ART M. SEMORIEI VI MOETE IMATI SUPER PRAKTINE, LAKO SHVATLJIVE I SVAKOMPRISTUPANE METODE BRZOG, LAKOGI TRAJNOG PAMENJASVIH VRSTA BROJEVA IMENA I LIKOVA STRANIH JEZIKA FORMULA BROJEVA TELEFONA STIHOVA I TEKSTOVA CELIH ASOPISAI KNJIGA KALENDARA I ROKOVNIKA AHOVSKIH PARTIJA REDOVAV02NJE KARATA ANEGDOTA INJENICA RAZNIH PODATAKAIZ SVIH OBLASTI ZNANJA ITD . . .PRVA KNJIGA:METODE I TEHNIKE SA PRIMENOMBEOGRADRecenzenti: Dr I. tajnbergerDr K. AtanasijeviRedaktor: Dr J. BogieviLektor: N. VasiKorektor: P. TruharTehniko ureenje: I. FJiNaslovna strana i ilustracije:Ili Ivan & Baker StudloMiljenjem nadlenih SRS br. 413-655/76-02a od 5. 8. 76. g.osloboeno poreza na prometRegistrovano u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji pod red. br.K-2/76 od 12. 1. 1976. g.NEPOSREDAN DIJALOG"1. DEO:UVOD U TEHNIKU PAMENJALILIPUTANAC U ZEMLJIDIVOVAU oblasti fizikog rada mainesu nejakog oveka uinilegospodarem prirode. I u umnomeradu postoje metodi itehnike koje takoe umnogostruujuuinak nae umne snage.Ti metodi rada su umnemaine oveka.1ZATO NE BISTE SMELI DA OVU KNJIGU SAMO PROITATE?Verovatno ste se do sada ne jednom zapitali: Koliko puta su savremene maine i ureaji poveali snagu ovekamodernog doba? Nesumnjivo veoma mnogo, razmiljali ste dalje u mnogimoblastima ak i nekoliko hiljada puta. . . Da je ovek ostao upuen i ograniensamo na snagu svojih miia, ne bi bio u stanju da stvori brojnamaterijalna i druga dobra koja ga okruuju-Da, zahvaljujui najraznovrsnijim mainama i pronalascima ovekdananjice je u mogunosti da obavlja ogromne radove i postie takveuspehe u prilagoavanju prirode svojim potrebama, o ijoj veliini iobimnosti oveanstvo jo pre par stotina godina nije moglo ni da sanja. Ako je takvo stanje u materijalnoj sferi rada, da nastavimona dijalog postavlja se pitanje kako je ovek opremljen u svom um-9nom, intelektualnom radu? Da li on i u oblasti svog umnog rada raspolaelako monim i produktivmm mainama?Ako malo dublje razmislimo moramo ustanoviti, da je ovek modernogvremena, naalost, gotovo neopremljen i goloruk suprotstavljenogromnoj svakodnevnoj bujici najraznovrsnijih informacija, znanja i podataka.Pored toga, od njega se oekuje i zahteva da svakodnevno naui,zapamti ili reprodukuje stotine i stotine podataka, informacija, injenica,brojeva svih vrsta, svih moguih obaveza na radnom mestu, u koliu porodinom ili privatnom ivotu.Istovremeno sva ta znanja i ogromni materijal moramo savlaivatiu relativno sve kraem roku, i to precizno i pouzdano, jer od toga zavisiveoma mnogo na uspeh na radnom mestu, u koli, u porodinom i linomivotu. Zivimo u eri progresa, nauke i tehnike, znanja i sve veih i brihsaznanja.Samo prema nalazima eksperata Ujedinjenih nacija godisnje se usvetu publikuje preko dva miliona (!) raznih informacija ili naslova.Gde je nevolja, tamo je obino i lek protiv nje!~Verovatno ste se i Vi ve nali u slinoj, nezgodnoj situaciji, pritisnutiobimnou i mnotvom materijala i podataka koje treba savladati,da ste se oseali kao neki Liliputanac na intenzivnom radu u Zemlji Divova.Mnogi dolaze u taj nepoeljan poloaj. I sve e ee i vie dolaziti,jer zahuktala lavina informacija i znanja i dalje svakodnevno nezadrivoraste, poput snene lopte koja jurei niz snenu padinu svakim okretomudvostruuje svoju masu.Sta da se radi? U emu je reenje ovog problema?Umesto odgovora da Vam ispriamo jedan istiniti doivljaj u Indiji:Grupa turista bezbrino je tumarala oko ruevina nekog hrama iodjednom njihov veseli agor prekinuo Je prodoran krik. Coveka Je ujelaopasna otrovnica. Dok su ostali grozniavo pokuavali prirunim sredstvimada unesreenome prue pomo, ve se moglo primetiti zlokobno dejstvo10jakog zmijskog otrova od koga spasava jedino hitna intervencija odgovarajuimmedicinskim sredstvima.Sasvim neoekivano, neki iz grupe primetie jednog Indusa. Bio jeto kotunjav i ivahan stari, koji se za svoje poodmakle godine lakim ibrzim korakom pribliavao mestu nesree. Odmah je shvatio situaciju, bezmnogo rei osmotrio smrtonosni ujed i urei poeo je, odmah tu u najbliojokolini, da sakuplja neke travke. Poto je isisao otrov iz rane, privezaoje na nju neku vrstu tampona koji je napravio od sakupljenih lekovitihtrava.Ubrzo je njegov pacijent poeo da pokazuje prve znake olakanjai poboljanja. Neobini stari je ustao sa kamena i umesto pozdrava rekao:Zapamtite, gde je nevolja, tamo je obino i lek protiv nje!Veoma iznenaeni i impresionirani turisti su dugim pogledom ispraalineobinog Indusa koji se, ivahno koraajui, udaljavao krivudavom stazicom.Lek protiv poplave znanja lei opet u znanju, u poznavanju metodai tehnika njenog savlaivanja. Ti metodi i tehnike su, u stvari, svojevrsneumne maine. One, kao i maine u materijalnoj oblasti naeg rada, viestrukopoveavaju nau umnu snagu u njenom efektu, a rezultate naegumnog rada u velikoj meri ubrzavaju i umnoavaju.Naalost do sada smo troili suvie napora i vremena da bismo zapamtilii nauili to nam je potrebno. A koliko tek potroimo napora i vremenana nevane, nepotrebne stvari? Primenom odgovarajuih metoda itehnika moemo viestruko skratiti vreme i smanjiti napore koje smo dosada ulagali.Izneti metodi nisu kabinetske teorije i hipoteze, ve dugogodinjompraksom proverene i potvrene tehnike pamenja kod irokog kruga ljudisvih moguih poziva na raznim poljima ljudske delatnosti. Mnoge od datihtehnika i metoda potvrene su ak vekovnim iskustvima kroz mnoge generacije.Bilo bi ipak pogreno, ove tehnike pamenja uzeti apsolutno i krutoih primenjivati na sve i svakoga. Svaki je ovek razliit i ima svoj posebanstil u pamenju i umnom radu. Ovde izneti metodi veoma mnogo su pomoglimnogima, ali to ne mora da znai da za svakog pretstavljaju najboljioblik rada. Zato se i preputa itaocu da sam otkrije i odlui, shodnosvom psiholokom i radnom profilu.koje e tehnike i naine koristiti neizmenjene,ta e izmeniti, a ta uopte nee koristiti.Samo spisak monografija, knjiga i lanaka o pamenju, koji se svakegodine objavljuju u celom svetu, ispunio bi obim ove knjige. Zato smo seovde ograniili samo na one oljlasti pamenja koje slue oveku u reavanjunjegovih svakodnevnih, praktinih problema kakve mu ih neprestano nameenjegov ivot i rad. Znanje i pamenje, bez obzira na veliinu i vrstu,potrebno je svakom oveku. Zato je i svrha ove knjige da prui praktina,proverena i sigurna uputstva, a n e d a daje ocene ili konane sudove.Ko savesno prie prouavanju ove knjige i temeljno proradi i upozna,shodno dalje datim uputstvima, tehnike i metode efikasnog pamenja,moi e da najmanje utrostrui svoje dosadanje pamenje. Istovremeno,svi njegovi dosadanji problemi pamenja pretvorie se u zadovoljstvapamenja.11Na Vama je da radom na ovoj knjizi i proverom u praksi ocenitevrednost iznetih metoda i sistema pamenja. Mone umne maine postoje.Da biste njima ovladali, morate ih dobro poznavati, a za to je potrebnaVaa puna saradnja: da ovu knjigu ne samo proitate, nego dobro prouitei, to je najvanije, da naueno primenite u praksi. To je jedini nain daocenite i iskoristite vrednost ovih metoda.Zato ovu knjigu ne biste smeli samo da proitate.SVE SVOJE NOSIM SA SOBOM2 Mi smo ono to pamtimo. J. G. Fihte')VA2NOST PAMENJA ZA USPEH U lVOTU I RADUNa vest pranjavog i umornog glasnika, da su rimske legije krenuleda opsednu grad, zavladala je opta panika i pometnja. Stanovnicigrada su reili da napuste grad sa celokupnom svojom imovinom i da neprijateljune ostave nita. Dok su ljudi i sami teka natovareni koraalipored svojih pretovarenih zaprega, njihov sugraanin, stari filozof Bias,krenuo je bez igde iega.Kada su ga poeli prekorevati to svoju imovinu ostavlja neprijatelju,mudri starac im je mirno odgovorio:Omnia mea mecum porto! Sve svoje nosim sa sobom!Grki filozof Bias je mislio na svoje znanje, svoju mudrost, i dataj svoj jedini i pravi posed uvek moe da nosi sa sobom, zahvaljujuisvom pamenju.Zaista, pamenje je jedno od naih najveih i najdragocenijih dobara.Meutim, iako bez njega ne moemo i neprestano ga moramo koristiti,mi ga jo uvek nedovoljno pozjjajemo. Ako zapitamo: Sta je pamenje?, to je kao da smo postavili pitanje: Sta je elektricitet?, ili: taje energija?.Niko jo nije mogao da objasni sutinu ovih pojava. Ali zato znamopuno injenica i zakonitosti koje upravljaju ovim neobjanjenim pojavama.A to nam omoguuje da ih izdano koristimo u razliite svrhe.Isto tako, dok je proces i sutina pamenja malo poznata, psiholokasvojstva pamenja su dosta dobro poznata. Takoe znamo puno injenicao pamenju i dosta zakonitosti koje njime upravljaju. Znamo da pamenjefunkcionie, ali kako funkcionie i ta mu je sutina to jo uvekne znamo. Ali to nas ni u ovom sluaju ni najmanje ne spreava, da pomenutezakonitosti pamenja upoznamo i time sebi omoguimo da se svojimpamenjem uspeno i efikasno koristimo u svim oblastima ivotai rada.Pamenje je jedna od najzagonetnijih funkcija psihe ivih bia ijedna od najvanijih funkcija nae psihe, jer je osnova miljenja i drugih') Johann Gottlieb Fichte (1762l8l4), nemaki filozof.12Filozof Bias: Omnia mea mccum porto!psihikih procesa. Pamenje je sloeni psihiki proces sa izvanrednimsvojstvom: ono nam omoguava da najpre zadrimo, a kasnije, po potrebi,obnovimo i reprodukujemo sve ono to je bilo ili prolo kroz nau svest.Drugim reima, pamenje omoguuje da naa prolost deluje na nau sadanjost,da korisna saznanja, i iskustva prolasti uspeno koristimo za efikasnosnalaenje u sadanjosti. Covek neprestano ui tako, to se stalnomenja kroz svoje delovanje" i iskustva putem svojih doivljavanja i saznanja.Ako ove pramene zapamti, onda e one postati deo njegovog znanjai uticae na njegova dalja delovanja i saznanja. Ove neprekidne i meusobnopovezane promene daju oveku jednu veoma vanu biolokusposobnost: da zapamene posledice ranijih iskustava prolosti efikasnokoristi za uspeno prilagoavanje promenljivim okolnostima sadanjosti.Ovo je ujedno i osnovna svrha i cilj pamenja.Pamenje je skup odreenih procesa: opaanja, zapamivanja, zadravanjai seanja. Ono je aktivnost, a ne stvar ili skladite zapamenihpodataka. Ono je sposobnost da naa iskustva zadrimo i kasnije po potrebireprodukujemo u naoj svesti radi uspenog reavanja problema uivotu i radu.Bez pamenja ovek se ne bi mogao snalaziti ni u odnosu premasamom sebi, a ni prema svojoj okolini; bio bi veito novoroene. Svakastvar, s kojom dolazi nebrojeno puta u dodir, izgledala bi mu potpunonova. Svako opaanje bilo bi mu nepotpuno, kao da je sasvim novo i prviput doivljeno. Covek ne bi mogao biti svestan sebe, svoje linosti i svogkontinuiteta, jer bi mu sve izgledalo potpuno novo, nepoznato i prvi putvieno. Covek bez pamenja ne bi mogac ni uiti, ni misliti ni iveti.13Prema mitolokoj legendi, Prometej, pronalaza mnogih vetina, nijerazgnevio bogove i bio osuen na veitu kaznu samo zato to je ljudimapodario vatru. Bio je prikovan za stenu i zbog toga, to je ljudima dao jojedan neprocenjiv dar pamenje. Zahvaljujui njemu, ljudi su postaliono to jesu. Mogli su da ue, razmiljaju, donose zakljuke i upravljajusvojom sudbinom.Jo su stari narodi govorili: Koliko pamtimo, toliko i znamo.(Tantum scimus, quantum memoria tenemus.) Da li uopte postoji nekaoblast u kojoj bi pamenje bilo suvino? Da li postoji i jedan ovek komijesvejedno, da li mu je pamenje dobro ili slabo?Jednom je uveni hirurg, profesor Firhov (Virchovv), poznat sasvoje strogosti na ispitima, postavio pitanje kandidatuu obliku dijagnoze:Koji biste lek dali ovom bolesniku?, zapitao je Firhov studenta,poto mu je opisao simptome jedne bolesti. Kada je student naveo sastavleka, Firhov mu postavi sledee pitanje: A koju koliinu bi mu dali?, jer ste priprvom reavanju testova sakupili samo 301 bod to podeljeno sa 10 (jerima ukupno 10 testova) daje 30,1%. Ovai podatak dobili ste iz rubrikebr. 2 Vaeg MEMO-METRA.Proradom knjige i ponovnim reavanjem ovih testova, a zahvaljujuinauenim tehnikama i Vaem potpuno novom metodu pamenja, Viste sakupili ukupno 957 bodova. To znai da ste ove testove reili drugiput sa uspehom od 95,7%, ili da ste vie nego utrostruili Vae pamenje.Ovaj podatak daje Vam rubrika br. 3 Vaeg MEMO-METRA.Iz rubrike br. 4. Vaeg MEMO-METRA moete oitati jo. jedan vaanpodatak za poboljanje Vaeg metoda pamenja: pozitivnu razliku u bodovimakoja pokazuje Va napredak i ostvareni uspeh u apsolutnom iznosu.U ovom primeru ta razlika u bodovima iznosi ukupno 655 bodova(= ukupni rezultat drugog reavanja: 957 minus ukupni rezultat postignutpri prvom reavanju testova: 301 = pozitivna razlika 655 bodova) ili65,5%. To znai da ste efikasnost Vaer pamenja poveali za vie odtri puta, usvajanjem i primenom novih metoda i tehnika pamenja.Pored tabelarnog memo-metra. nivo Va.eg sadanjeg pamenja ijainu i efikasnost Vaeg pamenja koje ete izgraditi proradom ove knjige.moete veoma pregledno prikazivati i pratiti jednim ovakvim Grafikimmemo-metrom:18T e s t o v iIznad broja svakog testa nanesite po jednu taku u visini postignutihbodova za dotian test. Spajanjem ovih taeaka dobiete dijagrameVaeg pamenja.Na primer, ako uzmemo da ste postigli iste rezultate kao i u prethodnomsluaju onda bi Va GRAFICKI MEMO-METAR izgledao ovako:GRAFlCKI MEMO-METARIsprekidana kriva pretstavlja grafikon efikasnosti Vaeg pamenja,koju ste posedovali prilikom prvog reavanja testova. Puna linija pretstavljaefikasnost Vaeg pamenja, koju ste stekli proradom knjige i usvajanjemnovih metoda i tehnika pamenja.Ukoliko elite da Vam dijagrami Vaeg pamenja budu jo precizniji,onda upotrcbite milimetarsku hartiju na koju ete moi sasvimprecizno da nanesete tane vrednosti postignutih bodova.19A sada predite na izradu pojedinih testova, drei se strogo propisanihvremena i bodova, kako biste mogli sasvim tano i realno utvrditiefikasnost, jainu i pravo stanje Vaeg sadanjeg pamenja.TEST BR. 1: Lista kupovina niz od vie elemenataNe samo u radu, nego i u svakodnevnom ivotu esto je potrebnozapamtiti niz od vie elemenata koji nisu meusobno logiki povezani; naprimer razni predmeti i druge stvari koje treba pokupovati, poslovi kojetreba obaviti, take ili teme koje treba izloiti na ispitu ili nekom predavanju,delovi koje treba ugraditi u neki ureaj i tsl.Imate tano 3 min. vremena da zapamtite ovaj nizod 25 rei tano po datom redosledu, s tim da ga moeteponoviti ne samo s leva na desno, nego i obrnutim redosledom:asovnik jabuka novine klinovi ibice bicikl Mesec olovka aa kljuevi trougao prsten raketa lopta cigarete palma eir avion zavesa Eskim klavir ealj klupa tenk sto.A sada, nakon protekla 3 minuta, uzmite papir i olovku i za svakutano zapamenu re s leva na desno, tj. od poetka do kraja, dajte sebipo 2 boda. Isto tako, za svaku pravilno reprodukovanu re s desna nalevo, dakle obrnutim redosledom, odobrite sebi opet po 2 boda.Fostignuti broj bodova upiite odmah ispod ovogtesta u za to predvienu rubriku: Va sadanji rezultat:1. Va sadanji rezultat:2. Va rezultat posle 14. poglavlja:TEST BR. 2: Rokovnik meseni raspored obavezaMnogi pozivi zahtevaju aa se termini zakazanih sastanaka, rasprava,raznih poslova i drugih obaveza tano i na vreme ispunjavaju.da zapamtite jedanl od 1-og do 20-og7. rauni8. udbenici9. kartotekaRaspolaete sa ukupno 4minutamali rokovnik od 25 termina za periojuna:1. automehaniar2. kroja3. izlet4. biblioteka5. samousluga6. sednica2010. ah 15. spremaica 21. Jankovi11. Peri 16. sud 22. pisma12. zubar 17. referat 23. amac13. kljuev: 18. tapetar 24. avionske karte14. frizer 19. uverenja 25. televizor20. fudbalTermini su navedeni skraeno, u obliku jedne rei, upravo onako,kao to je i kod mnogih uobiajeno da unose termine u svoj rokovnik iliterminski kalendar.Za svaki tano reprodukovanitermin i datum od 1. do 25. juna dajtesebi po jedan bod. Ako znate samo termin, a ne znate datum ili obratno,ne dobijate bod. Isto tako. za svaki tano zapamen termin i datum, kojimoete reprodukovati u obrnutom redosledu, od 25. do 1. juna, raunajtesebi po jedan bod. A za svaki termin i datum, koji moete reprodukovatinapreskok, zabeleite sebi po dva boda.1. Va sadanji rezultat:2. Va rezultat posle 15. poglavlja:TEST BR. 3: Pamenje brojeva i mentalno raunanjeOvaj test se sastoji iz dva dela:9741. Desno imate jedan broj od 24 cifre, napisan uobliku kolone od 8 trocifrenih sabiraka. **04Ovog puta imate 3 minuta vremena da zapamtite 795avaj broj. 213148Notirajte sebi po jedan bod za svaku tano zapamenu cifrupri reprodukciji od poetka do kraja. Takoe dajte sebi po jedanbod za svaku brojku koju budete znali kod reprodukovanja u obrnutomredosledu (od poslednje do prve brojke). 3672. Poto ste ovaj broj zapamtili, zatvorite i ostavite knjigu i pokuajtesada ovaj broj sabrati napamet, mentalnim raunanjem, bez pomoipapira i olovke.Smete utroiti najvie 5 minuta vremena za ovomentalno sabiranje. a po isteku ovog vremenskog roka napiiteVa. rezultat i proverite ga.Za taan rezultat zapiite sebi ukupno 52 boda. Naravno, ako Vamje samo jedna cifra u rezultatu netana, ne pripada Vam nijedan bod.1. Va sadanji rezultat:2. Va rezultat posle 49. poglavlja:21TEST BR. 4: Mali renik iz raznih stranih jezikaNa ovom testu imate prilike da proverite svoju sadanju sposobnoltuenja rei raznih stranih jezika. Dato je ukupno 50 rei iz 10 stranihjezika; za svaku re dato je i njeno adekvatno znaenje:Engleski: Esperanto: Francuski:stack plast klavo dirka os kostbrusque grub vagi skitati marier venatiprocrastinate oklevati uzi upotrebiti loup vukhamper koara terura uasan rouler kotrljatilock katanac batali boriti se chiffre brojHindf: Italijanski: Japanski:arman elja mestica meavina boja atama glavaamir bogat patito dragan mura seloustad uitelj sbocco ue tegami pismomazak ala lavare prati kau pevai egistan pustinja cicca opuak jane krovKineski: Nemaki: Ruski:an gora Schachtel kutija KpoBaTb krevetpao top Pflug plug vcTaTb umoriti setian nebo Brautigammladoenja 6yjnca zemikaepiao vozna karta uralt prastar 6aH bard, pesnikhuoe voz Pauke bubanj flpaita tua, borba. ( panski: CpX Na raspolaganju vam stojil^h ukupno 12 minuta da zapamtite orgulloso ponosan1 ovaj mali renik. Jo v e n ~ m l a d ./ cantar pevati bandera zastavaobrar raditiProveru svog znanja najlake ete izvriti tako, to ete najpre poklopitiznaenja i ista pokuati reprodukovati, a zatim strane rei i na osnovuznaenja reprodukovati odgovarajue strane rei. Za svako tanozapameno znaenje dajte sebi po 1 poen, a za svaku pravilno reprodukovanustranu re takoe po 1 poen.1- Va sadanji rezultat:2. Va rezultat posle 45. poglavlja:TEST BR. 5: Mentalna kartoteka poslovnih vezaNe samo u poslovnom ivotu, ve i u drugim oblastima ivota i22rada pamenje imena i izgleda naih partnera od velikog je znaaja. Ovdeje prezentirano ukupno 25 razliitih likova sa prezimenima.23

Urban Bulatovi upanecNa sledeoj ilustraciji susreete iste osobe, samo to su sada njihovilikovi dati drugim redosledom i ovoga'puta njihova prezimena nisu navedena.24Moete utroiti najvie 7 minuta da zapamtite likoveovih 25 osoba i njihova prezimena sluei se pfvomilustracijom.Zatim, pomou druge ilustracije pokuajte reprodukovati sva prezimena.Za svako tano zapameno prezime dajte sebi po 2 boda. Posle toga,napiite svih 25 prezimena na posebnom papiru i pokuajte se setiti redomodgovarajuih likova. Za svaki pogoeni lik dajte sebi takoe po 2 boda.1. Va sadanji rezultat:2. Va rezultat posle 42. poglavlja:TEST BR. 6: Telefonski imenik u glaviTelefon je postao na nerazdvojni pratilac u poslovnom i privatnomivotu, ali veoma esto dolazimo ne samo u nepriliku, ve imamo i direktnematerijalne tete i neprijatnosti. jer se nismo mogli setiti upravotog trenutka nekog vanog telefonskog broja, a telefonski adresar nije nambio pri ruci. U ovom testu navedena su imena ukupno 20 osoba sa njihovimtelefonskim brojevima: strana imena i telefonski brojevi navedeni suonako kako se piu u dotinim stranim zemljama.BrkiDupont (Dipon)Garcia (Garsia)Hadi SmilevHasanbegoviJackson (Dekson)Lleshi (Lei)Maleevi627-052INvalides 10-7424 37 52349-017414-539REGent 4274532-767686-362Matsushima (Macuima) 23-5736Mickiewicz (Mickijevi) 31-54-21O'Brian (O'Brajen)Pausch (Pau)SamardijaSemjonovSubramaniamSzekely (Sekelj)VandirekVilladsenVrhovecZerollo (Cerolo)MArv 9-779558 79 52640-795K9-79-40225619198-742647-73218.25.50742-5984G2.939Uzmite maksimum 10 minuta vremena za memoriranjeovog malog telefonskog imenika.26Ubeleite sebi po 2 boda za svaki tano zapamoeni telefonski broj.Ako pogreite za jednu brojku, ne dobijate bod. Telefonske brojeve eteproveriti najlake tako, da ih prekrijete komadom papira i itajui pojedinaimena pokuate da reprodukujete odgovarajui telefonski broj.Zatim, prekrivi imena, itajte redom brojeve i pokuajte se setiti odgovarajuihimena uz te brojeve. Za svako tano reproduKovano ime notirajtesebi po 3 boda.1. Va sadanji rezultat:2. Va rezultat posle 48. poglavlja:TEST BR. 7: Preslikani tekstoviSvako od nas je ve vie puta dolazio u priliku da je morao znati,a prema tome i zapamtiti neki citat, izreku, propis, moto, stih i sl., uopteneki krai tekst doslovno. Zato je ovaj test sastavljen od 20 razliitihreenica, koje su, u stvari, delovi tekstova razliitih vrsta.1. Ko nikada nema vremena, taj nita i ne undi. (Lihtenberg)2. Glava bez pamcenja je isto to i tvrava bez posade. (Napolcon)3. Motornim vozilom mogu se prevoziti lica samo u onom broju kojije oznaen u saobraajnoj dozvoli za vozilo. (Cl- 48 Zakona o bezbednostisaobraaja)4. Niko srean, a niko dovoljan,niko miran, a niko spokojan;sve se ovjek bruka sa ovjekom gleda majmun sebe u zrcalo! (P. P. Njego)5. Nisu pamenja loa, nego metodi i navike pamenja.6 Ima mnogo stvari na nebu i zemljiO kojima vaa vnudrost i ne sanja,Moj Horacio. (Sekspir)7. U tiraniju vodi svako znanje koje prestane da bude zajedniko dobrooveanstva (Hogben)3. Sto vie znamo vie i pamtimo. to vie pamtimo vie znamo.9. Put ka Vaim sposobnostima pokazae Vam Vae elje. (Gete)10. Put ka istini vodi preko zabiuda. Kako bi raspoznali istinu, ako neuvidimo ta je zabluda? (Platen)11. ->Umetnik odabira pojedinos'i iz ivota i ponovo ih sreuje u konkietnuformu. (T. Manro)12. Stednja je poela sa civilizacijom. (S. Smiles)13. Dugotrajna besposlica prua hranu porocima. (Lat. sentenca)14. Knjiga je najbolji ovekov prijatelj. (Gorki)15. Lice to je cvet na toj biljci koja se zove ovek.. . (I. Andri)16. Zbog svog posebnog poloaja u odnosu na vazdune i morsKe stiujeGrenland je nazvan fabrikom vremena.17. Svako moe da ukae na zlo, ali prijatelj oveanstva je onaj kojipronae izlaz iz tekoe. (Tndiska mudrost)18. Pad kursa najjaih svetskih valuta skoro redovno izaziva porast coneziata.19. Zdrav duh u zdravome telu. (Juvenal)20. Ako ti smeta sneg na susedovom krovu, onda ga prvo poisli predsvojim vratima. (Kineska mudrost)27Va ukupno raspoloivi fond vremena za pamenjeovih 20 reenica iznosi 8 minuta.U prvom delu samoispitivanja pokrite reenice i pokuajte da ihse setite pomocu njihovih rednih brojeva. Za svaku tano zapamenu reenicuzaraunajte po 4 boda. U drugom delu samoispitivanja zamoliteda Vam neko ita pojedine reenice napreskok, a Vi pokuajte da navedeteodgovarajui redni broj. Za svaki tano naveden redni broj dodajtesebi jo po 1 bod.1. Va sadanji rezultat:2. Va rezultat posle 23. poglavlja:TEST BR. 8: Za volanom automobilaPored ostalih podataka koje savremeni voza automobila mora dazna, nesumnjivo da je od znaaja i znanje udaljenosti izmeu vanijihgradova, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Ovaj test se sastoji iz dvetabele: u prvoj tabeli imate udaljnosti izmeu glavnih gradova u zemlji,a u drugoj izmedu nekoliko najvanijih gradova Evrope.BeogradLjubljanaSarajevoSkopljeTitogradZagrebBeogradMoskvaParisRomaWienBeograd Ljubljana Sarajevo Skoplie Titograd Zagreb529321436462390529560965746139321560503272424436965503363326462746272363638390139424826633Beograd Moskva Paris Roma Wien214718191321660214729563187202018192956143712961321318714371251660202012961251Va raspoloivi fond vremena za pamenje obe tabeleiznosi ukupno 8 minuta.Za svaku tano zapamenu kilometrau zaraunajte sebi po 2 boda.Ako pri reprodukovanju pojedinih kilometraa pogreite za jednu broiku,onda Vam za tu kilometrau ne pripada ni jedan bod.1. Va sadanji rezultat:2. Va rezultat posle 37. poglavlja:28TEST BR. 9: Konjiki skok na 64 poljaOvaj test se sastoji iz dva usko povezana dela.U prvom delu za vreme od najvie 10 minuta nastojtezapamtiti ovu zanimljivu partiju odigranu na Meustolea 1972 g. u Rejkjaviku izmeu R. Fiera i B.Spaskog:I za memoriranje ovog dela moete utroiti maksimalno10 minuta.29ALJEHINOVA ODBRANABeli: Boris Spaski Crni: Robert Fier1. e4 Sf6 11. c5L:f3 21. T:f7 Dd2! 31. T:c6 T:c62. e5 Sd5 :2. L:f3 Sc4 22. D:d2 L:d2 32. T:e5 Kf63. d4d6 13. b3! S:e3 23. Tafl Sc6 33. Td5 Ke64. Sf3Lg4! 14. fe3 b6!? 24. ed5 ed5 34. Th5 h65. Le2 e6 15. e4! c6 25. Td7 Le3+ 35. Kh2 Ta66. 00 Le7 16. b4 bco 26. Khl L:d4 36. cG T:c67. h3 Lh5 17. bc5 Da5 27. e6 Le5 37. Ta5 a68. c4 Sb6 18. S:d5! Lg5! 28. T:d5 Te8 38. Kg3 Kf69. Sc3 00 19. Lh5? cd5! 29. Tel T:e6 39. Kf3 Tc3+10. Le3 d5!? 20. L:f7f T:f7 30. Td6 Kf7 40. Kf2 Tc2-fR e m i.Za svaki tano zapameni notez belog i crnog. na zadati redni biojpoteza, pripada vam po 1 bod. a za svaki tano reprodukovan redni broj.na zadati potez belog i/ili crnog, takoe po 1 bod. U ovom delu testamoete sakupiti maksimalno 80 bodova ukupno (40+40 bodova).Drugi deo se sastoji od ukupno 64 konjika skoka. Kao to jepoznato, u igri Konjiki skok treba napraviti 64 poteza skakaem tako.da skoi na svako od 64 polja, ni na jedno dva puta, a posle 64-og poteza(skoka) da opet skoi na polazno polje.1. a8 12. a3 23. d3 34. d8 45. e2 5S. f42. c7 13. b6 24. e5 35. f7 16. gl 37. h53. e3 14. a7 25. f3 36. h8 47. h3 58. g3i. g7 15. c8 26. h4 37. g6 48. g5 59. hl5. f5 16. d6 27. g2 38. f8 49. h7 60. i"26. h6 17. c4 28. el 39. d7 50. f6 61. dl7. g4 18. e3 29. c2 40. b8 51. g8 62. b23. h2 19. d5 30. al 41. a6 52. e7 63. a49. fl ZO. c3 31. b3 42. b4 53. c6 64. b610. d2 21. e4 32. a5 43. a2 54. d4 (1. a8)11. bl 22. c5 33. b7 44. cl 55. e6r Za pravilno izveden konjiki skok od 1-og do 64-og poteza pripadaVam 10 bodova, a za isto tako izveden konjiki skok unazad, tj.od 64-og do 1-og poteza dobijate jo 10 bodova. Znai, u ovom delumoete sakupiti maksimum 20 bodova, to sa 80 maksimalno moguih izprvog dela ini opet 100 moguih bodova ili 100% uspeha u reavanjuovog testa.1. Va sadanji rezultat: 2. Va rezultat posle 56. poglavlja:TEST BR. 10: Desetka tref!Kao i sve dosadanje testove i ovaj test moete uraditi sami ili udrutvu sa jo nekim. Ako ovaj test elite da uradite u drutvu, ondadajte nekom pil od 52 karte da ga dobro promea i posle toga neka iznjega izvue bilo koje dve karte. Te dve izvuene karte Vi, naravnn, nesmete videti i neka ih poklopljene odloi u stranu. Zatim, neka pil odpreostalih 50 karata jo jednom dobro izmea i otsada neka dobro pazida ne poremeti redosled karata u pilu.Posle ovih malih priprema stoji Vam na raspolaganjutano 8 minuta da zapamtite ovih 50 karata i toredosledom koji je u pilu, jer e Vam ih dotina osobaitati jednu za drugom, izgovarajui najpre njihov rednibroj, pa onda naziv karte.Za svaku tano zapamenu i reprodukovanu kartu po redosledu odred. broja 1. do 50. raunajte za sebe po pola boda, isto toliko unazad, odred. broja 50- do 1., a za svaku tano pogoenu kartu ili redni broj vanredosieda, tj. napreskok, u zavisnosti od toga da li Vam se zada red. brojili naziv karte, jo po pola boda. Posle toga, pristupite identifikaciji dvejuizvuenih karata: za svaku tano pogoenu kartu dodelite sebi oo12,5 boda.Ovaj zanimljivi eksperiment sa svojim pamenjem moete izvestiu svim njegovim fazama i potpuno sami, samo morate strogo paziti daposle drugog meanja pila nipoto ne poremetite redosled karata unjemu.I jo neto, to, samo po sebi razumljivo, ne vai samo za ovaj test,nego i za sve prethodne: samokontrolu nad tanim ispunjavanjem preduslovaza izradu pojedinih testova, a naroito u pogledu tanog bodovanjastvarno zapamenog materijala, treba da stalno i potpuno savesnosprovodite. U protivnom, samozavaravanjem mogli biste da nakoditejedino samom sebi.1. Va sadanji rezultat:2. Va rezultat posle 57. poglavlja:A sada upiite Vae bodove, koje ste postigli u reavanjupojedinih testova, u odgovarajue rubrike Memo--metra. Takoe izraunajte i procenat Vaeg postignutoguspeha.30Radi to boljeg poreenja, unesite postignute bodove kao vrednostiu Grafiki memo-metar i izvucite dijagram.Nemojte biti ni iznenaeni, a ni obeshrabreni skromnou Vaihrezultata postignutih u reavanju ovih testova. Rezultati koje ste dobilinisu, zapravo, merilo Vaeg pamenja, niti njegove slabosti, ve pokazateljslabosti i neefikasnosti Vaih dosadanjih navika, metoda i tehnikau pamenju. Ovi testovi nemaju za cilj ukazivanje na slabosti Vaegsadanjeg pamenja. Njihov je osnovni zadatak da Vam omogue, daprecizno pratite. u stvari, iz poglavlja u poglavlje, Vae velike uspehe iogroman, neuporediv napredak, koje ete postizati usvajanjem nnvih,efikasnijih tehnika pamenja.Kako budete ovladavali pojedinim tehnikama pamenja i ponovo reavalipojedine testove, sa velikim zadovoljstvom ete konstatovati naVaem Memo-metru neuporedivi napredak. Skoro neosetno, sistematskiproraujui ovu knjigu, osposobiete se za brzo i efikasno postizanjegotovo stoprocentnog uspeha u pamenju i reavanju ne samo ovih testova,nego i bezbroj drugih njima slinih zadataka koje ivot i rad budupostavljali Vaem pamenju.ELEKTRONSKI MOZAK ZA OSNOVNE RACUNSKE RADNJE?!Covek proseno koristi do 10*1* svojihstvarnih sposobnosti pamenja. On rasipa90'/*, nepotujui prirodne zakone pamenja. K. Sior')4MAKSIMALNI KAPACITET I GRANICE NASEG PAMCENJAStari Fric. kako su vojnici zvali Fridriha Velikog, svakom novajlijiu svojoj gardi voleo je da postavi ova tri pitanja: Koliko ima godina? Koliko ve slui kod mene? Da li redovno primaplatu i snabdevanje? Jednog mladog Engleza, novopeenog gardistu,koji nije znao ni rei nemakog, naterae da naui napamet tri potrebnaodgovora po redu, po kojem je Stari Fric obino voleo da postavlja svojapitanja.Na prvoj sledeoj smotri primeti Fridrih novajliju i, naravno, nepropusti da mu postavi svoja oiniljena pitanja, ali ovog puta, na nesreumladoga Engleza, on poe sa drugim pitanjem: Koliko ve slui ui) Karl Sior (Carl Seashore), ameriki psiholog.31mojoj gardi? 21 godinu, Sire. Kako?! A koliko ti je onda godina? Tri dana, Velianstvo. Sto mu gromova', uzviknu kralj,Jedan od nas je izgubio razum! Da, oboje ree Englez, misleida odgovara svom suverenu na njegovo tree pitanje. Sta ovo ima daznai?!, grmeo je Stari Fric, Jo me niko u mojoj vojsci nije nazvaoiudakom! Kapetan garde pouri da zabezeknutom kralju objasni stvar,koji se slatko nasmejao ovom neoekivanom nesporazumu.Mladi gardista nije verovao svom pamenju, prekrio je jedannjegov veoma vaan zakon i poinio jednu od mnogih greaka, kakve misvi veoma esto inimo u manjem ili veem obimu u manje-vie slinojformi. Veoma retko se oslanjamo na svoje pamenje, nemamo poverenjau njega i jednostavno se mirimo sa potpuno pogrenim zakljukomi uverenjem, da bolje i vie jednostavno ne moemo pamtiti. I tupoinje zaarani krug naih nevolja sa pamenjem. Ako tvrdimo i verujemoda neto ne moemo, onda na alost, u praksi se i dogaa da nemoemo neto uraditi, jer sami sebe spreavamo da pokuamo, ime,u stvari, sami sebi ne dozvoljavamo da to uradimo. Veoma esto proputamopriliku da uradimo ono, to nam je vano i potrebno i zbog toganikada ne saznamo, koliko i ta stvarno moemo.Iako je bio jedan od najveih svetskih satiriara, uveni engleskiknjievnik Svift (Jonathan Swift, 16671745) ipak je govorio: Covekaobino okrivljuiu kako sam ne zna svoie mane i slabosti; a upravo imaisto toliko ljudi, koji ne poznaju svoju sopstvenu snagu i sposobnosti.Poneki ovek lii na predeo u kome se skriva zlatna ruda, ali posedniknjegov nema ni pojma o tome. Kao da nastavlja dijalog sa njim prekovekova, ameriki psiholog i filozof, profesor Viljem Dems (WilliamJames, 18421910) poruuje: U odnosu na ono, to bi trebalo da budemo,mi smo samo upola budni. Koristimo samo mali deo naih fizikihi mentalnih mogunosti. Uopteno govorei. ovek ivi daleko ispodsvojih sposobnosti. Poseduje razliite mogunosti koje redovno, po navici.ne koristi . . . Covek u proseku razvije i koristi samo oko jedne desetinesvojih umnih sposobnosti.Da bi se uverili u tanost ovih navoda, dovoljno je da se samo potsetimo nekih imjenica o ljudskom mozgu, u kome se kriju praktinoneiscrpne mogunosti poveanja pamenja. Pre svega, samo u kori velikogmozga nalazi se do 15 milijardi elija. Kada bi neko pokuao dasa najboljim raspoloivim sredstvima savremene elektronike i tehnikesagradi jedan ureaj, koji bi bar priblino liio Ijudskom mozgu. ondabi dobio toliko ogromno postrojenje, da bi mu za njegov smetaj bilapotrebna zgrada od preko 30 spratova! A priroda je sve to smestila ujedan organ ija teina u proseku ne prelazi ni 1,5 kg. Smatra se da jemozak jedna od najkomplikovanijih i najudesnijih tvorevina prirode naZemlji. Samo po sebi razumljivo, funkcije i zadaci mozga nisu nitamanji i manje komplikovani od njegove grae. Na primer. ljudski mozakposeduje neizmeran kapacitet koji nijedan elektronski mozak ne moedostii. On moe da primi i do 10" (= 1 kvadrilion. 1 sa 15 nula) misli,tj. misaonih jedinica ili informacija. Koliko je to neizmerno ogromanbroj informacija koje mozak moe da primi moemo shvatiti jedinoputem nekog slikovitog poreenja:32Postrojenje koje bi priblino odgovaralo kapacitetima Ijudskog mozga smestilo bise tek u jednu tridesetospratnicu. A ukupna duina moidanih vlakana premaujeudaljenost Meseca od Zemlje za itavih 2,5 obima Zemlje na ekvatoruDa bi se prebrojalo ovo mnotvo informacija, jednom oveku bibilo potrebno preko 30 miliona godina neprekidnog, danononog brojanja,i to da broji brzinom od jedne informacije na jednu sekundu. Akobismo, dalje, poreenja radi, zamislili da je svaka ta misaona jedinicaili informacija veliine jednog peninog zrna, onda bi se ta praktinoneizmerna koliina penice mogla smestiti tek u jedno skladite, koje bibilo visoko 3 m, iroko 5 m, a svojom duinom bi se prostiralo od Moskvedo Lisabona, dakle oko 4.500 km.Dok broj ivanih elija samo u kcri velikog mozga iznosi 14rio 15 milijardi, dotle duina ivanih vlakana iznosi 480.000 km! Akobi se ova vlakna postavila u jedan neprekidan niz, njihova duina bi zaMtavih 100.000 km, ili 2,5 obima Zemlje, premaila udaljenost Mesecaod Zemlje. Drugim reima, tom niti od ivanih vlakana mozga mog!abi se obaviti Zemlja na ekvatoru ravno 12 puta.Zaista, kapacitet ljudskog mozga je praktino neogranien, jeroveku nije dovoljan ni itav njegov ivot da bi samo izbrojao neizmernomnotvo informaoija koje njegov mozak moe da apsorbuje. Nasuprotovako ogromnim rezervama u kapacitetu mozga, smatra se da ovek prosenokoristi samo oko 4% ukupnog broja nervnih elija. Znai da neiskoriena,preostala rezerva iznosi itavih 96n/o. A kohko su tek neiskorienerezerve u globalnim razmerama, jasno govori podatak da samol/o stanovnitva nae planete dovoljno efikasno koristi kapacitet i mogunostimozga.Ako uporedimo ove ogromne kapacitete ljudskog mozrja sa stepenomnjegove praktine prosene iskorienosti, onda se ne moemooteti utisku, da smo slini oveku koji ima kompjuter. a koristi ga samo33za ettri osnovne raunske radnje. Ali i pored toga, mi redovno ne proputamopriliku da uvek okrivimo svoje pamenje, njegovu neizmernumo. kada ne dobijemo od njega neki vaan podatak, umesto da uzroketraimo u naim loim navikama, neadekvatnim tehnikama i neefikasnimmetodima pamenja.Mo ovekovog pamenja je fenomenalna! Imamo mnogo primerane samo u prolosti, nego i u sadanjosti, u naoj blioj i daljoj okolini,koji stalno potvruju ogromnu, fenomenalnu mo ovekovog pamccnja.Poev od malog deteta, koje kree u ivot kao tabula rasa') i za relativnoveoma kratko vreme naui desetine hiljada pojmova, sa njihovimbezbrojnim uzronim i posledinim vezama, a iznad svega svojmaternji jezik sa nekoliko hiljada rei; zatim preko lingvista, koji savrenovladaju sa po 30-tak i vie jezika, pa do statistiara i bibliotekara kojilako manipuliu sa par desetina hiljada brojeva i raznih naziva, ili slabovidnihahista koji igraju uspeno na simultanim turnirima i na svihdvadeset tabli.Istoriska prolost obiluje primerima koji dovoljno ilustruju praktinoneogranienu mo pamenja. Kroz milenijume i mnogobrojne generacijeprenosili su stari brahmani, predajom s kolena na koleno, najstarijefilozofsko-religiozne knjige drevne Indije, zvane Vede. To je jedinstvenprimer u svetskoj istoriji da se jedna tako opsena i bogataliteratura uvala i prenosila kroz pokolenja samo pamenjem, i to u nepromenjenomobliku, zahvaljujui preciznim tehnikama pamenja starihbrahmana.Tibetanske lame su raspolagali tako efikasnim metodima pamenja,da su mogli zapamtiti itavu knjigu, ako bi je samo jedanput proitali.Sakupljai narodnih umotvorina bili su zadivljeni briljantnim pamenjemmnogih narodnih pesnika i pevaa, neukih i nepismenih seljaka,koji su znali i do 80.000 stihova narodnih pesama. to je davalo i do2.000 tampanih stranica.Stari Grci su poznavali takve tehnike pamenja, koje su im omoguavaleda pamte trajno i precizno i po par stotina hiljada najraznovrsnijihpodataka. Koliko je to bila velika mo pamenja moemo videti izporeenja sa Britanskom enciklopedijom (Encyclopaedia Britannica) kojau svoja 24 toma sadri oko 40.000 lanaka sa 500.000 pojmova i vai usvetu za jednu od najboljih i najveih enciklopedija.Ako praktino neogranienom kapacitetu naeg pamenja dodamoefikasne metode i tehnike, i pri tome potujemo psiholoke zakonitostikoje vladaju pamenjem, moiemo praktino pamtiti sve to nam budetrebalo, u bilo kojoj oblasti ivota ili rada, sve ono, to se izraava slovomili brojem.') Tabula rasa (tabula raza) lat.: glatka, poravnata ploa. Pienosno:neispisan list.34FENOMENALNA PAMCENJA KROZ VEKOVE...Genije je 99/o transpiracije') i inspiracije. Tomas A. Edison')5KAKO SU MNOGI JEDNOSTAVNIM SREDSTVIMA OSTVARILIREKORDE U PAMCENJU? A sada, dragi moji gosti, predlaem vam da se malo zabavimo i pouimo sluanjem Ilijade, koju e nam recitovati moj ueni rob izGrke, zvani Ilijada. ree dostojanstveni patricije, obraeajui se brojnimzvanicama na bogatoj gozbi koju je priredio u svom raskonomdomu.Zatim se obrati svome nadzorniku robova i naredi mu: Neka se rob Ilijada odmah spremi i doe da nam recituje junakiHomerov ep!Umesto da bez pogovora izvri nareenje syog gospodara, nadzornik,oigledno u nekakvoj neprilici, uz dubok poklon usudi se da kae: Oprosti mi, o gospodaru, to se usuujem da ti predloim. daumesto Ilijade pozovemo Odiseju, koji moe isto t.ako lepo da kazuje oneobinim pustolovinama itakog kralja Odiseja. Kako se usuuje da menja moja nareenja? uzviknu veomaiznenaen oholi robovlasnik, a odmah zatim nestrpljivo dodade: Smesta da si otiao i doveo roba Ilijadu! Uz ponovni poklonbibliotekar odgovri: To je nemgue, o gospodaru, jer Ilijadu ve dva dana neprestanoboli stomak.U Starom Rimu robovi su korieni i kao uitelji, a i ive biblioteke.Za ove poslove naroito su bili cenjeni Grci, koji su iako vojnikipokoreni, imali primat u kulturi. Mnogi rimski patriciji bi'i su isuvienezainteresovani i lenji da bi se sami bavili knjievnou i jednostavnobi sakupili dovoljan broj robova od kojih je svaki znao po par uvenihdela napamet. Bili su to, svakako, svojevrsni rekordi u pamenju, akose ima u vidu da Odiseja ima 12.103 stiha u heksametru, a Ilijada15.696 stihova i da svaka ima po 24 pevanja (knjiga). Ako uzmemo pojednoj stranici oko 35 stihova onda Odiseja zaprema oko 350, a Ilijada i svih 450 stranica tampanog teksta knjige uobiajenog srednjegformala.Meutim, ovaj rekord Starih Grka u pamenju ponovljen je i kasnije.Tako je u prolom veku Henri Senborn Nojz, profesor matematike') Transpiracija (nl.: trans-spiratio) znoj, znojenje.2) Thomas Alva Eison (18471931) amer. pronala/'a.35na jednom amerikom univerzitetu, znao napamet ne samo Ilijadu,ve i Odiseju. Koliki je to bio podvig vidi se iz podatka, da IHjadai Odiseja zajedno imaju 27.800 stihova (heksametra). oko 160.000 reii priblino 800 stranica tampanog teksta.Jo u pradavnim vremenima, pre pisane istorije, pamenje je bilojedino sredstvo ouvanja i prenoenja, s pokolenja na pokolenje, celokupnogtadanjeg znanja. Mnoga primitivna plemena. na primei u Africi,jo uvek se slue posebnim metodima pamenja pomou kojih veomauspeno i tano prenose duge i detaljne poruke od jcdnog do drugog naselja.Takoe narodi na ostrvima Polinezije imaju veoma bogatu usmenuknjievnost koja bi ispunila jednu dobru biblioteku. Ueni ljudina mnogim od ovih ostrva u stanju su nabrojati rodoslovlja svih ostrvapoev od njihovog naseljavanja, sluei se pri tom sloenim sistemomvorova. Posebna grupa uenih ljudi i svetenika vodila je rauna, dase ne ispusti ili promeni nijedna re. Kada su istraivai sakupili oveusmene predaje sa svih ostrva, bili su iznenaeni svojom konstatacijomda se one u svim pojedinostima podudaraju.Fenomenalna pamenja su se ne samo raala, ve i stvarala krozprohujale vekove. Tako su staropersiski kralj Kir (Cyrus) i AleksandarMakedonski znali po imenu sve svoje vojnike, a Mitridat ( Mithradates)je vladao nad 22 naroda i razgovarao je sa svojim podanicima bez tumaa.Dok je Scipion (Scipio Africanus) mogao po imenu da oslovi svakognaoruanog gradanina Rima, kojih je bilo nekoliko stotina hiljada.dotle je Kinej (Cyneas), poslanik kralja Pira (Pyrrhus), za jedan dannauio imena svih lanova senata i Rimljona s kojima se upoznao-Julije Cezar (Gaius Julius Caesar), koji je mogao diktirati 7 pisamaistovremeno, navodi u svom delu De Bello Gallico (O ratu u Galiji), da su galski Kelti Druidi, kako ih je on nazvao celu svojuobimnu knjievnost usmenom predajom prenosili s kolena na koleno. OdSeneke (Seneca), koji je mogao da ponovi 2.000 rei i oko 200 stihova,ako bi ih samo jedanput uo, potie ovo svedoanstvo o Katonu (Cato):Katon je mogao sve svoje izjave i govore doslcvno pamtiti i uvekbez pogreke ponoviti. Nikada nije nita zapisivao, jer je sve svoje misli,kako je govorio, zapisivao u svoj um. Pri ponavljanju nekog svog govoranije mogla izostati ni jedna re, a dovoljno je bilo pomenuti mu imenekog vojskovoe, da bi on odmah poeo u neprekidnom nizu iznositisve podatke i dogadaje u vezi sa njim.Ciceron (Cicero), slavni rimski orator, u svom delu De oratorenavodi da su dva grka filozofa, Charmides i Metrodoros mogli, primenomodgovarajuih tehnika pamenja, pamtiti praktino sve u neogranienomobimu. Za Charmidesa kae Plinije Stariji (Piinius), da je mogaoponavljati itave knjige redom kako stoje u biblioteci. Hortenzije (Hortensius),protivnik Ciceronov, takoe poznati rimski govornik, poto bipo ceo dan proveo na nekoj licitaciji, mogao je istim redom, kojim suse javljali, da ponovi imena svih kupaca. nazive predmeta koje su kupilii njihove cene bez ijedne greke.Cuveni arapski filozof, naunik i lekar Avicena (arapski: Ibn Sina),zvani princ filozofa i lekara, koji je iveo u X veku, mogao je ve usvojoj 10. godini da recituje itav Kuran (Kur'an) napamet, a kada muje bilo 14 godina, i sva dela Aristotela. Spanski knjievnik Alonso Tostado,koji je iveo u XV veku, imao je fantastino jaku memoriju:36svaku knjigu, koju bi samo dva puta proitao, mogao je ponoviti od reido rei.Doba Renesanse se moe posebno pohvalili itavom plejadom briljantnihumova sa izvanrednim pamenjem. U XV veku u Padovi iveoje i delovao pravnik Pietro de Ravena. On je mogao ponoviti sve legescodices- (zakonske kodekse) i to po brojevima lanova onako, kako bi muih samo jednom proitali.Uvaeni gradanin istoga grada, neki Antonio Mureto, izdiktiraoje jednom prilikom nekom mladom Korzikancu, koji je u Padovi studiraogradansko pravo, veliki broj latinskih, grkih, hebrejskih i drugihrei, mnoge od njih i bez ikakvog smisla. Korzikanac ih je odmah ponovioredom kako su to prisutni posmatrai i sluaoci traili i na njihovodivljenje izjavio da moe, ako to ele, ovako zapamtiti i do 3.000 rei.Kod Mureta je stanovao jedan mladi patricije, Venecijanac FraneskoMolino, koji je s velikom marljivou studirao razne naune discipline,ali se nije mogao pohvaltii nekim naroitim uspehom, jer je imao loepamenje. Zamolio je Korzikanca da ga poui svojoj tehnici pamenjai ve posle nekoliko dana mogao je mladi patricije da reprodukuje i do1500 rei po bilo kom redosledu.Knjiniar velikog vojvode od Toskane, Antonio da Marko Maljabeki(Antonio da Marco Magliabechi, 16331714) imao je gotovo fotografskumemoriju, jer sve to bi proitao pamtio je bez tekoa. Nijebio kolovan, a poeo je itati na listovima knjiga koje je njegov gazda,piljar, koristio za pakovanje voa. Svoje strastveno itanje i fotografskopamenje svega i svaega nastavio je kao uenik kod jednog knjiara,tako da su ga docnije u ivotu mnogi strunjaci konsultovali, jer mu jeznanje bilo veoma iroko, a pamenje potpuno tano; mnoge autore jecitirao po knjizi, strani i pasusu. Citajui sakupljao je znanjc do dubokestarosti i sauvao svoje velike sposobnosti do kraja ivota.Bio je novembar mesec 1839 god. Braa Kastiljo (Jose Felicianoi Alexandro Magno de Castilho) koji su predavali svoje metode pamenjau Italiji, Francuskoj, Nemakoj, Engleskoj, Belgiji i drugim evropskhrizemljama, demonstrirali su mogunosti svog pamenja u Frankfurtuna Majni. A. de Kastiljo razdelio je prisutnima u dvorani jedanspisak od preko 20.000 najrazliitijih podataka iz svih oblasti nauke. Auditorijumga je prosto bombardovao neprekidnim pitanjima na osnovuovog spiska i on je na sva pitanja odgovorio bez ijedne greke. Zatim jepodelio puno listova papira na kojima su prisutni po svom izboru upisivalirazne brojeve, imena, itave reenice i druge podatke. Posle samojednog itanja ovih podataka, Kastiljo ih je reprodukcvao s lakoom poeljenom redu. Pre toga, dana 6 juna 1^36 god., Lisabonske novine supisale, da je isti A. de Kastiljo pred vie stotina prisutnih osoba odgovoriouspeno na preko 800 pitanja, koja su mu postavili sluaoci naosnovu tabela punih podataka, koje im je prethodno podelio. U broju od17 marta 1833 g., Courier Belge, koji je izlazio u Brislu, pie, da zahvaljujuidelovanju g. de Kastilja moe se sa sigurnou zakljuiti, dasu njegovi metodi ne samo racionalno, nego i sigurno sredstvo za trajnopamenje podataka iz bilo koje oblasti, odnosno svega onoga, to je broji klasifikacija. Sam Kastiljo je tvrdio da se njegovim metodama pamcenjamoe ovladati za mesec dana rada.Mocart (Mozart) je kao 14-godinji deak u crkvi 3v. Petra u Rimu 37 zapamtio za vreme izvoenja celu muziku velikog muzikog dela za dvahora, ije su se note uvale u najveoj tajnosti i izvodile se samo dvaputa godinje. Kada jc mladi Mocart zapisao kod kue zapamenu muziku,nisu mogli da pronadu ni jednu greku. sravnivi Mocarlov zapissa originalom.Zahvaljujui svome izvanrednom pamenju Rahmanjinov se jednom naalio sa kompozitorom Tanejevim, koji je prvi put svirao jedno svoje delo, a u drugoj sobi sakriven sedeo je Rahmanjinov. Na veliko zaprepaenje Tanejeva, Rahmanjinov je sledeeg danaotsvirao potpuno tano zapameno delo Tanejeva i u ali optuio ga zaplagijat.Profesor gimnazije iz Brina (Br'u'nn), Vilhelm ram (VVilhelmSchram), 1880 god. pokazao je sledea dostignua svog treniranogpamenja:1. Broj od 60 cifara mogao je ponoviti bilo kojim redosledom, ako biga samo jedanput ili dvaput uo. .2. Nekoliko stotina imena, besmislenih slogova ili oznaka, poslovica isl. bilo kojim redosiedom.3. Specifine teine do 100 supstanci sa tanou do dve decimale.4. Godine osnivanja 100 univerziteta u svetu5. Godine roenja 600 osoba.6. Visine u metrima 200 planinskih vrhova.7. Geografske duine i irine nekoliko stotina vanijih mesta u stepenima,minutima i sekundama.8. Povrine teritorija vie od 100 zemalja sveta.9. Nekoliko stotina vanijih dogaaja sa odgovarajuim godinama izkulturne i svetske istorije.10. Vreme cvetanja 200 biljaka.11. Ludolfov broj (broj TC) na 244 decimale.12. Za svaki datum XIX veka daje odgovarajui sedmini dan.13. Diktira do 10 pisama koje je kratko vreme pre toga dobio da proita.14. Navocii bez pogreke ma koji od 10.000 trocifrenih logaritama. Itd.,itd.Ni Herman Kote (Hermann Kothe) iz Hanovera koji je bio savremenikprof. rama, nije se mogao pohvaliti dobrim pamenjem u gimnazijii docnije na politehnikumu. gde mu je uenje padalo veoma teko.Ali kada je doao u kontakt i upoznao tada raspoloive tehnike pamenja,za veoma kratko vreme bio je u stanju da pokae i dokae neverovatnopanienje:1. Pamenje neverovatno dugih nizova brojeva u grupama od po3 cifre i reprodukovanje bilo kojim redom. Takoe, po elji, davanjezbira bilo kojih grupa brojeva u zaoamenom nizu.2. Praktino proizvoljan broj imena (ak i par hiljada), koja surau samo jedanput, najvie dvaput, proitali.3. Uz niz od nekoliko stotina imena, najvie dva puta su mu proitaligodinu, mesec i dan roenja odnosnih osoba i on je reprodukovaodate podatake bilo kojim redosledom.4. Niz od par stotina stranih rei sa znaenjima reprodukovao jebez ^reke bilo kojim redosledom nakon maksimalno dva itanja.5. Nekoliko desetina viecifrenih brojeva, karata za igranje, po-AHteza u ahu, imena, rei i kraih izreka iz raznih stranih jezika mogaoje doslovno da ponovi nakon najvise dva ilanja.ri. Jednom je u llanoveru zapamtio jednu molitvu na mavarskomi dugi ni?. besmislenih slogova (ili slovnih oznaka), koji je stao u 5 pisar.ih redaka.7. Praktino neogranien broj nota, taktova, pauza i drugih muzikihznakova.3. Nekoliko stotina tabela, koje su zajedno sadravale oko 20.000najrazliitijih podataka iz svih oblasti ljudskog znanja. podelio bi prisutnimau sali i odgovarao na bujicu pitanja iz publike, kao na primer: (1)Na zadate brojeve paragrafa krivinog zakonika Braunvajga, davao jenjihovu sadrinu i obratno. (2) Specifine teine 200 supstanci na 5 decimala.(3) Frekvencije putnika svih nemakih eleznica u 1845 god. (4).Broj zvezda u veim konstelacijama. (5) Broj stanovnika i povrine ukmJ svih zemalja sveta. (6) Stotine matematikih, fizikalnih i hemiskihformula. (7) Clanove francuskog ustava i naslove iz Code civil-a. (8) Prenikeplaneta u Zemljinim prenicima i geografskim miljama. (9) Geografskeduine i irine vie od 500 gradova u stepenima, minutima i sekundama.(10) Godine osnivanja svih univerziteta na svetu. (11) Koeficijenteirenja velikog broja vrstih tela pri temperaturama od 0C do100C. (12) Broj 2 na sve potencije od 0-te do 100-te. (13) Vreme cvetanjai sazrevanja vie od 400 vrsta cvea i drvea. (14) Statistike podatke ratnihmornarica svih tadanjih pomorskih sila Evrope. (15) Godine roenja ismrti vie od 500 istoriskih linosti. Itd., i tsl.9. Za svaki broj od 110.000 davao Briggsov logaritam na 5 decimalai, obratno, na zadatu mantisu logaritma davao numerus.Povodom demonstracije ovih svojih rekordnih dostignua u pameniu,sam Kote je rekao, da smatra, da nije potrebno posebno da i?tic,da ovih 20.000 podataka nije pamtio radi sopstvenog zadovoljstva, veua bi pokazao i dokazao jasno i ubedljivo snagu i prednosti kolovanogpamenja.Kao i u minulim stoleima i u naem modernom vremenu ima punoprimera izvanrednih i briljantnih pamenja. Naveemo samo nekolikozanimljivih sluajeva.Bilo je to ratne 1942 godine. .. Vodila se jedna od najveih bitakaDrugog svetskog rata bitka za Staljingrad. Volga je bila zasejanapodvodnim magnetnim minama, radi ega je u Staljingrad odmah upuenprof. A. Aleksandrov, strunjak za efikasnu zatitu brodova od magnetnihmina. U varljivoj tiini podzemne prostorije. esto prekidanoj potmulomtutnjavom udaljenih eksplozija, okupljeni oficiri su pomno beleilisvaki vaniji podatak iz profesorovog izlaganja. Svi osim jednog. Recite, molim Vas, zato Vi nita ne beleite? ubrzo ga jezapitao profesor Aleksandrov. Zato? .. .Zato . . ., zato to sam sve zapamtio. odgovori oficir,malo oklevajui i zapinjui, jer je bio donekle zateen neoekivanimprofesorovim pitanjem.Profesorovo veliko iznenaenje ubrzo se pretvorilo u zaprepaenje,kada je oficir, u potvrdu svojih rei, ustao i doslovno reprodukovaoprofesorovo izlaganje, navodei masu komplikovanih tehnikih podatakai izraza. Bio je to Vladimir Voloa Zubricki, nekadanje uvenoudo od deteta. Jo kao sedmogodinji deak u matroskoj bluzi Voloda39je u tadanjem Pelrogradu javno nastupao i zaprepaivao gledaoce svojimneverovatnim pamenjem. Okrenut leima, mnoio je, delio, potenciraoi vadio koren iz viecifrenih brojeva, citirao nizove datuma vanihistoriskih dogadaja i ponavljao itave stranice iz istorije.Sluaj je hteo da je Zubrickom njegovo izvanredno pamenje jojednom pomoglo da uspeno izvri svoje zadatke. Brod je trebalo provestiizmeu opasnih mesta, a pilotska karta je bila izgubljena. Oslanjajuise na svoju memoriju, Zubricki je upravljao brodom po seanju, kaoda gieda u pilotsku kartu, gde su bila obeleena sva opasna mesta, isretno ga doveo na odredite.Indijka Sakuntala Devl, ivi kompjuter XX veka, bila je bra za 6 sekundi odkompjutera u reavanju komplikovanih matematikih zadatakaZivi kompjuter!, Ukrotiteljka brojeva!, Zena koja bre raeunaod kompjutera! samo su neki od naslova koji ve godinamane silaze sa stubaca evropske i svetske tampe. Ve 20 godina zadivljujenaune krugove i svetsku javnost genijalna matematiarka i fenomenpamenja, akuntala Devi, putujui sama iz zemlje u zemlju, od kontinentado kontinenta. Naunici tvrde, da pretstavlja redak fenomen. Neverovatnombrzinom vri razne matematike operacije sa dinovskimbrojevima- Izvlai, na primer, esti ili sedmi koren iz veoma dugog brojagotovo istog trenutka kada je napisan. Takmii se uspeno sa kompjuterimau brzini izraunavanja komplikovanih zadataka. Tako je u Bejrutu1961 g. uradila zadatke bre od dva kompjutera koji su radili istovremeno.Drugom prilikom dobila je rezultat 6 sekundi pre kompjutera.U Indiji je kontrolisala bilanse mnogim bankama i time utedela viednevnitrud mnogih knjigovoa.Roena je u Bangaloru, Indija, 1930 god. i svoje izuzethe sposobnostipoela je ispoljavati jo u najranijem detinjstvu u svojoj treojgodini. Od tada je gajila stalan i ogroman interes za brojeve i vremenomje postala matematiko udo iz Bangalora. Jednom prilikomizvadila je koren iz 40-tocifrenog broja za par sekundi. Zamoljena dapokua da objasni, kako izvodi tako komplikovane raunske radnje, odgovorilaje, da je njoj itav proces izraunavanja veoma jednostavan:40im je zadatak napisan ona ga uvodi u svoj mozak i tamo sc rezultatsam od sebe odmah pojavljuje. Ona nema oseaj da njen mozak netoizraunava, ali zna da su joj misli i sva snaga volje maksimalno koncentrisanena zadatak, a rezultat se veoma brzo i sponlano, sam od sebepojavljuje.Ovde je potrebno posebno istai jednu veoma vanu ir.jenicu:Sakuntala Devi nije jedina u porodici bila obdarena ovim izuzetnim sposobnostima.Njena mlaa sestra i jo dva brata pokazivali su, takoe uranom detinjstvu, iste ili sline sposobnosti, ali su, za razliku od svojesestre akuntale, kasnije izgubili svaki interes za raunanje i broieve,dok je akuntala intenzivno nastavila sa daljim razvojem svojih najavljenihi zaetih sposobnosti. Kako bi to rekao Edison, ona je na l/osvoje inspiracije i genija kroz dugi niz godina uspela da doda 99% akumuliranograda i da se razvije u jedan od fenomena pamenja i raunanja.O fenomenima pamenja bi se moglo veoma mnogo govoriti mogaobi se ispuniti obim itave ove knjige i opet ne bi bili obuhvaeni svi oni,koji se odlikuju izuzetnom memorijom, jer svaki ovek je obdaren nasvoj nain, a njegova obdarenost se ne ispoljava uvek i na svakom mestu.Tako zvani obini ljudi veoma esto ispoljavaju elemente izuzetnememorije kroz svoje specifino profesionalno pamenje. Na primer, iskusanlekar moe jednovremeno zapamtiti 200300 bolesnika, osnovnesimptome njihovih obolenja, tok leenja, istoriju bolesti itd., automatskipovezujui osobenosti obolenja sa likom i imenom pacijenta.Tokom profesionalne delatnosti ova sposobnost velikog pamenja postepenose razvija neprekidnim nesvesnim vebanjem pamenja i oslanjanjemna njegovu pomo. Tako, na primer, poznatiji pevai raspolaurepertoarom od 2.000 i vie pesama; ako uzmemo da proseno jednapesma ima tri strofe sa ukupno 12 stihova., onda izlazi da njihovo profesionalnopamenje raspolae sa 24.000 stihova, koji se mogu smestititek u knjigu od preko 680 strana tampanog teksta. Slian je sluaj i sasvakim drugim pozivom, jer ljudi obino nisu ni svesni da tokom godina,vrei svoj poziv, akumuliraju neverovatno ogromno znanje koje se granii sa fenomenalnim.Izvanrednih i fenomenalnih pamenja je uvek bilo i bie, bezobzira na vreme i prostor, ili neke druge kriterijume. Izuzimajui manjibroj sluajeva, gde se radi o izuzetnoj prirodnoj obdarenosti, sva ta briljantnapamenja nastala su kao plod velikog interesovanja, sistematskogkolovanja i istrajnog rada. Kao to se vidi u sluaju Sakuntale Devi, njenesestre i brae, ak i memorije sa izuzetnom predispozicijom i posebnomobdarenou, bez interesovanja, rada i sistematskog izgradivanja ostajusasvim obine i prosene.Pamenje se samo donekle raa i nasleduje, a u velikoj veini sluajevase uglavnom stie i izgrauje. Ogromna veina fenomenalnihpamenja su ustvari izgraena, steena pamenja. Ti ljudi s'u upornin\radom i primenom odgovarajuih zakonitosti i metoda stvorili sebi odlina,u nekim sluajevima ak i fenomenalna pamenja. A to moesvaka normalna, psihiki zdrava osoba. Zato imajte ee na umuinjenicu:Pamenje se ree rada, a ee se stie.41LA MINUTE DE VERITE...Neke knjige treba okusiti, druge progutati,a samo nekoliko provakati i probaviti;tj. neke knjige treba itati ali ne znatieljno;a samo nekoliko treba proitali ucelosti, marljivo i sa panjom. 'Fransis Bekon')6OTVOREN I NEPOSREDAN DIJALOG SA ClTAOCEM Da li mnogo pijete? pitao je lekar pacijenta Pa, otprilike jednu bocu vina dnevno. odgovori pacijent. A da li puite? Da, i to prilino mnogo. Ako elite da Vam se zdravstveno stanje popravi, moraeteostaviti i jedno i drugo. posavetovao mu je lekar ozbiljnim tonom.Bez ijedne rei, pacijent se obue i poe prema izlazu. Dugujete mi 20 franaka za lekarski savet! doviknu mu lekar. Ne primam uopte Va savet. odgovori pacijent i zatvorivrata.Koliko e jedna knjiga koristiti itaocu u zadovoljenju neke njegove potrebe i ostvarenju njegovih ciljeva, u velikoj meri zavisi od knjigc.ali i od itaoca. Bez odgovarajue saradnje i ulaganja napora na iskoriavanjuonoga to knjiga objektivno moe da prui itaocu, ne moe bitini dobrih rezultata, ni zadovoljavajueg uspeha itaoca u ostvarenju eljenogcilja.Ni jedan posao ne treba poeti, a da se ne zna njegova svrha,njegova krajnja korisnost. Ne samo da je normalno, nego je, tavie.neophodno, da u svakom radu, u svakom poduhvatu imamo jasno postavljeni tano odreen cilj. U svakom poduhvatu prirodno teimo postizanjunekog cilja, zadovoljenju neke vane potrebe ili ostvarenju nekekorisne ideje ili stvari. Prema tome, vreme je da se zapitate, da li e seisplatiti Va trud koji nameravate da uloite u prouavanje ove knjigei ta ete za njega dobiti. Doao je, dakle, la minute de verite, nastupioje trenutak istine trenutak otvorenog i neposrednog dijaloga saitaocem o tome, ta moete od knjige oekivati i ta se od Vas trai dauradite, da bi Vam knjiga omoguila ostvarenje Vaeg cilja.- Ve nakon nekoliko sedmica studioznog prouavanja ove knjige,a prema uputstvima iznetim u narednom poglavlju, osposobiete se, iz-., . ') Fransis Bekon (Francis Bacon, 15611626), encl. filozof, pisac i dravnik,)edan od osnivaa modernog materijalizma i filozofije.4 2meu ostjalog, da lako i brzo postignete sledee uspehe i ostvarite oveciljeve: Ako ste ucnik, sludcnt ili uopte polaznik neke druge kole, ili uilita,moi ete praktino neogranieno pamtiti lako i brzo, sigurnoi trajno, sve potrebne podatke iz pojedinih predmeta. Uenje i ispitiVam nee vie zadavati brige, ve e se pretvoriti u prijatan ikonstruktivan rad, koji e Vam priinjavati zadovoljstvo. Va dosadanjirad, koji ste uvek primali kao tegobu i neprijatnu obavezu,Vae novo, kolovano pamenje pretvorie u prijatnu potrebu. Na Vaem radnom mestu, zahvaljujui Vaem daleko Veem znanjui sigurnom, pouzdanom pamenju, obavljaete svoje zadatke i izvravatisvoje obaveze na opte zadovoljstvo. Time ete automatskistvoriti preduslove da preuzmete io odgovornije i sloenije dunosti,jer ete ubrzo ovladati celokupnim znanjem, koje je potrebno zapotpuno ovladavamje tim sloenijim radnim procesom. Ako ste rukovodilac, biete u stanju da svoje zadatke bolje izvravate,a Vae planove uspenije ispunjavate i premaujete. Moietesigurnije i racionalnije koristiti raspoloiva sredstva i saradnike, jerete sigurno i trajno ovladati ne samo novim potrebnim znanjima,nego ete uvek, brzo i lako raspolagati svim podacima i informacijamabitnim za optimalnu organizaciju poverenog Vam radnogprocesa. Imena, prezimena i nadimke, zatim navikc, hobije, telefonske brojeve,adrese i ostale sline podatke svojih prijatelja i poznanika, poslovnihveza, klijenata i kupaca pamtiete lako i trajno, ak ako ihbude i nekoliko stotina. Pamenje i znanje ovakvih i slinih podataka,koji e Vam sigurno stajati na raspolaganju kad god Vam zatrebaju,omoguie Vam postizanje velikih uspeha u Vaem pozivu.Vai kontakti i odnosi sa Vaom okolinom na poslu i u privatnomivotu bie ne samo znatno prijatniji, nego i korisniji; vie Vam senee deavati da dolazite u neugodne, ponekad ak i mune situacije,zato to se ne moete setiti imena, telefonskog broja ili nekogdrugog podatka neke za Vas i Va posao vane osobe. Vasa nova tehnika pamenja omoguie Vam da nizove i serije aki od par stotina rei bilo kog stranog jezika trajno zapamtite nakonsamo jednog itanja ili sluanja. Takoe i itave nizove drugih podatakai gramatikih pravila i konstrukcija vanih za uspeno izuavanjestranih jezika. Za relativno kratko vreme biete u stanju daovladate eljenim brojem stranih jezika, ime ete ne samo proiritisvoje kulturne horizonte, ve i znatno pcveati svoje anse razvojau drugim pravcima. Pamenje eljenog broja lanaka, stihova, anegdota, raznih istorijata,itavih asopisa i knjiga, ve u zavisnosti od Vaih potreba, dobrimdelom moiete obaviti jo dok itate odnosni materijal. Pored toga,njime ete pouzdano i lako raspolagati i posle dueg niza godina. Kao to Vam za brojeve telefona nee biti potrebni adresari i telefonskiimenici, tako Vam za itave serije brojeva. raznih konstanti,43matematikih, fizikalnih, hemiskih i drugih formula i obrazaca neetrebati prirunici i tabele. Uvek ete raspolagati potrebnim obrascima,to e Vau efikasnost u radu veoma povecati. Znaete da lako odredite svoj tip pamenja; kako da se lako i efikasnokoncentriete, a posle rada i uenja potpuno relaksirate i osveite.Nauiete kako se stvara interes i za stvari koje su Vam nezanimljive,ali potrebne i, uopte, znaete kako da svoje umne i. duhovnesposobnosti optimalno koristite pri pamenju i uenju. Nikada vie Vam se nee dogoditi da zaboravite neki vaan datum,roendan ili godinjicu. Jo manje, da neki Vaan posao zaboraviteili neto propustite da kupite. Ako elite, moete itave kalendarcdrati u glavi, tako da, na primer, za svaki datum moete dati odgovarajuisedmini dan. Rasejanost i zaboravnost e za Vas biti nepoznatipojmovi. Pripremu Vaih istupanja na ispitima, predavanjima, sastancima,kao i pripremu govora i referata vriete znatno bre, a samo njihovoizlaganje teei e mnogo efikasnije, jer Vam nee biti potrebni nikakvikoncepti, beleke ili drugi neki potsetnici. Tokove ahovskih partija, partija u kartanju, kao i raznih drugihigara iz bilo koje oblasti sporta i razonode pamtiete bez ogranienja,lako i trajno. itave serije podataka i tabele rezultata raznihsportskih dogaaja, sastave timova i niz drugih informacija iz Vaihomiljenih sportbva ili hobija.Ovu reprezentativnu listu Vaih moguih dostignua mogli bismonastaviti u nedogled, poto su praktino neograniene mogunosti primenemetoda pamenja sadranih u ovoj knjizi na razliite oblastiIjudskog znanja i aktivnosti. Bilo bi, svakako, besciljno optereivati sebei nepotrebno troiti vreme i energiju na pamenje svih ovih vrsta podataka.Svako e, shodno svojim interesovanjima i potrebama, odreditine samo oblasti znanja, nego u njima i broj i vrstu podataka koje epamtiti. Dakle, podatke koji e mu biti stvarno potrebni i koje e moiefikasno da koristi u svom ivotu i radu.Isto tako bi bilo nerealno oekivati ozdravljenje za nekolikodana od bolesti loeg pamenja, koja se vrsto ukorenila tokom itavogniza godina.Istovremeno, molimo Vas da iskreno odgovorite na jedno vanopitanje: da li zaista vrsto verujete, da ete svoje sadanje pamenje,kojim niste zadovoljni, moi bar udvostruiti? Ako ne verujete, ondamoete ovu knjigu odmah drugom pokloniti, jer e mu sigurno viekoristiti. Ako sumnjate u svoje sposobnosti, onda Vam nijedna metodana svetu ne moe pomoi da poveate svoje pamenje. Ukorenjene misli,ideje ili uverenja imaju veliku snagu i mogu biti od presudnog uticajana Va dalji rad i razvoj u pozitivnom ili negativnom smislu. Tako, naprimer, nedostatak samopouzdanja ili sumnja u svoje sposobnosti moemnoge Vae potencijalne mogunosti da trajno blokira i sprei njihovdalji razvitak.Ako odluno i sa punim samopouzdanjem sebi postavite zadatakda ovladate ovde iznetim metodima i tehnikama, onda ete sigurno44ostvariti i svoj glavni cilj da steknete efikasno i veliko pamenje. Ataj ciij moete postii sa manje truda i vremena nego to mislite.Dobro pamenje je rezultat i nagrada za dovoljno uporan, istrajani inteligentan napor u izboru i zapamivanju zaista vrednog znanja,koje e nam stvarno koristiti i biti potrebno- A za to je potrebno ovladatisposobnou efikasnog, sistematskog pamenja, a ne samo poznavanjemtehnika. Znati kako se pamti nije isto to i umeti pamtiti. Metodii tehnike sistematskog pamenja omoguuju nam da tokom izgraivanjasvog pamenja uivamo prednosti mini-maks principa: da sa minimalnopotrebnim naporom postiemo maksimalno mogue rezultate. Ali. uz svata optimalna olakanja, neophodan je efikasan, sistematski rad, bezkoga bi se itav Va pokuaj svoo na praznu elju da iz nita dobijeteneto.FORMULA USPEHAPravilan rad = uspehNepravilan rad = neuspeh O. Selbah')7KAKO CE VAM OVA KNJIGA NAJVIE KORISTITI?Da bi Vam knjiga bila od to je mogue vee koristi i da bi Vammogla pruiti svu potrebnu pomo u izgradivanju Vaeg novog pamenja,neophodno je da pravilno pristupite njenom izuavanju i korienju.Kao to je G. Laub jednom prilikom malo paradoksalno rekao, nije dovoljnosamo znati raditi, jer treba i raditi; a opet, nije dovoljnc ni samoraditi, jer treba i znati raditi. Pravila i uputstava bi moglo biti mnogo,skoro za svakog itaoca posebno bi se mogla nai uputstva koja bi samonjemu odgovarala. Meutim, postoji i nekoliko optih pravila koja za svakogpretstavljaju neophodnu osnovu za rad. Sa manjim izmenama ili dopunamasvako e moi ova opta uputstva podesiti prema svojim sposobnostimai sklonostima.1. Postavite sebi potpuno jasan i odreden ciij: Budite odmah na poetku naisto s Vaim ciljem koji elite postii u razvitku svog pamenja. U pravilnom odreivanju Vaeg cilja, shodno ne samo Vaim potrebama,nego i Vaim mogunostima, puno Vam mogu pomoi Vaeelje. Analizirajte ih paljivo i ee prouavajte one e Vam punorei o Vaim stvarnim sposobnostima.2. Imajtc pivno poverenje u velike mogunosti tehnike sistematskogpamenja, koja je izloena u ovoj knjizi. Uzdajte se u ovu knjigu i' ) O. Selbah (Oscar Schellbach) savremeni nem nisar i nnhiirist45 znajte da Vam je ona siguran prijateli i stalan os'onac u Vacm novompcduhvatu. Ona je dobrim delom programirani udbenik, sistematskouputstvo za uspeno izgraivanje efikasnog pamenja. Pomou nje eteuspeti da otklonite loe i pogrene navike '-> Vaem dosadanjem pamenjui da ih zamenile novim tehnikama. Poto treba dd Vam pomogne daznatno poboljate svoju tehniku pamenja i umnoga rada, mesto jojnije na polici, ve uz Vas, tamo gde svakodnevno uite i radite.3. Prouavajte jc sistematski: Mnogima e odgovarati ovaj sistemprorade knjige:1. Najpre knjigu prelistajte i pregledajte da bi stekli opti utisaki osnovnu orijentaciju.2. Zatim je moete proitati celu kao neku zabavnu lektiru iliroman da bi se blie upoznali sa njenom strukturom i istovremenostekli neophodna predznanja za studiozrtu proradu.3. Na kraju preite na studiozno i sistematsko proraivanje redompo poglavljima. Poglavlja su povezana i svako naredno na odreennain proizilazi iz prethodnog. Zato se pojedina poglavljane smeju preskakati. Tehnika pamenja i umnog rada obuhvatamnoge oblasti, koje su. u interesu sislematske prezentacije grae,na pojedinim mestima morale biti podeljene. delimieno izloenei slino. Radi toga. treba esto koristiti u takvim sluajevima:(1) sadraj. (2) piegledanie cele knjige, (3) registarobuhvaenih i obradenih pojmova i (4) meduupute, tj. upuivanjana druga poglavlja koja obraduju istu ili slinu oblast.Veoma je preporuljivo, kome to bude odgovaralo, da se ustanoviredovno, svakodnevno vreme od 12 asa za sistematsku proradu iusvajanje metoda i pojedinih znanja. koja e vremenom tvoriti gradevinukoja se zove dobro i efikasno pamenje, koje raspolae pravilnoodabranim. dobro sreenim i uvek raspoloivim znanjem. Koliko je velikaefikasnost sistematskog i istrajnog napora govori nam, izmeu ostalog,i jedna neobina i uvena opklada sa poetka prolog veka u Engleskoj.Kapetan Barkli (Barclay) opkladio se za fantastinu sumu od preko100.000 funti sterlinga. da e prepeaitj u 1000 uzastopnih asova 1000milja ( = oko 1609 km), s tim da svaku milju pree u toku jednog asa.Uporni kapetan Barkli dobio je ovu uvenu opkladu jula 1809 g., preaviogromnu razdaljinu od 1000 milja (to je skoro udaljenost izmeuLondona i Ljubljane, i to za vreme u neprekidnom trajanju od 42 danai noi, naravno minus 8 asova.Postoji jo jedan veoma vaan momcnat kod prorade i usvajanjapojedinih metoda. a to je aktivan, osmiljen i proet milju rad. Svakimehaniki rad, bez aktivne saradnje misli, ne moe nikada dati onakverezultate kao rad proet milju, rad u kome misaono aktivno uestvujemo.Zato je potrebno pri obradi svakog poglavlja misaono aktivno uestvovatii redovno raditi testove, to automatski i/.aziva veoma intenzivnu misaonuaktivnost.Pored toga, sve to se u knjizi bude od Vas trailo, ma kako Vamto izgledalo sitno i beznaajno u poetku i na prvi pogled, nemojte propustitida uradite. Sve je relativno i to Vama u odreenom trenutku iz-46^leda beznaajna i nevana sitnica, moe u stvari da bude vaan preduslovza neku drugu, veoma vanu stvar koja e doi kasnije. Nemojtenikada smetnuti s uma. da se iz takozvanih sitnica sastoje krupnestvari i sastavljaju velika dela.4. Tcmpo prorade knjige i napredovanja podesite prema svojimstvarnim mogunostima. Ima i takvih ita'aca. koji e ovu knjigu proitatiu jednom dahu od poetka do kraja. To je svakako velika pogreka,jer knjige prodirati, a ne vakati, ini bolesnim. Ko preteruje tajuvek zaostaje.Prevoznik: Mogu li jo do mraka stii u grad?Seljak: Moe, samo ako bude polako vozioVraajui se iz grada, jedan r,eliak susrete nekog prevoznika, koji;c trkom gonio svoje konje DO izrovanom putu. Mogu li jo do mrakastii u grad? zapita on seljaka. Moe, ako bude polako vozio. odgovorimu seljak. Ovaj mi ne izgleda iako pametan. pomisli prevozniki nestrpljivo nastavi velikom brzinom svoj put. Kada se pred vee seljakvraao istim putem, susrete ponovo prevoznika, ali u velikoj neprilici.Zbog brze vonje po loem putu slomio mu se jedan toak. Tada muree seljak: Zar ti nisam rekao, da mora polako voziti, ako eli dajo pre mraka stigne u grad?Ako elite da ovu knjigu dobro proradite, onda ne prelazite rasledee poglavlje dok dobro niste savladali prethodno. A to znai, da stega ne samo dobro shvatili, ve da ste uradili i testove i da znate nauenetehnikc praktino primenjivati.5. Nita bez praktine primene. Neto dobro shvatiti znai umetiga dobro primeniti. U svakoj vetini i umeu sama pravila i znanje bczupranjavanja i prakse su od male koristi. Prvi korak ka praktinoj primeninauenih tehnika je redovno i savesno reavarjje zadataka i testova.Pored toga, postignuti rezultati u reavanju testova omoguuju Vam da sistematski pratile svoj uspeh i napredak u izgraivanju Vaeg pamenja. Kao to nam ne poveava znanie ono to uimo, nego ono to zapamtimo, tako nam isto ne poboljava pamenje znanje boljih tehnikapamenja, nego samo njihova uspena primena. Samo linim upranjavanjemi sprovoenjem u praksi dolazi se do stvarnih koristi od nauenihuputstava. tavie, jedini nain d se uivaju prednosti sistematskogpamenja je redovna. svakodnevna primena nauenih tehnika.47Nauene tehnike pamenja mogu pokazati svoiu pravu vrednost tek kadase dobro uvebaju u praksi i kada se u njima postigne odgovarajua vetinau primeni.Naalost, neki piu o korisnim metodama rada, mnogi ih itaju,ali samo mali broj njih u praksi ih stvarno primenjuje. I jedino oni imajukoristi od nauenih metoda. Jo je stara kineska mudrost ueila:Mudrac zna ta treba uraditi,Pametan zna kako to treba uraditi,A vredan to jednostavno uradi!Znati nije isto to i umeti, jer dok znati oznaava poznavanjenekog postupka, dotle umeti znai moi, biti u stanju sprovesti upraksi taj postupak. Znati jo uvek ne znai moi, biti sposoban sprovestijednu stvar u ivot. Radi toga i poznavanje pravila sistematskogpamenja ni u kom sluaju ne znai i sposobnost efikasnog pamenja, ajo manje akumulirano i sistematski-sreeno veliko znanje Ovaj procesje dosta sliean sa uenjem stranih jezika. Neko naui nekoliko stotinarei i osnovna gramatika pravila i, leorctski posmatrano, treba da ie umogunosti da vodi jednostavnu, krau konverzaciju na stranom jeziku.Meutim, u praksi ta konverzacija ispada veoma nezgodno, jer elementigovora nisu jo dovoljno uvebani i uigrani u uzajamanoj korelaciji.Takoe ne treba ispustiti iz vida injenicu, da se inae odlinonaueni materiial moe veoma brzo zaboraviti, ako se ne utvrdi i trajnozapamti praktinom primenom. To se moe isto dogoditi i sa nauenimtehnikama pamenja, ako ih kroz primenu i svakodnevnu praksu ne pretvorimou navike naeg pamenja. Zato je neophodno, da se naueno ujednom poglavlju odmah, istoga dana primeni u svakodnevnom ivotu,a ne da se zapisuje i tsl.Neki e prigovoriti, da umesto olakanja pamenja, mi ga optereujemouenjem i usvajanjem raznih zakonitosti, metoda i tehnika. Alito je, zapravo, jedini nain da ovladamo sistematskim, efikasnim pamenjem,koje donosi ogromne utede vremena i napora u svim oblastima.Tehnike efikasnog pamenja e biti balast upravo za onoga, koji nauenapravila i metode ne bude primenjivao. Upravo kao to e biti velikapomo i olakanje onome, koji ih bude efikasno primenjivao. Pored toga,oravu vrednost i punu korist iz sistematskog pamenja dobie samo onaj,koji bude primenjivao njegova pravila i metode. Svoju pravu vrednosti efikasnost metode sistematskog pamenja otkrivaiu samo ovekupraktiaru.48,,U TVORNICI UMNIH MAINA"2. DEO:TEHNIKE I METODE USPENOGPAMENJA I NJIHOVA PRIMENAVEROVALI ILI NE: LOSIH PAMEN.TA NEMA!3NISU PAMCENJA LOSA, NEGO NAVIKE I METODI PAMCENJAVeliki francuski pisac, Onore de Balzak (Honore de Balzac, 1799-1850), kao to je poznato, uvek je imao novanih neprilika i nikad nije imao dovoljno novca. Jedne noi primeti Balzak nekog provalnika kako pretura fijoke njegovog pisaeg stola. Ne mogavi da se uzdri, Balzak prasnu u gromoglasan smeh. Preneraen provalnik se tre i mahinalnoupita: Sta je tu tako smeno?! Smeno je to Vi nou traite novac tamo gde ga ja ni usredbela dana ne mogu nai! odgovori Balzak smejui se i dalje.Prosto je neverovatno, ali se, naalost, i suvie esto dogaa da imi od naeg pamenja traimo znanje, ili neki vaan podatak, tamo gdega nismo nikada ostavili. Paradoksalno je, da znamo uloiti puno vremenai napora da upoznamo sastav i tehniku rada, recimo, naeg auta, televizoraitd- Isto tako, ako nam neto kod naeg automobila ne funkcionienajbolje, momentalno emo se zabrinuti i potraiti uzrok smetnji,bilo sami ili uz pomo automehaniara. Ali, ako se ne moemo efikasnosetiti nekog vanog podatka, odmah okrivljujemo svoje pamenje, daje slabo, loe, ili da smo tu stvar zaboravili, a ne pada nam ni nakraj pameti, da taj podatak upravo nismo nikada ni pamtili i da namse samo ini da smo ga nekada znali. A jo manje pomiljamo na potrebuda se pozabavimo istraivanjem i utvrivanjem uzroka nae zaboravnosti,rasejanosti, neefikasnosti u pamenju i tome slieno. U takvim situacijamaizgleda nam kao najbolje recnje, da nae pamenje, ni krivoni duno, jednostavno optuimo kao loe i slabo.Izuzimajui patoloke sluajeve, pamenje kod psihiki normalnihi zdravih ljudi objektivno postoji kao normalno i efikasno. Nema dobrog i loeg pamenja, ve samo dobre i loe primene naeg pamenjana pojedine oblasti, manje ili vie svesno korienje ili ne korie"nje odgovarajuih metoda i zakonitosti od kojih zavisi efikasna memorija.Loe pamenje je samo posledica nedovoljnog i nepravilnog korienjanaeg pamenja, u suprotnosti sa pravom prirodom i mogunostimanaeg pamenja. Isto tako, dobro pamenje je samo rezultat inagrada za na pravilan stav prema njemu i nau sposobnost da ga efikasnokoristimo shodno zakonitostima koje njime vladaju.Kvalitet nae memorije u mnogome zavisi od valjanosti naih navikau procesu pamenja. Ako imamo loe navike, a to e rei metode50Covek: Hitno mi je potrebno 5 brojeva telefona, 7 adresa, 4 formule i lista kupovinau robnoj kuil-Pamenje: ~Zalim, ali pregledom Vaeg rauna ustanovili smo, da traiene podatkeniste nikada deponovali u ovoj banci.pamenja, onda ne moemo oekivati da imamo dobru memoriju. Naenavike u pamenju su uvek i nae metode pamenja. Bez dobrih metodanema ni dobrog pamenja. A najlaki nain da se ukloni neka loa navika jeste razvijanje jedne nove, dobre navike, koja e je jednostavno istisnutii zameniti. Tako emo usvajanjem i upranjavanjem dobrih metodai tehnika pamenja vremenom sticati i formirati i dobre navike upamenju i njima zameniti, a time i ukloniti loe navike pamenja.Na primer, mnogi se ale na slabo pamenje imena osoba sa kojimadolaze u kontakt. A ta se, zapravo, dogaa? Pri upoznavanju ime,odnosno prezime se retko kada razgovetno izgovori; esto se i ne izgovori,a u najboljem sluaju samo se nerazgovetno promrmlja- Ako imamo, a u veini sluajeva imamo lou naviku da jednostavno predemopreko toga, ne nastpjei da jasno ujemo ime naeg vis-a-visa, onda ne treba uopte da se udimo kada pri ponovnom susretu ne budemo moglida se setimo imena te osobe. Ali mi se ne samo iuujemo, nego isuviespremno i uvereno optuujemo svoju slabu memoriju, zaboravljajuida licimo na rasejanog oveka koji uporno trai neku stvar na mestugde je nikada nije ostavio. Sada nam je potpuno jasno, koliko mnogo51i esto greimo kada kaemo: Zaboravio sam tu stvar., umesto da konstatujemo:Tu stvar ne znam, jer je nisam pamtio. Ako neto nismopamtili, kako ga se moemo setiti i kako ga moemo znati? Isto tako, akoneto nismo pamtili, kako ga moemo zaboraviti?Dva srednjokolca razgovaraju o svojim kolskim problemima iale se jedan drugom kako ne mogu da zapamte neke komplikovane definicijei formule iz pojedinih egzaktnih predmeta. Ubrzo zatim, jedan odnjih promeni temu razgovora i poe da govori o koarkakoj utakmici.koja je uzbudila navijae oba tima prethodnog dana. Kao na nekom nagradnomkvizu, prosto utrkujui se i upadajui jedan drugom u re, prijateljisu poeli ivo komentarisati vaan sportski dogaaj. Potekla je itavabujica zanimljivih i veoma preciznih podataka: u kome minutu supali odluujui koevi, ko ih je dao, iz koje pozicije, ko je dao najviekoeva, kako se plasirao njihov tim u dosadanjim takmienjima, kolikoje sakupio bodova, kako je sve to izgledalo u prethodnim prvenstvimaitd. Da su toliko preciznih podataka i sa takvom sigurnou mogli dareprodukuju iz predmeta koji ih je brinuo, sigurno bi dobili veoma pohvalnuocenu.Veoma esto nismo ni svesni, da mnoge stvari ne pamtimo, ili ihjednostavno zaboravljamo, jer nas prosto ne interesuju. Naa dvaprijatelja su, nesumnjivo, imali daleko vie interesovanja za sportskusudbinu svog omiljenog tima, nego za kolski predmet koji im je zadavaopotekoe. Radi toga, dobar deo naih prekora upuen naem slabom pamenju treba readresirati i uputiti naem slabom interesovanju. Montenj (Michel Montaigne, 15331592), Ruso (J. J. Rousseau, 1712 1778) pa i Tolstoj (L. N. Tolstoj, 1828 1910) alili su se na svojepamenje da je slabo; Montenj i Ruso da ne mogu pamtiti stihove, aTolstoju se jednom dogodilo da je pohvalio -pisca koji je napisao. jedanodlomak, koji su mu, u stvari, proitali iz Rata i mira! S druge strane,neodriva je pretpostavka da su ovi veliki umovi oveanstva imalizaista slabo pamenje. Kako bi onda stvorili svoja monumentalna de'a?Ovde se radii, zapravo, o tzv. jednostranim, ili strogo usmerenimpamenjima. Veoma esto to je odlika i profesionalnih pamenja. Jednostavnozbog jakog interesovanja i usmerenosti za odredene oblasti ilivrstu znanja, dolazi do slabog pamenja u drugim, sporednim oblastima.Pomenuti pisci nisu imali ni vremena ni volje da pamte za njih sporednestvari, ali su zato fenomenalno pamtili kada se radilo o injenicama ipodacima za njihova dela. I tako se dogaa, da jednostrano ili strogousmereno pamenje ispadne siabo u nekoj drugoj oblasti i mi ga veomaspremno nazovemo loim. Umesto toga, dovoljno bi bilo da samo uoimoinjenicu, da nae pamenje, koje je ispoljilo dobre osobine u jednojoblasti, iste takve sposobnosti moe da razvije i u bilo kojoj drugojoblasti uz primenu odgovarajuih postupaka i metoda.U veini sluajeva podleemo zabludi, verujui da razvijanjem naegpamenja za, recimo, brojeve, istovremeno smo ga razvili i za stihove.Ma koliko dugo i mnogo pamtili brojeve i ma koliko visoko razvilisvoju memoriju za pamenje brojeva, mi ipak time neemo ni malo osposobitisvoju memoriju za efikasno pamenje stihova. Zato? Prosto zato,to smo za brojeve usavrili metode pamenia i stekli odgovarajuutehniku, a za stihove nismo. Znai, za svaku oblast, u kojoj elimo da52imamo dobru memoriju, moramo da poboljamo svoje metode pamenja.Kao dokaz moe da poslui interesantan sluaj jednog francuskogprevodioca u OUN. Jednog dana prevodilaka sluba OUN nala se predneoekivanim problemom: nije bilo nikoga koji bi mogao prevesti jedanvaan dokument na albanski. Ali jedan francuski prevodilac se obavezao,da e za etiri dana nauiti albanski i prevesti dokument. Na veliko iznenadenjesvoje okoline Francuz je bez greke izvrio svoj zadatak. Meutim,on je perfektno vladao sa preko 20 raznih stranih jezika i kroznjihovo uenje ovladao sa know-how') u oblasti uenja stranih jezika.Svaki poliglota e potvrditi, da mu je uenje prvog stranog jezikabilo najtee, a svakog narednog sve lake i lake-Pamenje je deo mehanizma u oveku za njegovo uspeno prilagoavanjeokolini. Zbog toga, ono se esto menja u svojim pojedinim delovimashodno novim znanjima, steenom iskustvu i novo postavljenimciljevima. Dobro pamenje u nekoj oblasti je samo nagrada za smisaonodoivljavanje u toj oblasti. Ljudi sa stavom istraivaa imae najboljumemoriju u toj oblasti, jer uivaju sve prednosti koje daju veliko interesovanje,koncentracija, personalizacija znanja, akumulirano znanje itd.Osobe koje su uvek u nekoj imaginarnoj urbi, prolazei pored vanihstvari u ivotu, nemajui vremena da se koncentriu i zainteresuju zavane oblasti u svom ivotu i radu, trae dragoceno vreme u sporednimi beznaajnim stvarima i vremenom gube oseaj za mnoge oblasti istvari koje su za njih od znaaja i vanosti. Takve osobe ne mogu raspolagatiefikasnom memorijom.Veoma esto niste ak ni svesni, koliko je u stvari veliko Vaepamenje. Iako ga krivite, da znate malo imena, ipak ih znate na hiljade.Ljutite se to ste zaboravili neki telefonski broj, a ipak ih znate toliko,da bi ispunili jedan adresar. A koliko znate mnotvo drugih pojmova?Onda govorite svoj jezik koji sadri nekoliko desetina hiljada pojmovai njihovih uzronih veza i posledica. Koliko bi, recimo, debelihsvezaka ispunili znanjem injenica o Vaem dosadanjem ivotu i ivotimadrugih ljudi? Koliko stvari znate, a da ih nikada niste videli ili doiveli,zahvaljujui samo svojoj memoriji?Zadivljujua istina o naem pamenju nije u tome, da mi punozaboravljamo, nego da mi tako puno pamtimo!Nae pamenje niti je uroeno, niti nepromenljivo i odjednomdato. Ono je steeno, podlono promenama na bolje ili gore, i rezultatje postepenog izgraivanja ili razgraivanja. u zavisnosti od naeg stava.Nema oveka sa loim pamenjem, ali ima puno ljudi, golorukih,bez alata i maina, neopremljenih efikasnim tehnikama pamenja. Covekdobrog pamenja je naoruan, opremljen dobrim metodima pamenja.On suvereno vlada mentalnim mainama koje efekat njegove inaenita vee snage nekoliko puta poveavaju-Dobro pamenje je sposobnost i vetina koja se da uiti i nauiti.Ono je rezultat efikasnog vladanja onim mentalnim alatkama 1 matnamakoje zovemo skupnim imenom: dobri metodi i tehnike sistematskogpamenja.^Knovvhovv (nou-hau), engl. znati-kako, tj. poznavanjepostupka, metodeili neke tehnologije u odreenoj oblasti. ^PAMCENJE N I J E CILJ, VEC S R E D S T V O KA CILJUSvrha obrazovanja nije stvaranje od Ijudi maina za pamenje, ve izgraivanje misaonihbia, Ijudi stvaralaca, na svim po-Ijima Ijudske delatnosti.9KAKVO N A M PAMCENJE ZAPKAVO TREBA? Ne znam! voleo je da odgovara Aristotel, (Aristoteles 384-322 p.n.e.), slavni uitelj Aleksandra Makedonskog, na mnoga pitanja radoznalih dvorana. Zato Vas onda kralj plaa kada nita ne znate? zapita ga jednom neki od dvorana. Kralj me plaa, i to dobro, samo za ono to znam. odgovori veliki filozof. Kada bi me plaao i za ono to ne znam, onda ni cela njegova riznica ne bi bila dovoljna.Kao to vidimo, veliki grki filozof nije se stideo svog neznanja, ah je zato bio veoma svestan svog znanja. On je znao da je Ars longa vita brevis1) i da je ukupno poznato znanje toliko ogromno, da jespecijalizacija u znanju jo na samom poetku neophodna.Ne veliko i uopteno, ve specijalizovano i sigurno pamenjeKo eli da obuhvati celokupno znanje moe u mnogim za njegavanim oblastima da proe po onoj narodnoj: Ko hoe vee izgubi i ono iz vree. Moe da mu se dogodi da zna mnoge stvari povrno, a malo njih, ili nijednu, potpuno i sigurno-Zato je jo Erazmo Roterdamski (Erasmus Desiderius, 1465-1536)isticao. da dobro pamenje mora biti kao ribarska mrea: da zadrava samokrupniju ribu, a sitniju da proputa. Izbor, uvek strog izbor onogato ete pamtiti morate vriti, ak i u svakodnevnim stvarima. A u odab"ranoj, specijalizovanoj oblasti znanja, za koju se opredelite, treba da nauitei znate to vie detalja i to vei broj podataka. Jedino pravilnim izborom jedne odreene struke i specijalizacijom u njoj mogu se postii izvanredni rezultati- Ipak, jedan specijalista, upravo zato to je specijalista u jednoj struci, ne bi smeo zanemariti ostale oblasti. Razlog je jednostavan:nepoznavanje ostalih oblasti moglo bi se nepovoljno odraziti') Ars longa vita bravis. Lat. sentcnca: Umetnost (nauka) je duga, a ivot kratak. 54upravo na njegovu specijalnost. U ostalim oblastima treba da nastojida lovi samo krupnu ribu.Svaka publikacija, predavanje i uopte izvor informacija sadri,gotovo redovno, dosta podataka koje znate ve odranije. Zatim, dobardeo podataka, koje polovino poznajete, ili koji Vam uopte nisu potrebni.I najzad, onaj obino najmanji deo koji Vam moe stvarno koristitii koji treba dobro obraditi i usvojiti. Pre nego to odluite da pamtiteneke podatke uvek sebi postavite ova pitanja: Da li e mi ti podaci biti zaista polrebni i da li u ih moi koristiti posle mesec ili godinu dana? Da li je potrebno da ih upravo sve dobro zapamtim ili je dovoljno da neke od njih samo informativno poznajem? Drugim reima, nastojte uvek kupiti onoliko, koliko Vam stvarno treba i koliko moete poneti.Ako se pridravate ovih jednostavnih pravila prr nabavci novihpublikacija i uopte korienju drugih izvora informacija (npr. TV, radio,predavanja, debate itd.), onda Vam se ne moe dogoditi da Vaevreme i novac nepotrebno i nekorisno troite. Istovremeno, Vaa bibliotekanee biti pretrpana za Vas nepotrebnim publikacijama, a Vae pamenje,to je najvanije, nee biti optereeno nepotrebnim i za Vae potrebemrtvim materijalom.Kod veine ljudi, naalost, pamenje je nesreeno i nesistematizovano,esto pretrpano nekorisnim podacima i mislima- Usled mnotvaloih, nepotrebnih i nesigurnih podataka i informacija,ne moe se ni processtvaralakog miljenja pravilno odvijati. Dobre misli i ideje priguenesu nesreenim mnotvom loih. Takve su uvek posledice kada naulazu u pamenje nema dobre kontrole i provere.Orgamzacija pamenja i znanja isto je tako vana kao i sticanje samog znanjaDobro pamenje je sastavljeno od biranih informacija i podataka,koji su tako sistematizovani, da u svakom trenutku, kada se ukaepotreba, stoje nam efikasno na raspolaganju. Svoje pamenje, odnosnoznanje, treba izgraivati po eljenom planu koji odgovara ostvarenjunaih ciljeva i zadovoljenju naih potreba i obaveza u ivotu i radu. Nikakone bi trebalo prepustiti taj veoma vaan posao sluaju ili, jo gore,pogrenim predubeenjima, kao do sada. Zbog toga je nae pamenjei postalo pamenje protiv nas. Nae pr.menje, planskim izgradivanjem,mora postati pamenje za nas!Kao to velika, ali nesreena biblioteka manje koristi od neke maleali dobro odabrane, specijalizovane i sreene biblioteke, tako i veliko,uopteno i nabacano znanje nikada se ne moe uporediti po efikasnostisa, iako manjim, ali dobro odabranim i sreenim znanjem. Naroito akoje ono jo proeto sopstvenim razmiljanjima i zakljucima.Veliko pamenje i znanje malo vredi ako nam u presudnim i vanimtrenucima nije u stanju pruiti potreban podatak. Na primer. mimoemo biti dobar poznavalac astronautike i posedovati zaista impresivnoznanje u toj oblasti. Ali to veliko znanje malo e nam koristiti ako55u vanim momentima, recimo ako drimo predavanje iz te oblasti, ili polaemo neki ispit iz nje, ili jednostavno odgovaramo na kvizu, tim znanjemne moemo efikasno raspolagati, jer nam odredeni vani podaciprosto ne dolaze u kritinim trenucima.Dobro sredeno, organizovano i, to je podjednako vano. efikasnoznanje, koje nas nee nikada izneveriti, moe se obezbediti sistematskimpamenjem. Sa stanovita tehnike usvajanja znanja, sistematskopamenje sadri ove glavne faze:1. Izbor stvarno potrebnog i korisnogznanja.2. Usvajanje znanja pod (1.) metodama i tehnikama sistematskogpamenja.3. Usvojeno, dobro sreeno i za lako reprodukovanje sposobnoznanje. Njegovo uvanje i odravanje.4. Efikasna reprodukcija znanja pod (3.) u potrebnom i eljenomtrenutku odgovarajuim tehnikama sistematskog pamenja.Citav proces stvaranja i izgraivanja efikasnog, sistematizovanogznanja, kao i skup potrebnih metoda i tehnika, te njihov optimalni rasporedi redosled primene, izgledao bi ovako:56Jedna od najvanijih osobina dobro organizovanog pamenja je damoe efikasno i pravovremeno reprodukovati sve to nam je potrebno ito je povezano, ili na neki nain srodno s jednim odreenim pojmom ilistvari. Nae celokupno znanje je u stvari skup mnogobrojnih takozvanihkompleksa znanja, koji se viestruko preklapaju i prepliu i mnogostranopovezuju i uzajamno proimaju. Meutim, u svakom kompleksuznanja postoji jedna glavna ideja ili pojam. Na primer. u kompleksuznanja KNJIGA glavni pojam je Knjiga, a za njega je povezano itavomnotvo konkretnih pretstava o raznim vrstama knjiga, kao to su:zabavne knjige, strun