe{adije za napad i odbrambena dejstva na daqinama do 600 metara. Mo`e da se koristi u svim borbenim uslovima,dawu i no}u, a pogodan jei za gradsku borbu. Ima mali demaskiraju}i efekat na vatrenom polo`aju i wime mo`e da se ga|a iz zatvorene prostorije. Re~ju, pravo jeodbrambeno oru`je.

doma}em protivoklopnom raketnomsistemu “bumbar” odavno se pri~a.Bio je i ostao jedan od najslo`enijihprojekata koji se rade u na{oj vojsci.Biv{a Uprava pe{adije (danas G-5)

podr`avala je taj projekat i, koliko god jeimala sredstava i mogu}nosti, odvajala jeza wegovu realizaciju. Ali “bumbar” jenastajao u najte`em periodu za na{u ze-mqu, u vreme finansijske nema{tine, uveknedovoqnih sredstava, a posle bombar-dovawa i proizvodnih kapaciteta predu-ze}a namenske industrije. Nedavnim otpu-{tawem dela zaposlenih u Vojnotehni~kom

institutu, ustanovi koja realizuje to sred-stvo, ograni~ene su i wihove mogu}nosti,ali se uprkos svemu razvoj sistema uspe-{no privodi kraju. ^ini se da se ceo pro-jekat odr`ava na entuzijazmu i nevi|enojmotivisanosti svih u~esnika ukqu~enih ulanac razvoja i proizvodwe. A kao nagra-du za tu koli~inu ulo`ene energije, quba-vi i pa`we – bumbar leti ka ciqu.

To je zna~ajan sistem, konkurentan inajnovijim stranim re{ewima. A Srbijaje me|u retkim zemqama, pored najrazvi-jenijih, koje imaju znawa i mogu}nosti zarazvoj sistema protivoklopnih vo|enihraketa (POVR).

ODGOVOR NA SAVREMENE ZAHTEVE

Moderni sistemi te vrste moraju dazadovoqe savremene takti~ko-tehni~kezahteve, koji se prvenstveno odnose naprotivoklopnu borbu u urbanim sredina-ma, na mogu}nost uni{tavawa savremenihtenkova i tenkova sa eksplozivno-reakti-vinim oklopom (ERO), na za{titu ure|ajaza vo|ewe i lansirawe (UVL) od ometawai mogu}nost no}nog dejstva.

Za protivoklopnu borbu u urbanimsredinama POVR trebalo bi da imaju mo-gu}nost lansirawa iz {to maweg zatvore-nog prostora, da strelac mo`e da lansi-ra raketu sa ramena ili oslonca, da imamali demaskiraju}i efekat na vatrenompolo`aju i u toku leta, te {to kra}i mini-malni domet na kome vo|ewem raketa mo-`e da pogodi i uni{ti ciq. Potrebne su idobre manevarske sposobnosti (do 3 G) u

DOMA]I PROTIVOKLOPNI RAKETNI SISTEM

BUMBAROV LET 32

NEMA^KO BORBENO VOZILO PE[ADIJE – PUMA IFV

STARA ZVERU NOVOM KRZNU 36

PREDNOSTI I MANE STREQA^KOGORU@JA U OPERACIJI IRA^KA SLOBODA

NA [TA SE VOJSKA @ALI 40

BACA^I GRANATA

ARTIQERIJA PE[ADIJE 44

PUSTIWSKI ORAO

PI[TOQ JAKOG TRZAJA 47

BORBENE BESPILOTNE LETELICE TRA@I I UNI[TI 48[VEDSKA KORVETA KLASE VISBY

BROD FANTOM 52

Urednik prilogaMira [VEDI]

SADR@AJ

– Bumbar ima poluautomatski ko-mandni sistem vo|ewa – SACLOS, koji sepo svojim kvalitetima nalazi u samomsvetskom tehnolo{kom vrhu. Ide u red si-stema druge generacije, ali ima dve oso-bine protivoklopnih sistema tre}e gene-racije – “mek” na~in lansirawa raketemalom po~etnom brzinom, {to omogu}avadejstvo iz zatvorene prostorije, i malidemaskiraju}i efekat na vatrenom polo-`aju – ka`e dr Miodrag Kobilarev, ruko-vodilac tog projekta.

POLUAUTOMATSKO VO\EWE RAKETE

Maksimalni domet rakete bumbar jedvostruko ili ~ak trostruko ve}i od dome-ta ru~nih baca~a raketa (600 m u odnosuna 200–300 m) i pokriva minimalni do-met protivoklopnog raketnog sistema(PORS) za velike daqine (maqutka i ma-qutka – II).

Raketa bumbar ima tandem-kumula-tivnu bojnu glavu – TKBG. Rastojawe od ~e-tiri kalibra izme|u bojnih glava postig-nuto je postavqawem osnovne bojne glaveTKBG iza mar{evskog raketnog motora.Minimalna daqina ga|awa od 60 m odre-|ena je zonom bezbednosti strelca. Uvo-|ewe rakete u tunel vo|ewa na rastojawuod 60 m ostvareno je sna`nim sistemomza upravqawe vektorom potiska (UVP),sme{tenim u blizini te`i{ta rakete. No-vo re{ewe za taj sistem omogu}ava rake-ti da “o{tro” manevri{e i pri malim br-zinama (u odnosu na poznate rakete drugegeneracije polupre~nik krivine putawe je

33

T N I S I S T E M

LET

toku leta, kako bi bili pogo|eni brzi ci-qevi na kratkom dometu do 200 m.

Za uni{tavawe savremenih tenkovadirektnim pogotkom osnovna bojna glavarakete treba da ima probojnost od mini-malno 900 mm RHA, a za uni{tavawe ten-kova sa ERO neophodna je tandem-kumula-tivna bojna glava – TKBG. Mogu}nost pro-tivoklopne borbe u no}nim uslovimaostvaruje se primenom upro{}enih, a sa-mim tim i jeftinijih, termovizijskih ni{a-na u talasnom podru~ju od 3 do 5 mikrome-tra, koji su integrisani sa ni{anskim dur-binom (ND).

A {ta od toga ima bumbar? Protivo-klopni raketni sistem bumbar je savreme-no re{ewe ru~nog baca~a raketa. Mogu}-nost lansirawa iz zatvorenog prostoradaje mu atribut pravog odbrambenog oru`-ja. (To mu i ime ka`e, jer je bumbar miro-qubiv insekt dok ga neko ne napadne, a on-da je istrajan u borbi da se odbrani.) Imadomet do 600 m i odli~no je prilago|enzoni neposredne protivoklopne odbranepe{adije. Oru`jem rukuje jedan vojnik izdvo~lane protivoklopne grupe, a drugi no-si jednu ili dve rezervne rakete u lansir-noj cevi.

GLAVNE ODLIKE

Sistem bumbar ima komandno vo-|enu raketu druge generacije, sa mikro-kablom za prenos komandi, kalibra 136mm. Maksimalni domet je 600, a mini-malni 60 m. Vreme leta do ciqa na 600m je 4,3 sekunde, a verovatno}a poga|a-wa nepokretnih i pokretnih ciqeva jeve}a od 0,95. Masa oru|a na vatrenompolo`aju je 18 kg. Du`ina oru|a u mar-{evskom polo`aju je 1.164 mm, a brojposlu`ioca 1. Sistem ima mali dema-skiraju}i efekat na vatrenom polo`aju,mogu}nost ga|awa iz zatvorene prosto-rije i mogu}nost ga|awa no}u. Masa ra-kete u lansirnoj cevi je 14 kg i ima tan-dem-kumulativnu bojnu glavu. Kalibarosnovne bojne glave je 136 mm, a pomo}-ne 55 mm. Maksimalna brzina raketeje 250 m/s, a po~etna brzina 18 m/s.Masa postoqa je 4 kg, a tolika je i masaUVL. Masa lansirne cevi je 1,5 kg, a ugaonadvi{ewa ose lansera cevi je 10 stepeni.

PORE\EWA

U svetu je posledwih desetak godi-na razvijeno (ili je u razvoju) vi{e si-stema POVR, u klasi u kojoj je na{ bum-bar. To su ERYX (Francuska)), BILL - 600metara ([vedska), Predator (SAD) i SPI-KE SR (Izrael).

mawi ~etiri puta u prvih 100 m). Mar-{evski motor se pali na oko tri metra odlansera.

Raketa se na ciqeve do 300 m lansi-ra sa ramena (u stoje}em ili kle~e}em po-lo`aju), a preko toga sa trono{ca ilioslonca. Kada strelac `eli da ga|a ciq,postavqa ure|aj za vo|ewe i lansirawe –UVL na raketu u lansirnoj cevi. Po{to jeoru|e pravilno usmerio postavqawem ciqau centar kon~anice ni{anskog durbina, tre-ba pritisnuti okida~, dr`e}i ciq sve vremeu centru kon~anice, dok ga raketa ne pogodi.

34

NOVINE

Zna~ajna tehnolo{ka dostignu}a u razvojuPORS su: tandem-kumulativna bojna glava sa upa-qa~em za uni{tavawe savremenih tenkova sa ERO,optoelektronski digitalni TV koordinator rake-te, za{tita koordinatora od ometawa IC mamacaprimenom robusnih algoritama za frekventnu,amplitudsku, polo`ajnu i diferencijalnu diskri-minaciju smetwi, koji rade u sinhronizaciji sa ICtraserom rakete. Savremena su i re{ewa blokaelektronike rakete – primenom mikroprocesora.Novo je re{ewe ni{anskog durbina sa CCD kame-rom i LCD, i visokoefikasan je sistem za upra-vqawe vektorom potiska rakete. Pogonska gruparakete otporna je na temperaturnu varijaciju od -30 do +50 stepeni Celzijusa. Nova su re{ewaslobodnog `iroskopa, mikrokabla i lansirne ce-vi, ujedno kontejnera rakete.

Pri udaru u ciq kontaktna kapa ra-kete se kratko spoji i aktivira upaqa~,prvo pomo}ne, a zatim osnovne bojne gla-ve. Pomo}na bojna glava treba da neutra-li{e jednu od kutija sa eksplozivnim pu-wewem, koje ~ine ERO tenka, i time omo-gu}i uspe{no dejstvo kumulativnog mlazaosnovne bojne glave rakete. Kada je zavr-{eno vo|ewe rakete, strelac skida UVLsa lansirne cevi i postavqa ga na novuraketu.

ZNA^AJNA TEHNOLO[KADOSTIGNU]A

U razvoju ovako slo`enih sistema za-stupqene su kqu~ne oblasti nauke prime-wene u naoru`awu – raketni pogon, rake-todinamika, inercijalni senzori, elektro-nika, vo|ewe i upravqawe, itd. Na projek-tu radi tim od stotinak qudi (ukqu~uju}i iproizvo|a~e), a jezgro tima ~ini 20 do 30qudi iz VTI. In`iweri i tehni~ari teustanove ~ak su, tamo gde preduze}a namen-ske nisu mogla, uspeli da mnoge komponentetog sistema urade u svojoj prototipskoj ra-dionici. Tu su, naravno, proverena tehni~-ka re{ewa, realizovan funkcionalni mo-del, ura|eni probni komadi.

Svaki sistem nosi beleg svoga tvorca.Astru~waci iz Vojnotehni~kog instituta po-trudili su se da i bumbara oplemene obi-qem novina. [ta je sve novo? Najpre, to jenova tandem-kumulativna bojna glava sa

upaqa~em za uni{tavawe savremenih ten-kova sa ERO. Potom, sistem za vo|ewe ilansirawe.

Nenad Caki}, ~lan radnog tima, zadu-`en za vo|ewe rakete bumbar i uop{te zaelektroniku te rakete, ka`e da je zadataksistema za poluautomatsko vo|ewe proti-voklopnih rotiraju}ih raketa da pouzdanoidentifikuje raketu u vidnom poqu, u pri-sustvu prirodnih i ve{ta~kih smetwi, pre-cizno izmeri ugaoni polo`aj rakete u od-nosu na ni{ansku osu, konvertuje izmerenuugaonu gre{ku u linearnu, izra~una koefi-cijente komande i da, na osnovu informa-cije o rotaciji rakete, generi{e impulsnekomande vo|ewa. Informacija o rotacijirakete dolazi sa rakete, a preko mikroka-bla kojim se na raketu {aqu i impulsne ko-mande vo|ewa.

– Moram da ka`em da smo uradilipotpuno originalan traser i time se di~im.Koliko mi je poznato, niko do sada nijeprimenio traser tog tipa – sa ultrasna-`nim poluprovodni~kim diodama, koji imaogromne prednosti, jer omogu}ava izuzetnusinhronizaciju trasera i kamere. Sem to-ga, traseri koji se sada koriste veoma {i-roko zra~e, u velikom dijapazonu frekven-cija, a senzori obi~no uzimaju deo te ener-gije, dok se ovde prima kompletna energijatrasera. Drugo, supersinhronizacijom tra-sera sa kamerama posti`e se izuzetan ni-vo eliminacije bilo kakvih smetwi – pri-rodnih i ve{ta~kih – ka`e Caki}.

Originalni traser sa ultrazvu~nim provodni~kim diodama

Komandno vo|ena raketa kalibra 136 mm

zadatak samo da postavi cev, a sve se auto-matski povezuje, konektuje i zaptiva.

Nov je i mikrokabl, kevlarski oja~an,sa prekidnom silom od 18 kg, tri puta ja~iod onih koji su do sada razvijeni. Iako iz-gleda banalno, ura|en je tehnolo{ki vr-hunski i postoji samo nekoliko zemaqa ko-je ga prave. Takva ja~ina je bila potrebnada ne bi dolazilo do kidawa, jer bumbar,u odnosu na standardne rakete, ima mnogove}u maksimalnu brzinu.

Zvonimir Vuco isti~e da je original-na i lansirna cev. Projektovana je tako dase vi{e puta koristi, iako je prema u tak-ti~ko-tehni~kim zahtevima predvi|ena zajednokratnu upotrebu. Na{i stru~waci suuspeli da tehnolo{ki naprave lansirnucev koja ima krutost kao da je od 2,5 mmmaterijala, a samo je 1,5 mm. Pored znat-nog smawewa mase postignuto je jo{ ne{to– ovo je doma}i proizvod koji mo`e bezproblema da se proizvodi u Srbiji. Za jed-nokratnu upotrebu mo}i }e da se uradi jo{jeftinija i tawa lansirna cev, jer je doka-zano da je jedna izdr`ala vi{e ga|awa.

Stru~waci VTI su u izradi i drugihkomponenata oti{li korak daqe. Na pri-mer, raketni motor ima energiju za domet ido 1.000 metara, a sada se trenutno kori-sti za 600 metara (takav je bio TTZ). Na tajna~in }e motor i ve} razvijene komponentemo}i da se koriste i za usavr{enu raketubumbar pove}anog dometa, do 1.000 m.

DINAMIKADAQEG RAZVOJA

Do kraja projekta nije ostalo mnogo – da se zavr{e ispitivawa tandem-kumula-tivne bojne glave i provere wena takti~ko-tehni~ka svojstva. U stati~kim opitima ve}je dostignut nivo probojnosti TKBG ve}i od800 mm, ~ime su opravdane zahtevane per-formanse za tu fazu razvoja.

U Nikincima se odvija zavr{na fazainternih konstruktorskih ispitivawa. Dosada je raketa lansirana sa eksperimen-talnog boka, a sada sa trono{ca, kao {to}e raditi i borac. Ta ispitivawa treba dadaju kona~nu verifikaciju sistema vo|ewai upravqawa rakete, pre ugradwe tandem-kumulativne bojne glave.

– Samo nekoliko raketa je dovoqnoda pogodi ciq kako bi se potvrdilo da jesistem dobar. A to se ve} dogodilo. Za nasje to najva`nije. Ostalo je samo pitawetehnolo{ke discipline – zakqu~uje dr Ko-bilarev.

Zavr{etak razvoja sistema bumbardiktira}e finansijska sredstava. Sklonijimatematici izra~unali su da je potrebnoulo`iti samo mali deo od ukupno do sadaulo`enih finansijskih sredstva.

Mira [VEDI]Snimio Zvonko PERGE

35

KOOPERANTI

U razvoj bumbara su kao kooperan-ti bili ukqu~eni: “Kru{ik”, “Sloboda”,“FKS – Elmos”, Jagodina, “Teleoptik”,“Petar Drap{in” – kovnica Mladeno-vac, HI “Milan Blagojevi}”, Lu~ani, EIIRIN Ni{, “Kru{ik – Plastika” iz Ose-~ine, “Mile Dragi}”, Poliester – Pri-boj, FIMA – Mionica i Institut MTTINFIZ.

Na raketi postoji i potpuno nov blokelektronike i prvi put }e imati sopstvenira~unar. Zna~i, raketa }e imati odre|eninivo inteligencije, koji }e joj omogu}iti dasamostalno leti deo puta, iako izgubi sig-nal kroz mikrokabl. A to je tehnolo{ki ifunkcionalni skok.

– Perspektiva je da kompletan posaoodradi ure|aj za vo|ewe u raketi, {to bipojednostavilo stvar. Trenutno sa raketedobijamo signale `iroskopa, a {aqemosignale vo|ewa. Kada bi posao radio samure|aj u raketi, onda bismo samo signalepolo`aja rakete slali ka raketi, a to jeslede}a tehnolo{ka stepenica. Sada{waelektronika obezbe|uje funkcionalnost,ali i ovaj me|ukorak – zadatak vo|ewaprelazi na raketu, {to daje ogromneprednosti, i u perspektivi mogu}nost ski-dawe `ice.

Treba posebno ista}i da je, sem funk-cionalnosti (da se raketa vodi pouzdano iprecizno na ciq), ultimativni zahtev da do-bar protivoklopni sistem mora da savladaometa~e. Danas mnoge zemqe, posebno Ru-sija, na svoje tenkove montiraju formacij-ske ometa~e, tipa {tora. To vi{e nije izu-zetak nego standardna oprema tenka, a akona{a zemqa ̀ eli da ima dobar izvozni ar-tikal, moramo imati i dobru za{titu odometa~a. Na bumbaru je za{tita koordina-tora od ometawa IC mamaca ostvarenaprimenom robusnih algoritama za fre-kventnu, amplitudsku, polo`ajnu i diferen-cijalnu diskriminaciju smetwi, koji rade usinhronizaciji sa IC traserom rakete.

Zvonimir Vuco, nosilac razvoja kom-ponenata rakete i lansera za bumbar, ka-`e da je originalno i re{ewe pirotehni~-ke brave. To je pirotehni~ki i elektri~nisklop koji treba da da informaciju ra~u-naru da je raketa odbravqena i spremnaza poletawe i da sme da se pripali start-ni raketni motor, koji izbacuje raketu izlansirne cevi. Vuco isti~e da su samoFrancuzi uradili takvu vrstu brava.

Na bumbaru je razvijeno vi{e od 20potpuno novih samozaptivnih konektora.Oni omogu}avaju vojniku da obavqa takti~-ko-operativne radwe i da uop{te ne raz-mi{qa o tome da li treba da pove`e lan-ser i raketu prilikom upotrebe. Wegov je

Interna konstruktorska ispitivawau Nikincima su u zavr{noj fazi

Jedno od takvih re{ewa jeste najnovijeborbeno vozilo pe{adije PUMA, prika-zano na izlo`bi Euroshatoory 2006. U du-hu nema~ke tradicije, vozilo je nazvanoPanzer Unter Minimalen Aufwand – PUMA (udaqem tekstu puma), to u prevodu zna~ioklopno vozilo male cene. Ada li je tako?

SRODNOST PUME IFV SA MARDEROM

Puma IFV podse}a na mardera i nafamiliju vozila puma projektovanu predvadesetak godina, od ~ijeg razvoja se odu-stalo, a posebno nalikuje izvedenoj verzi-ji TH-495 IFV (Thrissen Henschell). Naime, uvreme kada je po~ela modernizacija mar-dera (marder A1, A1+, A1-, 1A1, 1A2,1A3), u periodu od 1983. do 1988. zapo-~eo je program razvoja novog vozila puma,

STARA ZVERU NOVOM KRZNU

36

A

N E M A ^ K O B O R B E N O V O Z I L O P E [ A D I J E – P U M A I F V

ktuelni bezbednosni izazovi u svetuznatno uti~u na scenarije oru`anihsukoba, a oni povratno odre|uju te-`we u razvoju i modernizaciji NVO,

pa i oklopnih borbenih vozila (OBV).Uo~qivo je da se brojne armije smawuju, uzopremawe tehnolo{ki modernijim siste-mima NVO, spremnim i funkcionalnoefikasnijim za suprotstavqawe mogu}imizazovima i za brze intervencije na {i-rem geostrategijskom prostoru.

Kada je re~ o OBV, velika pa`waposve}uje se to~ka{kim vozilima u vi{ekategorija mase, naoru`anim raznovr-snim naoru`awem, ali se ne zanemarujuni guseni~na vozila. Pri tome je malonovih koncepcijskih re{ewa, a izlaz setra`i u modernizaciji postoje}ih iugradwi tehnolo{ki novih podsistema,~ime se dobijaju prakti~no nova OBV.Bundesver je

2002. godine sklopio ugovor sa novoformiranom projektantsko-proizvodnom asocijacijom PSMo razvoju novogoklopnog borbenog vozila. Projekat jeusvojen kao prioritetan zadatak kako bi se modernizovale jedinice za brze intervencije i zamewivali BVP marder 1A3. Vozilo je nazvano puma(PUMA) a taskra}enica u prevoduzna~i – oklopno vozilo male cene. Da li je tako?

optimalne platforme za 24 planirane va-rijante, razli~ite mase, naoru`awa iopreme. Tada{wa familija puma trebalaje da potisne iz naoru`awa postoje}eoklopne transportere M-113A1G (4.000vozila u 15 varijanata). Proizvedeno je2.193 mardera, razvijen je prototip mar-der-2, a od 2000. do 2005. modernizova-no je jo{ 74 mardera – 1A5.

Svojevremeno su poznate firme KrausMaffei i Diehl zajedni~ki ponudile projekatrazvoja BVP puma kao baznog vozilo za dru-ge verzije u tri te`inske klase: 18 do 25 to-na, 26 do 32 i od 33 do 38 tona. Gde je biloizvodqivo, primewivane su komponente odBVP marder ili od tenkova leopard-1/2, iz-vi|a~kog oklopnog automobila Lushs 8h8 inekih privrednih vozila. Tako|e je projekto-vana {asija sa po 4,5 ili 6 potpornih to~-kova. Osnovna koncepcija bila je potpunoidenti~na vozilu marder, a unutra{wi pro-stor je tradicionalnog re{ewa.

Osamdesetih godina 20. veka razvije-na je serija od nekoliko probnih, opitnihi modela demonstratora pume. Neki mode-li su u funkcionalnoj izvedbi bili ponu-|eni na proveru Turskoj i Norve{koj, alisu, i pored pohvalnih ocena, te dr`ave od-ustale od naruxbine. Turska se okrenulasopstvenoj proizvodwi po uzoru na ame-ri~ki M-113A1 APC i AIFV, a Norve{ka jenabavila iz [vedske CV9030.

Krajem osamdesetih Bundesver zapo-~iwe program modernizacije OBV – GTK

37

(Geranzerte Transport Kraftfahrzeug), odnosnoNGP (Neue Gepanzerte Platformen – novaoklopna pltforma) i ponovo su u igri mar-der-2, puma PT-2 i izvedenica TH-495. Ko-na~no, 2002. godine Bundesver sklapa ugo-vor sa novoformiranom projektantsko-proizvodnom asocijacijom PSM (Project Sys-tem and Management GbmH) o razvoju no-voga OBV puma. Pored firme Krauss-MaffeiWegmann (KMW) i Rheinmetall Landsysteme(RLS), u programu je jo{ 18 nema~kih fa-brika. Novi projekat je usvojen kao prio-ritetan projektni zadatak, kako bi se po-stupno modernizovale jedinice za brze in-tervencije i zamewivali BVP marder 1A3.Konzorcijum PSM obezbedio je novac zapet puma iz probne partije, koje su komple-tirali krajem 2005, a planirana je i se-rija od 20 vozila predserijske proizvod-we u 2006/2007. godini. Osvajawe serij-ske proizvodwe predvi|eno je krajem2007, ukupno 405 vozila, a uvo|ewe u ope-rativnu upotrebu zapo~iwe 2009. godine.

Sa namerom da se razvije nekolikoverzija OBV iz nove familije puma IFV, na-gove{tava se i mogu}nost naoru`avawatopom 120 mm, a eventualno i zamena ten-kova leopard-2 sa takvim OBV.

U idejnim osnovama takti~kih zahtevanove pume postavqeni su opre~ni zahtevi.Tra`i se visoka strategijska pokretqivosti takti~ka mobilnost, sa jedne strane, a sadruge strane maksimalna za{tita i najve-}a vatrena mo} za takvu vrstu vozila spo-sobnog da adekvatno reaguje u svim vremen-

STANDARDNA OPREMA

Standardna oprema BVP puma obu-hvata ure|aje najnovije tehnolo{ke ge-neracije: ure|aj za NHB za{titu, sistemza detekciju nastanka, spre~avawa i au-tomatskog ga{ewe po`ara, optoelek-tronske ure|aje za osmatrawe i ni{a-wewe dawu i no}u, TV kamere za osma-trawe zadwe polusfere i vo`wu unazad,elektronski sistem za komandovawe iveze, za identifikaciju svojih i protiv-nikovih OBV i drugo. Svi ti ure|ajiolak{avaju rad i boravak posade u vo-zilu i, tako|e, doprinose efikasnijojza{titi i pre`ivqavawu u borbi.

skim i zemqi{nim uslovima, u bilo kakvomintenzitetu borbenih dejstava. Ocewenoje da puma za takve uslove nudi naprednare{ewa.

NOVA RE[EWA

Nova puma je po arhitekturi oblikastandardne konfiguracije – upravno ode-qewe je napred levo (desno kod stare pu-me), motorno-transmisiono odeqewe je na-pred desno (levo kod stare), borbeno ode-qewe u sredini vozila, ali su stanice ko-mandira i ni{anxije u telu vozila, iza vo-za~a, a ne u kupoli ili ispre we (kao u mar-deru), a desantno odeqewe za iskrcnu po-sadu je pozadi. Takav koncept pru`a opti-malnu za{titu posade.

Funkcionalnost posadnog prosto-ra olak{avaju ugra|eni klimatski ure|aj,optimalni prostor za rad svakog ~lana po-sade, ergonomska prilago|enost sedi{timai dostupnost izvr{nih komandi ure|aja, tepreglednost okoline sa mesta svakog ~lanaposade.

Oklopno telo ima vi{e inovacija.Podesno je profilisana kompaktna kon-strukcija na koju se nadogra|uje modularnioklop i kupola bez posade. Cela posada jesme{tena u boqe za{ti}enom oklopnom te-lu. Raspored sredstava za osmatrawe i ni-{awewe dawu i no}u obezbe|uje posadistalnu preglednost okoline, a maskirnipremaz i slojevi na ravnim povr{inamaoklopa redukuju elektronski odraz vozila.Elementi hodnog dela su montirani spoqa,{to pri nailasku na PT minu smawuje mo-gu}nost povre|ivawa posade. Pu{karnicesu eliminisane, osim na zadwim vratima –rampi (dve), koje koriste dva ~lana iskrc-ne posade, {to predstavqa slabost.

Iskrcna posada sedi licem u lice,a sedi{ta nisu pri~vr{}ena za patos,ve} su ove{ena elasti~nim elementima.Zahvaquju}i kompletu sredstava za osma-trawe, umre`enim sa kamerama i ni{an-skim spravama ni{anxije i komandira,posada stalno mo`e da prati okru`ewevozila. Poklopci na krovu su kliznog ti-

38

VISOKA CENA

Cena jedne pume trebalo bi da bu-de oko sedam miliona evra, {to je zasada bez premca u toj kategoriji vozila.Za taj novac moglo bi da se nabavi ne-koliko respektivnih OBV, na primer ru-ski BMP-3, to~ka{i pirana III 8h8 APCili pandur II 8h8 APC. Pore|ewa radi,pomenimo da Englezi planiraju moder-nizaciju svojih MICV Warrior po ceni od1,65 miliona USA dolara i wihov op-stanak u operativnoj upotrebi do 2035.godine.

re|uje dve kategorije nivoa za{tite: nivo Ai nivo C. Nivo A podrazumeva za{titu odRRB tipa RPG-7 i topova sredweg kalibra(30-40 mm) sa ~eone strane, kru`nu za{ti-tu od mitraqeskih projektila AP 14,5 mm,krovnu za{tite od fragmenata artiqerij-skih projektila i podmunicije koja napadaodozgo. U tom je slu~aju BVP puma ima masu31,45 tona. Vozilo je za{ti}eno i od eksplo-zivnih sredstava (PT mina i sl.) mase 10 kgTNT. Sa nivoom za{tite A mo`e da se pre-vozi `eleznicom ili avionima A400M.

Nivo C ima prednost jer se dodaju mo-duli oklopne za{tite na bo~ne i krovne po-vr{ine pa je obezbe|ena kru`na za{titaod ru~nih baca~a i sredwih kalibara to-pova. Poja~ana je i za{tita krova. U ovojvarijanti puma je te{ka 40,7 tona. Sa do-datnom za{titom BVP puma mo`e da se pre-nosi transportnim avionom A400M (po trivozila u jednom avionu, a oklopni moduli u~etvrtom). Najve}a borbena masa vozila sadodatnim oklopom, popuweno pogonskim go-rivom, municijom, opremom, sa posadom uvozilu, iznosi 43 tone. To je 1,5 tona vi{eod tenka T-72/M-84.

Modularni koncept za{tite dozvoqa-va u perspektivi zamenu modula sa tehno-lo{ki boqim elementima. Kao opcija nudi

pa, pode{eni za lako rukovawe, otvara-we i zatvarawe.

OSMATRA^KI URE\AJI

Osnovno oru|e je automatski top Ma-user Mk-30-2/ABM, kalibra 30 mm, sa dvo-strukim “hrawewem”, stabilisan u dveravni, efikasnog dometa do 3.000 metaraza ga|awe sa mesta, i u pokretu. Top se pu-ni sa dve vrste metaka – potkalibarnimAPFSDS, probojnosti 55 mm oklopa poduglom 60 stepeni na 1.000 m, i novora-zvijenim projektilom sa kasetnim puwe-wem razornog dejstva, snabdeven tempir-nim upaqa~em (KETF/ABM). Dvostruko“hrawewe” obezbe|uje trenutni izbor vr-ste metka. Projektil KETF mo`e da se tem-pira za dejstvo odozgo po slabo zaklowe-nim ili otkrivenim ciqevima. Za trenut-nu upotrebu ima spremnih 200 metaka, ajo{ je toliko u spremi{tu BVP.

Novi NG4 koaksijalni mitra-qez, kalibra 5,56 mm, brzi-ne ga|awa 859 metaka u mi-nuti, efikasan je na1.000 m. Iza kupole jepostavqen osmocev-ni lanser ba-

ca~a dimnih kutija, koje mogu biti i razor-no-par~adnog dejstva.

Ni{anske sprave komandira i ni{an-xije su umre`ene, a slika iz vidnog poqamo`e da se prenese i posadi u zadwem deluvozila. Komandirova ni{anska sprava jeperiskopsko-panoramskog tipa, sme{tenana krovu kupole. Sprava ima tri vidna po-qa, ukqu~uju}i i {iroko vidno poqe zaosmatrawe. U spravi su integrisana tri ka-nala: dnevni, sa kamerom niskog nivoa ose-tqivosti (CCD), termovizijski, sa kameromi laserski daqinomer, bezbedan za o~i.Ni{anska sprava ni{anxije ugra|ena je le-vo od topa. Identi~na je sa komandirovom,s tim {to je periskopska i pokre}e se za-jedno sa kupolom. Iz obe sprave mogu sepreneti slike u drugu spravu ili na displej~lanova posade. Komandir ima prioritet upreuzimawu izvr{nih komandi i otvarawuvatre po opasnim ciqevima. Sistem hunter-killer preuzet je sa tenka leopard-2.

Posada ima ~itavo bogatstvo osma-tra~kih ure|aja za osmatrawe dawu i no}u.Voza~u su na raspolagawu tri dnevna peri-skopa i periskop sa poja~iva~em slike tre-}e generacije. Sem toga, ima i TV kameru po-zadi za osmatrawe pri vo`wi unazad. Is-krcni desant ima ~etiri krovne kamere ijednu kameru za osmatrawe pozadi, dvastandardna osmatra~ka bloka, jedan pano-ramski periskop i dva periskopa sa poja~i-va~em slike. Kada komandir na|e za shodno,

prenosi iz svoje sprave sliku na displej is-krcnog dela posade. Strelci po potrebi mo-gu da osmatraju i kroz dva otvora na krovuili preko ot{krinutih vrata – rampe.

U sklopu interfejsa vozila zna~ajnomesto zauzima umre`eni sistem za koman-dovawe i upravqawe, prikupqawe i prenosinformacija u jedinicu C³I. Danas je uobi-~ajeni naziv BMS (Battleefield ManagementSystem), tj. menaxment ili komandni sistem.Pored elektronskog pra}ewa i prikaziva-wa podataka i terena, raspola`e i sa si-stemom za globalnu navigaciju GPS i raspo-znavawe svojih i tu|ih vozila – IFF. Taj si-stem je naro~ito zna~ajan za spre~avawetzv. prijateqske vatre po sopstvenim vozi-lima u uslovimaograni~ene vi-

dqivosti. U kompletu opreme su i individu-alni komplet za vojnika budu}nosti – FutureSoldier Programme.

NIVOI ZA[TITE

Visok nivo za{tite ostvaren je u ne-koliko elemenata: primenom modularnihelemenata dodatnog oklopa, vi{eslojnimoklopom, ugradwom delova na unutra{wo-sti vozila, obezbe|ewem visokog nivoaza{tite od kineti~kih projektila malog isredweg kalibra, ru~nih baca~a (kumula-tivna mina), kasetne municije, par~adigranata. Sme{tajem naoru`awa iza oklo-pa i rasporedom celokupne posade u boqeza{ti}enom telu vozila obezbe|eni su op-timalni uslovi za{tite i pre`ivqavawa.Najnoviji ure|aji i sistemi za osmatra-we, te mogu}nost prenosa slike do ~lano-va posade, omogu}avaju pravovremeno ot-krivawe opasnosti i preduzimawe merasamoodbrane.

Pogonsko gorivo je sme{teno u rezer-voare izme|u unutra{we strane zidovaoklopnog tela {to povoqno uti~e na za{ti-tu, a najnoviji elektronski senzori ure|ajaza otkrivawe, spre~avawe i ga{ewe po`a-ra dodatno pove}avaju bezbednost posade.Dijagnosti~ki sistemi pra}ewa i kontrolesvih vitalnih funkcija podsistema vozilapoma`u posadi da na vreme uo~i potenci-jalne otkaze i preduzme mere dovo`ewa vo-zila u zaklon.

Bitna novina jeste primena modular-nih elemenata dodatnog oklopa, koji se re-lativno lako postavqaju ili skidaju. To od-

Kupola sa daqinskim

upravqawem

Unutra{wiizgled pume

name}u se i neka pitawa kao dileme. Uko-liko su prethodna OBV poput mardera1A3/A5, prototipa marder-2, TH-495 i

modela puma iz osamdesetihgodina pro{log veka, posvojim takti~ko-tehni~kimodlikama, performansa-ma i ukupnim borbenim

vrednostima, vrlo blizu no-voj pumi, ~emu najavqivawe no-

ve pume, kao novog vozila, kadaono, uistinu, predstavqa moderniza-

ciju ve} vi|enog?Raniji modeli su imali ugra|ene lan-

sere za POVR {to ih je ~inilo podesnijimi za sukobe sa osnovnim tenkovima, a novapuma ih nema, ve} su najavqeni kao opcija.

Borbena masa vozila sa nivoom za-{tite u varijanti C dostigla je i presti-gla masu nekih osnovnih tenkova, na pri-mer T-72 za 1,5 tona. Ne pokazuje li ta-kav manir tendenciju izrade hibridnihvozila tenka - OT (ne BVP jer nema pu-

{karnice), {to li~i na ve} primewe-ne konverzije tenkova starijih gene-racija u te{ke OT ( u Izraelu, Jor-danu, Rusiji, Ukrajini)?

BVP puma nema amfibijska svoj-stva koja su ina~e standardna re{e-

wa u Rusiji, Kini, Srbiji, neophodno po-trebna za geostrategijski prostor Evropesa brojnom mre`om kanala, hidrograf-skih vodotokova i jezera, osim ako se nera~una na weno anga`ovawe u pustiwskomprostoru.

Dodatna oklopna za{tita u vidu mo-dula pru`a boqu za{titu od ve}ine dru-gih BVP, ali je i takva nedovoqna garan-cija za asimetri~ne operacije, gde se obi-lato koriste RBG ~ija probojnost dosti`e750 mm oklopa iza ERO. U to su nas uve-rili doga|aji u Iraku, gde su RPG-7V1uspevali da izbace iz borbe i takve “tvr-|ave” kakvi su tenkovi M1A2 abrams iChallenger-2.

Gabariti BVP puma su znatni, madaproizvo|a~ govori o maloj silueti (du`i-na 7,33 m, visina 3,05 m, {irina saoklopnim modulom 3,71 m). Neizvesno jei prevo`ewe `eleznicom jer je {irinatereta na `eleznici limitirana na 3,54m, osim u SAD 3,63 m, a pumina {irinaje 3,71 m.

I na kraju, cena od 8,47 milionaUSA dolara (oko sedam miliona evra) do-vodi u pitawe kriterijum cena – efika-snost. Sa tolikim novcem mogu se na tr-`i{tu NVO nabaviti dva-tri BVP po bor-benim karakteristikama adekvatnim pu-mi, {to nije zanemarqiv faktor. Ali ce-na ne brine, za sada, strane investitore,jer je ovo vozilo nameweno armiji kojaima sredstava da to plati – Bundesveru.

Milosav C. \OR\EVI]

39

se mogu}nost ugradwe ERO ili nekog si-stema aktivne za{tite koji je razvi-jen u Nema~koj. Upravo je u zavr-{noj fazi ispitivawa multi-funkcionalni sistem ak-tivne za{titi MUSS(Multifunction self-protecti-on System) kompanije EADE i KMW.

POGONSKI BLOK I HODNI DEO

Koncepcija pogona postavqena je takoda obezbe|uje pokretqivost vozila ade-kvatnu tenku leopard-2 – da doprinesi efi-kasnom funkcionisawu u svim uslovima, dasistem hla|ewa umawi termalni odraz vo-zila i da hodni deo pru`i optimalne uslo-ve za vo`wu po neravnom zemqi{tu, smawibuku i olak{a boravak posade.

Pogonski blok predstavqa kompaktnukonstrukcionu i kinematsku celinu motorai transmisije sa pripadaju}im ure|ajima.Ugra|en je motor firme MTU, turboprehra-wivani dizel, model 10V892. Razvija najve-}u snagu od 800 kW pri 4250¯¹, daju}ivozilu specifi~nu snagu od 18,6 do25,4 kW/t, zavisno od nivoa za{ti-te vozila. Omogu}uje najve}u brzi-nu po putu od 70(40) km/~.

Hidromehani~ki prenosnik snageHSW 284C (firme Renk)objediwuje hi-drodinami~ki pretvara~ obrtnog momentai hidrostati~ki reduktor, planetarnu me-wa~ku kutiju i hidropneumatski ure|aj zaupravqawe sa elektrohidrauli~nkim ko-mandama za promenu stepena prenosa. Me-wa~ ima ~etiri stepena prenosa napred-nazad. Izvr{na komanda za upravqawevozilom je u obliku volana (poseduje i po-luge – komande za upravqawe po potrebi uote`anim uslovima manevrisawa). Skreta-we vozila obavqa se kontinuirano u svimstepenima prenosa, a mogu}e je okrenuti vo-

zilo na mestu oko vertikalne ose. Ventila-tori hladwaka motora i transmisije tro{e170 kW energije.

Hodni deo sa pet pari potpornih to~-kova nezavisno ve{anih (pogonski su na-pred) kompletiran je hidropneumatskimogibqewem i hidrauli~kim amortizerima.Takav sistem doprinosi ve}em elasticite-tu pri kretawu po neravnoj podlozi, dodat-no pospe{uje stabilizaciju naoru`awa,smawuje buku i vibracije, te racionalizujeoklopqeni prostor {asije i olak{ava bo-ravak posade u vozilu. Ovakvo re{eweumawuje unutra{wa o{te}ewa i limitirapovre|ivawe posade prilikom nailaska naminu. Gusenice su metalne sa gumeno-metal-nim konektorima (Silent Block), imaju gumenepapu~e koje se zimi zamawuju ~eli~nim gre-benima. [irina gusenice je 500 mm. Pu-ma ima i poseban ure|aj – kompenzatorgrejawa hodnog dela koji obezbe|uje kon-stantnu zategnutost gusenica bez interven-cija voza~a.

LUKSUZ ILI POTREBA

Bez pretenzija da se spekuli{e o mo-tivima konzorcijuma PSM da posle 20 godi-na ponovo aktuelizuje razvoj i proizvodwufamilije OBV puma, vozila budu}nosti, ka-ko su ih predstavili na Euroshatory 2006,

Rasporedposade u vozilu(gore)i dodatnimoduli oklopneza{tite (dole)

ce, nema dovoqnu zaustavnu mo}. A od pi-{toqa se tra`i da trenutno onesposobiprotivnika, jer se razmena vatre de{avana bliskom odstojawu. Smrt zbog rawava-wa i gubitka krvi nije ono {to se o~ekuje izahteva od te vrste oru`ja. Sa druge stra-ne, pozitivno su oceweni lako}a rasklapa-wa i odr`avawa pi{toqa, ali i fiksni ni-{ani, tako da vojnik koji uzme M9 mo`e bi-ti uveren da je pi{toq ta~no upucan i da nezahteva dodatno anga`ovawe.

Najve}i problem se iskazao u vezi saoprugom u okviru za M9. Naime, ako je okvirtokom iole du`eg vremena napuwen sa 15 me-taka (koliki mu je maksimalni kapacitet),opruga gubi elasti~nost i ne mo`e dovoqnoda potisne donosa~ metaka i obezbedi ne-smetano puwewe pi{toqa. Ako se okvir iz-vrne nadole, meci iz wega ispadaju, {to uka-zuje na slabost opruge. O tom su izvestilisvi vojnici i oficiri koji su nosili M9. Pritome je zapa`eno da je navedeni problem naj-mawe ispoqen kod okvira ~iji je proizvo|a~Bereta. Vojnici su poku{ali da istezawemopruge pove}aju wenu elasti~nost, a to je bi-la gre{ka, jer je uzrok problema vrlo finipesak i pra{ina. Zato je savetovano da seokviri ~iste bez podmazivawa, te da se punesa samo osam do deset metaka, {to je palija-tivno, a ne radikalno re{ewe.

Mnogi vojnici ̀ ele kratku cev kao do-datno oru`je, uz osnovno kojim su zadu`e-ni, jer smatraju da bi im pi{toq koristiopri pretra`ivawu podruma, tavana, kana-lizacije i tunela. Osim toga, u slu~aju za-

15. januar 2007.

NA [TA SE VOJSKA @ALI

Armija SAD nesumwivo ula`e ogromnasredstva u razvoj naoru`awa i opre-me za potrebe svojih pripadnika. Pritome se velika pa`wa poklawa mi-

{qewu i utiscima krajwih korisnika, od-nosno vojnika na terenu. S obzirom na ~i-wenicu da su od po~etka operacije Ira~kasloboda stigle odre|ene primedbe na per-formanse streqa~kog naoru`awa i opre-me, osnovana su dva tima koja su anketira-la vojnike i oficire sa `eqom da utvrde~iweni~no stawe i izna|u na~ine za re{a-vawe ispoqenih problema. Prvi, sasta-vqen od civilnih i vojnih tehnologa, razgo-varao je od 5. do 10. maja 2003. sa vojnici-ma stacioniranim u sektoru Bagdada, i tosa pripadnicima 82. i 101. vazdu{no-de-santne divizije, a i 3. pe{adijske divizije.Drugi tim, iz Armijskog pe{adijskog centra,Direktorata za borbeni razvoj – Odeqe-we streqa~kog naoru`awa, sproveo je svo-je ispitivawe (od 10. juna do 7. jula 2003)

i obuhvatio je, sem navedenih jedinica, i10. planinsku diviziju u Erbilu, 4. pe{a-dijsku diviziju u Tikritu, te 1. oklopnu divi-ziju i 501. ~etu vojne policije, stacionira-ne u Bagdadu.

Ispitivawem je obuhva}eno vi{e odhiqadu vojnika, podoficira i oficira, ~akdo ~ina brigadnog generala. Svi ispitani-ci su sa entuzijazmom prihvatili razgovor,iznosili svoja iskustava i dali mi{qeweo aspektima oru`ja i opreme koje bi treba-lo poboq{ati. Dobijene informacije suu~itane u baze podataka, da bi se potomanalizirali i doneli zakqu~ci.

PI[TOQI I PESAK

Standardni vojni pi{toq vojske SADje M9, u stvari bereta 92FS. Vojna policijanaj~e{}e koristi pi{toq u odnosu na drugostreqa~ko naoru`awe i op{te je mi{qeweme|u vojnicima da metak kalibra 9 mm pa-ra M882, sa zrnom pune metalne ko{uqi-

Od po~etka operacije Ira~ka sloboda stigle su odre|ene primedbe na u~inak streqa~kog naoru`awa i opreme. Zato su tokom 2003. oformqena dva tima koja su anketirala vojnike i oficire iz vi{e jedinica stacioniranih u Iraku,sa `eqom da utvrde ~iweni~no stawe i izna|u na~ine za re{avawe uo~enih problema. Donosimo neke od wihovih zamerki.

P R E D N O S T I I M A N E S T R E Q A ^ K O G O R U @ J A U O P E R A C I J I I R A ^ K A S L O B O D A

Baca~ granata Mk19 na hameru

stoja na osnovnom oru`ju, oni `ele da priruci imaju kratku cev, a ne da poku{aju daotklone zastoj na osnovnom oru`ju. Poseb-no je zanimqivo zapa`awe da lokalno sta-novni{tvo smatra da vojnici ne}e pucatina wih iz duge cevi, ali ako upere pi{toq,tada vaqa odmah poslu{ati komandu. Semtoga, oni koji su kupili i laserski ni{anza M9 primetili su da se ratoborni civi-li odmah umire ~im ugledaju crvenu ta~kuna svojim grudima.

KARABIN M4

Armija SAD je otpo~ela napad na Iraksa tri varijante pu{ke M-16: M-16A2, M-16A4 i karabinom M4. Dve posledwe sukonfigurisane kao modularni sistem. ^e-tvrtu varijantu, M4A1, koristile su speci-jalne jedinice, ali timovi ispitiva~a nisurazgovarali sa wima. U globalu, ispitani-ci su izrazili zadovoqstvo pouzdano{}usvog osnovnog oru`ja, nagla{avaju}i da supu{ke redovno ~istili s obzirom na pustiw-ske uslove. Izve{taji iz Avganistana, kojidatiraju od 2002. godine, ukazuju da je tada89 odsto vojnika izrazilo poverewe u ovooru j̀e, 20 odsto je mislilo da je M4 slo`enza rasklapawe, a 13 odsto je navelo zastojekoji su prouzrokovani okvirom. Sada je ne-kolicina dodala da bi voleli oru`je kojemo`e da puca nakon {to se izvadi iz pra-{ine, odnosno, kako su se izrazili, “kao{to to radi AK (automat kala{wikov)“, alito nije uzeto u razmatrawe.

41

Svi hvale preciznost te serije pu{a-ka, a kritikuju domet karabina M4. Nekoli-ko puta morali su da izvedu napad na objek-te preko 500 m brisanog prostora, kadaM4 nije imao o~ekivanu efikasnost zbogvelikog odstojawa. Slede}i problem je biookvir sa 30 metaka. Ako je zatvara~ u pred-wem polo`aju, te{ko je umetnuti u le`i{teokvir napuwen maksimalnim kapacitetom.Ako se to uradi silom, {ire se usne okvi-ra, {to dovodi do zastoja. Stoga su puwenisa mawe od 30 metaka, obi~no 25.

Najve}i problem su, ipak, predsta-vqali otisci udarne igle na kapisli meta-ka M855, kalibra 5,56h45 mm. Naime,svaki put kada se metak ubaci u cev, plutaju-}a udarna igla blago udari u kapislu metkai na woj napravi ulegnu}e. To ne mora bitizna~ajno ako se ista stvar ne ponovi vi{eputa, ali kako standardna procedura zahte-va da svi pripadnici motorizovane pe{a-dije, popularni “grenadiri“, isprazne cevioru`ja pri ulasku u BOV bredli ili OMVstrajker, onda jedan isti metak vi{e putatokom dana biva udaren u kapislu, izba~eniz cevi i vra}en u okvir. Prime}eno je daje otisak vi{e izra`en na kapislama kara-bina M4 nego kod pu{ke M-16. To stvara ne-gativan psiholo{ki efekat na vojnike, jerpostoji strah da bi metak mogao zatajiti.Osim toga, mo`e do}i do zadesnog opaqe-wa, kao {to se desilo jednom pripadniku101. divizije, kome je oru`je opalilo iakoje bilo zako~eno, a doga|aju je prisustvova-lo jo{ nekoliko vojnika.

TE[KI MITRAQEZ

Za te{ki mitraqez M2 12,7mm bra-uning vojnici imaju jedino re~i pohvale. Uvi{e slu~ajeva je bio dovoqan samo zvukrafalne paqbe da obeshrabri protivni-ka. Jedina mana je preslabo postoqe kojeprevi{e osciluje pri vatrenom dejstvu, ato negativno uti~e na preciznost.

Svesna zna~ewa ispoqenog problema,vojska je brzo sprovela ispitivawe tokomkoga je standardna municija uba~ena i iz-ba~ena iz cevi po 100 puta u visokoj ambi-jentalnoj temperaturi i u oru`je koje je bi-lo zaprqano peskom. Nije se dogodilo ni-jedno opaqewe pri bravqewu zatvara~a,ali ni pri manipulaciji oru`jem. Me|utim,nije predvi|eno da se meci vi{e puta uba-cuju/izbacuju iz cevi, jer to mo`e negativnouticati na kapislu i deformisati ~auru to-liko da do|e do zastoja. Smatra se da je do-voqno da se metak dvadesetak puta uba-ci/izbaci iz cevi, pa da se nakon toga o~e-kuje da “sla`e “.

PU[KOMITRAQEZ

Vodno automatsko oru j̀e, poznato kaoSAW (Squad Automatic Weapon) jeste pu{ko-mitraqez FN Minimi, kalibra 5,56h45 mm.Mada su pojedine odlike ovog oru j̀a hvaqe-ne, M249 se, prema utiscima ve}ine, poka-zao kao najproblemati~nije oru`je trupaSAD u Iraku. Najpre su kritikovane no`i-ce. Da bi mogao kontrolisati oru j̀e tokomrafalne paqbe, ni{anxija mora da izvr{ipritisak na predwi deo oru j̀a, a no`ice nemogu da izdr`e taj pritisak i lako se krive.SAW obiluje sitnim delovima koji se lakogube. Jedan vojnik je ~ak bez uvijawa izjavioda “onaj ko je projektovao ovo oru`je nijeimao pe{adiju na umu “.

Pu{komitraqez M249 zahteva poseb-nu alatku za uklawawe gasnog regulatora,{to je ina~e u domenu rutinskog odr`ava-wa oru`ja. Nasuprot wemu, standardni la-ki mitraqez M240B, kalibra 7,62 mm Na-to, ima sli~an deo, ali za wegovo demonti-rawe nije potrebna nikakva alatka. M249se ne mo`e zako~iti ako je zatvara~ u pred-wem polo`aju, a le`i{te metka prazno, na~emu obi~no insistiraju oficiri, jer je to

Ameri~ki vojnici u Iraku sa karabinima M4

Napukli kundak mitraqeza M240

najbezbedniji na~in no{ewa oru`ja. Pod-lo`an je koroziji, ~ak i u uslovima suveira~ke klime, {to predstavqa posebno iz-nena|ewe. Torba za no{ewe rezervne ceviizra|ena je od najlona i pregori kada se uwu ubaci vrela cev. Poseban problem jeplasti~na kutija za redenik od 200 metaka.Metalna ~ivija koja dr`i plasti~ni utvr|i-va~ kutije pri~vr{}ene za oru`je lako selomi pri redovnim zadacima, posebno uborbenim dejstvima, tako da kutija otpadasa oru`ja.

Municija u kutiji glasno zve~i pri po-kretima, bez obzira na to da li je kutija pu-na ili poluprazna. To posebno nervira voj-nike prilikom pretresa i bliske borbe, tesu unutra{wost kutije oblagali kartonom.Sama kutija je vrlo nezgodnih gabarita iometa manipulaciju oru`jem, i na dvono-{cu, i kad je na postoqu na vozilima. Uz toje vrlo krta i podlo`na pucawu pri udari-ma. Mu{ica na M249 te{ko se pode{ava iza to je opet potrebna posebna alatka, zarazliku od M240, kod kog je pristup mu{icilak i pode{avawe jednostavno. Municija uredeniku “{eta“ napred–nazad tokom po-kreta i ni{anxije stalno moraju da prove-ravaju da li su meci u redeniku od kutije dooru`ja ostali u le`i{tu ili ne.

Svi ispitanici se sla`u u oceni daje laki mitraqez M240B odli~no oru`je,jer je pouzdan i precizan. Uvek postoje od-re|eni aspekti koji se mogu po-boq{ati, i pre svega se na-vodi da je posada mitra-qeza preoptere}enakomponentama koje mo-ra nositi: dva vojnikanose mitraqez, trono-`ac, rezervnu cev i mu-niciju. Ni{anxije sma-traju da bi na oru`jutrebalo da nose 50 do100 metaka, a pomo}ni-ci 200 do 250 metaka.

NEPOUZDANE VEZE

Problem veze ogleda se u ~iwenicida vojnici kada je re~ o dometu nemaju po-verewa u ICOM radio-ure|aje, pa su ~akkupovali du`e antene ili motorole, kojesa aspekta dometa i trajnosti smatrajuboqim ure|ajima.

Problem je u tome {to kutija za municijukoju nosi pomo}nik nije integrisana sauprta~em Molle i ne mo`e se zaka~iti zauprta~, pa ju je te{ko nositi. Torba za re-zervnu cev progori kad se u wu ubaci vre-la cev, a plasti~ni Fasteks zatvara~i br-zo se lome, pa bi ih trebalo zameniti me-talnim. No`ice se ne mogu podesiti po vi-sini, a kad se oslone na beton, kli`u powemu.

SNAJPERSKE PU[KE

Opti~ki ni{an M145 trebalo bi daima {ire poqe vida i ve}e uveli~awe. Sasada{wim, koji uveli~ava tri puta, ciqevina rastojawu ve}em od 500 m ne mogu bitijasna uo~eni. No}ni ni{an AN/PVS-4 previ-{e je te`ak i glomazan, a da bi se postaviona oru j̀e mora se prethodno skinuti M145.Vojnici su po`eleli da mitraqez ima inte-grisani dnevni i no}ni ni{an sa laserskimobele`ava~em. A ima i drugih zamerki. Pridu`oj rafalnoj paqbi ~aure se gomilaju is-

pod oru`ja, umesto da buduizba~ene u stranu, pa

ometaju rad, a posa-da pre ili kasni-

snajperske pu{keIksEm-107. Wome su

uspe{no neutralisani ci-qevi na odstojawu do 2.000 m.

Ali strelci bi `eleli podesivikundak i smawewe te`ine pu{ke.Prigu{iva~ bi im omogu}io da osta-nu neprime}eni, jer su seoski psikompromitovali snajperska gnezdai u Avganistanu i u Iraku. Neop-hodne su i balisti~ke tablice zamuniciju, jer se bez wih tro{imnogo municije za “upucavawe”oru j̀a. Posebno je zanimqivo daje jedan tim izvestio kako su,umesto snajperske municije 12,7mm, dobili probojno-zapaqivumuniciju proizvedenu 1943. go-dine! Opti~ki ni{an firme

je ope~e {ake. Remnik nije dovoqno {irok,pa je oru j̀e nezgodno za no{ewe i u~vr{}i-va~i remnika se tako|e lako lome.

Vojska SAD u Iraku koristi snajper-ske pu{ke M24, kalibra 7,62 mm Nato, iIksEm-107, kalibra 12,7 mm. U globalu,snajperisti su zadovoqni sa oba oru`ja ismatraju ih preciznim i pouzdanim. Sa pu-{kom M24, uz municiju M118 SB, uspe{noneutrali{u ciqeve na daqinama od 100 do900 m, a isti~e se da je opti~ki ni{an M3Akvalitetan. Me|utim, snajperisti bi `ele-li da M24 ima kra}i hod zatvara~a, koji biim omogu}io br`e uzastopne hice. Uz to,ko~nicu bi trebalo premestiti sa bo~nepozicije na centralnu. Obara~ bi trebaloda bude boqe podesiv. Opti~ki ni{an M3Atrebalo bi da se pode{ava u ~etvrtinamaugaonog minuta, a ne samo u polovinama.No}ni ni{an AN/PVS-10 je glomazan, nemaodgovaraju}e uveli~awe i jasno}u, a pojedi-ni to~ki}i za pode{avawe brzo se olabaveili slome. Posebno se tra`i laki infra-crveni ni{an, kojim bi se mogli identifi-kovati ciqevi na daqinama od 600 do 800metara. Uz to, snajperisti bi ̀ eleli opti~-ke ni{ane koji se mogu lako i brzo (de)mon-tirati – u zavisnosti od potrebe, a da sepri tome o~uva upucana ta~ka. Na kundakuje neophodan podesivi oslonac za obraz,koji snajperisti za sada improvizuju presa-vijenim pe{kirima i lepqivom trakom.

Domet i preciznost na velikom rasto-jawu jesu glavne odlike te{ke dalekometne

Potcevni baca~ granata M203 spregnut sapu{komM16

ri~ke, i svetske javnosti. Granata M433nije projektovana da slu`i za razbija-we brava i kapija, a za to se koristi.

BACA^ GRANATA

Baca~ granata Mk19 je oru`je koje is-paquje granate kalibra 40 mm teoretskombrzinom od 300 do 400 granata u minuti(a prakti~nom od 60). Ima maksimalan do-met od 2,2 km, a efikasan oko 1,6 km. Dabi upaqa~ granate postao aktivan, onamora preleteti 75 m nakon ispaqewa.Kao glavni problem isti~e se lu~na puta-wa granate. To je naro~ito izra`eno u na-seqenim mestima, gde uli~no osvetqewe,telefonske `ice i strujna mre`a mogu do-vesti do prevremenog aktivirawa. Ako jegranata uba~ena u cev baca~a, a ne uka`ese potreba za otvarawem vatre, ona se nemo`e vratiti u redenik, ve} je posle po-vratka u bazu uni{tava oru`ar. Za urba-ne operacije to je oru`je od male koristi,jer je preveliko rastojawe koje granatatreba da preleti kako bi upaqa~ iz inert-nog pre{ao u aktivno stawe. Sem toga,treba dosta vremena da se raspakuju gra-nate koje su spakovane u dobo{ima i pro-pisno obezbe|ene od potresa ili grubogrukovawa pri transportu. A to je u borbikriti~ni nedostatak. Postoqa za Mk19montirana na vozilima, nisu dovoqno ro-busna za svakodnevnu upotrebu.

SAMOINICIJATIVNE KUPOVINE

Jedinice koje su podvrgnute anketi ma-hom su bile opremqene tzv. prvom genera-cijom opti~kih ni{ana za blisku borbu,mnogo mawe pouzdanim od druge generacije.Kqu~na razlika je u baterijama, jer je drugageneracija opremqena trajnijim baterija-ma. Naime, uo~eno je da se prekida~ za ak-tivirawe vrlo lako nepa`wom ukqu~i, tese baterije ni{ana prve generacije brzoistro{e, {to mo`e biti od kriti~nog zna-~aja u odre|enim situacijama, jer pu{ke ne-maju mehani~ke ni{ane, ve} samo opti~ke.Veli~ina crvene ta~ke je tolika da prekri-va figuru protivnika na odstojawu od 300 m,a na mawoj daqini se ne mo`e razaznaticentar mase od ekstremiteta. Sna`na sun-~eva svetlost u Iraku ~esto nadja~a sjaj cr-

43

PANCIR GLAVU ^UVA

Vojnici imaju veliko poverewe u in-terseptor pancir. Navodi se primer ni-{anxije tenka koji je iz mitraqeza 7,62mm dejstvovao po neprijatequ, kada jeosetio sna`an udarac koji ga je odbaciounazad. Tek posle okr{aja na|eno je zrnokal. 7,62h39 mm zabijeno u pancir. Ten-kista ka`e kako su mu se do tada kolegesmejale zbog toga {to nosi pancir u ten-ku. Jedina primedba se odnosi na ~iwe-nicu da se u panciru sa umecima SAPI iDAP ne mo`e zauzeti streqa~ki stav u le-`e}em polo`aju, jer kevlar u le|nom delui okovratniku pancira onemogu}uje da seusprave glava i vrat, pa je usvojen stre-qa~ki stav u kle~e}em polo`aju za ni{a-wewe na ve}em odstojawu.

Liupold nije dovoqno balisti~ki uskla|ensa pu{kom, iako je “upucan” za daqine od500, 1.000 i 1.500 m, jer na me|urastoja-wima ne mo`e precizno dejstvovati. Snaj-peristi misle da je optika Svarovski pogod-nija za snajperku 12,7 mm.

Op{te je mi{qewe da je potcevni ba-ca~ granata M203 lako, kompaktno i jedno-stavno oru`je, koje je spregnuto sa pu{komM-16 ili karabinom M4, vrlo pogodno zadejstva po ta~kastim, povr{inskim i zaklo-wenim ciqevima i objektima. Odr`avawe ini{awewe je jednostavno i wime se dejstvo-valo po ciqevima na odstojawu do 400 m.Dve osnovne vrste municije jesu granataM583A1 za osvetqavawe i eksplozivnodvonamenska M433. Primedbe se odnose nako~nicu, jer se oru j̀e lako otko~i kada zap-ne za opremu ili izbo~ine u BOV-u, tako dagrenadiri pune baca~ neposredno pre va-trenog dejstva i ne nose ga sa granatom u ce-vi. Sem toga, mehanizam za okidawe je ose-tqiv na pesak i pra{inu koji se talo`e u ku-}i{tu obara~a, te se mora stalno ~istiti.Izra`ena je potreba za integrisanim, dvo-namenskim dnevnim i no}nim opti~kim ni-{anom, koji bi omogu}io precizno dejstvopo protivniku i mecima 5,56 mm, i grana-tama 40 mm. Lepak se zbog vru}ine topio,te su sa baca~a otpadale dr{ke. Brava cevise lako izmesti, pa granate ispadaju iz ce-vi. Prsluk za no{ewe granata ne uklapa sedobro na pancir Interseptor. Previ{e je te-`ak i glomazan, a granate nisu lako dostup-ne. Ve}ina grenadira smatra da nisu pro-{li adekvatnu obuku za M203.

Posebno se isti~e potreba za tre-nutnim upaqa~em granate, jer sada{wipostaje aktivan tek kada granata nakonispaqewa preleti odre|enu distancu,kako prerana eksplozija ne bi ranilastrelca. Ovim je, me|utim, onemogu}enodejstvo na bliskom odstojawu kada jestrelac u zaklonu. Granata ima lu~nu pu-tawu, tako da se ne mo`e koristiti upravolinijskoj vatri, {to `ele vojnicina terenu. Neophodno je i usvajawe gu-menih projektila kojima bi se suprotsta-vili demonstrantima. U protivnom, voj-sci ostaje samo da se povu~e ili da upo-trebi vatreno oru`je, {to mo`e izazva-ti negativnu reakciju i ira~ke, i ame-

vene ta~ke. Mnogi vojnici sa oru`jem bezopti~kog ni{ana samostalno su kupili op-ti~ke ni{ane, koje su potom montirali nasvoje M-16/M-4, kako bi uz mehani~ki, ima-li i opti~ki ni{an. Jedan vojnik je skinuoopti~ki ni{an sa zaplewenog ira~kog RPG-7 i montirao ga na svoju M-16. Laserskini{an AN/PEKu-2 kritikovan je zbog ~estihlomova prekida~a za ukqu~ivawe, koji seaktivira pritiskom. Vojnici zahtevaju da seprekida~ instalira u pi{toqsku dr{ku naoru`ju. Centralni zavrtaw za u~vr{}iva-we ni{ana lako se olabavi, ~ime se “upu-cana” ta~ka izme{ta.

Vojnici su za operativne potrebe sa-moinicijativno kupili, ili kolektivno pri-kupili novac, i za takti~ke baterijske lam-pe Surefire, neophodne pri pretresu stambe-nih objekata i vozila.

Model pustiwskih borbenih ~izamanije se dobro pokazao. \on je premekan ilako se o{teti. Mnogi su ga vojnici na svo-ju ruku zamenili |onom vibram. ^izme ne-maju dobru ventilaciju. Zadr`avaju vlagu ineophodno bi bilo da na wima postojeotvori za ventilaciju sli~ni onima na mo-delu za borbu u xungli. Model pustiwskih~izama koje koriste marinci smatra se vr-lo dobrim. Ve}ina vojnika je dobila model~arapa izra|en od me{avine crne vune ipoliestera, u kojima je bilo neizdr`qivovru}e za pustiwske uslove. Oni koji su do-bili model svetlije boje tvrde da se prili-kom prawa previ{e skupqaju. Zamerke suupu}ene i na ~iwenicu da vi{e od 30 dananije bilo mogu}nosti da se opere unifor-ma. Isti~e se i potreba za vi{e xepova, ina bluzi, i na pantalonama.

Kada se razgovaralo o odevnim pred-metima i obu}i, vojnici su bili vrlo ne-zadovoqni, jer smatraju da su to stvarikoje bitno uti~u na wihovu borbenu goto-vost. ^ak nagla{avaju da su spremni daulo`e i sopstveni novac kako bi sebiobezbedili odgovaraju}u opremu. A to sumnogi i uradili.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

Marinci sa pu{kama12,7 mm

15. januar 2007.44

B A C A ^ I G R A N A T A

Iako su baca~i granata relativno novo oru`je, danas su doseglita~ku sa koje se, uz postoje}umuniciju, ne mo`epove}avati efikasnost sistema. Zato konstruktori predvi|aju poboq{awe wihovih ni{anskih ure|aja – opti~kih (ili elektroopti~kih),laserskih daqinara, balisti~kih ra~unara i novu vrstu programiranih projektila kalibra 20 i 25 mm.

ARTIQERIJAPE[ADIJE

Baca~i granata predstavqaju prela-zno re{ewe izme|u te vrste oru`ja ioru|a za vatrenu podr{ku (minoba-ca~a). Nameweni su za izvo|ewe ne-posredne vatrene podr{ke pe{adi-

je, uni{tavawe `ive sile, neutralisawevatrenih sredstava i lakooklopqenihborbenih vozila na daqinama do 2.000metara. Izra|uju se u kalibru od 30 i 40mm, a upotrebqavaju vi{e vrsta projek-tila – razorne, kumulativno-par~adne, saIC dimom i CS gasom, inertne i ve`bov-ne. Dele se na individualne (jedina~noga|awe), poluautomatske i automatske.

Razvoj baca~a granata ili, popu-larno nazvanih “artiqerije pe{adije”,po~eo je jo{ za vreme rata u Koreji(1950–1953), kada se pokazalo da sutromblonske mine znatno efikasnije odru~nih bombi. Ali, osnovna slabosttromblonskih mina ogledala se u wiho-voj nedovoqnoj preciznosti, posebno pri

ubacivawu u prozore zgrada, otvorebunkera i sli~no. Zbog toga su ameri~kivojni stratezi proizvo|a~ima oru`japostavili zahtev da razviju i proizvedu

oru`je koje }e biti dovoqno precizno ikoje }e razorni projektil ve}i od ru~nebombe ispaqivati na daqine ve}e oddaqina na koje se bacaju ru~ne bombe

NA[I BACA^IKrugu zemaqa proizvo|a~a baca~a gra-

nata pridru`ila se i na{a zemqa sa mode-lom ABG30 M93 kalibra 30 mm, mase 45 kg(sa trono{cem), dometa 1.700 m i brzinega|awa 60–70 granata u minuti (minimal-ni), odnosno 400–500 (maksimalni). Po~et-na brzina projektila je 180 m/s, a efikasnidomet 800–1.200 metara. Vertikalno poqedejstva je od -5 stepeni do + 70, a horizon-talno od 30 do 360 stepeni. Model ABG30sastoji se od: automata sa cevi, postoqa, mu-nicijske kutije (dobo{a) i opti~ke ni{anskesprave. Projektili se iz spremi{ta dovoderedenikom, ako je oru|e montirano na vozi-lo. Radijus ubojnog dejstva projektila iznosiosam metara. Kumulativni projektil mo`e

da probije oklop debqine 60 mm. U redenikstaju 24 projektila.

Na na{u automatsku pu{ku 5,56 mmM-21 spregnut je potcevni baca~ granataPBG 40 mm, koji prilikom neposrednog ga-|awa nezaklowenih ciqeva ima efikasnidomet do 400 m (a zaklowenih od 200 do300 m). Zavisno od obu~enosti strelca iborbene situacije posti`e se velika bor-bena brzina ga|awa – od 6 do 12 granatau minuti. Baca~ se puni sa usta cevi gra-natama, koje su po konstrukciji tipa me-tak–projektil, a ~ije je barutno puwewe usklopu tela granate. Zahvaquju}i konstruk-ciji jednostavno je i rukovawe, pa se po-stavqawe i skidawe PBG sa automatske pu-{ke izvodi za svega 5–10 sekundi.

(do 30 metara), a pribli`no jednake do-metu minobaca~a kalibra 60 mm (od 300do 2.000 metara).

Prvi individualni ru~ni baca~ gra-nata M7O kalibra 40 mm, Amerikanci surazvili 1957. godine. Iz wega su ispaqi-vani razorni projektili SR 40h46 mm,kasnije i kumulativni. Po~etkom 1964. go-dine za iste projektile razvijen je indi-vidualni baca~ granata M203 kalibra 40mm, koji se mogao ugraditi na pu{kuAR15, kasnije M16.

Sredinom {ezdesetih godina pro-{log veka, Amerikanci su po~eli razvojautomatskog baca~a granata Mk19 kali-bra 40 mm, ve}e brzine i dometa ga|awa,sa ve}om koli~inom eksploziva u projekti-lu. U operativnu upotrebu uveden je sedam-desetih godina 20. veka.

Prvi sovjetski individualni baca~granata uveden je u operativnu upotrebu1975. godine. Za vreme rata u Avganistanusvoje jedinice opremili su sa modelom BG-15, kalibra 40 mm, koji se mogao ugraditina automatsku pu{ku AK-74, kalibra 5,45mm. Automatski baca~ granata AGS-17 ka-libra 30 mm uveli su u operativnu upo-trebu sredinom 1975. godine.

45

RUSKA PLAMJASovjetski automatski baca~ granata

AGS-17 plamja, kalibra 30 mm, du`ineoru`ja 84 cm (cev 29 cm), mase 31 kg (satrono{cem), kapaciteta magacina od 29projektila i brzine ga|awa 350–400 pro-jektila u minutu, u naoru`awe je uveden sre-dinom sedamdesetih godina pro{log veka, ajavnost je za wega saznala za vreme rata uAvganistanu. Radi na principu trzawa za-tvara~a, a po konstrukcionim re{ewima ne

odudara od ostalih baca~a granata. Muni-cija se nalazi u dobo{u koji je sme{ten nadesnoj strani oru`ja {to olak{ava puwe-we. Trono`ac omogu}ava direktno ga|aweciqa i dejstvo ubacnom putawom, koja je ti-pi~na za minobaca~e. Zbog toga je opremqenni{anskim ure|ajem artiqerijskog tipa.

Rusi su kasnije razvili poboq{anuvarijantu oznake AGS-30 koja je zadr`alakarakteristika prvobitnog modela, ali jebila osetno lak{a (sa trono{cem 16 kg).

Upotrebqava istuvrstu projektila ka-libra 30 mm ~iji do-met odgovara dometuameri~kih projektila40h53 mm.

Osim navede-nih baca~a granata,Rusi proizvode i mo-dele LPO-91, GP-3O i BG-3O, ~ije suosnovne karakteri-stike velika brzinaga|awa, visoka mo-bilnost i visokoefi-kasna municija.

AMERI^KI MODELI Rodona~elnik

svih savremenih baca-~a granata je ameri~-ki individualni baca~granata M76 kalibra 40 mm, du`i-ne 74 cm (cev 36,5 cm) i mase od 2,7 ki-lograma. U naoru`awe je uveden pe-desetih godina pro{log veka. Re~je o vrlo robusnom oru`junapravqenom po modelulova~ke pu{ke koja sepreklapa. Jednostavan jei bezbedan za rukovawe iomogu}ava ga|awe do da-qine od 375 metara. Za vreme desetogodi-{we proizvodwe proizvedeno je vi{e od360.000 komada baca~a M76.

U drugoj polovini {ezdesetih godinadvadesetog veka proizveden je, kao zamenaza stariji model M76, individualni pod-cevni baca~ granata M203, kalibra 40mm, du`ine 38 cm (cev 30,5 cm) i mase od1,4 kg. Postavqa se na automatsku pu{kuM16, a mo`e se ugraditi i na sve savreme-ne automatske pu{ke zapadnog i isto~nogporekla. Sastoji se od nosa~a cevi, meha-nizma za opaqewe, delova za u~vr{}iva-we na pu{ku i ni{anske sprave. Mo`e dadejstvuje samostalno (kada mu se ugradi kun-dak) ili kao podcevni baca~ ugra|en na au-tomatsku pu{ku.

Osnovna slabost mu je {to se na pu-{ku stavqa (skida) pomo}u priru~nog ala-

Za vreme rata u Vijetnamu Amerikan-ci su proizveli vi{e modela automatskihbaca~a granata koji su prvo bili nameweniza ugradwu na helikoptere i re~ne brodo-ve. Osnovni model ozna~en sa O proizve-den je 1966. godine. Posle modela ozna~e-nih sa 1 i 2, sredinom sedamdesetih godinapro{log veka, proizveden je danas u svetunajpoznatiji i najra{ireniji Mk19 model3, kalibra 40 mm, du`ine 109,5 cm (cev41 cm), mase 35 kg (trono`ac 20 kg), kapa-citeta magacina 32 projektila i brzine ga-|awa 325–385 projektila u minutu. Funk-

cioni{e na principu neblokiranogzatvara~a inercionog tipa sa

vazdu{nim hla|ewem.Osnovna karakteristika

ovog baca~a je velika brzi-na ga|awa i veliki elevaci-oni ugao ga|awa, a slabost

su mu nedovoqna preciznost i znatan brojzastoja za vreme dejstva. Baca~ se puni pro-jektilima koji se u le`i{te dovode sa levestrane oru`ja, a puwewe se obavqa u dvefaze. U prvoj fazi projektili se usmeravaju

nazad i nadole, da bi udrugoj bili potisnuti na-pred u cev ~ime je oru j̀espremno za dejstvo. Ba-ca~ granata Mk19, model3 je robustan i sasta-vqen od velikog broja de-lova {to ote`ava odr-`avawe i upotrebu.

ta, za {ta je potrebno oko petminuta. Puni se u dve faze. U prvojse pritiskom na dugme utvr|iva~a cevi, cevpomera napred kako bi projektil mogao dase postavi u le`i{te. U drugoj fazi cev sevra}a natrag i baca~ je spreman za dejstvo.Ni{anske sprave su razli~ite i mogu se po-staviti na samom baca~u ili na pu{ci. Cevje napravqena od aluminijuma. Najnovijacev je du`ine 23 cm {to omogu}ava dejstvoi u slu~ajevima kada je kundak u sklopqenompolo`aju.

M203

Mk19, model 3

15. januar 2007.

SINGAPURSKE VRSTESingapur je razvio dve vrste baca~a granata. Automatski CIS AGL, kali-

bra 40 mm, du`ine oru`ja 96,5 cm (cev 35 cm), mase 33 kg (sa trono{cem 52 kg) i brzine ga|awa360–500 projektila u mi-nutu. Prema obliku i na~i-nu dejstva sli~an je ameri~-kom modelu Mk19 model 3,ali je jednostavniji za ru-kovawe i upotrebu. Imamasivan inercioni zatva-ra~, a projektil se u le`i-{te dovodi s leve strane.Za razliku od ameri~kogmodela, puwewe se kod ba-ca~a granata CIS AGL iz-vodi u jednoj fazi – izuvodnika direktno u cev. Osim automatske, mogu}e je otvarawe i jedina~ne paq-be. Sastoji se od ku}i{ta, cevi, ni{ana i kundaka.

Drugi singapurski baca~ granata za individualno ga|awe CIS GL, kalibra40 mm, du`ine oru`ja 65 cm (cev 36,5 cm) i mase od samo 2,3 kg, jednostavanje za rukovawe i puni se tako {to se cev okrene u desnu stranu. Prilikom okre-tawa cevi dolazi do zapiwawa udarne igle, a osigura~ dolazi u polo`aj “zako-~eno”. Pre opaqewa projektila strelac je du`an da oslobodi osigura~, koji seu obliku obrtne poluge nalazi na levoj strani oru`ja. Ku}i{te oru`ja, cev ibrojni drugi delovi izra|eni su od aluminijuma. Kundak nije na rasklapawe, ana wegovom kopitu postavqen je gumeni ubla`iva~ trzawa do kojeg dolazi pri-likom opaqewa. Preklapaju}i ni{an omogu}ava ga|awe ciqeva na daqini od50 do 300 metara.

NEMA^KA RE[EWANemci su proizveli dva nova modela baca~a granata – HK AG36 za indi-

vidualnu upotrebu i automatski HK AGL.Podcevni baca~ granata HK AG36 kalibra 40 mm, du`ine 35,6 cm (cev

28 cm) i mase od 1,5 kg namewen je za postavqawe na novu automatsku pu{kuG36. Od drugih se razlikuje u tri kqu~na elementa: cev se prilikom puwewaotvara u levu stranu, {to olak{ava puwewe oru`ja iz le`e}eg stava; mehani-zam za okidawe je tipa DAO (udara~ je uvek u napetom stawu i aktivira se jed-nim potezom obara~a); oru`je je najve}im delom izra|eno od aluminijuma. Nabaca~ je ugra|en jednostavan mehani~ki ni{an ~ija je najve}a slabost velikadu`ina koja je posebno nepodesna za ugra|ivawe na automatske pu{ke G36,standardne du`ine, jer se negativno odra`ava na uravnote`enost oru`ja pri-likom otvarawa vatre.

Najnoviji nema~ki automatski baca~a granata HK AGL, kalibra 40 mmduga~ak je 118 cm (cev 47,5 cm), mase 29 kg (sa trono{cem 60,6 kg) i brzinomga|awa od 350 projektila u minuti. Oblik baca~a i wegova automatika sli~nisu onima na ameri~kom baca~u granata Mk19 model 3, ali su poboq{ani na-~in puwewa (mogu}e je puwewe oru`ja i sa leve i sa desne strane) i bezbednostpri upotrebi. Puwewe se odvija u jednoj fazi, kao kod singapurskog modela CISAGL. Zatvara~ je masivan, inercionog tipa. Savremenije konstrukcije je i tro-no`ac koji omogu}ava postavqawe baca~a na visinu od 58 do 149,5 cm od po-vr{ine zemqe.

BELGIJSKI FN 2000Belgijanci su za svoju novu automatsku pu{ku

FN F2000 proizveli podcevni baca~ granata kali-bra 40 mm FN 2000, du`ine 34 cm (cev 23 cm) i ma-se od 1,2 kilograma. Re~ je o modularnom baca~ugranata ~ija je cev oblo`ena sa oblogom koja slu`iza postavqawe baca~a na pu{ku i za otvarawe ce-vi. Cev se otvara pomo}u aktivirawa utvr|iva~a(sme{tenom na boku obloge) koji se pomera napred.Aktivirawem utvr|iva~a cev se malo okrene oko uz-du`ne ose pomeraju}i se napred, omogu}avaju}i iz-vlaka~u i izbaciva~u da iz le`i{ta izbace ~auruispaqenog projektila i stvore prostor za ubaciva-we novog projektila. Skalapaju}i mehani~ki ni{anobezbe|uje ni{awewe na daqinama od 50 do 350metara, a postavqen je na desnoj strani baca~a.

Iako baca~i granata spadaju u oru`je relativ-no skorijeg datuma proizvodwe i uvo|ewa u opera-tivnu upotrebu, danas su dosegli ta~ku na kojoj se sapostoje}om municijom vi{e ne mo`e pove}avati efi-kasnost sistema. Granice wihove efikasnosti limi-tirane su mogu}no{}u poga|awa udaqenih ciqeva iefektom dejstva projektila po ciqu. Da bi bili jo{efikasniji konstruktori predvi|aju uvo|ewe poboq-{anih ni{anskih ure|aja – opti~kih (ili elektroop-ti~kih), laserskih daqinara i balisti~kih ra~una-ra, te nove vrste programiranih projektila kalibra20 i 25 mm.

Najve}a prepreka daqeg razvoja baca~a grana-ta je wihova (pre)velika masa, nedovoqna efika-snost malih eksplozivnih projektila (bombica) i vi-soka cena elektroopti~kih sklopova i municijeopremqene sa elektronikom. Zbog velike mase, au-tomatski baca~i granata neprikladni su za preno-{ewe u borbenim dejstvima, pa se ugra|uju na raznevrste borbenih i neborbenih vozila, i na helikoptere.

Baca~e granata pored SAD i Rusije proizvo-di vi{e zemaqa – Singapur, Nema~ka, Belgija, na-{a zemqa. Francuska (u kooperaciji sa [ved-skom i Kanadom) proizvodi automatski baca~SC4O Striker, kalibra 40 mm, sa potpuno novomvrstom projektila, sa upaqa~em sa satnim meha-nizmom i ugra|enim laserskim daqinomerom naoru`ju. [panija proizvodi model automatskog ba-ca~a granata LAG SB-M1, kalibra 40 mm, kojifunkcioni{e na bazi dugog trzawa cevi. Po masii veli~ini gotovo je identi~an sa ameri~kim Mk19model 3.

Ovom prilikom predstavqamo neke od pozna-tih modela. Stanislav ARSI]

HK G36

CIS GL

46

veliko i glomazno oru`je, te`ine 1.715 gr(prazan), du`ine 260 mm sa cevi od {estin~a (152 mm), a izra|uju se i sa cevimadu`ine 10 i 14 in~a, odnosno 250 i 350mm, tako da su tada proporcionalno du`ii te`i. Kapacitet okvira je devet metaka ukalibru .357, osam u .44 i sedam metaka u.50AE. Pi{toq funkcioni{e jednostrukomakcijom, na principu pozajmice barutnihgasova, a opaqewe se odvija pri zabravqe-nom zatvara~u. Cev je stacionarna, {to ta-ko|e doprinosi preciznosti. Gasovi se od-vode iz cevi kroz mali otvor u blizini le-`i{ta metka ka gasnom cilindru ispod ceviu kom je sme{ten klip kratkog hoda. Pi{to-qi novije proizvodwe imaju `lebove nagorwoj strani cevi u koje se ume}u nosa~iopti~kog ni{ana.

UBEDQIVI NA FILMU Mada te`ina oru`ja i princip rada

donekle uti~u na umawewe trzaja pri opa-qewu, on je ipak zastra{uju}i, pogotovo ukalibrima .50AE i .440 Kor-Bon. Trzaj mag-numa .44 je vrlo jak, a Klint Istvud je jed-nom prilikom priznao da je pri snimawufilmova koristio municiju sa umawenimbarutnim puwewem. U kalibru .50AE, trzajje 40-50 odsto ja~i od magnuma .44. To jeglavni razlog zbog koga ovo oru`je nije po-desno za samoodbranu, ~ak i ako se ignori-{e visoka cena. Naime, za jednog pustiw-skog orla mogu se kupiti dva gloka 17 iliberete 92 F.

U samoodbrani su od `ivotnog zna~ajabrzi uzastopni hici, a pogotovo pogoci, {toje sa ovakvim pi{toqem nemogu}e izvesti.Dimenzije oru`ja i te`ina ~ine ga nepode-

snim za no{ewe, a bqesak na ustimacevi u mraku zaslepquje i strelca iprotivnika. Kada se sve sabere ioduzme, pustiwskog orla najradijekoriste ”holivudski ratnici“, a mo-gli smo ga videti u ameri~koj verzijifilma ”Nikita“. Glavna glumica,ina~e krhke telesne gra|e, sa lako-}om puca iz ovog oru`ja, bez ikakvereakcije na trzaj. Jo{ samo da na|unekog ko }e u to poverovati.

Dr A. MUTAVXI]

47

P U S T I W S K I O R A O

Za jednog pustiwskog orla mogu se kupiti dva pi{toqamarke glok 17 ili bereta 92 F. A ako se ignori{e wegova visoka cena, glavni razlog zbog koga to oru`jenije podesno za samoodbranu je veoma jak trzaj.

K

PI[TOQ JAKOG TRZAJA

alibri .357 magnum i .44 magnum naj-poznatiji su revolverski kalibri da-na{wice. Dok su .357 svojevremenokoristile mnoge policijske agencije u

SAD, .44 magnum i revolver smit i veson,model 29 ovekove~io je Klint Istvud kaoinspektor Kalahan u serijalu filmova o”prqavom Hariju“. Zaqubqenici u te kali-bre oduvek su `eleli da imaju pi{toq kojibi koristio magnum municiju. Stoga su X.Lindig, X. Skildam i H. Skildam 1979. uMineapolisu osnovali kompaniju MagnumRiser~ u nameri da konstrui{u pi{toq ~i-je bi osnovne namene bile streqa{tvo, pu-cawe u siluete i lov.

Uz pomo} B. Vajta, zadu`enog za razvoji tehnolo{ka pitawa, prvi prototip pi-{toq, nazvan dezert igl – pustiwski orao,bio je gotov 1981. godine. Me|utim, posto-je}i problemi naveli su konstruktore da seobrate za pomo} stranom partneru. To jebila Izraelska vojna industrija – IMI.

RAZLI^ITE VERZIJEIzrada prve serije od 1.000 pi{to-

qa ~iji serijski broj po~iwe sa 3001 otpo-~ela je nakon obimnih proba 1983. godine.Serija je imala klasi~no o`lebqenu cev,ali je pozitivan efekat na preciznost ima-la proizvodwa pi{toqa sa poligonalnim

o`lebqewem cevi koja je po~ela 1985. Ver-zija u kalibru .44 magnum pojavila se na tr-`i{tu 1986. i to je bio prvi serijski pi-{toq, u tom kalibru.

Proizvodwa pustiwskog orla u kali-bru .41 magnum po~ela je tokom 1987, ali seod wega kasnije odustalo jer nije postao po-pularan kao druga magnum municija. Godine1989. pojavio se Mark VII (model br. 7) sauve}anom polugom ko~nice, brave zatvara~ai poboq{anim dvostepenim obara~em.

Tokom 1996. proizvode se i modeli ukalibru .50 AE, ek{n ikspres, poznatom ikao .50 magnum. To je vrlo zanimqiv metakkod koga je dno ~aure kalibra .44 magnumu`e od tela ~aure (u kalibru .50AE). Kon-strukcija je odmah izazvala sumwu u pogledupouzdanog funkcionisawa oru`ja koje ko-risti takvu vrstu municije. U to doba stvo-ren je i Mark XIX, model br. 19, kod koga jenajva`nija odlika postojawe jednog rama zasve kalibre pustiwskog orla. Naime, MarkI i Mark VII imali su ramove razli~ite ve-li~ine za svaki kalibar, a Mark XIX je pi-{toq koji izmenom nekoliko komponenata,kao {to su cev, okvir i zatvara~, uz osnov-ni ram, koristi vi{e vrsta municije.

Godine 1998. razvijen je metak .440Kor-Bon, koji je u su{tini .50 AE sa su`enom~aurom sli~no metku 7,62h25 mm TT . To je

Model Mk 19 Deagle7-44-2

ve, mo`e upotrebiti i protiv tenkova, ar-tiqerijskih oru|a, komandnih mesta, pa ~aki drugih bespilotnih letelica, ali i za iz-vi|awe.

Druga grupa savremenijih borbenihbespilotnih letelica nosi podve{eno nao-ru`awe ili naoru`awe postavqeno unutartrupa, poput borbenog aviona. Inicijalnosu skupqe za nabavku, ali ako se ra~unajuutro{ena nov~ana sredstva po uni{tenomciqu, predstavqaju rentabilnije re{ewe,jer se prilikom vatrenog dejstva ne uni{ta-va sama bespilotna letelica. Osim toga,broj uni{tenih ciqeva jednom borbenombespilotnom letelicom mo`e biti ve}i ijednak je broju raketa, bombi ili bombicakojim letelica raspola`e. A u odnosu naborbene avione (uz nepostojawe rizika zaposadu, mawe dimenzije i samim tim mawiradarski, toplotni i akusti~ni odraz) omo-gu}avaju kori{}ewe naoru`awa maweg do-

meta i samim tim ni`e cene. Evropske ze-mqe i SAD danas ula`u ogromna sredstva uwihov razvoj, jer se upravo od tih borbe-nih bespilotnih letelica o~ekuje da jednogdana ne samo dopune ve} i u potpunosti za-mene borbene avione i helikoptere.

PO^ETNI NEUSPESI

Prva naoru`ana bespilotna letelicapojavila se tokom Vijetnamskog rata. Bilaje to ameri~ka mornari~ka protivpodmor-ni~ka letelica QH-50C/D, naoru`ana tor-pedima. Me|utim, iako je koncept bio delodalekovidih konstruktora, od 746 proizve-denih, sru{ilo se 411 letelica, tako da jeprogram okon~an 1970. godine. Nakon togaje zaustavqen rad na planu borbenih bes-pilotnih letelica, zahvaquju}i “pilotskom”lobiju koji je forsirao borbene avione.Ipak se nisu mogle ignorisati prednostibespilotnih letelica pri prodoru u dobro

15. januar 2007.48

Najve}a prednost koju bespilotne lete-lice pru`aju u odnosu na letelice saposadom jeste ~iwenica da se ne rizi-kuju qudski `ivoti u najopasnijim mi-sijama, a osim toga, wihova nabavka i

upotreba su jeftinije. Prve naoru`anebespilotne letelice su, pored izvi|a~keopreme za pronala`ewe ciqa, nosile ibojnu glavu. Posle otkrivawa ciqa, one izmoda pretra`ivawa prelaze u mod vatre-nog dejstva i uni{tavaju ga direktnim obru-{avawem. Ukoliko ciq nije prona|en, le-telica se ili vra}a na zadato mesto (i mo-gu}e ju je ponovo upotrebiti), ili se aktivi-ra mehanizam samouni{tewa. Tipi~nipredstavnici tog tipa borbenih bespilot-nih letelica jesu izraelska harpi i nema~-ke tajfun i tares, ~iji je osnovni zadatakdejstvo po protivni~koj PVO, prvenstvenoradarima, mada se tajfun, zahvaquju}i ko-ri{}ewu kumulativno-par~adne bojne gla-

TRA@I I UNI[TI

B O R B E N E B E S P I L O T N E L E T E L I C E

O naoru`awu borbenih aviona ili helikoptera do sada je mnogo re~eno, ali relativno malo o borbenim bespilotnim letelicama i wihovom naoru`awu.Ova tema je aktuelizovana posleuspele protivteroristi~ke akcije, 3. novembra 2002, kada je u Jemenuameri~ka bespilotna letelica predator ispalila raketu Hellfire i pogodila vozilo, usmrtiv{i {estterorista Al kaide.

Evropski program pod nazivom nEUROn

ne koli~ine tih raketa ko-je koriste isti raketnimotor na ~vrsto gorivo,ali imaju bojne glave raz-li~itog tipa. Konverzijase izvr{ava uklawawembojne glave i monta`om~eonog modula, opremqe-nog kontrolnim aerodina-mi~kim povr{inama. Overakete, mase 12,5 kg, moguse lansirati iz sedmocev-nih ili devetnaestocevnihlansera, a rezultat su za-jedni~kih napora kompani-ja General Dynamics, BritishAuerospace, Raytheon, Ae-rojet, Goodrich i EFW.

Me|utim, pomenutonaoru`awe, iako se nemo`e uvrstiti me|u naj-skupqe u arsenalu SAD,previ{e je sna`no, odno-sno, ima previsoku cenu uodnosu na vrednost ciqa,ako se koristi za pojedi-

na~ne namene, na primer, za ga|awe neo-klopqenih vozila ili dejstvo u urbanimsredinama po individualnim snajperisti-ma. Zbog toga je razvijena je potpuno novaraketa, pod nazivom Spike, koja predstavqatrenutno najmawu i najlak{u vo|enu raketuna svetu. Ima masu od svega 2,4 kg, domet3,2 km, a {to je najva`nije, cena joj je svegaoko 4.000 ameri~kih dolara. Samonavo|e-we je elektroopti~ko, a preciznost dovoq-na da se ostvari direktan pogodak u vozilokoje se kre}e popre~no u odnosu na lanserbrzinom do 160 km/~, odnosno, da se rake-ta ubaci kroz prozor zgrade. Sude}i po vr-lo maloj masi rakete mo}i }e da se upotre-bqava i sa mawih borbenih bespilotnihletelica.

Predvi|eno je da se lak{e bespilotneletelice opremaju raketama Stinger i Mi-stral, koje pripadaju najlak{oj kategorijiraketa zemqa–vazduh. S druge strane, te`eletelice, klase predator-B, trenutno su

49

testovima iz oktobra 2002. uni{teno je ru-sko borbeno vozilo pe{adije BMP-1 io{te}en tenk T-72. U odnosu na predatora,Hunter je bespilotna letelica koja ima ma-wu masu (maksimalna 725 kg) i autonomiju(12–15 ~asova), ali je znatno jeftinija.Razvoj projektila Viper Strike trenutno jeusmeren na smawewe mase, kako bi se ko-ristio sa jo{ lak{e bespilotne leteliceRQ-7B Shadow, mase svega 168 kg.Ova bes-pilotna letelica lansira se sa lansirnerampe, a prevozi se terenskim automobi-lom marke Hummer. Ima autonomiju od ~e-tiri ~asa i opremqena je optroni~kim sen-zorima (TV, infracrvene kamere).

Vrlo perspektivno oru j̀e (sa gledi{taodnosa mase i efikasnosti), koje se predvi-|a za upotrebu na borbenim bespilotnimletelicama, jesu raketna zrna tipa Hydra70, opremqena glavom za lasersko navo|e-we. Taj projekat predstavqa veoma renta-bilno re{ewe, jer trenutno postoje ogrom-

braweni sovjetski vazdu{ni prostor. A krajHladnog rata i ubrzani po~etak borbe pro-tiv terorizma, u~inili su svoje.

Iako se o tome nije govorilo u javno-sti ({to za Amerikance nije svojstveno),krajem devedesetih je ozbiqno razmatranamogu}nost adaptacije najnovije izvi|a~kebespilotne letelice velikog radijusa dej-stva RQ-1 predator, koja je uvedena u ope-rativnu upotrebu 1997. godine. Februara2001. na testovima je od 16 lansirawaostvareno 12 pogodaka protivoklopnim vo-|enim raketama (POVR) AGM-114C Hellfire.Ve} novembra slede}e godine, istom rake-tom lansiranom iz borbenog predatoraMQ-1, koji je poleteo iz Xibutija, uni{te-no je vozilo sa {est terorista Al kaide uJemenu. U me|uvremenu su sa uspehom pro-{la ispitivawa lansirawa “inteligentne”protivoklopne submunicije BAT (Brilliant AntiTank), i druge izvi|a~ke mini-bespilotneletelice FINDER (avgusta 2002). Borbenavarijanta MQ-9 Reaper (predator B) imasna`nije naoru`awe (od najvi{e 14 raketaAGM-114K Hellfire II, sa vidnim poqem sen-zora za detekciju laserske ta~ke za obele-`avawe ciqa od ~ak 90 stepeni), a novinaje kori{}ewe dve laserski navo|ene bom-be GBU-12 Paveway II, GPS navo|enih GBU-38 JDAM, mase 227 kg, i SDB, mase 130 kg,kao i raketa vazduh–vazduh AIM-9 Sidewinderza samoodbranu od napada iz vazduha.

Iako je razvijen na bazi predatoraA, mo`e se re}i da predator B predstavqapotpuno novu letelicu, sa maksimalnom po-letnom masom od 4.765 kg, {to je ~etiriputa vi{e od prethodnika. Zahvaquju}i{tedqivom turboelisnom motoru HoneywellTPE 331-10T, snage 670 kW (900 KS), raz-vija brzinu 405 km/~ i ima autonomiju du-`e od 24 ~asa. Senzorski sistem je zasno-van na radaru sa sinteti~kim otvorom Nor-throp Grumman TESAR, sa rezolucijom 0,3m, ili savremenijim Lynx II i drugim optro-ni~kim sistemima, postavqenim unutar po-kretne glave MTS-B, tako da je bespilotnaletelica opremqena za dugotrajna, potpu-no autonomna dejstva po principu “tra`i iuni{ti”. Posledwa varijanta – predatorC, ima}e umesto klipnog (na predatoru A) iturboelisnog (na predatoru B), turboven-tilatorski motor, a prvi let se o~ekuje2007. godine.

PREDATOR JE PROBIO LED

Svojim naoru`awem i sposobnostimabespilotna letelica predator je uvelikoodgovorila zahtevima, “probiv{i led” i zadruge projekte. Tako su inteligentna proti-voklopna municija BAT, kao i wena poboq-{ana varijanta Viper Strike, uspe{no testi-rane sa bespilotne letelice MQ-5B Hun-ter, razvijene za izvi|awe u saradwi ame-ri~ke kompanije TRW i izraelske IMI. Na

Predator B je bespilotna letelica opremqena za dugotrajna, potpuno autonomna dejstva

Submunicija Bonus

Protivoklopnevo|ene rakete Spike-

SR i Hellfire II(dole)

opremqene najsavremenijim raketama AIM-9X Sidewinder, a planira se kori{}ewe iraketa sredweg dometa AIM-120 AMRAAM.Na taj na~in, prvi put jedna bespilotna le-telica postaje sposobna za dejstvo van vi-zuelnog dometa. Pri tome sve mawe igrajuulogu manevarske osobine letelice. Sadruge strane, dimenzije bespilotnih lete-lica, kao i primewene mere za smaweweradarskog odraza, doprinose postizawufaktora iznena|ewa, ~ine}i borbene bes-pilotne letelice svojevrsnim “protivavi-onskim minama”.

POGLED U BUDU]NOST

Prethodno spomenuta oru`ja namewe-na su za opremawe borbenih bespilotnihletelica koje su razvijene na bazi razli~i-tih tipova izvi|a~kih bespilotnih leteli-ca. Posledwih godina su se intenzivno raz-vijale specijalizovane borbene bespilot-ne letelice, za koje se o~ekuje da u prvoj fa-zi dopune, a u kasnijoj fazi i potpuno zame-ne borbene avione, za sada u dejstvima pociqevima na zemqi.

I na tom poqu su najdaqe oti{li Ame-rikanci. Poznata kompanija Boing je, uokviru programa razvoja borbenih bespi-lotnih letelica, krajem devedesetih godina20. veka prvi put prikazala omawu leteli-cu – koncept X-45A, maksimalne mase 5.530kg, pogowenu turboventilatorskim moto-rom Honeywell F124-GA-100, potiska 28.02kN. Iako je oblik letelice, u svakom pogle-du, jasno nagla{avao izrazite stelt-osobi-ne, mala nosivost od svega 680 kg nije obe-}avala efikasnost na nivou borbenog avi-ona, tako da je stvoren X-45B i kona~no, X-45C. Posledwu letelicu pogoni znatno sna-`niji turboventilatorski motor GeneralElectric F404-GE-102D potiska 48,93 kN.Maksimalna masa iznosi 15.875 kg, a no-sivost 2.040 kg, tako da je omogu}eno no-{ewe unutar trupa dve JDAM bombe mase908 kg.

Drugi pravac razvoja ameri~kih bor-benih bespilotnih letelica, nove genera-cije, predvodi kompanija Northrop Grum-man, sa serijom X-47. Najmawa je X-47A, po-gowena turboventilatorskim motorom

Pratt&Whitney JT15D-5C, potiska 14,19 kN,maksimalne mase 2.932 kg, dok je X-47B ve-}a letelica i predstavqa pandan X-45C.Sve spomenute letelice se razvijaju u okvi-ru programa J-UCAS (Joint Unmanned Com-bat Air System) koji finansiraju vazduho-plovstvo i mornarica

S druge strane i Evropqani razvijajuprogram ekvivalentan J-UCAS-u, pod rad-nim nazivom nEUROn. U taj program su ukqu-~ene francuske kompanije Dassault, Thales iEADS, {vedski SAAB, italijanska Alenia,{panski EADS-CASA, gr~ki EAB i {vajcar-ski RUAG. Maksimalna masa letelice je6.000 kg, a u ovoj fazi se koristi turbo-mlazni motor SNECMA Adour. Taj motor }e uperspektivi biti zamewen savremenijimturboventilatorskim SNECMA M88. Prvilet prototipa se predvi|a za 2010, a prviserijski primerci za 2020 – 2025. godinu.

Kada je re~ o naoru`awu, osnovnooru`je tih bespilotnih letelica predsta-vqaju bombe tipa SDB (Small Diameter Bomb)GBU-39, posebno razvijana za upotrebu nanovoj generaciji stelt-borbenih avionaF/B-22 i F-35. Wihova osnovna osobina jeznatno smawena masa i dimenzije, kako bise mogle smestiti u trupu, u unutra{wemprostoru za bombe. Imaju masu od 130 kg,{to ih ~ini idealnim za kori{}ewe nabespilotnim letelicama, a usavr{enakonstrukcija omogu}ava postizawe proboj-nosti na nivou daleko te`ih specijalizo-

vanih bombi BLU-109.Posledwom fazom raz-voja, pod oznakom Incre-ment II, koja treba da re-zultira bombom SDB-II,obezbe|uje se mogu}nostga|awa i pokretnih ci-qeva sa udaqenosti od75 km, ako se odbaci savisine od 12.000 m.Ove bombe }e imati vi-{emodni traga~, kakobi imale preciznijedejstvo u svim vremen-skim uslovima.

15. januar 2007.50

Za sada je poznato da }e nEUROn bitiopremqena izraelskim POVR Rafael Spike-ER, dometa 8.000 m, sa mogu}no{}u IC sa-monavo|ewa i navo|ewa uz pomo} opti~kogkabla. Re~ je o vrlo zanimqivoj raketi, sapromenqivom trajektorijom, koja }e, naprimer, mo}i da pogodi tenk i u krov, gde jeoklop relativno tanak. Tako|e se predvi|a,za ovu klasu letelica, kori{}ewe i evrop-ske “inteligentne” samonavo|ene submuni-cije GIAT-Bofors Bonus, mase 6,5 kg iz lan-sera Sperwer. Ameri~ki ekvivalent bi bilafamilija Textron Skeet, mase 3,4 i 4,5 kg.Submunicija ovog tipa koristi IC samona-vo|ewe i dejstvuje na krov tenka, bojnomglavom tipa probojnog diska.

Vrlo zanimqiva je i submunicija Tex-tron Claw, koja koristi termobari~nu bojnuglavu najnovije generacije sa cirkonijumom.Znatno “ozbiqnija” je autonomna bespilot-na letelica sa bojnom glavom Lockheed Mar-tin Locaas, mase 45 kg, koja je sposobna zaizvi|a~ko-borbene akcije, odnosno za au-tonomna dejstva tipa tra`i i uni{ti. Opre-mqena je turbomlaznim motorom TechnicalDirections T45G, potiska 0,45 kg, {to jojomogu}ava autonomiju od 30 minuta (160km). Poseduje satelitsku navigaciju i laser-sko samonavo|ewe (laserski radar), te mo-gu}nost odabira mesta pogotka i dejstva boj-ne glave. Bojna glava je vi{emodna i mo`edejstvovati kao fragmentaciona ili kaoprobojni disk, ako je ciq oklopno vozilo.

Ova nova generacija borbenih bespi-lotnih letelica namewena je za neutrali-sawe najsna`nije protivavionske odbrane,kao i dejstva po ciqevima na frontu ili upozadini. U perspektivi se o~ekuju i lova~-ko-borbene bespilotne letelice, sposobneza dejstva vazduh-vazduh, s obzirom na maliradarski i toplotni odraz, te gotovo neo-grani~ene mogu}nosti izvo|ewa manevara,jer trenutna tehnologija to svakako obezbe-|uje. Jedino ograni~ewe predstavqa izdr-`qivost samog qudskog organizma na viso-ka G-optere}ewa.

Sebastian BALO[

Sa jasno nagla{enim stelt osobinama X-47B

Letelica Hunter

NAJBEZBEDNIJA LETA^KA GODINA

ZA USAFDve hiqade {esta bila je za ame-

ri~ke vazduhoplovne snage (USAF) naj-bezbednija leta~ka godina ikada. Uko-liko se ona meri po broju velikihavionskih nesre}a, brojke su slede}e– 19 nesre}a sa osam uni{tenih lete-lica i jednom `rtvom. Na~elnik zabezbednost letewa USAF general-ma-jor Sten Gorenc uporedio je 2006. go-dinu sa 1947, prvom godinom zvani~nogpostojawa USAF, u kojoj je zabele`eno1.500 velikih nesre}a, 500 uni{tenihletelica i vi{e od 500 `rtava.

S. V.

Ameri~ki proizvo|a~ helikopteraSikorski potvrdio je da je postigao “prin-cipijelni sporazum“ o pripajawu kompa-nije PZL Mielec, koja se trenutno nalazi uvlasni{tvu poqske dr`ave.

Odnosi izme|u ameri~ke kompanije iPZL-a u~vr{}eni su septembra 2006. godi-ne, kada je Mielec postao strate{ki part-ner i izabran za mesto gde }e se sklapatii finalizovati proizvodi u okviru pro-grama International Black Hawk. Vrednost togsporazuma i udeo Sikorskog u vlasni{tvuPZL-a jo{ nisu ta~no utvr|eni. Predstav-nici Sikorskog su ranije izjavili da }epoku{ati da odr`e proizvodwu avionaPZL M-28 (za laki transport, patrolne za-datke), uz wegovo istovremeno unapre|i-vawe novim tehnologijama, pra}eno stva-rawem stabilne i efikasne mre`e podr-{ke za kupce {irom sveta.

S. V.

51

PRVI LET F-35 LIGHTNING II

SIKORSKIPREUZIMA PZL

Kako bi se pove}a-la preciznost i efika-snog lansirawa sa bez-bedne daqine – sa avio-na ili neke druge bespi-lotne borbene platfor-me –Boing je razvio no-vi tip Small DiameterBomb (SDB). Efekat no-vog projektila, te{kog250 funti, bi}e pove}a-we nosivosti ubojitihborbenih sredstava naavionima i BPB sistemi-ma (Unmanned CombatSystems, UCAS). SDB bombe predvi|ene suza uni{tewe razli~itih ciqeva, sa gre-{kom od 1,2 m od ciqa (uz minimalnu ko-lateralnu {tetu), zakqu~no sa uni{tava-wem i probijawem objekata izra|enih od~elikom oja~anog betona debqine 1,2 m.Ratno vazduhoplovstvo SAD planira upo-trebu tih ubojnih projektila sa daqine od70 km, sa platformi kao {to su F-15E, F/A-22, F-35 i BPBL (UCAV). Svaka od wih mo}i}e da nosi po ~etiri bombe SDB, na podve-snim ta~kama predvi|enim za precizno na-vo|ewe. Za period od 2006. do 2015. go-dine dogovorena je isporuka 24.000 koma-da ovog projektila za potrebe RV SAD.

Krajem 2006. godine 49. juri{niskvadron, sa avionima F-15 orao, opre-

mqen je tim bombama i upu}en u redovnumisiju u jugoisto~nu Aziju. To je prva avio-jedinica koja je opremqena novim GuidedBomb Unit-39.

U toku je rad na razvoju bojne glavepo tehnologiji Focused Lethality Munition,FLM, odnosno municije usmerenog uboji-tog dejstva, za potrebe Small DiameterBomb. Za potrebe MO SAD na projektuvrednom 27 miliona dolara anga`ovan jeameri~ki institut Lawrence Livermore Nati-onal Laboratory, a Boing }e biti odgovoranza objediwavawe bojne glave i SDB bom-be. Isporuka prvih 50 SDB projektila saFLM bojnom glavom i stavqawe u opera-tivnu upotrebu o~ekuje se u januaru 2008.godine, a preostalih 450 komada do2012. godine. G. K.

BOMBE MALOG PRE^NIKA

Novi borbeni stelt avion – F-35 Light-ning II (lajtning) poleteo je prvi put 15. de-cembra 2006, sa aerodroma u Fort Vortu,Teksas, a za komandama je bio pilot XonBizli. To je ujedno i uvodni let u najsveobu-hvatniji opitni program koji je ikada zabe-le`en u istoriji vojne avijacije. Samo is-pitivawa u letu prema{i}e 12.000 satinaleta.

Borbeni avion pete generacije F-35Lightning II kreiran je kao zamena za avio-ne A-10, F-16, F/A-18 i harijere. Smatrase da }e jo{ dugo biti ubedqivo najmoder-niji avion na tr`i{tu.Nosilac programa jekompanija Lokid Mar-tin, u saradwi sa osam

stranih vazduhoplovnih industrija, i to izItalije, Turske, Holandije, Kanade, Au-stralije, Danske, Norve{ke i Velike Bri-tanije.

Serijski avioni }e se proizvoditi utri verzije: verzija za konvencionalne na-mene, verzija sa kratkim poletawem/sle-tawem, namewena za upotrebu sa mawihbrodova i u blizini linije fronta, te ver-zija koja }e se koristiti sa paluba nosa~aaviona.

O~ekuje se da }e tokom du`eg periodabiti proizvedeno oko 4.500

aviona tog tipa. Velika Bri-tanija i SAD su dosada na-

ru~ile 2.581 avion. S. V.

[ V E D S K A K O R V E T A K L A S E V I S B Y

N

Zavisno od zadatka, predvi|ena brzina broda je do 15 ~vorova, za ve}u udaqenost, i 35 ~vorova, za kra}a rastojawa. Du`ina broda je 43 m, {irina oko 10,5 m, deplasman oko 600 tona i broji 43 ~lana posade.

BROD FANTOM

akon {to su ura|ene prve ~etiri, prikraju je izrada pete (planiran zavr-{etak do kraja februara 2007) i po-sledwe korvete iz dogovorene serije,

prema ugovoru Ministarstva odbrane[vedske i {vedske kompanije Defence mate-riel administration – FMV. Tako }e povr{inskaflotila, sastavqena od pet korveta klaseVisby, biti u operativnoj upotrebi Kraqev-ske ratne mornarice [vedske, mnogo ra-nije nego {to je planirano. Nakon komple-tirawa celog flotnog sastava, za drugu po-lovinu 2007. godine predvi|eni su unutra-{wa rekonfiguracija i optimizacija pro-stora, a i opremawe brodova elektronskimi borbenim sredstvima i sistemima.

U bazi Ratne mornarice [vedske Fre-drikshavn, na tom tzv. Fantom-brodu izve-deno je sredinom novembra 2006. prvoeksperimentalno sletawe i poletawe pa-lubnog helikoptera tipa Super Lynx Mk 90B,kako bi taj brod dobio sertifikat kao’’operativna platforma za helikoptere’’.Za tu aktivnost anga`ovan je danski A109Light Utility Helicopter System iz helikopter-ske zajednice Agusta Westland, jer posedujenajbogatije iskustvo. Naredni korak u ope-racionalizaciji tih brodova bi}e setri-fikacija vlastitog palubnog helikopteraza potrebe korveta klase Visby, koja je pla-nirana za drugi kvartal 2007. godine.

[vedska Defence Material Administrati-on – FMV zapo~ela je razvoj stelt-progra-ma jo{ 1986. godine. Istra`ivawe je do-velo do projekta YS 2000 – korvete VisbyClass. Korveta Visby je dizajnirana tako daumawi i minimizira bilo kakav obris ilisignal na radaru, opti~kim, IC, podvod-nim, povr{inskim, vazdu{nim, elektro-magnetnim i drugim protivni~kim osma-tra~kim i izvi|a~kim sredstvima.

Duge ravne povr{ine objediwene podmawim uglovima na novom stelt-brodu iz-ra|ene su od sendvi~a kombinovanog kar-bonskog fibera i oja~anog plasti~nogCFRP materijala koji omogu}ava brodu dapri|e i da se sa wega osmatra, ali da nebude vi|en.

Zavisno od zadatka, predvi|ena br-zina broda je do 15 ~vorova, za ve}u uda-qenost, i 35 ~vorova, na kra}im rastoja-wima. Du`ina broda je 43 m, {irina oko10,5 m, deplasman oko 600 tona i broji43 ~lana posade.

Borbena podr{ka na brodu je najsa-vremenije generacije. Novi CETRIS sistemobjediwuje sve zahtevane standarde, odno-sno C4I2, komandovawe, kontrolu, komuni-kaciju, kompjuterizaciju, obave{tajni radna prikupqawu podataka i interopera-bilnost u prostoru, u realnom vremenu.

Od borbenih sredstava za dejstvo napovr{inska plovila, korveta Visby jeopremqena sa osam projektila (Surface-to-Surface Missile, SSM), tipa RBS15 MkII. PVOsistem je potpuno integrisan na ovom bro-du. Obuhvata automatizovan i sinhroni-zovan proces prikupqawa podataka o ci-qevima i dejstvo po wima. Pokretni vi-{enamneski top bofors 57 mm je inte-gralni deo stelt-kupole, koja ne uti~e nacelokupni dinami~an izgled broda. Brodje opremqen i PVO projektilima u raznimvarijantama, kao i ure|ajem za prootive-lektronske mere.

Protivminska odbrana broda zasno-vana je na brojnim senzorima i veoma ve-likoj otpornosti na vibracije izazvaneeksplozijama. Za otkrivawe i klasifika-ciju podvodnih mina i podmornica, korve-ta poseduje Remotely Operated Vehicles,ROVs, ili daqinski upravqivo podvodnoplovilo, DUPP, kojim se preko sonaraosmatra i izvi|a podvodni prostor u zonibroda. Radi dejstava na podvodna plovilabrod je opremqen torpedima 40 cm, `i-com vo|enih, ili novim protivpodmorni~-kim vi{ecevnim raketnim baca~em ROV-Eili brand-new 5 sistemom.

G. KALAUZOVI]

Minolovac pod oznakom LM-51, koji suprojektovali stru~waci Brodarskoginstituta iz Zagreba, namewen je zaotkrivawe, locirawe i identifika-

ciju na dno postavqenih i sidrenih mina,za wihovo ozna~avawe ili uni{tavawe po-mo}u ronilaca ili daqinski upravqanogpodvodnog vozila. “Kor~ula” ima nizak mag-netski i akusti~ni odraz, jer je trup brodanapravqen od stakloplastike, a glavni ipomo}ni motori dvostruko su elasti~no te-meqeni na brodsko korito. Opremqen je iure|ajem za automatsku kompenzaciju brod-skog magnetizma, te ure|ajem za nadzor vla-stitog {uma.

“Kor~ula” je brod du`ine 25,7 meta-ra, {irine 6,8 metara, sredwi gaz mu iz-nosi 2,64 metra, a istisnina na konstruk-cijskom gazu 180 tona. Trajna brzina brodaje 10 ~vorova, brzina pri tegqewu mino-lovke 7 do 9 ~vorova, a akcioni radijus iz-nosi hiqadu miqa. LM-51 ima dva glavnadizel-motora tipa MTU 8V 183 TE62, snagepo 365 kW, koji su sme{teni u glavnoj stro-jarnici, te tri dizel-generatora MTU-UL-JANIK (2x100 kVA, 1x30 kVA), koji se nalazeu pomo}noj strojarnici.

Brod ima izuzetno dobra manevar-ska svojstva, jer za pogon koristi dva azi-mutalna sedmokraka propelera, a pose-duje i pram~ani propeler.

Sa svim protivminskim operacija-ma, kao i plovidbom, mo`e se upravqatiiz prostorije u nadgra|u broda, gde se na-laze i kormilarnica i borbeno-opera-tivni centar. Tu je i pult za vo|ewe pro-tivminske borbe i integralni pult zaupravqawe brodom, koji se sastoji od petspojenih konzola. Na pultovima se o~ita-va stawe svih sistema na LM-51, sa vi{eod stotiwak senzora koji su postavqenipo celom brodu – od senzora prodora vo-de, senzora protoka te~nosti i gasova uraznim cevovodima, protivpo`arnih sen-zora, pa do termometra u skladi{timamunicije i eksplozivnih sredstava.

Od specijalne opreme velikih gaba-rita “Kor~ula” raspola`e minerskim vi-tlom sa tri bubwa, elektrohidrauli~nomzglobnom palubnom dizalicom, elektrohi-drauli~nim agregatom za pogon minerskogvitla i dizalice, podvodnim plovilom“Benthos Super Sea Rover”, koje ima ugra|e-nu kameru, tegqenim sonarom „Klein System2000“, pram~anim sonarom „Reson Sea Bat6012“, sa mehanizmom za spu{tawe i za-kretawe antene sonara, ure|ajem za pod-vodno pra}ewe i mehanizmom za spu{tawewegove antene. Tu je i protivpo`arni top(monitor) na krovu nadgra|a, a od naoru-`awa brod je opremqen topom kalibra 20mm M-71 i ru~nim PVO raketama tipastrela-2M i “igla“. Pored opreme zaosnovnu namenu lovca mina, brod “Kor~u-la“ je opremqen i svom specijalnom opre-mom za mehani~ki minolovac, kao {to sudubinski i {irinski zmajevi, mehani~ke,akusti~ne i magnetske minolovke, nose}implovcima {irinskog zmaja, sidrenim plov-cima za obel`avawe, itd.

Pored temeqne vojne namene, brodmo`e slu`iti i za civilne svrhe, u nau~-noistra`iva~kim projektima, za podvodnasnimawa, pronala`ewe potonulih pred-meta, pomo} pri izvo|ewu podvodnih ra-dova, postavqawe cevovoda, podmorskihkablova, i sli~no. “Kor~ulu” opslu`uje 14~lanova posade, a za konstruisawe i iz-gradwu tog broda Hrvatska i Ministar-stvo odbrane Hrvatske potro{ilo je okodeset miliona evra. Planirano je da Hr-vatska ratna mornarica u svoju flotu na-rednih godina uvrsti jo{ tri do ~etiribroda tipa LM-51.

N. BO[KOVI]

KOR^ULA STARTUJE U LORI

53

N O V I H R V A T S K I M I N O L O V A C

INDIJA NABAVQA BRODOVE OD RUSIJE

U drugoj polovini 2006. godine pot-pisan je ugovor izme|u Ministarstavaodbrane Rusije i Indije, vredan oko 1,1milijardu dolara, o isporuci tri novaratna broda Indiji. Radi ja~awa svogborbenog pomorskog potencijala, Mini-starstvo odbrane Indije ugovorilo je na-bavku tri ruske fregate klase Krivak utehnologiji stelt, ali i 28 krstare}ihprojektila za ispaqivawe sa podmorni-ca. Prva fregata bi}e isporu~ena petgodina nakon potpisanog ugovora, a na-redne dve – godinu dana kasnije.

U posledwoj deceniji 20. veka Mini-starstvo odbrane Indije ve} je nabavilotri fregate pomenute klase, koje su prei-menovane u indijsku klasu Talwar, ali samnogo skromnijom opremom i starijeg di-zajna. G. K.

Ruska novinska agencija Itar-Tasssaop{tila je da peto lansirawe ruskeinterkontinentalne podmorni~ke bali-sti~ke rakete bulava (po Nato SS-NX-30) nije uspelo. Raketa, lansirana sazarowene podmornice Dmitri Donski,klase Tajfun u Severnom moru, nekon-trolisano je promenila trajektoriju ipala u more. To je veliki udarac za ru-ske strategijske snage, jer postoji mo-gu}nost da nova podmornica Juri Dol-goruki, klase Borei, kada bude u{la uoperativnu upotrebu, ne}e imati balisti~ke rakete. Prethodna ~etiri testa bila suuspe{na. Raketa bulava predstavqa mornari~ku varijantu najnovije kopnene interkon-tinentalne balisti~ke rakete topoq-M. S. B.

15. januar 2007.54

Krajem novembra 2006. godine, tokom ve`bovnih aktivnostiPVO, jedinica oru`anih snaga Indije lansirala je modifikova-ni balisti~ki projektil Prithvi. Testirawe je zapo~elo ispaqiva-wem simulacionog projektila sa zemqe – lansirni kompleksbr. 3., Interim Test Range, ITR – u blizini mesta ̂ andipur (Chan-dipore). Neposredno nakon poga|awa ciqa, lansiran je i ba-listi~ki protivraketni projektil Prithvi sa mobilnog lansera.

Ministarstvo odbrane Indije je {turim izve{tajem po-tvrdilo da je re~ o ispaqivawu protivraketnog projektila ko-ji je direktno navo|ewe u sredini leta i aktivno navo|ewe uzavr{noj fazi. G. K.

PROTIVRAKETNI PROJEKTIL

NEOPA@ENA KINESKA PODMORNICA

NEUSPEH PETOG LANSIRAWA BULAVE

^etrnaestog novembra 2006. objavqeno je da je kineska podmornica na dizel-elektri~ni pogon, klase Tip 039 Song, neotkrivena pratila ameri~ki nosa~ aviona KittyHawk i wegovu pratwu u rejonu Okinave, u isto vreme kada je ameri~ki izaslanik admi-ral Geri Rughed (Gary Roughead) bio u poseti Kini. Prema navodima {tampe, podmorni-ca je otkrivena nakon rutinskog izvi|a~kog leta, tek po{to je izronila na povr{inu, naudaqenosti od oko devet kilometara od nosa~a avio-na, {to je u dometu torpeda YU-4 od 15 km. Taj poda-tak mo`emo dvojako tuma~iti – da su dizel-elek-tri~ne podmornice ti{e od nuklearnih kada sekre}u na elektri~ni pogon, a time i opasnije,ili da su se ameri~ke protivpodmorni~ke sna-ge pomalo “opustile” posle hladnog rata. S. B.

LANSIRAN NOVISATELIT

Sa platforme Minuteman ICBM, Nasi-nog istra`iva~kog centra Wallops u Virxi-niji, 16. decembra 2006. godine lansiranaje raketa sa sistemom Minotaur I. Tako je uorbitu poslat prvi satelit nove generacijeza takti~ko osmatrawe i izvi|awe, name-wen za obezbe|ivawe obave{tajnih infor-macija i podataka stare{inama SAD na ko-mandnim du`nostima u borbenom prostoru.

Mali TacSat-2 satelit lansiran je uni`u orbitu, 11 minuta nakon poletawa ra-kete. Ista raketa tako|e je bila opremqe-na jo{ jednim minijaturnim GeneSat-1, tzv.pikosatelitom, te`ine 10 funti , za potre-be izvi|awe orbitalnog prostora na ra-zne bakterije i viruse.

Kombinacija TacSat i programa Mino-taur deo je nastojawa MO SAD da se odgo-vori na nove pretwe i izazove u kriznimpodru~jima. U maju 2006. godine Pentagonje, prema datom programu, naru~io lansi-rawe dva satelita – TacSats-2 i 3, sa plat-forme Dulles, dr`ava Va{ington, i lansi-rawe TacSat-1 sa platforme El Segundo, dr-`ava Kalifornija.

TacSat-2 je opremqen opti~kim siste-mom za snimawe, sa rezolucijom sredwegnivoa, {to }e jedinicama na terenu omogu-}iti pouzdanu i direktnu distribuciju po-dataka, slika i zapisa.. G. K.