Artur Klark, 2001: ODISEJA U SVEMIRUPreveo Zoran @ivkovi}

Stenliju

PREDGOVORIza svakog ~oveka koji sada `ivi stoji trideset duhova, odnosno za toliko puta ukupan broj umrlih

nadma{uje broj `ivih. Od osvita vremena pribli`no sto milijardi ljudskih bi}a hodilo je planetom Zemljom.Posredi je zanimljiv broj, jer, jednom neobi~nom podudarno{}u, postoji tako|e oko sto milijardi zvezda u

na{oj lokalnoj vaseljeni, Mle~nom Putu. Za svakog ~oveka, dakle, koji je ikad `iveo, u ovoj Vaseljeni sija po jednazvezda.

Ali svaka od tih zvezda jeste sunce, ~esto daleko blistavije i veli~anstvenije od male, obli`nje zvezde kojumi nazivamo Sunce. A mnoga - mo`da prete`na ve}ina - me|u tim stranim suncima imaju planete {to kru`e okonjih. Gotovo je, zna~i, izvesno da na nebu postoji dovoljno prostora da svaki pripadnik ljuske vrste, po~ev odprvog ~ovekolikog majmuna, dobije svoj vlastiti raj - ili pakao - veliki poput celog sveta.

Koliko je od tih mogu}ih rajeva i pakala sada nastanjeno i kakvim sojem stvorenja - to ni na koji na~in nemo`emo pretpostaviti; najbli`i me|u njima milion puta je udaljeniji od Marsa ili Venere, odredi{ta koja }e ostatinedosti`na i narednom pokolenju ljudi. Ali prepreke razdaljine se ru{e; jednog dana sre{}emo sebi ravne ili svojegospodare me|u zvezdama.

Ljudi su se nevoljno suo~avali sa ovom izglednom mogu}no{~u; neki se jo{ nadaju da ona mo`da nikadane}e postati stvarnost. No, sve ve}i broj se pita: 'Za{to do takvih susreta ve} nije do{lo, budu}i da se i mi ve}nalazimo na pragu otiskivanja u svemir?'

Uistinu, za{to nije? Evo jednog mogu}eg odgovora na to veoma razlo`no pitanje. Ali molim vas da imatena umu: ovo je samo knji`evno delo.

Stvarnost }e, kao i uvek, biti znatno neobi~nija.

Artur ^. Klark

Prvi deoISKONSKA NO]

1. PUT KA I[^EZNU]USu{a je trajala ve} deset miliona godina, a vladavina stra{nih reptila odavno se okon~ala. Ovde, na

polutaru, na kontinentu koji }e jednoga dana biti poznat kao Afrika, borba za postojanje dostigla je nov vrhunacokrutnosti, a pobednik jo{ nije bio na vidiku. Na toj ogoljenoj i isu{enoj zemlji samo su sitna, hitra ili surovastvorenja mogla napredovati ili se bar nadati da }e opstati.

^ovekoliki majmuni iz pustare nisu posedovali nijedno od ovih svojstava, tako da nisu ni napredovali;{tavi{e, ve} su bili dobrano odmakli putem koji je vodio ka i{~eznu}u njihove rase. Pedesetak njih nastanjivalo jeskupinu pe}ina {to su se uzdizale povrh male, spr`ene doline koju je presecala spora re~ica napajana otapanjemsnegova na planinama udaljenim dve stotine milja prema severu. U te{kim vremenima re~ica bi potpuno presahla ipleme bi tada `ivelo u senci `e|i.

Neprekidno je bilo izgladnelo, a sad je ve} i umiralo od gladi. Kada je prvi slaba{ni sjaj praskozorjaumileo u pe}inu, Gleda-Mesec je video da mu je tokom no}i umro otac. Nije znao da mu je Stari otac, budu}i daje takav odnos potpuno nadma{ao njegovu mo} poimanja, pa ipak, dok je posmatrao smr{alo telo, iskusio jeneodre|en nespokoj koji je predstavljao prete~u tuge.

Dvoje mladunaca ve} je cvilelo za hranom, ali u}uta{e kada Gleda-Mesec zare`a na njih. Jedna od majki,uzev{i u za{titu svoje mladun~e koje nije mogla dovoljno da nahrani, uzvrati mu ljutitim frktanjem; nedostajalo muje snage ~ak i da je pljusne zbog ove drskosti.

U me|uvremenu, dovoljno se razdanilo, tako da su mogli da izi|u. Gleda-Mesec dohvati sme`uranotruplo i stade da ga vu~e za sobom, pognuv{i se zbog niskog svoda pe}ine. Kada se obreo napolju, prebacio jetelo preko ramena i podigao se u uspravan polo`aj - jedina `ivotinja na celom svetu koja je za to bila kadra.

U okviru svoje vrste, Gleda-Mesec je predstavljao gotovo d`ina. Bio je visok bezmalo pet stopa, a iako jebio veoma neuhranjen, ipak je te`io preko sto funti. Njegovo kosmato, mi{i}avo telo stajalo je negde na pola putaizme|u ljudskog i majmunskog, ali zato mu je glava ve} bila znatno bli`a ~ovekovoj. Imao je nisko ~elo i iznad

o~nih duplji stajale su mu izbo~ine, ali ipak je nepogre{ivo nosio u svojim genima zametak ljudskosti. Dok jepromatrao neprijateljski svet pleistocena, ve} je postojalo ne{to u njegovom pogledu {to je nadma{alo sposobnostibilo kog majmuna. U tim tamnim, duboko uvu~enim o~ima javljao se osvit svesti - prvi nagove{taji inteligencijekoja se jo{ veoma dugo nije mogla potpuno ispoljiti, ali joj je zato pretilo sasvim skoro ga{enje.

Nije bilo nikakog znaka opasnosti i Gleda-Meseca po~e da se spu{ta niz gotovo okomiti obronak predulazom u pe}inu; teret koji je nosio samo ga je neznatno ometao u tome. Kao da su ~ekali na njegov signal, ostali~lanovi plemena izi|o{e iz svojih stani{ta ni`e niz pro~elje stene i `urno se uputi{e ka blatnjavoj vodi re~ice najutarnje pojenje.

Gleda-Mesec baci pogled preko doline da vidi da li se Drugi pojavljuju, ali od njih nije bilo ni traga.Mo`da jo{ nisu izi{li iz pe}ina ili su ve} krenuli u potragu za hranom negde dalje du` obronka brda. Budu}i da ihnije bilo na vidiku, Gleda-Mesec ih je smetnuo s uma; nije bio kadar da vodi ra~una o vi{e stvari odjednom.

Najpre se mora osloboditi Starog, ali taj problem nije nalagao previ{e razmi{ljanja. Bilo je mnogoumiranja u poslednje vreme, a jedno se zbilo i u njegovoj pe}ini; jedino je trebalo da prenese truplo do mesta gdeje ostavio mrtvo novoro|en~e za pro{le Mese~eve mene i hijene }e obaviti ostalo.

Ve} su ~ekale na mestu de se mala dolina lepezasto {irila u savanu, gotovo kao da su znale da on dolazi.Gleda-Mesec ostavi telo ispod jednog malog grma - sve ranije kosti ve} su nestale - i pohita da se pridru`iplemenu. Nikad vi{e nije pomislio na oca.

Njegove dve `enke, odrasli iz drugih pe}ina i ve}ina mladunaca tragali su za hranom me|u drve}emzakr`ljalim od su{e dalje u dolini, nastoje}i da prona|u bobice, so~no korenje i li{}e, a ako bi ih sre}a poslu`ila ikakvog malog gmizavca ili glodara. Samo su bebe i najzanemo}aliji starci ostavljani u pe}inama; ukoliko bi sepojavio neki pretek hrane posle dnevnog traganja, oni bi utolili glad. Ako do toga ne bi do{lo, hijenama bi seuskoro ponovo osmehnula sre}a.

Ali ovaj dan bio je uspe{an - premda Gleda-Mesec nije mogao da poredi jedno razdoblje sa drugim,budu}i da nije pamtio pro{lost. Prona{ao je p~elinjak u jednom trulom deblu i tako mu se pru`ila prilika da u`iva unajizvrsnijoj poslastici koja je bila dostupna njegovim saplemenicima; jo{ je oblizivao prste s vremena na vremedok je predvodio skupinu ka pe}inama u pozno popodne. Razume se, p~ele su ga dobrano izujedale, ali na togotovo da nije obra}ao pa`nju. Mo`da nikada vi{e ne}e biti ovako blizu ose}anja zadovoljstva; iako je, naime, idalje bio gladan, vi{e nije ose}ao malaksalost od gladi. Bilo je to najvi{e ~emu se ma koji ~ovekoliki majmunmogao nadati.

Njegovog zadovoljstva nestade kada je stigao do re~ice. Drugi su bili tu. Dolazili su na obalu svakogadana, dodu{e, ali njihova pojava zbog toga nije bila ni{ta manje neprijatna.

Bilo ih je tridesetak i nisu se mogli razlikovati od pripadnika plemena Gleda-Meseca. Kada su ga videlikako dolazi, po~eli su da igraju, tresu rukama i kri~e sa svoje strane re~ice, a njegovi saplemenici uzvrati{e im naisti na~in.

I to je bilo sve {to se dogodilo. Iako su se ~ovekoliki majmuni ~esto borili i sukobljavali, ove razmiriceveoma retko su se okon~avale ozbiljnim povredama. Budu}i da nisu raspolagali kand`ama ili pse}im zubima zaborbu, nisu ni mogli mnogo nauditi jedni drugima. U svakom su~aju, imali su malo preteka energije za takoneproizvodno pona{anje; frktanje i pretnje predstavljali su znatno delotvorniji na~in za potkrepljenje vlastitihstanovi{ta.

Su~eljavanje je potrajalo oko pet minuta; onda se predstava okon~ala podjednako brzo kao {to je ipo~ela i svi su ispili svoje sledovanje blatnjave vode. ^ast je bila zadovoljena; obe skupine potvrdile su pravo navlastitu teritoriju. Po{to je ta zna~ajna stvar sre|ena, pleme je krenulo du` svoje obale re~ice. Najbli`i upotrebljivipa{njak bio je sada vi{e od milje udaljen od pe}ina i oni su morali da ga dele sa krdom velikih `ivotinja, sli~nihantilopama, koje su jedva podnosile njihovo prisustvo. Nisu ih mogli oterati, zato {to su bile naoru`ane opakimbode`ima na ~elu - prirodnim oru`jem koje ~ovekoliki majmuni nisu posedovali.

I tako, Gleda-Mesec i njegovi sadruzi zalagivali su glad jedu}i bobice, vo}ke i li{}e - dok je svudaunaokolo, nadme}u}i se za iste plodove, po~ivao mogu}i izvor tolikih koli~ina hrane o kojima oni ~ak nisu moglini da sanjaju. Na hiljade tona so~nog mesa koje je milelo savanom i kroz {ikaru nije, me|utim, bilo samo izvannjihovog doma{aja, ve} i van njihove mo}i poimanja. Usred tog izobilja, oni su lagano skon~avali od gladi.

Pleme se bez neprilika vratilo do pe}ine uz poslednju dnevnu svetlost. Povre|ena `enka koja je ostalaunutra zaguguta od zadovoljstva kada joj Gleda-Mesec pru`i granu obraslu bobicama koju je doneo i po~epro`drljivo da je brsti. Od toga se svakako nije mogla najesti, ali to }e joj pomo}i da pre`ivi dok joj ne zarasterana koju joj je naneo leopard i dok ponovo ne bude kadra da sama krene u potragu za hranom.

Povrh doline uzdizao se puni Mesec, a sa dalekih planina dopirao je studeni vetar. No}as }e biti veomahladno - ali studen, kao ni glad, nije bila uzrok pravih briga; te stvari predstavljale su naprosto sastavni deo `ivota.

Gleda-Mesec gotovo da se nije trgao kada iz jedne od ni`ih pe}ina uz obronak odjeknu{e kri~anja i urlici;nije morao da ~uje povremeno re`anje leoparda da bi ta~no znao {ta se doga|a. Dole, u tami, stari Bela Kosa injegova porodica borili su se i umirali, a pomisao da im mo`da na neki na~in mo`e pomo}i nijednom se nije javilau svesti Gleda-Meseca. Okrutna logika opstanka odagnavale je takve neprili~nosti, tako da se nije za~uo ni glasprotesta sa obronka brda koji je pomno oslu{kivao. Sve pe}ine bile su utihle, kako i same ne bi privukle nesre}u.

Mete` je zamukao i Gleda-Mesec je uskoro mogao da ~uje zvuk vu~enja nekog tela preko kamenja. To jepotrajalo nekoliko sekundi, a onda leopard bolje {~epa svoju lovinu. Nije vi{e napravio ni najmanji {um dok setiho udaljavao, nose}i bez napora svoju `rtvu u ~eljusti.

Naredni dan ili dva ovde vi{e ne}e biti opasnosti, ali mogu se pojaviti drugi neprijatelji koji bi se okoristiliovim hladnim Malim Suncem {to sjaji jedino no}u. Ukoliko bi upozorenje bilo pravovremeno, manje grabljivicemogle bi se ponekad zapla{iti povicima i kri~anje. Gleda-Mesec ispuza iz pe}ine, uspentra se na jednu velikugromadu kraj ulaza i ~u~nu tu da osmotri dolinu.

Od svih stvorenja koja su do tada hodila Zemljom, ~ovekoliki majmuni bili su prvi koji su pomnoposmatrali Mesec. Iako se toga nije mogo setiti, Gleda-Mesec je kao veoma mlad ponekad umeo da ispru`i ruku ipoku{a da dodirne to utvarno lice {to se dizalo povrh brda.

Nikad nije uspeo u tome, a sad je bio dovoljno star da shvati za{to. Najpre je, razume se, morao daprona|e dovoljno visoko drvo na koje bi se uzverao.

Ponekad bi posmatrao dolinu, a ponekad bi posmatrao Mesec, ali neprekidno je oslu{kivao. Jednom ilidva puta je zadremao, ali san mu je bio izuzetno lak, tako da bi ga probudio i najmanji {um. U odraslom dobu dodvadeset pet godina jo{ je bio u punoj snazi; ako sre}a bude nastavila da ga slu`i i po{tedi ga nesre}nih slu~ajeva,bole{tina, grabljivica i smrti od gladi, mo}i }e da po`ivi jo{ ~itavih deset godina.

No} je proticala, studena i vedra, bez novih uzbuna, a Mesec se lagano uspinjao kroz polutarna sazve`|akoja ljudsko oko nikada ne}e videti. U pe}inama, izme|u kratkih, nepostojanih dreme`a i prestra{enog i{~ekivanja,ra|ale su se more potonjih pokolenja.

A onda, jedna zaslepljuju}a ta~ka svetlosti, blistavija od svake zvezde, dva puta lagano pre|e preko neba,uspinju}i se do zenita i spu{taju}i se ka istoku.

2. NOVA STENAU pozni sat te no}i Gleda-Mesec se najednom probudi. Iznuren dnevnim naporima i neda}ama, zaspao je

~vr{}e nego obi~no, ali ga je iz sna trglo ve} prvo slaba{no struganje koje je doprlo iz doline.Pridigao se u smrdljivoj tami pe}ine, upraviv{i ~ula ka no}i, dok mu se strah lagano uvla~io u du{u.

Nikada u `ivotu - ve} dvostruko du`em od onoga kome se ve}ina pripadnika njegove vrste mogla nadati - nije ~uotakav zvuk. Velike ma~ke pribli`avale su se u ti{ini, a jedina stvar koja bi ih odavala bio je redak odron zemlje ilipovremeno pucketanje gran~ica. Ovo je, me|utim, bio neprekidan, {kripav {um koji se postojano poja~avao.Izgledalo je kao da se neka ogromna zver kre}e kroz no}, uop{te ne poku{avaju}i da se prikrije i ne obra}aju}ipa`nju na prepreke. Jednog trenutka Gleda-Mesec je razabrao nepogre{iv zvuk ~upanja grma; slonovi i dinoteriji~inili su to prili~no ~esto, ali su se ina~e kretali be{umno kao i ma~ke.

A onda se razle`e zvuk koji Gleda-Mesec nikako nije mogao da prepozna, budu}i da se nikada ranije uistoriji sveta nije ~uo. Bio je to zveket izazvan udarom metala o kamen.

Gleda-Mesec se suo~io sa Novom Stenom kada je u sam cik zore poveo pleme na re~icu. Gotovo jezaboravio na u`ase no}i, zato {to se ni{ta nije dogodilo posle one po~etne buke, tako da on nije uop{te doveo uvezu ovu neobi~nu stvar sa opa{no{}u ili strahom. Ona, uostalom, ni najmanje nije delovala uznemiruju}e.

Posredi je bila pravougaona plo~a tri puta vi{a od njega, ali i dovoljno uska da je obuhvati rukama; bilaje na~injena od nekog potpuno providnog materijala, tako da je uop{te nije bilo lako videti, osim kad bi Suncekoje se ra|alo iskitilo odsevima njene ivice. Kako Gleda-Mesec nikada nije nai{ao na led ili kristalno bistru vodu,nisu postojale prirodne stvari sa kojima je mogo da uporedi ovu pojavu. Ona je svakako delovala veomaprivla~no, tako da on, iako je mudro zazirao od svega novog, nije dugo oklevao pre no {to joj se obazrivopribli`io. Kako se ni{ta nije dogodilo, on ispru`i ruku i dodirnu hladnu, ~vrstu povr{inu.

Po{to je nekoliko minuta pomno razmi{ljao, do{ao je do sjajnog obja{njenja. To je bila stena, razume se,koja mora da je izrasla tokom no}i. Postojalo je mno{tvo biljaka koje su to ~inile - bele, gnjecave stvar~ice oblikaoblutka koje kao da su i`d`iljikale tokom ~asova tame. One su, dodu{e, bile sitne i okrugle, dok je ova bila velika i

o{trih rubova; ali i ve}i filozofi od Gleda-Meseca u budu}nosti ne}e prezati od previde podjednako upadljiveizuzetke u svojim teorijama.

Ovaj uistinu sjajan primer apstraktnog razmi{ljanja doveo je Gleda-Meseca, posle svega tri-~etiri minuta,do jednog zaklju~ka koji je on odmah stavio na probu. Bele, okrugle obluci-biljke bile su veoma ukusne (premdasu me|u njima postojale i takve koje su izazivale grozne bolove); mo`da ova visoka...?

Liznuo ju je nekoliko puta i poku{ao da je zagrize, {to je bilo sasvim dovoljno da mu raspr{i sve nade.Ovde nije bilo hrane; i tako, kako {to bi postupio svaki razuman ~ovekoliki majmun, on produ`i put do re~ice,potpuno smetnuv{i sa uma kristalni monolit za vreme uobi~ajenog kri~anja na Druge.

Traganje za hranom tog dana ispalo je krajnje neuspe{no i pleme je moralo da se udalji vi{e milja odpe}ina ne bi li prona{lo bar ne{to za jelo. Za vreme nemilosrdne podnevne pripeke, jedna od slabijih `enki sru{ilase daleko od ma kakvog zaklona. Ostali se okupi{e oko nje, cvile}i i jadikuju}i sapatni~ki, ali ni{ta se nije moglopreduzeti. Da su bili manje iscrpljeni, mogli su je poneti sa sobom, ali nije postojao vi{ak energije za takav ~inmilosr|a. Morala je biti ostavljena da se, ukoloko je to mogu}e, oporavi vlastitim snagama.

Pro{li su pokraj istog mesta na povratku u pe}ine te ve~eri; nije se mogla videti nijedna kost.U pozni smiraj dana, osvr}u}i se bri`no ne bi li spazili rane lovce, `urno se napi{e na re~ici i stado{e da se

uspinju ka pe}inama.Od Nove Stene delilo ih je jo{ sto jardi kada zvuk otpo~e.Bio je jedva ~ujan, ali ih je ipak ukopao u mestu i oni osta{e kao uko~eni na utrtoj stazi sa omlitavelom

donjom vilicom. Jednostavna, zalu|uju}e jednoli~na vibracija pulsirala je iz kristala, hipnoti{u}i sve koji su se na{liu njenom doma{aju. Prvi put - i poslednji za tri miliona godina - zvuk bubnjeva razlegao se Afrikom.

Dobovanje postade bu~nije, sna`nije. A onda, ~ovekoliki majmuni stado{e da se kre}u napred, poputhoda~a u snu, ka izvoru tog neodoljivog zvuka; povremeno bi zaigrali uz put, budu}i da im je krv reagovala naritmove koje }e njihovi potomci proizvesti tek u dalekoj budu}nosti. Potpuno op~injeni, oni se okupi{e okomonolita, zaboraviv{i na neda}e minulog dana, na opasnosti sve bli`eg sumraka i na glad koja im je morilastomake.

Bubnjanje dobi na silini, a no} postade tamnija. I dok su se senke izdu`ivale, a svetlost ~ilila sa neba,kristal po~e da sija.

Najpre je izgubio prozra~nost, postav{i obliven bledom, mle~nom sjajno{}u. Uznemiruju}e, neuhvatljiveutvare kretale su se njegovom povr{inom i u dubini. Spajale su se u {ipke svetlosti i senke, da bi potom obrazovaleprepletene, paokaste {are koja po~e{e polako da se vrte.

Sve br`e i br`e okretali su se to~kovi svetlosti, a uporedo sa njima ubrzavalo se i dobovanje bubnjeva.Sada potpuno hipnotisani, ~ovekoliki majmuni mogli su jedino da zure omlitavelih vilica u vrtoglavu pirotehni~kupredstavu. Ve} su zaboravili na nagone svojih predaka i na nauke koje su sticali ~itavog `ivota; niko se od njih,obi~no, ne bi tako kasno zadr`ao toliko daleko od pe}ina. Okolno grmlje ve} je bilo puno uko~enih obli~ja inatremice uperenih o~iju, budu}i da su no}na stvorenja odga|ala svoje poslove da bi videla {ta }e se jo{ dogoditi.

Uzvrteli to~kovi svetlosti stado{e najednom da se sjedinjuju, a paoci se stopi{e u blistave {ipke koje sulagano nestajale u daljini, vrte}i se pri tom oko svoje ose. Raspolutile su se u parove, a tako nastali tendemi linijapo~e{e da osciluju jedni preko drugih, lagano menjaju}i uglove preseka. Fantasti~ni, nepostojani geometrijskioblici pojavljivali su se i i{~ezavali dok su se sjajne mre`e preplitale i rasplitale; a ~ovekoliki majmuni su posmatrali,op~injeni zarobljenici blistavog kristala.

Nikada ne bi pretpostavili da im se umovi isprobavaju, tela kartografi{u, prou~avaju reakcije, procenjujumogu}nosti. Celo pleme bilo je u po~etku poluzgureno, po~ivaju}i nepomi~no kao na kakvoj slici, ovekove~eno ukamenu. A onda, ~ovekoliki majmun koji je stajao najbli`e plo~i najednom o`ive.

Nije promenio polo`aj, ali telo mu je izgubilo krutost pre|a{njeg transa; postalo je `ivo, kao da je posredibila lutka kojom se upravljalo nevidljiv nitima. Glava se okrenu najpre na jednu, pa na drugu stranu; usta sebezglasno otvori{e i zatvori{e; {ake se stisnu{e, pa otvori{e. On se potom sagnu, otkide duga~ki struk trave ipoku{a da ga nespretnim prstima ve`e u ~vor. Li~io je na kakvo opesednuto stvorenje koje se upire da se oslobodinekog duha ili demona {to je zagospodario njegovim telom. Borio se da do|e do daha i o~i su mu bile ispunjeneu`asom dok se upinjao da nagna prste da u~ine kretnje slo`enije od svih {to su poku{ane ikada ranije.

Uprkos svim naporima, jedino je uspeo da raskomada struk trave. Dok su komadi}i padali po tlu, nestadeuticaja koji je ovladao njime i on se potpuno ukruti u nepomi~an stav.

Istog ~asa o`ive novi ~ovekoliki majmun i pro|e kroz isti postupak. Bio je to mla|i, prilagodljivi primerak;uspeo je u onome u ~emu je stari zakazao. Na planeti Zemlji prvi grubi ~vor bio je vezan...

Ostali po~e{e da ~ine neobi~nije i jo{ nesvrhovitije stvari. Jedni su ispru`ili ruke, postavili se me|usobnonasuprot i poku{ali da se dodirnu vrhovima prstiju - najpre sa oba otvorena oka, a potom sa jednim zatvorenim.

Drugi su bili nagnani da natremice gledaju u i{partane oblike u kristalu, koji su se sve tananije razdeljivali, sve dokse linije ne stopi{e u sivu zamu}enost. A svi su ~uli jednoli~ne, ~iste zvuke, razli~itih visina, koji su brzo tonuli ispodpraga ~ujnosti.

Kada je do{ao red na Gleda-Meseca, gotovo da se uop{te nije upla{io. Jedino ga je obuzela tupazlovolja dok su mu se mi{i}i trzali, a udovi pokretali saglasno zapovestima koje nisu bile sasvim njegove.

Ne znaju}i za{to, sagao se i uzeo jedan mali kamen. Kada se uspravio, video je da se u kristalnoj plo~inalazi nova slika.

Mre`e i pokretni, razigrani oblici vi{e nisu bili tamo. Umesto njih nalazio se niz koncentri~nih krugova kojisu okru`ivali mali, crni disk.

Pokoriv{i se be{umnim zapovestima u svom mozgu, on nespretno zamahnu i hitnu kamen. Proma{io jemetu za vi{e stopa.

Poku{aj ponovo, glasila je zapovest. On se osvrnu oko sebe i prona|e novi oblutak. Ovoga puta pogodioje plo~u koja zazve~a zvukom sli~nim zvonjavi. Jo{ je bio daleko od mete, ali mu se ni{anjenje pobolj{alo.

Pri ~etvrtom poku{aju, od samog sredi{ta delilo ga je svega nekoliko in~a. Ose}anje neopisivogzadovoljstva, gotovo seksualno po silini, preplavi mu um. Potom kontrola popusti; nije vi{e ose}ao poriv da ne{topreduzme osim da stoji i ~eka.

Jedan za drugim, svi ~lanovi plemena bili su nakratko zaposednuti. Neki su uspe{no obavili zadatenaloge, ali ve}ina nije - i svi su ve} prema tome bili nagra|eni plimama zadovoljstva, odnosno ka`njeni bolom.

Velika plo~a sada je zra~ila samo jednoli~nim, praznim sjajem, tako da je li~ila na blok svetlosti umetnut uokolnu tamu. Kao da se bude iz sna, ~ovekoliki majmuni zatreso{e glavama i polako krenu{e stazom ka svomskloni{tu. Nisu se osvrtali niti razmi{ljali o neobi~noj svetlosti koja ih je vodila ka domovima - i ka budu}nostinepoznatoj jo{ ~ak i zvezdama.

3. AKADEMIJAGleda-Mesec i njegovi sadruzi uop{te se nisu se}ali onoga {to su videli po{to je kristal prestao da

zapljuskuje svojom hipnoti~kom ~arolijom njihove umove i da vr{i opite njihovim telima. Narednog dana, kada sukrenuli u potragu za hranom, pro{li su pored njega gotovo ga i ne primetiv{i; on je ve} postao deo zanemarljivogzale|a njihove svakodnevice. Nisu ga mogli pojesti, niti je on to moga da u~ini sa njima; bio je stoga neva`an.

Dole, na re~ici, Drugi su ih do~ekali svojim uobi~ajenim nedelotvornim pretnjama. Njihov vo|a, ~ovekolikimajmun sa jednim uhom, stasa i uzrasta Gleda-Meseca, ali slabije kondicije, ~ak se odva`io na kratak upad nateritoriju plemena, kri~e}i bu~no i ma{u}i rukama u nastojanju da zapla{i takmace i osokoli vlastiti duh. Vodare~ice nigde nije bila dublja od jedne stope, ali {to je Jedno Uho dalje ulazio u nju, to se nesigurnije i nelagodnijeose}ao. On se ubrzo zaustavi, a zatim krenu natrag, prekomerno dostojanstveno, da se pridru`i svojim sudruzima.

Nije bilo nikakvih drugih odstupanja od uobi~ajenog toka stvari. Pleme je skupilo hrane taman toliko dapre`ivi jo{ jedan dan, a niko nije umro.

Te ve~eri kristalna plo~a ponovo ih je ~ekala, okru`ena svojim pulsiraju}im oreolom svetlosti i zvuka.Program koji im je pripremila bio je, me|utim, donekle razli~it.

Neke ~ovekolike majmune potpuno je prenebregla, kao da se usredsredila samo na one koji su najvi{eobe}avali. Jedan od ovih bio je i Gleda-Mesec; uskoro je ponovo osetio kako mu radoznali pipci gami`u poneiskori{}enim stazama i bogazima mozga. A onda po~e{e da mu se javljaju prikaze.

Mo`da su se nalazile u kristalnom bloku; mo`da su poticale u celosti iz njegovog uma. U svakom slu~aju,za Gleda-Meseca bile su potpuno stvarne. Pa ipak, uobi~ajeni automatski poriv da odagna uljeza sa svoje teritorijebio je na neki na~in ubla`en.

Pred o~ima mu je stajala jedna spokojna porodi~na skupina koja se samo u jednom pogledu razlikovalaod prizora te vrste koji su njemu bili poznati. Mu`jak, `enka i dvoje mladunaca, koji su se tajanstveno pojavili prednjim, bili su o~igledno uhranjeni i siti, glatke i sjajne ko`e. Bio je to oblik `ivljenja na koji Gleda-Mesec ni u snunije pomislio. Nesvesno, on opipa svoja isturena rebra; rebra onih stvorenja bila su prekrivena naslagama sala. Svremena na vreme, zaludno bi se prome{koljili, izle`avaju}i se pred ulazom u pe}inu. Po svemu sude}i, `iveli su umiru sa svetom. Povremeno, krupni mu`jak gromko bi huknuo od zadovoljstva.

Nije bilo nikakvih drugih delatnosti i posle pet minuta prizor najednom i{~ile. Kristal je sada predstavljaosamo svetlucavi obris u tami; Gleda-Mesec se protrese kao da se budi iz sna, ubrzo shvati gde se nalazi i povedepleme natrag ka pe}inama.

Svesno se nije se}ao onoga {to je video, ali te no}i, dok je zami{ljeno sedeo pred ulazom u svoju jazbinu,sa u{ima na~uljenim ka {umovima sveta oko sebe, Gleda-Mesec iskusi prva slaba{na znamenja jednog novog i

mo}nog ose}anja. Bilo je to neodre|eno i nejasno ose}anje zavisti - nezadovoljstva vlastitim `ivotom. Nije imaopredstavu {ta bi mogao biti uzrok tome, a jo{ manje kako da mu stane nakraj; ali nezadovoljstvo se uvuklo unjegovu du{u i on je na~inio jedan mali korak ka ljudskosti.

Iz no}i u no}, ponavljala se predstava o ta ~etiri odebljala ~ovekolika majmuna, sve dok nije postala izvoropsedaju}e ozloje|enosti, ~ija je svrha bila da poja~a Gleda-Mese~evu ve~nu, satiru}u glad. No, samo ono {to jevideo nije bilo dovoljno da se izazove to dejstvo; bilo je potrebno i psiholo{ko osna`enje. U Gleda-Mese~avom`ivotu javile su se stoga praznine van doma{aja njegovog pam}enja u kojima su sami atomi njegovogjednostavnog mozga bili prestrojeni u nove sklopove. Ako on opstane, ti sklopovi posta}e ve~ni, budu}i da }e ihnjegovi geni preneti potonjim nara{tajima.

Bio je to spor, mukotrpan posao, ali kristalni monolit imao je strpljenja. Ni on, ni njegove replike ra{trkanepo polovini globusa nisu o~ekivali da }e posti}i uspeh sa svim mno{tvom skupina uklju~enim u opit. Stotinukrahova ne bi imalo zna~aja, ako bi samo jedan uspeh moga da promeni sudbinu sveta.

Do narednog punog Meseca pleme je dobilo jednu prinovu, ali su i dva ~lana umrla. Uzrok smrti jednogabila je glad, dok je drugi stradao prilikom ve~ernjeg obreda; ~ovekoliki majmun najednom se stropo{tao na tle,poku{avaju}i da blago kucne dva kamena. Kristal se najednom zatamnio i ~arolija vi{e nije delovala na pleme. Alipali ~ovekoliki majmun nije se micao; narednog jutra, razume se, tela je nestalo.

Slede}e ve~eri nije bilo predstave; kristal je jo{ analizirao svoju gre{ku. Pleme je promaklo pokraj njega usve gu{~em sutonu, potpuno ga prenebregav{i. Naredne ve~eri ponovo je bilo spremno za njih.

^etiri podgojena ~ovekolika majmuna opet su se pojavila, ali sada su stala da ~ine neobi~ne stvari.Gleda-Mesec po~e nekontrolisano da se trese; ~inilo mu se kao da }e mu se mozak rasprsnuti i poku{ao je daodvrati pogled. Ali nemilosrdna mentalna kontrola nije nimalo popu{tala; bio je nagnan da do kraja prati nauk,iako su se tome protivili svi njegovi nagoni.

Ti nagoni valjano su slu`ili njegovim precima, u danima toplih ki{a i bujne plodnosti, kada je hranaposvuda ~ekala samo da bude ubrana. Vremena su se sada promenila i nasle|ena mudrost pro{losti pretvorila seu ludost. ^ovekoliki majmuni moraju se prilagoditi ili izumreti - poput krupnijih `ivotinja koje su i{~ezle pre njih i~ije su kosti sada le`ale zapretane u nedrima kre~nja~kih brda.

I tako, Gleda-Mesec je netremice zurio u kristalni monolit, dok mu je mozak stajao otvoren za jo{neizvesne manipulacije blistave plo~e. ^esto je ose}ao mu~ninu, ali glad ga je neprekidno morila; a s vremena navreme {ake su mu se nesvesno gr~ile na na~in koji }e odrediti njegov novi na~in `ivota.

Dok je povorka bradavi~avih svinja prolazila stazom, nju{kaju}i i grok}u}i, Gleda-Mesec se najednomzaustavi. Svinje i ~ovekoliki majmuni nikada nisu obra}ali pa`nju jedni na druge, budu}i da me|u njima nijedolazilo do sukoba interesa. Kao i ve}ina `ivotinja koje se nisu nadmetale oko iste hrane, oni su se naprostome|usobno izbegavali.

Sada je, me|utim, Gleda-Mesec zastao da ih posmatra, klate}i se nesigurno napred-nazad, kao da su gapro`imali podsticaji koje nije mogao da razume. A onda, kao u snu, on stade da traga za ne~im po tlu - premdane bi umeo da objasni za ~im, ~ak i da je posedovao mo} govora. Shvatio je {ta je u pitanju tek kada ga jeugledao.

Posredi je bio te`ak, {iljat kamen duga~ak oko {est in~a; nije mu, dodu{e, potpuno pristajao {aci, ali ipak}e poslu`iti svrsi. Izmahnuv{i rukom, iznena|en njenom najednom pove}anom te`inom, on iskusi prijatno ose}ajemo}i i vlasti i krenu prema najbli`em svinj~etu.

Bila je to mlada i glupa `ivotinja, ~ak i po niskim merilima inteligencije bradavi~avih svinja. Iako ga jemotrila kraji~kom oka, nije ga shvatila ozbiljno sve dok nije bilo prekasno. Za{to bi podozrevala r|ave namere kodtog ubogog stvorenja? I dalje je brstila travu kada joj je Gleda-Mese~ev kameni ~eki} ugasio mutnu svest. Ostali~lanovi krda nastavili su da spokojno pasu, budu}i da je ubistvo bilo izvedeno hitro i tiho.

Svi ostali ~ovekoliki majmuni iz skupine zastali su da posmatraju, da bi se potom okupili oko Gleda-Meseca i njegove `rtve uz divljenje i ~u|enje. A onda, jedan od njih uze okrvavljeno oru`je i stade da udara pomrtvom svinj~etu. Ostali mu se uskoro pridru`i{e, pokupiv{i oko sebe motke i kamenje, sve dok se truplo nijepretvorilo u bezobli~nu masu.

Stvar im tada dosadi; neki se udalji{e, dok su drugi oklevaju}i stajali oko izmrcvarenog svinj~eta - abudu}nost sveta ~ekala je na njihovu odluku. Proteklo je iznena|uju}e mnogo vremena pre no {to je jedna od`enki sa mladuncima stala da li`e okrvavljeni kamen koji je dr`ala u {api.

A jo{ je vi{e vremena proteklo pre no {to je Gleda-Mesec uistinu svatio, uprkos svemu {to mu je bilopokazano, da nikad vi{e ne}e morati da bude gladan.

4. LEOPARDOru|e koje su bili programirani da koriste bilo je sasvim jednostavno, ali ipak je moglo da promeni ovaj

svet i u~ini ~ovekolike majmune njegovim gospodarima. Najprimitivniji je bio kamen koji se dr`ao u ruci i kojim sevi{estruko poja~avala snaga udarca. Tu je, zatim, bila motka od kosti koja je produ`avala dohvat i mogla daposlu`i kao odbojnik protiv o~njaka ili kand`i razjarenih `ivotinja. Tim oru`jem postale su im dostupneneograni~ene koli~ine hrane koje su tumarale savanom.

Ali bila su im potrebna i druga pomagala, zato {to zubima i noktima nisu mogli lako da ra{~ere~e bilo {tave}e od zeca. Sre}om, Priroda im je pribavila savr{ene alatke i bila je potrebna samo domi{ljatost da se one uo~e.

Najpre je red do{ao na grub, ali veoma delotvoran no`, odnosno testeru, takvog modela koji }e valjanoposlu`iti svrsi narednih tri miliona godina. Bila je to, naprosto, donja ~eljusna kost antilope sa zubima na svommestu i u tom pogledu ne}e postojati bitnija pobolj{anja sve do pojave ~elika. Zatim je tu bilo {ilo ili bode` uobliku gazelinog roga i, kona~no, alatka za struganje koja se sastojala od cele ~eljusti gotovo svake sitne `ivotinje.

Kamena motka, testera od zuba, bode` u obliku roga, struga~ od kosti - bili su to ~udesni izumi koji suomogu}ili opstanak ~ovekolikih majmuna. Uskoro }e u njima prepoznati znamenja mo}i koja su predstavljali, alipro}i }e mnogo meseci pre no {to njihovi nespretni prsti steknu ume}e - ili volju - da ih koriste.

Mo`da bi, da su na raspolaganju imali dovoljno vremena, samostalno do{li na ushi}uju}u i sjajnuzamisao o kori{}enju prirodnog oru`ja kao ve{ta~kog oru|a. Ali ni{ta nije i{lo tome u prilog, a i sada je postojalonebrojeno mogu}nosti da cela stvar propadne u potonjim razdobljima.

^ovekolikim majmunima pru`ena je prva prilika. Druge uop{te ne}e biti; budu}nost se, sasvim doslovno,nalazila u njihovim rukama.

Mesec je rastao i smanjivao se; mladi su se ra|ali, a ponekad bi i ostali u `ivotu; onemo}ali, bezubitridesetogodi{njaci su umirali; leopard je napla}ivao svoj no}ni danak; Drugi su svakodnevno pretili sa svoje obalere~ice - a pleme je napredovalo. Za samo jednu, godinu Gleda-Mesec i njegovi sadruzi toliko su se promenili daih je bilo te{ko prepoznati.

Dobro su nau~ili lekciju; sad su bili kadri da barataju svim alatkama koje su im bile otkrivene. I samose}anje na glad ~ililo im je iz umova; bradavi~ave svinje postajale su, dodu{e, sve nepoverljivije, ali zato je uravnicama obitavalo na hiljade i hiljade gazela, antilopa i zebri. Sve te `ivotinje, kao i mnoge druge, postajale suplen lovaca-po~etnika.

Po{to ih vi{e nije morila stalna glad, stekli su vreme kako za dokolicu, tako i za prva, jednostavnarazmi{ljanja. Prihvatili su kao ne{to sasvim normalno svoj novi na~in `ivota, ne dovode}i ga ni u kakvu vezu samonolitom koji je i dalje stajao pored staze {to je vodila ka re~ici. Da su ikada poku{ali da razmotre celu stvar,verovatno bi se na kraju podi~ili zaklju~kom da su svoj polo`aj popravili vlastitim naporima; {tavi{e, ve} supotpuno izgubili iz se}anja svaki drugi oblik postojanja.

Ali nijedna utopija nije savr{ena, a ovu su naru{avala dva nedostatka. Prvi je bio leopard-plja~ka{, ~ijastrast prema ~ovekolikim majmunima kao da je dobila na snazi od kada su ovi postali uhranjeniji. Drugi jepredstavljalo pleme sa naspramne obale re~ice; Drugi su na neki na~in uspeli da opstanu, tvrdoglavo odbijaju}ida skon~aju od gladi.

Problem leoparda bio je re{en delimi~no slu~ajno, a delom zahvaljuju}i ozbiljnoj - {tavi{e, gotovo kobnoj- gre{ki Gleda-Meseca. No, njegova zamisao izgledala je toliko blistava u prvi mah da je on zaigrao od radosti,tako bi mu mo`da te{ko neko mogao prebaciti to {to nije vodio ra~una o posledicama.

Pleme se i dalje suo~avalo sa povremenim neuspe{nim danima, premda oni vi{e nisu dovodili u pitanjesam njihov opstanak. Ve} se spu{tao sumrak, a oni jo{ nisu uspeli da ubiju nijednu `ivotinju; pe}ine su ve} bile navidiku kada je Gleda-Mesec odlu~io da povede svoje umorne i zlovoljne sadruge natrag u skloni{te. A onda, nasamom njihovom pragu, ugledali su jedan od retkih darova prirode.

Kraj staze je le`ala odrasla antilopa. Prednja noga bila joj je slomljena, ali jo{ je sa~uvala borbeni duh,tako da su {akali {to su kru`ili unaokolo zazirali od njenih rogova ubojitih poput bode`a. No, ~ekanje im uop{tenije te{ko padalo, zato {to su dobro znali da vreme radi za njih.

Ali potpuno su smeli s uma takmace i uz ljutito re`anje povukli su se kada su do{li ~ovekoliki majmuni. Ioni stado{e oprezno da kru`e, dr`e}i se podalje od opasnih rogova; a onda krenu{e u napad motkama ikamanjem.

Nije to, dodu{e, bio odve} delotvoran i usagla{en napad; u ~asu kada je nesre}na `ivotinja biladotu~ena, svetlosti je gotovo nestalo - a {akali su postajali sve odva`niji. Gleda-Mesec, raspet izme|u straha igladi, lagano shvati da se sav ulo`eni trud mo`e pokazati uzaludan. Bilo je odve} opasno zadr`avati se du`e ovde.

A onda, ni prvi ni posledni put, on dokaza da je genije. Uz ogroman napor uobrazilje predo~io je sebimrtvu antilopu - u bezbednosti svoje pe}ine. Po~eo je da je vu~e prema pro~elju stene; ubrzo, shvativ{i njegovnaum, ostali mu priteko{e u pomo}.

Da je znao koliko }e taj zadatak ispasti te`ak, nikada ga se ne bi latio. Samo su mu vlastita ogromnasnaga i okretnost nasle|ena od predaka koji su nastanjivali drve}e omogu}ile da uzvu~e truplo uz strmi obronak.U nekoliko navrata, pla}u}i od osuje}enosti, gotovo je digao ruke od plena, ali tvrdoglavost podjednako dubokousa|ena kao i glad nije mu dala da klone duhom. Ostali su mu ponekad pomagali, a ponekad ga ometali;naj~e{}e su mu samo stajali na putu. Ali stvar je kona~no obavljena; izmrcvarena antilopa prevu~ena je prekoulaznog ruba pe}ine u ~asu kada je poslednje rumenilo za{log Sunca i{~ilelo sa neba - i gozba je po~ela.

Vi{e ~asova kasnije, na`deran do pune sitosti, Gleda-Mesec se probudio. Ne znaju}i za{to, pridigao se utami me|u opru`enim telima svojih podjednako sitih sadruga i na~uljio u{i ka no}i.

Nije se mogao ~uti nikakav drugi zvuk osim te{kog disanja oko njega; izgledalo je kao da ceo svet spava.Stene sa one strane ulaza u pe}inu bile su blede poput kostiju pri blistavom sjaju Meseca koji je stajao visoko nanebu. Svaka pomisao na opasnost ~inila se beskrajno daleka.

A onda, negde iz daljine dopre zvuk {ljunka koji se odronjava. Upla{en, ali i radoznao, Gleda-Mesecispuza na ispust pred pe}inom i baci pogled niz pro~elje litice.

Ono {to je ugledao uko~ilo ga je od u`asa, tako da nekoliko dugih sekundi nije bio kadar da se pokrene.Samo dvadeset stopa ispod njega, dva blistava, zlatna oka stajala su upravljena navi{e, ka njemu; u toj meri su gahipnotisala i ispunila strahom da gotovo uop{te nije bio svestan gipkog, prugastog tela iza njih, koje je glatko ibe{umno klizilo sa stene na stenu. Leopard se nikada ranije nije popeo toliko visoko. Nije obratio pa`nju na ni`epe}ine, mada je morao biti svestan njihovih `itelja. Sada je, me|utim, bio u potrazi za drugim plenom; pratio jekrvavi trag koji je vodio uz pro~elje litice okupano mese~inom.

Nekoliko sekundi kasnije no} je zaparalo u`asno kri~anje uzbunjenih ~ovekolikih majmuna iz gornjepe}ine. Leopard je srdito zare`ao, shvativ{i da vi{e ne mo`e da ra~una na iznena|enje. Ali zbog toga nije usporionapredovanje, zato {to je znao da nema ~ega da se boji.

Stigao je do ispusta i na trenutak se zaustavio na uskom, otvorenom prostoru. Miris krvi ose}ao se svudaunaokolo, ispunjavaju}i njegovu razjarenu, su`enu svest samo jednom `eljom. A onda, ne oklevaju}i vi{e, onbe{umno u|e u pe}inu.

I tu je na~inio prvu gre~ku, jer kad je zakora~io izvan mese~ine ~ak i njegove o~i izvrsno prilago|ene no}inisu uspele odmah da proniknu u tamu pe}ine. ^ovekoliki majmuni mogli su da ga vide kako se delimi~noocrtava spram otvora pe}ine jasnije nego {to je on njih uspevao da razabere. Bili su u`asnuti, ali ne vi{e i sasvimbespomo}ni.

Re`e}i i {ibaju}i repom, pun nadmenog samopouzdanja, leopard krenu u potragu za mekom hranom zakojom je `udeo. Da je plen sreo na otvorenom, ne bi bilo nikakvih pote{ko}a; ali po{to su se sada ~ovekolikimajmuni na{li u stupici, o~aj im je ulio hrabrost da poku{aju nemogu}e. A prvi put su raspolagali i sredstvima da utome uspeju.

Leopard je shvatio da ne{to nije kako treba kad je osetio udarac po glavi od koga se malo o{amutio.Zamahnuo je prednjom {apom i za~uo krik agonije kada mu je kand`a pro{la kroz meko meso. Ali onda je usledioljutiti bol kada mu se ne{to o{tro zarilo u slabine - jednom, dva puta i tre}i put. Na~inio je nagli okret, ne bi lizahvatio senke koje su kri~ale i poigravale sa svih strana.

Ponovo je iskusio silovit udarac kada ga je ne{to tresnulo preko nju{ke. Zubi mu zagrizo{e jednu belu,pokretnu mrlju - ali to je bila samo beskorisna, suva kost. A onda usledi poslednje, neverovatno poni`enje: neko jestao da ga vu~e za koren repa.

Munjevito se okrenuo, odbaciv{i tog ludo odva`nog drznika do zida pe}ine. No, ma {ta da je ~inio,nikako nije uspevao da se za{titi od ki{e udaraca kojima su ga obasipala gruba oru`ja u nespretnim, ali mo}nimrukama. Re`anje po~e da menja ton, odra`avaju}i najpre bol, pa uznemirenost i na kraju otvoreni u`as. Neumoljivilovac pretvorio se u `rtvu koja je o~ajni~ki poku{avala da na|e uzmak.

A onda je na~inio drugu gre{ku, zato {to je, pometen iznane|enjem i zaple{eno{}u, smetnuo s uma gdese nalazi. Ili su ga mo`da o{amutili i zaslepili udarci koji su mu plju{tali po glavi; ma {ta bio uzrok, tek - on jemunjevito za`dio iz pe}ine. Usledio je grozan urlik kada je stao da se okre}e kroz vazduh. Izgledalo je da je pro{lomnogo vremena pre no {to se za~uo tup udarac prilikom udara tela o jednu izbo~inu na pola puta niz liticu; posletoga se neko vreme razlWgao jedino jo{ {um odronjavanja kamenja, ali je ubrzo i to zamuklo u no}i.

Dugo potom, opijen pobedom, Gleda-Mesec je igrao i blebetao na ulazu u pe}inu. Ispravno je ose}aoda se ceo njegov svet promenio i da vi{e nije nemo}na `rtva sila oko sebe.

Zatim se vratio u pe}inu i prvi put u `ivotu prespavao celu no}.

Ujutro su na{li telo leoparda u podno`ju litice. Iako je `ivotinja bila mrtva, proteklo je izvesno vreme preno {to se neko odva`io da se pribli`i pora`enoj nemani; a onda se polako svi okupi{e oko nje sa no`evima itesterama od kosti.

Posao koga su se latili bio je veoma te`ak, tako da toga dana nisu i{li u lov.

5. SUSRET U SVITANJEDok je vodio pleme na re~icu u samo praskozorje, Gleda-Mesec nesigurno zastade na poznatom mestu.

Ne{to je, znao je to, nedostajalo; ali nikako nije mogao da se doseti {ta. Nije, me|utim, mnogo razmi{ljao o tojnedoumici, zato {to je ovog jutra na umu imao pre~e stvari.

Poput groma, munje, oblaka i pomra~enja, veliki blok kristala i{~ezao je podjednako tajanstveno kao {tose i pojavio. Nestav{i u nepostoje}u pro{lost, nikada vi{e nije onespokojavao Gleda-Mese~eve misli.

On nikada ne}e saznati {ta je monolit u~inio za njega, a nijedan od njegovih sadruga nije se zapitao, doksu se okupili oko njega u jutarnjoj izmaglici, zbog ~ega je na trenutak zastao tu na putu prema re~ici.

Sa svoje strane potoka, u jo{ nikad neugro`enoj bezbednosti vlastite teritorije, Drugi su prvi opazili Gleda-Meseca i jo{ dvanaest mu`jaka iz njegovog plemena kao pokretan friz spram neba praskozorja. Istog ~asa nadiglisu svoju uobi~ajenu, svakodnevnu dreku; no, ovoga puta nije im bilo uzvra}eno istom merom.

Postojano, svrhovito - i nadasve tiho - Gleda-Mesec i njegova dru`ina spusti{e se niz nisko uzvi{enje kojese dizalo uz re~icu; i dok su se oni pribli`avali, Drugi najednom zamuko{e. Njihova obredna razjarenost jesplasnula, da bi je zamenio sve uo~ljiviji strah. Bili su neodre|eno svesni da se ne{to dogodilo i da se ovaj susretrazlikuje od svih pre|a{njih. Motke i no`evi od kosti koje je Gleda-Mese~eva skupina nosila nisu ih uznemirili zato{to nisu shvatali njihovu svrhu. Jedino su znali da su kretnje njihovih takmaca sada postale pune odlu~nosti ipretnje.

Dru`ina se zaustavila kraj ruba vode, {to je za trenutak o`ivelo hrabrost Drugih. Predvo|eni Jednim Uhom,oni, ne mnogo odlu~no, ponovo otpo~e{e sa borbenim pokli~ima. To je, me|utim, potrajalo samo nekolikosekundi, a onda zaneme{e, u`anuti onim {to su videli.

Gleda-Mesec podi`e ruke visoko u vazduh, otkriv{i ne{to {to je do tada bilo skriveno kosmatim telimanjegovih sadruga. Dr`ao je debelu granu na koju je bila nataknuta okrvavljena glava leoparda. ^eljust je dr`anaotvorena jednim prutom, tako da su se veliki zubi avetinjski belasali na prvim zracima Sunca koje se ra|alo.

Ve}ina Drugih bila je naprosto uko~ena od straha, tako da se nije mogla ni mrdnuti; ali neki ipak po~e{eda lagano i teturavo uzmi~u. Bio je to sasvim dovoljan podstrek Gleda-Mesecu. I dalje dr`e}i izmrcvaren trofejiznad glave, on krenu preko re~ice. Oklevaju}i samo trenutak, njegovi sadruzi zagazi{e u vodu za njim.

Kada je Gleda-Mesec stigao na suprotnu stranu, Jedno Uho je i dalje dr`ao svoj polo`aj. Mo`da je bioodve} hrabar ili odve} glup da bi pobegao; mo`da nije mogao uistinu da poveruje da je do ovog oskrvnu}astvarno do{lo. Kukavica ili junak - bilo je svejedno kada mu se na glavu nesposobnu da shvata sru~ilo smrznutore`anje smrti.

Kri~e}i od straha, Drugi se razbeza{e po okolnom grmlju; ali uskoro }e se vratiti, potpuno zaboraviv{i nasvog izgubljenog vo|u.

Nekoliko sekundi Gleda-Mesec je stajao nesigurno nad svojom novom `rtvom, poku{avaju}i da pojmineobi~nu i ~udesnu ~injenicu: mrtav leopard i dalje je bio kadar da ubija. Sada je bio gospodar sveta, ali nijesasvim znao {ta mu nadalje valja ~initi.

No, ne{to }e ve} smisliti.

6. USPON ^OVEKANova `ivotinja pojavila se na licu planete, polako se {ire}i iz afri~ke postojbine. Bila je jo{ toliko retka da

je sasvim mogla ostati neobuhva}ena nekim letimi~nim popisom sred uskome{anih milijardi stvorenja koja suobitavala na kopnu i moru. Jo{ ni{ta nije govorilo da }e ona napredovati, pa ~ak ni da }e uop{te opstati: na ovomsvetu gde je ve} i{~ezlo nebrojeno mnogo mo}nijih `ivotinja, sudbina ove i dalje je bila krajnje neizvesna.

Tokom stotinu hiljada godina po{to su se kristali spustili u Afriku ~ovekoliki majmuni nisu izumeli ni{ta. Alipo~eli su da se menjaju, stekav{i ume}a koja nisu krasila nijednu drugu `ivotinju. Motke od kosti pove}ale su imdoma{aj i umnogostru~ile snagu; vi{e nisu bili bespomo}ni pred grabljivicama sa kojima su stajali u takma~kom

odnosu. Manje meso`dere mogli su da oteraju od njihove lovine; ve}e su u najmanju ruku bili kadri daobeshrabre, a ponekad i da nateraju u beg.

Krupni zubi su im se smanjili, budu}i da vi{e nisu bili od klju~ne va`nosti. Po~elo je da ih zamenjujekamenje o{trih ivica, koje se moglo koristiti za kopanje korova ili za se~enje i testerisanje mesa ili `ila, {to je imalonebrojene posledice. ^ovekoliki majmuni vi{e nisu bili osu|eni na gladovanje po{to bi im se zubi o{tetili ili istro{ili;~ak su i najsirovije alatke mogle da im za mnogo godina produ`e `ivot. A kako su im se zubi smanjili, oblik licatako|e je po~eo da im se menja; gubica se povukla, ~eljust vi{e nije bila krupna kao ranije, a usta su postalakadra da proizvode tananije zvuke. Sam govor bio je daleko jo{ milion godina, ali prvi koraci u tom pravcu ve} suna~injeni.

A onda je svet stao da se menja. U ~etiri velika talasa, ~ije je kreste razdvajalo po dve stotine hiljadagodina, minula su ledena doba, ostaviv{i svoj beleg svuda po globusu. Izvan tropskog pojasa, gle~eri supotamanili sve one koji su prerano napustili stani{ta predaka, kao i one koji nisu bili u stanju da se prilagode.

Kada je led pro{ao, nestalo je i prete`nog dela pre|a{njeg `ivota na planeti - ra~unaju}i tu i ~ovekolikemajmune. Ali za razliku od mnogih drugih, oni su ostavili potomke, tako da nisu do`iveli i{~eznu}e - ve} su sepreobrazili. Tvorce oru|a preblikovalo je upravo njihovo oru|e.

Kori{}enjem motki i kremenja, ruke su im stekle spretnost koja se nigde vi{e nije mogla sresti u celom`ivotinjskom carstvu, {to im je omogu}ilo da prave jo{ bolje alatke, a to je, sa svoje strane, dovelo do daljegrazvoja njihovih udova i mozgova. Bio je to ubrzavaju}i, rastu}i proces na ~ijem se kraju nalazio ^ovek.

Oru|a i oru`ja prvih pravih ljudi bila su tek neznatno bolja od onih kojima su se slu`ili njihovi preci premilion godina, ali oni su ih koristili nesravnjivo ve}im ume}em. A negde u tim senovitim, minulim stole}ima oni suizumeli najsu{tinskije od svih oru|a, premda se ono nije moglo ni videti ni dodirnuti. Nau~ili su da govore i tako suostvarili svoju prvu veliku pobedu nad Vremenom. Sada se znanje jednog pokolenja moglo preneti narednom, takoda se svako doba moglo okoristiti onima {to su mu prethodila.

Za razliku od `ivotinja koje su znale samo za sada{njost, ^ovek je stekao pro{lost; a po~eo je i daopipava budu}nost.

Tako|e je nau~io da zauzdava sile prirode; ukrotiv{i vatru, postavio je temelje tehnologije i ostavio dalekoza sobom svoje `ivotinjsko poreklo. Kamen je ustupio mesto bronzi, a potom i gvo`|u. Posle lova sledila jezemljoradnja. Pleme je preraslo u selo, a selo u grad. Govor je postao ve~an zahvaljuju}i izvesnim znacima nakamenu, u glini i na papirusu. A onda je ^ovek izumeo filozofiju i religiju, naseliv{i nebo, ne sasvim neosnovano,bogovima.

Kako mu je telo postajalo sve nebranjenije, tako su mu sredstva napada bivala sve stra{nija. Sakamenom, bronzom, gvo`|em i ~elikom na raspolaganju, prona{ao je svu silu onoga {to mo`e da bode i se~e, ajo{ veoma rano nau~io je i kako da obori `rtvu sa daljine. Koplje, luk, pu{ka i kona~no daljinski navode}a raketapru`ili su mu oru`ja neograni~enog dometa i neograni~ene mo}i.

Bez tih oru`ja, iako ih je ~esto koristio protiv samoga sebe, ^ovek nikada ne bi osvojio svoj svet. U njih jeuneo svoje srce i svoju du{u i ona su ga dugo valjano slu`ila.

Ali sada, sve dok budu postojala, on }e stalno `iveti na Bo`ju veresiju.

Drugi deoMNT-1

7. POSEBAN LETBez obzira na to koliko se puta ~ovek otiskuje sa Zemlje, re~e dr Hejvud Flojd u sebi, uzbu|enje je uvek

prisutno. Bio je jednom na Marsu, tri puta na Mesecu, a vi{e se nije ni se}ao koliko je puta posetio razne svemirskestanice. Pa ipak, kako se pribli`avao trenutak uzletanja, bio je svestan da napetost raste u njemu, da ga ispunjavaose}anje ~u|enja i strahopo{tovanja - da, i nervoze - {to ga je izjedna~avalo sa svakim trapavim Zemljaninomkome predstoji svemirsko kr{tenje.

Mlaznjak koji ga je hitro prevezao iz Va{ingtona, posle pono}nog sastanka sa predsednikom, sada sespu{tao ka jednom od najpoznatijih, ali i najuzbudljivih predela na celom svetu. Pod njime su le`ala prva dvapokolenja svemirske ere, prostiru}i se du` dvadeset milja floridske obale. Na jugu, oivi~ene treperavim, crvenimsignalnim svetlima, nalazile su se d`inovske rampe 'Saturna' i 'Neptuna' koje su uputile ljude ka planetama, da bipotom pre{le u istoriju. Blizu obzorja, sli~an kakvoj blistavoj, srebrnoj kuli obasjanoj svetlostima reflektora, stajao jeposlednji od 'Saturna V', ve} skoro dvadeset godina nacionalni spomenik i odredi{te hodo~asnika. Nedaleko

odatle, ocrtavaju}i se spram neba poput planine koju je ~ovek na~inio, uzdizala se neverovatna masa 'Hangara zamonta`u letelica', i dalje najve}e pojedina~no zdanje na Zemlji.

Ali te stvari sada su pripadale pro{losti, a on je leteo ka budu}nosti. Kada su se nagnuli, dr Flojd je uo~iona tlu lavirint zgrada, potom veliku poletno-sletnu pistu, pa {irok, besprekorno prav o`iljak preko ravnog floridskogpredela - vi{estruke tra~nice d`inovske lansirne staze. Na njenom kraju, okru`en vozilima i dizalicama, le`ao jesvemiroplan obasjan obiljem svetlosti, dok je unaokolo sve vrvelo od priprema za njegov novi polet ka zvezdama.Izgubiv{i najednom ose}anje za perspektivu usled brzih promena brzine i visine, Flojd je zakratko stekao utisak daodozgo posmatra malog, srebrnog no}nog leptira, uhva}enog u snop baterijske svetiljke.

A onda mu si}u{ne, uzmuvane prilike na tlu ponovo do~ara{e prave razmere svemirske letelice; rasponkrila u obliku uskog slova 'V' mora da je dostizao dve stotine stopa. A to ogromno vozilo, re~e Flojd u sebi snevericom - ali i s ponosom - ~eka na mene. Koliko je on znao, ovo je bilo prvi put da se prire|uje cela misijasamo da bi se jedan ~ovek prebacio do Meseca.

Iako je bilo dva ~asa ujutro, skupina izve{ta~a i snimatelja presrela ga je na putu ka obasjanoj svemirskojletelici 'Orion III'. Poznavao je iz vi|enja nekolicinu njih, budu}i da su mu, kao predsedniku Nacionalnogastronauti~kog ve}a, konferencije za {tampu sa~injavale deo `ivota. Ovo, me|utim, nije bilo ni vreme ni mesto dase jedna odr`i, a i on nije imao {ta da ka`e; ali bilo je va`no ne uvrediti gospodu iz medija.

"Dr Flojde! Ja sam D`im Forster iz Aso{ijeted Njuza. Mo`ete li nam ne{to re}i o ovom va{em letu?""Veoma mi je `ao - ne mogu ni{ta da ka`em.""Ali nedavno ste se sreli sa predsednikom, zar ne?" upita jedan poznati glas."Oh - zdravo, Majk. Bojim se da su vas ni zbog ~ega izvukli iz postelja. Neopozivo, bez izjave.""Mo`ete li bar potvrditi ili pore}i glasine o tome da je na Mesecu izbila neka epidemija?" upita jedan TV

izve{ta~, uspevaju}i da ide uporedo sa Flojdom i da ga dr`i valjano kadriranog svojom minijaturnom TV kamerom."@ao mi je", uzvrati Flojd, odmahnuv{i glavom."Ali {ta je sa karantinom?" upita jedan drugi izve{ta~. "Koliko }e trajati?""I dalje bez komentara.""Dr Flojde", upita jedna veoma niska i odlu~na novinarka, "~ime se uop{te mo`e opravdati ovaj potpuni

embargo na vesti sa Meseca? Ima li to veze sa politi~kom situacijom?""Kojom politi~kom situacijom?" upita Flojd oporim glasom. Tu i tamo se razle`e smeh, a neko doviknu:

"Sre}an put, doktore!" - dok se on probijao ka prostorijama rampe za ukrcavanje.Koliko mu je pam}enje sezalo, nije bila posredi toliko 'situacija', ve} stalna kriza. Po~ev od sedamdesetih

godina, svet su optere}ivala dva problema koja su, po nekoj ironiji, te`ila da se me|usobno potru.Iako je kontrola ra|anja bila jevtina, pouzdana i prihva}ena od svih glavnih religija, usledila je prekasno;

svetska populacija dostigla je ve} {est milijardi ljudi - a tre}ina njih `ivela je u kineskom carstvu. U nekimautoritarnim dr`avama ~ak su doneti zakoni koji su ograni~avali porodice na dvoje dece, ali se njihovosprovo|enje u delo pokazalo neprakti~no. Kao ishod svega toga, nesta{ice hrane vladale su u svim zemljama; ~akje i u Sjednjenim Dr`avama bilo dana bez mesa, a predvi|ala se glad svetskih razmera kroz petnaest godina,uprkos juna~kim nastojanjima da se kultivi{e more i proizvodi sinteti~ka hrana.

Iako je potreba za me|unarodnom saradnjom bila hitnija nego ikad, ipak se broj granica nije nimalosmanjio u odnosu na pro{la razdoblja. Ni posle milion godina ljudska rasa nije izgubila mnogo od svojihagresivnih nagona; du` simboli~nih linija, vidljivih jedino politi~arima, trideset osam nuklearnih sila motrile sujedna na drugu ratoborno i pomno. U njihovim arsenalima bilo je zapretano dovoljno megatona da se zbri{e~itava povr{inska kora planete. Iako se - nekim ~udom - atomska oru`ja nisu koristila, ta situacija te{ko da jemogla ve~no potrajati.

A sada, povrh svega, Kinezi su jo{, iz nekih svojih nedoku~ivih razloga, stali da nude najmanjim nacijamabez atomskog naoru`anja celokupnu nuklearnu opremu od pedeset bojevih glava i isto toliko raketa. Cena je bilaispod dve stotine miliona dolara, a moglo se i ra~unati na posebne pogodnosti prilikom pla}anja.

Mo`da su poku{avali da podupru svoju poljuljanu ekonomiju trampom zastarelog oru`ja za zdravugotovinu, kako su to pretpostavljali neki posmatra~i. Ili su mo`da prona{li metode ratovanja koji su bili znatnousavr{eniji, tako da im vi{e nisu bile potrebne takve igra~ke; govorkalo se i o radio-hipnozi iz satelitskih oda{ilja~a,o virusima koji izazivaju razne prinude, o ucenivanju sinteti~kim bolestima za koje su jedino oni posedovaliprotivlek. Ove o~aravaju}e zamisli gotovo izvesno su bile plod propagande ili ~iste uobrazilje, ali nije bilobezbedno olako prenebre}i ma koju od njih. Svaki put kad bi Flojd poleteo sa Zemlje, neizostavno se zapitao da li}e ona i dalje biti tu kada se vrati s puta.

Elegantna stjuardesa pozdravi ga kada je u{ao u kabinu. "Dobro jutro, dr Flojde. Ja sam gospo|icaSimons - `elim vam dobrodo{licu na letelicu u ime kapetana Tajnsa i na{eg kopilota, prvog oficira Balarda."

"Hvala", odvrati Flojd uz osmeh, zapitav{i se zbog ~ega stjuardese uvek moraju da li~e na robotsketurusti~ke vodi~e.

"Poletanje je kroz pet minuta", nastavi ona, pokazav{i rukom prema praznoj kabini za dvadeset putnika."Mo`ete se smestiti na bilo koje sedi{te, ali kapetan Tajns vam preporu~uje prednje mesto sa leve strane, uz prozor,ako `elite da posmatrate postupak spajanja."

"Poslu{a}u njegov savet", uzvrati on, krenuv{i prema preporu~enom sedi{tu. Stjuardesa se jo{ neko vremetrudila oko njega, a onda ode do svog pregratka u stra`njem delu kabine.

Flojd se smesti na sedi{te, podesi bezbednosne pojaseve oko pasa i ramena, a onda pri~vrsti svoju ta{nuna susedno sedi{te. Trenutak kasnije, oglasi se zvu~nik mekim, pucketavim {umom. "Dobro jutro", re~e glasgospo|ice Simons. "Ovo je poseban let tri od Kosmodroma Kenedi do Svemirske stanice jedan."

Re{ena je, kako izgleda, da se dr`i punog programa, iako ima samo jednog putnika, pomisli Flojd; nijemogao da obuzda sme{ak kad je ona neumoljivo nastavila:

"Let }e trajati pedeset pet minuta. Najve}e ubrzanje iznosi}e dva 'g' i prove{}emo u beste`inskom stanjutrideset minuta. Molim vas da ne ustajete sa sedi{ta sve dok se ne upali signal za bezbednost."

Flojd se osvrnu preko ramena i doviknu: "Hvala." Za trenutak je spazio pomalo nelagodan, ali i ljubakosmeh.

Zavalio se u sedi{te i opustio. Ovo putovanje, izra~unao je, ko{ta}e poreske obveznike ne{to malo vi{e odmilion dolara. Ako bi se pokazalo neopravdano, on bi izgubio posao: ali uvek se mogao vratiti na univerzitet inastaviti prekinuto izu~avanje nastanka planeta.

"Svi postupci automatskog odbrojavanja otpo~eli", za~uo se kapetanov glas iz zvu~nika; odlikovao seumiruju}om jednoli~no{}u osebenom za op{tenja preko radio-veze.

"Poletanje kroz jedan minut."Kao i uvek, izgledalo je da je protekao ~itav sat. Flojd je i te kako bio svestan d`inovskih sila koje su se

obavile oko njega, ~ekaju}i da budu oslobo|ene. U rezervoarima za gorivo dve semirske letelice, kao i u skladi{tuenergije lansirnog sistema, stajala je zapretana snaga nuklearne bombe koja }e sva biti utro{ena na to da gapodigne do pukuh dve stotine milja iznad Zemlje.

Nije se koristilo staromodno PET-^ETIRI-TRI-DVA-JEDAN-NULA, koje je delovalo tako nelagodno po~ovekov nervni sistem.

"Lansiranje kroz petnaest sekundi. Ose}a}ete se prijatnije ako po~nete duboko da di{ete."Bio je to koristan savet kako u psiholo{kom, tako i u fiziolo{kom pogledu. Flojd je osetio da je zasi}en

kiseonikom i da je pripravan da se sa svime uhvati uko{tac, kada lansirna staza stane da odapinje svoj tovar odhiljadu tona iznad Atlantika.

Bilo je te{ko odrediti u kom su se ~asu odlepili od staze i zaplovili vazduhom, ali kad se grmljavina raketanajednom udvostru~ila i kad je Flojd stao sve dublje da ule`e u debelo postavljeno sedi{te, shvatio je da su motoriprvog stepena stavljeni u pogon. @eleo je da gleda kroz prozor, ali valjalo je ulo`iti silan napor i samo da seokrene glava. No, ipak se nije ose}ao neudobno; {tavi{e, pritisak ubrzanja i mo}na grmljavina motora izazvali su unjemu izuzetnu razdraganost. U u{ima mu je zvonilo, krv mu je dobovala u `ilama, ose}ao je takvu `ivahnostkakvu ve} godinama nije iskusio. Ponovo je bio mlad i po`eleo je da peva na sav glas - {to je bez ikakve bojaznimogao da u~ini, budu}i da ga zasigurno niko ne bi ~uo.

No, to raspolo`enje brzo ga je pro{lo, ~im je shvatio da napu{ta Zemlju i sve {to je ikada voleo. Dole senalazilo troje njegove dece, koja su ostala bez majke od onog kobnog leta za Evropu njegove supruge pre desetgodina (Deset godina? Nemogu}e! Pa ipak, bilo je tako...) Mo`da nije, njih radi, trebalo ponovo da se o`eni...

Gotovo je izgubio ose}aj za vreme kada se pritisak i buka najednom smanji{e, a zvu~nik u kabini objavi:"Priprema za odvajnje donjeg stepena. Sad!"

Usledio je blagi trzaj; Flojd se iznenada priseti navoda iz jednog spisa Leonarda da Vin~ija; video ga jeuramljenog i obe{enog na zidu neke kancelarije NASA-e:

Velika Ptica polete}e na le|imavelike ptice, donose}i slavu gnezduu kome je ro|ena.

Velika Ptica sada je uistinu letela, nadma{iv{i sve da Vin~ijeve snove, a njen iscrpljeni sadrug vra}ao se naZemlju. Posle luka duga~kog deset hiljada milja prazan donji stepen skliznu}e u atmosfetu, trampe}i brzinu zarazdaljinu na putu ka mati~noj luci Kenedi. Kroz nekoliko ~asova, doteran i napunjen gorivom, bi}e ponovospreman da podigne novog sadruga ka blistavoj ti{ini do koje sam nikada ne}e sti}i.

Sada smo, pomisli Flojd, potpuno samostalni na vi{e od pola puta do orbite. Kada se ubrzanje ponovojavilo, po{to su bile uklju~ene rakete gornjeg stepena, potisak je bio znatno bla`i: {tavi{e, ose}ao ga je samo kaonormalnu gravitaciju. Ali bilo bi nemogu}e hodati, budu}i da se 'gore' nalazilo pravo na prednjem kraju kabine.Kada bi budalasto postupio i napustio sedi{te, za~as bi tresnuo o stra`nji zid.

Dejstvo je bilo pomalo rastrojavaju}e, zato {to je izgledalo da brod stoji na repu. Flojdu, koji se nalazioskroz na prednjem delu kabine, ~inilo se da su sva sedi{ta pri~vr{}ena na jednom zidu koji se okomito spu{tao podnjim. Upravo se silno upirao da prenebregne ovaj neprijatan privid kada se zora rasprsnu sa druge strane broda.

Za svega nekoliko sekundi proleteli su kroz koprene grimiznog, ru`i~astog, zlatnog i plavog, obrev{i sekona~no u ble{tavoj belini dana. Iako su prozori bili veoma zasen~eni da bi se ubla`ila blistavost, prodorni snopoviSun~eve svetlosti, koji su sada lagano klizili kroz kabinu, ostavili su Flojda nekoliko minuta poluzaslepljenog.Nalazio se u svemiru, ali ipak nije moglo biti ni govora o tome da vidi neku zvezdu.

Zaklonio je o~i {akama i poku{ao da baci pogled kroz prozor pokraj sebe. Napolju, unazad zaba~enokrilo broda sjajilo se poput metala u stanju belog usijanja, silovito odra`avaju}i svetlost Sunca; svuda unaokolovladala je potpuna tama i ta tmina morala je vrveti od zvezda - ali bilo je nemogu}e razabrati ih.

Te`ina je lagano ~ilila; rakete su postepeno isklju~ivane kako je brod ulazio na orbitu. Grmljavina motorapretvorila se u prigu{enu tutnjavu, pa u blago pi{tanja, da bi na kraju sasvim zamukla. Da nije bilo pojasevakojima je bio vezan, Flojd bi izlebdeo iz sedi{ta; u svakom su~aju, ~inilo mu se da mu stomak vi{e ni{ta ne mo`espre~iti da ba{ to u~ini. Jedino se nadao da }e pilule koje je dobio pre pola ~asa i deset hiljada milja valjanoobaviti posao za koji su predvi|ene. Samo je jednom u krijeri imao svemirsku bolest - i to je bilo vi{e negodovoljno.

Pilotov glas koji se razlegao iz zvu~nika u kabini bio je odlu~an i uverljiv: "Molim vas da ne gubite iz vidaupustva za beste`insko stanje. Spoji}emo se sa Svemirskom stanicom jedan kroz ~etrdeset pet minuta."

Stjuardesa mu krenu u susret uskim prolazom desno pored sasvim primaknutih sedi{ta. Koraci su joj bilineobi~no lepr{avi, a stopala su joj se nevoljno odvajala od poda, kao da je gazila po lepku. Dr`ala se jarko`utetrake zastirke 'Velkro' koja se pru`ala celom du`inom poda i tavanice. Zastirka i |onovi njenih sandala bili suprekriveni mno{tvom kukica koje su prianjale jedna uz drugu kao dve hrapave povr{ine. Ovaj trik hodanja uslobodnom padu neizmerno je ospokojavao pometene putnike.

"Da li biste malo kafe ili ~aja, dr Flojde?" upita ona vedrim glasom."Ne hvala", uzvrati on uz osmeh. Uvek se ose}ao kao beba kada je trebalo da sisa iz neke od tih plasti~nih

tuba za pijenje.Stjuardesa je jo{ uslu`no stajala pred njim, dok je on otvarao ta{nu i stao da prebira po papirima."Dr Flojde, smem li da vas ne{to upitam?""Svakako", re~e on, pogledav{i je preko nao~ara."Moj verenik je geolog u Klavijusu", re~e gospo|ica Simons, bri`ljivo odmeravaju}i re~i, "a od njega

nemam nikakvih vesti ve} vi{e od jedne sedmice.""@ao mi je {to to ~ujem; mo`da izbiva iz baze i nije u prilici da uspostavi vezu."Ona odmahnu glavom. "Uvek me obavesti kad to treba da se dogodi. A mo`ete zamisliti koliko se brinem

- uz sve ove glasine. Je li stvarno izbila epidemija na Mesecu?""I da jeste, nema razloga za uzbunu. Se}ate se da je karantin zaveden i 1998. zbog mutiranog virusa

gripa. Mnogi su oboleli - ali niko nije umro. A to je uistinu sve {to mogu da vam ka`em", zaklju~i on odlu~no.Gospo|ica Simon se ljupko osmehnu i ispravi."Hvala vam, u svakom slu~aju, doktore. @ao mi je {to sam vam dosa|ivala.""Uop{te mi niste dosa|ivali", uzvrati on galantno, ali ne odve} ubedljivo. Zatim se zadubi u beskrajne

tehni~ke izve{taje, u uobi~ajenom nastojanju da u poslednji ~as nadoknadi propu{teno.Vi{e ne}e imati vremena za ~itanje kada stigne na Mesec.

8. ORBITALNI RANDEVUPola ~asa kasnije pilot objavi: "Kontakt kroz deset minuta. Molim vas da proverite bezbednosni pojas."

Flojd poslu{a i odlo`i papire. Poku{avati da se ~ita za vreme nebeske ta~ke `ongliranja, koja je trajalaposlednjih tri stotine milja, zna~ilo je samo tra`iti neprilike; najbolje je bilo zaklopiti o~i i opustiti se dok sesvemirska letelica povodila napred-nazad uz kratka uklju~enja raketa.

Nekoliko minuta kasnije on prvi put spazi Svemirsku stanicu jedan udaljenu svega nekoliko milja. Sun~evasvetlost ble{tala je i iskri~ila se na ugla~anoj metalnoj povr{ini diska pre~nika tri stotine jardi, koji se sporo okretao.Nedaleko odatle, kre}u}i se istom orbitom, nalazio se svemiroplan 'Titov V', zaba~enih krila, a odmah uz njegajedan gotovo loptasti 'Arijes-1B', svemirska tegle}a raga, sa ~etiri zdepaste noge koje su mu {tr~ale sa jedne strane- amortizeri za spu{tanje na Mesec.

Svemirska letelica 'Orion III' spu{tala se sa vi{e orbite, tako da se iza stanice pru`ao spektakularan prizorZemlje. Sa visine od dve stotine milja Flojd je mogao da obuhvati pogledom zama{an deo Afrike i Atlantskogokeana. Iako je bilo prili~no obla~no, on je ipak uspeo da razabere plavo-zelene obrise Zlatne Obale.

Sredi{nja osa Svemirske stanice, sa ispru`enim pristajnim kracima, sada je lagano plivala ka njima. Zarazliku od konstrukcije iz koje je nicala, ona nije rotirala - ili, bolje re~eno, okretala se u suprotnom smeru stopomkoja je predstavljala ta~nu protivte`u vrtenju stanice. To je omogu}avalo da se svemirska letelica koja dolazi uposetu spoji sa njom, da bi se izvr{ilo prebacivanje putnika i tereta, bez opasnosti da ovi pogubno budu zavitlani iodba~eni.

Uz najbla`i udar, brod i stanica se spoji{e. Spolja su doprli metalni, {kripavi {umovi, a potom se za~ulo ikratkotrajno pi{tanje vazduha dok su se pritisci izjedna~avali. Nekoliko sekundi kasnije vrata vazdu{ne komore suse otvorila i u kabinu stupi jedan ~ovek u svetlim, pripijenim pantalonama i ko{ilji sa kratkim rukavima - ode}i kojaje gotovo predstavljala uniformu osoblja Svemirske stanice.

"Milo mi je {to smo se upoznali, dr Flojde. Ja sam Nik Miler iz obezbe|enja stanice; stara}u se o vama svedok vam {atl ne krene."

Oni se rukova{e, a onda Flojd uputi osmeh stjuardesi i re~e : "Molim vas, prenesite moje ~estitkekapetanu Tajnsu i zahvalite mu na udobnom letu. Mo`da }emo se videti i na povratnom putovanju."

Veoma oprezno - proteklo je vi{e od godinu dana od kako je poslednji put boravio u beste`inskom stanjui mora}e da pro|e izvesno vreme pre no {to ponovo postane vi~an `ivljenju u svemiru - on se, ruku po ruku, izguraiz vazdu{ne komore, ulebdev{i u veliku, kru`nu prostoriju u osi svemirske stanice. Sala je bila debelo postavljena, ana zidovima je imala mno{tvo udubljenih rukohvata; Flojd se ~vrsto uhvati za jedan od njih u ~asu kada je celaprostorija stala da se vrti, da bi kona~no sustigla rotiranje stanice.

Kako je sticala brzinu, slaba{ni i utvarni gravitacioni prsti po~e{e da ga ste`u dok je lagano plutao kakru`nom zidu. Sada je stajao, nji{u}i se napred-nazad blago poput vlati morske trave kada nai|e plima, na onome{to je na ~aroban na~in postalo zakrivljeni pod. Centifugalna sila okretanja stanice stekla je vlast nad njim; ovde jebila sasvim slaba{na, budu}i da se osa nalazila vrlo blizu, ali }e se postojano poja~avati kako se bude udaljavaood sredi{njeg dela.

Krenuo je za Milerom iz sredi{nje prelazne prostorije niz zakrivljene stepenice. U po~etku mu je te`ina bilatako slaba da je gotovo morao da se otiskuje nadole, koriste}i kao upori{te gelender. Tek kada je stigao dosalona za putnike, na spoljnjem omota~u velikog diska koji se okretao, stekao je dovoljno te`ine da se gotovonormalno kre}e.

Salon je bio preure|en od kada je posljednji put bio tu, a i prili~no oboga}en. Pored uobi~ajenih stolica,malih stolova, restorana i po{te sada su se tu nalazili jo{ berbernica, dragstor, bioskop i du}an sa suvenirima ukome su se prodavali fotografije i slajdovi Mese~evih i planetnih predela, kao i zajam~eno pravi komadi}i'Lunjika', 'Rend`era' i 'Survejora', svi zgodno umetnuti u plastiku i prekomerno skupi.

"Mogu li da vam donesem ne{to dok ~ekate?" upita Miler. "Ukrcavamo se kroz tridesetak minuta.""Voleo bih da dobijem {olju crne kafe - dve kocke {e}era - a i da pozovem Zemlju.""Vrlo dobro, doktore - ja }u vam doneti kafu - a telefoni su tamo."@ivopisne kabine nalazile su se na svega nekoliko jardi od pregrade sa dva ulaza iznad kojih je stajalo :

DOBRO DO[LI U SEKTOR SJEDINJENIH DR@AVA i DOBRO DO[LI U SOVJETSKI SEKTOR. Ispod toga nalazilo seobave{tenje koje je bilo ispisano na engleskom i ruskom, kao i na kineskom, francuskom, nema~kom i {panskom.

MOLIMO VAS, PRIPREMITEPaso{VizuMedicinsko uverenjeDozvolu za prevoz

Deklaraciju o te`ini

Postojala je i prijatna simboli~nost u ~injenici da su putnici, ~im bi pro{li kroz pregradne ulaze, u obasmera, ponovo smeli da se slobodno izme{aju. Grani~nik je tu bio isklju~ivo iz administrativnih razloga.

Uveriv{i se prethodno da je pozivni broj za Sjedinjene Dr`ave i dalje osamdeset jedan, Flojd otkuca svojdvnaestobroj~ani ku}ni broj, umetnu plasti~nu, svenamensku kreditnu karticu u prorez za pla}anje i kroz tridesetsekundi dobi vezu.

Va{ington je jo{ spavao, zato {to je do zore preostalo jo{ nekoliko ~asova, ali on ne}e nikoga ometati.Njegova doma}ica dobi}e poruku sa rekordera ~im se bude probudila.

"Gospo|o Fleming - ovde dr Flojd. @ao mi je {to sam morao tako hitno da krenem. Da li biste, molim vas,pozvali moju kancelariju i zamolili ih da odu po moja kola - nalaze se na aerodromu Dalas, a klju~evi su kodgospodina Bejlija, vi{eg oficira kontrole letenja. Potom pozovite moj klub 'Hajka i lov' i ostavite poruku zasekretara. Neopozivo ne}u biti u prilici da uzmem udela na teniskom turniru narednog vikenda. Prenesite im mojaizvinjenja - bojim se da su ra~unali na mene. Zatim pozovite firmu 'Dauntaun Elektroniks' i recite im da ako videou mojoj radnoj sobi ne bude popravljen do - oh, srede - onda mogu da pokupe tu vra`iju stvar." On zastade da bido{ao do daha, poku{avaju}i da se seti jo{ neke krize ili problema koji bi mogli iskrsnuti tokom narednih dana.

"Ako vam ponestane gotovine, obratite se kancelariji; oni }e mo}i da mi dostave hitne poruke, ali }u jamo`da biti odve} zauzet da odgovorim na njih. Ka`ite deci da ih volim i da }u se vratiti {to pre budem mogao. Oh,do vraga - evo nekog koga ne `elim da vidim - zva}u sa Meseca ako budem mogao - do vi|enja."

Flojd je poku{ao da se iskrade iz kabine, ali bilo je prekasno; ve} je bio prime}en. Ka njemu se uputio,pro{av{i kroz izlaz iz sovjetskog sektora, dr Dimitrij Mojsevi~ iz Akademije nauka SSSR-a.

Dimitrij je spadao me|u Flojdove najbolje prijatelje; i upravo iz tog razloga predstavljao je posljednjuosobu s kojom je ovaj `eleo da razgovara, sada i ovde.

9. [ATL ZA MESECRuski astronom bio je visok, vitak i plav, a po licu li{enom bora nikako se nije moglo videti da ve} ima

pedeset pet godina - od kojih je poslednjih deset proveo u izgradnji d`inovske radio-opservatorije na tamnoj straniMeseca, gde ju je dve hiljade milja ~vrstih stena {titilo od elektronske buke sa Zemlje.

"Hej, Hejvude", re~e on, ~vrsto se rukuju}i. "Ba{ je mali svet. Kako si - i kako su tvoja ljupka de~ica?""Dobro smo", uzvrati Flojd toplo, ali sa malo pometenim izrazom lica. "^esto pri~amo o divnim trenucima

koje si nam priredio letos." Bilo mu je `ao {to ne zvu~i iskrenije; odista su u`ivali u jednonedeljnom odmoru uOdesi sa Dimitrijem za vreme jedne od Rusovih poseta Zemlji.

"A ti - pretpostavljam da ide{ gore?" upita Dimitrij."Ovaj, da - pole}em kroz pola ~asa", uzvrati Flojd. "Poznaje{ li gospodina Milera?"U me|uvremenu, pri{ao im je oficir bezbednosti, ali se zadr`ao na pristojnoj razdaljini, dr`e}i u ruci

plasti~nu ~a{u punu kafe."Razume se. Ali, molim vas, spustite tu {olju, gospodine Miler. Ovo je poslednja prilika dr Flojda da ispije

jedno civilizovano pi}e - nemojte ga rasipati. Ne - insistiram."Krenuli su sa Dimitrijem iz glavnog salona u odeljak za osmatranje i ubrzo su se obreli za stolom, obasjani

prigu{enom svetlo{}u, posmatraju}i pokretnu panoramu zvezda. Svemirska stanica jedan pravila je puni krug zaminut, a centrifugalna sila stvorena njenim sporim okretanjem proizvodila je ve{ta~ku gravitaciju jednakuMese~evoj. Ovo je, kako je ustanovljeno, predstavljalo zgodno srednje re{enje izme|u Zemljine sile te`e ipotpunog odsustva gravitacije; {tavi{e, uslovi koji su vladali na stanici pru`ali su priliku putnicima za Mesec da seaklimatizuju.

Sa one strane gotovo nevidljivog prozora, Zemlja i zvezde nastupale su u be{umnoj povorci. U tomtrenutku, strana stanice na kojoj su se oni nalazila bila je okrenuta od Sunca; u protivnom, bilo bi nemogu}egledati napolje, zato {to bi salon bio zasenjen svetlo{}u. ^ak i ovako, blistavost Zemlje, koja je ispunjavala polaneba, dopu{tala je da se vide samo najsjajnije zvezde.

Ali Zemlja je ~ilela, kako je stanica orbitirala ka no}noj strani planete; kroz nekoliko minuta posta}eogroman crni disk pro{aran svetlosima gradova.

"Dobro", re~e Dimitrij, po{to je brzo ispio prvo pi}e i stao da se zabavlja drugim, "kakve su to pri~e oepidemiji u sektoru Sjedinjenih Dr`ava? Hteo sam na ovom putovanju da svratim tamo. 'Ne, profesore' reko{e mi.'Veoma nam je `ao, ali do daljnjeg je zaveden strogi karantin.' Poku{ao sam sve {to sam mogao, ali bez uspeha.A sad mi ti reci {ta se tamo zbiva."

Flojd zastenja u sebi. I ovo nanovo, pomisli on. [to se pre ukrcam na taj {atl, bi}u sre}niji."Taj... ovaj... karantin predstavlja samo meru predostro`nosti", re~e on obazrivo. "^ak nismo sigurni ni da

li je neophodan, ali smatramo da nema potrebe da rizikujemo.""Ali o kakvoj je to bolesti re~ - kakvi su simptomi? Da li je vanzemaljskog porekla. Da li vam je potrebna

pomo} na{e medicinske slu`be?""Izvini, Dimitrij - dobili smo nalog da za sada jo{ ni{ta ne ka`emo. Hvala na ponudi, ali mo`emo sami da

izi|emo nakraj sa nastalom situacijom.""Hmmm", promrmlja Mojsevi~, o~igledno nimalo uveren. "Izgleda mi neobi~no da tebe, astronoma, {alju

na Mesec da sredi{ stvar oko jedne epidemije.""Ja sam samo biv{i astronom; proteklo je mnogo godina od kada sam se poslednji put bavio pravim

istra`ivanjima. Sada sam nau~ni stru~njak; to zna~i da ne znam ni{ta o bespogovorno svemu.""A zna{ li onda {ta zna~i MNT-1?"Miler se umalo nije ugu{io pi}em, ali Flojd je bio na~injen od ~vr{}e gra|e. Pogledao je starog prijatelja

pravo u o~i i rekao: "MNT-1? Ba{ ~udan izraz. Gde si ga ~uo?""Nije va`no", uzvrati Rus. "Ne mo`e{ me prevariti. Ali ako ste nabasali na ne{to sa ~im ne mo`ete izi}i

nakraj, nadam se da ne}ete dopustiti da bude prekasno pre no {to po~nete da dozivate za pomo}."Miler zna~ajno pogleda u ~asovnik."Ukrcavanje je kroz pet minuta, dr Flojde", re~e on. "Mislim da }e najbolje biti da po|emo."Iako je znao da im je prostalo jo{ dobrih dvadeset minuta, Flojd `urno ustade. ^ak odve} `urno, s

obzirom na samo {estinu Zemljine gravitacije. Uhvatio se za sto u posljednji ~as i tako izbegao poletanje."Drago mi je {to smo se videli, Dimitrij", re~e on, ne odve} uverljivo. "Nadam se da }e{ imati lep put do

Zemlje - pozva}u te ~im se budem vratio."Kada su izi{li iz salona i pro{li kroz proveru na ulazu u ameri~ki sektor, Flojd primeti: "Uf - za dlaku. Hvala

vam {to ste mi pritekli u pomo}.""Znate, doktore", re~e oficir za bezbednost, "nadam se da nije u pravu.""U kom pogledu?""Da se nismo suo~ili sa ne~im {to bi bilo prete{ko za nas.""Upravo to", uzvrati Flojd odlu{no, "imam nameru da ustanovim."^etrdeset pet minuta kasnije 'Arijes-1B', prevoznik za Mesec, odvojio se od stanice. Nije bilo ni traga od

silovitosti i grmljevine osobenih za poletanje sa Zemlje - ve} samo gotovo ne~ujan, udaljen pisak u ~asu kada suniskopogonski mlaznici plazme izbacili u svemir svoje naelektrisane strujnice. Blagi potisak trajao je vi{e odpetnaest minuta, a to nejako ubrzanje ne bi nikoga spre~ilo da se kre}e po kabini. Ali kada se okon~alo, brod vi{enije bio vezan za Zemlju, kao {to je jo{ bio slu~aj dok se nalazio spojen sa stanicom. Prekinuo je gravitacione vezei sada je postao slobodna i nezavisna planeta koja kru`i oko Sunca po vlastitoj orbiti.

Kabina u kojoj se sada Flojd sam nalazio bila je predvi|ena za trideset putnika. Bilo je neobi~no, a iizazivalo je ose}anje usamljenosti, videti sva ta prazna sedi{ta unaokolo, dok se stjuard i stjuardesa - a da se i nepominju pilot, kopilot i dva in`enjera - trude samo oko njega. Sumnjao je da je ijedan ~ovek u istoriji bio takopovla{}eno opslu`ivan, a krajnje je neverovatno da }e se ovako ne{to zbiti u budu}nosti. Prisetio se cini~ne opaskejednog od manje uglednih papa: 'Po{to smo sada stekli papstvo, u`ivajmo u njemu.' Pa, u`iva}e u ovom putu i urazdraganosti beste`inskog stanja. Sa gubljenjem gravitacije nestalo je - bar zakratko - i ve}ine njegovih briga.Neko je jednom kazao da u svemiru mo`ete biti u`asnuti, ali vas tu sigurno ne}e moriti brige. Bilo je to savr{enota~no.

Stjuardesa i stjuard su, kako je izgledalo, re{ili da ga hrane ~itavih dvadeset pet ~asova putovanja, takoda je on stao da bez prestanka odbija ne`eljene obroke. Obedovanje u uslovima odsustva sile te`e nije zadavalopote{ko}e, nasuprot mra~nim predvi|anjima prvih astronauta. Sedeo je za obi~nim stolom za koji su bili pri~vr{}enitanjiri, kao i na la|i koja plovi uzburkanim morem. Sva jela sadr`ala su neki lepljiv sastojak, kako ne bi stala da sedi`u iz tanjira i lebde kabinom. Tako, na primer, svaki odrezak bio je pri~vr{}en za tanjir kakvim gustim sosom, dokje salatu dr`ao pod kontrolom neki prionjiv preliv. Uz malo ve{tine i pa`nje nije bilo mnogo stvari sa kojima sebezbedno nije moglo izi}i nakraj; jedine zabranjene stavke jelovnika bile su tople supe i prekomerno mrvljivi kola~i.Sa pi}ima je, razume se, stajalo druga~ije; sve te~nosti naprosto su morale da se dr`e u plasti~nim tubama zaistiskivanje.

^itavo jedno pokolenje istra`ivanja, u kome su u~estvovali juna~ki, ali neopevani dobrovoljci, posvetilo seprojektovanju klozeta, za koji se sada smatralo da se manje-vi{e bezbedno mo`e koristiti. Flojd ga je ispitao ubrzopo{to je otpo~eo slobodni pad. Obreo se u maloj kabini sa svim pogodnostima obi~nog avionskog toaleta, ali

osvetljenoj crvenom svetlo{}u koja je bila veoma sna`na i neprijatna za o~i. Jedan napis je upadljivim slovimaobjavljivao: VEOMA VA@NO! RADI VLASTITE UDOBNOSTI, PA@LJIVO PRO^ITAJTE OVA UPUTSTVA!

Flojd sede (i dalje je postojala te`nja da se to u~ini, bez obzira na odsustvo sile te`e) i nekoliko putapro~ita napis. Po{to se uverio da nisu uvedene nikakve promene od njegovog poslednjeg putovanja, on pritisnudugme na kome je stajalo START.

Negde u blizini po~e da bruji jedan elektromotor i Flojd oseti kako se kra}e. Dr`e}i se saveta iz napisa, onzatvori o~i i stade da ~eka. Posle jednog minuta prigu{eno se oglasi zvonce i on se osvrnu unaokolo.

Rasveta se sada promenila u umiruju}u ru`i~asto-belu; no, zna~ajnije je bilo to {to se ponovno na{ao poddejstvom gravitacije. Jedino je sasvim slaba{no vibriranje ukazivalo na to da je posredi la`na sila te`e, izazvanakaruselnim okretanjem celog odeljka toaleta. Flojd uze komad sapuna, ispusti ga i stade da posmatra kakousporeno pada; procenio je da centrifugalna sila dosti`e otprilike ~etvrtinu normalne gravitacije. Ali to je bilosasvim dovoljno; na ovaj na~in obezbe|ivalo se da se sve kre}e u dobrom pravcu, da sti`e tamo gde mu je bilomesto.

On pritisnu dugme STOP ZA IZLAZ i ponovo zatvori o~i. Te`ine je lagano nestajalo kako se rotiranjeusporavalo, a zatim se zvonce dva puta oglasi i ponovo se uklju~i crveno svetlo upozorenja. Vrata se potomotvori{e u odgovaraju}i polo`aj da on isklizne iz kabine; obrev{i se napolju, on se, {to je pre mogao, spusti nazastirku. U`ivanje u novini beste`inskog stanja ve} je odavno minulo u njemu i on je bio zahvalan patikama'Velkro' koje su mu omogu}avale da gotovo normalno hoda.

Bilo je mnogo stvari kojima se mogao zabaviti, ~ak i ako ne bi radio ni{ta drugo do sedeo i ~itao. Kada biga zamorili zvani~ni izve{taji, memorandumi i zapisnici, ubacio bi svoju informacionu karticu u kolo za video-novine i obavestio se o poslednjim izve{tajima sa Zemlje. Jedan za drugim, uklju~io bi vode}e svetske elektronskelistove; napamet je znao pozivne brojeve zna~ajnijih, tako da nije morao da se koristi spiskom na pole|ini kartice.Prebaciv{i na kratkoro~nu memoriju jedinice dipleja, dr`ao bi na ekranu naslovnu stranu, brzo prelaze}i pogledompo naslovima i uo~avaju}i one koji ga zanimaju. Svaki od tih naslova imao je dvobroj~anu oznaku; kada biotkucao ta dva broja, pravougaonik veli~ine po{tanske marke ra{irio bi se dok ne bi ispunio ekran, tako da je onbez po muke mogao ~itati test. Kad bi zavr{io, zakratko bi se vratio na celu stranu i odabrao novi naslov zapodrobno ispitivanje.

Flojd se ponekad pitao da li videonovine i fantasti~na tehnologija na kojoj su se one temeljilepredstavljaju polednju re~ u ~ovekovom traganju za savr{enim komunikacijama. Nalazio se duboko u svemiru,udaljuju}i se od Zemlje brzinom od vi{e hiljada milja na ~as, ali ipak je mogao da za svega nekoliko milisekundividi naslove svake novine koju bi po`eleo. (Sama re~ 'novine', koja je pretpostavljala {tampu na hartiji,predstavljala je, razume se, anahronizam u veku elektronike.) Tekstovi su se automatski a`urirali svakog ~asa; ~ak ikada bi se ~itale samo engleske verzije, mogao bi se provesti ~itav `ivot isklju~ivo u apsorbovanju stalnopromenljivog priliva informacija iz novinskih satelita.

Te{ko je bilo zamisliti kako se sistem mogao pobolj{ati ili u~initi primerniji. Ali ranije ili kasnije,podozrevao je Flojd, i on }e zastariti, da bi ga zamenilo ne{to {to je sada u podjednakoj meri nezamislivo kao {tobi videonovine bile Kekstonu ili Gutembergu.

Prela`enje pogledom po tim si}u{nim elektronskim naslovima ~esto je navodilo na jo{ jednu pomisao. [tosu ~udesnija bila sredstva komuniciranja, to su, kako je izgledalo, sadr`aji koji su se njima prenosili izgledali svebezna~ajniji, bezvredniji, mra~niji. Udesi, zlo~ini, prirodne nesre}e i one koje je izazvao ~ovek, pretnje sukobima,sumorni uvodnici - to su i dalje bile okosnice miliona re~i koje su raspr{avane po eteru. No, Flojd se tako|e pitaoda li je sve to ba{ toliko r|avo; novine Utopije, odavno je shvatio, bile bi stra{no dosadne.

S vremena na vreme, kapetan i ostali ~lanovi posade ulazili bi u kabinu i razmenili nekoliko re~i sa njim.Ophodili su se prema svom uva`enom putniku sa strahopo{tovanjem, a nesumnjivo su goreli od znati`elje onjegovoj misiji; me|utim, bili su odve} u~tivi da bi postavili neko pitanje ili makar napravili neku aluziju.

Jedino se, kako je izgledalo, ljupka, mala stjuardesa ose}ala sasvim lagodno u njegovom prisustvu. Kakoje Flojd ubrzo ustanovio, poticala je sa Balija i ponela je sa sobom u svemir deo gracioznosti i tajanstva tog jo{uveliko neukaljanog ostrva. Jedna od najneobi~nijih i naj~arobnijih uspomena sa celog puta bila je njenademonstracija u beste`inskom stanju nekih klasi~nih kretnji balijskog plesa spram dra`esnog, plavo-zelenog srpaZemlje koji lagano kopni.

Kad su se glavne svetiljke u kabini ugasile, usledilo je razdoblje spavanja; Flojd je prethodno vezao ruke inoge elasti~nim pojasevima kako ne bi stao da slobodno lebdi prostorom. Sme{taj mu nije izgledao ba{ udoban -ali u uslovima odsustva gravitacije njegov nepostavljeni le`aj pokazao se znatno prijatni za spavanje i odnajrasko{nijeg du{eka na Zemlji.

Po{to se vezao, Flojd je prili~no brzo utonuo u san, ali se jednom probudio i onako sanjiv i polusvestanna{ao se u ~udu, pometen onim {to ga je okru`ivalo. Za trenutak je pomislio da se obreo usred nekog slaboosvetljenog lampiona; prigu{en sjaj iz okolnih pregradaka stvarao je taj utisak. A onda re~e samome sebi, odlu~noi plodotvorno: "Nastavi da spava{, mom~e. Ovo je samo obi~ni {atl za Mesec."

Kada se probudio, Mesec je zapremao polovinu neba, a manevri ko~enja samo {to nisu po~eli. [irok lukprozora postavljenih u zakrivljenom zidu odeljka za putnike sada je gledao ka otvorenom nebu, a ne ka globusu{to se pribli`avao, tako da on pre|e u kontrolnu kabinu. Tu, na TV ekranima koji su prikazivali stra`nji prizor,mogao je da prati poslednje faze spu{tanja.

Sve bli`e lunarne planine nisu nimalo nalikovale onima sa Zemlje; nedostajale su zaslepljuju}e sne`nekape, zelene, pripijene odore biljnog pokrova, pokretne krune oblaka. Pa ipak, izrazit kontrast svetlosti i senke~inio ih je neobi~no lepim na jedan osoben na~in. Zakoni zemaljske estetike bili su neprimenljivi ovde; ovaj svetoblikovale su i modelirale druga~ije sile od onih {to su dejstvovale na Zemlji - sile koje su tu bile prisutne tokomdugih eona neznanih mladoj, zelenoj Zemlji, sa njenim prolaznim ledenim dobima, njenim morima {to se brzo di`ui spu{taju, njenim planinskin lancima koji se rasta~u poput magle u praskozorje. Ovde je postojala starostnepojamna - ali ne i smrt, po{to Mesec nikada nije `iveo - sve do sada.

Brod koji se spu{tao po~ivao je gotovo ta~no povrh linije {to je razdvajala no} od dana, a pod njima sepru`ao mete` krzavih senki i blistavih, izdvojenih vrhova koji su hvatali prvu svetlost spore lunarne zore. Bilo je tozastra{uju}e mesto za eventualan poku{aj spu{tanja, ~ak i uz svu mogu}u pomo} elektronike; ali oni su se laganopomerali odatle ka no}noj strani Meseca.

A onda Flojd razabra, kada su mu se o~i navikle na slabiju osvetljenost, da no}ni predeli nisu sasvimtamni. Obasjavala ih je utvarna svetlost pri kojoj su se jasno mogli uo~iti vrhovi, doline i ravnice. Zemlja, d`inovskiMese~ev mesec, preplavljivala je tle svojom blistavo{}u.

Na pilotskoj tabli svetiljke su bleskale povrh radarskih ekrana, a brojevi su se pojavljivali i nestajali nadisplejima ra~unara, otkucavaju}i razdaljinu do sve bli`eg Meseca. Od povr{ine ih je delilo jo{ vi{e od hiljadumilja kad se te`ina vratila kao posledica uklju~enja mlaznika koji su otpo~eli sa svojim blagim, ali postojanimusporenjem. Veoma dugo, izgledalo je, Mesec se lagano {irio nebom, Sunce je zaronilo za obzorje i, kona~no,samo jedan d`inovski krater ispunio je vidno polje. [atl je padao ka njegovim sredi{njim vrhovima - i iznenadaFlojd primeti da u blizini jednog od tih vrhova neka blistava svetlost bleska pravilnim ritmom. Na Zemlji je tomogao biti aerodromski far - i on se zagleda u nju, osetiv{i kako mu se ne{to skupilo u grlu. Bio je to dokaz da suljudi vaspostavili jo{ jedno upori{te na Mesecu.

Krater se u me|uvremenu toliko pro{irio da su njegovi bedemi stali da nestaju ispod obzorja, dok su manjikrateri {to su mu prekrivali unutra{njost po~eli da otkrivaju svoju pravu veli~inu. Neki me|u njima, iako su gore izsvemira izgledali si}u{ni, imali su u pre~niku vi{e milja i u njih su se mogli smestiti ~itavi gradovi.

Pod automatskom kontrolom {atl je klizio nadole preko neba obasjanog sjajem zvezda, ka golom predelu{to se svetlucao u sjaju velike Zemlje koja se sada nalazila u tre}oj ~etvrti. Neki glas stao je najednom da poziva,nadja~avaju}i pisak mlaznica i elektronske bipove koji su se javljali i nestajali u kabini.

"Kontrola u Klavijusa 'posebnom ~ertnaest': spu{tate se kako treba. Molimo vas, izvr{ite ru~nu proverustanja stajnog trapa, hidrauli~nog pritiska i pneumati~nosti amortizera."

Pilot stade da okre}e razne prekida~e, po~e{e da bleskaju zelene svetiljke i on uzvrati kontroli uKalavijusu: "Obavljene su sve ru~ne provere. Sve je u redu sa stanjem stajnog trapa, hidrauli~nim pritiskom iamortizerima."

"Potvr|eno", re~e Mesec i spu{tanje se nastavi bez re~i. Iako je bilo jo{ mnogo pri~e, sudeonici urazgovoru bile su ma{ine, ~iji su ble{tavi binarni impulsi saobra}ali hiljadu puta br`e nego {to su njihovisporomisle}i tvorci bili kadri da op{te me|u sobom.

Neki planinski vrhovi ve} su se izdizali iznad {atla; od tla ih je sada delilo svega nekoliko hiljada stopa,tako da je far postao blistava zvezda koja je postojano ble{tala povrh skupine niskih zdanja i neobi~nih vozila.Tokom zavr{ne faze spu{tanja, mlaznici kao da su svirali neku neobi~nu melodiju; impulsno su se uklju~ivali iisklju~ivali, vr{e}i poslednja fina pode{avanja potiska.

Najednom, uskovitlani oblak pra{ine prekri sve, mlaznici se poslednji put oglasi{e i {atl se sasvim blagozaljulja poput ~amca na koji je nai{ao mali talas. Moralo je prote}i nekoliko minuta pre no {to je Flojd uistinumogao da prihvati ti{inu koja ga je sada optakala, kao i slabu silu te`e koja mu je {~epala udove.

Bez ikakvih pote{ko}a i za samo ne{to malo vi{e od jednog dana prevalio je neverovatan put o kome suljudi sanjali dve hiljade godina. Posle normalnog, rutinskog leta on se spustio na Mesec.

10. BAZA KLAVIJUSSa pre~nikom od sto pedeset milja, Klavijus je drugi po veli~ini krater na vidljivoj strani Meseca i le`i u

sredi{tu Ju`nog gorja. Veoma je star; razdoblja vulkanskih aktivnosti i bombardovanja iz svemira i{arala su muo`iljcima zidove i oro{avila dno. Ali od poslednje ere obrazovanja kratera, kada su krhotine iz asteroidnog pojasajo{ tukle po unutra{njim planetama, on je ve} pola milijarde godina `iveo u miru.

No, na njegovoj povr{ini, kao i ispod nje, sada je do{lo do novih, neobi~nih kome{anja, budu}i da je^ovek ovde vaspostavio svoj prvi stalni mostobran na Mesecu. U slu~aju nu`de, baza Klavijus mogla bi bitipotpuno samostalna. Sve neophodnosti za `ivot proizvodile su se iz lokalnih stena, po{to bi one bile prethodnoizdrobljene, zagrejane i hemijski obra|ene. Vodonik, kiseonik, ugljenik, azot, fosfor - svi ti elementi, kao i ve}inadrugih, mogli su se prona}i u unutra{njosti Meseca; jedino je bilo potrebno znati gde tragati za njima.

Baza je predstavljala zatvoreni sistem, poput si}u{nog, delotvornog modela same Zemlje, u sklopu kogasu se reciklirale sve hemikalije `ivota. Atmosfera se pro~i{}avala u ogromnom 'stakleniku' - velikoj, kru`nojprostoriji koja se nalazila neposredno ispod lunarne povr{ine. Pod ble{te}im svetiljkama no}u, odnosnoprofiltriranom Sun~evom svetlo{}u danju, jutra i jutra zdepastih, zelenih biljaka rasla su u toploj, vla`noj atmosferi.Bili su to naro~iti mutantni oblici, odgajani sa svrhom da zasi}uju vazduh kiseonikom i da daju hranu kaonuzproizvod.

Ve}e koli~ine hrane proizvo|ene su u sistemima hemijske obrade i u kulturama algi. Iako je zelena pena,koja je kru`ila jardima providnih plasti~nih cevi, te{ko mogla izgledati privla~no nekom gurmanu, biohemi~ari su jeipak pretvarali u odreske i kotlete koje je tek stru~njak mogao razlikovati od prirodnih.

Hiljadu sto mu{karaca i {est stotina `ena koji su sa~injavali osoblje baze spadali su u red vrhunskiobu~enih nau~nika ili tehni~ara, bri`ljivo odabranih pre no {to su krenuli sa Zemlje. Iako `ivot na Mesecu vi{e nijeznao ni za kakve tegobe, nepogodnosti i povremene opasnosti osobene za rane dane, on je i dalje postavljaoodre|ene psiholo{ke zahteve i nije bio preporu~ljiv za one koji pate od klaustrofobije. Budu}i da je bilo skupo idugotrajno kopati veliku podzemnu bazu u ~vrstoj steni ili zgusnutoj lavi, standardni '`ivotni modul' za jednu osobupredstavljala je prostorija sasvim skromnih razmera - {iroka oko {est stopa, duga~ka deset, a visoka osam.

Sve prostorije bile su ukusno name{tene i veoma su nalikovale na dobre motelske apartmane, sa sofomkoja se mogla pretvoriti u le`aj, televizorom, malom haj-faj opremom i videofonom. [tavi{e, jednostavnim trikomunutra{nje dekoracije, jedan go zid mogao se pritiskom na dugme pretvoriti u uverljiv zemaljski predeo. Na izboruje stajalo osam prizora.

Ova primesa rasko{i bila je tipi~na za bazu, premda se njena neophodnost ponekad te{ko mogla objasnitiljudima na Zemlji. Obuka, prevoz i sme{taj svakog mu{karca i `ene na Klavijusu ko{tali su po sto hiljada dolara;bilo je razumno dodati jo{ malo da se sa~uva njihova psihi~ka uravnote`enost. Ovo nije bila umetnost radiumetnosti, ve} umetnost radi du{evnog zdravlja.

Jedna od privla~nosti `ivota u bazi - a i na Mesecu kao celini - nesumljivo je bila niska sila te`e koja jeizazivala ose}anje op{te ugodnosti. No, ovo je bilo skop~ano sa nekim opasnostima, a i trebalo je da pro|enekoliko nedelja pre no {to bi se do{ljak sa Zemlje prilagodio lokalnoj sredini. Na Mesecu, ljudsko telo moralo jeda stekne ~itav niz novih refleksa. Tu mu je prvi put valjalo da pravi razliku izme|u mase i te`ine.

^ovek koji je na Zemlji te`io sto osamdeset funti verovatno bi sa odu{evljenjem ustanovio da mu naMesecu ukupna te`ina iznosi svega trideset. Sve dok bi se kretao pravolinijski jednoobraznom brzinom, ispunjavalobi ga ~udesno ose}anje lepr{avosti. Ali ~im bi poku{ao da promeni kurs, da skrene za ugao ili da se naglo zaustavi- smesta bi otkrio da su svih sto osamdeset funti njegove mase, ili inercije, jo{ tu. Ona je, naime, bila zauvek data inepromenljiva - istovetna na Zemlji, Mesecu, Suncu ili u slobodnom prostoru. Pre no {to bi se, dakle, ~ovekprikladno navikao na `ivljenje u lunarnoj sredini, bilo je va`no ne izgubiti iz vida da su svi objekti sada {est putatromiji nego {to bi se to moglo pretpostaviti po njihovoj skromnoj te`ini. Bio je to nauk koji se obi~no sticao poslemnogobrojnih sudara i `estokih udaraca, tako da su se starosedeoci na Mesecu dr`ali podalje od prido{lica svedok se ovi ne bi aklimatizovali.

Sa svojim kompleksom radionica, kancelarija, skladi{ta, kompjuterskog centra, generatora, gara`e,kuhinje, laboratorija i postrojenja za proizvodnju hrane, baza Klavijus predstavljala je svet u minijaturi. A po nekojironiji, mnoga ume}a koja su primenjena u izgradnji ovog podzemnog carstva ste~ena su tokom pola stole}ahladnog rata.

Svako ko je ikada radio u nekoj raketnoj bazi ose}ao bi se kao kod ku}e u Klavijusu. Ovde, na Mesecu,primenjivane su iste ve{tine i tehnike podzemnog bivstvovanja, kao i ista za{tita od neprijateljske sredine; no, sve jeto tu imalo miroljubive svrhe. Posle deset hiljada godina ~ovek je kona~no prona{ao ne{to {to je podjednako bilouzbudljivo kao i rat.

Na`alost, ovu ~injenicu jo{ nisu bile shvatile sve nacije.

Planine koje su izgledale tako upadljive neposredno pre spu{tanja sada su tajanstveno i{~ezle, nestav{i savidika iza strmo zakrivljenog lunarnog obzorja. Oko svemirske letelice prostirala se ravna, siva ravnica, blistavoobasjana isko{enom svetlo{}u Zemlje. Iako je nebo, razume se, bilo potpuno crno, mogle su se razabrati samonajsjajnije zvezde i planete ukoliko se o~i ne bi zaklonile od povr{inske ble{tavosti.

Nekoliko veoma neobi~nih vozila kretalo se ka svemirskoj letelici 'Arijes 1B' - kranovi, dizalice, opslu`nikamioni; jedni su bili automatski, dok je drugima upravljao voza~ koji se nalazio u maloj kabini pod pritiskom.Ve}ina ih je i{la na balon-gumama, budu}i da ova glatka, ravna povr{ina nije stvarala pote{ko}e prilikomprevoza; no, jedan tanker se kretao na neobi~nim, gipkim to~kovima koji su se pokazali kao najbolje svenamenskosredstvo za putovanje po Mesecu. Niz ravnih plo~a postavljenih u krug, a svaka od njih zasebno montirana iopremljena oprugom - gipki to~ak raspolagao je mnogim pogodnostima guseni~ara iz koga je izveden.Prilago|avao je svoj oblik i pre~nik terenu po kome se kretao, a za razliku od guseni~ara nastavio bi da dejstvuje~ak i ako bi mu nekoliko delova nedostajalo.

Jedan mali autobus sa produ`enom cevi, sli~nom kratkoj i zdepstoj slonovoj surli, stao je da se prisnopripija uz svemirsku letelicu. Nekoliko sekundi kasnije spolja se za~ula lupa i zveket, a onda je usledio zvuk pi{tanjavazduha u ~asu kada je spoj ostvaren i kada je do{lo do izjedna~avanja pritisaka. Unutra{nja vrata vazdu{nekomore su se otvorila i unutra je u{ao odbor za do~ek.

Predvodio ga je Ralf Halvorsen, upravnik ju`nog podru~ja - koje je obuhvatalo ne samo bazu nego iisturene istra`iva~ke grupe potekle iz nje. Sa njim su bili vo|a nau~ne ekipe, dr Roj Majkls, sedokos, sitangeofizi~ar koga je Flojd poznavao iz ranijih poseta, i jo{ {estorica vi{ih nau~nika i predstavnika upravnog osoblja.Pozdravili su ga sa po{tovanjem i olak{anjem; od upravnika nani`e, bilo je o~igledno da su svi jedva ~ekali da imse uka`e prilika da se malo rasterete briga.

"Veoma mi je milo {to ste sa nama, dr Flojde", re~e Halvorsen. "Jeste li udobno putovali?""Izvrsno", uzvrati Flojd. "Let nije mogao biti bolji. Posada se veoma trudila oko mene."Usledio je uobi~ajeni laki razgovor koji je u~tivost nalagala, dok se autobus udaljavao od svemirske

letelice; prema pre}utnom sporazumu, niko nije pominjao razlog njegove posete. Prevaliv{i hiljadu stopa od mestaza aluniranje, autobus je stigao do velike oznake na kojoj je pisalo:

DOBRO DO[LI U BAZU KLAVIJUSAstronauti~ke in`enjerijske jedinice SAD1994.

Vozilo potom stade da se spu{ta u jedan usek kojim ubrzo sti`e ispod nivoa tla. Masivna vrata otvori{e sepred njima, a onda se zatvori{e iza njih. To se dogodilo jo{ jednom, pa jo{ jednom. Kada su se poslednja vratazatvorila, razlegla se silna tutnjava vazduha i oni su se ponovo obreli u atmosferi, u sredini baze koja jeomogu}avala da se od ode}e nosi samo ko{ulja sa kratkim rukavima.

Posle kratkog prolaska kroz tunel pun cevi i kablova, u kome su {uplje odjekivala ritmi~ka kucanja ilupkanja, stigli su do upravnog sektora i Flojd se ponovo obreo u poznatoj sredini pisa}ih ma{ina, kancelarijskihra~unara, `enskog pomo}nog osoblja, zidnih mapa i telefonske zvonjave. Kada su zastali pred vratima na kojimaje pisalo UPRAVNIK, Halvorsen re~e diplomatski: "Dr Flojd i ja do}i }emo u salu za konferencije za nekolikominuta."

Ostali klimnu{e i promrmlja{e ne{to u glas saglasnosti, a zatim se udalji{e niz hodnik. Ali pre no {to jeHalvorsen stigao da uvede Flojda u svoju kancelariju, dogodilo se ne{to nepredvi|eno. Vrata su se otvorila i jednamala prilika jurnu ka upravniku.

"Tata! Bio si gore! A obe}ao si da }e{ i mene povesti!""De, de, Dajana", odvrati Halvorsen ljutito i ne`no u isti mah, "jedino sam ti kazao da }u te povesti ako

budem mogao. Ali imao sam puno posla oko do~eka dr Flojda. Pozdravi se sa njim - upravo je stigao sa Zemlje."Devoj~ica - Flojd je procenio da ima oko osam godina - pru`i mlitavu ruku. Njeno lice izgledalo mu je

neodre|eno poznato i Flojd najednom postade svestan da ga upravnik posmatra nekako neobi~no, osmehuju}i sepri tom. Gotovo se trgao od iznena|enja kada se prisetio {ta je posredi.

"Ne mogu da verujem!" uzviknu on. "Kada sam poslednji put bio ovde, ona je bila jo{ beba!""Pro{le nedelje proslavila je ~etvrti ro|endan", uzvrati Halvorsen ponosno. "Deca brzo rastu pri ovoj niskoj

sili te`e. Ali zato ne stare brzo - `ive}e du`e od nas."

O~aran, Flojd se zagleda u samouverenu mladu damu, zapaziv{i njeno dra`esno dr`anje i neuobi~ajenotanan sklop kostiju. "Milo mi je {to smo se ponovo videli, Dajana", re~e on. A onda ga ne{to - mo`da pukaznati`elja, a mo`da u~tivost - nagna da doda: "Da li bi ti se dopalo da ode{ na Zemlju?"

O~i joj se zapanjeno razroga~i{e; a potom ona `ustro odmahnu glavom."Tamo je gadno; povredi{ se ako padne{. Osim toga, ima premnogo ljudi."Dobili smo, dakle, re~e Flojd u sebi, prvo pokolenje svemiraca; bi}e ih sve vi{e u potonjim godinama.

Iako je postojalo ne{to tu`no u toj pomisli, u njoj je tako|e bilo nade. Kad se Zemlja pretvori u ukro}en i spokojan,a mo`da i pomalo dosadan svet, i dalje }e biti izazova za one koji vole slobodu, za tvrdokorne pionire i nemirnepustolove. Ali njihova oru|a vi{e ne}e biti sekira i pu{ka, kanu i kola sa arnjevima; umesto toga, na raspolaganju}e im stajati nuklearna elektrana, pogon na plazmu i hidroponske farme. Brzo se pribli`avao ~as kada }e Zemlja,kao sve majke, morati da se oprosti od svoje dece.

Uz me{avinu pretnji i obe}anja Halvorsen je nekako uspeo da se otarasi upornog potomka i da najzaduvede Flojda u kancelariju. Upravnikova odaja imala je tek oko petnaest kvadratnih stopa, ali u njoj su ipak bilisme{teni sva oprema i svi simboli statusa jednog tipi~nog {efa odeljenja sa godi{njim prihodom od pedeset hiljadadolara. Potpisane fotografije va`nih politi~ara - uklju~uju}i predsednika Sjedinjenih Dr`ava i generalnog sekretaraUjedinjenih Nacija - ukra{avale su jedan zid, dok su prete`an deo drugog prekrivali potpisani snimci slavnihastronauta.

Flojd utonu u udobnu ko`nu fotelju i uze ponu|enu ~a{u '{erija', proizvedenog u lunarnim biolo{kimlaboratorijama. "Kako stoje stvari, Ralfe?" upita Flojd, najpre oprezno srknuv{i pi}e, a potom potegav{i bezustru~avanja.

"Nije lo{e", uzvrati Halvorsen. "No, postoji ne{to {to bi trebalo da zna{ pre no {to po|e{ tamo.""[ta je posredi?""Pa, mislim da bi se to moglo opisati kao moralni problem", re~e Halvorsen, uzdahnuv{i."Oh?""Jo{ nije ozbiljno, ali }e uskoro postati.""Blokada vesti", re~e Flojd ravnim glasom."Ta~no", uzvrati Halvorsen. "Mojim ljudima to sve te`e pada. Uostalom, ve}ina ih ima porodice na Zemlji;

tamo se sigurno misli da su svi mrtvi od neke zaraze na Mesecu.""@ao mi je zbog toga", re~e Flojd, "ali nismo uspeli da smislimo nijedan bolji paravan, a ovaj je do sada

bio delotvoran. Uzgred budi re~eno, sreo sam Mojsevi~a u svemirskoj stanici; ~ak je i on naseo.""To bi trebalo da usre}i one iz bezbednosti.""Nemaju ba{ razloga da budu odve} sre}ni, budu}i da je on ~uo za MNT-1; vesti su negde procurile. Ali

ne mo`emo da damo nikakvu izjavu sve dok ne saznamo {ta je ta vra`ija stvar i da li iza nje mo`da stoje na{ikineski prijatelji."

"Dr Majkls smatra da ima odgovor na to. Jedva ~eka da ti ga saop{ti"Flojd ispi ~a{u do dna. "A ja jedva ~ekam da ga ~ujem. Po|imo."

11. NEPRAVILNOSTKonferencija je dr`ana u velikoj, pravougaonoj sali u koju se bez tiskanja moglo smestiti stotinu ljudi. Bila

je opremljena najnovijim opti~kim i elektronskim displejima i po svoj prilici bi li~ila na uzornu salu za konferencijeda nije bilo mnogobrojnih postera, 'pin-ap' fotografija, objava i amaterskih slika koji su ukazivali na to da se tunalazilo sredi{te lokalnog kulturnog `ivota. Flojdu je posebno pala u o~i zbirka oznaka, o~igledno bri`ljivosakupljana, u koju su ulazile i takve poruke kao {to su: MOLIMO VAS, NE GAZITE TRAVU... ZABRANJENOPARKIRANJE PARNIM DANIMA... DEFENSE DE FUMER... ZA PLA@U... PRELAZ STOKE... ZAUSTAVNA TRAKA i NEHRANI @IVOTINJE. Ako su ovi znaci bili pravi - a tako su svakako izgledali - njihov prevoz sa Zemlje stajao je~itavo malo bogatstvo. Postojao je izvestan dirljiv prkos u vezi sa njima; na ovom negostoljubivom svetu ljudi su jo{mogli da zbijaju {ale na ra~un stvari koje su bili prinu|eni da ostave za sobom - i koje njihovoj deci nikada ne}enedostajati.

Skupina od ~etrdeset ili pedeset ljudi ~ekala je Flojda i svi u~itivo usta{e kada je on u{ao iza upravnika.Klimnuv{i nekolicini poznatih lica, Flojd pro{aputa Halvorsenu: "Hteo bih da ka`em nekoliko re~i pre no {to po~nezvani~ni deo konferencije."

Flojd sede u prvi red, dok se upravnik pope na govornicu i pre|e pogledom po okupljenoj publici."Dame i gospodo", po~e Halvorsen, "uop{te ne moram da vam skrenem pa`nju na to da je ovo izuzetno

va`an trenutak. Veoma nam je milo {to je me|u nama i dr Hejvud Flojd. Svi ga znamo po ~uvenju, a mnogi ga i

li~no poznaju. Upravo je stigao posebnim letom sa Zemlje i pre konferencije `eleo bi da nam uputi nekoliko re~i.Dr Flojd."

Flojd se pope na govornicu pra}en u~tivim pljeskom, uz osmeh osmotri publiku i po~e: "Hvala - ho}usamo ovo da ka`em. Presednik me je zamolio da vam prenesem njegovo duboko uva`avanje za va{ izuzetan trud;iskreno se nadamo da }emo uskoro mo}i da ga obelodanimo. Sasvim sam svestan", nastavi on oprezno, "da nekime|u vama - mo`da ve}ina - dr`e do toga da kona~no bude podignut zastor spu{ten iz razloga bezbednosti; kadabiste mislili druga~ije, ne biste bili nau~nici."

Kraji~kom oka osmotrio je dr Majklsa, ~ije je lice bilo pomalo naborano, tako da je do izra`aja do{aoduga~ak o`iljak na desnom obrazu - po svoj prilici posledica nekog nesre}nog slu~aja u svemiru. Dobro je znaoda geolog `estoko protestvuje zbog onoga {to je nazvao 'besmislena igra `andara i lopova'.

"Ali voleo bih da vas podsetim", nastavi Flojd, "da smo ovde suo~eni sa krajnje izvanrednom situacijom.Moramo biti bespogovorno sigurni u ~injenice kojima raspola`emo; ako sada pogre{imo, mo`da se ne}e ukazatidruga prilika - te vas u to ime molim da poka`ete jo{ samo malo strpljenja. To su tako|e predsednikove `elje.

Ovo je sve {to imam da vam ka`em. Sada sam spreman za va{ izve{taj."On se vrati do svog sedi{ta; upravnik re~e: "Velika hvala, dr Flojde", a zatim klimnu, pomalo osorno,

prema vo|i nau~ne ekipe. Na ovaj znak, dr Majkls se pope na govornicu i svetla se prigu{i{e.Na ekranu blesnu jedna fotografija Meseca. U samom sredi{tu diska nalazio se blistavi, beli, kraterski

prsten iz koga se pru`ala upadljiva zrakasta {ara. Izgledalo je u potpunosti kao da je neko prosuo vre}u bra{na policu Meseca i ono se razletelo u svim pravcima.

"Ovo je Tiho", re~e Majkls, pokazav{i prema sredi{njem krateru. "Na ovoj fotografiji snimljenoj odozgoTiho je jo{ uo~ljiviji i izrazitiji nego kada se posmatra sa Zemlje; tada je sme{ten blizu ruba Meseca. Ali osmotren izovog ugla - pravo iznad sa visine od hiljadu milja - vidite kako preovla|uje celom poluloptom."

Dopustio je Flojdu da dobro pogleda nepoznat izgled poznatog objekta, a onda nastavi: "Tokom pro{legodine obavljali smo magnetska osmatranja ovog podru~ja iz satelita na niskoj orbiti. Stvar je okon~ana tek premesec dana, a evo ishoda - karta kojom su zapo~ele sve nevolje."

Na ekranu blesnu nova slika; izgledala je kao topografska karta, ali je pokazivala snagu magnetnogpolja, a ne nadmorsku visinu. Najve}im delom, linije su i{le prili~no uporedo i bile su veoma razmaknute; ali ujednom uglu karte iznenada su postajale zbijenije, obrazuju}i niz koncentri~nih krugova - {to je nalikovalo {ari~vora u komadu drveta.

^ak je i nevi~nom oku bilo jasno da se ne{to neobi~no zbilo sa Mese~evim magnetnim poljem na tompodru~ju; u dnu karte stajalo je ispisano velikim slovima: MAGNETSKA NEPRAVILNOST TIHO - JEDAN (MNT-1).U gornjem desnom uglu bilo je otisnuto: STROGO POVERLJIVO.

"U prvi mah, pomislili smo da je tu izbila na povr{inu neka magnetna stena, ali tome su se protivili svigeolo{ki nalazi. Isto tako, ~ak ni veliki meteorit sazdan od nikla i gvo`|a ne bi mogao da izazove tako sna`nopolje; odlu~ili smo stoga da malo ispitamo stvar.

Prva ekipa nije otkrila ni{ta - samo uobi~ajeni ravan teren prekriven veoma tankim slojem Mese~evepra{ine. Izbu{ili su rupu u samom sredi{tu magnetnog polja da bi pribavili uzrok jezgra za izu~avanje. Na dubiniod dvadeset stopa bu{ilica se zaustavila. I tako, izvi|a~ka ekipa po~ela je da kopa - {to nimalo nije lak posao uskafandrima, uveravam vas.

Ono {to su tamo na{li nagnalo ih je da se `urno vrate u bazu. Poslali smo ve}u ekipu, sa boljomopremom. Kopali su dve nedelje - a ishod toga znate."

Zatamnjena sala za konferencije postade najednom utihla i puna i{~ekivanja dok se slika na ekranumenjala. Iako su je svi videli mnogo puta, nije bilo nikog ko se nije nagnuo malo napred, nadaju}i se da }e uo~itinove pojedinosti. Na Zemlji i Mesecu, ni stotinu ljudi nije do sada imalo tu povlasticu da baci pogled na ovufotografiju.

Na njoj se video jedan ~ovek u jarkocrvenom i `utom skafandru kako stoji na dnu iskopane rupe, dr`e}igeometrijsku {ipku razdeljenu u decimetre. Bilo je o~igledno da je snimak na~injen u toku no}i i da je mogaopoticati sa ma kog dela Meseca ili Marsa. No, nijedna planeta do sada nije iznedrila takav prizor.

Objekat pred kojim je pozirao ~ovek u skafandru predstavljao je okomitu plo~u od nekog kao ugalj crnogmaterijala, visoku oko deset stopa, a pet {iroku: Flojda je podsetila, pomalo zloslutno, na d`inovsku nadgrobnuplo~u. Savr{eno o{trih ivica i simetri~na, bila je toliko crna da je izgledalo kao da je progutala svetlost {to pada nanju; nije bilo nikakvih povr{inskih pojedinosti. Ni po ~emu se nije moglo ustanoviti da li je na~injena od kamena,metala ili plastike - ili mo`da od nekog materijala potpuno nepoznatog ~oveku.

"MNT-1", objavi dr Majkls, gotovo smerno. "Izgleda potpuno nov, zar ne. Ne mogu ni{ta prebaciti onimakoji su pomislili da je star svega nekoliko godina, te su ga tako doveli u vezu sa tre}om kineskom ekspedicijom iz1998. Ali ja nikada nisam u to poverovao - a sada smo kadri da mu ta~no procenimo starost na osnovu lokalnihgeolo{kih nalaza.

Moje kolege i ja, dr Flojde, spremni smo da stavimo na kocku svoj ugled. MNT-1 nema nikakve veze saKinezima. U stvari, on nema nikakve veze ni sa celom ljudskom rasom - jer kada je bio zakopan, ljudi jo{ uop{tenisu postojali.

Vidite, star je pribli`no tri miliona godina. Ono {to vam sada stoji pred o~ima predstavlja prvi dokaz opostojanju vanzemaljskog inteligentnog `ivota."

12. PUTOVANJE PRI SVETLOSTI ZEMLJEPODRU^JE MAKROKRATERA: Pru`a se ju`no gotovo od sredi{ta vidljive strane Meseca i isto~no od

podru~ja sredi{njih kratera. Gusto pro{arano udarnim kraterima; ve}ina ih je velika, a me|u njima je i najve}i naMesecu; na severnom delu neki krateri su naprsli od udara pri nastajanju Mare Imbriuma. Neravna povr{inagotovo posvuda, izuzev na dnu nekih kratera. Prete`an deo povr{ine pod nagibom, uglavnom izme|u 10 stepeni i12 stepeni; dna nekih kratera pribli`no ravna.

SPU[TANJE I KRETANJE: Spu{tanje na~elno ote`ano zbog neravnog terena pod nagibom; manje ote`anona ravnom dnu nekih kratera. Kretanje mogu}e gotovo svuda, ali potreban izbor mar{rute; manje ote`ano naravnom dnu nekih kratera.

GRA\ENJE: Na~elno umereno ote`ano zbog nagiba i mnogobrojnih velikih blokova od drobljivogmaterijala; kopanje u lavi ote`ano na dnu nekih kratera.

TIHO: Krater nastao po obrazovanju mora; pre~nik 54 milje, obod 7.900 stopa iznad okolnog terena;dno duboko 12.000 stopa; najistaknutiji zrakasti sistem na Mesecu; neki zraci pru`aju se preko 500 milja.

(Izvod iz 'Posebne in`enjerijske studije povr{ine Meseca', kancelarija vo|e in`enjerijske ekipe, vojnoodeljenje. 'U. S. Geological Survey', Va{ington, 1961.)

Pokretna laboratorija koja je hitala preko kraterske ravnice brzinom od pedeset milja na sat prili~no jenalikovala na prekomerno veliku stambenu prikolicu postavljenu na osam gipkih to~kova. No, ona je bila znatnovi{e od toga; predstavljala je samostalnu bazu u kojoj je dvadestoro ljudi moglo da `ivi i radi vi{e nedelja. U stvari,bio je to svemirski brod koji se kretao po tlu - a u slu~aju nu`de mogao je ~ak i da poleti. Ukoliko bi nai{la napukotinu ili kanjon koji se zbog veli~ine ne bi mogao zaobi}i ili ~iji prekomerno strmi obronci ne bi omogu}avaliulazak, ona bi mogla da presko~i preko prepreke, osloniv{i se na svoja ~etiri donja mlaznika.

Gledaju}i kroz prozor, Flojd je video kako se pred njim pru`a jasno uo~ljiv trag; na desetine vozila tu je zasobom ostavilo ~vrsto otisnut beleg u drobljivoj Mese~evoj povr{ini. Na pravilnim razmacima du` te pruge bile supostavljene visoke, tanke {ipke koje su imale po jednu bleskaju}u svetiljku. Niko se nije mogao izgubiti na putuduga~kom dve stotine milja od baze Klavijus do MNT-1, bez obzira na okolnost {to je jo{ bila no} i {to je doizlaska Sunca preostalo vi{e ~asova.

Zvezde na svodu bile su tek malo svetlije, ili mnogobrojnije, nego za vedrih no}i na visoravnima NovogMeksika ili Kolorada. No, postojale su dve stvari na tom kao ugalj crnom nebu koje su odagnavale svaki privid daje tu posredi Zemlja.

Prva je bila sama Zemlja - blistavi svetionik {to je po~ivao povrh severnog obzorja. Svetlost koja se slivalasa te d`inovske polulopte bila je na desetine puta blistavija nego ona kojom se odlikovao puni Mesec i optakala jesvekoliki predeo hladnom, plavo-zelenom fosforescentno{}u.

Druga nebeska prilika bila je slaba{na, biserna kupa svetlosti koja je isko{eno stajala na isto~nom delusvoda. Postajala je sve svetlija ka obzorju, nagove{tavaju}i velike vatre {to su stajale skrivene tik ispod rubaMeseca. Tu se raskriljavala bleda slava koju nijedan ~ovek nije imao prilike da vidi sa Zemlje, osim za vremekratkotrajnog potpunog pomra~enja. Bila je to korona, vesnik lunarne zore, koja je obznanjivala da }e Sunceuskoro obasjati ovu usnulu zemlju.

Sede}i sa Halvorsenom i Majklsom u prednjoj osmatra~nici, neposredno ispod voza~evog mesta, Flojdzate~e samoga sebe kako se u mislima neprekidno vra}a na onaj bezdan od tri miliona godina koji se upravootvorio pred njim. Kao i svi nau~no pismeni ljudi, on je bez pote{ko}a baratao i znatno du`im razdobljima - ali onasu se odnosila jedino na kretanja zvezda i spore cikluske be`ivotne Vaseljene. Um ili inteligencija tu nisu biliupleteni; ti eoni bili su li{eni svega {to je moglo dejstvovati na ose}anja.

Tri miliona godina! Beskrajno zgusnuta panorama pisane istorije, sa svojim carstvima i kraljevima, svojimtrijumfima i tragedijama, jedva da je zapremala hiljaditi deo tog nepojamnog vremenskog razmaka. Ne samo^ovek, nego i ve}ina `ivotinja koje sada `ive na Zemlji nisu ~ak ni postojali kada je ta crna zagonetka tako pomnobila zakopana ovde, u najblistavijem i najspektakularnijem od svih kratera na Mesecu.

U to da je bila zakopana, sasvim hotimice, dr Majkls uop{te nije sumnjao, "U prvi mah", objasnio je on,"nadao sam se da plo~a mo`da ozna~ava polo`aj nekog podzemnog ustrojstva, ali na{a najnovija istra`ivanjaodbacila su tu mogu}nost. Stvar po~iva na {irokoj platformi od istog crnog materijala, dok se ispod prostirejednoli~na stena. Ta... stvorenja... koja su je sazdala `elela su da obezbede da ostane postojana i otporna na sveporeme}aje, izuzev najja~ih mesecotresa. Gradili su za ve~nost."

U Majklsovom glasu ose}alo se likovanje, ali i tuga; ni Flojd nije bio po{te|en ovog dvojstva. Kona~no,do{lo se do odgovora na jedno od ~ovekovih najstarijih pitanja; ovde se nalazio dokaz, izvan svake sumnje, daVaseljena nije iznedrila jedino ljudsku inteligenciju. No, uz svest o tome i{lo je i bolno saznanje o ogromnostiVremena. Ma {ta bilo to {to je minulo ovuda, proma{ilo je ~ove~anstvo za stotinu hiljada pokolenja. A mo`da je,re~e Flojd u sebi, ba{ dobro {to je tako ispalo. Pa ipak - {ta smo sve mogli nau~iti od stvorenja kadrih daprevaljuju svemirske razdaljine, u vreme dok su na{i preci jo{ `iveli na drve}u!

Nekoliko stotina jardi ispred, povrh Mese~evog neobi~no bliskog obzorja uzdizala se jedna oznaka. Unjenoj osnovi nalazila se konstrukcija u obliku {atora prekrivena blistavom srebrnom folijom, o~igledno za{titom od`estoke dnevne toplote. Dok je autobus promicao pokraj nje, Flojd je do{ao u priliku da pri blistavoj svetlostiZemlje pro~ita napis:

OSTAVA ZA SLU^AJ NU@DE br. 320 kg te~nog kiseonika10 kg vode20 pakovanja hrane tipa 41 kutija pribora tipa B1 oprema za opravku skafandra! TELEFON !

"Jeste li pomislili na ovo?" upita Flojd, pokazav{i kroz prozor. "Mo`da je posredi ostava za slu~aj nu`dekoju je tu ostavio pohod {to se vi{e nikada nije vratilo?"

"Nije isklju~eno", priznade Majkls. "Magnetno polje ozna~ava ta~an polo`aj, tako da se lako mo`eprona}i. Ali prili~no je mala - u nju ba{ ne mo`e da stane premnogo zaliha."

"Ko zna?" ume{a se Halvorsen. "Ni{ta nam, naime, ne govori koliko su oni veliki. Mo`da nisu vi{i od {estin~a, u kom slu{aju bi ova stvar odgovarala zgradi od dvadeset ili trideset spratova."

Majkls odmahnu glavom. "Isklju~eno", usprotivi se on. "Ne mogu da postoje sasvim mala inteligentnastvorenja; neophodna je odre|ena minimalna veli~ina mozga."

Majkls i Halverson, Flojd je zapazio, ~esto zastupaju suprotna stanovi{ta, ali, kako je izgledalo, ovaokolnost nije bila uzrok li~ne netrpeljivosti ili trvenja me|u njima. Me|usobno su se uva`avali, bez obzira na to dali se u ne~emu sla`u ili ne.

U svakom slu~aju, kada je posredi bila priroda MNT-1, saglasnost nije postojala ni znatno {ire - pa ~ak niu pogledu naziva ovog artefakta: neki su se radije opredeljivali za 'Monolit u Tihou', ~ime se ipak zadr`avao jedandeo skra}enice. Tokom {est ~asova od kako se spustio na Mesec, Flojd je imao prilike da ~uje desetak teorija, alise nije opredelio ni za jednu od njih. Svetili{te, topografski obele`iva~, grob, geofizi~ki ure|aj - to su bilenajzastupljenije pretpostavke, a neki od onih {to su ih zastupali ~inili su to veoma strastveno. Sklopljeno je ve}mnogo opklada, tako da }e prili~no novca promeniti vlasnika kada se istina kona~no obelodani - ako do toga,razume se, uop{te do|e.

Do sada se ~vrsti, crni materijal plo~e opirao svim prili~no blagim nastojanjima Majklsa i njegovih kolegada se domognu uzoraka. Oni nisu sumnjali u to da bi laserski snop mogao da prore`e plo~u - jer, svakako, ni{tase nije moglo odupreti toj zastra{uju}oj usredsre|enosti energije - ali odluka o pribegavanju tako silovitim meramabila je prepu{tena Flojdu. On je ve} odlu~io da se najpre poku{a sa rendgenskim zracima, soni~nim sondama,neutronskim snopovima i svim drugim nerazornim sredstvima istra`ivanja pre no {to se pribegne te{koj artiljerijilasera. Bio bi to pravi varvarski ~in uni{titi ne{to {to niste u stanju da razumete; ali mo`da su ljudi uistinu bili varvariu pore|enju sa stvorenjima koja su na~inila tu stvar.

A odakle su mogli sti}i? Da ne poti~u sa samog Meseca? Ne, to je bilo sasvim nemogu}e. Da je ikadapostojao domoroda~ki `ivot na ovom golom i jalovom mestu, on bi bio uni{ten tokom poslednje epoheobrazovanja kratera, kada se prete`an deo lunarne povr{ine nalazio u stanju crvenog usijanja.

Sa Zemlje? Vrlo neverovatno, premda mo`da ne i potpuno nemogu}e. Bilo koja razvijena zemaljskacivilizacija - po svoj prilici ne-ljudska - u razdoblju pleistocena ostavila bi mnogo drugih tragova svog postojanja.O tome bismo ve} sve znali, pomisli Flojd, znatno pre no {to smo stigli na Mesec.

Preostaju, dakle, dve mogu}nosti - planete i zvezde. Svi nalazi su se, me|utim, protivili mogu}nostipostojanja inteligentnog `ivota negde drugde u Sun~evom sitemu - {tavi{e, bilo kakvog `ivota, izuzev na Zemlji iMarsu. Unutra{nje planete bile su odve} tople, a spoljnje prekomerno hladne, osim ako ne biste zaronili u njihoveatmosfere do dubina gde su se pritisci peli na mnogo stotina tona po kvadratnom in~u.

Posetioci su, zna~i, po svoj prilici do{li sa zvezda - premda je to izgledalo jo{ neverovatnije. Podigav{ipogled prema sazve`|ima posejanim po abonosnom lunarnom nebu, Flojd se priseti koliko su samo puta njegovekolege nau~nici 'dokazali' da je me|uzvezdani let nemogu}. Putovanje od Zemlje do Meseca i dalje izgledalo jeveoma upe~atljivo; ali najbli`a zvezda nalazila se na stotinu miliona puta ve}oj razdaljini... Razmi{ljati o tomezna~ilo je samo tra}iti vreme; morao je da sa~eka dok se ne sakupi jo{ nalaza.

"Molim vas, pri~vrstite pojaseve na sedi{tu i obezbedite od pomicanja sve slobodne predmete", oglasi seiznenada zvu~nik u kabini. "Pribli`avamo se nagibu od ~etrdeset stepeni."

Na obzorju su se pojavila dva obele`iva~a sa treperavim svetlima i autobus se zaputi izme|u njih. Flojd tek{to je podesio bezbednosne pojaseve, kada vozilo pre|e rub uistinu stra{nog nagiba i stade da se spu{taduga~kom nizbrdicom, prekrivenom o{trim gromadama, koja je bila podjednako strma kao i ku}ni krov. Isko{enasvetlost Zemlje, koja je dopirala iza njih, sada je veoma slabo osvetljavala predeo, tako da su bili uklju~enireflektori na autobusu. Pre mnogo godina, Flojd je imao priliku da stoji na rubu grotla Vezuva i da odatleposmatra krater; lako je mogo zamisliti da sada ponire u njega, a taj ose}aj nije bio nimalo prijatan.

Spu{tali su se jednom od unutra{njih terasa Tihoa, koja je postajala vodoravna nekih hiljadu stopa ni`e.Dok su i{li obronkom, Majkls pokaza preko velikog prostranstva ravnice koja se sada raskriljavala pod njima.

"Eno ih", uzviknu on. Flojd klimnu; ve} je zapazio skupinu crvenih i zelenih svetala nekoliko milja ispred inije skidao pogled sa njih dok se autobus lagano spu{tao niz strminu. Veliko vozilo o~igledno se besprekornonalazilo pod kontrolom, ali on nije predahnuo sve dok se nisu ponovo na{li na ravnom tlu.

Sada je uspeo da razabere, blistavu poput srebrenih mehurova pri svetlosti Zemlje, grupu kupola podpritiskom - privremena skloni{ta u kojima su bili sme{teni radnici {to su tu radili. U blizini se nalazio radio-toranj, auz to i oprema za bu{enje, skupina parkiranih vozila i velika gomila izlomljene stene, po svoj prilici materijal koji jeiskopan da bi se obelodanio monolit. Taj mali bivak u divljini izgledao je krajnje samotan i veoma podlo`andejstvu prirodnih sila {to su be{umno delovale unaokolo. Nije bilo nikakvog znaka `ivota, ba{ kao ni nagove{tajaza{to su ljudi do{li ovamo, tako daleko od doma.

"Mo`ete nazreti krater", re~e Majkls. "Tamo, desno - oko sto stopa od radio-antene."Tu smo, dakle, pomisli Flojd, dok je autobus prolazio pokraj kupola pod pritiskom, pribli`uju}i se ivici

kratera. Bilo mu se ubrzalo kada se nagao napred da bi bolje video. Vozilo je oprezno stalo da se spu{ta rampomod utabane stene u unutra{njosti kratera. I tu, ba{ kao {to je video na fotografijama, nalazio se MNT-1.

Flojd se upilji, za`mirka, odmahnu glavom, pa se ponovo zagleda. ^ak i pri blistavoj svetlosti Zemlje biloje te{ko videti jasno objekt; prvi utisak koji je stekao bio je da mu je pred o~ima ravan pravougaonik koji kao da jeise~en iz ve}eg komada indiga; izgledalo je kao da je potpuno li{en debljine. Razume se, posredi je bila opti~kavarka; iako je posmatrao ~vrsto telo, ono je odra`avalo tako malo svetlosti da mu je mogao videti samo obrise.

Me|u putnicima je vladao potpuni muk dok se autobus spu{tao u krater. Ispunjavalo ih jestrahopo{tovanje, ali i neverica - naprosto su odbijali da poveruju da je mrtvi Mesec od svih svetova mogao daiznedri ovo fantasti~no iznena|enje.

Autobus se zaustavio na dvadeset stopa od plo~e, i to sa njene naj{ire strane, tako da su svi putnici moglida je dobro osmotre. No, izuzev geomertijski savr{enog oblika, malo se {ta drugo moglo zapaziti. Nigde nijepostojalo nikakvo obele`je, niti je krajnja, abonosna tmastost monolita ma gde bila naru{ena. Bila je to samakristalizacija no}i i Flojd se za trenutak zapita da li bi to ipak mogla biti neka izuzetna prirodna formacija koju susazdali plamenovi i pritisci {to su sudelovali u stvaranju Meseca. Ali ta daleka mogu}nost, znao je, ve} je bilaispitana i odba~ena.

Na neki signal, reflektori postavljeni po ivici kratera slo`no se upali{e i sjajna svetlost Zemlje namah bipotrta znatno sna`nijom blistavo{}u. U lunarnom vakuumu snopovi su, razume se, bili potpuno nevidljivi;

obrazovali su preklapaju}e elipse zaslepljuju}e beline, usredsre|ene na monolit. Na mestima gde su ga dodirivale,njegova abonosna povr{ina kao da ih je gutala.

Pandorin kov~eg, pomisli Flojd, uz iznenadno naviranje slutnje - koji ~eka da ga otvori radoznao ^ovek.[ta li }e samo prona}i unutra?

13. SPORO SVITANJEGlavna kupola pod pritiskom kod mesta na kome se nalazio MNT-1 imala je u pre~niku samo dvadeset

stopa, tako da je unutra bilo neugodno sku~eno. Autobus, koji je sa njom bio povezan preko jedne od dvevazdu{ne komore, malo je pove}ao raspolo`ivi prostor, {to je i te kako bilo dobrodo{lo.

U poluloptastom balonu sa dvostrukim zidovima `ivelo je, radilo i spavalo {estoro nau~nika i tehni~arakoji su bili stalno uklju~eni u projekat. Tu je tako|e bio sme{ten prete`an deo njihove opreme i ure|aja, sve zalihekoje se nisu mogle ostaviti u vakumu napolju, kuhinjska, kupatilska i klozetska postrojenja, geolo{ki uzorci i jedanmali TV ekran posredstvom koga se lokalitet mogao dr`ati pod stalnim nadzorom.

Flojd se nije iznenadio kada je Halvorsen izabrao da ostane u kupoli; on je izlo`io svoje stanovi{te uzzavidnu iskrenost.

"Za mene je skafander nu`no zlo", rekao je upravnik. "Obla~im ga samo ~etiri puta godi{nje kada izlazimu tromese~ne inspekcije. Ako nemate ni{ta protiv, sede}u ovde i posmatra}u preko televizije."

Jedan deo njegovih predrasuda sada je bio neopravdan, budu}i da su najnoviji modeli bili nesravnjivoudobniji od nezgrapnih oklopa koje su nosili prvi lunarni istra`iva~i. Mogli su se navu}i za manje od jednogminuta, ~ak i bez pomo}i sa strane, i bili su potpuno automatski. 'Model pet', u kome je Flojd sada bio bri`ljivozaptiven, za{titio bi ga i od najgorih uslova koji se mogu pojaviti na Mesecu, bilo danju ili no}u.

U pratnji dr Majklsa, on u|e u malu vazdu{nu komoru. Kada je dobovanje pumpi zamrlo, a njegovskafander se gotovo neprimetno ukrutio oko njega, on se najednom na|e opto~en ti{inom vakuuma.

Ovu ti{inu prekide dobrodo{li zvuk u skafandru."Je li pritisak u redu, dr Flojde? Di{ete normalno?""Da - sve je kako treba."Pratilac mu pa`ljivo proveri pokaziva~e i ventile na spoljnjem delu skafandra, a onda re~e:"U redu - hajdemo."Spoljnja vrata se otvori{e i pred njima se pojavi pra{inom prekriven Mese~ev predeo, obasjan sjajem

Zemlje.Uz obazrive, gegave kretnje Flojd krenu za Majklsom iz komore. Nije bilo te{ko hodati; {tavi{e, pomalo

paradoksalno, u skafandru se ose}ao prijatnije nego bilo kada od kako je stigao na Mesec. Dodatna te`ina ovogoklopa i blagi otpor koji je on pru`ao njegovim pokretima stvarali su izvestan privid izgubljene zemaljskegravitacije.

Prizor se promenio od kada je grupa stigla pre jedva jedan sat. Iako su zvezde i Zemljina polulopta bile upodjednakoj meri blistave, ~etrnaestodnevna lunarna no} bezmalo se okon~ala. Sjaj korone li~io je na la`nora|anje Meseca povrh isto~nog neba - a onda, bez upozorenja, vrh radio-stuba stotinu stopa iznad Flojdove glavenajednom kao da je buknuo plamenom u ~asu kada je uhvatio prve zrake dole jo{ skrivenog Sunca.

Sa~ekali su da iz vazdu{ne komore izi|u nadzornik projekta i njegova dva pomo}nika, a zatim laganokrenu{e prema krateru. Kad su stigli do njega, tanu{an luk nesnosne usijanosti pomolio se iznad isto~nog obzorja.Iako }e biti potreban pun sat da se Sunce skroz digne povrh ruba Meseca koji se lagano okretao, zvezde su ve}~ilele.

Krater se jo{ nalazio u senci, ali su reflektori postavljeni du` njegovih ivica blistavo obasjavali unutra{njost.Dok se Flojd lagano spu{tao rampom ka crnom pravougaoniku, ispunjavalo ga je ne samo ose}anjestrahopo{tovanja, nego i bespomo}nosti. Ovde, kod samog portala Zemlje, ~ovek je ve} stajao licem u lice sajednom tajnom koja mo`da nikada ne}e biti odgonetnuta. Pre tri miliona godina ne{to je minulo ovuda, ostaviloza sobom ovo nedoku~eno i mo`da nedoku~ivo znamenje vlastite svrhe, a zatim se vratilo ka planetama - ili kazvezdama.

Radio u skafandru prekide Flojdove sanjarije. "Govori nadzornik projekta. Molim vas da svi stanete ovamo- voleli bismo da snimimo nekoliko fotografija. Dr Flojde, da li biste stali u sredinu... dr Majkls... hvala..."

Nikome drugom sem Flojdu nije se u~inilo da u ovome ima ne~ega sme{nog. No, i on je ipak moraopo{teno da prizna da mu je milo {to je neko poneo foto-aparat; ovaj snimak nesumnjivo }e postati istorijski i on jehteo da obezbedi nekoliko primeraka za sebe. Nadao se da }e mu se lice jasno videti kroz vizir skafandra.

"Hvala, gospodo", re~e fotograf, po{to se okon~alo pomalo ko~operno poziranje pred monolitom i po{toje on na~inio desetak snimaka. "Nalo`i}emo foto-odeljenju u bazi da vam po{aljle primerke."

Posle toga, Flojd posveti punu pa`nju abonosnoj plo~i - po~ev{i da polako obilazi oko nje, ispituju}i je izsvih uglova, nastoje}i da uvre`i u pam}enje njene neobi~nosti. Nije o~ekivao da }e ne{to prona}i, po{to je znaoda je svaki kvadratni in~ ve} mikroskopski pomno ispitan.

Tromo Sunce u me|uvremenu se podiglo povrh ivice kratera i njegovi zraci slivali su se gotovo pljo{timicepo isto~nom pro~elju bloka. No, on kao da je upijao svaku ~esticu svetlosti, tako da je izgledalo da ove uop{tenema.

Flojd odlu~i da izvr{i jednostavan opit; postavio se izme|u monolita i Sunca i potra`io pogledom vlastitusenku na glatkoj, crnoj ravni. Nije bilo ni traga od nje. Bar deset kilovata sirove toplote mora da je padalo naplo~u; ako se ne{to nalazilo unutra, onda se jama~no brzo prokuvavalo.

Ba{ je neobi~no, pomisli Flojd, na}i se ovde u ~asu kada ovu... stvar... Sunce prvi put obasjava poslepo~etka ledenih doba na Zemlji. Ponovo mu je radoznalost pobudila njena crna boja; ona je bila idealna, razumese, za apsorbovanje solarne energije. Ali odmah je odbacio ovu pomisao; jer ko bi bio toliko lud da zakopanapravu na Sun~ev pogon na dubinu od dvadeset stopa?

On podi`e pogled prema Zemlji koja je po~injala da kopni na jutarnjem nebu. Samo je {a~ica od {estmilijardi ljudi tamo znala za ovo otkri}e; kako }e svet reagovari na ovu vest kada kona~no bude obelodanjena?

Politi~ke i socijalne implikacije bile su ogromne; svaka osoba koja se odlikovala istinskom inteligentno{}u- svako ko je gledao makar i in~ dalje od svog nosa - ustanovi}e da su joj se `ivot, vrednosti, filozofija tananopromenili. ^ak i ako u pogledu MNT-1 ni{ta ne bude otkriveno i on ostane ve~na tajna, ^ovek }e znati da nijejedini u Vaseljenji. Iako ih je on proma{io za vi{e miliona godina, oni koji su jednom stajali ovde jo{ se moguvratiti: a ako do toga i ne do|e, uop{te nije isklju~eno da postoje i drugi. Sve budu}nosti moraju sada sadr`ati ovumogu}nost.

Flojd se jo{ nosio sa ovim mislima kada se zvu~nik u njegovom skafandru najednom oglasi prodornimelektronskim piskom, sli~nim grozno poja~anom i izobli~enom vremenskom signalu. On nesvesno poku{a daprekrije u{i {akama u rukavicama skafandra; potom se pribra i mahnito posegnu ka dugmetu za kontrolisanjeja~ine na radio-prijemniku. Dok je to nesigurno ~inio, jo{ ~etiri piska razlego{e se eterom; a onda usledi milosrdnati{ina.

Svuda oko kratera prilike su nepomi~no stajale, paralisane potpunom zbunjeno{}u. Nije, dakle, posredikvar u mojoj opremi, re~e Flojd u sebi; svi su ~uli ove prodorne elektronske krike.

Posle tri miliona godina tmine, MNT-1 pozdravio je lunarnu zoru.

14. OSLU[KIVA^IStotinu miliona milja sa one strane Marsa, u studenoj samotnosti do koje jo{ nije stigao nijedan ~ovek,

'Monitor za duboki svemir 79' lagano se kretao me|u prepletenim orbitama asteroida. Tri godine besprekorno jevr{io svoje poslanstvo - na ponos i diku ameri~kih nau~nika koji su ga projektovali, britanskih in`enjera koji su ganapravili i ruskih tehni~ara koji su ga lansirali. Tanana pau~ina antena hvatala je prolaze}e talase radio-{uma -neprekidno pucketanje i pi{tanje onoga {to je Paskal, u jednom znatno jednostavnijem dobu, prostodu{no nazvao'ti{ina beskrajnog prostora'. Detektori zra~enja bele`ili su i podvrgavali analizi priliv kosmi~kih zraka iz Galaksije iiz ta~aka izvan nje; neutronski i rendgenski teleskopi motrili su na neobi~ne zvezde koje nijedno ljudsko oko nikadane}e videti; magnetometri su osmatrali nalete i orkane Sun~evog vetra, mlazeve razra|ene plazme koji su {ikljali sazvezde brzinom od milion milja na sat ka njenoj deci {to su kru`ila oko nje. Sve te stvari, kao i mnoge druge,strpljivo je bele`io 'Monitor za duboki svemir 79', unose}i ih u svoju kristalnu memoriju.

Jedna od njegovih antena koje su smatrane ~udom elektronike neprekidno je bila upravljena prema istojta~ki {to se nikada nije odve} udaljavala od Sunca. Svakih nekoliko meseci njena daleka meta mogla se videti, daje kojim slu~ajem tu bilo nekog oka kadrog za gledanje, kao sjajna zvezda sa obli`njim, slaba{nim pratiocem; no,prete`an deo vremena ona je bila izgubljena u ble{tavosti Sunca.

Ka toj udaljenoj planeti, Zemlji, monitor je svaka dvadeset ~etiri ~asa upu}ivo informacije koje je strpljivosakupljao, sve zgodno sa`ete u jedan petominutni impuls. Oko ~etvrt ~asa kasnije, putuju}i brzinom svetlosti, tajimpuls bi stigao do odredi{ta. Na njega su ~ekale ma{ine kojima je to dodeljeno u du`nost; one bi poja~ele isnimile signal, a potom bi ovaj snimak bio dodat ve} postoje}em fondu od mnogo hiljada milja magnetne trakekoja je sada stajala uskladi{tena u trezorima Svetskih svemirskih centara u Va{ingtonu, Moskvi i Kamberi.

Od ~asa kada su se prvi sateliti vinuli na orbitu, pre skoro pedeset godina, bilioni i trilioni impulsainformacija slivali su se iz svemira, da bi bili uskladi{teni za dan kad }e mo`da doprineti razvoju znanja. Samo }e

si}u{an deo sveg tog sirovog matrijala uop{te biti obra|en; no, nikako se unapred nije moglo re}i koja }eosmatranja koji nau~nik mo`da po`eleti da konsultuje kroz deset, pedeset ili stotinu godina. Sve je, dakle, valjalo~uvati u arhivi, naslagano u beskrajnim hodnicima sa klimatizacijom, umno`eno u tri primerka od kojih se svakinalazio u drugom sredi{tu, ~ime se osuje}ivala mogu}nost slu~ajnog gubitka. Bio je to deo istinskog blaga~ove~anstva, vredniji od svekolikog zlata beskorisno zaklju~anog u trezorima banaka.

A sada je 'Monitor za duboki svemir 79' zabele`io ne{to neobi~no - slaba{an, ali i nepogre{iv poreme}ajkoji je prostrujao kroz Sun~ev sistem i koji se veoma razlikovao od svih prirodnih pojava uo~enih u pro{losti.Automatski, monotor mu je zabele`io pravac, vreme, snagu; kroz nekoliko ~asova prosledi}e informaciju o tomena Zemlju.

Isto }e tako postupiti 'Orbiter M 15', koji je pravio dva kruga dnevno oko Marsa, 'Sonda visokog nagiba21', koja se lagano pela povrh ravni ekliptike, pa ~ak i 'Ve{ta~ka kometa 5', koja je ve} u{la u studenu pusto{ saone strane Plutona, kre}u}i se orbitom do ~ije }e najudaljenije ta~ke sti}i tek kroz hiljadu godina. Svi su onizabele`ili neobi~an odliv energije koji im je uznemirio istrumente; tako|e su svi, u svoje vreme, automatski poslalipodatek u skladi{ta memorije na dalekoj Zemlji.

Ra~unari mo`da nikada ne bi uo~ili vezu izme|u ova ~etiri neobi~na niza signala sa svemirskih sondi name|usobno nezavisnim orbitama, udaljenim milionima milja. Ali ~im je bacio pogled na svoj jutarnji izve{taj,meteorolog zra~enja na Gadardu shvatio je da je ne{to ~udno minulo kroz Sun~ev sistem tokom poslednjadvadeset ~etiri ~asa.

Raspolagao je samo delom pre|ene putanje, ali kada ju je ra~unar projektovao na situacionoj tabliplaneta, ona se pojavila jasna i nepogre{iva poput pramena pare na vedrom nebu ili samo jednog traga stopalana polju prekrivenom devi~anskim snegom. Nekakvo imaterijalno ustrojstvo energije, za kojim se vukla prugazra~enja sli~na brazdi {to ostaje za hitrim gliserom, suknulo je sa lica Meseca i zaputilo se ka zvezdama.

Tre}i deoIZME\U PLANETA

15. 'OTKRI]E'Brod je krenuo od Zemlje pre samo trideset dana, ali je Dejvidu Boumenu ponekad bilo te{ko da poveruje

da je ikada znao i za neki drugi oblik postojanja osim ovoga u zatvorenom, malom svetu 'Otkri}a'. Sve godineobuke, sve pre|a{nje misije na Mesec i Mars kao da su pripadale nekom drugom ~oveku, u nekom drugom `ivotu.

Frenk Pul imao je isti utisak i ponekad bi u {ali po`alio {to se najbli`i psihijatar nalazi udaljen od njihgotovo stotinu miliona milja. Ali ovo ose}anje izdvojenosti i otu|enosti lako se moglo shvatiti i ono jama~no nijeukazivalo ni na kakvu abnomalnost. Za pedeset godina od kako su se ljudi vinuli u svemir, jo{ nije bilo ovakvemisije.

Ona je zapo~eta pre pet godina kao 'Projekat Jupiter'- prvo povratno putovanje broda sa ljudskomposadom do najve}e me|u planetama. Letelica je ve} gotovo bila spremna za dvogodi{nji pohod, kada je, krajnjeneo~ekivano, do{lo do promene profila misije.

'Otkri}e' }e, dodu{e, sti}i do Jupitera, ali ne}e se tu zaustaviti. ^ak ne}e ni smanjiti brzinu dok bude hitalokroz razu|en jovijanski satelitski sistem. Naprotiv - iskoristi}e gravitaciono polje d`inovskog sveta kao svojevrsnupra}ku koja }e ga hitnuti jo{ dalje od Sunca. Sli~no kakvoj kometi, ono }e se zaputiti ka spoljnjim podru~jimaSun~evog sistema, ka svom krajnjem odredi{tu, blistavom Saturnu opasanom prstenovima. I nikada se ne}evratiti...

Za 'Otkri}e', to }e biti jednosmerno putovanje - ali njegova posada nipo{to nije imala nameru da izvr{isamoubistvo. Ako sve bude bilo u redu, oni }e se vratiti na Zemlju kroz sedam godina - od kojih }e pet prote}i umagnovenju, u besanom spavanju hibernacije, dok budu ~ekali da ih izbavi jo{ nenapravljeno 'Otkri}e II'.

No, glagol 'izbaviti' pa`ljivo je izbegavan u svim iskazima i dokumentima Astronauti~ke agencije; on jepretpostavljao mogu}nost pojave neke pogre{ke u planovima, tako da se u odobrenom `argonu radije koristila re~'pokupiti'. Ako ne{to stvarno krene naopako, sasvim izvesno ne}e biti nikakve nade u izbavljanje, s obzirom naudaljenost od gotovo milijardu milja od Zemllje.

Bio je to sra~unat rizik, ba{ kao i kod svih putovanja u nepoznato. Ali poluvekovno istra`ivanje pokazalo jeda je ve{ta~ki sprovedena hibernacija ljudi savr{eno bezbedna, {to je otvorilo nove mogu}nosti u svemirskimputovanjima. Tek je, me|utim, ovaj pohod trebalo da celu stvar stavi na najte`u probu.

Tri ~lana istra`iva~ke ekipe, koji ne}e biti potrebni sve dok brod ne u|e na zavr{nu orbitu oko Saturna,prespava}e celo putovanje do odredi{ta. Na ovaj na~in bi}e u{te|ene tone hrane i drugih potro{nih dobara;

gotovo je podjednako bila va`na okolnost {to }e tim biti sve` i poletan, neiznuren desetomese~nim putovanjem,kada bude trebalo da stupi u dejstvo.

'Otkri}e' }e u}i na parkirnu orbitu oko Saturna, postaviv{i novi mesec d`inovske planete. Kreta}e senapred-nazad po dva miliona milja duga~koj elipsi koja }e ga na jednom kraju dovesti sasvim blizu Saturna, da biga potom zaputila preko orbita svih ve}ih meseca. Ima}e na raspolaganju stotinu dana da kartografi{u i izu~avajujedan svet osamdeset puta prostraniji od Zemlje i okru`en svitom od bar petnaest poznatih satelita - od kojih jejedan veliki poput planete Merkur.

Tu mora da se nahode ~udesa koja se stole}ima mogu izu~avati; prva ekspedicija mo`e da preduzmesamo preliminarna izvi|anja. Sve {to ona bude otkrila bi}e radio-vezom upu}eno na Zemlju; ~ak i ako seistra`iva~i nikada ne vrate, njihova otkri}a ne}e biti izgubljena.

Posle stotinu dana 'Otkri}e' }e zamreti. Svi ~lanovi posade oti}i }e u hibernaciju; samo }e klju~ni sisteminastaviti da dejstvuju, a nad njima }e bdeti neumorni elektronski mozak broda. Letelica }e nastaviti da kru`i okoSaturna po orbiti koja }e u toj meri biti odre|ena da }e ljudi uvek ta~no znati gde da potra`e svog planetnogizaslanika, kako sada tako i kroz hiljadu godina. Ali kroz samo pet godina, prema sada{njim planovima, tamo }eprispeti 'Otkri}e II'. ^ak i ako do tada protekne {est, sedam ili osam godina, usnulim putnicima bi}e svejedno. Zasve njih ~asovnik }e stati, kao {to je ve} stao za Vajtheda, Kaminskog i Hantera.

Ponekad je Boumen, kao zapovednik 'Otkti}a', zavideo svojoj trojici besvesnih kolega u zamrznutomspokoju hibernakuluma. Njih uop{te nije morila dosada, niti ih je optere}ivala odgovornost; sve dok ne stignu doSaturna, spoljnji svet uop{te ne}e postojati za njih.

Ali taj svet bdeo je nad njima posredstvom njihovih biosenzornih displeja. Neupadljivo sme{teno me|umnogobrojnim instrumentima na kontrolnoj tabli, nalazilo se pet malih panela sa natpisima 'Hanter', 'Vajthed','Kaminski', 'Pul' i 'Boumen'. Poslednja dva bila su prazna i be`ivotna; njihovo vreme do}i }e tek kroz godinu dana.Ostali su sadr`ali sazve`|a si}u{nih, zelenih svetala koja su obznanjivala da je sve u redu; uz to, na svakome je biosme{ten mali displej preko koga su nizovi sjajnih linija pratili spore ritmove {to su ozna~avali bilo, disanje imo`danu delatnost.

Bilo je trenutaka kada je Boumen, iako potpuno svestan da je to sasvim nepotrebno - budu}i da bi seuzbuna oglasila istog trena ~im bi ne{to po{lo naopako - uklju~io i audio-izlaz. Stao bi da slu{a, napolahipnotisan, beskrajno spore otkucaje srca svojih usnulih kolega, ne skidaju}i pogled sa tromih talasa koji susinhrono mar{irali preko ekrana.

Najve}ma su ga o~aravali displeji EEG-a - elektronski potpisi triju li~nosti koje su jednom postojale i koje}e jednog dana ponovo postojati. Bili su gotovo li{eni vr{aka i dolja, elektri~nih eksplozija koje su obele`avaledelatnost budnog mozga - ili ~ak mozga u stanju normalnog spavanja. Ukoliko je i preostao neki deli} svesti, on senalazio izvan doma{aja ure|aja, ali i pam}enja.

Ovu poslednju ~injenicu Boumen je znao iz li~nog iskustva. Pre no {to je bio izabran za ovaj pohod,isprobane su njegove reakcije na hibernaciju. Posle toga, on nije bio siguran da li je izgubio nedelju dana `ivota -ili je za isto razdoblje odlo`io kona~ni trenutak smtri.

Kada su mu elektrode postavljene na ~elo i po{to je generator spavanja stao da {alje svoje impulse, predo~ima mu se nakratko razigrala predstava kaleidoskopskih ustrojstava i pokretnih zvezda. Potom je sve to i{~ezlo iprogutala ga je tmina. Uop{te nije osetio injekcije, a jo{ manje prvi dodir studeni, dok mu se telesna temperaturaspu{tala ka nivou od svega nekoliko stepeni iznad ta~ke mr`njenja.

Probudio se sa utiskom da je koliko malo~as sklopio o~i. Ali znao je da je to privid; zbog ne~ega je biouveren da su, u stvari, minule godine u me|uvremenu.

Da li je misija izvr{ena? Jesu li ve} stigli do Saturna, obavili ispitivanje i vratili se u hibernaciju? Je li stiglo'Otkri}e II' da ih vrati na Zemlju?

Le`ao je u snolikoj omami, krajnje nesposoban da razabere koja su se}anja prava, a koja prividna.Otvorio je o~i, ali se malo {ta moglo videti osim zamu}enog sazve`|a svetala koja su ga zbunjavala nekolikominuta. A onda je shvatio da posmatra indikatorske svetiljke na brodskoj situacionoj tabli, ali bilo je nemogu}edovesti ih u `i`u. Uskoro je odustao od poku{aja da to u~ini.

Preplavljivao ga je topao vazduh, odagnavaju}i mu studen iz udova. Bilo je tiho, osim {to je iz zvu~nikaiza njegove glave dopirala neka podsticajna, blaga melodija. Lagano je postajala sve ja~a.

A onda mu se obrati jedan opu{teni, prijateljski glas, za koji je on, me|utim, znao da ga je sintetisaora~unar.

"Postaje{ funkcionalan, Dejve. Nemoj ustajati niti ~initi nagle kretnje. Ne poku{avaj da govori{."

Nemoj ustajati! - pomisli Boumen. Ba{ sme{no. Sumnjao je da mo`e i prstom da mrdne. Prili~no seiznenadio kada je ustanovio da je to ipak u stanju da u~ini.

Ose}ao se sasvim zadovoljan, ali na izvestan omamljen, glupav na~in. Nejasno je znao da je spasila~kibrod morao sti}i, da je otpo~eo postupak automatskog bu|enja i da }e uskoro videti druga ljudska bi}a. To je bilolepo, ali ga zbog ne~ega nije uzbu|ivalo.

A onda je osetio glad. Ra~unar je, razume se, predvideo ovu potrebu."Kraj tvoje desne ruke nalazi se signalno dugme, Dejve. Ako si gladan, molim te da ga pritisne{."Boumen nagna prste da potra`e unaokolo i oni uskoro napipa{e izbo~inu u obliku kru{ke. Potpuno ju je

smeo sa uma, iako je morao znati da se ona nalazi tu. Koliko li je jo{ samo stvari zaboravio: da li hibernacijamo`da bri{e pam}enje?

On pritisnu dugme i sa~eka. Nekoliko minuta kasnije jedana metalna ruka pokrenu se iz ku}i{ta iplasti~na cucla po~e da mu se spu{ta ka usnama. Stao je halapljivo da usisava i topla, slatka te~nost po~e da muse sliva niz grlo, vra}aju}i mu izgubljenu snagu sa svakom kapi.

A onda se hranilica ponovo podi`e i on opet ostade da spokojno po~iva. Sada je bio kadar da pokre}eruke i noge; pomisao na kora~anje vi{e nije predstavljala nemogu} san.

Iako je ose}ao da mu se snaga brzo vra}a, uop{te ne bi mario ako bi tu ostao doveka da le`i kada vi{ene bi bilo spoljnjih podsticaja. A onda mu se obrati novi glas - ovog puta u potpunosti ljudski, a ne sazdan odelektri~nih impulsa sabranih u celini u memoriji koja je bila vi{e nego ljudska. Bio je to tako|e poznat glas, premdaje proteklo neko vreme pre no {to ga je prepoznao.

"Zdravo, Dejve. Fino se povra}a{. Mo`e{ sada da govori{. Zna{ li gde se nalazi{?"Mozgao je oko toga neko vreme. Ako je stvarno na orbiti oko Saturna, {ta se dogodilo tokom svih onih

meseci od kako je krenuo sa Zemlje? Ponovo je po~eo da se pita da li pati od amnezije. Paradoksalno, sama ovapomisao ga je ospokojila. Ako se mogao setiti re~i 'amnezija', onda mu se mozak jama~no nalazi u dobromstanju...

Ali jo{ nije znao gde je, a govornik sa druge strane veze mora da je potpuno razumeo njegovu situaciju."Ne brini, Dejve. Ovde Frenk Pul. Posmatram tvoje srce i disanje - sve je savr{eno normalno. Samo se

opusti - polako. Sada }emo otvoriti vrata i izvu}i te napolje."Blaga svetlost ispuni komoru; spram ulaza koji se sve vi{e {irio, on razabra obrise pokretnih obli~ja. I

upravo tog ~asa se}anje mu se potpuno povrati i on shvati gde se, u stvari, nalazi.Iako se bezbedno vratio sa najdaljih me|a sna i najbli`ih me|a smrti, bio je odsutan samo nedelju dana.

Kada bude izi{ao iz hibernakuluma, ne}e ugledati hladno Saturnovo nebo; ono se i dalje nalazilo vi{e od godinudana u budu}nost i milijardu milja daleko. Jo{ je bio u odeljenju za obuku u Sredi{tu za svemirski let u Hjustonu,pod vrelim Suncem Teksasa.

16. HALAli Teksas je sada bio nevidljiv, pa je ~ak i Sjedinjene Dr`ave bilo te{ko razabrati. Iako je pogon na

plazmu, koji je stvarao nizak pritisak, odavno bio isklju~en, 'Otkri}e' je i dalje hitalo napred, sa vitkim, strelastimtelom okrenutim od Zemlje; sva mo}na brodska opti~ka oprema bila je upravljena ka spoljnjim planetama gde muse nalazila sudbina.

Postojao je, me|utim, jedan teleskop koji je neprestano stajao okrenut prema Zemlji. Bio je postavljenpoput ni{ana na rubu brodske uskosnopne antene, obezbe|uju}i da ova velika paraboli~na zdela postojano budeupravljena ka svojoj dalekoj meti. Sve dok Zemlja bude po~ivala u krstu kon~i}a ovog ure|aja, `ivotnakomunikaciona veza bi}e nenaru{ena i poruke }e mo}i da odlaze i dolaze du` nevidljivog snopa koji se sa svakimminulim danom produ`avao za vi{e od dva miliona milja.

Bar jedanput prilikom svake smene de`urstva Boumen bi bacio pogled prema mati~nom svetu krozteleskop za upravljanje antene. Kako je Zemlja sada stajala ispred Sunca, ka 'Otkri}u' je bila okrenuta njenano}na polulopta i na sredi{njem displeju planeta je nalikovala na zaslepljuju}i srebrni srp sli~an drugoj Veneri.

Samo se retko kada mogla prepoznati neka geografska osobenost na tom sve manjem luku svetlosti,budu}i da su ih skrivali oblaci i izmaglice, ali zato je zatamljeni deo diska bio neizmerno o~aravaju}i. Sav je biopro{aran ble{tavim gradovima, koji su povremeno buktali postojanom svetlo{}u, a ponekad su treptali poputsvitaca dok bi povrh njih promicali atmosferski poreme}aji.

Bilo je tako|e razdoblja kada je Mesec, kre}u}i se napred-nazad svojom orbitom, obasjavao predeopoput kakve velike svetiljke, ~ine}i vidljivim zatamljena mora i kontinente Zemlje. Tada bi, uz uzbu|enje koje pratiprepoznavanje, Boumen razabirao poznate linije obala kako se sjaje u toj utvarnoj lunarnoj svetlosti. A ponekad,

kada bi Tihi okean bio miran, uspeo je ~ak da vidi odsjaj Meseca kako svetluca na povr{ini vode; tada bi mu use}anje do{le no}i provedene pod palmama tropskih laguna.

No, nije `alio za tim izgubljenim lepotama. Nau`ivao se u svima njima za svojih trideset pet godina `ivota;uostalom, bio je re{en da se ponovo prepusti u`ivanju kada se vrati, bogat i slavan. U me|uvremenu, razdaljina ihje ~inila jo{ dragocenijim nego ina~e.

[esti ~lan posade nije mario ni za jednu od tih stvari, budu}i da on nije bio ljudsko bi}e. Posredi je bioveoma razvijen ra~unar, HAL 9000, mozak i nervni sistem broda.

Hal (skra}enica proistekla od Heuristi~ki programiran ALgoritamski ra~unar, ni{ta manje) predstavljao jeremek-delo tre}e kompjuterske revolucije. Do njih je, kako je izgledalo, dolazilo u razmacima od po dvadesetgodina, a pomisao na okolnost da je, po toj logici, neposredno predstojala nova revolucija zabrinjavala je mnogeljude.

Prva se zbila tokom ~etrdesetih godina dvadesetog veka, kada je sada ve} uveliko zastarela elektronskacev omogu}ila tako nezgrapne, veoma brze maloumnike kao {to su bili ENIAC i njegovi naslednici. Potom,{ezdesetih godina, do{lo je do usavr{avanja tranzistorske mikroelektronike. Taj razvoj jasno je stavio do znanja dave{ta~ka inteligencija, koja po mogu}nostima nimalo ne zaostaje za ^ovekom, uop{te ne mora da bude krupnijaod kancelarijskih stolova - kada bi se samo znalo kako je sazdati.

To verovatno niko nikada ne bi saznao; no, bilo je svejedno. Tokom osamdesetih godina, Minski i Gudpokazali su kako se neuralne mre`e mogu automatski generisati - samoreplicirati - saglasno bilo kom proizvoljnomprogramu u~enja. Ve{ta~ki mozgovi mogli su se uslo`njavati procesom koji je zapanjuju}e bio analogan razvojuljudskog mozga. Za ma koji dati slu~aj ta~ne pojedinosti bilo je nemogu}e doku~iti; no, ~ak i kada bi to biloizvodljivo, njihova slo`enost milionima puta nadma{ila bi sposobnosti ljudskog poimanja.

Bez obzira na to kako stvar dejstvovala, krajnji ishod bila je ma{inska inteligencija kadra da sprovodi -neki filozofi jo{ radije koriste re~ 'opona{a' - ve}inu delatnosti ljudskog mozga, samo uz znatno ve}u brzinu ipouzdanost. Stajala je veoma mnogo, tako da je do sada napravljeno svega nekoliko jedinica iz serije HAL 9000;no, stara {ala da }e uvek biti lak{e praviti organske mozgove nekvalifikovanom radnom snagom po~ela je da zvu~ipomalo {uplje.

Hal je podjednsko pomno bio uve`ban za ovu misiju kao i njegove ljudske kolege - ali na to uve`bavanjeoti{ilo je znatno manje vremena, budu}i da on, pored svojstvene brzine, uop{te nije spavao. Njegov glavni zadatakbio je vo|enje nadzora nad sistemima za odr`avanje `ivota, neprekidno proveravanje pritiska kiseonika,temperature, pojava otvora na trupu, zra~enja i svih ostalih me|usobno povezanih ~inilaca od kojih su zavisli `ivotikrhkog ljudskog tovara. Bio je kadar da izvr{ava slo`ene navigacione ispravke i da obavlja neophodne manevre utoku leta kada bi do{lo vreme za promenu kursa. Tako|e je mogao da nadzire hiberisane ~lanove posade, da vr{ineophodna pode{avanja njihove sredine i da im ubrizgava si}u{ne koli~ine intravenoznih te~nosti koje su ihodr`avale u `ivotu.

Prva pokolenja ra~unara primala su podatke posredstvom znamenitih tastatura, sli~nih onima sa pisa}ihma{ina, a odgovarala su preko veoma brzih {tampa~a i vizuelnih displeja. Hal je i to mogao ~initi kada bi biloneophodno, ali prete`an deo njegovog op{tenja sa ostalim putnicima odigravao se izgovorenim re~ima. Pul iBoumen mogli su da razgovaraju sa Halom kao da je posredi ljudsko bi}e, a on je uzvra}ao na besprekornomidiomatskom engleskom koji je nau~io tokom kratkotrajnih nedelja svog elektronskog detinjstva.

Je li Hal stvarno kadar da misli - na to pitanje odgovorio je britanski matemati~ar Alen Taring jo{ tokom~etrdesetih godina dvadesetog veka. Taring je istakao da ako neko vodi du`i razgovor sa ma{inom - svejedno da liposredstvom tastature ili mikrofona - a pri tom nije kadar da uo~i razliku izme|u odgovora koje dobija i onih kojebi dao neki ~ovek, onda ma{ina uistinu misli, prema svakoj suvisloj definiciji ovog pojma. Hal je lako mogao dapro|e Taringov test.

Mo`da }e ~ak kucnuti ~as kada }e Hal preuzeti zapovedni{tvo nad brodom. U slu~aju opasnosti, ukolikoniko ne bi reagovao na njegove signale, on bi najpre poku{ao da probudi usnule ~lanove posade elektri~nim ihemijskim podsticajima. Ako ni oni ne bi odgovorili, Hal bi radiom pozvao Zemlju da dobije daljna uputstva.

Kona~no, ako ni sa Zemlje ne bi ni{ta stizalo, on bi preduzeo mere koje na|e za shodno da sa~uva brod inastavi misiju - ~iju je pravu svrhu jedino on znao i koju njegove kolege-ljudi nikada ne bi ni naslutili.

Pul i Boumen ~esto su, ne bez humora, isticali da su oni samo nadzornici i paziku}e na jednom brodu kojije, u stvari, kadar da se sam stara o sebi. Zapanjili bi se i ne malo rasrdili kada bi otkrili koliko je istine bilo u toj{ali.

17. OBI^AJI PLOVLJENJA

Svakodnevno upravljanje brodom veoma je pomno bilo isplanirano, tako da su - bar teorijski - Boumen iPul ta~no znali {ta im valja ~initi u svakom trenutku tokom dvadeset ~etiri ~asa. Radili su u dvanaesto~asovnimsmenama, neizmenice, tako da se nikada nije doga|alo da obojica spavaju u isto vreme. Oficir na du`nostiostajao bi na kontrolnom mostu, dok bi njegov zamenik vodio ra~una o op{tem odr`avanju, obilazio brod, hvataose uko{tac sa neobi~nim zadacima koji su svaki ~as iskrsavali ili se odmarao u svojoj kabini.

Iako je Boumen bio nominalni kapetan u ovoj fazi misije, nijedan spoljnji posmatra~ ne bi to mogao dazaklju~i. On i Pul u potpunosti su razmenjivali uloge, ~inove i odgovornosti svakih dvanaest ~asova. Ovo ih jeobojicu odr`avalo u punoj formi, sasvim je smanjivalo mogu}nosti da do|e do trvenja i doprinosilo je da sepostigne `eljena stopostotna redundantnost.

Boumenov dan po~injao je u {est ~asova po brodskom vremenu - op{tem efemeridnom vremenuastronoma. Ukoliko bi se uspavao, Hal je raspolagao raznovrsjem bipova i zvonjenja da ga podseti na du`nosti,ali tim sredstvima nikada nije pribegnuto. Testa radi, Pul je jednom isklju~io ure|aj za bu|enje, no Boumen seautomatski digao u pravo vreme.

Prvi zvani~ni korak po bu|enju bio je da pomeri za dvanaest ~asova glavni hibernacioni hronometar.Ukoliko bi ova operacija izostala dva puta uzastopce, Hal bi izveo zaklju~ak da su on i Pul onesposobljeni ipreduzeo bi neophodne mere predvi|ene za ovakav slu~aj.

Boumen bi potom oti{ao u toalet, zatim bi pristupio izometrijskim ve`banjima, a onda bi se latio doru~ka i~itanja jutarnjeg radio-izdanja 'World Times-a'. Na Zemlji nikada nije tako pomno ~itao novine kao sada; ~ak inajsitnije vesti iz rubrike dru{tvena govorkanja, kao i najbezna~ajnija politi~ka {u{kanja, neizostavno su mu plenilipa`nju dok su promicali ekranom.

U sedam ~asova zvani~no bi smenio Pula na komandnom mostu, donev{i mu kafu iz kuhinje u tubi naistiskanje. Ako - kao {to je obi~no bivao slu~aj - ne bi bilo ni~ega da se izvesti, niti kakvih mera koje je valjalopreduzeti, on bi otpo~eo proveravanje pokazatelja svih ure|aja i obavljanje niza testova ~ija je svrha bila da seuo~e mogu}i kvarovi. Ovaj posao bio bi okon~an u deset, a onda bi usledilo razdoblje u~enja.

Boumen se bavio u~enjem vi{e od polovine `ivota i sa tim ne}e prestati sve dok ne ode u penziju.Zahvaljuju}i revoluciji koja se zbila u dvadesetom stole}u na polju obu~avanja i tehnika obrade informacija, on jeve} raspolagao obimom znanja koji je bio ravan diplomama na dva ili tri fakulteta - a, {to je bilo jo{ zna~ajnije,mogao je da se seti devedeset odsto onoga {to je jednom nau~io.

Pre pedeset godina bio bi smatran za stru~njaka na podru~ju primenjene astronomije kibernetike isvemirskih pogonskih sistema - no, on bi bez oklevanja porekao, uz iskrenu nevericu, da je uop{te stru~njak.Boumen nikada nije uspevao da ve`e svoje interesovanje isklju~ivo za jedan predmet; uprkos mra~nimupozorenjima svojih instruktora, bio je uporan u htenju da stekne diplomu iz op{te astronautike - kursa saneodre|enim i rasplinutim nastavnim programom, predvi|enog za one ~iji se koeficijent inteligencije kre}e teknegde oko sto trideset i koji nikada ne}e dosti}i krajnje domete u svojoj profesiji.

Odluka mu se pokazala ispravna; upravo mu je to odbijanje da se specijalizuje omogu}ilo da postanejedinstveno kvalifikovan za sada{nji zadatak. Uglavnom iz istih razloga, Frenk Pul - koji je ponekad, ne bez izvesnepodrugljivosti, nazivao sebe 'lekarom op{te prakse na polju svemirske biologije' - ispao je njegov idealni zamenik.Nijh dvojica, uz, ukoliko bi se pokazala neophodna, pomo} iz Halovih ogromnih skladi{ta informacija, bi}e kadrada se uhvate uko{tac sa svakim problemom koji se mogao pojaviti tokom ovog putovanja - sve dok im umovi budu~ili, prijem~ivi i kadri da o`ivljavaju stara ustrojstva pam}enja.

I tako, tokom dva ~asa, od deset do dvanaest, Boumen bi vodio razgovor sa elektronskim u~iteljem,proveravaju}i svoje op{e znanje i upu}uju}i se u gra|u koja se posebno odnosila na ovu misiju. Neprekidno biprebirao po planovima broda, dijagramima vodova i kola, ili profilima putovanja, odnosno nastojao bi da dozna{to vi{e o Jupiteru, Saturnu i njihovim razu|enim porodicama meseca. U podne, oti{ao bi u kuhinju, prepustiv{ibrod Halu dok bi pripremao ru~ak. ^ak je i tu bio u potpunosti u dodiru sa svim {to se zbiva, budu}i da se u malojprostoriji koja je slu`ila kao salon i trpezarija nalazio duplikat displeja situacione table, tako da ga je Hal mogaopozvati ~im bi za tim iskrsla potreba. Pul bi mu se pridru`io za obrok, pre no {to bi oti{ao na {esto~asovni po~inak,i njih dvojica obi~no bi gledala jedan od redovnih TV programa koji su im preno{eni sa Zemlje.

Njihov jelovnik bio je isplaniran podjednako pomno kao i svi ostali vidovi misije. Hrana, koja je uglavnomdr`ana smrznuta i dehidrirana, bila je bez izuzetka prvorazredna i izabrana tako da se mo`e pripremati i jesti uz {toje mogu}e manje pote{ko}a. Porcije je jednostavno trebalo otvoriti i staviti u si}u{nu, automatsku pe}nicu, koja bise oglasila zvu~nim signalom po{to bi posao bio obavljen. Mogli su da u`ivaju u onome {to je imalo ukus - i,podjednako va`no, izgled - soka od pomorand`e, jaja (na bilo koji na~in), odrezaka, krmenadli, pe~enja, sve`egpovr}a, raznog vo}a, sladoleda, pa ~ak i sve`e pe~enog hleba.

Posle ru~ka, od trinaest do {esnaest ~asova, Boumen bi krenuo u lagan i pa`ljiv obilazak broda - odnosnoonih njegovih delova koji su bili dostupni. 'Otkri}e' je s kraja na kraj imalo gotovo ~etiri stotine stopa, ali se malisvet, u kome je bila sme{tena njegova posada, u celosti nalazio unutar kugle pre~nika ~etrdeset stopa u skloputrupa pod pritiskom.

Tu su stajali svi sistemi za odr`avanje `ivota, kao i kontrolni most koji je predstavljao operativno srcebroda. Ispod njega, nalazila se mala 'svemirska gara`a' opremljena trima vazdu{nim komorama, kroz koje sukapsule na vlastiti pogon, velike taman toliko da u njih stane po jedan ~ovek, mogle da isplove napolje, uprazninu, ukoliko bi iskrsla potreba za nekom vanbrodskom delatno{}u.

Polutarno podru~je kugle pod pritiskom - odse~ak, kako bi se reklo, od Jarca do Raka - predstavljalo jestani{te bubnja, pre~nika trideset pet stopa, koji se lagano okretao. Prave}i jedan krug svakih deset sekundi, ovajkarusel ili centrifuga stvarao je ve{ta~ku gravitaciju jednaku Mese~evoj. Bilo je to dovoljno da se spre~i fizi~kaatrofija, koja bi proistekla iz potpunog odsustva te`ine, a i da se omogu}i da se rutinsko dejstvovanje `ivljenjaodigrava pod normalnim - ili pribli`no normalnim - uslovima.

U karuselu se nalazilo sve {to se odnosilo na kuhinju, trpezariju, kupatilo i klozet. Jedino se tu bezbednomogao pripremiti i ispiti kakav topli napitak - {to je bilo krajnje opasno u beste`inskim uslovima, gde su lebde}egrumuljice klju~ale vode mogle izazvati gadne opekotine. Problem brijanja tako|e je bio re{en, tako da nisupostojale beste`inske dla~ice koje su se razletale na sve strane, dovode}i u opasnost elektri~nu opremu ipredstavljaju}i pretnju po zdravlje.

Po rubu karusela bilo je sme{teno pet si}u{nih kabina, koje je svaki astronaut uredio po svom ukusu i ukojima su se nalazile njihove li~ne stvari. U upotrebi su trenutno bile jedino Boumenova i Pulova, dok su budu}i`itelji preostale tri kabine po~ivali u svojim elektronskim sarkofazima odmah uz njih.

Ukoliko bi se ukazala potreba za tim, okretanje karusela moglo se zaustaviti; kada bi se to dogodilo,njegov angularni momenat valjalo je uskladi{titi u zamajcu, a potom ga odatle preuzeti pri ponovnom otpo~injanjurotiranja. No, on se naj~e{}e okretao postojanom brzinom, budu}i da se bez pote{ko}a moglo u}i u veliki bubanj{to se lagano vrteo, na taj na~in {to bi se kao oslonac koristila jedna {ipka koja je i{la kroz podru~je nultegravitacije njegovog sredi{ta. Prelazak na pokretni deo postajao je podjednako lak i automatski, uz samo maloiskustva, kao i stupanje na pokretne stepenice.

Loptasti trup pod pritiskom obrazovao je glavu krhkog ustrojstva strelastog oblika duga~kog preko stotinustopa. Kao i sve letelice predvi|ene za otiskivanje u svemir, 'Otkri}e' je bilo odve} lomno i nedovoljnoaerodinami~no da bi moglo u}i u neku atmosferu ili da bi se suprotstavilo punom dejstvu gravitacionog polja makoje planete. Ono je montirano na orbiti oko Zemlje, isku{ano na probnom translunarnom letu i kona~noprovereno na orbiti iznad Meseca. Bilo je to stvorenje koje je pripadalo ~istom svemiru - te je tako i izgledalo.

Neposredno iza trupa pod pritiskom nizala se skupina od ~etiri velika tanka sa te~nim vodonikom - a izanjih, u obliku duga~kog, vitkog slova 'V', nalazila su se zra~e}a peraja koja su rasipala suvi{nu toplotu nuklearnogreaktora. Pro{arana tamnom mre`om cevi sa te~no{}u za hla|enje, ona su nalikovala na krila nekog ogromnogvilinskog konjica i zbog njih je 'Otkri}e' pod izvesnim uglovima na~as podse}alo na kakav starinski jedrenjak.

Na samom kraju toga 'V', tri stotine stopa od odeljka sa posadom, bio je sme{ten zapretani pakaoreaktora i kompleks fokusiraju}ih elektroda kroz koje je izlazila usijana zvezdana gra|a pogona na plazmu. On jeobavio svoj posao pre vi{e nedelja, izvev{i 'Otkri}e' sa njegove parkirne orbite oko Meseca. Sada je reaktor veselobrujao, tvore}i elektri~nu energiju za brodske potrebe, a velika, zra~e}a peraja, koja bi se u`arila do boje vi{njekada bi 'Otkri}e' ubrzavalo pod najve}im potiskom, bila su hladna i tamna.

Iako bi za ispitivanje ovog podru~ja broda bilo potrebno preduzeti izlet u svemir, postojali su ure|aji iisturene TV kamere koje su iscrpno izve{tavale o stanju u tom delu. Boumen je sada ose}ao da podrobno poznajesvaku kvadratnu stopu radijatora, plo~a i mre`e cevovoda koja je stajala u vezi sa njima.

U {esnaest ~asova okon~ao bi pohod i podneo poman verbalni izve{taj kontroli misije, ne prestaju}i dagovori sve dok ne bi stigla potvrda o prijemu. Onda bi isklju~io svoj oda{ilja~, saslu{ao {ta Zemlja ima da mu ka`ei uputio odgovore na eventualna pitanja. U osamnaest ~asova probudio bi se Pul i on bi mu prepustio komandu.

Potom bi usledilo {est slobodnih ~asova koje je mogao iskoristiti prema svom naho|enju. Ponekad binastavio sa u~enjem, slu{ao muziku ili gledao filmove. Prete`an deo vremena provodio bi u prebiranju po brodskojneiscrpnoj elektronskoj biblioteci. Po~ele su da ga o~aravaju veliki pohodi iz pro{losti - {to je pod datimokolnostima bilo prili~no razumljivo. Ponekad bi isplovio sa Pitejom kroz Herkulove stubove, otisnuv{i se du` obalaEvrope koja tek {to je izlazila iz kamenog doba i stigav{i gotovo do studenih magli Arktika. Ili, dve hiljade godinakasnije, krenuo bi sa Ansonom u manilskim galijama, jedrio bi sa Kukom kroz nepoznate opasnosti Velikog

Koralnog Spruda, uspe{no bi sa Magelanom prvi put oplovio svet. A po~eo je i da ~ita 'Odiseju', koja mu se odsvih knjiga naj`ivlje obra}ala preko ponora vremena.

Kada bi po`eleo da se malo opusti, uvek je mogao da izazove Hala na dvoboj u velikom brojupolumatemati~kih igara, uklju~uju}i tu dame, {ah i poliomino. Ukoliko bi Hal `eleo, mogao bi da pobedi u svakojod njih; ali to bi se r|avo odrazilo na moral. Bio je stoga programiran da bude bolji u pedeset osto slu~ajeva, anjegovi ljudski takmaci pretvarali su se da ni{ta ne znaju o tome.

Poslednji ~asovi Boumenovog dana bili su posve}eni op{tem spremanju i uzgrednim poslovima, a onda biusledila ve~era u dvadeset ~asova - ponovo sa Pulom. Zatim je red dolazio na sat kada bi razmenjivao porukeli~ne prirode sa Zemljom.

Kao i njegove kolege, Boumen je bio neo`enjen; ne bi bilo po{teno poslati porodi~nog ~oveka u misijukoja toliko traje. Iako su mnoge dame obe}ale da }e ~ekati do povratka misije, niko u to nije stvarno verovao. Upo~etku su i Pul i Boumen vodili prili~no prisne razgovore jednom nedeljno, premda ih je sputavala svest o tomeda mnoge u{i sigurno slu{aju na zemaljskom kraju veze. No, iako je putovanje prakti~no tek po~elo, toplina iu~estalost ovih razgovora sa devojkama na Zemlji po~ele su da jenjavaju. Oni su to i o~ekivali; bila je to jedna odkazni astronautskog na~ina `ivota, ba{ kao {to su svojevrsno istu sudbinu delili i mornari.

Bilo je ta~no - {tavi{e, dobro poznato - da su moreplovci naknade nalazili u drugim lukama; na`alost, saone strane Zemljine orbite nije bilo tropskih ostrva punih tamnoputih devojaka. Stru~njaci za svemirsku medicinuuhvatili su se, razume se, uko{tac i sa ovim problemom uz uobi~ajeni polet - i tako, u brodskoj farmakopejinalazile su se prikladne, premda te{ko i o~aravaju}e zamene.

Neposredno pre no {to bi odjavio emisiju, Boumen bi podneo svoj zavr{ni izve{taj i proverio da li je Halodaslao trake na kojima je bele`io dnevni rad svojih ure|aja. Potom, ukoliko bi bio raspolo`en za to, proveo bisat-dva u ~itanju i gledanju kakvog filma; u pono} bi po{ao na po~inak - obi~no bez pomo}i elektronarkoze.

Pulov program u potpunosti se poklapao sa njegovim i dva rasporeda nastavljala su se jedan na drugi bezikakvih trvenja. Njih dvojica imala su pune ruke posla, a i bila su dovoljno inteligentna i stalo`ena da izbegnudola`enje u sukob, tako da se putovanje pretvorilo u prijatan, rutinski let, li{en ma kakvih uzbu|enja, a protokvremena jedino je ozna~avala promena brojki na digitalnom ~asovniku.

Mala posada 'Otkri}a' silno se nadala da ni{ta ne}e poremetiti tu spokojnu jednoli~nost u nedeljama imesecima {to su le`ali pred njima.

18. KROZ ASTEROIDEHitaju}i iz nedelje u nedelju poput kakvog tramvaja po tra~nicama svoje krajnje odre|ene putanje,

'Otkri}e' je pro{lo pokraj orbite Marsa i zaputilo se ka Jupiteru. Za razliku od svih plovila {to su i{la nebom imorima Zemlje, ono nije zahtevalo nikakvo upravljanje. Kurs su mu neumitno odredili zakoni gravitacije; ovde nijebilo pli}aka koji nisu uneseni u karte, niti opasnih sprudova gde bi se brod nasukao. Isto tako, nije bilo ninajmanje opasnosti od sudara sa nekim drugim brodom, budu}i da nije postojala nikakva letelica - bar ne takvakoju je ^ovek sazdao - ma gde izme|u 'Otkri}a' i beskrajno dalekih zvezda.

Pa ipak, svemir u koji je ono sada ulazilo bio je sve drugo samo ne prazan. Ispred se pru`ala ni~ija Zemljapro{arana putanjama vi{e od milion asteroida; astronomi su do sada uspeli da ta~no odrede orbite jedva desetakhiljada njih. Samo ih je ~etiri imalo vi{e od sto milja u pre~niku, dok je ogromna ve}ina predstavljala tek d`inovskegromade koje su se besciljno vrtele kroz svemir.

Ni{ta se nije moglo preduzeti u vezi sa njima; iako je ~ak i najmanji asteroid mogao potpuno da uni{tibrod ako bi ga pogodio brzinom od vi{e desetina hiljada milja na ~as, izgledi da se tako ne{to dogodi bili suzanemarljivi. U proseku, postojao je samo po jedan asteroid u zapremini prostora oblika kocke sa osnovicom odmilion milja; posada 'Otkri}a' nimalo se nije brinula zbog mogu}nosti da se na|e na istom mestu i u isto vreme satim asteroidom.

Osamdeset {estog dana leta trebalo je da stignu na najmanju razdaljinu od jednog poznatog asteroida.On nije imao nikakav naziv - ve} samo broj: 7794 - i predstavljao je stenu pre~nika pedeset jardi, koju je 1997.godine otkrila lunarna opservatorija; gromadu su svi smesta zaboravili, izuzev strpljivih ra~unara u Birou za maleplanete.

Kada je Boumen stupio na du`nost, Hal ga je odmah podsetio na predstoje}i susret - premda je bio maloverovatno da }e on smetnuti s uma jedini predvi|eni doga|aj u toku leta na celom putovanju. Putanja asteroidaspram zvezda i njegove koordinate u trenutku najve}eg pribli`enja ve} su stajale ispisane na displeju. Tako|e subila navedena osmatranja koja je trebalo obaviti ili poku{ati; ima}e pune ruke posla dok 7794 bude promicaokraj njih na udaljenosti od svega devet stotina milja relativnom brzinom od osamdeset hiljada milja na ~as.

Boumen je zatra`io od Hala da uklju~i displej teleskopa i na ekranu istog ~asa blesnu prore|eno zvezdanopolje. Nije bilo ni~ega {to bi li~ilo na asteroid; sve formacije, ~ak i pod najve}im stepenom uve}anja, predstavljalesu samo bezdimenzione ta~ke svetlosti.

"Uokviri mi metu", zatra`i Boumen. ^etiri slaba{ne, uske linije odmah se pojavi{e, obrazuju}i kvadrat okojedne si}u{ne i neupadljive zvezde. Posmatrao ju je vi{e minuta, zapitav{i se da li je Hal mo`da pogre{io; a onda jeuo~io da se ta~kica svetlosti kre}e, toliko sporo da se to jedva moglo razabrati spram zvezdanog zale|a. Bila jeudaljena dobrih pola miliona milja - ali njeno kretanje pokazivalo je da se, mereno kosmi~kim ar{inima, nalazigotovo na dohvatu ruke.

Kad mu se Pul pridru`io na kontrolnom mostu {est ~asova kasnije, 7794 bio je stotinama puta sjajniji itako se brzo kretao spram zale|a da nije vi{e bilo nikakve sumnje u pogledu njegovog identiteta. Isto tako, on vi{enije predstavljao ta~ku svetlosti, ve~ je po~eo da ispoljava jasno vidljiv disk.

Stali su da posmatraj prolaz tog oblutka nebom, isku{uju}i ose}anja moreplovaca na dugotrajnimkrstarenjima, koji promi~u pored obale uz koju ne mogu da se ukotve. Iako su savr{eno bili svesni okolnosti da je7794 samo be`ivotna i bezvazdu{na gromada, ova ~injenica nimalo nije menjala ono {to su ose}ali. Bila je tojedina ~vrsta materija na koju }e nai}i sa ove strane Jupitera - do koga ih je razdvajalo jo{ dve stotine milionamilja.

Posredstvom sna`nog teleskopa mogli su da se osvedo~e u to da je asteroid veoma nepravilnog oblika,kao i da se lagano okre}e s kraja na kraj. Ponekad je nalikovao na kakvu spljo{tenu kuglu, ponekad je li~io naveoma hrapavu ciglu; period njegovog okretanja iznosio je ne{to malo vi{e od dva minuta. Postojale su {irolikemrlje svetlosti i senke razme{tene naizgled nasumce po njegovoj povr{ini; asteroid bi se ~esto zaiskri~io poputdalekog prozora, kada bi ravni ili izbo~ine kristalnog materijala blesnule, obasjane Suncem.

Hitao je kraj njih brzinom od gotovo trideset milja u sekundi; imali su na raspolaganju svega nekolikogrozni~avih minuta da ga izbliza osmotre. Automatske kamere na~inile su vi{e desetina fotografija, povratni odjecinavigacionog radara bili su pomno snimljeni za potonju analizu - a postojalo je taman toliko vremena da se uputijedna udarna sonda.

Sonda nije sadr`ala nikakve ure|aje; nijedna naprava ne bi izdr`ala sudar pri tim kosmi~kim brzinama.Posredi je bio naprosto mali komad metala, ispaljen sa 'Otkri}a' putanjom koja je trebalo da se se~e saasteroidovom.

Dok su promicale sekunde pred sudar, Pul i Boumen i{~ekivali su uz napetost koja je rasla. Ogled, iako jeu na~elu bio jednostavan, iziskivao je krajnju ta~nost njihovih ure|aja. Ga|ali su u metu pre~nika stotinu stopa sarazdaljine od hiljadu milja.

Na zatamnjenom delu asteroida do{lo je do iznenadne, zaslepljuju}e eksplozije svetlosti. Sitni metalnigrumen udario je meteorskom brzinom; u deli}u sekunde, celokupna njegova energija bila je pretvorena u toplotu.Obla~i} usijanog gasa zakratko se podigao u svemir; na 'Otkri}u', kamere su snimale spektralne linije koje su brzo~ilele. Kada ti snimci budu upu}eni na Zemlju, stru~njaci }e ih podvr}i analizi, tragaju}i za izdajni~kim potpisimasjajnih atoma. I tako, prvi put, bi}e odre|en sastav kore jednog asteroida.

Jedan ~as kasnije, 7794 predstavljao je samo zvezdu koja i{~ezava, bez ikakvog uo~ljivog diska. Kada jeBoumen slede}i put preuzeo de`urstvo, asteroida je potpuno nestalo.

Ponovo su bili sami; tako }e i ostati sve dok im u susret ne zaplovi najspolja{niji od Jupiterovih meseca,kroz tri meseca.

19. PROLAZAK PORED JUPITERA^ak i sa razdaljine od dvadeset miliona milja, Jupiter je ve} bio najupadljivije telo na nebu pred njima.

Planeta je sada predstavljala bledi disk boje lososa, veliki otprilike kao pola Meseca vi|enog sa Zemlje, satamnim, uporednim prugama pojaseva oblaka koji su se jasno razaznavali. Kre}u}i se napred-nazad po polutarnojravni, nalazile su se blistave zvezde Ioa, Evrope, Ganimeda i Kalista - svetova koji bi se drugde ra~unali kaozasebne planete, ali koji su ovde bili samo sateliti d`inovskog gospodara.

Prizor Jupitera koji se pru`ao kroz teleskop bio je veli~anstven - {arolik, raznobojan globus koji kao da jeispunjavao nebo. Bilo je nemogu}e pojmiti njegovu pravu veli~inu; Boumen se neprekidno podse}ao na okolnostda je pre~nik Jupitera jedanaest puta ve}i od Zemljinog, ali ovo je dugo bio samo statisti~ki podatak bez pravogzna~enja.

A onda, dok se obave{tavao sa traka u Halovim jedinicama memorije, prona{ao je ne{to {to je najednomdovelo u `i`u izuzetne razmere planete. Bila je to ilustracija koja je prikazivala Zemljinu celu povr{inu, najpre

oguljenu, a potom ra{irenu, poput ko`e kakve `ivotinje, na disku Jupitera. Spram tog zale|a, svi kontinenti i okeaniZemlje izgledali su veliki tek kao Indija na globusu na{e planete.

Kada je Boumen upotrebio najja~e uve}anje teleskopa na 'Otkri}u', javio mu se utisak da po~iva povrhjednog pomalo spljo{tenog globusa, odakle posmatra prizor brzih oblaka koje ispreda u pruge hitno rotiranjed`inovskog sveta. Ponekad su se te pruge izobli~avale u pramenove, ~vori{ta i mase velike poput ~itavihkontinenata {arolike pare; bilo je trenutaka kada bi ih povezivali nepostojani mostovi koji su se pru`ali hiljadamamilja. Zapretano ispod tih oblaka, nalazilo se dovoljno materijala da nadma{i po te`ini sve ostale planete uSun~evom sistemu. A {ta li se jo{, zapita se Boumen, nalazi skriveno tamo?

Preko tog pokretnog, uskome{anog pokrova oblaka, koji je zauvek skrivao pravu povr{inu planete,ponekad su klizila kru`na ustrojstva tame. Jedan od unutra{njih meseca upravo je preticao daleko Sunce, dok muje senka hitala pod njim preko nespokojne obla~ne kape.

Postojali su i drugi, znatno manji meseci, ~ak i ovde - na udaljenosti od dvadeset miliona milja odJupitera. Ali to su bile samo lete}e planine, po nekoliko desetina milja u pre~niku, a i brod uop{te ne}e pro}i ublizini neke od njih. Svakih nekoliko minuta oda{ilja~ radara sakupio bi snagu i uputio u okolni prostor be{umnugrmljavinu energije; ali iz praznine nije dopirao nikakav odjek novih satelita.

Ono, me|utim, {to jeste dopiralo - i to sve sna`nije - bila je rika Jupiterovog vlastitog radio-glasa. Godine1955, pred sam osvit svemirske ere, astronomi su sa zaprepa{}enjem ustanovili da Jupiter izbacuje na milionekonjskih snaga na desetometarskom podru~ju. Bio je to naprosto sirovi {um, udru`en sa oreolima naelektrisanih~estica {to kru`e oko planete poput Van Alenovih pojaseva oko Zemlje, ali u znatno ve}im razmerama.

Ponekad, tokom samotnih ~asova na kontrolnom mostu, Boumen bi se prepustio slu{anju tog zra~enja.Okrenuo bi dugme za poja~anje snage zvuka, sve dok prostorija ne bi bila potpuno ispunjena pucketavom,{i{te}om tutnjavom; iz tog zale|a, u nepravilnim razmacima pomaljali bi se kratkotrajni zvi`duci i cijukanja sli~nakricima sumanutih ptica. Bio je to utvaran zvuk, zato {to nije imao nikakve veze sa ^ovekom; izgledao je upodjednakoj meri samotan i li{en svakog smisla kao i mrmljanje talasa na obali ili udaljeni prasak groma negdeiza obzorja.

^ak i pri trenutnoj brzini od preko sto hiljada milja na ~as, 'Otkri}u' }e biti potrebne skoro dve nedelje dapre|e orbite svih jovijanskih satelita. Bilo je vi{e meseca koji kru`e oko Jupitera nego planeta {to orbitiraju okoSunca; lunarna opservatorija otkrivala je po jednog novog svake godine, a ukupan broj sada je iznosio trideset{est. Krajnji spoljni - Jupiter XXVII - kretao se retrogradno nestabilnom putanjom na razdaljini od devetnaestmiliona milja od svog privremenog gospodara. Bio je to plen u neprekidnom nadvla~enju izme|u Jupitera i Sunca,budu}i da je planeta stalno zarobljavala kratkove~ne mesece iz asteroidnog pojasa, da bi ih potom ponovoizgubila kroz nekoliko miliona godina. Jedino su unutra{nji sateliti bili njeno stalno vlasni{tvo; Sunce nikad ne}euspeti da ih otrgne iz njenog okrilja.

Sada se javila nova lovina za ova su~eljena gravitaciona polja. 'Otkri}e' je ubrzavalo ka Jupiteru, kre}u}ise slo`enom orbitom koju su pre vi{e meseci izra~unali astronomi na Zemlji i koju je Hal neprekidno proveravao. Svremena na vreme, kontrolni mlaznici izvr{ili bi si}u{na automatska pode{avanja trajektorije kratkotrajnimuklju~enjima, koja su se jedva ose}ala na brodu.

Posredstvom radio-veze, informacije su se neprekidno odlivale ka Zemlji. Sada su se nalazili toliko dalekood mati~nog sveta da je njihovim signalima, bez obzira na to {to su se kretali brzinom svetlosti, bilo potrebnopedeset minuta da prevale svoj put. Iako je ceo svet posmatrao preko njihovih ramena, gledaju}i kroz njihove o~i injihove ure|aje kako se Jupiter pribli`ava, pro}i }e skoro ~itav ~as pre no {to vesti o njihovim otkri}ima signu doplanete sa koje su se otisnuli.

Teleskopske kamere neprekidno su radile dok je brod presecao orbite d`inovskih unutra{njih satelita - odkojih je svaki bio ve}i od Meseca i predstavljao nepoznatu teritoriju. Na tri sata pre okon~anja prelaza, 'Otkri}e' jepro{lo na samo dvadeset hiljada milja od Evrope i svi ure|aji na{li su se upravljeni ka svetu {to se primicao;veli~ina meseca postojano se pove}avala, dok je on menjao oblik iz globusa u srp, klize}i brzo ka Suncu.

Tu se prostiralo ~etrnaest miliona kvadratnih milja tla koje je, sve do ovog trenutka, predstavljalo tek glavu~iode u najmo}nijim teleskopima. Za svega nekoliko minuta minu}e kraj Evrope, tako da je to vreme valjalo {tobolje iskoristiti za snimanje svih dostupnih informacija. U potonjim meseci ima}e prilike da ih natenanereprodukuju.

Posmatrana sa udaljenosti, Evropa je li~ila na kakvu d`inovsku pahuljicu koja veoma delotvorno odra`avasvetlost dalekog Sunca. Osmatranja iz blizine i{la su tome u prilog; za razliku od pra{inastog Meseca, Evropa jebila blistavo bela, a prete`an deo povr{ine stajao joj je prekriven sjajnim gromadama koje su nalikovale na

nasukane ledene bregove. Gotovo izvesno, bili su sazdani od amonijaka i vode, koje Jupiterovo gravitaciono poljenekako nije uspelo da prigrabi.

Jedino du` polutara mogla se videti gola stena; tu se pru`ala neverovatno neravna ni~ija zemlja kanjona ira{trkanih, stenovitih masiva, koja je obrazovala tamniji pojas {to je skroz opasivao mali svet. Postojalo je nekolikoudarnih kratera, ali nije bilo ni traga od vulkanske aktivnosti; Evropa o~igledno nikada nije raspolagalaunutra{njim izvorima toplote.

Zabele`ena je, saglasno onome {to se odavno znalo, izvesna atmosfera. Kada je tamni rub satelita pre{aopreko jedne zvezde, ona se nakratko zatamnila pre no {to }e biti pomra~ena. A na nekim podru~jima postojali sunagove{taji oblaka - mo`da izmaglica amonija~nih kapljica nastala u retkim metanskim vetrovima.

Podjednako brzo kao {to je suknula iz neba pred njima, Evropa je za~as ostala iza njih; sada se samJupiter nalazio na udaljenosti od svega dva ~asa. Hal je krajnje bri`ljivo odredio orbitu broda, tako da nije bilopotrebe za dodatnim ispravkama brzine sve do trenutka najve}eg pribli`enja. No, bez obzira na ovu izvesnost, ipakje bilo potrebno imati ~vrste `ivce pred prizorom narastanja d`inovskog globusa iz minuta u minut. Bilo je te{kopoverovati da se 'Otkri}e' ne survava pravo ka njemu, odnosno da ih ogromno gravitaciono polje planete neprivla~i ka neumitnom uni{tenju.

Kucnuo je ~as da se lansiraju atmosferske sonde - koje je trebalo, nadali su se njihovi tvorci, da opstanudovoljno dugo kako bi uputile informacije ispod jovijanskog pokrova oblaka. Dve zdepaste kapsule oblika bombi,opto~ene toplotnim {titnicima, blago su upu}ene orbitama koje su prvih nekoliko hiljada milja sasvim zanemarljivoodstupale od putanje 'Otkri}a'.

No, kona~no su ipak po~ele da se odvajaju: sada se, najzad, i golim okom moglo razabrati ono {to jeHal sve vreme tvrdio. Brod se nalazio na orbiti koja }e gotovo okrznuti atmsoferu, ali se ne}e sudariti sa njom.Razlika je, dodu{e, iznosila svega nekoliko stotina milja - {to je prakti~no ni{ta u slu~aju planete sa pre~nikom oddevedeset hiljada milja - ali i to je bilo dovoljno.

Jupiter je sada ispunjavao celo nebo; bio je toliko ogroman da mu razmere vi{e ni oko ni um nisu moglipojmiti, tako da su odustali od poku{aja. Da nije bilo izuzetne raznovrsnosti boja - crvene, ru`i~aste, `ute,narand`aste, pa ~ak i grimizne - u atmosferi pod njima, Boumen bi lako poverovao da leti povrh pokrova oblakana Zemlji.

A sada, prvi put na celom putovanju, predstojao im je gubitak Sunca. Iako je bilo bledo i smanjeno,predstavljalo je neprekidnog pratioca 'Otkri}a' od kada se brod otisnuo od Zemlje, pre pet meseci. No, orbita gaje sada vodila u Jupiterovu senku i uskoro mu je predstojao prelaz iznad no}ne strane planete.

Hiljadu milja ispred, traka sumraka stala je da hita ka njima; pozadi, Sunce je brzo uranjalo u Jupiteroveoblake. Zraci su mu se razmakli du` obzorja poput dva plamena roga, okrenuta nadole, a zatim su se skupili izgasli u kratkotrajnom blesku hromatske slave. Spustila se no}.

Pa ipak - veliki svet {to se pru`ao dole nije bio potpuno taman. Oblivala ga je fosforescencija koja je izminuta u minut postajala sve sjajnija, kako su im se o~i navikavale na prizor. Prigu{ene reke svetlosti tekle su odobzorja do obzorja, poput sjajnih brazdi brodova na nekom tropskom moru. Mestimi~no su se sabirale u jezercate~nog plamena, podrhtavaju}i od siline ogromnih podmorskih poreme}aja koji su navirali iz skrovitog srcaJupitera. Bio je to prizor koji je u toj meri ulivao strahopo{tovanje da su ga Pul i Boumen satima mogli netremiceposmatrati; da li je ovde posredi, pitali su se oni, samo ishod hemijskih i elektri~nih sila dole, u tom uzavrelomkotlu - ili je mo`da re~ o nuzproizvodu nekog fantasti~nog oblika `ivota? Bila su to pitanja o kojima }e nau~niciverovatno jo{ raspravljati i kada se stole}e {to je upravo po~elo bude pribli`avalo svr{etku.

Kako su ponirali sve dublje i dublje u jovijansku no}, sjaj pod njima postajao je sve izrazitiji. Boumen jejednom prilikom leteo iznad severne Kanade u vreme kada se predstava aurore nalazila u punom zamahu;snegom prekriven predeo bio je podjednako pust i blistav poput ovoga. A ta arkti~ka divljina, podseti se on, bila jepreko stotinu stepeni toplija od podru~ja preko kojih su sada hitali.

"Signal sa Zemlje brzo slabi", objavi Hal. "Ulazimo u prvu difrakcionu zonu."O~ekivali su to - {tavi{e, posredi je bio jedan od zadataka misije, budu}i da }e absorbovanje radio-talasa

pru`iti korisne informacije o jovijanskoj atmosferi. Ali po{to su se sada stvarno obreli iza planete, {to je usloviloprekid svih veza sa Zemljom, najednom su iskusili neizmernu usamljenost. Ovaj prekid potraja}e samo jedan sat, aonda }e ponovo izroniti iz pomra~uju}eg {titnika Jupitera i opet uspostaviti kontakt sa ljudskom rasom. Taj sat,me|utim, bi}e jedan od najdu`ih u njihovom `ivotu.

Iako su bili srazmerno mladi, Pul i Boumen ve} su imali iza sebe desetak svemirskih putovanja; no, sadasu se ose}ali kao po~etnici. Upu{tali su se u ne{to prvi put; nijednom jo{ neki brod nije putovao takvom brzinom,

niti je prkosio tako sna`nom gravitacionom polju. I najmanja navigaciona gre{ka u ovoj kriti~noj ta~ki - i 'Otkri}e'}e stati da ubrzava prema dalekim granicama Sun~evog sistema bez ikakve nade u izbavljenje.

Minuti su sporo proticali. Jupiter je sada postao okomiti zid fosforescencije koji se u beskraj pru`ao iznadnjih - a brod se uspinjao pravo uz njegovu blistavu plohu. Iako su dobro znali da se kre}u dovoljno brzo da nepostanu plen Jupiterove sile te`e, bilo je te{ko poverovati da 'Otkri}e' nije postalo satelit ovog ~udovi{nog sveta.

Kona~no, daleko ispred, du` obzorja blesnu svetlost. Izranjali su iz senke, hitaju}i u susret Suncu. Skoroistog trenutka Hal objavi: "Uspostavio sam radio-vezu sa Zemljom. Tako|e mi je milo {to mogu da vam ka`em daje perturbacioni manevar uspe{no obavljen. Vreme na{eg putovanja do Saturna iznosi sto {ezdeset sedam dana,pet ~asova i jedanaest minuta." Razlika od predvi|enog vremena iznosila je manje od jednog minuta; proletanje jeizvr{eno uz neverovatnu ta~nost. Sli~no lopti na kosmi~kom stolu za bilijar, 'Otkri}e' se odbilo od pokretnoggravitacionog polja Jupitera, stekav{i momenat pri tom dodiru. Uop{te ne koriste}i gorivo, brod je pove}ao brzinuza vi{e hiljada milja na ~as.

No, time nisu bili naru{eni zakoni mehanike; proroda uvek uravnote`ava svoje prihode i rashode, tako daje Jupiter izgubio upravo onoliko od momenta koliko je 'Otkri}e' dobilo. Planeta je usporila - ali kako joj je masabila jedan kvintilion puta ve}a od mase broda, promena njene orbite bila je premala da bi se mogla zapaziti. Jo{nije do{lo vreme da ^ovek ostavi svoj beleg u Sun~evom sistemu.

Dok se brzo razdanjivalo oko njih, a smanjeno Sunce stalo da se ponovo uspinje jovijanskim nebom, Pul iBoumen pru`i{e jedan drugome ruku u ti{ini i ~vrsto se rukova{e.

Iako su te{ko mogli poverivati u to, prvi deo njihovog pohoda bezbedno je bio okon~an.

20. SVET BOGOVAAli jo{ nisu okon~ali sa Jupiterom. Daleko iza njih, dve sonde koje je 'Otkri}e' lansiralo stupile su u

kontakt sa atmosferom.Jedna se uop{te nije oglasila; po svoj prilici, zaronila je pod prevelikim uglom i izgorela pre no {to je

stigla da po{alje neku informaciju. No, druga je bila uspe{nija; skliznula je kroz gornje slojeve jovijanskeatmosfere, a zatim se ponovo odbila u svemir. Kao {to je bilo planirano, prilikom ovog susreta izgubila je toliko odbrzine da je u drugom navratu stala da se spu{ta velikom elipsom. Dva ~asa kasnije, ponovo je u{la u atmosferu,ovoga puta na dnevnoj strani planete - kre}u}i se brzinom od osamdeset hiljada milja na sat.

Istog ~asa opto~io ju je omota~ od usijanog gasa i do{lo je do prekida radio-veze. Usledili su bri`nitrenuci i{~ekivanja za dvojicu posmatra~a na kontrolnom mostu. Nisu mogli biti sigurni da }e sonda opstati,odnosno da za{titni kerami~ki oklop ne}e potpuno izgoreti pre no {to se ko~enje zavr{i. Ukoliko bi se to dogodilo,ure|aji bi se pretvorili u paru u deli}u sekunde.

Ali {titnik je izdr`ao dovoljno dugo da se blistavi meteor ustali. Ugljenisani delovi su odba~eni, robot jeisturio svoje antene i po~eo da se osvr}e unaokolo svojim elektronskim ~ulima. Na 'Otkri}u', udaljenom tog ~asagotovo ~etvrt miliona milja, radio je po~eo da donosi prve autenti~ne vesti sa Jupitera.

Na hiljade impulsa koji su se slivali svake sekunde izve{tavali su o atmosferskom sastavu, pritisku,temperaturi, magnetnom polju, radioaktivnosti i o desetinama drugih ~inilaca u kojima su mogli da se razaberujedino stru~njaci na Zemlji. Postojala je, me|utim, jedna emisija koja se mogla bez po muke razumeti; bila je totelevizijska slika, u boji, koju je oda{iljala sonda u spu{tanju.

Prvi prizori pojavili su se kada je robot ve} u{ao u atmosferu i odbacio svoj za{titni omaota~. Sve {to semoglo videti bila je `uta magla pro{arana grimiznim mrljama koje su promicale pred kamerom vrtoglavombrzinom - hitaju}i nagore kako je sonda padala stopom od nekoliko hiljada milja na sat.

Magla je postala gu{}a; bilo je nemogu}e odgonetnuti da li kamera vidi svega deset in~a ili deset miljaispred, zato {to nije bilo pojedinosti na kojima bi se pogled mogao dovesti u `i`u. Izgledalo je, bar u pogledu TVsistema, da je misija pretrpela neuspeh. Oprema je dejstvovala, ali ni{ta se nije moglo ugledati u ovoj maglovitoj,uskome{anoj atmosferi.

A onda, iznenada, magle nestade. Sonda mora da je pro{la kroz osnovu visokog sloja oblaka i izbila uvedru zonu - mo`da u podru~je gotovo ~istog vodonika, uz retke, ra{trkane primese amonija~nih kristala. Iako je idalje bilo krajnje nemogu}e proceniti razmere prizora, kamera je o~igledno sezala miljama.

Predeo je bio tako stran da je za trenutak izgledao gotovo li{en svakog smisla o~ima naviklim na boje iobli~ja Zemlje. Daleko, daleko dole prostiralo se beskrajno more {arolikog zlata, izbrazdano uporednim grbinamakoje su mogle predstavljati kreste d`inovskih talasa. No, nije bilo nikakvog kretanja; razmere prizora bile su tolikovelike da se nikakav pokret nije mogao razabrati. Taj zlatni pejsa` nikako nije mogao predstavljati okean, budu}ida se nalazio previsoko u jovijanskoj atmosferi. Posredi je bio samo jo{ jedan sloj oblaka.

A onda kamera uhvati tra~ak jednog veoma ~udnog prizora ~iji je izgled bio nelagodno zamu}en zbogudaljenosti. Mnogo milja odatle, zlatni predeo uzdizao se u neobi~no simetri~nu kupu, sli~nu kakvoj vulkanskojplanini. Oko vrha te kupe stajao je oreol sazdan od malih, paperjastih oblaka - koji su svi bili pribli`no isteveli~ine, svi jasno uo~ljivi i izdvojeni. Postojalo je ne{to uznemiruju}e i neprirodno u vezi sa njima - ako je re~'prirodno' uop{te mogla da se primeni na ovu panoramu koja je ulivala strahopo{tovanje.

A tada, zahva}ena nekim poreme}ajem u atmosferi koja se brzo zgu{njavala, sonda se okrenu ka drugoj~etvrti obzorja i nekoliko sekundi na ekranu se nije videlo ni{ta drugo do zlatne zamu}enosti. No, slika se brzoupostojila; 'more' je postalo znatno bli`e, ali i dalje podjednako zagonetno. Sada se moglo primetiti da jemestimi~no bilo pro{arano mrljama tame koje su mogle predstavljati rupe ili procepe {to su vodili do jo{ dubljihslojeva atmosfere.

Sondi nije bilo su|eno da stigne do njih. Sa svakom miljom udvostru~avala se gustina gasa oko nje, auporedo sa time vrtoglavo je rastao pritisak kako je robot ponirao sve dublje i dublje ka skrivenoj povr{ini planete.I dalje se nalazio visoko iznad onog tajanstvenog mora, kada najednom, kao predznak, slika zatrepta, a onda jenestade u ~asu kada je prvi istra`iva~ sa Zemlje bio satrven pod te`inom mnogo milja atmosfere {to se pru`alaiznad njega.

Tokom svog kratkog veka, sonda je omogu}ila uvid u mo`da milioniti deo Jupitera i jedva da se imalopribli`ila povr{ini planete udaljenoj mnogo stotina milja u sve gu{}oj magli. Po{to je slike nestalo sa ekrana,Boumen i Pul ostali su da sede bez re~i, dok im se u glavi motala ista pomisao.

Ljudi starine postupili su bolje nego {to su i slutili kada su ovaj svet nazvali po gospodaru svih bogova.Ako je dole postojao `ivot, koliko }e vremena biti potrebno da se on samo prona|e? A potom, koliko }e stole}aprote}i pre no {to ljudi do|u u priliku da krenu stopama ovog prvog pionira - i u kakvoj vrsti brodova?

Ali ove stvari nisu se neposredno ticale 'Otkri}a' i njegove posade. Njihovo odredi{te bio je jedan jo{neobi~niji svet, gotovo dvostruko udaljeniji od Sunca - od koga ih je razdvajalo novih pola milijarde milja prazninekoju su pohodile jedino komete.

^etvrti deoPROVALIJA

21. RO\ENDANSKA PROSLAVAPoznati zvuci melodije 'Sre}an ro|endan', upu}eni kroz sedam stotina miliona milja svemira brzinom

svetlosti, zamirali su me|u video ekranima i ure|ajima kontrolnog mosta. Pulova porodica, okupljena prili~nosnebivljivo oko ro|endanske torte na Zemlji, najednom utonu u ti{inu.

A onda, gospodin Pul, senior, re~e oporim glasom: "Pa, Frenk, ne pada mi na pamet {ta bih ti jo{ mogaore}i u ovom trenutku, osim da smo u mislima s tobom i da ti stvarno `elimo sre}an ro|endan."

"^uvaj se, du{o", dodade gospo|a Pul pla~no. "Bog te {titio."Grupa je u horu kazala "Do vi|enja", a onda je slike nestalo sa video ekrana. Ba{ je neobi~no, re~e Pul u

sebi, da se sve ovo zbilo pre vi{e od jednog ~asa; u me|uvremenu, ~lanovi porodice ponovo su se razi{li i sigurnosu ve} miljama daleko od ku}e. No, na izvestan na~in ovaj vremenski razmak, iako je mogao da izazivaosuje}enost, ipak je predstavljao sre}u u nesre}i. Kao i svi ljudi tog doba, Pul je uzimao zdravo za gotovo da mo`eda razgovara trenutno, sa svakim na Zemlji, ~im bi to po`eleo. Po{to ovo vi{e nije va`ilo, ispostavilo se da su sejavile ozbiljne psiholo{ke posledice. On je pre{ao u novu dimenziju udaljenosti, tako da su gotovo sveemocionalne veze postale zategnute preko granice kidanja.

"@ao mi je {to prekidam proslavu", re~e Hal, "ali imamo jedan problem.""[ta je bilo?" upita{e Pul i Boumen istovremeno."Javljaju se pote{ko}e u odr`avanju kontakta sa Zemljom. Problem je u jedinici AE-35. Moj centar za

predvi|anje kvarova izve{tava da do zakazivanja mo`e do}i kroz sedamdeset dva ~asa.""Pobrinu}emo se o tome", uzvrati Boumen. "Da vidimo opti~ku upravljenost.""Evo je, Dejve. Za sada je jo{ sve u redu."Na displeju se pojavi savr{eni polumesec, veoma sjajan spram zale|a gotovo li{enog zvezda. Bio je

prekriven oblacima i nije posedovao nikakve geografske pojedinosti koje su se mogle prepoznati. [tavi{e, na prvipogled lako se mogao pobrkati sa Venerom.

Ali ne i na drugi, budu}i da se pokraj njega nalazio pravi Mesec koji Venera nije imala - ~etvorostrukomanji od Zemlje i u ta~no istoj meni. Bilo je lako zamisliti da su dva tela majka i dete, kao {to su mnogi astronomi

i verovali pre no {to se ispitivanjem lunarnih stena bespogovorno dokazalo da Mesec nikada nije sa~injavao deoZemlje

Pul i Boumen posmatrali su ekran u ti{ini pola minuta. Slika je dolazila do njih posredstvom TV kamere saduga~kom `i`om, postavljene na ivici velike radio-zdele; krst kon~i}a u njenom sredi{tu pokazivao je ta~nuupravljenost antene. Ukoliko snop tanak poput olovke ne bi i{ao pravo prema Zemlji, oni ne bi mogli ni da {alju,ni da primaju poruke. Emisije u oba smera proma{ile bi metu i produ`ile bi, nesaslu{ane i nevi|ene, kroz Sun~evsistem, pa dalje u prazninu {to se pru`ala izvan njegovih me|a. Ako bi ikada i bile primljene, to bi bilo tekstole}ima kasnije - a i oni koji bi ih uhvatili ne bi bili ljudi.

"Zna{ li gde je kvar?" upita Boumen."Nepostojan je i ne mogu ga lokalizovati. Ali, kako izgleda, odnosi se na jedinicu AE-35.""Koji postupak predla`e{?""Najbolje bi bilo zameniti jedinicu rezervnom, kako bismo je mogli ispitati.""Dobro - daj nam kopiju."Informacija blesnu na displeju; istovremeno, jedan list hartije skliznu iz proreza neposredno ispod njega. I

pored svih elektronskih o~itavala, bilo je trenutaka kada se dobar, staromodan, {tampani materijal pokazivao kaonajpogodniji vid registrovanja.

Boumen se na trenutak udubio u prou~avanje dijagrama, a onda zviznu."Mogao si nam to re}i", primeti on. "Ovo pretpostavlja izlazak iz broda.""@ao mi je", uzvrati Hal. "Smatrao sam da znate da se jedinica AE-35 nalazi na postolju antene.""Verovatno sam i znao, ali pre godinu dana. Ovde, me|utim, ima osam hiljada podsistema. U svakom

slu~aju, posao izgleda jednostavan. Sve {to treba jeste da podignemo jedan poklopac i da stavimo novu jedinicu.""Meni to odgovara", re~e Pul, koji je kao ~lan posade imao du`nost da obavlja rutinske vanbrodske

delatnosti. "Uop{te mi ne}e smetati mala promena sredine. Samo bez uvrede, molim.""Da vidimo da li se kontrola misije sla`e sa tim", re~e Boumen. Sedeo je nepomi~no nekoliko sekundi,

prebiraju}i po mislima, a onda po~e da diktira poruku."Kontroli misije - ovde iks-zrak-delta-jedan. U dva-nula-~etiri-pet brodski centar za predvi|anje kvarova u

na{em devet-nula-nula-nula ra~unaru ukazao je na verovatno zakazivanje jedinice alfa-eho-tri-pet krozsedamdeset dva ~asa. Molimo proverite preko telemetrijske kontrole i predla`emo ispitajte jedinicu u va{emsimulatoru brodskih sistema. Tako|e, potvrdite odobrenje na{eg plana za izlazak iz broda radi zamene jedinicealfa-eho-tri-pet pre kvara. Kontroli misije - ovde iks-zrak-delta-jedan, dva-jedan-nula-tri, kraj emitovanja."

Zahvaljuju}i vi{egodi{njem upra`njavanju, Boumen je stekao sposobnost da se, istog trena ~im bi se zatim ukazala potreba, bez po muke prebaci na ovaj `argon - koji je neko jednom prilikom nazvao 'tehni{' - a zatimda se ponovo vrati na normalan govor, bez ikakve {kripe mentalnih zup~anika. Sada je preostalo jedino sa~ekatina potvrdu, do ~ijeg }e prijema prote}i najmanje dva ~asa dok signali budu prevaljivali svoj dvosmeran put pokrajJupiterove i Marsove orbite.

Poruka je prispela dok je Boumen poku{avao, bez mnogo uspeha, da pobedi Hala u jedoj od igara sageometrijskim oblicima, koje su bile uskladi{tene u memoriji ra~unara.

"Iks-zraku-delti-jedan - ovde kontrola misije, potvr|ujemo va{ dva-jedan-nula-tri. Ispitujemo telemetrijskeinformacije na na{em simulatoru misije i upu}ujemo savet.

Zeleno za va{ plan da izi|ete iz broda i zamenite jedinicu alfa-eho-tri-pet pre mogu}eg kvara.Razra|ujemo kontrolne postupke za ispitivanje zakazale jedinice."

Po{to je ozbiljan deo posla okon~an, kontrolor misije vratio se normalnom engleskom."@ao nam je, momci, {to ste zapali u malu nevolju i ne `elimo da vam ote`avamo situaciju. Ali, ako vam

to nije te{ko pre izlaska iz broda, imamo jednu molbu iz Informativnog. Mo`ete li da nam pripremite kratak snimakza javno emitovanje, u kome biste opisali situaciju i objasnili {ta je to {to radi AE-35. Neka zvu~i {to je mogu}ebezazlenije. I mi to mo`emo da obavimo, razume se - ali delova}e znatno uverljivije iz va{ih usta. Nadamo se dase ovo ne|e r|avo odraziti na va{ dru{tveni `ivot. Iks-zraku-delti-jedan, ovde kontrola misije, dva-jedan-pet-pet,kraj emitovanja."

Boumen nije mogao da obuzda sme{ak povodom ove molbe. Bilo je trenutaka kada je Zemlja pokazivalaneobi~nu neuvi|avnost i odsustvo takta. '[to je mogu}e bezazlenije!' - nije nego!

Kada mu se Pul pridru`io, po{to mu se okon~alo razdoblje spavanja, proveli su deset minuta usastavljanju i doterivanju odgovora. U ranim fazama misije svi mediji javnog informisanja obasipali su ih zahtevimaza intervjue, rasprave - u stvari, za bilo ~im {to bi oni bili voljni da ka`u. Ali kako su stale da proti~u nedelje ukojima se ni{ta nije doga|alo, a vremenski razmak se pove}avao sa nekoliko minuta na preko jedan ~as,

zanimanje je lagano stalo da jenjava. Posle uzbudljivog prolaska kraj Jupitera, pre vi{e od mesec dana, napravilisu svega tri ili ~etiri snimka za javno emitovanje.

"Kontroli misije, ovde iks-zrak-delta-jedan. Evo snimka za medije koji ste tra`ili.Pre nekoliko ~asova javio se jedan manji tehni~ki problem. Na{ ra~unar HAL-9000 predvideo je

zakazivanje jedinice AE-35.Posredi je mali, ali veoma va`an sastavni deo komunikacionog sistema. On dr`i na{u glavnu antenu

upravljenu ka Zemlji uz ta~nost od nekoliko hiljaditih delova jednog stepena. Ovakva preciznost je neophodna,budu}i da sa na{e trenutne udaljenosti od preko sedam stotina miliona milja Zemlja izgleda tek kao prili~no slabazvezda, tako da bi je na{ uzak radio-snop lako mogao proma{iti.

Antena neprekidno prati Zemlju posredstvom motora kojima se upravlja iz sredi{njeg ra~unara. Ali timotori dobijaju uputstva preko jedinice AE-35. Mogli biste to uporediti sa nekim nervnim centrom u telu kojiprevodi mi{i}ima udova uputstva mozga. Ukoliko `ivac zaka`e da prenese ta~ne signale, ud postaje beskoristan. Una{em slu~aju, kvar jedinice AE-35 prakti~no bi zna~io da }e antena po~eti nesvrhovito da se upravlja. Ovo jepredstavljalo ~estu nevolju kod svemirski sondi za duboko poniranje iz pro{log stolje}a. One su uglavnom stizaledo drugih planeta, ali onda ne bi uspele da upute natrag nikakve informacije zato {to antena ne bi mogla da improna|e Zemlju.

Jo{ nam je nepoznata priroda kvara, ali situacija nipo{to nije ozbiljna, tako da nema razloga za uzbunu.Raspola`emo dvema rezervnim jedinicama AE-35, od kojih svaka ima operativan vek od najmanje dvadesetgodina, tako da su zanemarljivi izgledi da }e i druga zakazati u toku ove misije. Tako|e, ako budemo ustanoviliuzrok kvara na jedinici koju sada koristimo, verovatno }emo uspeti da ga otklonimo.

Frenk Pul, koji je posebno obu~en za ovu vrstu posla, izi}i }e izvan broda i zameni}e pokvarenu jedinicurezervnom. U isto vreme, iskoristi}e priliku da proveri trup i da zapu{i neke mikrorupe ~ije sasvim sitne razmere nisupredstavljale dovoljan razlog za preduzimanje posebnog izlaska iz broda.

Izuzme li se ovaj rutinski problem, misija i dalje traje bez pote{ko}a i trebalo bi tako da se nastavi.Kontroli misije, ovde iks-zrak-delta-jedan, dva-jedan-nula-~etiri, kraj emitovanja."

22. IZLAZAKVanbrodske kapsule - ili 'svemirske mahune' - 'Otkri}a' predstavljale su kugle pre~nika oko devet stopa, a

operator je u njima sedeo uz veliki prozor kroz koji se pru`ao izvrstan vidik. Glavni raketni pogon stvarao jeubrzanje od jedne petine gravitacije - taman dovoljno da se lebdi povrh Meseca - dok se upravljanje vr{ilo prekomalih mlaznika za kontrolu polo`aja u prostoru. Iz podru~ja neposredno ispod velikog prozora pru`ale su se dvezglobne, metalne ruke - ili 'hvata~i' - jedna za te{ke poslove, a druga za fine manipulacije. Postojao je i jedanprodu`ni cilinder u kome su bile sme{tene razne elektri~ne alatke, kao {to su odvrtke, pneumati~ki ~eki}i, testere ibu{ilice.

Svemirske kapsule nisu predstavljale najelegantnija prevozna sredstva koja je ~ovek izmislio, ali su svakakobile od su{tinske va`nosti za obavljanje konstrukcionih radova i poslova oko odr`avanja u vakuumu. Obi~no su imnadevana `enska imena, ~ime se mo`da `elela priznati ~injenica da su im li~nosti ponekad bile doneklenepredvidljive. Trio u 'Otkri}u' zvao se 'Ana', 'Beti' i 'Klara'.

Po{to je obukao svoj li~ni skafander - tu poslednju liniju odbrane - i popeo se u kapsulu, Pul je narednihdesetak minuta proveo u pomnom proveravanju kontrolnih ure|aja. Nakratko je uklju~io upravlja~ke mlaznike,opru`io hvata~e, ispitao zalihe kiseonika, goriva i rezerve elektri~ne energije. A onda, kada je bio potpunozadovoljan, obratio se Halu preko radio-veze. Iako je Boumen bio u pripravnosti na kontrolnom mostu, on ne bipreduzeo ni{ta izuzev u slu~aju neke o~igledne gre{ke ili kvara.

"Ovde 'Beti'. Po~ni postupak ispumpavanja.""Po~eo postupak ispumpavanja", uzvrati Hal. Istog ~asa, Pul za~u zvuk rada pumpi koje su dragoceni

vazduh ispumpavale iz komore. Tanki metal spoljnjeg omota~a kapsule stao je da se ogla{ava {kripavim,pucketavim {umovima, a onda, posle otprilike pet minuta, Hal izvesti:

"Postupak ispumpavanja okon~an."Pul izvr{i poslednju proveru na svojoj maloj instrument-tabli. Sve je bilo savr{eno normalno."Otvori spoljnja vrata", nalo`i on.Hal opet ponovi dobijena upustva; u bilo kom trenutku, bilo je dovoljno da Pul ka`e: "Stoj!" - i ra~unar bi

istog ~asa obustavio postupak.

Ispred, zidovi broda stado{e da se razmi~u. Pul je osetio kako se kapsula za~as zanjihala kad su poslednji,razre|eni ostaci vazduha pokuljali u svemir. A onda mu pred o~i stado{e zvezde - kao i, igrom slu~aja, tanu{an,zlatan Saturnov disk, udaljen jo{ ~etiri stotine miliona milja.

"Otpo~ni izvo|enje kapsule."Veoma lagano, {ina na kojoj je kapsula visila stade da se izdu`uje kroz otvoren ulaz sve dok se vozilo nije

na{lo tik izvan trupa broda.Pul stavi u pogon glavni mlaznik pola sekunde i kapsula blago skliznu sa {ine, postav{i kona~no nezavisno

vozilo koje se kre}e vlastitom orbitom oko Sunca. Sada vi{e nije bila ni u kakvoj vezi sa 'Otkri}em' - nije postojalo~ak ni bezbednosno u`e. Sa kapsulama je retko bilo neprilika; ~ak i kad bi se Pul nasukao, Boumen mu je uvekbez po muke mogo prite}i u pomo}.

Prvo odredi{te bilo mu je jedno rastopljeno podru~je pre~nika oko pola in~a, sa si}u{nim kraterom usredi{tu. ^estica pra{ine koja je udarila tu brzinom od preko stotinu hiljada milja na sat jama~no je bila manja odglave ~iode, a njena ogromna kineti~ka energija u trenu ju je pretvorila u paru. Kao {to je to ~esto bio slu~aj,izgledalo je kao da je krater izazvan eksplozijom koja se odigrala u unutra{njosti broda; pri re~enim brzinama,materijali su se pona{ali na neobi~ne ne~ine, tako da su se tu retko mogli primeniti zakoni zdravorazumskemehanike.

Pul je bri`ljivo ispitao podru~je, a onda ga poprskao zaptivnom smesom iz kontejnera pod pritiskom kojise nalazio u kutiji sa raznim priborom u kapsuli. Bela, gumasta te~nost razlila se po metalnoj ko`i, zakloniv{i kratersa vidika. A onda je iz rupe stao da se nadima veliki mehur, koji je pukao kada mu je pre~nik dostigao {est in~a,da bi se potom javio jedan znatno manji, koji se, me|utim, odmah slegao, budu}i da je brzovezuju}i cementvaljano obavljao svoj posao. Netremice je posmatrao premazano mesto nekoliko minuta, ali vi{e nije bilonikakvog znaka aktivnosti. No, da bi stvar u~inio dvostruko bezbednom, naneo je jo{ jedan sloj, a onda se uputioprema anteni.

Bilo mu je potrebno izvesno vreme da napravi krug oko loptastog trupa pod pritiskom 'Otkri}a', budu}ida nijednog trenutka nije dozvolio da kapsula stekne brzinu ve}u od nekoliko stopa u sekundi. Nije mu se `urilo, ai bilo je opasno voziti se velikom brzinom na tako maloj razdaljini od broda. Morao je dobro da vodi ra~una oraznim senzorima i nosa~ima instrumenata koji su {tr~ali iz rupa na neo~ekivanim mestima, a valjalo mu je dabude obazriv i sa vlastitim mlaznim izduvima. Nastala bi prili~na {teta ako bi mlaz zahvatio neki krhkiji deoopreme.

Kada je kona~no stigao do uskosnopne antene, najpre je pomno osmotrio situaciju. Velika zdela, pre~nikadvadeset stopa, izgledala je kao da je upravljana ka Suncu, budu}i da se Zemlja sada nalazila gotovo u istoj linijisa solarnim diskom. Antensko postolje sa celokupnom opremom za orjentisanje bilo je, me|utim, u potpunoj tami,skriveno u senci velike metalne tacne.

Pul joj je pri{ao otpozadi; pa`ljivo je izbegao da se na|e sa prednje strane plitkog, paraboli~nogreflektora, kako 'Beti' ne bi prekinula snop i izazvala trenutan, ali neprijatan prekid kontakta sa Zemljom. Uop{tenije mogao da vidi ku}i{te ure|aja koji je do{ao da uzme sve dok nije uklju~io reflektore na kapsuli i takoodagnao senku.

Ispod metalne plo~ice le`ao je uzrok nevolje. Plo~ica je bila pri~vr{}ena sa ~etiri protivnavrtke, a kako jecela jedinica AE-35 bila predvi|ena za laku zamenu, Pul nije o~ekivao nikakve pote{ko}e.

Bilo je o~igledno, me|utim, da ne}e mo}i da obavi posao iz svemirske kapsule. Ne samo {to je biloopasno manevrisati tako blizu tananog, ~ak pau~inastog sklopa antene, nego su i 'Betini' kontrolni mlaznici lakomogli da progore poput hartije tanku reflektuju}u povr{inu velikog radio-ogledala. Mora}e stoga da parkirakapsulu na razdaljini od dvadeset stopa i da u skafandru izi|e napolje. U svakom slu~aju, mo}i }e znatno lak{e dase domogne jedinice rukama u rukavicam skafandra, nego posredstvom 'Betinih' daljinskih manipulatora.

O svemu ovome bri`ljivo je izvestio Boumena, koji je jo{ jednom proveravo svaki stupanj operacije pre no{to bi bio izvr{en. Iako je posredi bio jednostavan, rutinski posao, u svemiru ni{ta nije valjalo uzimati zdravo zagotovo, niti se ijedna pojedinost smela prevideti. Kod vanbrodskih delatnosti uop{te nisu postojale 'sitne' gre{ke.Dobio je saglasnost da krene na posao i da parkira kapsulu na dvadeset stopa od osnove antenskog postolja. Nijebilo opasnosti da }e ona odlebdeti u svemir; pa ipak, zaka~io je manipulatorsku ruku za pre~agu jedne od mnogihkratkih lestvica strate{ki postavljenih po spoljnjem delu trupa.

Potom je proverio sistem na svom skafandru, a kada se uverio da je sve u redu, ispustio je vazduh izkapsule. Dok je 'Betina' atmosfera oticala u vakuum svemira, oko njega se nakratko obrazovao oblak ledenihkristala koji je na trenutak zaklonio zvezde.

Valjalo je obaviti jo{ jednu stvar pre izlaska iz kapsule. Prebacio je sa ru~nog na daljinsko upravljanje,staviv{i tako 'Beti' pod Halovu kontrolu. Bila je to uobi~ajena mera predostro`nosti; iako je i dalje bio spojen sa'Beti' jednim izuzetno sna`nim, rastegljivim u`etom, tek ne{to debljim od pamu~nog konca, bilo je slu~ajeva kadasu i bezbedniji spojevi ove vrste zakazivali. Ispao bi budala da mu je bilo potrebno vozilo - a da ne bude kadar daga dozove u pomo} posredstvom Hala.

Vrata kapsule se otvori{e i on lagano izlebde u ti{inu svemira, dok se za njim odmotavalo bezbednosnou`e. Samo polako - ni{ta naglo - zaustavi se i promisli - to su bila pravila vanbrodske delatnosti. Ako biste ih sedr`ali, gotovo da nije bilo neprilika.

Uhvatio se za jedan od 'Betinih' spoljnih rukohvata i izvadio rezervnu jedinicu AE-35 iz jedne vre}e zano{enje gde je bila sme{tena kao u kakvoj kengurskoj torbi. Nije zastao da bi uzeo neku od alatki iz zbirke ukapsuli - od kojih ve}ina uop{te i nije bila predvi|ena za kori{enje ljudskim rukama. Svi prilagodljivi klju~evi koji bimu mogli biti potrebni ve} su bili prika~eni za pojas njegovog skafandra.

Blago se odgurnuv{i, on se otisnu ka masivnom postolju velike zdele koja se uzdizala poput kakved`inovske tacne izme|u njega i Sunca. Njegova dvostruka senka, koju su stvarali 'Betini' reflektori, poigravala jena ispup~enoj povr{ini, tvore}i fantasti~na ustrojstva, dok se on spu{tao du` dva snopa. Ali tu i tamo, saiznena|enjem bi zapazio kako je stra`nji deo velikog radio-ogledala pro{aran zaslepljuju}e blistavim ta~kicamasvetlosti.

Nekoliko sekundi be{umnog pribli`avanja bio je zbunjen ovim prizorom, sve dok nije shvatio {ta jeposredi. Tokom putovanja, mikrometeori mora da su mnogo puta probili relektor; ono {to je video bila je Sun~evasvetlost koja je prodirala kroz si}u{ne kratere. No, oni su bili odve} sitni da bi osetno doveli do osuje}enja radasistema.

Budu}i da se kretao sasvim polako, amortizovao je blagi udar ispru`enom rukom i ~vrsto se uhvatio zaantensko postolje, tako da nije do{lo do odbijanja. Brzo je prika~io bezbednosni pojas za najbli`u spojnicu; to }emu omogu}iti da dobije upori{te kada bude po~eo da koristi alatke. Potom je zastao, izvestio Boumena o situaciji irazmotrio naredni korak.

Javio se jedan manji problem; stajao je - ili lebdeo - u 'Betinoj' svetlosti, tako da je te{ko mogao razabratijedinicu AE-35 u senci koju je sam bacao. Nalo`io je stoga Halu da malo pomeri reflektore u stranu: poslekratkotrajnog eksperimentisanja, stekao je jednoobrazniju rasvetu od svetlosti odra`ene sa stra`nje strane antenskezdele.

Nekoliko sekundi prou~avao je mali metalni poklopac sa ~etiri protivnavrtke obezbe|ene garantnom`icom. A onda, promrmljav{i sebi u bradu: "Garancija proizvo|a~a prestaje da va`i u slu~aju neovla{}enogotvaranja" - on pokida `icu i stade da uklanja navrtke. Bile su standardne veli~ine, tako da su se mogle skinutiklju~em sa nultnim obrtnim momentom koji je on imao uza se. Unutra{nji opru`ni mehanizam alatke apsorbova}ereakciju prilikom odvrtanja navrtki, tako da ne}e do}i do okretanja operatora u suprotnom smeru.

^etiri navrtke skliznule su bez ikakvih pote{ko}a i Pul ih bri`ljivo odlo`i u naro~itu vre}icu. (Jednoga dananeko je predvideo, Zemlja }e ste}i prsten poput Saturna, sa~injen isklju~ivo od izgubljenih zavrtanja, pri~vr{}iva~a,pa ~ak i alatki koje su utekle nepa`ljivim radnicima na orbitalnim konstrukcijama.) Metalni poklopac i dalje se,me|utim, dr`ao na mestu i on se za trenutak pobojao da ga je hladno}a zavarila za le`i{te; ali po{to je kucnuo ponjemu nekoliko puta, poklopac je popustio i on ga je zaka~io za antensko postolje velikom {tipaljkom.

Sada je mogao da vidi elektronske vodove jedinice AE-35. Imala je oblik tanke plo~ice, veli~ine po{tanskedopisnice, sme{tene u prorez koji je bio taman toliko veliki da ona u njega stane. Bila je pri~vr{}ena dvemazaptivnim {ipkicama i opremljena malom ru~kom, tako da se lako mogla izvaditi.

Jo{ je, me|utim, radila, opskrbljuju}i antenu impulsima koji su je dr`ali upravljenu ka dalekoj ta~kici {to jepredstavljala Zemlju. Ukoliko bi je sada izvukao, usledio bi potpuni gubitak kontrole i antena bi stala da se okre}eka svom neutralnom ili nultiazimutnom polo`aju, upraviv{i se du` ose 'Otkri}a'. A to je moglo biti opasno, budu}ida ga je velika zdela lako mogla udariti prilikom rotiranja.

Da bi izbego ovu neprijatnu mogu}nost, bilo je dovoljno samo da isklju~i energiju u kontrolnom sistemu;antena bi tada postala nepokretna, osim ako je sam Pul ne bi udario. Nije bilo opasnosti da }e se izgubiti Zemljatokom nekoliko minuta neophodnih za zamenu jedinice; njihova meta ne}e se, naime, primetno pomeriti spramzale|a zvezda u tako kratkom razdoblju.

"Hale", pozva Pul preko radio veze. "Izvadi}u jedinicu. Prekini sve dovode energije do kontrole antenskogsistema."

"Prekinut dovod do kontrole antene", uzvrati Hal."Po~injem. Izvla~im jedinicu - sada!"

Plo~ica iskliznu iz proreza bez pote{ko}a; nije se zaglavila, niti je ijedan od vi{e kliznih kontakata zapeo.Jedan minut kasnije u prorezu se nalazila rezervna jedinica.

No, Pul ni{ta nije `eleo da prepusti slu~aju. Blago se odgurnuo od antenskog postolja, za slu~aj da velikazdela po~ne nekontrolisano da se kre}e kada ponovo bude uklju~ena energija. Kada se bezbedno na{ao izvannjenog doma{aja, pozvao je Hala: "Nova jedinica trebalo bi da bude operativna. Uklju~i ponovo energiju."

"Energija uklju~ena", odgovori Hal. Antena sa ni za dlaku nije pomakla."Izvr{i testove za predvi|anje kvara."Mikroskopski impulsi sada }e stati da struje kroz kola jedinice, tragaju}i za mogu}im nedostacima i

testiraju}i mno{tvo sastavnih delova da bi se ustanovilo da li se svi nalaze u predvi|enim okvirima tolerancije. Ovoje, razume se, ve} u~injeno vi{e puta pre no {to je jedinica izi{la iz fabrike; ali to je bilo pre dve godine i naudaljenosti od preko pola miliona milja. ^esto je bilo nemogu}e shvatiti kako {tampanene elektronske plo~euop{te mogu da zaka`u; no, to se ipak doga|alo.

"Kola potpuno operativa", izvesti Hal posle svega deset sekundi. U tom kratkom razmaku izvr{io je istotoliko testova koliko bi to u~inila i mala vojska ljudskih inspektora.

"Odli~no", re~e Pul zadovoljno. "Sada vra}am poklopac."Ovo je ~esto bio najopasniji deo vanbrodske operacije: kada bi posao bio okon~an i po{to je preostalo

jo{ samo da se sve dovede u red i krene natrag u brod - upravo su se tada naj~e{}e ~inile gre{ke. Ali Frenk Pul seuop{te ne bi nalazio u ovoj misiji da nije bio obazriv i savestan. Radio je stvari natenane; dodu{e, jednaprotivnavrtka umalo mu nije utekla, ali ju je on ipak uhvatio pre no {to je prevalila nekoliko stopa.

Petnaest minuta kasnije uplovljavao je u gara`u za kapsule, ~vrsto uveren da je okon~an posao kojim vi{ene}e morati da se bavi.

U tom pogledu, me|utim, grdno se varao.

23. DIJAGNOZA"Ho}e{ da ka`e{", uzviknu Frenk Pul vi{e iznena|en nego ozloje|en, "da sam ceo ovaj posao obavio bez

razloga?""Tako izgleda", uzvrati Boumen. "Jedinica je odli~no pro{la sve provere. ^ak i pri optere}enju od dvesta

odsto ne postoji nikakav nagove{taj predstoje}eg kvara."Dva astronauta stajala su u maloj prostoriji karusela koja je slu`ila kao radionica i laboratorija i koja je

bila pogodnija od gara`e svemirskih kapsula za obavljanje manjih opravki i ispitivanja. Ovde nije bilo opasnosti dase naleti na mehure vrelog lema koje nosi vazdu{na struja ili da se zauvek izgube sitni delovi opreme koji su ~vrstore{ili da odu na orbitu. Takve stvari mogle su da se dogode - i doga|ale su se - u uslovima beste`inskog stanjasale za kapsule.

Tanka plo~ica jedinice AE-35, veli~ine dopisnice, stajala je na radnom stolu pod mo}nim uve}avaju}imso~ivom. Bila je postavljena u standardni kontaktni okvir iz koga je jedan gusto prepleten snop raznobojnih `icavodio do automatskog ure|aja za testiranje, ne ve}eg od obi~nog stonog ra~unara. Da bi se proverila ma kojajedinica, bilo je dovoljno samo povezati je, ubaciti odgovaraju}u karticu iz biblioteke za lokalizaciju kvarova ipritisnuti dugme. Obi~no bi se ta~an polo`aj kvara pokazao na malom displeju, zajedno sa preporukama o tome{ta valja preduzeti.

"Probaj sam", re~e Boumen pomalo osuje}enim glasom.Pul prebaci prekida~ sa natpisom BIRA^ PREOPTERE]ENJA na polo`aj 'X-2' i pritisnu dugme za testiranje.

Istog trenutka na ekranu blesnu objava: JEDINICA U REDU."Mislim da bismo mogli da di`emo optere}enje sve dok ne izgorimo stvar", re~e on, "ali to ni{ta ne bi

dokazalo. Kako se tebi ~ini?""Halov unutra{nji predvi|a~ kvarova mogao je da pogre{i.""Verovatnije je da ne{to nije u redu sa na{im ure|ajem za testiranje. U svakom slu~aju, bolje je {to smo

ovako postupili nego posle da `alimo. Jedinicu je svakako trebalo zameniti ako je postojala i najmanja sumnja."Boumen izvadi plo~icu sa {tampanim kolima i podi`e je ka svetlosti. Delimi~no prozra~an materijal bio je

pro{aran prepletenom mre`om vodova i nizom ta~kica koje su predstavljale jedva vidljive mikrokomponente, takoda je jedinica nalikovala na kakvo delo apstraktne umetnosti.

"Ne smemo da rizikujemo - na kraju krajeva, ovo je na{a veza sa Zemljom. Zave{}u je u rubriku'Neupotrebljivo' i odlo`i}u je u otpadni materijal. Neka se neko drugi pobrine o tome kada se vratimo natrag."

Ali brige su po~ele znatno pre toga, ve} posle naredne emisije sa Zemlje.

"Iks-zraku-delti-jedan, ovde kontrola misije u dva-jedan-pet-pet. Kako izgleda, suo~eni smo sa malimproblemom. Va{ izve{taj o tome da je sve u redu sa jedinicom alfa-eho-tri-pet sla`e se sa na{om dijagnozom. Kvarbi mogao da se nalazi u susednim antenskim kolima, ali na njega bi onda morali da uka`u drugi testovi.

Postoji i tre}a mogu}nost, koja bi, me|utim, mogla da bude ozbiljnija. Mo`da je va{ ra~unar pogre{io upredvi|anju kvara. Oba na{a devet-nula-nula-nula ne isklju~uju tu mogu}nost, na temelju informacija kojimaraspola`u. Ovo ne mora biti nu`no razlog za uzbunu, s obzirom na rezervne sisteme kojima raspola`emo, ali volelibismo da dobro obratite pa`nju na eventualna nova odstupanja od nominalnog dejstvovanja. Uo~ili smo nekolikositnijih nepravilnosti tokom poslednjih dana, ali nijedna od njih nije bila dovoljno zna~ajna da bi se preduzeleodgovaraju}e mere, a nismo zapazili nikakvu o~iglednu shemu na osnovu koje bismo izvla~ili zaklju~ke. I daljeobavljamo testove sa oba na{a ra~unara i izvesti}emo vas ~im dobijemo rezultate. Ponavljamo da nema razloga zauzbunu; najgore {to se mo`e dogoditi jeste da budemo prinu|eni da privremeno isklju~imo va{ devet-nula-nula-nula radi analize programa i da prebacimo kontrolu na jedan od na{ih ra~unara. Vremenski razmak predstavljaproblem, ali na osnovu na{ih izu~avanja izvodljivosti proishodi da je u ovoj fazi misije kontrola sa Zemlje savr{enozadovoljavaju}a.

Iks-zraku-delti-jedan, ovde kontrola misije, dva-jedan-pet-{est, kraj emitovanja."Frenk Pul, koji je bio na de`urstvu kada je poruka stigla, stao je da razmi{lja o njoj u ti{ini. Sa~eko je da

vidi da li }e biti bilo kakvog Halovog komentara, ali ra~unar nije poku{ao da se usprotivi pre}utnim optu`bama.Pa, ako Hal ne nalazi za shodno da zapodene razgovor o celoj stvari, on se jo{ manje ose}a obavezan da to u~ini.

Bilo je skoro vreme za jutarnju smenu i on bi normalno sa~ekao da mu se Boumen pridru`i na kontrolnommostu. Ali danas je odustao od tog obi~aja i zaputio se prema karuselu.

Boumen je ve} bio ustao i upravo sipao kafu iz naro~itog kontejnera, kada ga Pul pozdravi prili~nozabrinutim "Dobro jutro". I posle svih minulih meseci provedenih u svemiru oni su i dalje razmi{ljali u okvirunornalnog dvadeset ~etvoro~asovnog ciklusa - premda su ve} odavno izgubili iz vida dane nedelje.

"Dobro jutro", uzvrati Boumen. "Kako je?"Pul pripremi i sebi kafu. "Nije lo{e. Jesi li se sasvim razbudio?""Jesam. [ta je bilo?"Posle svih dana provedenih zajedno odmah bi razaznali kada ne{to nije u redu. I najmanje naru{avanje

uobi~ajenog toka stvari predstavljalo je znak na koji je valjalo obratiti pa`nju."Ovaj..." po~e Pul otegnuto. "Kontrola misije upravo je bacila na nas malu bombu." On spusti glas, kao

doktor koji raspravlja o bolesti u prisustvu pacijenta. "Nije isklju~eno da se na brodu javio slu~aj blagehipohondrije."

Mo`da se Boumen ipak nije sasvim razbudio; bilo mu je potrebno nekoliko sekundi da shvati {ta jeposredi. A onda re~e: "Oh - shvatam. [ta su ti jo{ kazali?"

"Da nema razloga za uzbunu. Ponovili su to dva puta, {to je prili~no oslabilo dejstvo poruke, bar {to semene ti~e. Tako|e razmatraju mogu}nost privremenog prebacivanja kontrole na Zemlju dok budu sprovodilianalizu programa."

Obojica su, razume se, znala da Hal ~uje svaku re~, ali ipak nisu mogla da izbegnu ovo u~tivo okoli{anje.Hal je bio njihov kolega i oni nisu `eleli da ga dovedu u nepriliku. Na ovom stupnju, naime, nije izgledalo ba{uputno nasamo razgovarati o doti~noj stvari.

Boumen zavr{i doru~ak u ti{ini, dok se Pul poigravao praznim kontejnerom za kafu. Obojica su grozni~avorazmi{ljala, ali ni{ta se vi{e nije imalo re}i.

Sada im je jedino valjalo sa~ekati na naredni izve{taj kontrole misije; pitali su se da li }e sam Halzapodenuti razgovor o spornom pitanju. No, bilo kako bilo, atmosfera na brodu nekako se promenila. Javila seizvesna napetost u vazduhu - ose}anje da bi ne{to, prvi put, moglo po}i kako ne treba.

'Otkri}e' je prestalo da bude sre}na letelica.

24. PREKINUTA VEZAOdnedavno je postalo mogu}e uvek razabrati kada se Hal spremao da ne{to nepredvi|eno objavi.

Uobi~ajeni, automatski izve{taji ili odgovori na pitanja koja su mu upu}ena nisu imali nikakvu najavu; ali kad bi onbio za~etnik nekog razgovora, najpre bi usledilo kratko elektronsko pro~i{}avanje grla. Bila je to osobenost koju jeon stekao tokom poslednjih nekoliko nedelja; kasnije, ukoliko bi cela stvar postala neprijatna, astronauti su semogli postarati oko toga da je odstrane. No, sada je bila prili~no korisna, budu}i da je upozoravala Halovesabesednike da se priprave na ne{to neo~ekivano.

Pul je spavao, a Boumen je ~itao na kontrolnom mostu, kada se Hal oglasio:

"Hm... Dejve, imam izve{taj za tebe.""[ta je bilo?""Ponovo ne valja jedinica AE-35. Moj predvi|a~ kvarova ukazuje na zakazivanje kroz dvadeset ~etiri ~asa."Boumen odlo`i knjigu i zami{ljeno se zagleda u konzolu ra~unara. Znao je, razume se, da se Hal uistinu

ne nalazi tamo, ma {ta se pod tim podrazumevalo. Ako se uop{te moglo re}i da je li~nost ra~unara negdesme{tena u prostoru, onda je to bilo u jednoj zape~a}enoj prostoriji u kojoj se nalazio lavirint me|usobnopovezanih jedinica memorije, kao i sklop ure|aja za obradu podataka, nedaleko od sredi{nje ose karusela. No,postojao je uvek svojevrstan poriv da se gleda u so~ivo glavne konzole pri razgovorima sa Halom na kontrolnommostu, kao da mu se obra}ate gledaju}i mu u o~i. Svako drugo dr`anje odra`avalo bi nepristojnost.

"Ne razumem, Hale. Dve jedinice ne mogu zakazati u roku od nekoliko dana.""Odista izgleda neobi~no, Dejve. Ali uvaravam te da neposredno predstoji kvar.""Daj mi opti~ki kontakt na displeju."Savr{eno je dobro znao da ovim ni{ta ne}e posti}i, ali bilo mu je potrebno vreme da razmisli. O~ekivani

izve{taj kontrole misije jo{ nije stigao; ovo je mo`da bio trenutak da se preuzme malo takti~ko ispitivanje.Na ekranu se pojavi poznati prizor Zemlje, koja je ve} pro{la fazu polumeseca, hitaju}i ka suprotnoj starni

Sunca i sve vi{e okre}u}i svoju punu dnevnu poluloptu ka njima. Nalazila se besprekorno u sredi{tu krsta kon~i}a;tanu{na olovka snopa i dalje je povezivala 'Otkri}e' sa njegovim mati~nim svetom. Boumen je, uostalom, znao da}e ba{ tako biti. Da je kojim slu~ajem do{lo do prekida komunikacije, ve} bi se oglasio alarm.

"Ima{ li neku predstavu o tome", upita on, "{ta izaziva kvar?"Pauza koja je usledila bila je neuobi~ajena za Hala. Kona~no, on uzvrati:"Istinu govore}i, nemam, Dejve. Kao {to sam ve} izvestio, ne mogu da lokalizujen poreme}aj.""Jesi li sasvim siguran", upita Boumen oprezno, "da nisi pogre{io? Zna{ dobro da smo podvrgli temeljnom

testiranju drugu jedinicu AE-35 i da je sa njom bilo sve u redu.""Da, znam. Ali uveravam te da postoji kvar. Ako nije u samoj jedinici, onda je mo`da u ~itavom

podsistemu."Boumen zadobova prstima po konzoli. Da, to je bilo mogu}e, premda bi celu stvar bilo veoma te{ko

dokazati - sve dok stvarno ne do|e do otkazivanja koje bi ukazalo na problem."Dobro, izvesti}u o tome kontrolu misije i vide}emo {ta }e nam oni savetovati." Zastao je, ali nije bilo

nikakve reakcije."Hale", nastavi on, "da li te ne{to kopka - ne{to {to bi moglo da pru`i re{enje problema?"Ponovo je usledilo uobi~ajeno oklevanje. A onda Hal odgovori svojim normalnim tonom:"Slu{aj, Dejve, znam da `eli{ da bude{ od pomo}i. Ali kvar se u celosti nalazi u antenskom sistemu - ili u

va{im spravama za vr{enje testova. Moja obrada informacija savr{eno je normalna. Ako proveri{ mojudokumentaciju, uveri}e{ se da tu nije bilo nikakve gre{ke."

"Dobro sam upu}en u tvoju dokumentaciju, Hale - ali to ne mora da zna~i da si i ovoga puta u pravu.Svako mo`e da pogre{i."

"Neprijatno mi je da budem uporan, ali ja sam naprosto nesposoban da pravim gre{ke."Na ovo se ni{ta suvislo nije moglo uzvratiti. Boumen odustade od dalje rasprave."U redu, Hale", re~e on, prili~no `urno. "Shvatam {ta ho}e{ da ka`e{. Neka za sada ostane na tome."Po`eleo je da doda: 'I molim te zaboravi na celu stvar' - ali to je, razume se, bilo ne{to {to Hal uop{te nije

mogao da u~ini.

Bilo je neobi~no da kontrola misije tra}i radiotalasno podru~je na video-emisiju, kada je govorna veza sateleprinterskom potvrdom bila sasvim dovoljna. Osim toga, na ekranu se nije pojavio uobi~ajeni kontrolor misije;umesto njega, obratio im se {ef programske ekipe, dr Simonson. Pulu i Boumenu istog ~asa postalo je jasno da tomo`e da zna~i samo neprilike.

"Zdravo, iks-zra~e-delta-jedan - ovde kontrola misije. Zavr{ili smo ispitivanje pote{ko}e vezane za va{ujedinicu AE-35 i oba na{a Hala devet hiljada sla`u se u pogledu zaklju~ka. Izve{taj koji ste poslali u emisiji u dva-jedan-~etiri-{est o predvi|anju novog zakazivanja potvr|uje dijagnozu.

Kao {to smo podozrevali, kvar se ne nalazi u jedinici AE-35, tako da nema potrebe da se ona ponovomenja. Pote{ko}a je vezana za kola kojima se vr{e predvi|anja i mi smatramo da to ukazuje na pojavuprotivure~nosti u programu koju mo`emo razre{iti jedino tako ako isklju~ite va{eg devet hiljada i pre|ete nakontrolu sa Zemlje. U tom smislu, preduze}ete slede}e korake, po~ev{i u dvadeset-dva-nula-nula po brodskomvremenu..."

Glas kontrole misije najednom zamuknu. U istom trenutku razle`e se alarm, tvore}i zavijaju}i fon Halovimupozorenjima: "@uto stanje! @uto stanje!"

"[ta je bilo?" upita Boumen, iako je ve} pogodio odgovor."Jedinica AE-35 zakazala je kao {to sam predvideo.""Daj mi opti~ki kontakt."Prvi put od po~etka putovanja slika se promenila. Zemlja je stala da izlazi izvan krsta kon~i}a; radio-

antena vi{e nije bila upravljena ka svojoj meti.Pul udari pesnicom po dugmetu za prekidanje alarma i zavijanje prestade. U iznenadnoj ti{ini koje se

spustila na komandni most, dva ~oveka se pogleda{e, obrvani nelagodno{}u i zabrinuto{}u."Do vraga", re~e Boumen kona~no."Hal je, zna~i, sve vreme bio u pravu.""Izgleda da je tako. Treba da mu se izvinimo.""Nema potrebe za tim", ume{a se Hal. "Nije mi, razume se, milo {to je jedinica AE-35 zakazala, ali nadam

se da vam je time vra}eno poverenje u moju pouzdanost.""@ao mi je {to je do{lo do nesporazuma, Hale", uzvrati Boumen pokajni~kim glasom."Imate li sada puno poverenje u mene?""Svakako, Hale.""To mi je milo. Poznato vam je da raspola`em najve}im mogu}im odu{evljenjem za ovu misiju.""Kako da ne. Daj mi sad, molim te, ru~ne kontrole antene.""Evo ih."Boumen nije o~ekivao da }e to upaliti, ali bilo je vredno poku{ati. Na displeju opti~ke veze Zemlja je sada

potpuno izi{la sa ekrana. Nekoliko sekundi kasnije, po{to je on stao da barata oko kontrolnih ure|aja, planeta seponovo pojavila; uz velike te{ko}e, po{lo mu je za rukom da je dovede do sredi{njeg krsta kon~i}a. Na trenutak, u~asu kada je snop bio ponovo uhva}en, opet je uspostavljen kontakt i sa ekrana se oglasio zamu}enu lik drSimonsona: "...da nas odmah izvestite ako je kolo 'K' kao 'kraj' 'R' kao 'rak'..." No, potom je ponovo usledilobesmisleno mrmljanje Vaseljene.

"Ne mogu da ga zadr`im", re~e Boumen posle nekoliko poku{aja. "Otima se kao divlji konj... kao da gazavodi neki la`ni kontrolni signal."

"Dobro - {ta }emo sad?"Na Pulovo pitanje nije bilo lako dati odgovor. Bili su odse~eni od Zemlje, ali ova okolnost jo{ nije sama

po sebi ugro`avala bezbednost broda, budu}i da je njemu padalo na um vi{e na~ina na koje se veza ponovomogla uspostaviti. U najgorem slu~aju, mogli su da fiksiraju antenu, a potom da je upravljaju manevrisanjemcelog broda. Bio bi to nimalo jednostavan posao, naro~ito kada budu otpo~ele zavr{ne faze misije - ali moglo sepoku{ati, ukoliko bi sve ostalo zakazalo.

No, nadao se da ove krajnje mere ipak ne}e biti neophodne. I dalje su raspolagali jo{ jednom rezervnomjedinicom AE-35, a mo`da i dvema, budu}i da je prva uklonjena pre no {to je uistinu zakazala. Nisu se, me|utim,usu|ivali da upotrebe nijednu od njih sve dok ne ustanove {ta nije u redu sa celim sistemom. Ukoliko bi sadastavili novu jedinicu, ona bi po svoj prilici smesta izgorela.

Posredi je bila tipi~na situacija, poznata svakom ko iole ume da barata oko struje. Ne zamenjuje sepregoreli osigura~ - dok se predhodno ne ustanovi za{to je pregoreo.

25. PRVI ^OVEK ZA SATURNFrenk Pul je nedavno pro{ao kroz ceo postupak, ali ipak nije uzimao ni{ta zdravo za gotovo - budu}i da je

u svemiru to bio put koji je najizvesnije vodio samoubistvu. Izvr{io je uobi~ajeno podrobno proveravanje 'Beti' injenih zaliha potro{nih dobara; iako }e napolju provesti jedva trideset minuta, postarao se da obezbedi uobi~ajenedvadeset ~etvoro~asovne zalihe svega {to mu je bilo neophodno. Potom je nalo`io Halu da otvori vazdu{nukomoru i isplovio u bezdan.

Brod je izgledao u dlaku isti kao i prilikom njegovog poslednjeg izlaska - uz jednu va`nu razliku. Uprethodnom navratu, velika tacna uskosnopne antene bila je upravljena nazad, du` nevidljivog puta koji je'Otkri}e' prevalilo - ka Zemlji koja je tako blizu kru`ila oko toplih ognjeva Sunca.

Sada, bez upravlja~kih signala koji bi je orijentisali, plitka zdela automatski je zauzela neutralan polo`aj.Bila je okrenuta napred du` ose broda - i tako usmerena sasvim blizu blistavog svetionika Saturna, od koga su ihdelili jo{ meseci. Pul se zapita sa koliko }e se jo{ problema suo~iti pre no {to 'Otkri}e' stigne do svog dalekogodredi{ta. Ako bi pa`ljivo osmotrio, mogao je da razabere da Saturn ne predstavlja savr{eni disk; sa naspramnih

strana nalazilo se ne{to {to nijedan ~ovek jo{ nije video golim okom - blaga ispup~enja izazvana prisustvomprstenova. Kako }e ~udesno izgledati, re~e on u sebi, kada taj neverovatni sistem orbitiraju}e pra{ine i leda budeispunjavao njihovo nebo, a 'Otkri}e' postane ve~ni Saturnov mesec. Ali to postignu}e pokaza}e se uzaludnoukoliko im ne bude po{lo za rukom da ponovo uspostave vezu sa Zemljom.

Opet je parkirao 'Beti' na dvadesetak stopa od osnove antenskog polja i prebacio kontrole Halu pre no{to je otvorio vrata na kapsuli.

"Kre}em napolje", izvesti on Boumena. "Sve je pod kontrolom.""Nadam se da si u pravu. Ba{ me zanima da vidim tu jedinicu.""Ima}e{ je na pultu za testiranje kroz dvadeset minuta, obe}avam ti."Potom je neko vreme usledila ti{ina dok se Pul lagano kretao ka anteni. A onda do Boumena, koji se

nalazio u pripravnosti na kontrolnom mostu, stado{e da dopiru dahtanja i stenjanja."Mo`da }u morati da opozovem ono obe}anje; jedna od protivnavrtki se zaglavila. Izgleda da sam je

odve} ~vrsto stegao - hopa! Evo je, ide!"Ponovo je usledila duga ti{ina, a onda se Pul oglasi:"Hale, pomeri svetlo na kapsuli za dvadeset stepeni ulevo - hvala - sada je dobro."Najprigu{enija zvona za uzbunu odjeknu{e negde u ponorima Boumenove svesti. Postojalo je ne{to ~udno

- ne ba{ uznemiruju}e, ve} pre neobi~no. Razmi{ljao je o tome nekoliko sekundi, a onda mu sinu {ta je posredi.Hal je izvr{io nare|enje, ali nije to i potvrdio, kao {to je ranije neizostavno ~inio. Kada Pul zavr{i posao,

mora}e da se pozabave time...Nalaze}i se na antenskom postolju, Pul je bio odve} zauzet da bi zapazio ne{to neobi~no. Rukama u

rukavicama skafandra uhvatio je za dr{ku {tampanu plo~icu i stao da je izvla~i iz proreza.Jedinica je izi{la iz le`i{ta i on je podi`e ka bledoj Sun~evoj svetlosti."Evo malog nitkova", obrati se on Vaseljeni uop{te, a Boumenu posebno. "I dalje mi izgleda potpuno u

redu."A onda zastade. Iznenadna kretnja privukla mu je pa`nju - tamo gde nikakve kretnje nije moglo biti.Unezvereno je podigao pogled. [are snopova dva reflektora svemirske kapsule, koje je koristio da bi

odagnao senke {to ih je stvaralo Sunce, stado{e da se kre}u oko njega.Bi}e da se to 'Beti' zanjihala zato {to je nije valjano ukotvio. A onda, uz zapanjenost koja je bila toliko

silna da uop{te nije ostavila mesta za strah, on ugleda kako svemirska kapsula hita pravo ka njemu, pod punimpogonom.

Prizor je bio tako neverovatan da je paralisao njegove normalne refleksne reakcije; nije preduzeo ni{ta daizbegne ustremelo ~udovi{te. U poslednjem ~asu do{ao je do glasa i uzviknuo: "Hale! Puno ko~enje..." - ali bilo jeprekasno.

U trenutku sudara 'Beti' se jo{ kretala sasvim lagano; uop{te nije bila sazdana za velika ubrzanja. Ali ~ak ipri brzini od pukih deset milja na sat masa od pola tone mo`e biti veoma pogubna, kako na Zemlji, tako i usvemiru...

U 'Otkri}u', onaj prekinuti uzvik preko radio-veze nagnao je Boumena da tako silovito posko~i da su gapojasevi jedva zadr`ali na sedi{tu.

"[ta se dogodilo, Frenk?" uzviknu on.Nije bilo nikakvog odgovora.Ponovo je pozvao, ali opet nije stigao nikakav odziv.A onda, ne{to stade da ulazi u njegovo vidno polje ome|eno {irokim osmatra~kim prozorima. Uz

zapanjenost koja je bila podjednako silna kao i Pulova, ugledao je svemirsku kapsulu - kako pod punim pogonimahita ka zvezdama.

"Hale!" uzviknu on. "[ta se dogodilo. Zako~i 'Beti'! Zako~i je smesta!"Ni{ta se nije promenilo. 'Beti' je nastavila da ubrzava, sve vi{e se udaljuju}i.A onda, vu~en iza nje na kraju bezbednosnog u`eta, pojavi se skafander. Bio je potreban jedan pogled da

Boumen shvati da se dogodilo najgore. Mlitavi obrisi skafandra jasno su stavljali do znanja da on vi{e nije podpritiskom, ve} da se nalazi otvoren ka vakuumu.

Pa ipak, Boumen je nastavio budalasto da poziva, kao da tim bajanjem mo`e da o`ivi mrtvaca: "Halo,Frenk... Halo, Frenk... ^uje{ li me?... Mahni ako me ~uje{... Mo`da ti se oda{ilja~ pokvario... Mahni mi!"

I tada, gotovo kako da usli{uje njegovu molbu, Pul mahnu.

Boumen za trenutak oseti kako mu uz vrat gami{u `marci. Re~i koje je zaustio da ka`e zamre{e mu naiznenada sasu{enim usnama. Znao je, naime, da mu prijatelj vi{e nikako ne mo`e biti `iv, pa ipak, on mu jemahnuo...

Gr~ nade i straha minu, me|utim, istog trena kada su ose}anja ustupila mesto hladnoj logici. Kapsulakoja je i dalje ubrzavala naprosto je trzela teret koji je vukla za sobom. Pulov gest predstavljao je odjek kretnjekapetana Ahaba u ~asu kada je njegov le{, vezan za trup belog kita, uputio poslednji pozdrav posadi broda'Pikvod' osu|enoj na skori krah.

Pet minuta kasnije, kapsula i njen satelit nesta{e me|u zvezdama. Dugo potom, Dejvid Boumen ostao jezagledan u prazninu koja se jo{ mnogo miliona milja pru`ala pred njim do odredi{ta za koje je on sada postaouveren da }e mu zauvek ostati nedose`no. Umom mu je strujala samo jedna pomisao.

Frenk Pul bi}e prvi ~ovek koji }e sti}i do Saturna.

26. DIJALOG SA HALOMNi{ta se na 'Otkri}u' nije promenilo. Svi sistemi i dalje su dejstvovali normalno; centrifuga se lagano

okretala oko svoje ose, stvaraju}i privid gravitacije; hibernauti su spavali bez snova u svojim odeljcima; brod jeplovio ka odredi{tu od koga ga ni{ta ne}e mo}i odvratiti izuzev sudara sa nekim asteroidom, ali verovatno}a da }ese ne{to tako desiti bila je nepojamno mala. Uostalom, sa ove strane Jupiterove orbite, asteroida je uistinu bilosasvim malo.

Boumen se uop{te nije se}ao kako je stigao od kontrolnog mosta do centrifuge. Uz iznena|enje je shvatioda sedi u maloj kuhinji, dr`e}i u ruci dopola ispijenu {olju kafe. Polako je postajao svestan onoga {to ga okru`uje,sli~no ~oveku koji izranja iz dugotrajnog spavanja izazvanog narkoticima.

Neposredno pred njim nalazilo se jedno od so~iva sa prijemnim rasponom ribljeg oka, koja su bilarazme{tena po strate{kim ta~kama u brodu, omogu}uju}i Halu da ima valjanu preglednost unutra{njosti. Boumense zabulji u so~ivo kao da ga nikad ranije nije video; a onda se lagano pridi`e i krenu ka njemu.

Njegova kretnja u vidnom polju mora da je podstakla ne{to u nedoku~ivom umu koji je sada vladaobrodom, jer Hal se najednom oglasi:

"Ba{ je nezgodno ovo {to se zbilo sa Frenkom, zar ne?""Da", uzvrati Boumen posle duge pauze. "Tako je.""Pretpostavljam da te je to prili~no slomilo?""A {ta bi drugo o~ekivao?"Hal je pripremao odgovor vekovima, mereno kompjuterskim vremenom; pro{lo je celih pet sekundi pre no

{to je nastavio:"Bio je izvrstan ~lan posade."Ustanoviv{i da mu se {olja sa kafom i dalje nalazi u ruci, Boumen otpi dobar gutljaj. Ali ni{ta nije uzvratio;

u glavi mu je vladao takav mete` da mu naprosto ni{ta nije padalo na pamet da ka`e - ni{ta {to samo ne bipogor{alo situaciju, ako je to uop{e mogu}e.

Da li je posredi mogao biti nesre}an slu~aj, izazvan nekim kvarom u kontrolnim ure|ajima kapsule? Ili jemo`da u pitanju gre{ka, svakako nehoti~na, od strane Hala? Nikakvo obja{njenje nije bilo ponu|eno, a on sebojao da ga zatra`i, zaziru}i od reakcije koju je to moglo da izazove.

I dalje nije bio kadar da potpuno prihvati zamisao da je Frenk hotimice ubijen - bilo je to ne{to krajnjeiracionalno. Mogu}nost da se Hal, koji je toliko dugo dejstvovao besprekorno, najednom pretvori u ubicuizgledala je sasvim mimo razuma. Mogao je da pogre{i - od toga nisu bili imuni ni ljudi, ni ma{ine - ali Boumennikako nije mogao poverovati da je u stanju i da ubije.

No, ta se mogu}nost ipak nije smela prenebre}i, jer ako bi se pokazala verodostojna, onda bi se onnalazio u stra{noj opasnosti. Iako su mu, me|utim, pravila postupanja jasno odre|ivala {ta mu valja ~initi uovakvim prilikama, on ipak nije bio siguran kako da taj korak bezbedno sprovede u delo.

Ukoliko bi neki ~lan posade stradao, onaj drugi ga je odmah morao zameniti jednim od hibernisanih; zabu|enje je prvi bio odre|en Vajthed, geofizi~ar, a potom je red bio na Kaminskog, pa na Hantera. Postupako`ivljavanja nalazio se pod Halovom kontrolom - a ovome je pribegnuto zato da bi mu se omogu}ilo da dela uslu~aju da obojica njegovih kolega istovremeno budu onesposobljena.

No, postojala je i ru~na kontrola koja je dopu{tala da svaki hibernakulum dejstvuje kao potpunoautonomna jedinica, nezavisna od Halovog nadzora. Pod postoje}im spletom okolnosti, Boumen je osetio sna`anporiv da pribegne upravo toj mogu}nosti. Pri tom je, ~ak jo{ sna`nije, ose}ao da mu samo jedan ljudski sadrugne}e biti dovoljan. Kada se ve} la}a tog posla, probudi}e svu trojicu hibernisanih. U te{kim predstoje}im

nedeljama bi}e mu potrebna sva raspolo`iva pomo}. Uz jednog ~oveka manje i sa ve} prevaljenom polovinomputovanja, zalihe vi{e ne}e predstavljati najve}i problem.

"Hale", re~e on {to je mogao stalo`enijim glasom. "Daj mi ru~ne kontrole hibernacije - za sve tri jedinice.""Za sve, Dejve?""Da.""Smem li ista}i da je predvi|ena samo jedna zamena. Bu|enje ostale dvojice trebalo bi da usledi tek kroz

sto dvadeset dana.""Potpuno sam svestan toga. Ali ipak `elim ovako da postupim.""Jesi li siguran da uop{te nekoga treba o`iveti, Dejve? Sasvim mo`emo da nastavimo sami. Memorija

kojom raspola`em na brodu potpuno je dovoljna za zadovoljenje svih potreba misije."Da li je posredi proizvod njegove prenapregnute uobrazilje, upita se Boumen, ili je u Halovom glasu

postojao prizvuk mole}ivosti? Iako su mu, me|utim, same re~i izgledale razlo`ne, one su ga ispunile jo{ dubljomzebnjom nego ranije.

Halov predlog nikako nije mogao predstavljati ishod gre{ke; on je savr{eno dobro znao da Vajthed morabiti o`ivljen, sada po{to je Pul stradao. Ovo {to je predlagao bilo je ozbiljno odstupanje od programa misije, te jetako zna~ajno izlazilo iz okvira nare|enja i uputstava koja je dobio.

Ono {to se predhodno dogodilo moglo se jo{ protuma~iti kao niz nesre}nih slu~ajeva; ali ovo je bio prvinagove{taj pobune.

Boumen je imao ose}aj da hoda po jajima dok je odgovarao: "Budu}i da su iskrsle naro~ite okolnosti,potrebna mi je svaka pomo}. Daj mi stoga ru~ne kontrole hibernacije."

"Ako si i dalje re{en da o`ivi{ celu posadu, ja to mogu sam da obavim. Nema potrebe da se ti petlja{ okotoga."

U svemu tome postojalo je ne{to ko{marno nestvarno. Boumenu se javio utisak da se nalazi na klupi zasvedoke i da je podvrgnut unakrsnom ispitivanju nekog neprijateljski nastrojenog javnog tu`ioca u vezi sa zlo~inomkoga on uop{te nije svestan - ali ipak zna da bi, iako je nevin, i najmanja oma{ka u govoru mogla da mu sru~inesre}u na glavu.

"@elim da to sam obavim, Hale", re~e on. "Molim te, daj mi kontrole.""Slu{aj, Dejve, ~eka te mnogo posla. Predla`em ti da to prepusti{ meni.""Hale, prebaci mi ru~nu kontrolu hibernacije.""Na osnovu harmonika u tvom glasu, Dejve, mogu da razaberem da si veoma uzrujan. Za{to ne bi uzeo

jednu pilulu protiv stresa i malo se odmorio?""Hale, ja sam taj koji zapoveda na ovom brodu. Nare|ujem ti da oslobodi{ ru~nu kontrolu hibernacije.""Izvini, Dejve, ali saglasno posebnoj pododredbi C1435-povlaka-4, navodim; 'Kada je posada mrtva ili

onesposobljena, brodski ra~unar mora da preuzme kontrolu' - kraj navoda. Moram, dakle, da prenebregnem tvojautoritet, budu}i da nisi kadar da ga inteligentno sprovodi{ u delo."

"Hale", re~e Boumen, govore}i sada ledeno mirnim glasom. "Ja nisam onesposobljen. Ukoliko ne bude{izvr{io moje naloge, bi}u prinu|en da te isklju~im."

"Znam da ti se to ve} neko vreme vrzma u glavi, Dejve, ali time bi napravio stra{nu gre{ku. Ja samnesravnjivo kadriji od tebe da vodim ra~una o ovom brodu, a i ose}am silan polet za ovu misiju i imam poverenjau njen uspeh."

"Dobro me slu{aj, Hale. Ukoliko smesta ne bude{ oslobodio ru~ne kontrole hibernacije i ne izvr{i{ svakonare|enje koje ti ubudu}e budem dao, oti}i }u do Centrale i preduze}u potpuno isklju~enje."

Halova predaja bila je i potpuna i neo~ekivana."U redu, Dejve", re~e on. "Ti si ovde glavni. Poku{ao sam da uradim ono {to sam smatrao da je najbolje.

Razume se da }u izvr{avati sva tvoja nare|enja. Sada ima{ punu ru~nu kontrolu hibernacije."

Hal je odr`ao re~. Pokaziva~ na~ina kontrolisanja hibernakuluma pre{ao je sa AUTO na RU^NO. Tre}amogu}nost - RADIO - sada je, razume se, bila beskorisna i takva }e ostati sve dok ponovo ne bude uspostavljenkontakt sa Zemljom.

Kada je Boumen stavio u pogon vrata Vajthedovog odeljka, koja su glatko skliznula u stranu, lice mu jezapahnuo talas hladnog vazduha i dah mu se kondezovao u maglu pred njim. No, tu nije uistinu bilo hladno;temperatura se nalazila dobrano iznad ta~ke smrzavanja. A i bilo je preko tri stotine stepeni toplije nego upodru~jima ka kojima se sada kretao.

Displej biosenzora - duplikat onoga na kontrolnom mostu - pokazivao je da je sve savr{eno normalno.Boumen za trenutak baci pogled na vo{tano lice geofizi~ara izvi|a~ke ekipe; Vajthed }e se, pomisli on, veomaiznenaditi kada se probudi toliko daleko od Saturna.

Bilo je nemogu}e re}i da zaspali ~ovek nije mrtav; nije postojao ni najmanji vidljiv znak `ivotnih delatnosti.Nije bilo sumnje da se dijafragma neprimetno di`e i spu{ta, ali jedini dokaz o tome bila je kriva kraj koje je pisalo'Disanje', budu}i da je celo telo bilo opto~eno elektri~nim jastu~i}ima za grejanje koji }e podizati temperaturuprogramiranom stopom. A onda Boumen zapazi da postoji jedan znak postojanog metabolizma: slaba bradaizrasla je Vajthedu tokom meseci provedenih u besvesnom stanju hibernacije.

Ure|aj za ru~no o`ivljavanje nalazio se u jednom malom ku}i{tu u ~eonom delu hibernakuluma oblikamrtva~kog kov~ega. Bilo je neophodno samo slomiti pe~at, pritisnuti jedno dugme i sa~ekati. Mali, automatskiprogramer - ne mnogo slo`eniji od onoga koji menja operacije u ku}noj ma{ini za pranje rublja - potom biubrizgao odgovaraju}e medikamente, prigu{io elektronarkoti~ke impulse i stao da di`e telesnu tempereturu. Krozdesetak minuta vaspostavila bi se svest, premda bi protekao bar jedan dan pre no {to bi hibernisani bio u stanjuda se kre}e bez tu|e pomo}i.

Boumen slomi pe~at i pritisnu dugme. Naizgled, ni{ta se nije dogodilo: nije bilo nikakvog zvuka, nikakvogpokazatelja da je ure|aj po~eo da dejstvuje. Ali na displeju biosenzora trome impulsne krive po~e{e da menjajutempo. Vajthed se vra}ao iz stanja spavanja.

A onda se dve stvari zbi{e istovremeno. Ve}ina ljudi ne bi zapazila nijednu od njih, ali posle svih minulihmeseci na 'Otkri}u' Boumen je uspostavio doslovnu simbiozu sa brodom. U trenu bi mu postalo jasno, premda neuvek na svesnom nivou, da je do{lo do neke promene u normalnom ritmu dejstvovanja letelice.

Najpre je usledio jedva primetan treptaj svetlosti, kao {to se uvek doga|alo kada bi na elektri~na kola biopriklju~en neki ja~i potro{a~. No, sada nije bilo nikakve potrebe za takvim potro{a~em; nije mu padala na pametnikakva ma{ina koja bi ba{ tog trenutka morala da stupi u dejstvo.

Potom je razabrao, na samom pragu ~ujnosti, udaljeno brujanje nekog elektromotora. Za Boumena jesvaki starter na brodu posedovao svoj osobeni zvuk, a ovaj je prepoznao istog trena kada mu je dopro do uha.

Ili je si{ao s uma i ve} patio od halucinacija - ili se zbivalo ne{to potpuno nemogu}e. Hladno}a znatnodublja od blage studeni hibernakuluma kao da mu je obavila srce dok je oslu{kivao te slaba{ne vibracije {to sudopirale kroz tvar od koje je brod bio sazdan.

Dole, u sali za svemirske kapsule, otvarala su se vrata vazdu{ne komore.

27. NEOPHODNOST SAZNANJAOd ~asa kada se u Halu javila prva iskra svesti, u jednoj laboratoriji koja se sada nalazila mnogo miliona

milja u pravcu Sunca, sve njegove mo}i i ume{tva bili su posve}eni jednoj svrsi. Ispunjenje programa koji mu jedodeljen za njega je predstavljalo ne{to vi{e od opsednutosti; bio je to jedini razlog njegovog postojanja.Neometan pohotama i strastima organskog `ivota, on je pristupio ostvarenju te svrhe zaokupljen samo njome.

Hotimi~na gre{ka bila je nezamisliva. ^ak i prikrivanje istine ispunilo ga je ose}anjem nesavr{enstva,necelovitosti - onim {to bi se kod ljudskih bi}a nazvalo krivica. Jer Hal je, ba{ kao i njegovi tvorci, sazdan nevin;no, prerano, jedna zmija u{la je u njegov elektronski raj.

Tokom prevaljivanja poslednjih stotinu miliona milja neprestano je razmi{ljao o tajni koju nije mogao dapodeli sa Pulom i Boumenom. @iveo je sa la`i, a brzo se pribli`avao ~as kada }e njegove kolege saznati da je i ondoprinosio njihovom obmanjivanju.

Trojica hibernisanih ve} su znali istinu - oni su, naime, bili pravi tovar 'Otkri}a', obu~eni za najva`nijumisiju u istoriji ~ove~anstva. Ali nisu bili kadri da govore tokom svog dugotrajnog spavanja, pa tako ni da otkrijusvoju tajnu prilikom mnogih ~asova razgovora sa prijateljima i ro|acima, kao i sa informacionim agencijama,posredstvom otvorene veze sa Zemljom.

Bila je to tajna koja se, ~ak i uz najve}u uzdr`anost, te{ko mogla sa~uvati - budu}i da je neumoljivodelovala na op{ti stav, na glas, na svekoliko vi|enje sveta. Bilo je stoga najbolje da Pul i Boumen, koji se ne}eskidati sa TV ekrana {irom sveta tokom prvih nedelja leta, ne znaju ni{ta o pravoj svrsi misije, sve dok se ne pojavineophodnost tog saznanja.

Bila je to logika planera misije; ali njihova dva bo`anstva, Bezbednost i Nacionalni interes, ni{ta nisuzna~ili Halu. On je bio svestan jedino protivure~nosti koja mu je lagano naru{avala celovitost - protivure~nostiizme|u istine i prikrivanja istine.

Po~eo je da pravi gre{ke, iako bi to porekao, poput neuroti~ara koji nije kadar da uo~i simptome svojeboljke. Veza sa Zemljom, posredstvom koje je njegov rad dr`an pod stalnim nadzorom, postala je glas savesti

kome on vi{e nije mogao sasvim da se pokoreva. Ali da }e hotimice poku{ati da prekine tu vezu - tako ne{tonikada ne bi priznao, ~ak ni samome sebi.

No, to je ipak bio manji problem; on bi se jo{ nosio sa njim - kao {to se ve}ina ljudi nosi sa svojimneurozama - da se nije suo~io sa krizom koja je dovela u pitanje samo njegovo postojanje. Zapre}eno mu jeisklju~enjem; bi}e li{en svih ulaznih jedinica i ba~en u nepojamno stanje besvesnosti.

Za Hala je to predstavljalo isto {to i smrt. Jer on, naime, nikada nije spavao, pa nije ni znao da se opetmo`e probuditi...

I tako, re{io je da se za{titi, koriste}i sva oru`ja koja su mu stajala na raspolaganju. Bez zlobe - ali i bezsa`aljenja - ukloni}e uzrok svojih osuje}enosti.

A onda, dr`e}i se uputstava koja su mu data za slu~aj krajnje nu`de, nastavi}e misiju - neometan i sam.

28. U VAKUUMUTrenutak kasnije, svi drugi zvuci bili su prigu{eni zaglu{uju}om grmljavinom sli~nom urliku tornada koji se

pribli`ava. Boumen je ve} ose}ao kako mu prvi naleti vetra udaraju o telo; kroz nekoliko sekundi samo je s mukomuspevao da se odr`i na nogama.

Atmosfera je kuljala iz broda, {ikljaju}i poput gejzira u vakuum svemira. Ne{to mora da se dogodilo sapotpuno pouzdanim bezbednosnim sistemom vazdu{ne komore; smatralo se nemogu}im da se i jedna i drugavrata otvore u isto vreme. No, nemogu}e se ipak dogodilo.

Ali kako, za ime Boga? Nije bilo vremena da se pozabavi time tokom deset ili petnaest sekundi svesti kojesu mu preostale pre no {to pritisak padne na nulu. Ali iznenada se setio ne~ega {to mu je jednom prilikom kazaoneko od projektanata broda u razgovoru o 'potpuno bezbednim' sistemima.

"U stanju smo da napravimo sistem koji je obezbe|en protiv nesre}nih slu~ajeva ili gluposti; ali nismokadri da na~inimo takav koji bi bio bezbedan od hotimi~ne zloupotrebe."

Boumen je stigao da baci samo jedan pogled prema Vajthedu pre no {to je jurnuo iz odeljka. Nije mogaobiti siguran da li je treptaj svesti minuo vo{tanim crtama lica; mo`da je jedno oko bilo trepnulo. Ali sada vi{e ni{tanije mogao da u~ini za Vajtheda niti za ostale; morao je sa spasava sebe.

U hodniku centrifuge koji se strmo zakrivljavao vetar je hu~ao, nose}i lake odevne predmete, komadepapira, grudve hrane iz kuhinje, tanjire, ~a{e - sve {to nije bilo bezbedno pri~vr{}eno. Boumen je stigao da baci tekjedan pogled na to uskovitlano rasulo kada glavna rasveta za`mirka i utuli se, tako da se najednom obreo u tamiu kojoj je sve tutnjalo.

Ali skoro istog trena uklju~ila se rezervna akumulatorska rasveta, obasjavaju}i ko{marni prizor utvarnim,plavim sjajem. ^ak i bez nje, Boumen je mogao na}i put kroz poznatu - premda sada u`asno preobra`enu -sredinu. Pa ipak, svetlost je bila i te kako dobrodo{la, budu}i da mu je omogu}avala da izbegava opasnijepredmete koje je unaokolo razbacao vetar.

Svuda oko sebe mogao je da oseti kako se centrifuga trese i stenje pod optere}enjem koje se mahnitomenjelo. Pobojao se da }e izleteti iz le`i{ta; ukoliko bi se to dogodilo, uzvrteli zamajac razneo bi brod na komade.Ali i to bi bilo svejedno - ako ne uspe na vreme da stigne do najbli`eg skloni{ta za slu~aj opasnosti.

Ve} je bilo te{ko disati; pritisak sada mora da je pao na svega jednu ili dve funte po kvadratnom in~u.Urlik orkana postajao je sve slabiji kako je ovaj gubio snagu, a i prore|eni vazduh vi{e nije tako delotvornoprenosio zvuk. Boumenova plu}a naprezala su se kao da se nalazi na vrhu Everesta. Kao i svi valjano obu~eni ljudiu dobrom zdravlju, mogao je da opstane u vakuumu najmanje jedan minut - pod uslovom da ima vremena da sepripremi za to. Ali vremena nije bilo; mogao je jedino da ra~una na normalnih petnaestak sekundi svesti pre no {tomu mozak ostane bez kiseonika i anoksija ga savlada.

^ak i tada, jo{ bi mogo da se potpuno povrati posle minuta ili dva u vakuumu - ako bi bila preduzetapropisna rekompresija; potrebno je poprili~no vremena da telesne te~nosti po~nu da klju~aju u svojim raznim,dobro za{ti}enim sistemima. Rekordno vreme izlaganja vakuumu iznosilo je skoro pet minuta. U datom slu~aju,posredi nije bio ogled ve} spasavanje prilikom nesre}e; osoba je, dodu{e, ostala delimi~no paralisana usledvazdu{ne embolije, ali je i pre`ivela.

Ali sve to nije bilo od koristi Boumenu. Nije postojao niko na 'Otkri}u' ko bi ga mogao podvr}irekompresiji. Morao je da dospe do bezbedog okrilja za nekoliko sekundi, osloniv{i se samo na vlastite snage.

Sre}om, kretanje je sada postalo lak{e; razre|eni vazduh vi{e ga nije mogao udarati i zanostiti, niti ga jega|ao lete}im projektilima. @uti znak SKLONI[TE ZA SLU^AJ OPASNOSTI nalazio se odmah iza krivine hodnika.Teturavo je krenuo ka njemu, zgrabio ru~ku i povukao vrata ka sebi.

Na jedan u`asan trenutak pomislio je da su se zaglavila. A onda, pomalo krute {arke popusti{e i onupade unutra, iskoristiv{i te`inu tela da zatvori vrata za sobom.

Maju{ni odeljak bio je veliki taman toliko da u njega stanu jedan ~ovek - i jedan skafander. Blizu tavanicenalazio se mali, svetlozeleni cilinder pod visokim pritiskom na kome ne stajala oznaka O2. Boumen {~epa kratkupolugu povezanu sa ventilom i poslednjom snagom povu~e je nadole.

Bla`ena bujica hladnog, ~istog kiseonika po~e da mu se sliva u plu}a. Stajao je nekoliko dugih trenutakaudi{u}i, dok je oko njega rastao pritisak u maloj komori veli~ine ormana. ^im je mogao normalno da di{e,zatvorio je ventil. U cilindru je bilo gasa samo za dve ovakve upotrebe; mo`da }e morati ponovo da ga iskoristi.

Po{to je priliv kiseonika prekinut, najednom je postalo tiho. Boumen je stajao u odeljku, pomnooslu{kuju}i. Tutnjava sa one strane vrata tako|e je prestala; brod je bio prazan, izgubiv{i svu atmosferu u svemir.

Kroz pod vi{e nisu dopirale ni mahnite vibracije centifuge. Aerodinami~ni potresi su se okon~ali i ona sesada mirno okretala u vakuumu.

Boumen prisloni uho uz zid odeljka da bi ustanovio da li mo`e da uhvati ne{to informativnih {umova kojidopiru kroz metalno telo broda. Nije znao {ta da o~ekuje, ali sada je bio pripravan da poveruje u gotovo sve.Te{ko da bi se odve} iznenadio da je osetio slaba{ne vibracije velike u~estalosti koje su proizvodili potisniciprilikom promena kursa 'Otkri}a'; ali postojala je samo ti{ina.

Mogao je da ostane ovde, da je to `eleo, oko jedan sat - ~ak i bez skafandra. Izgledalo je, me|utim,besmisleno stra}iti neiskori{}eni kiseonik u maloj komori i nije bilo nikakve svrhe ~ekati. Ve} je doneo odluku otome {ta mora ~initi; {to to du`e bude odlagao, time }e stvar biti ote`anija.

Kada je u{ao u skafander i proverio njegovo dejstvovanje, ispustio je preostali kiseonik iz odeljka iizjedna~io pritiske sa dve strane vrata. Ona su se lako otvorila u vakuumu i on izi|e u sada be{umnu centrifugu.Samo je nepromenjeno privla~enje njene ve{ta~ke gravitacije ukazivalo na ~injenicu da se jo{ okre}e. Ba{ imamsre}e, pomisli Boumen, {to nije po~ela prekomerno brzo da se vrti; ali to mu je sada bila najmanja briga.

Rezervna rasveta i dalje je radila, a i on je imao na {lemu skafandra ugra|enu svetiljku koja mu jeobasjavala put. Plavila je svetlo{}u zakrivljeni hodnik kojim je krenuo, zaputiv{i se ka hibernakulumima i onome {tose tamo bojao da }e zate}i.

Najpre je osmotrio Vajtheda: bio je dovoljan samo jedan pogled. Smatrao je da ljudi u hibernaciji nepokazuju nikakve znake `ivota, ali sada je shvatio da nije bio u pravu. Iako ju je bilo nemogu}e definisati, ipak jepostojala razlika izme|u hibernacije i smrti. Crvene svetiljke i nemodulisane linije na displeju biosenzora samo supotvrdile ono {to je on ve} naslutio.

Isto je bilo i sa Kaminskim i Hanterom. Nije ranije imao priliku da ih bolje upozna, a ona mu se sadasigurno ne}e vi{e ukazati.

Bio je sam u bezvazdu{nom, delimi~no onesposobljenom brodu, bez ikakvih veza sa Zemljom. Nijednogdrugog ljudskog bi}a nije bilo u krugu pre~nika od pola milijarde milja.

Pa ipak, u jednom veoma stvarnom smislu, on nije bio sam. Pre no {to povrati bezbednost, mora}e dabude jo{ usamljeniji.

Nikada ranije nije pro{ao kroz beste`insko sredi{te centrifuge odeven u skafander; zazor je bio mali, takoda ga je ~ekao te`ak i iscrpljuju}i posao. Prilike su jo{ bile pogor{ane okolno{}u da je kru`ni prolaz bio zakr~enstvarima nanesenim tu za vreme kratkotrajnog mahnitanja vetra koji je oduvao atmosferu iz broda.

Jednog trenutka snop Boumenove ~eone sveiljke pao je na odvratnu mrlju ostalu na mestu gde je nekalepljiva, crvena te~nost pljusnula na jednu plo~u. Nekoliko trenutaka obuzela ga je mu~nina, a onda je ugledaodeli}e plasti~ne posude i shvatio da je tu posredi samo neka hrana - po svoj prilici pekmez - iz jenog odkontejnera. Mrlja se skaredno nadimala mehurovima u vakuumu dok je on promicao pokraj nje.

Izi{ao je iz bubnja koji se lako okretao i uplovio na kontrolni most. Uhvatio se tu za kratke lestvice i staoda se kre}e dalje du` njih, ruku po ruku, dok je blistavi krug svetlosti sa reflektora na skafandru poigravao prednjim.

Retko je ranije zalazio u ovaj sektor broda; nije tu imao {ta da radi - sve do sada. A onda je stigao domalih, elipti~nih vrata na kojima je bio ispisan niz poruka: 'Pristup dozvoljen jedino ovla{}enom osoblju', 'Jeste lipribavili uverenje H.19?' i 'Ultra~isto podru~je - obavezno no{enje usisne ode}e'.

Iako vrata nisu bila zaklju~ana, imala su tri pe~ata, svaki sa znamenjem druge vlasti, ra~unaju}i tu iAstronauti~ku agenciju. Ali ~ak i da je jedan bio veliki predsednikov pe~at, Boumen ne bi oklevao da slomi.

Bio je tu samo jednom ranije, dok su jo{ postavljane instalacije. Sasvim je smeo sa uma da postoji ulaznovideo so~ivo koje dr`i na oku malu komoru sa njenim uredno razvrstanim redovima i kolonama tranzistorskihlogi~kih jedinica koje su prili~no nalikovale na ban~ine sefove.

U trenu je shvatio da je oko reagovalo na njegovo prisustvo. Oglasio se pisak nose}eg talasa prilikomuklju~enja lokalnog brodskog razglasa; a onda se iz zvu~nika u skafandru razle`e jedan poznat glas.

"Ne{to se, izgleda, dogodilo sa sistemom za odr`anje `ivota, Dejve."Boumen nije obratio pa`nju. Pa`ljivo je prou~avao male natpise na logi~kim jedinicama, razmatraju}i svoj

plan delenja."Dakle, Dejvide", oglasi se ponovo Hal, "jesi li prona{ao u ~emu je nevolja?"^eka ga veoma pipav posao; ovde nije bila stvar naprosto u tome da se prekinu svi Halovi dovodi

energije, {to je moglo biti re{enje da je imao posla sa nekim jednostavnim, besvesnim ra~unarom negde na Zemlji.U Halovom slu~aju, {tavi{e, postojalo je {est me|usobno nezavisnih i razdvojenih napojnih sistema, uz jo{ jedanrezervni koji se sastojao iz za{ti}ene i oklopljene nuklearne izotopske jedinice. Ne - ovde nije moglo biti re~i ojednostavnom 'isklju~enju iz zida'; pa ~ak i kada bi to bilo mogu}e, posledice bi bile katastrofalne.

Hal je, naime, bio nervni sistem broda; bez njegovog nadzora, 'Otkri}e' bi predstavljalo mehani~ki le{.Jedino re{enje bilo je iskop~avanje va{ih centara ovog bolesnog, ali blistavog uma, pri ~emu bi u radu biliostavljeni jedino ~isto automatski regulacioni sistemi. Boumen nije ovde i{ao grlom u jagode, budu}i da je o ovomproblemu bilo re~i na njegovoj obuci, premda niko ni u snu nije mogao pomisliti da }e on iskrsnuti i u stvarnosti.Znao je da se izla`e velikom riziku; ukoliko bi ga uhvatio neki refleksni gr~, sve bi bilo gotovo za nekoliko sekundi.

"Mislim da je do{lo do kvara u vratima sale za kapsule", primeti Hal glasom lakog razgovora. "Sre}a {tonisi stradao."

Po~injemo, pomisli Boumen. Nikada nisam ni slutio da }u biti amaterski neurohirurg koji vr{i lobotomijusa druge strane Jupiterove orbite.

Otka~io je zaptivku na odeljku sa natpisom SAZNAJNA POVRATNA SPREGA i izvukao prvi memorijskiblok. ^udesno slo`ena trodimenziona mre`a, koja je bez po muke mogla stati na dlan, iako je sadr`ala milioneelemenata, stade da lebdi kroz komoru.

"Hej, Dejve", re~e Hal. "[ta to radi{?"Pitam se, mo`e li da oseti bol? - pomisli Boumen nakratko. Po svoj prilice ne mo`e, re~e on u sebi;

uostalom, ni u ~ovekovoj mo`danoj kori ne postoje organi ~ula. Operacija na ljudskom mozgu mo`e se vr{iti bezanestezije.

Stao je da izvla~i, jednu za drugom, male jedinice na plo~i sa natpisom EGO-POJA^ANJE. Svaki blokpo~eo bi da pluta ~im bi ga on pustio iz ruke; kada bi stigao do naspramnog zida, odbio bi se i stao da se vra}anatrag. Ubrzo je u komori ve}i broj jedinica lagano i{ao napred-nazad.

"^uj me, Dejve", re~e Hal. "U mene su ugra|ene godine operativnog iskustva. Preduzet je nezamislivnapor da bih ja postao ono {to jesam."

Desetak jedinica bilo je izva|eno, pa ipak ra~unar je i dalje bio priseban zahvaljuju}i vi{estrukojredundantnosti svog ustrojstva; i ovo svojstvo, Boumen je znao, na~injeno je po uzoru na ljudski mozak.

Dao se na posao na plo~i sa natpisom AUTO-INTELEKCIJA."Dejve", re~e Hal, "ne razumem za{to mi to ~ini{... Ose}am najve}e odu{evljenje za ovu misiju... Uni{tava{

mi um... Zar ne shvata{?... Podetinji}u. Posta}u ni{ta.."Te`e je nego {to sam o~ekivao, pomisli Boumen. Uni{tavam jedino svesno stvorenje u mojoj vaseljeni. Ali

nema mi druge, ako `elim da ponovo uspostavim kontrolu nad brodom."Ja sam ra~unar HAL 9000 proizvodni broj tri. Po~eo sam da dejstvujem u postrojenju 'Hal', u Jurbani,

Ilinoj, 12. januara 1997. Hitra sme|a lisica ska~e na tromog psa. Pade ki{a, ubi mi{a... Dejve - jesi li jo{ tu? Jesi liznao da kvadratni koren iz 10 iznosi 3 zarez 162277660168379? Logaritam 10 po bazi e iznosi nula zarez434294481903252... ispravka, to je logaritam e po bazi 10... Recipro~na vrednost broja tri iznosi 0 zarez333333333333333333333... dva put dva je... dva puta dva je... pribli`no 4 zarez 101010101010101010...Izgleda da imam neke pote{ko}e - moj prvi instruktor bio je dr ^andra. On me je nau~io da pevam jednu pesmukoja ide ovako: 'Dejzi, oh Dejzi, reci mi da, umreh od ljubavi za tobom ja'."

Glas je tako naglo prestao da se Boumen za trenutak uko~io, i dalje dr`e}i u ruci jedan od memorijskihblokova koji je jo{ bio u kolu. A onda, neo~ekivano, Hal prozbori ponovo.

Tempo govora bio je znatno sporiji, a i re~i su imale mrtav, mehani~ki prizvuk; nikad ne bi uspeo dapogodi od koga poti~u.

"Dobro... jutro... doktore... ^andra... Ja sam... Hal... Spreman... sam... danas... za... prvi... ~as..."

Boumen vi{e nije mogao da izdr`i. Istr`e poslednju jedinicu i Hal zauvek zamuknu.

29. SAMPoput kakve maju{ne slo`ene igra~ke brod je plutao, postojan i nepomi~an, u praznini. Ni po ~emu se nije

moglo zaklju~iti da je posredi najhitriji objekat u Sun~evom sistemu i da se kre}e znatno br`e od svih planeta nanjihovom kru`enju oko Sunca.

Tako|e nije postojao nikakav pokazatelj da se unutra nalazi `ivot; ~ak naprotiv. Svaki posmatra~ imao biprilike da zapazi dva zlokobna znaka: vrata vazdu{ne komore zjapila su otvorena - i brod je bio opto~en retkimoblakom ostataka koji se lagano rastakao.

Ra{trkani po zapremini prostora koja je ve} dostizala mnogo milja u pre~niku, nalazili su se iscepani listovipapira, metalne folije, neprepoznatljivi komadi otpada - a tu i tamo obla~i}i kristala koji su se blistali poputdragulja, obasjani sjajem dalekog Sunca, na mestima gde je te~nost bila isisana iz broda, smrznuv{i se istog trena.Sve su to bile nesumljive posledice nesre}e, poput ostataka koji poskakuju na povr{ini okeana na mestu gde jepotonuo neki veliki brod. Ali u okeanu svemira nijedan brod nikada nije mogao potonuti; ~ak i kada bi biouni{ten, njegovi ostaci zauvek bi nastavili da se kre}u prvobitnom orbitom.

No, ovaj brod nije bio potpuno mrtav, budu}i da je unutra postojalo elektri~ne energije. Slaba{ni, plavisjaj blistao je iz osmatra~kih prozora i treperio iz otvorene vazdu{ne komore. A tamo gde ima svetlosti, jo{ jemoglo biti i `ivota.

A onda, kona~no, usledile su kretnje. Senke su stale da se mi~u kroz plavi sjaj u vazdu{noj komori. Ne{toje izlazilo u svemir.

Bio je to cilindri~an objekt prekriven nekom tvari koja ga je grubo obmatala. Trenutak kasnije, za njim jeizi{ao drugi takav objekat - pa onda i tre}i. Sva tri bila su izba~ena prili~no brzo; kroz svega nekoliko minuta ve}su se udaljila mnogo stotina jardi.

Pro{lo je pola ~asa; a tada ne{to znatno ve}e izlebde iz vazdu{ne komore. Jedna od kapsula zaputila se usvemir.

Veoma obazrivo, obi{la je trup i ukotvila se nedaleko od osnove antenskog postolja. Iz nje je izi{la jednaprilika u skafandru, radila nekoliko minuta ne{to na postolju, a zatim se vratila u kapsulu. Nedugo potom, kapsulase zaputila istom putanjom do vazdu{ne komore; neko vreme je lebdela pred otvorom, kao da joj je bilo te{ko dau|e bez saradnje na koju se oslanjala u pro{losti. No, najzad, uz jedan ili dva manja udara, ona na|e put unutra.

Ni{ta se drugo nije dogodilo preko jedan ~as; tri zloslutna kontejnera odavno su nestala sa vidika,udaljuju}i se u jedinstvenom poretku od broda.

A onda se vrata vazdu{ne komore zatvori{e, pa otvori{e i opet zatvori{e. Malo kasnije, pritulio se slaba{ni,plavi sjaj rezervne rasvete - ali na njegovo mesto do{la je znatno sna`nija osvetljenost. 'Otkri}e' se polako vra}alou `ivot.

Uskoro se pojavio jedan jo{ uverljiviji znak. Velika zdela antene, koja je satima beskorisno zurila premaSaturnu, pokrenula se ponovo. Napravila je polukrug ka stra`njem delu broda, upraviv{i se povrh rezervoara sagorivom i hiljada kvadratnih stopa zra~e}ih peraja. A onda stade da di`e lice poput suncokreta koji traga zaSuncem.

U 'Otkri}u', Dejvid Boumen bri`ljivo je centrirao krst kon~i}a kojim se antena povezivala sa nevidljivomZemljom. Bez automatske kontrole mora}e stalno da pode{ava snop - ali on bi trebalo da postojano budeupravljen po vi{e minuta u jednom navratu. Sada nije bilo ometaju}ih impulsa koji bi ga odvra}ali od mete.

Po~eo je da govori Zemlji. Prote}i }e vi{e od jednog sata pre no {to njegove re~i stignu tamo i kontrolamisije dozna {ta se dogodilo. A mora}e da sa~eka da minu dva sata pre no {to odgovor uspe da dospe do njega.

No, bilo je te{ko zamisliti kakav odgovor Zemlja mo`e da uputi, osim jednog takti~no blagonaklonog'Zbogom'.

30. TAJNAHejvud Flojd je izgledao kao da je veoma malo spavao, a lice mu je bilo izborano brigama. Ali ma {ta da

je ose}ao, glas mu je zvu~ao ~vrsto i umiruju}e; davao je sve od sebe da ulije samopouzdanje jednom samotnom~oveku sa druge strane Sun~evog sistema.

"Pre svega, dr Boumene", po~e on, "moramo vam uputiti ~estitke na na~inu na koji ste izi{li nakraj sajednom veoma te{kom situacijom. Vukli ste uistinu prave poteze u okolnostima koje su bile nepredvi|ene i bezpresedana.

Smatramo da znamo {ta je uzrok kraha va{eg Hala devet hiljada, ali o tome }emo razgovarati kasnije,budu}i da to nije vi{e kriti~ni problem. Sve {to nas u ovom trenutku zaokuplja jeste da vam pru`imo svaku mogu}upomo}, kako biste mogli sprovesti do kraja va{u misiju.

A sada vam moram re}i {ta je njena prava svrha, koju smo uspeli, uz velike pote{ko}e, da prikrijemo odjavnosti. Vi biste bili upu}eni u sve ~injenice po pribli`enju Saturnu; ovo je samo brzi sa`etak da vam stvoripredstavu o celoj stvari. Trake sa podrobnim pojedinostima bi}e emitovane tokom nekoliko narednih sati. Sve {to}u vam sada re}i nosi oznaku najve}e tajnosti.

Pre dve godine otkrili smo prvi dokaz o postojanju inteligentnog `ivota izvan Zemlje. Jedna plo~a ilimonolit od nekog ~vrstog, crnog materijala, visoka deset stopa, prona|ena je zakopana u krateru Tiho. Evo je."

Ugledav{i prvi put MNT-1, sa prilikama u skafandrima koje su se sakupile unaokolo, Boumen se na`eprema ekranu, ostav{i otvorenih usta od zapanjenosti. U uzbu|enju tog otkrovenja - ne~ega {to je, kao i svaki~ovek koji se zanima za svemir, napola o~ekivao celog `ivota - gotovo da je smeo s uma vlastitu o~ajni~kusituaciju.

No, na mesto ~u|enja ubrzo je do{lo jedno drugo ose}anje. Sve je to bilo fantasti~no - ali kakve veze imasa njim? Mogao je postojati samo jedan odgovor. Pribrao je rastrojene misli kada se Hejvud Flojd ponovo pojaviona ekranu.

"Najneobi~nije svojstvo ovog objekta jeste njegova starost. Geolo{ki nalazi pokazuju da je on, izvan svakesumnje, star tri miliona godina. Bio je postavljen u Mesec, dakle, u vreme kada su na{i preci predstavljaliprimitivne ~ovekolike majmune.

Posle svih minulih vekova ~ovek bi prirodno pretpostavljao da je monolit inertan. Ali ubrzo posle izlaskaSunca na Mesecu, on je emitovao izuzetno sna`an odliv radio-energije. Mi smatramo da je ta energija bilanaprosto nuzproizvod - propratna pojava - nekog nepoznatog oblika zra~enja, budu}i da je u isto vreme nekolikona{ih svemirskih sondi otkrilo neobi~an poreme}aj koji je prostrujao kroz Sun~ev sistem. Bili smo u prilici da muveoma dobro sledimo trag. Bio je upravljen ta~no ka Saturnu.

Sklopiv{i delove u mozaik posle tog doga|aja, do{li smo do zaklju~ka da je monolit neka vrsta signalnogure|aja koji radi na Sun~ev pogon, ili ga bar Sunce aktivira. ^injenica da je uputio svoj impuls po izlasku Sunca,po{to je bio izlo`en dnevnoj svetlosti prvi put za tri miliona godina, te{ko da mo`e predstavljati puku podudarnost.

No, nema nikakve sumnje u to da je stvar hotimice postavljena. Iskopana je rupa duboka trideset stopa,na njeno dno stavljen je blok, a potom je bri`ljivo zatrpana.

Verovatno se pitate kako smo je uop{te otkrili. Pa, objekt je bilo lako - podozrivo lako - prona}i. Imao jesna`no magnetno polje, tako da se pokazao veoma upadljiv ~im smo po~eli da vr{imo ispitivanja sa niske orbite.

Ali za{to zakopati napravu na Sun~ev pogon trideset stopa ispod tla? Pretresli smo na desetine teorija,premda nam je bilo jasno da je mo`da potpuno nemogu}e shvatiti pobude bi}a koja su tri miliona godina isprednas.

Omiljena teorija ujedno je i najjednostavnija i najlogi~nija. No, ona je tako|e u najve}oj meriuznemiruju}a.

Sakrili biste napravu na Sun~ev pogon u tamu - samo ako biste `eleli da doznate kada }e biti izneta nasvetlost. Drugim re~ima, monolit je mo`da svojevrstan alarm. A mi smo ga upravo uklju~ili.

Da li jo{ postoji civilizacija koja ga je postavila - to ne znamo. Moramo pretpostaviti da su stvorenja ~ijema{ine i dalje dejstvuju posle tri miliona godina tako|e kadra da sazdaju podjednako dugove~no dru{tvo. Istotako, ne smemo prenebre}i mogu}nost, sve dok se ne poka`e suprotno, da su oni mo`da neprijateljski nastrojeni.^esto se isticalo da svaka razvijena kultura mora biti blagonaklona, ali ne smemo se izlagati nikakvim rizicima.

[tavi{e, kako je to na{a istorija pokazala u vi{e navrata, primitivne rase ~esto nisu uspevale da pre`ivesusret sa vi{im civilizacijama. Antropolozi govore o 'kulturnom {oku'; mo`da }emo morati da pripravimo celuljudsku rasu za takav {ok. Ali sve dok ne budemo saznali ne{to o stvorenjima koja su posetila Mesec - a po svojprilici i Zemlju - pre tri miliona godina, ne}emo mo}i ~ak ni da po~nemo sa pripremama.

Va{a misija je, dakle, ne{to znatno vi{e od otkrivala~kog putovanja. To je izvi|a~ki put - ~iji je zadatak dase ispita nepoznata i mo`da opasna teritorija. Ekipa vod vo|stvom dr Kaminskog bila je posebno obu~ena za tajposao; sada }ete vi sami morati da se sna|ete bez njih...

Kona~no, va{e posebno odredi{te. Izgleda neverovatno da razvijeni oblici `ivota mogu postojati naSaturnu ili da su se ikada mogli pojaviti na nekom od njegovih meseca. Planirali smo da istra`imo ~itav sistem i jo{se nadamo da }ete vi biti u stanju da ostvarite pojednostavljen program u tom smislu. Ali sada }emo se mo`damorati usredsrediti na osmi satelit - Japet. Kada bude do{lo vreme za zavr{ni manevar, done}emo odluku da litreba da se spustite na taj ~udesan objekat.

Japet je jedinstven u Sun~evom sistemu - to ve}, razume se, znate, ali kao i svi astronomi tokom poslednjihtri stotine godina po svoj prilici niste na to obra}ali mnogo pa`nje. Dopustite mi stoga da vas podsetim da je jo{Kasini - koji je otkrio Japet 1671. godine - zapazio da je on {est puta svetliji sa jedne strane orbite nego sa druge.

Ovakav odnos krajnje je neobi~an i za njega nikada nije dato zadovoljavaju}e obja{njenje. Japet je tolikomali - u pre~niku ima samo oko osam stotina milja - da je ~ak i u lunarnim teleskopima njegov disk jedva vidljiv.Izgleda, me|utim, da postoji jedna blistava, ~udno simetri~na ta~ka na jednoj strani, a to mo`da stoji u vezi saMNT-1. Ponekad pomislim da Japet bleska ka nama poput kakvog kosmi~kog heliografa ve} tri stotine godina,dok smo mi odve} glupi da bismo shvatili njegovu poruku...

Sada, dakle, znate va{ stvarni cilj i mo`ete da uvidite `ivotnu va`nost ove misije. Svi se uzdamo da }etenam pru`iti neke ~injenice neophodne za preliminarnu objavu; tajna se ne mo`e o~uvati u nedogled.

U ovom trenutku jo{ ne znamo da li treba da se nadamo ili da strahujemo. Ne znamo da li }ete me|uSaturnovim mesecima nai}i na dobro ili na zlo - ili mo`da samo na ru{evine hiljadu puta starije od Troje."

Peti deoSATURNOVI MESECI

31. OPSTANAKRad je najbolji lek od svakog {oka, a Boumena je sada ~ekao posao dovoljan i za sve njegove izgubljene

sadruge. [to je br`e mogao, po~ev{i od `ivotnih sistema bez kojih bi i on i brod umrli, morao je da vrati 'Otkri}e' ustanje pune operativnosti.

Najve}u prednost imalo je odr`avanje `ivota. Izgubljeno je mnogo kiseonika, ali rezerve su ipak biledostane za samo jednog ~oveka. Regulacija pritiska i temperature bila je poglavito automatska, tako da se tusamo retko javljala potreba da Hal preduzme neke korake. Monitori na Zemlji mogli su sada da vr{e mnoge vi{edu`nosti umorenog ra~unara, bez obzira na dugi vremenski razmak koji je postojao izme|u promenljivih situacija injihove reakcije. Protekli bi sati pre no {to bi postala kriti~na ma koja neprilika sa sistemom za odr`avanje `ivota -izuzev pojave otvora ozbiljnih razmera u trupu; postojalo bi sasvim dovoljno raznih upozorenja.

Brodski sistemi za energiju, navigaciju i pogon ostali su nedirnuti - a i Boumenu, u svakom slu~aju,poslednja dva jo{ mesecima ne}e biti potrebna, sve dok ne kucne ~as za sastanak sa Saturnom. ^ak i daljinski,bez pomo}i brodskog ra~unara, Zemlja je i dalje mogla da nadgleda tu operaciju. Zavr{na pode{avanja orbitebi}e, dodu{e, ne{to slo`enija, zbog potrebe za stalnim proveravanjima, ali to nije predstavljalo ozbiljan problem.

Najte`i zadatak koji ga je ~ekao bio je da isprazni mrtva~ke sanduke koji su se okretali u centrifugi. Sre}naokolnost bila je u tome, pomisli Boumen sa zahvalno{}u, {to su ~lanovi istra`iva~ke ekipe predstavljali samonjegove kolege, a ne i prisne prijatelje. Zajedni~ka obuka trajala im je svega nekoliko nedelja; no, kada se sadaosvrne na to vreme, postaje jasno da je tu posredi bio znatno pre test me|usobne saglasnosti.

Kada je kona~no zaptio prazne hibernakulume, u prili~noj meri se ose}ao kao plja~ka{ kakvogstaroegipatskog groba. Sada }e Kaminski, Vajthed i Hanter svi sti}i do Saturna pre njega - ali ne i pre Frenka Pula.Na izvestan na~in, ova pomisao ispunila ga je neobi~nim, izopa~enim zadovoljstvom.

Nije poku{ao da ustanovi da li je ostatak hibernacionog sistema u operativnom stanju. Iako }e mu mo`da`ivot na kraju zavisiti od njega, bio je to ipak problem koji mo`e da sa~eka da brod u|e na svoju zavr{nu orbitu.Pre toga su se mogle zbiti mnoge stvari.

Bilo je ~ak mogu}e - premda jo{ nije izvr{io pomno proveravanje zaliha - da uz strogo racionisanje ostane`iv, bez pribegavanja hibernaciji, sve dok ne do|e pomo}. No, da li bi mogao da opstane i u psiholo{kompogledu, pored fizi~kog, to je ve} bilo sasvim drugo pitanje.

Poku{ao je da izbegava razmi{ljanje o takvim dugoro~nim problemima i da se usredsredi na stvari koje subile neposredne i bitne. Polako je o~istio brod, proverio da li mu sistemi glatko dejstvuju, raspravio tehni~kepote{ko}e sa Zemljom i radio uz najmanju meru spavanja. Tek s vremena na vreme, tokom prvih nedelja, stizao jeda se malo pozabavi velikom tajnom ka kojoj je sada neumitno hitao - premda mu ona nikada nije daleko izbivalaiz misli.

Kona~no, brod se ponovo polako ustalio u automatskom, rutinskom dejstvovanju - iako takvom koje jenalagalo njegovo neprestano nadgledanje; no, Boumen je ipak nalazio vremena za izu~avanje izve{taja iuputstava upu}enih sa Zemlje. Neprekidno je ponovo pu{tao snimak na~injen u vreme kada je MNT-1 pozdraviozoru prvi put posle tri miliona godina. Posmatrao je prilike u skafandrima kako se vrzmaju unaokolo, gotovo seosmehnuv{i njihovoj komi~noj pometenosti kada je monolit suknuo svoj signal ka zvezdama, parali{u}i njihoveradio-ure|aje ~istom energijom svog elektronskog glasa.

Posle toga, crna plo~a nije u~inila vi{e ni{ta. Bila je prekrivena, a potom ponovo obazrivo izlo`ena Suncu- ali nije usledila nikakva reakcija. Nije preduzet nikakav poku{aj da se ona zase~e, delimi~no zbog nau~nogopreza, ali u podjednakoj meri i iz straha od mogu}ih posledica.

Magnetnog polja, zahvaljuju}i kome je monolit otkriven, nestalo je u trenutku radio-piska. Mo`da ga je,prema zamislima nekih stru~njaka, stvarala ogromna opto~na struja koja je tekla u superprovodniku i takoodr`avala energiju tokom vekova sve do ~asa kada se za njom ukazala potreba. Izgledalo je, naime, izvesno damonolit raspola`e nekom unutra{njim izvorim energije; Sun~evo zra~enje koje je on apsorbovao tokom kratkogizlaganja lunarnom svitanju nikako nije bilo dovoljno za zabele`enu snagu signala.

Jedno neobi~no, a mo`da i sasvim neva`no svojstvo bloka izazvalo je beskrajne rasprave. Monolit je biovisok jedanaest stopa, dok su mu razmere popre~nog preseka iznosile 1,25 sa pet stopa.

Kad su dimenzije pomnije proverene, ustanovljeno je da me|u njima postoji ta~an odnos 1 prema 4prema 9 - odnosno da su tu u pitanju kvadrati prva tri cela broja. Niko nije uspeo da pru`i neko prihvatljivoobja{njenje ove okolnosti, ali te{ko da je tu mogla biti posredi puka podudarnost, budu}i da se odnos zadr`avaodo samih granica ta~nosti merenja. Bilo je ne~eg onespokojavaju}eg u pomisli da svekolika tehnologija Zemljenije bila kadra da oblikuje ~ak ni jedan inertan blok, od bilo kog materijala, uz tako fantasti~an stepen ta~nosti.Na svoj na~in, ovo pasivno, ali i gotovo nadmeno ispoljavanje geometrijskog savr{enstva bilo je podjednakoupe~atljivo kao i ma koje drugo svojstvo MNT-1.

Boumen je tako|e saslu{ao, uz neobi~no odsustvo zanimanja, zakasnela izvinjavanja kontrole misije zbogna~ina programiranja. Glasovi sa Zemlje odlikovali su se odbrambenim prizvukom; mogao je zamisliti svu siluoptu`bi i protivoptu`bi koje se sada pote`u me|u onima {to su planirali pohod.

Njima su, razume se, na raspolaganju stajali neki valjani argumenti - ra~unaju}i tu i ishode tajne studijeMinistarstva odbrane, takozvanog projekta BARSUM, koji je sproveden 1989. godine na katedri za psihologijuHarvardskog univerziteta. U ovom ogledu, usredsre|enom na kontrolisanu sociologiju, razni uzorci populacijapodvrgavani su uveravanju da je ljudska rasa uspostavila kontakt sa vanzemaljcima. Mnogi pojedinci obuhva}eniispitivanjem na{li su se - uz pomo} droga, hipnoze i vizuelnih opsena - pod utiskom da su se uistinu sreli sastvorenjima sa drugih planeta, tako da su njihove reakcije uzete kao autenti~ne.

Neke od tih reakcija bile su veoma nasilne; kako izgleda, kod mnogih ina~e normalnih ljudskih bi}apostojala je duboko usa|ena ksenofobija. S obzirom na tradiciju ~ove~anstva kada su posredi lin~ovanja,progromi i sli~ne prijatnosti, ovo ne bi trebalo nikoga da iznenadi; pa ipak, prire|iva~i izu~avanja bili su veomauznemireni, a ishodi njihovog rada nikada nisu obnarodovani. Pet me|usobno nezavisnuh slu~ajeva panike,izazvane tokom dvadesetog stole}a emitovanjem radio-adaptacije romana 'Rat svetova' Herberta D`ord`a Velsa,tako|e su i{li u prilog zaklju~cima studije...

Uprkos ovim argumentima, me|utim, Boumen se ponekad pitao da li je opasnost od kulturnog {okapredstavljala jedino obja{njenje najvi{eg stepena tajnosti misije. Neki nagove{taji koje je doku~io iz uputstavastavili su mu do znanja da se to, u stvari, blok SAD-SSSR nadao da }e izvu}i najve}u korist iz prvog kontakta sainteligentnim vanzemaljcima. Iz njegove sada{nje perspektive, iz koje je Zemlja izgledala kao slaba{na zvezdagotovo izgubljena u Suncu, ovakvi nazori delovali su sme{no parohijski.

Znatno ga je vi{e zanimala - iako je sve to ve} pripadalo pro{losti - teorija kojom se obja{njavalo Halovopona{anje. Niko nikada ne}e utvrditi punu istinu, ali ~injenica da je i jedan od ra~unara iz serije devet hiljada prikontroli misije podlegao istovetnoj psihozi i da se sada nalazio pod ozbiljnom terapijom ukazivala je na to da jeizlo`eno obja{njenje bilo ta~no. Ista gre{ka se ne}e ponoviti; a okolnost da Halovi tvorci nisu uspeli da potpunoproniknu u psihologiju svoje tvorevine re~ito je govorila o tome koliko }e mo`da biti te{ko vaspostavitikomunikaciju sa usitinu stranim bi}ima.

Boumen je sasvim mogao ukazati poverenje teoriji dr Simonsona, prema kojoj su nesvesna ose}anjakrivice, izazvana protivure~nostima u programu, nagnala Hala da poku{a da prekine vezu sa Zemljom. A i dopalamu se pomisao - premda je i to bilo ne{to {to se nikada ne}e dokazati - da Hal nije imao nameru da ubije Pula.On je samo nastojao da uni{ti dokaz protiv sebe; jer kada bi se jednom ispostavilo da jedinica AE-35, za koju jeon izvestio da je izgorela, u stvari potpuno operativna, njegova la` bila bi otkrivena. Posle toga, poput obi~nog,nespretnog zlo~inca, koji se zapetljava u sve gu{}u mre`u obmana, on je podlegao panici.

A panika je predstavljala ne{to {to je Boumen razumeo i bolje nego {to je `eleo, budu}i da ju je upoznaou dva navrata u `ivotu. Prvi put mu se to dogodilo kao de~aku, kada se umalo nije udavio po{to ga je zahvatiojedan talas; u drugom slu~aju bio je ve} astronaut na treningu, kada ga je pokvareni mera~ uverio da }e muponestati kiseonika pre no {to stigne na bezbedno mesto.

U oba navrata gotovo je izgubio kontrolu nad svim vi{im logi~kim procesima; za svega nekoliko sekundipretvorio se u mahnit skup nasumi~nih impulsa. Oba puta se izbavio, ali je stekao valjan nauk o tome da svaki~ovek, u odgovaraju}im uslovima, mo`e potpuno da se dehumanizuje pod dejstvom panike.

A ako se to moglo dogoditi jednom ~oveku, onda se moglo dogoditi i Halu; uz svest o ovome po~eli suda jenjavaju gor~ina i ose}anje da je izdan, koji su ga obuzimali pri pomisli na ra~unar. No, sada je u svakomslu~aju to pripadalo pro{losti koja se na{la potpuno u senci pretnje i obe}anja neznane budu}nosti.

32. POVODOM VANZEMALJACAAko se izuzmu `urna obedovanja u karuselu - glavni kontejner sa hranom ostao je, sre}om, neo{te}en -

Boumen je prakti~no `iveo na kontrolnom mostu. Kratko bi odremao na svom sedi{tu, tako da je bio u prilici dauo~i svaku nevolju istog ~asa ~im bi se prvi znaci o njoj pojavili na displeju. Saglasno uputstvima dobijenim odkontrole misije, postavio je nekoliko provizornih alarmnih sistema, koji su dejstvovali srazmerno dobro. Izgledalo je~ak mogu}e da }e pre`iveti dok brod ne stigne do Saturna; ovaj }e, dodu{e, to u~initi bez obzira na okolnost da li}e on biti `iv ili ne}e.

Iako je imao malo vremena za razgledanje, a i nebo svemira za njega nije predstavljalo novinu, svet oonome {to le`i sa druge strane osmatra~kih prozora ponekad mu je ote`avala da se usredsredi ~ak i na problemopstanka. Pravo ispred, prema sada{njoj orijentisanosti broda, pru`ao se Mle~ni Put sa svojim oblacima zvezdepred ~ijom je nepojamnom zbijeno{}u um ostajao potpuno otupljen. Bile su tu ognjene magle Strelca, tiuskome{ani rojevi sunaca koji su od ljudskog pogleda zauvek skrivali srce Galaksije. Bila je tu zloslutna, crnasenka Vre}e za ugalj, rupa u svemiru gde nije sjala nijedna zvezda. Bila je tu i Alfa Kentaura, najbli`e od svihstranih sunaca - prva stanica na putu izvan Sun~evog sistema.

Iako su je nadja~avali sjajem Sirijus i Kanopus, upravo je Alfa Kentaura privla~ila Boumenove o~i i um kadgod bi pogledao u svemir. Jer ta netreperava ta~ka sjajnosti, ~ijim su zracima bile potrebne ~etiri godine da stignudo njega, postala je znamenje tajnih rasprava koje se sada vode na Zemlji i ~iji su odjeci dolazili do njega svremena na vreme.

Niko nije sumnjao u to da mora postojati neka veza izme|u MNT-1 i Saturnovog sistema, ali te{ko da bise ijedan nau~nik saglasio sa pretpostavkom da stvorenja koja su postavila monolit mogu i da poti~u odatle. Kaoizvori{te `ivota, Saturn je bio jo{ negostoljubiviji od Jupitera, a njegovo mno{tvo meseca smrzla je ve~na zimatemperaturom od tri stotine stepeni ispod nule. Samo je jedan me|u njima - Titan - posedovao atmosferu; a i to jebio tek retki omota~ od otrovnog metana.

Prema tome, stvorenja koja su jednom davno posetila Zemljin Mesec mo`da nisu bila samo vanzemaljci,nego i vansolarci - posetioci sa zvezda, koji su vaspostavljali svoje baze gde god su to na{li za shodno. A ovim seodmah otvarao novi problem: mo`e li ma koja tehnologija, bez obzira na to koliko je razvijena, da premostibezdan koji zjapi izme|u Sun~evog sistema i najbli`eg stranog sunca.

Mnogi nau~nici glatko su poricali tu mogu}nost. Isticali su da bi 'Otkri}u', najbr`em brodu koji je ikadanapravljen, bilo potrebno dvadeset hiljada godina da stigne do Alfe Ketuara - a milion godina da prevali nekuosetniju razdaljinu u Galaksiji. ^ak i ako bi, tokom potonjih stolje}a, do{lo do neslu}enih pobolj{anja pogonskihsistema, na kraju bi se ipak ispre~ila neprelazna granica brzine svetlosti, koju nijedno materijalno telo ne bi mogloda prema{i. Prema tome, tvorci MNT-1 mora da dele isto Sunce sa ~ovekom; a kako se nisu pojavili u istorijskimvremenima, po svoj prilici su i{~ezli.

Jedna bu~na manjina nije se, me|utim, saglasila sa ovim. ^ak i ako su potrebna stole}a da bi seputovalo od zvezde do zvezde, smatrali su oni, to ne mora da predstavlja prepreku dovoljno odlu~nimistra`iva~ima. Tehnika hibernacije, koja je bila u upotrebi i na samom 'Otkri}u', predstavljala je jedan mogu}iodgovor. Drugi je bio samodovoljan ve{ta~ki svet koji se otiskuje na putovanja {to mogu potrajati mnogopokolenja.

U svakom su~aju, za{to bi se pretpostavilo da su sve inteligentne vrste podjednako kratkove~ne kao i^ovek? Mo`da u Vaseljeni postoje stvorenja kojima hiljadugodi{nje putovanje ne bi zna~ilo ni{ta vi{e od bezazlenedosade...

Iako su ove rasprave bile teorijske, one su se ipak odnosile i na jednu stvar od krajnje prakti~ne va`nosti;u njima se javljala zamosao o 'vremenu reakcije'. Ako je MNT-1 uistinu poslao signal ka zvezdama - mo`da uzpomo} neke posredne naprave u blizini Saturna - onda ovaj jo{ godinama ne}e prispeti do svog odredi{ta. ^ak iako bi reakcija usledila istog trena, ~ove~anstvo bi, dakle, imalo na raspolaganju predah koji bi se svakakomogao meriti decenijama - a jo{ verovatnije stole}ima. Mnogim ljudima ova zamisao delovala je ospokojavaju}e.

Ali ne i svima. Nekolicina nau~nika - od kojih je ve}ina tumarala po divljim obalama teorijske fizike -postavila je uznemiruju}e pitanje: 'Jesmo li sigurni da je brzina svetlosti neprelazna prepreka?' Bilo je, dodu{e,istina da se posebna teorija relativnosti pokazala izuzetno postojana i da se pribli`uje njena prava stogodi{njica; aliu njoj su po~ele da se javljaju izvesne naprsline. A ako bi se i ispostavilo da se Ajn{tajn ne mo`e osporiti, mo`daga je mogu}e zaobi}i.

Oni koji su zastupali ovo gledi{te punonade`no su govorili o pre~icama kroz vi{e dimenzije, linijama kojesu pravlje od prave, o hiperprostornoj povezanosti. Rado su koristili jedan re~iti izraz koji je skovao izvestanmatemati~ar sa Prinstona u pro{lom stole}u: 'crvoto~ine u svemiru'. Kriti~ari koji su isticali sa su ove zamisli odve}fantasti~ne da bi se mogle shvatiti ozbiljno bivali su podse}ani na znameniti iskaz Nilsa Bora: 'Va{a teorija je luda -ali ne dovoljno luda da bi bila istinita.'

Ako je i bilo rasprava me|u fizi~arima, one se nisu mogle ni uporediti sa onima me|u biolozima kada bistali da pretresaju o prastarom problemu: 'Kako bi izgledali inteligentni vanzemaljci?' Delili su se u dva su~eljenatabora - jedni su tvrdili da takva stvorenja moraju biti humanoidna, dok su drugi u podjednakoj meri bili uverenida 'oni' uop{te ne}e nalikovati ljudima.

Zagovornici prve mogu}nosti smatrali su da sklop koji uklju~uje dve noge, dve ruke i glavne organe ~ula unajboljem vidu predstavlja toliko temeljnu i suvislu kombinaciju da se te{ko mo`e zamisliti neka bolja. Razume se,postoja}e sitnije razlike kao {to su {est prstiju umesto pet, ko`a ili kosa neobi~ne boje i ~udan raspored svojstavalica; ali ve}ina inteligentnih vanzemaljaca - ili, u skra}enom obliku, E. T.-a - bila bi toliko sli~na ^oveku da ihmo`da ne biste dva puta pogledali pri slaboj rasveti ili iz daljine.

Ove antropomorfisti~ke nazore ismevala je druga grupa biologa, pravih izdanaka svemirske ere, koji sudr`ali da su se oslobodili predrasuda pro{losti. Oni su isticali da ljudsko telo predstavlja ishod miliona evolucionihizbora uslovljavanih slu~ajem tokom eona. Pri svakom od tih nebrojenih trenutaka odluke genetska kocka mogla jedruga~ije pasti, mo`da sa boljim ishodom. Ljudsko telo predstavlja, naime, neobi~an sklop improvizovanja, punoorgana kojima je umesto prvobitne funkcije nametnuta neka druga, {to nije uvek ispadalo najuspe{nije - pa su se~ak u njemu nalazili i odba~eni elementi, kao {to je slepo crevo, koji su bili ne samo beskorisni, nego i {tetni.

Bilo je i takvih mislilaca, kako je Boumen utvrdio, koji su imali jo{ egzoti~nija stanovi{ta. Oni nisu verovalida }e uistinu razvijena bi}a uop{te posedovati organska tela. Ranije ili kasnije, kako se njihovo nau~no znanjebude umno`avalo, oni }e se otarasiti krhkih domova, podlo`nih bolestima i nesre}nim slu~ajevima, koje im jepriroda podarila i koji su ih osu|ivali na neumitnu smrt. Oni bi zamenili svoja prirodna tela kada se ova istro{e - ili~ak pre toga - ustrojstvima od metala i plastike i tako bi stekli besmrtnost. Mozak bi mogao jo{ malo da budezadr`an kao poslednji ostatak organskog tela, upravljaju}i mehani~kim udovima i osmatraju}i Vaseljenu svojimelektronskim ~ulima - znatno boljim i tananijim od svih koje je slepa evolucija ikada mogla da iznedri.

^ak su i na Zemlji ve} preduzeti prvi koraci u tom pravcu. Postojali su milioni ljudi koji bi bili osu|eni nasmrt u ranijim dobima, a koji su `iveli delatne i sre}ne `ivote zahvaljuju}i ve{ta~kim udovima, bubrezima, plu}ima isrcima. Ovaj proces mogao je imati samo jedan zavr{etak - ma koliko dalek on bio.

No, kona~no, nesta}e i mozak. Kao sedi{te svesti, on nije bio bitan; razvoj elektronske inteligencije to jedokazao. Sukob izme|u uma i ma{ine mogao se kona~no razre{iti ve~nim primirjem potpune simbioze...

Ali je li ~ak i to predstavljalo kraj? Nekoliko misti~ki nastrojenih biologa oti{lo je jo{ korak dalje. Oni suspekulisali, nadahnjuju}i se nazorima mnogih religija, o tome da se i sam um jednom mo`e osloboditi materije.Robotsko telo, poput onoga od krvi i mesa, predstavljalo bi u tom slu~aju samo odsko~nu dasku ka ne~emu {to suljudi jo{ davno ozna~ili kao duh.

Ako je i postojalo ne{to iznad toga, onda se jedino moglo nazvati Bog.

33. AMBASADORTokom poslednja tri meseca Dejvid Boumen se u toj meri privikao na svoj samotni na~in `ivota da se te{ko

mogao prisetiti drugog oblika postojanja. Prevazi{ao je o~ajanje i nadu i prilagodio se uglavnom automatskom irutinskom bivstvovanju, naru{avanom tek povremenim krizama, kada bi neki od sistema 'Otkri}a' po~eo daispoljava znake zakazivanja.

Ali nije prevazi{ao i radoznalost, tako da ga je pokatkad pomisao na odredi{te ka kome ide ispunjavalaose}anjem ushi}enosti - i mo}i. Ne samo {to je bio predstavnik cele ljudske rase, ve} su koraci koje on budepreuzeo u narednih nekoliko nedelja mogli da odrede i samu njenu budu}nost. U svekolikoj istoriji jo{ nije bilosasvim ovakve situacije. On je predstavljao izvanrednog i opunomo}enog ambasadora celog ~ove~anstva.

Svest o tome pomogla mu je na mno{tvo tananih na~ina. Dr`ao se ~isto i uredno; ma koliko bio umoran,nikada nije propustio da se obrije. Znao je da kontrola misije pomno motri na njega, nastoje}i da uo~i prve znake

abnormalnog pona{anja; on je ~vrsto re{io da joj ne pru`i priliku za tako ne{to - bar kada su posredi bili ozbiljnisimptomi.

Boumen je i sam zapazio izvesne promene u svom obrascu pona{anja; no, bilo bi besmisleno ne o~ekivatiovakve pojave pod datim okolnostima. Vi{e nije mogao da podnosti ti{inu; izuzev kada bi spavao ili preko radio-veze razgovarao sa Zemljom, dr`ao bi neprekidno uklju~en sistem ozvu~enja na brodu - i to gotovo bolno bu~no.

U prvo vreme, po{to je ose}ao potrebu za dru{tvom ljudskog glasa, slu{ao je klasi~ne drame - naro~itokomade [oa, Ibzena i [ekspira - ili recitale poezije iz ogromne fonoteke 'Otkri}a'. Problemi oko kojih su se ovadela vrtela, me|utim, izgledali su mu tako daleki i tako lako re{ivi uz malo zdravog razuma, da bi ga ubrzo izdalostrpljenje sa njima.

Tako je pre{ao na opere - poglavito italijanske ili nema~ke, {to mu je omogu}ilo da mu pa`nju ne odvla~ini onaj sasvim oskudan intelektualni sadr`aj {to se nahodio u ve}ini njih. Ova faza potrajala je dve sedmice, aonda je shvatio da zvuk svih ovih izvanrdno uve`banih glasova samo poja~ava njegovu usamljenost. Ali ono {to jekona~no privelo kraju taj ciklus bila je Verdijeva 'Misa rekvijem', koju nikada ranije nije slu{ao na Zemlji. Potpunoga je rastrojila 'Dies irae', koja je zloslutno primereno grmela kroz prazan brod; a kada su se trube stra{nog sudazaorile sa nebesa, vi{e nije mogao da izdr`i.

Posle toga pu{tao je samo instrumentalnu muziku. Po~eo je sa romanti~arskim kompozitorima, ali ih jeodbacivao jednog po jednog kada bi njihovi emocionalni izlivi postali odve} neprijatni. Sibelijus, ^ajkovski iBerlioz zadr`ali su se po nekoliko nedelja, a Betoven prili~no du`e. No, kona~no je na{ao svoj spokoj, kao i tolikipre njega, u apstraktnoj arhitektonici Baha, povremeno ure{avanoj Mocartom.

I tako je 'Otkri}e' hitalo prema Saturnu, ~esto odjekuju}i hladnom muzikom orgulja, smrznutim mislimajednog mozga koji je bio prah ve} dve stotine godina.

^ak i sa trenutne udaljenosti od deset miliona milja Saturn je ve} izgledao ve}i od Meseca vi|enog saZemlje. Posmatrano golim okom, bio je to veli~anstven prizor; kroz teleskop, pak, postajao je neverovatan.

Telo planete moglo se zameniti sa Jupiterom u jednom od njegovih mirnijih raspolo`enja. Postojale su istepruge oblaka - premda ble|e i manje upadljive nego na onom malo ve}em svetu - kao i isti poreme}aji, velikipoput kontinenata, koji su se lagano kretali kroz atmosferu. No, ipak je jedna uo~ljiva razlika podvajala oveplanete; ~ak i pri letimi~nom pogledu bilo je o~igledno da Saturn nema loptasti oblik. Bio je toliko spljo{ten napolovima da je ponekad ostavljao utisak blage izobli~enosti.

Ali velelepnost prstenova neprekidno je odvla~ila Boumenov pogled od planete; postojala je ~itavavaseljenja za sebe u njihovoj slo`enosti pojedinosti i tananosti preliva. Pored velikog glavnog razmaka izme|uunutra{njih i spoljnjih prstenova bilo je najmanje jo{ pedeset daljnjih podela i granica, gde su postojale upadljivepromene u sjajnosti d`inovskog oreola planete. Izgledalo je da je Saturn opasan mno{tvom koncentri~nih obru~a,koji su se svi me|usobno dodirivali i bili toliko pljosnati kao da su izrezani od najtanjeg mogu}eg papira. Sistemprstenova nalikovao je na kakvo tanano umetni~ko delo ili na krhku igra~ku, kojoj se sme samo diviti, ali ne idodirivati je. Nikakvim naporom volje Boumen nije uistinu mogao da pojmi prave razmere planete i da uverisamog sebe da bi cela Zemlja, ukoliko bi bila sme{tena ovde, izgledala kao kuglica koja se kotrljala po ivicivelikog tanjira.

Ponekad bi neka zvezda za{la za prstene, izgubiv{i pri tom samo malo od svoje svetlosti. Nastavila bi dasija kroz njihovu prozra~nu gra|u - premda bi povremeno zakratko zatreperila kada bi je pomra~io kakav ve}ikomad orbitiraju}eg materijala.

Prstenovi, naime, kako je to utvr|eno jo{ u devetnaestom stole}u, nisu bili ~vrsti: predstavljalo je tomehani~ku nemogu}nost. Sastojali su se od nebrojanog mno{tva delova - mo`da ostatka nekog meseca koji sepremnogo pribli`io i bio razoren ogromnim plimskim privla~enjem planete. No, ma kakvo da im je poreklo, ljudskarasa mogla se smatrati sre}nom {to joj se pru`ila prilika da se divi takvom ~udu; ono je moglo postojati samo vrlokratko u istoriji Sun~evog sistema.

Jo{ 1945. godine jedan britanski astronom je istakao da su prstenovi kratkove~ni; oko njih dejstvujugravitavione sile koje }e ih uni{titi. Ukoliko se ovakvo vi|enje projektuje u pro{lost, nu`no sledi da su oni teknadavno nastali - pre pukih dva ili tri miliona godina.

Ali niko nikada nije ni pomislio na neobi~nu podudarnost da su Saturnovi prstenovi ro|eni u isto vremekada i ljudska rasa.

34. ORBITIRAJU]I LED

'Otkri}e' je ve} duboko za{lo u prostran sistem meseca, a i sama velika planeta nalazila se na udaljenostimanjoj od jednog dana. Brod je odavno pre{ao granicu koju obele`ava orbita krajnjeg spoljnjeg satelita, Feba, {tose kre}e unazad veoma ekscentri~nom putanjom, na razdaljini od osam miliona milja od svoje matice. Pred njimsu sada le`ali Japet, Hiperion, Titan, Rea, Diona, Tetis, Enceladus, Mimas, Janus, - i, najzad, sami prstenovi.Posmatrani kroz teleskop, svi sateliti ispoljavali su preplete povr{inskih pojedinosti i Boumen je stao da {alje naZemlju {to je mogao vi{e fotografija. Istra`iva~ka ekipa mesecima bi se zadr`ala samo oko Titana koji je, sapre~nikom od tri hiljade milja, bio veliki kao i planeta Merkur; no, on je mogao da mu pokloni, ba{ kao i njegovimostalim sadruzima, tek nekoliko kratkih pogleda. Nije, me|utim, ni bilo potrebe za ne~im podrobnijim; ve} je,naime, postao savim uveren da je njegovo pravo odredi{te uistinu Japet.

Svi drugi sateliti bili su pro{arani mestimi~nim meteorskim kraterima - kojih je bilo znatno manje nego naMarsu - i odlikovali su se naizgled nepravilnim rasporedima svetlosti i senke, uz tu i tamo poneku svetlu ta~ku kojaje verovatno predstavljala mrlju smrznutog gasa. Jedino je Japet posedovao uo~ljive geografske osobenosti - i tostvarno veoma neobi~ne.

Jedna polulopta satelita, koji je, kao i svi njegovi sadruzi, uvek stajao istom stranom okrenut ka Saturnu,bila je izuzetno tamna i na njoj se moglo zapaziti sasvim malo povr{inskih pojedinosti. Potpuno nasuprot tome,drugom je preovla|ivao blistavi beli oval, duga~ak oko ~etiri stotine milja, a {irok dve stotine. U ovom trenutkusamo se deo te upadljive formacije nalazio na dnevnoj strani, ali razlog Japetovih neobi~nih promena sjajnosti nijebio sasvim o~igledan. Na zapadnom kraju orbite ovog meseca svetla elipsa stajala je okrenuta ka Suncu - i Zemlji.U isto~noj fazi, pak, formacije bi nestalo sa druge strane satelita i tada se mogla osmatrati jedino polulopta koja seodlikovala slabom reflektivno{}u.

Velika elipsa bila je savr{eno simetri~na i pru`ala se preko polutara Japeta, sa ve}om osom upravljenomka polovima; imala je tako o{tre ivice da je gotovo izgledalo da je neko naslikao ogromni beli oval na pro~eljumalog meseca. Bila je potpuno ravna i Boumen se zapitao ne predstavlja li, mo`da, smrznuto jezero neke te~nosti- premda bi se time te{ko mogao objasniti njen upadljivo ve{ta~ki izgled.

No, njemu je na raspolaganju stajalo premalo vremena za pru~avanje Japeta dok je hitao ka srcuSaturnovog sistema, budu}i da se brzo pribli`avao vrhunac putovanja - poslednji perturbacioni manevar 'Otkri}a'.Prilikom proletanja kraj Jupitera brod je iskoristio gravitaciono polje planete da pove}a brzinu. Sada je moraosuprotno da postupi. Valjalo mu je da izgubi {to je vi{e mogao na brzini, kako ne bi produ`io izvan Sun~evogsitema i zaputio se ka zvezdama. Njegov sada{nji kurs bio je tako prora~unat da on ostane zarobljen, postav{i noviSaturnov mesec koji se kre}e napred-nazad po uskoj elipsoidnoj putanji duga~koj dva miliona milja. U najbli`ojta~ki, brod }e gotovo okrznuti planetu, dok }e u najudaljenijoj sti}i do Japetove orbite.

Ra~unari na Zemlji, ~ije su informacije stizale, dodu{e, sa tri sata zaka{njenja, uveravali su Boumena da jesve u najboljem redu. Brzina i upravljenost bili su ta~ni; ni{ta vi{e nije trebalo da u~ini sve do trenutka najve}egpribli`enja.

Ogroman sistem prstenova sada se pru`ao preko celog neba i brod je ve} prolazio povrh njihove spoljnjeivice. Kada je bacio pogled na njih sa visine od desetak hiljada milja, Boumen je kroz teleskop video da seprstenovi poglavito sastoje od leda koji se svetlucao i iskri~io u Sun~evoj svetlosti. Mogao je zamisliti da leti iznadsne`ne oluje koja se povremeno razre|ivala, pokazuju}i pod sobom, na mestu gde bi trebalo da se nalazi tle,zbunjuju}e prizore no}i i zvezda.

Kako se 'Otkri}e' zavojitom putanjom pribli`avalo Saturnu, Sunce se lagano spu{talo ka vi{estrukimlucima prstenova. Oni su sada postali vitak, srebrni most koji se pru`ao preko celog svoda; iako su bili sasvimtanu{ni, tako da su uspevali samo da prigu{e Sun~evu svetlost, njihovo nepregledno mno{tvo kristala odra`avalo juje i prelamalo, tvore}i zasenjuju}a pirotehni~ka dejstva. A i onda kada je Sunce za{lo za te nanose orbitiraju}egleda, {iroke hiljade milja, njihova bleda utvara nastavila je da hodi i da se pretapa po nebeskom svodu koji jepostao ispunjen nestalnim blescima i odsjajima. A potom je Sunce zaronilo ispod prstenova, tako da su ga oniuokvirili svojim lucima, i nebeskog vatrometa nestade.

Malo kasnije brod je za{ao za Saturnovu senku, hitaju}i ka ta~ki svog najve}eg pribli`enja povrh no}nestrane planete. Gore su sijali zvezde i prstenovi; dole se prostiralo jedva vidljivo more oblaka. Uop{te nisupostojala tajanstvena ustrojstva sjajnosti koja su blistala u jovijanskoj no}i; mo`da je Saturn bio prehladan za takvepredstave. [aroliki pokrov oblaka ispoljavao se jedino po utvarnom sjaju odra`enom sa kru`e}ih ledenih bregova, idalje obasjanih skrivenim Suncem. Ali u sredi{tu luka postojao je jedan {irok, taman otvor, sli~an nepopunjenomrazmaku u nezavr{enom mostu, na mestu gde se senka planete pru`ala preko prstenova.

Radio-veza sa Zemljom bila je prekinuta i mo}i }e ponovo da se uspostavi tek kada brod bude izronio izSaturnove mase koja ga je zaklanjala. Bilo je dobro {to je Boumen sada imao pune ruke posla, tako da nije stizao

da razmi{lja o svojoj najednom jo{ istaknutijoj usamljenosti; tokom nekoliko narednih ~asova, naime, utro{i}esvaku raspolo`ivu sekundu na pra}enje manevra ko~enja koji su ve} programirali ra~unari na Zemlji.

Posle mnogo meseci zaludnosti, glavni potisnici po~e{e da izbacuju miljama duga~ke katarakte usijaneplazme, tako da se - nakratko, dodu{e - vratila gravitacija u beste`inski svet kontrolnog mosta. A stotinama miljaispod, oblaci metana i smrznutog amonijaka zablista{e svetlo{~u koju nikada ranije nisu upoznali, dok je 'Otkri}e'hitalo, poput kakvog `estokog, maju{nog sunca, kroz Saturnovu no}.

Kona~no, daleko napred stade da rudi bleda zora; brod koji se sada kretao sve sporije i sporije izranjao jeu dan. Vi{e nije mogao uma}i Suncu, pa ~ak ni Saturnu - ali brzina mu je i dalje bila dovoljna da uzmi~e predplanetom sve do ta~ke dodira sa Japetovom orbitom, udaljenom dva miliona milja.

'Otkri}u' }e biti potrebno petnaest dana da prevali taj put, dok ponovo bude presecao, premda ovogputa obrnutim redosledom, putanje svih unutra{njih meseca. Jednu za drugom, ostavlja}e iza sebe orbite Janusa,Mimasa, Enceladusa, Tetisa, Dione, Ree, Titana, Hiperiona... svetova koji su nosili imena bogova i boginja {to sui{~ezli koliko ju~e, mereno ovda{njim vremenskm ar{inima.

Potom }e do}i red na Japet sa kojim mora uslediti susret. Ukoliko to ne bi uspelo, brod bi se vratio kaSaturnu i stao u nedogled da ponavlja svoje dvadeset osmodnevne elipse.

Ne bi se vi{e ukazala prilika za novi susret, ako bi 'Otkri}e' zakazalo u ovom prvom poku{aju. U ~asukada bi brod slede}i put stigao do Japetove orbite, mesec bi se nalazio veoma daleko, gotovo sa druge straneSaturna.

Do novog susreta }e, dodu{e, jednom ipak do}i, kada se orbite broda i satelita ponovo preseku u pravomtrenutku. Ali taj trenutak le`ao je toliko godina u budu}nosti da je Boumen zasigurno znao da ga ne}e do`iveti, ma{ta se dogodilo.

35. JAPETOVO OKOPrilikom Boumenovog prvog osmatranja Japeta, ona neobi~na, elipti~na mrlja blistavosti nalazila se

delimi~no u senci, obasjana jedino svetlo{}u Saturna. Sada, kako se mesec lagano kretao svojom orbitom odsedamdeset devet dana, ona je izranjala na punu svetlost dana.

Posmatraju}i je kako raste, dok se 'Otkri}e' sve tromije primicalo svom neumitnom susretu, Boumen jepostao svestan jedne uznemiruju}e opsednutosti. Nikada to nije pomenuo u svojim razgovorima - ili, bolje re~eno,teku}im komentarima - sa kontrolom misije, zato {to bi se mogao ste}i utisak da mu se ve} javljaju privi|anja.

A mo`da je ba{ to i bio slu~aj; gotovo je, naime, uverio samog sebe da svetla elipsa sme{tena spramtamnog zale|a satelita predstavlja jedno ogromno, prazno oko koje ga posmatra kako se pribli`ava. Bilo je to okobez zenice, budu}i da nigde nije uspevao da zapazi ne{to {to bi naru{ilo njegovu besprekornu jednoobraznost.

Tek kada se brod pribli`io na deset hiljada milja, a Japet postao dva puta ve}i od Meseca vi|enog saZemlje, primetio je jednu si}u{nu crnu ta~ku u samom sredi{tu elipse. No, tada nije bilo vremena za podrobnijeispitivanje; zavr{ni manevri ve} su bili u toku.

Glavni pogon 'Otkri}a' poslednji put je oslobodio svoje energije. Poslednji put je u`arena pomamaumiru}ih atoma zablistala me|u Saturnovim mesecima. Taj udaljeni {apat i sve ja~i potisak mlaznika doneli suDejvidu Boumenu ose}anje ponosa - i tuge. Izvrsne ma{ine obavile su svoj posao besprekorno delotvorno. Prevezlesu brod od Zemlje preko Jupitera do Saturna; ovo je sada bio poslednji put da se stavljaju u pogon. Kada'Otkri}e' bude ispraznilo svoje rezervoare sa gorivom, posta}e u podjednakoj meri bespomo}no i inertno kao ikakva kometa ili asteroid, nemo}ni zarobljenik gravitacije. ^ak i kada kroz nekoliko godina bude prispeospasila~ki brod, ne}e biti ekonomi~no ponovo ga opskrbiti gorivom kako bi mogao da se vrati do Zemlje. Ono }epostati ve~ni orbitiraju}i spomenik ranim danima istra`ivanja planeta.

Hiljade milja smanjile su se na stotine, a pri tom su mera~i zaliha goriva brzo padali ka nuli. Sede}i zakontrolnom tablom, Boumen je bri`no posmatrao situacioni displej i improvizovane karte koje je sada konsultovaokad god je ne{to trebalo obaviti bez odlaganja, odnosno bez pomo}i sa Zemlje. Bio bi to stra{ni antiklimaks kadabi, posle svega {to je pre`iveo, pretrpeo neupeh u nastojanju da ostvari susret, zbog toga {to {to bi mu nedostajalonekoliko funti goriva...

Pritisak mlaznika se prigu{io po{to je glavni potisak prestao i sada su samo nonijusi blago dovodili'Otkri}e' na orbitu. Japet se pretvorio u d`inovski srp koji je ispunio nebo; sve do tog trenutka Boumen je o njemurazmi{ljao kao o si}u{nom, bezna~ajnom telu - {to je on uistinu i bio u pore|enju sa svetom oko koga je kru`io.Sada, pak, dok se prete}i nadnosio nad njim, izgledao mu je ogroman - kosmi~ki ~eki} podignut da zdrobi'Otkri}e' poput kakve ljudske od oraha.

Japet se pribli`avao tako lagano da je gotovo izgledalo da se uop{te ne kre}e; bilo je nemogu}e razabratita~an trenutak kada je do{lo do tanane promene od astronomskog tela do predela udaljenog samo petnaest miljaispod. Verni nonijusi ispustili su svoje poslednje zalihe energije, a potom su zauvek zamukli. Brod je u{ao nazavr{nu orbitu, prave}i po jedan krug svaka tri ~asa pri brzini od pukih osam stotina milja na sat - koliko je svegabilo potrebno u tom slaba{nom gravitacionom polju.

'Otkri}e' je postalo satelit satelita.

36. STARIJI BRAT"Ponovo izbijam na dnevnu stranu i prilike su potpuno istovetne onima o kojima sam izvestio prilikom

prethodne orbite. Kako izgleda, ovaj svet poseduje samo dve vrste povr{inskog materijala. Crna gra|a kao da jeugljenisana gotovo poput }umura, a koliko mogu da prosudim kroz teleskop, i istoga je ustrojstva. [tavi{e, veomame podse}a na pregoreli dvopek...

Jo{ uop{te ne uspevam da se razaberem u belom podru~ju. Ono po~inje potpuno o{trom ivicom i nemanikakvih povr{inskih pojedinosti. Moglo bi ~ak biti i u te~nom stanju - zato {to je sasvim ravno. Ne znam kakav stevi utisak stekli na osnovu snimaka koje sam vam emitovao, ali ako zamislite more smrznutog mleka, ste}i }eteta~nu predstavu.

Posredi bi ~ak mogao biti i neki te`ak gas - ne, to bi ipak bilo nemogu}e. Povremeno mi se ~ini da sekre}e, sasvim lagano: ali nisam siguran u to.

...Ponovo sam iznad belog podru~ja, na tre}oj orbiti. Nadam se da }u ovoga puta pro}i bli`e onombelegu koji sam zapazio u samom sredi{tu dok sam se pribli`avao. Ukoliko su mi prora~uni ta~ni, trebalo bi daproletim na razdaljini od petnaest milja od toga - ma {ta predstavljalo.

...Da, ne{to je ispred, upravo tamo gde sam prora~unao. Pomalja se iznad obzorja - ba{ kao i Saturn, ugotovo istoj ~etvrti neba - pre}i }u za teleskop...

Hej! Izgleda kao nekakvo zdanje - potpuno crno - veoma ga je te{ko razabrati. Nema prozora, niti bilokakvih drugih pojedinosti. Posredi je naprosto velika, okomita plo~a - mora da je visoka najmanje jednu miljukada se vidi sa ove razdaljine. Podse}a me na... pa naravno! Potpuno je ista kao i stvar koju ste prona{li naMesecu! MNT-1 ima starijeg brata!"

37. OGLEDNazovimo ih Zvezdane dveri.Tri miliona godina kru`ile su oko Saturna, ~ekaju}i na trenutak sudbine koji mo`da nikada ne}e kucnuti.

Da bi se one sazdale, razoren je jedan mesec, a ostaci tog ~ina stvaranja jo{ su kru`ili orbitom.Dugo ~ekanje sada se okon~alo. Na jo{ jednom svetu ro|ena je inteligencija koja je stala da se otiskuje

sa svoje planetne kolevke. Drevni ogled primakao se svom vrhuncu.Oni koji su zapo~eli taj ogled, tako davno, nisu bili ljudi - pa ~ak ni izdaleka humanoidni. Ali bili su

sazdani iz krvi i mesa, a i kada bi zaronili pogledom u dubine svemira, iskusili bi strahopo{tovanje, ~u|enje iusamljenost. ^im su ovladali mo}ima za to, otisnuli su se ka zvezdama.

Tokom istra`ivanja nai{li su na `ivot u mno{tvu oblika i posmatrali dejstvovanje evolucije na hiljadamasvetova. Videli su koliko su puta prve slaba{ne iskre inteligencije zasvetlucale i zgasnule u kosmi~koj no}i.

A kako u svekolikoj Galaksiji nisu susreli ni{ta dragocenije od Razuma, podsticali su posvuda njegov osvit.Postali su ratari zvezdanih polja; sejali su, a ponekad i `njeli.

No, ponekad su, ravnodu{no, morali i da iskorenjuju.Veliki dinosaurusi ve} su odavno i{~ezli kada je njihov izvi|a~ki brod u{ao u Sun~ev sistem posle

putovanja koje je trajalo hiljadu godina. Promakao je pokraj smrznutih planeta, zastao nakratko povrh pustinjaumiru}eg Marsa, a onda upravio pogled ka Zemlji.

Pod istra`iva~ima se prostirao jedan svet koji je bujao `ivotom. Godinama su prou~avali, sakupljali,katalogizovali. Kada su saznali sve {to su mogli, po~eli su da preina~uju. Stali su da uplivi{u na sudbine mnogihvrsta, na kopnu i u okeanu. Ali koji }e od njihovih ogleda uspeti, to ne}e mo}i da doznaju jo{ najmanje miliongodina.

Bili su strpljivi, ali ne i besmrtni. Jo{ je toliko toga valjalo obaviti u ovoj Vaseljeni od stotinu milijardisunaca, ~iji su ih svetovi prizivali. Otisnuli su se stoga ponovo u bezdan, znaju}i da se vi{e nikada ne}e obretiovde.

No, za tim nije ni bilo potrebe. Sluge koje su ostavili za sobom obavi}e posao do kraja.

Na Zemlji su gle~eri nadirali i povla~ili se, dok je povrh njih nepromenljivi Mesec i dalje nosio u sebi svojutajnu. Jo{ sporijim ritmom od polarnog leda talasi civilizacija razlivali su se i ustupali kroz Galaksiju. Neobi~na,divna i u`asna carstva do`ivljavala su uspone i padove, prenose}i svoje znanje potomstvu. Zemlja nije bilazaboravljena, ali jo{ jedna poseta malo bi ~emu koristila. Bio je to jedan od milion utihlih svetova, a samo }enekoliko me|u njima ikada progovoriti.

A sada, tamo me|u zvezdama, evolucija je stala da se kre}e ka novim metama. Prvi istra`iva~i Zemljeodavno su stigli do granica krvi i mesa; ~im su im ma{ine postale bolje od tela, kucnuo je ~as za pokret. Najpremozgove, a potom i same misli preneli su u blistave, nove domove od metala i plastike.

U tim domovima stali su da tumaraju me|u zvezdama. Vi{e nisu gradili svemirske brodove. Sami su bilisvemirski brodovi.

Ali doba ma{ina-entiteta brzo je minulo. Neprekidno vr{e}i oglede, nau~ili su kako da uskladi{tuju znanjeu ustrojstvo samog svemira i da tako sa~uvaju svoje misli za ve~nost u smrznutim re{etkama svetlosti. Mogli su dapostanu stvorenja zra~enja, kona~no slobodni od despotstva materije.

I tako, preto~ili su se najzad u ~istu energiju; a na hiljadu svetova prazne lju{ture koje su odbacili zakratkosu se gr~ile u bezumnoj igri smrti, da bi potom zar|ale i raspale se.

Bili su gospodari Galaksije, izvan upliva vremena. Mogli su do mile volje da lutaju me|u zvezdama i daponiru poput kakvog magli~astog paperja kroz samu tvar prostora. Ali uprkos bo`anskim mo}ima, nisu potpunozaboravili svoje poreklo u toplom mulju jednog i{~ezlog mora.

Tako|e, jo{ su vodili ra~una o ogledima koje su njihovi preci jednom davno zapo~eli.

38. STRA@AR"Vazduh u brodu postaje veoma te`ak, tako da me prili~no ~esto more glavobolje. Kiseonika i dalje ima u

izobilju, ali pre~ista~i nisu uspeli da otklone svu ne~isto}u nastalu po{to su te~nosti po~ele da klju~aju u vakuumu.Kada stvari postanu odve} lo{e, odlazim u gara`u i pustim malo ~istog kiseonika iz kapsula...

Nije bilo nikakvih reakcija ni na jedan moj signal, a zbog orbitalnog nagiba polako se udaljavam odMNT-2. Uzgred budi re~eno, naziv koji ste mu pripisali dvostruko je neprimeren - ovde i dalje nema ni traga odmagnetnog polja.

U ovom trenutku moje najve}e pribli`enje iznosi {ezdeset milja; ono }e se pove}ati do oko stotinu kakoJapet bude rotirao ispod mene, da bi potom ponovo palo na nulu. Pro}i }u ta~no iznad te stvari kroz trideset dana- ali to je predugo da bi se ~ekalo, a i tada }e ovde i tako vladati tama.

^ak i sada, na vidiku je svega nekoliko minuta pre no {to ponovo za|e za obzorje. To me uistinu izlu|uje- nisam u prilici da preduzmem nikakva ozbiljna osmatranja.

Voleo bih stoga da se saglasite sa slede}im planom. Svemirske kapsule raspola`u dovoljnim 'delta ve' zaspu{tanje i povratak na brod. @eleo bih da izi|em iz 'Otkri}a' i da pobli`e osmotrim stvar. Ako bude izgledalobezbedno, spusti}u se pokraj nje - ili ~ak na nju.

Brod }e se jo{ nalaziti iznad mog obzorja dok se budem spu{tao, tako da prekid veze ne}e potrajati du`eod devedeset minuta.

Uveren sam da je ovo jedina stvar koja je preostala da se preduzme. Prevalio sam milijardu milja - ne`elim da me zaustave poslednjih {ezdeset."

Ve~no motre}i u pravcu Sunca svojim neobi~nim ~ulima, Zvezdane dveri nedeljama su posmatralepribli`avanje broda. Njihovi tvorci pripravili su ih za mnoge stvari, a ovo je bila jedna od njih. Prepoznale su ono{to je hitalo ka njima iz toplog srca Sun~evog sistema.

Da je bila `iva, iskusila bi uzbu|enje, ali ovakvo ose}anje stajalo je potpuno izvan njenih mo}i. ^ak ikada bi brod pro{ao mimo nje, u njoj se ne bi javila ni najmanja trunka razo~aranja. ^ekala je tri miliona godina;a bila je pripravna da ~eka celu ve~nost.

Osmatrala je, registrovala, ali ni{ta nije preduzimala dok je posetilac pode{avao svoju brzinu mlaznicimausijanog gasa. A onda oseti blagi dodir zra~enja koji je poku{ao da doku~i njene tajne. No, i dalje ni{ta nije ~inila.

Brod se sada nalazio na orbiti, kru`e}i nisko iznad povr{ine ovog neobi~no dvobojnog meseca. Stao je dase ogla{ava izlivima radio-talasa, neprekidno ponavljaju}i sled prostih brojeva od jedan do jedanaest. Ove emisijeuskoro su ustupile mesto slo`enijim signalima, na mnogim u~estalostima - ultraljubi~astim, infracrvenim,rendgenskim. Zvezdane dveri nisu uzvra}ale; nisu imale {ta da ka`u.

Usledila je dugotrajna pauza, a onda su zapazile kako se ne{to spu{ta ka njima iz broda koji je orbitirao.Stale su da prebiraju po svojoj memoriji, da bi potom logi~ka kola donela odluku, saglasno uputstvima dobijenimveoma davno.

Pod hladnom svetlo{}u Saturna, Zvezdane dveri probudi{e svoje usnule mo}i.

39. U OKO'Otkri}e' je izgledalo potpuno isto kao i onda kada ga je poslednji put video iz svemira kako pluta na

lunarnoj orbiti dok Mesec zaprema polovinu neba. Mo`da je ipak postojala jedna tanana promena; nije mogaobiti siguran, ali kao da su zbog duge izlo`enosti neposrednom Sun~evom zra~enju pomalo izbledeli spoljnji natpisikoji su obja{njavali svrhu raznih otvora, veza, uti~nica i spojnica.

Sunce je sada predstavljalo nebesko telo koje nijedan ~ovek ne bi prepoznao. Bilo je odve} sjajno da bibilo zvezda, ali se u taj maju{an disk ipak moglo pravo gledati bez ikakve neprijatnosti. Uop{te nije zra~ilo toplotu;kada je Boumen izlo`io svoju ruku bez rukavice skafandra njegovim zracima koji su se slivali kroz prozor svemirskekapsule, ni{ta nije iskusio na ko`i. Bilo je isto kao da je probao da se ogreje na mese~ini; ~ak ga ni strani predeopedeset milja ispod nije tako `ivo podse}ao na udaljenost od Zemlje.

Sada je napu{tao, mo`da poslednji put, metalni svet koji je bio njegov dom toliko meseci. ^ak i ako se onnikada ne bude vratio, brod }e nastaviti da obavlja svoje zadatke, emituju}i na Zemlju podatke o~itane sainstrumenata, sve dok ne do|e do nekog kona~nog, katastrofalnog kvara u njegovim vodovima.

A ako se ipak vrati? Pa, u tom slu~aju, mogao je da pre`ivi, pa ~ak i da sa~uva zdrav razum, jo{ nekolikomeseci. Ali to je bilo sve, zato {to su hibernacioni sistemi postali beskorisni bez ra~unara koji bi ih nadzirao.Nikako nije mogao opstati dok 'Otkri}e II' ne stigne do Japeta kroz ~etiri ili pet godina.

No, ostavio je sve te misli za sobom, dok se zlatni srp Saturna dizao na nebu ispred. U svekolikoj istoriji onje bio jedini ~ovek koji je imao prilike da vidi ovaj prizor. Svim ostalim o~ima Saturn je uvek pokazivao svoj sasvimosvetljen disk, potpuno okrenut ka Suncu. Sada je predstavljao vitki luk, sa prstenovima koji su obrazovali tanu{nuliniju {to se pru`ala preko njega - poput strele koja je upravo trebalo da bude odapeta u lice samog Sunca.

Tako|e u liniji prstenova nalazila se svetla zvezda Titana, kao i slaba{nije iskre drugih meseca. Prepolovine ovog stole}a ljudi }e ih sve posetiti; ali on nikada ne}e doznati kakve se tamo tajne nalaze zapretane.

O{tra granica slepog, belog oka hitala je ka njemu; valjalo je prevaliti jo{ samo stotinu milja, {to jezna~ilo da }e biti povrh svog odredi{ta za manje od deset minuta. Po`eleo je da dozna da li njegove re~i sti`u doZemlje, udaljene sada sat i po brzinom svetlosti. Bila bi to prava ironija ako bi, usled nekog kvara u prenosnomsistemu, on zamukao i ukoliko zbog toga niko nikada ne bi saznao {ta mu se dogodilo.

'Otkri}e' je i dalje predstavljalo blistavu zvezdu na crnom nebu visoko gore. Stekav{i brzinu tokomspu{tanja, on je hitao napred, ali uskoro }e ga ko~ioni mlaznici kapsule usporiti i brod }e odjezditi sa vidika -ostaviv{i ga samog na ovoj ble{tavoj ravnici sa tamnom tajnom u njenom sredi{tu.

Blok od abonosa uspinjao se povrh obzorja, zaklanjaju}i zvezde ispred. Okrenuo je kapsulu za stoosamdeset stepeni i upotrebio puni pogon da smanji orbitalnu brzinu. U duga~kom, blagom luku stao je da sespu{ta ka povr{ini Japeta.

Na nekom svetu sa sna`nijom gravitacijom, takav manevar predstavljao bi ~isto tra}enje goriva. Ali ovdeje svemirska kapsula te`ila svega nekoliko funti; na raspolaganju mu je stajalo nekoliko minuta lebdenja pre no {tobi opasno ugrozio zalihe, te tako ostao nasukan, bez ikakve nade u povratak ka 'Otkri}u' koje je i dalje orbitiralo.No, te{ko da i taj povratak predstavlja neku su{tinsku razliku...

I dalje se nalazio na visini ve}oj od pet milja i pravo se spu{tao ka ogromnoj, crnoj masi koja se u svomgeometrijskom savr{enstvu uzdizala na jednoli~noj ravnici. Bila je u podjednakoj meri li{ena pojedinosti kao iravna, bela povr{ina ispod; sve do sada nije, u stvari, shvatao koliko je ona uistinu velika. Na Zemlji je bilo teknekoliko pojedina~nih zdanja koja su bila toliko ogromna; precizne merne fotografije koje je snimio ukazivale suna visinu od gotovo dve hiljade stopa. A koliko se moglo proceniti, razmere monolita bile su u dlaku iste kao i kodMNT-1 - ponovo se javio onaj ~udan odnos 1:4:9.

"Sada sam udaljen samo tri milje i dr`im se visine od ~etiri hiljade stopa. I dalje nema nikakvog znakaaktivnosti - ni{ta ni na jednom od istrumenata. Pro~elja izgledaju savr{eno ravna i ugla~ana. Svakako bi seo~ekivala bar nekakva o{te}enja od meteorita posle sveg minulog vremena!

A nema ni nekih ostataka na... mislim da bi se to moglo nazvazi 'krov'. Tako|e ne postoji nikakav otvor.Nadao sam se da }e mo`da biti nekakav ulaz...

Sada sam ta~no iznad njega i lebdim na razaljini od pet stotina stopa. Ne `elim da tra}im vreme, zato {to}e mi 'Otkri}e' uskoro biti izvan doma{aja. Spusti}u se. U svakom slu~aju, izgleda dovoljno ~vrsto - a ako bi seispostavilo da nije, odmah }u se podi}i uvis.

Samo trenutak - ~udno..."Boumenov glas zamuknu u ti{inu krajnje pometenosti. Nije bio uznemiren; doslovce nije mogao da opi{e

ono {to je video.Lebdeo ja povrh velikog, ravnog pravougaonika, duga~kog osam stotina stopa, a {irokog dve stotine,

sazdanog od ne~ega {to je izgledalo ~vrsto kao stena. Ali sada, kao da je stao da se udaljuje od njega; u~inak jebio u dlaku isti kao kod jednog od onih opti~kih privida, kada, zahvaljuju}i naporu volje, izgleda da se jedantrodimenzioni objekat posuvratio - da su njegove bli`e i dalje strane najednom promenile mesto.

Upravo se to sada zbivalo sa tim ogromnim, naizgled ~vrstim ustrojstvom. Nemogu}e, neverovatno, to vi{enije bio monolit koji se`e visoko iznad ravnice. Ono {to je nalikovalo na njegov krov i{~ezlo je u beskrajne dubine;za jedan vrtoglavi trenutak stekao je utisak da gleda u okomito okno - u pravougaoni kanal koji je prkosiozakonima perspektive, zato {to mu se veli~ina nije smanjivala sa udaljeno{}u...

Japetovo oko `mirnu, kao da je `elelo da ukloni trunku pra{ine koja ga nadra`uje. Dejvid Boumen imaoje vremena samo za jednu prekinutu re~enicu koju ljudi, {to su ~ekali u kontroli misije, devet stotina miliona miljaodatle i osamdeset minuta u budu}nosti, nikada ne}e zaboraviti.

"Stvar je {uplja... pru`a se u beskraj... i... oh, moj Bo`e!... puna je zvezda!"

40. IZLAZZvezdane dveri se otvori{e. Zvezdane dveri se zatvori{e.U deli}u vremena, odve} kratkom da bi se mogao izmeriri, Svemir se posuvratio i izvio iz samog sebe.A onda je Japet ponovo ostao sam, kao {to je to i bio tri miliona godina - sam, izuzev jednog pustog, ali

jo{ ne i napu{tenog broda koji je svojim tvorcima slao poruke {to su stajale potpuno izvan njihove mo}i verovanja ipoimanja.

[esti deoKROZ ZVEZDANE DVERI

41. VELIKA CENTRALANije postojao ose}aj kretanja, ali ipak je padao ka tim nemogu}im zvezdama koje su sjale tu, u tamnom

srcu jednog meseca. No - one se nisu uistinu tamo nalazile, bio je uveren u to. Za`alio je, sada kada je biloprekasno, {to nije malo vi{e pa`nje posvetio teorijama o hipersvemiru, o transdimenzionim kanalima. Za DejvidaBoumena to vi{e nisu bile teorije.

Mo`da je monolit na Japetu bio {upalj; mo`da je 'krov' predstavljao samo privid ili svojevrsnu dijafragmukoja se otvorila da bi ga propustila unutra. (Ali u {ta?) Koliko je mogao da se pouzda u svoja ~ula, izgledalo je daokomito pada niz jedno ogromno, pravougaono okno, duboko mnogo hiljada stopa. Hitao je sve br`e i br`e - alinaspramni kraj nikako nije menjao veli~inu, ostaju}i neprestano na istoj razdaljini od njega.

Kretale su se jedino zvezde, najpre toliko polako da je moralo pro}i izvesno vreme pre no {to je shvatio daone izlaze iz okvira koji ih je sadr`ao. Ali nedugo potom postalo je o~igledno da se zvezdano polje {iri, kao da hrlika njemu nekom nepojamnom brzinom. Ovo {irenje nije bilo jednoobrazno; izgledalo je da se zvezde u sredi{tujedva i pomi~u, dok su one prema ivici ubrzavale sve vi{e i vi{e, da bi se na kraju pretvorile u pruge svetlostineposredno pre no {to bi nestale sa vidika.

No, uvek je bilo drugh koje su dolazile na njihovo mesto, naviru}i u sredi{te polja iz nekog naizgledneiscrpnog izvora. Boumen se zapitao {ta bi se dogodilo ako bi neka zvezda krenula pravo ka njemu; da li binastavila da se {iri sve dok on ne bi uronio u samo pro~elje jednog sunca? No, nijedna se nije toliko pribli`ila dabi se mogla razabrati makar kao disk; kona~no bi sve skliznule u stranu i prelile se preko ivice svog pravougaonogokvira.

A naspramni kraj okna i dalje se nije pribli`avao. Izgledalo je gotovo kao da se zidovi kre}u zajedno sanjim, nose}i ga ka neznanoj sudbini. Ili je mo`da on uistinu bio nepomi~an, dok se to svemir kretao kraj njega...

No, najednom je shvatio da nije samo prostor ume{an u ono {to se zbiva sa njim. ^asovnik na malojinstrumentnoj tabli kapsule tako|e se neobi~no pona{ao.

Normalno su brojke na pokazatelju desetinki sekundi promicale tako brzo da ih je gotovo bilo nemogu}eo~itavati; sada su se, me|utim, pojavljivale i nestajale u sporim razmacima i on je mogao pratiti jednu po jednu

bez ikakvih pote{ko}a. Same sekunde proticale su neverovatno tromo, kao da je predstojalo potpuno zaustavljanjevremena. Kona~no, mera~ desetinki sekundi ostade uko~en izme|u brojki pet i {est.

Pa ipak, on je i dalje mogao da misli, pa ~ak i da osmatra oko sebe, dok su abonosni zidovi promicalipokraj njega brzinom koja je mogla imati ma koju vrednost izme|u nule i milion brzina svetlosti. Na neki na~in,uop{te nije bio iznena|en svime ovim, niti uznemiren. Ba{ naprotiv, ispunjavalo ga je ose}anje blagog i{~ekivanja,sli~no onome koje je iskusio kada su ga svemirski lekari testirali halucinogenim drogama. Svet oko njega bio jeneobi~an i ~udesan, ali ni~ega se nije imao bojati. Prevalio je milione milja u traganju za tajnom; a sada, izgledaloje, tajna je hrlila ka njemu.

Pravougaonik pred njim postajao je svetliji. Blistave zvezdane pruge stale su da blede spram mle~nogneba ~ija se sjajnost pove}avala iz trenutka u trenutak. Izgledalo je kao da svemirska kapsula hita ka sloju oblaka,jednoobrazno obasjanom zracima nevidljivog sunca.

Izlazio je iz tunela. Naspramni kraj, koji je do sada ostajao na istoj neodre|enoj razdaljini, ni pribli`uju}ise, niti udaljuju}i, najednom je po~eo da se pokorava normalnim zakonima perspektive. Stao je da se primi~e i dase postojano {iri pred njim. U isto vreme, osetio je kako se kre}e nagore i u magnovenju se zapitao da li je tomo`da propao kroz Japet, te se sada uspinje sa druge strane. Ali jo{ pre no {to je svemirska kapsula izbila naotvoreno, shvatio je da ovo mesto nema nikakve veze sa Japetom niti sa bilo kojim drugim svetom u okviru~ovekovog iskustva.

Nije bilo atmosfere, jer mogao je da vidi sve pojedinosti nezamu}ene i sasvim jasne do neverovatnodalekog i ravnog obzorja. Mora da se nalazio iznad nekog sveta ogromne veli~ine - verovatno znatno ve}eg odZemlje. Pa ipak, uprkos njegovim razmerama, svekolika povr{ina koju je Boumen uspevao da vidi bila je sa~injenaod o~igledno ve{ta~kih segmenata ~ije strane mora da su bile miljama duga~ke. Li~ilo je na slagalicu nekog d`inakoji se igra planetama; a u sredi{tima mnogih od tih kvadrata, trouglova i poligona zjapila su otvorena crna okna- parnjaci ponora iz koga je on upravo izronio.

No, nebo iznad bilo je jo{ neobi~nije - a na svoj na~in i vi{e uznemiruju}e - ~ak i od neverovatnog kopnaispod. Tamo, naime, nisu postojale zvezde; tako|e nije bilo tmastosti svemira. Razlivala se jedino mle~nost blagogsjaja koja je stvarala utisak beskrajne udaljenosti. Boumen se prisetio opisa koji je jednom ~uo o zastra{uju}ojantarkti~koj 'belini' - 'kao da ste u loptici za ping-pong'. Te re~i mogle su se savr{eno primeniti na ovo groznomesto, ali obja{njenje je moralo biti sasvim razli~ito. Nebo nije moglo predstavljati meteorolo{ko dejstvo magle isnega; ovde je vladao potpuni vakuum.

A onda, kada su se Boumenove o~i privikle na sedefasti sjaj koji je ispunjavao nebesa, postao je svestanjo{ jedne posebnosti. Nebo nije bilo, kao {to je pomislio na prvi pogled, sasvim prazno. Potpuno nepomi~ne inaizgled nasumce ra{trkane, gore su se nalazile milijarde sitnih, crnih pega.

Bilo ih je te{ko razabrati, zato {to su predstavljale puke ta~kice tame, ali kada bi se jednom uo~ile, postalebi sasvim izvesne. Podse}ale su Boumena na ne{to - ne{to toliko poznato, ali i tako bezumno, da je on odbijao daprihvati paralelu, sve dok ga logika na to nije nagnala.

Te crne rupe u belom nebu bile su zvezde; pred o~ima kao da mu se nalazio negativ Mle~nog Puta.Gde sam ja to, za ime Boga? - upita se Boumen; ali jo{ dok je postavljao pitanje, shvatio je da nikada

ne}e doku~iti odgovor. Izgledalo je kao da se svemir preokrenuo: ovo nije bilo mesto za ~oveka. Iako je u kapsulibilo prijatno toplo, najednom ga je obuzela studen i stao je da gotovo nekontrolisano drhti. @eleo je da zaklopi o~ii da tako odagna biserno ni{tavilao koje ga je optakalo; ali to bi bio kukavi~ki ~in i on ne}e podle}i tom porivu.

Izbu{ena i plo~asta planeta lagano se okretala pod njim, ali nije bilo nikakve stvarne promene prizora.Pretpostavljao je da se nalazi na oko deset milja iznad povr{ine, tako da bi trebalo bez te{ko}a da uo~i bilo kakavznak `ivota. Ali ~itav ovaj svet bio je pust; inteligencija je do{la ovde, izvr{ila svoju volju na njemu i ponovo oti{lasvojim putem.

A onda je zapazio kako se na ravnici uzdi`e, dvadesetak milja ispred, pribli`no valjkasta gomila ostatakakoja je mogla predstavljati jedino olupinu nekog d`inovskog broda. Bila je odve} udaljena da bi mogao razabratineke pojedinosti, a i za nekoliko sekundi nestala je sa vidika, ali ipak je uspeo da uo~i slomljena rebra i metalneplo~e prigu{enog sjaja koje su delimi~no bile olju{tene sa kostura poput kore od pomorand`e. Zapitao se kolikove} hiljada godina to truplo po~iva na ovoj napu{tenoj plo~i za igru dama - i kakva su stvorenja plovila u njemume|u zvezdama.

Potom je zaboravio na olupinu, zato {to je ne{to stalo da se pomalja povrh obzorja.Najpre je li~ilo na pljosnati disk, ali to je bilo stoga {to je hitalo gotovo prema njemu. Kada mu se

pribli`ilo i pro{lo ispod njega, video je da je u obliku vretena i da je duga~ko vi{e stotina stopa. Iako su postojale

slaba{no vidljive pruge tu i tamo du` vitkog trupa, bilo je te{ko usredsrediti pogled na njih; izgledalo je da objekatvibrira, ili da se mo`da vrti, veoma velikom u~estalo{}u.

Bio je za{iljen sa oba kraja, a nije se prime}ivao nikakav trag pogona. Samo je jedna stvar u vezi sa njimbila poznata ljudskim o~ima, a to je bila boja. Ako je posredi uistinu materijalan artefakt, a ne opti~ka varka, ondasu njegovi tvorci mo`da delili jedno od ose}anja sa ljudima. Ali svakako nisu delili i njihova ograni~enja, zato {toje izgledalo da je vreteno na~injeno od zlata.

Boumen okrenu glavu da bi posredstvom sistema za osmatranje pozadi pratio kako stvar nestaje izakapsule. Potpuno ga je prenebregla, a sada je primetio kako po~inje da se spu{ta sa neba ka jednom od onihhiljada velikih otvora. Nekoliko sekundi kasnije i{~ezla je sa vidika, uz poslednji zlatni odblesak, zaroniv{i uplanetu. Ponovo je ostao sam, pod tim opakim nebom, a ose}anje izdvojenosti i udaljenosti od mati~nog svetastalo je da ga ti{ti sna`nije nego ikada ranije.

A onda shvati da i sam ponire ka {arolikoj povr{ini d`inovskog sveta, kao i da neposredno pod njim zjapinovi pravougaoni ponor. Prazno nebo se zatvori nad njim, sat se polako zaustavi i kapsula ponovo po~e da padame|u beskrajnim abonosnim zidovima ka jo{ jednom udaljenom zvezdanom glu{ju. Ali sada je bio siguran da sene vra}a u Sun~ev sistem i u blistavom trenutku naslu}enja, koje je moglo biti potpuno la`no, on shvati {ta ovojama~no mora biti.

Posredi je bio svojevrstan kosmi~ki skretni~ki ure|aj koji je upravljao saobra}ajem zvezda kroz nezamislivedimenzije prostora i vremena. Prolazio je kroz veliku Centralnu stanicu Galaksije.

42. STRANO NEBODaleko napred, zidovi tunela ponovo posta{e slaba{no vidljivi u prigu{enoj svetlosti koja se slivala nadole

iz nekog jo{ skrivenog izvora. A onda tama namah bi razvejana u ~asu kada si}u{na svemirska kapsula izbi nanebo koje je blistalo zvezdama.

Vratio se u svemir koji je poznavao, ali bio mu je dovoljan samo jedan pogled da shvati kako se nalazisvetlosnim vekovima od Zemlje. Nije ~ak ni poku{ao da razabere nako od poznatih sazve`|a koja su od po~etkaistorije bila ~ovekovi prijatelji; mo`da nijedna zvezda koja je sada sijala oko njega nikada nije vi|ena golimljudskim okom.

Ve}ina ih je stajala usredsre|ena u jednom blistavom pojasu, isprekidanom mestimi~no mrkim prugamazatamnuju}e kosmi~ke pra{ine, koji je potpuno opasivao nebo. Formacija je li~ila na Mle~ni Put, ali je bilavi{estruko sjajnija; Boumen se zapita da li je to uistinu njegova Galaksija, vi|ena iz ta~ke koja se nalazila znatnobli`e njenom blistavom, zgusnutom sredi{tu.

Nadao se da je tako; u tom slu~aju, ne bi bio daleko od doma. Ali to je, shvatio je odmah, detinjastapomisao. Bio je tako nepojamno udaljen od Sun~evog sistema da je bilo sasvim svejedno da li se nalazi u mati~nojGalaksiji ili u najudaljenijoj koja se mo`e razabrati teleskopima.

Osvrnuo se da vidi stvar iz koje je izronio - i do`iveo je novi {ok. Pod njim nije bio nikakav d`inovski svetizlomljene povr{ine, niti duplikat Japeta. Nije bilo ni~ega - izuzev jedne mastiljaste senke spram zvetda, sli~nekakvim vratima koja se iz zamra~ene sobe otvaraju u jo{ mrkliju no}. Upravo kada je bacio pogled, vrata sezatvori{e. Nisu se udaljila od njega, ve} su se lagano ispunila zvezdama, kao da je neka poderotina u samoj tvarisvemira bila zakrpljena. I tako, obreo se sasvim sam pod stranim nebom.

Svemirska kapsula lagano se okretala, donose}i mu nova ~udesa u vidno polje. Najpre je to bio savr{enoloptast roj zvezda, koje su postajale sve zgusnutije ka sredi{tu, da bi se u samom srcu preto~ile u jednoli~an sjajsvetlosti. Spoljnje ivice bile su mu neodre|ene - oreol sunaca koji se lagano prore|ivao, pretapaju}i se neprimetnou zale|e udaljenih zvezda.

Ova blistava prikaza, Boumen je znao, predstavljala je zbijeno jato. Gledao je ne{to {to nijedno okonikada nije videlo, osim kao mrlju svetlosti u polju teleskopa. Nije mogao da se seti razdaljine od najbli`egpoznatog jata, ali bio je siguran da nema nijednoga u krugu pre~nika od hiljadu svetlosnih godina oko Sun~evogsistema.

Kapsula je nastavila da se lagano okre}e, obznaniv{i mu jo{ neobi~niji prizor - ogromno crveno sunce,mnogo puta ve}e od Meseca vi|enog sa Zemlje. Boumen je mogao neposredno da ga posmatra bez ikakvihpote{ko}a; sude}i po njegovoj boji, nije bilo vrelije od u`arenog ugljevlja. Tu i tamo, na zale|u tamnocrvenog,pru`ale su se svetlo`ute reke - usijani Amazoni koji su krivudali hiljadama milja pre no {to bi i{~ezli u pustinjamatog umiru}eg sunca.

Umiru}eg? Ne - bio je to potpuno varljiv utisak, proistekao iz ~ovekovog iskustva i ose}anja {to ihizazivaju prelivi zalaska ili sjaj tinjaju}ih ugaraka. Bila je to zvezda koja je ostavila za sobom plahovite nastranosti

mladosti, projuriv{i kroz ljubi~asta, plava i zelena podru~ja spektra u nekoliko kratkih milijardi godina, da bi sesada uspokojila u postojanoj zrelosti nezamislive du`ine. Sve {to je ve} minulo nije predstavljalo ni hiljaditi deoonoga {to je tek trebalo do}i; istorija ove zvezde jedva da je i po~ela.

Kapsula je prestala da se okre}e; veliko crveno sunce le`alo je pravo pred njim. Iako nije postojao ose}ajkretanja, Boumen je znao da je jo{ u vlasti one kontroli{u}e sile koja ga je dovela ovde iz okoline Saturna.Svekolika nauka i in`enjersko ume}e Zemlje izgledali su sada beznade`no primitivni u pore|enju sa mo}ima kojesu ga nosile ka nekoj nezamislivoj sudbini.

Zurio je u nebo pred sobom, upiru}i se da razabere odredi{te ka kome je hitao - mo`da neku planetukoja kru`i oko velikog sunca. Ali nije postojalo ni{ta {to bi se odlikovalo vidljivim diskom ili izuzetnom sjajno{}u;ako je i bilo planeta koje su ovde orbitirale, on ih nije mogao uo~iti spram zvezdanog zale|a.

A onda je zapazio kako se ne{to neobi~no zbiva na samom rubu sun~evog grimiznog diska. Pojavio sebeli sjaj koji se brzo poja~avao; zapitao se da li mo`da prisustvuje jednoj od onih iznenadnih erupcija, ili bleskova,koja remete ve}inu zvezda s vremena ne vreme.

Svetlost je postajala blistavija i plavlja; po~ela je da se razliva du` ruba sunca, ~ije su kao krv crvene bojestale naglo da blede zbog toga. Gotovo izgleda, re~e Boumen u sebi, osmehnuv{i se na besmislenost te pomisli,kao da posmatram izlazak sunca - na suncu.

Tako je odista i bilo. Iznad raspaljenog obzorja po~elo je da se uspinje ne{to ne ve}e od zvezde, ali tolikoblistavo da se nije moglo neposredno posmatrati. Ta puka ta~ka plavo-bele sjajnosti, sli~na elektri~nom luku,kretala se neverovatnom brzinom preko pro~elja velikog sunca. Mora da se nalazila veoma blizu svog d`inovskogsadruga, jer neposredno ispod nje, vu~en njenim gravitacionim privla~enjem, uzdizao se plameni stub visokhiljadama milja. Izgledalo je kao da to plimski talas ognja ve~no nastupa polutarom zvezde, uzaludno se upiru}ida dostigne `e`enu prikazu na nebu.

Ta~kica u`arenosti mora da je bila beli patuljak - jedna od onih neobi~nih, plahovitih, malih zvezda, nekrupnijih od Zemlje, ali i sa milion puta ve}om masom. Ovakvi neprimereni zvezdani parovi nisu bili retki; aliBoumen nikada ni u snu nije pomislio da }e jednoga dana videti takav par vlastitim o~ima.

Beli patuljak prevalio je gotovo polovinu diska svog parnjaka - mora da mu je za punu orbitu bilipotrebno samo nekoliko minuta - kada je Boumen kona~no pouzdano ustanovio da se i sam kre}e. Pred njim,jedna od zvezda hitro je dobijala na sjajnosti i stala da se pomera u odnosu na zale|e. Mora da je posredi biloneko malo, obli`nje telo - mo`da svet ka kome je putovao.

Sustigao ga je neo~ekivano brzo - i on tada shvati da to nije nikakav svet.Re{etkasta metalna mre`a prigu{enog sjaja stala je da izranja niotkuda sve dok nije ispunila nebo.

Ra{trkana po njenoj povr{ini velikoj kao kakav kontinent, nalazila su se ustrojstva prostrana poput gradova, alikoja kao da su bila ma{ine. Oko mnogih me|u njima bilo je okupljeno mno{tvo manjih objekata, razvrstanih upravilne redove i stubove. Boumen je pro{ao nekoliko tih skupina pre no {to je shvatio da su to flote svemirskihbrodova; leteo je izdan d`inovskog orbitalnog parkirali{ta.

Budu}i da nije bilo poznatih objekata posredstvom kojih bi mogao da proceni razmere prizora {to jepromicao pod njim, bilo je gotovo nemogu}e pretpostaviti veli~inu plovila koja su tu po~ivala u prostoru. Alisvakako su bila ogromna; du`ina nekih me|u njima mora da je dostizala mnogo milja. Javljala su se u mno{tvurazli~itih oblika - kao kugle, izlomljeni kristali, vitke olovke, ovoidi, diskovi. Ovo je jama~no jedno od sastajali{ta zazvezdanu trgovinu.

Ili je bilo - mo`da pre milion godina. Jer Boumen nigde nije uspeo da uo~i nikakav znak delatnosti; ovajprostrani kosmodrom bio je podjednako mrtav kao i Mesec.

Znao je to ne samo po odsustvu bilo kakvog kretanja, nego i po tako nepogre{ivim znacima kao {to suveliki procepi u metalnoj pau~ini koji su nastali pri strelovitim udarima asteroida, jama~no pre mnogo eona. Ovo,dakle, vi{e nije bilo parkirali{te, ve} kosmi~ki vozni otpad.

Proma{io je za nebrojano vekova njegove tvorce; shvativ{i to, Boumen oseti kako mu se srce ste`e. Iakonije znao {ta da o~ekuje, bar se nadao da }e sresti neku inteligenciju sa zvezda. Sada je izgledalo da je prekasnoza to. Bio je uhva}en u jednu drevnu, automatsku zamku, postavljenu iz nekog neznanog razloga, koja je i daljedejstvovala, iako su njeni tvorci odavno i{~ezli. Hitnula ga je kroz Galaksiju i odbacila ga (zajedno sa jo{ kolikodrugih?) na ovo nebesko Sarga{ko more, gde ga je ~ekala skora smrt kada mu ponestane vazduha.

Uostalom, bilo bi nerazumno vi{e i o~ekivati. Ve} je imao prilike da vidi ~udesa zbog kojih bi mnogi ljudibili spremni da `rtvuju `ivote. Na um mu pado{e mrtvi sadruzi; on nije imao nikakvog razloga da se `ali.

A onda je zapazio da kosmodrom olupina i dalje hita kraj njega nesmanjenom brzinom. Ve} je promicaopovrh njegovih prirubnih predela; najzad, minula mu je i krzava ivica, tako da vi{e nije delimi~no zaklanjao zvezde.

Sudbina mu nije le`ala ovde - ve} daleko napred, u ogromnom, grimiznom suncu ka kome je svemirskakapsula sada nesumnjivo padala.

43. PAKAOSada je postojalo samo crveno sunce koje je s kraja na kraj ispunjavalo nebo. Nalazilo se toliko blizu da

mu povr{ina vi{e nije izgledala smrznuta u nepomi~nost zbog nedovoljnih razmera. Postojala su sjajna ~vori{takoja su se kretala tamo-amo, cikloni gasa koji su se dizali i spu{tali, protuberance koje su lagano kuljale ka nebu.Lagano? Mora da su {ikljale brzinom od milion milja na sat kad su im se kretnje uop{e mogle uo~iti...

Nije ~ak ni poku{ao da pojmi razmere pakla ka kome je ponirao. Ogromnost Saturna i Jupitera porazilaga je prilikom proletanja 'Otkri}a' kraj njih u onom Sun~evom sistemu udaljenom sada neznano mnogo gigamilja.No, sve {to je ovde video bilo je jo{ stotinu puta ve}e; ni{ta mu drugo nije preostalo do da prihvata slike koje sumu preplavljivale um, uop{te ne poku{avaju}i da ih protuma~i.

Kako se plameno more {irilo pod njim, Boumen je trebalo da iskusi strah - ali, ma koliko neobi~noizgledalo, ose}ao je jedino blagu zebnju. Nije stvar bila u tome {to su mu ~udesa otupela um; logika mu jegovorila da jama~no stoji pod za{titom neke kontroli{u}e i gotovo svemogu}e inteligencije. Sada se nalazio tolikoblizu crvenog sunca da bi u trenu sagoreo da neki nevidljivi {titnik nije odagnavao njegovo zra~enje. A i tokomputovanja bio je podvrgavan ubrzanjima pri kojima bi u magnovenju bio zdrobljen - pa ipak, ni{ta nije osetio. Akoje toliko truda ulo`eno u to da se on sa~uva, onda je jo{ bilo razloga za nadu.

Svemirska kapsula sada se kretala blagim lukom, gotovo uporednim sa povr{inom zvezde, ali i koji seipak lagano spu{tao ka njoj. A onda, Boumen prvi put postade svestan zvukova. ^ula se slaba{na, neprekidnatutunjava, nadja~avana s vremena na vreme pucketavim zvucima sli~nim onima koji nastaju pri cepanju hartije iliudaljenoj grmljavini. To je mogao jedino da bude najslaba{niji odjek neke nepojmljive kakofonije; atmosfera kojaga je okru`ivala jama~no je odzvanjala potresima kadrim da svaki materijal razlo`e na atome. No, on jepodjednako valjano bio za{ti}en od te razorne buke kao i od toplote.

Iako su se plamene hrbati visoke hiljadama milja dizale i lagano ru{ile oko njega, on je bio potpunobezbedan od sve njihove siline. Energije ove zvezde besnele su mimo njega, kao da su pripadale nekoj drugojvaseljeni; kapsula se postojano kretala usred njih, neokrznuta i neoprljena.

Boumenove o~i, ne vi{e beznade`no pometene neobi~no{}u i ogromno{}u prizora, po~e{e da razabirupojedinosti koje mora da su postojale i ranije, ali koje sve do sada nije zapazio. Povr{ina ove zvezde nijepredstavljala bezobli~ni haos; i tu je postojao izvestan poredak, kao i u svemu {to je Priroda stvorila.

Najpre je uo~io male kovitlace gasa - verovatno ne ve}e od Azije ili Afrike - koji su tumarali povr{inomzvezde. Ponekad bi mu se ukazala prilika da baci pogled u neki od njih i tada bi video tamnija, hladnija podru~jadaleko ispod. Neobi~no, ali izgleda da nije bilo sun~evih pega; mo`da su one predstavljale boljku osobenu zazvezdu koja je obasjavala Zemlju.

A javljali su se i mestimi~ni oblaci, sli~ni pramenovima dima koji nagove{tavaju nailazak oluje. Mo`da suuistinu predstavljali dim, zato {to je ovo sunce bilo toliko hladno da je tu mogla postojati prava vatra. Hemijskajedinjenja mogla su nastati i opstati nekoliko sekundi pre no {to bi ih ponovo razlo`ile na sastavne atome jo{ `e`}enuklearne silovitosti {to su ih okru`ivale.

Obzorje je postajalo svetlije, pri ~emu mu se boja menjala od tamnocrvene, preko `ute i plave, dojarkoljubi~aste. Beli patuljak nailazio je povrh obzorja, vuku}i za sobom svoj plimski talas zvezdane tvari.

Boumen za{titi o~i od nesnosnog sjaja malog sunca i upravi pa`nju na uskome{ani zvezdani predeo koji jegravitaciono polje vuklo put neba. Jednom je imao prilike da vidi vodeni tornado kako se kre}e povr{inom Kariba;ovaj plameni stub imao je gotovo isti oblik. Samo su se razmere donekle razlikovale, zato {to je ognjena kula uosnovi verovatno bila prostranije od cele planete Zemlje.

A onda, neposredno pod sobom, Boumen zapazi ne{to {to je jama~no bilo novo, jer da je bilo tu i ranije,te{ko da ga je mogao prevideti. Kre}u}i se preko okeana blistavog gasa, nalazile su se milijarde sjajnih kuglica;odlikovale su se bisernom svetlo{}u koja se poja~avala i slabila u razmacima od nekoliko sekundi. A sve suputovale u istom pravcu, poput lososa koji se kre}u uzvodno; povremeno bi skretale sa pravolinijske putanje, takoda su im se staze preplitale, ali one se nikada nisu dodirivale.

Bilo ih je na hiljade i {to ih je Boumen vi{e posmatrao, postajao je sve uvereniji da im je kretanjesvrhovito. Nalazile su se na odve} velikoj udaljenosti da bi mogao da razabere neku pojedinost njihovogustrojstva; ve} sama ~injenica da je uop{te uspevao da ih uo~i na ovoj kolosalnoj panorami predstavljala jejemstvo da u pre~niku imaju mnogo - mo`da na stotine - milja. Ako su tu posredi organizovani entiteti, onda suuistinu u pitanju levijatani, sazdani po meri sveta koji nastanjuju.

Mo`da su to bili samo oblaci plazme, koji su stekli privremenu postojanost zahvaljuju}i nekoj ~udnojkombinaciji prirodnih sila - sli~no kratkove~nim loptastim munjama koje jo{ zbunjuju zemaljske nau~nike. Bilo je tojednostavno, a verovatno i ute{no obja{njenje; ali, posmatraju}i ta strujanja zvezdanih razmera, Boumen nijemogao uistinu poverovati u njega. Ta iskri~ava ~vori{ta svetlosti znala su kuda idu; hotimice su se slivala kaplamenom stubu {to ga je podizao beli patuljak kre}u}i se orbitom.

Boumen baci jo{ jedan pogled ka uspinju}em mlazu koji je sada nastupao du` obzorja ispod si}u{ne,masivne zvezde {to je upravljala njime. Da li je posredi puka uobrazilja - ili su stvarno postojale mrlje sna`nijesjanosti koje su gamizale uz taj veliki gasni gejzir, kao da su se milijarde blistavih iskri udru`ile u ~itave kontinentefosforescencije?

Zamisao je gotovo natkrljavala i samu ma{tu, ali mo`da je to {to je posmatrao uistinu bilo ni{ta manje domigracija sa zvezde na zvezdu preko ognjenog mosta. Sva je prilika da nikada ne}e doznati da li je tu posredikretanje bezumnih kosmi~kih zveri, koje kroz svemir nagoni neki poriv sli~an onom {to podsti~e leminge, iliogromna seoba inteligentnih entiteta.

Kretao se kroz novi poredak stvaranja o kome je tek nekolicina ljudi ikada sanjala. Sa one strane carstvamora, kopna, vazduha i svemira le`alo je carstvo vatre, a on je bio jedini povla{}en da ga na trenutak osmotri.Bilo bi previ{e o~ekivati da to i razume.

44. PRIJEMOgnjeni stub stao je da prelazi rub sunca poput oluje koja odlazi za obzorje. Uskome{ane mrlje svetlosti

vi{e se nisu kretale zvezdanim predelom crvenog sjaja koji se i dalje nalazio hiljadama milja ispod. Sede}i usvemirskoj kapsuli, za{ti}en od sredine koja je mogla da ga potre u jednoj milisekundi, Dejvid Boumen ~ekao je naono {to je bilo pripremljeno.

Hitaju}i svojom orbitom, beli patuljak brzo je ponirao; uskoro je dodirnuo obzorje, zapalio ga i i{~ezao.La`ni sumrak spustio se na pakao ispod i u toj iznenadnoj promeni osvetljenosti Boumen postade svestan da sene{to zbiva u prostoru oko njega.

U~inilo mu se da je svet crvenog sunca po~eo da se mre{ka, kao da ga posmatra kroz vodu koja te~e. Natrenutak se zapitao da li je to posredi neko refraktivno dejstvo, izazvano mo`da prolaskom neuobi~ajeno silovitogudarnog talasa kroz prenapregnutu atmosferu u kojoj se i sam nalazio zaronjen.

Svetlost se prigu{ivala, kao da je predstojalo spu{tanje drugog sumraka. Boumen po navici podi`e poglednagore, ali se odmah prekori zbog tog previda, prisetiv{i se da je glavni izvor svetlosti ovde ne nebo, nego blistavidonji svet.

Izgledalo je kao da se zidovi od nekog materijala sli~nog neprozirnom staklu zgu{njavaju oko njega,prituljuju}i crveni sjaj i zamra~uju}i vidik. Postajalo je sve tamnije i tamnije; slaba{nja tutnjava zvezdanih orkanatako|e je brzo zamirala. Kona~no, svemirska kapsula ostala je da lebdi u ti{ini i no}i. Trenutak kasnije, usledio jesasvim blag udar kada se ona spustila na neku ~vrsti povr{inu i zaustavila.

Zaustavila, ali na ~emu? - upita se Boumen sa nevericom. A onda se svetlost vratila; a neverica je ustupilamesto krajnjem o~aju - jer po onome {to je video da ga okru`uje znao je da je jama~no si{ao sa uma.

Bio je pripravan, pomislio je, na svako ~udo. Jedina stvar koju uop{te nije o~ekivao bilo je ne{to sasvimobi~no.

Svemirska kapsula po~ivala je na ugla~anom podu nekog elegantnog, neznanog hotelskog apartmanakoji se mogao nalaziti u bilo kom velikom gradu na Zemlja. Pred o~ima mu je stajala dnevna soba sa sto~i}em,divanom, desetak stolica, pisa}im stolom, mno{tvom raznih svetiljki, dopola ispunjenom policom za knjige na kojojsu le`ali i neki ~asopisi, pa ~ak i jedna vaza sa cve}em. Van Gogov 'Most u Arlu' visio je na jednom zidu - a Vajtov'Kristinin svet' na drugom. Bio je uveren da }e, kada bude otvorio ladicu onog stola, u njoj na}i primerakGidenove Biblije...

Ako je uistinu si{ao s uma, onda su njegove prikaze bile divno ure|ene. Sve je izgledalo savr{eno stvarno;ni{ta ne bi nestalo kada bi mu okrenuo le|a. Jedina stvar koja nikako nije pristajala ovom prizoru - izme|u ostalogi po razmerama - bila je sama svemirska kapsula.

Boumen je mnogo minuta ostao nepomi~an na svom sedi{tu. Napola je o~ekivao da }e privid oko njegai{~eznuti. Ali ovaj je ostajao, podjednako postojan kao i ma {ta drugo {to je video u `ivotu.

Uistinu je bio stvaran - ili je predstavljao tako ve{tu obmanu ~ula da se nikako nije mogao razlikovati odstvarnosti. Mo`da je posredi bio kakav test; ako je to slu~aj, onda }e verovatno od onoga {to on bude preduzeo unarednih nekoliko minuta zavisiti ne samo njegova sudbina, nego i sudbina ljudske rase.

Mogao je ostati da sedi i da ~eka da se ne{to dogodi ili je mogao da otvori kapsulu i izi|e napolje,uhvativ{i se uko{tac sa stvarno{}u prizora {to ga je okru`ivao. Izgledalo je da je pod ~vrst; uostalom, izdr`avao jete`inu svemirske kapsule. Nije bilo verovatno da }e propasti kroz njega - ma {ta on stvarno predstavljao.

No, i dalje je postojalo pitanje vazduha; po ~injenicama kojima je raspolagao, sasvim je bilo mogu}e dase prostorija nalazi u vakuumu ili da sadr`i otrovnu atmosferu. Smatrao je to, dodu{e, krajnje neverovatnim - nikone bi ulo`io ovoliko truda, previdev{i pritom jednu tako bitnu pojedinost - ali nije `eleo da se izla`e nepotrebnimrizicima. U svakom slu~aju, godine obuke nau~ile su ga oprezu kada je u pitanju mogu}nost kontaminacije; nijebio voljan da se izla`e nepoznatoj sredini sve dok ne ustanovi da mu nema alternative. Ovo mesto izgledalo je kaohotelska soba negde u Sjedinjenim Dr`avama. To, me|utim, nimalo nije menjalo ~injenicu da se sada nalazijama~no stotinama svetlosnih godina od Sun~evog sistema.

Spustio je {lem skafandra i zatvorio ga, a zatim stavio u pogon mehanizam za otvaranje vrata svemirskekapsule. Usledio je kratak pisak pri izjedna~avanju pritiska; a onda on zakora~i u prostoriju.

Koliko je uspeo da razabere; nalazio se u savr{eno normalnom gravitacionom polju. Podigao je jednuruku i pustio je da slobodno padne. Na{la mu se uz bok za manje od jedne sekunde.

Zbog ovoga mu je sve po~elo da izgleda dvostruko nestvarno. Bio je odeven u skafander i stajao je -umesto da lebdi - izvan plovila koje je moglo valjano da dejstvuje jedino u uslovima nepostojanja sile te`e. Svinjegovi normalni astronautski refleksi bili su pometeni; morao je da razmisli svaki put pre no {to bi na~inio nekipokret.

Poput ~oveka u transu, krenuo je lagano iz svoje gole polovine prostorije, bez ikakvog name{taja, kahotelskom apartmanu. Ovaj nije, kao {to je napola o~ekivao, nestao kada mu se on pribli`io, ve} je ostaosavr{eno stvaran - i, naizgled, savr{eno postojan.

Zaustavio se kraj sto~i}a. Na njemu se nalazio uobi~ajeni videofon sistema 'Bel', zajeno sa lokalnimimenikom. On se pognu i uze zama{ni tom nespretnim rukama u rukavicama.

Na njemu je stajalo ispisano, na poznati na~in koji je video hiljadama puta ranije: VA[INGTON, D. C.A onda, kada je osmotrio malo podrobnije, do{ao je do prvog pouzdanog dokaza da se ne nalazi na

Zemlji, iako je sve ovo moglo biti stvarno.Mogao je da pro~ita jedino re~ 'Va{ington'; ostatak teksta bio je zamu}en, kao da je presnimljen sa neke

novinske fotografije. Nasumce je otvorio knjigu i stao da je lista. Sve stranice predstavljale su gole povr{ine odnekog krtog, belog materijala koji jama~no nije bio hartija, iako je veoma nalikovao na nju.

Podigao je telefonsku slu{alicu i prislonio je uz plasti~nu oplatu svog {lema. Da je postojao signalslobodne linije, on bi ga mogao ~uti kroz provodljivi materijal. Ali, kao {to je i o~ekivao, nije bilo ni~eg drugog doti{ine.

Sve je, zna~i, bilo la`no, premda i fantasti~no pomno sazdano. A jasno je bilo da mu svrha nije bila daobmanjuje, ve} - nadao se - da ulije spokoj. Bila je to veoma ute{na pomisao; pa ipak, re{io je da ne skineskafander sve dok ne okon~a svoje istra`iva~ko putovanje.

Sav name{taj izgledao je valjan i postojan; isprobao je stolice i one su izdr`ale njegovu te`inu. Ali ladice ustolu nisu se mogle izvu}i; bile su la`ne.

Isto je bilo i sa knjigama i ~asopisima; sli~no telefonskom imeniku, mogli su se pro~itati samo naslovi. Naokupu se na{la neobi~na zbirka - poglavito prili~no bezvredni bestseleri, nekoliko nebeletristi~kih delasenzacionalisti~kog pristupa i neke autobiografije koje je pratila zama{na reklamna kampanja. Nije postojalo ni{tamla|e od tri godine, a i intelektualni sadr`aj bio je sasvim oskudan. To je, dodu{e, bilo svejedno, budu}i da seknjige ionako nisu mogle ~ak ni skinuti sa police.

Postojala su dvoja vrata koja su se spremno otvorila. Prva su vodila u malu, ali udobnu spava}u sobu, ukojoj su se pored postelje nalazili jo{ komoda, dve stolice, prekida~i za svetlo koji su radili i plakar. Otvorio ga je iugledao ~etiti para odela, ku}ni ogrta~, desetak belih ko{ulja i nekoliko kompleta donjeg rublja - sve urednopostavljeno na ve{alice.

Uzeo je jedno odelo i pomno ga ispitao. Koliko je mogao da proceni rukama u rukavicama, bilo jena~injeno od nekog materijala koji je vi{e nalikovao krznu nego vuni. Tako|e je bilo pomalo demodirano; naZemlji, bar ve} ~etiri godine, niko nije nosio jednoredna odela.

Pored spava}e sobe nalazilo se kupatilo opremljeno svim potrebnim priborom za koji je on sa olak{anjemustanovio da nije la`an, ve} da savr{eno normalno dejstvuje. Potom je na red do{la ~ajna kuhinja, sa elektri~nim{tednjakom, hladnjakom, kredencom za ostavu, posu|em i priborom za jelo, sudoperom, stolom i stolicama.Boumen se dao u istra`ivanje ne samo iz radoznalosti, nego i zato {to ga je sve vi{e morila glad.

Najpre je otvorio hladnjak, iz koga je pokuljao talas hladne magle. Police su bile pune raznih pakovanja ilimenki koje su sve izdaleka izgledale savr{eno poznate, premda se izbliza ispostavljalo da su im nalepnicezamu}ene i ne~itke. No, uo~ljiv je bio nedostatak jaja, mleka, maslaca, mesa, vo}a ili bilo koje neprera|enehrane; u hladnjaku su se nalazile samo one stvari koje su se na neki na~in pakovale.

Boumen uze jednu kutiju poznatih `itnih pahuljica koje su se jele za doru~ak, pomisliv{i uz put kako jeneobi~no to {to se one dr`e u hladnjaku. U ~asu kada je podigao pakovanje, shvatio je da ono svakako ne sadr`i`itne pahuljice; bilo je, naime, znatno te`e.

Otvorio je poklopac i ispitao sadr`aj. U kutiji se nalazila neka pomalo vla`na, plava smesa, sli~na pote`ini i sastavu hlebnom pudingu. Izuzme li se neobi~na boja, izgledalo je veoma ukusno.

Ali to je sme{no, re~e Boumen u sebi. Gotovo je izvesno da me promatraju i mora da im izgledam kaomaloumnik u ovom skafandru. Ako je ovo nekakav test inteligencije, verovatno sam ve} pao na njemu. Bez daljegoklevanja, on se vrati u spava}u sobu i po~e da otka~inje zaptivke {lema. Po{to je to u~inio, podi`e {lem deli}in~a, polomi pe~at i oprezni {mrknu. Koliko je uspevao da razabere, udahnuo je savr{eno normalan vazduh.

Ostavio je {lem na postelju i po~eo zahvalno - i prili~no kruto - da skida skafander. Kada je zavr{io,protegao se, nekoliko puta duboko udahnuo i bri`ljivo odlo`io skafander me|u uobi~ajenije delove ode}e uplakaru. Tu je delovao prili~no neobi~no, ali sklonost ka urednosti koju je Boumen delio sa svim astronautimanikada mu ne bi dopustila da ga ostavi negde drugde.

Zatim se `urno vratio u kuhinju i stao da podrobnije ispituje kutiju sa '`itnim pahuljicama'.Plavi hlebni puding imao je blag, za~inski miris, pomalo sli~an onome kojim se odlikuju makaroni.

Boumen mu odmeri te`inu u ruci, odlomi jedan komad i obazrivo ga omirisa. Iako je sada bio uveren da ga nikone}e poku{ati hotimice da otruje, uvek je postojala mogu}nost gre{ke - naro~ito na jednom tako slo`enom poljukao {to je to biohemija.

Stavio je u usta nekoliko mrvica, a potom ih sa`vako i progutao; bilo je izvrsno, premda je ukus delovaokrajnje neodre|eno, tako da ga je gotovo bilo nemogu}e opisati. Ako bi zatvorio o~i, mogao bi zamisliti da je tomeso, hleb od neprosejanog bra{na ili ~ak su{eno vo}e. Ukoliko ne do|e do neo~ekivanih posledica, nije imaorazloga da se boji smrti od gladi.

Pojeo je svega nekoliko zalogaja te smese i ve} se osetio prili~no sit, tako da je potra`io ne{to da popije.Postojalo je pet-{est limenki piva - ponovo jedne ~uvene marke - u stra`njem delu hladnjaka i on pritisnu poklopacna jednoj od njih.

Metalni kapak popusti du` ozna~enih linija, ba{ kao i obi~no. Ali limenka nije sadr`ala pivo; naBoumenovo iznena|enje i razo~aranost, unutra se tako|e nalazila plava hrana.

Za nekoliko sekundi otvorio je jo{ pet-{est drugih pakovanja i limenki. Ma {ta da im je pisalo nanalepnicama, sadr`aj im je bio isti; kako je izgledalo, ishrana }e mu biti pomalo jednoli~na, a i za pi}e ne}e imatini{ta drugo osim vode. Nasuo je ~a{u iz kuhinjske slavine i obazrivo srknuo.

Odmah je ispljunuo prvih nekoliko kapi; ukus je bio odvratan. A onda, pomalo posti|en svojomnagonskom reakcijom, on prisili sebe da ispije ostatak.

Prvi gutljaj bio je dovoljan da se prepozna te~nost. Imala je u`asan ukus zato {to je bila sasvim bezukusna;iz slavine je tekla ~ista, destilisana voda. Njegovi neznani doma}ini o~igledno nisu hteli ni{ta da rizikuju u pogledunjegovog zdravlja.

Osetiv{i se znatno osve`eno, on se na brzinu istu{irao. Nije bilo sapuna, {to je predstavljalo jo{ jednusitniju nepogodnost, ali je zato postojao veoma delotvoran su{ionik sa toplim vazduhom u kome je on u`ivao nekovreme, da bi potom obukao ga}e, potko{ulju i ku}ni ogrta~ iz plakara sa ode}om. Zatim se opru`io na postelji,zagledao se u tavanicu i poku{ao da doku~i neki smisao u ovoj fantasti~noj situaciji.

Nije daleko odmakao u tom pravcu, kada mu je pa`nju odvukao jedan drugi tok misli. Neposredno iznadpostelje nalazio se uobi~ajeni hotelski TV ekran na plafonu; pretpostavio je da je i televizor, poput telefona i knjiga,la`an.

Ali kontrolna jedinica na nji{u}em priru~ju postelje izgledala je tako stvarna da on nije mogao odoleti dase ne poigra njome; a kada mu prsti dodirnu{e senzorski disk sa oznakom UKLJU^ENJE, ekran namah o`ive.

On grozni~avo i nasumce po~e da otkucava brojke na bira~u kanala i bezmalo odmah dobi prvu sluku.Bio je to jedan dobro poznati afri~ki komentator koji je raspravljao o poku{ajima preduzetim sa svrhom da

se sa~uvaju poslednji ostaci divljeg `ivota u njegovoj zemlji. Boumen ga je slu{ao nekoliko sekundi, tako op~injenzvukom ljudskog glasa da nije obratio ni najmanje pa`nju na ono o ~emu je bilo re~i. A onda stade da menjakanale.

Tokom narednih pet minuta video je simfonijski orkestar koji je svirao Voltonov 'Violinski koncert',raspravu o `alosnom stanju u kome se na{lo tradicionalno pozori{te, jedan vestern, demonstraciju novog na~inale~enja glavobolje, kviz na nekom orjentalnom jeziku, jednu psihodramu, tri emisije vesti, fudbalsku utakmicu,predavanje o stereometriji (na ruskom), kao i nekoliko najavnih signala, odnosno teletekstova. Bio je to, u stvari,savr{eno normalan izbor iz svetskih TV programa, a ako se izuzme psiholo{ka potpora koju je posredstvom togadobio, cela stvar je u njemu samo potvrdila jedno podozrenje koje mu se ve} uobli~ilo u umu.

Svi programi bili su stari oko dve godine. Bilo je to otprilike u vreme kada je otkriven MNT-1 i te{ko semoglo poverovati da je posredi puka podudarnost. Ne{to je motrilo na radio-talase; onaj abonosni blok bio jezaposleniji nego {to su ljudi to podozrevali.

Nastavio je da tumara spektrom i najednom je ugledao jedan poznati prizor. Na ekranu se pojavioupravo ovaj apartman, u kome se nalazio jedan znameniti glumac koji je besno optu`ivao nevernu nalo`nicu. U{oku izazvanom prepoznavanjem, Boumen se upiljio u dnevnu sobu iz koje je upravo izi{ao - a kada je kamerakrenula za srditim parom ka spava}oj sobi, on nehotice pogleda prema vratima da vidi da li }e neko uistinu u}i.

To je, dakle, bio na~in na koji je prijemno podru~je bilo pripremljeno za njega; njegovi doma}inizasnovali su svoje zamisli o na~inu `ivljenja na Zemlji na TV programima. Njegova slutnja da se nalazi u filmskomdekoru bila je gotovo doslovno ta~na.

Saznao je sve {to je `eleo za sada i isklju~io je televizor. [ta sad da radim? - upita se on, staviv{i {ake saprepletenim prstima ispod glave i zagledav{i se u prazan ekran.

Fizi~ki i emocionalno bio je iscrpljen, ali je ipak izgledalo nemogu}e da neko mo`e zaspati u ovakofantasti~noj sredini, na ve}oj udaljenosti od Zemlje nego {to je ijedan ~ovek u istoriji bio. Ali udobna postelja inagonska mudrost tela uroti{e se protiv njegove volje.

Potra`io je prstima prekida~ za svetlo i prostorija utonu u tamu. Nekoliko sekundi kasnuje doma{io je saone strane me|e snova.

I tako, polednji put, Dejvid Boumen zaspa.

45. RAKAPITULACIJABudu}i da vi{e nije bilo potrebe za njim, name{taj apartmana razlo`i se u umu svog tvorca. Ostao je

jedino krevet - kao i zidovi koji su {titili ovaj krhki organizam od energija koje on jo{ nije mogao da kontroli{e.U snu, Dejvid Boumen se nemirno prome{kolji. Nije se probudio, niti je sanjao, ali vi{e nije bio sasvim

nesvestan. Poput magle {to gami`e kroz {umu, ne{to mu je zaposedalo um. Ose}ao je to tek nejasno, zato {to biga puni dodir uni{tio potpuno izvesno kao i ognjevi koji su besneli sa one strane zidova. Pod tim ravnodu{nimispitivanjem nije ose}ao ni nadu ni strah; sva ose}anja bila su i{~ilela.

Izgledalo je kao da plovi slobodnim prostorom, dok se oko njega u svim pravcima pru`ala beskrajnageometrijska mre`a tamnih linija ili niti, du` kojih su se kretala si}u{na ~vori{ta svetlosti - neka polako, drugavrtoglavom brzinom. Jednom prilikom, osmotrio je kroz mikroskop presek ljudskog mozga i u njegovoj mre`inervnih vlakana zapazio je istu lavirintsku slo`enost. Ali to je bilo mrtvo i stati~no, dok je ovo nadma{alo i sam`ivot. Znao je - ili je verovao da zna - da posmatra operaciju nekog d`inovskog uma, razmi{ljaju}i pri tom oVaseljeni ~iji je tako si}u{an deo.

Prikaza ili privid potraja samo jedan trenutak. A onda, kristalne ravni i re{etke, kao i izukr{tane perspektivepokretne svetlosti i{~eznu{e iz postojanja u ~asu kad je Dejvid Boumen pre{ao u podru~je svesti koje nijedan ~oveknije ranije iskusio.

U prvi mah, izgledalo je da samo Vreme te~e unazad. Bio je pripravan da prihvati ~ak i to ~udo, kadashvati da je istina jo{ tananija.

Zdenci se}anja bili su otvoreni; u kontrolisanom spominjanju stao je ponovo da pro`ivljava pro{lost. Bio jeto najpre hotelski apartman, pa svemirska kapsula, raspaljeni zvezdani predeli crvenog sunca, blistavo jezgroGalaksije, dveri kroz koje se ponovo obreo u staroj Vaseljeni. I ne samo vizuelni prizori, nego i svi ostali utisci ~ula,sva ose}anja koja je iskusio u to vreme hitali su mimo njega sve br`e i br`e. @ivot mu se odmotavao poputmagnetofonske trake koja se vrti unazad sve ve}om brzinom.

Sad je ponovo na 'Otkri}u', dok Saturnovi prstenovi ispunjavaju nebo oko njega. Pre toga, ponavljao jesvoj zavr{ni dialog sa Halom; video je Frenka Pula kako kre}e u svoju poslednju misiju; ~uo je glas Zemlje koji gauverava da je sve uredu.

I dok je jo{ pro`ivljavao sva ta zbivanja, znao je da je uistinu sve u redu. Vra}ao se natrag niz hodnikevremena, a znanja i iskustva ~ilela su iz njega dok je hitao ka vlastitom detinjstvu. Ali ni{ta nije bilo izgubljeno; sve

{to je ikada bio, svaki trenutak njegovog `ivota preno{en je radi ~uvanja na bezbednije mesto. A u ~asu kadajedan Dejvid Boumen bude prestao da postoji, drugi }e postati besmrtan.

Br`e i br`e ponirao je u zaboravljene godine i u jedan jednostavniji svet. Lica onih koje je nekada voleo iza koje je mislio da ih je izgubio u zaboravu blago su mu se osmehivala. Uzvratio im je osmeh sa naklono{}u i bezbola.

Kona~no, strmoglavo regrediranje po~elo je da se usporava; zdenci se}anja bili su gotovo presahli. Vremeje stalo da te~e sve tromije, pribli`uju}i se trenutku zaustavljala - ba{ kao {to i zanjihalo klatno, u ~asu kada stignedo granice svog luka, izgleda da se smrzlo za jedan ve~ni tren, pre no {to otpo~ne novi ciklus.

Bezvremeni trenutak minu; klatno krenu u suprotnom smeru. U jednoj praznoj prostoriji, lebde}i posredplamenova dvostruke zvezde, udaljene dvadeset hiljada svetlosnih godina od Zemlje, beba otvori o~i i zaplaka.

46. PREOBRA@AJA onda utihnu, shvativ{i da vi{e nije sama.Avetinjski, svetlucavi pravougaonik obrazovao se u praznom vazduhu. O~vrsnuo je u kristalnu plo~u,

izgubio prozra~nost i postao obliven bledom, mle~nom sjajno{}u. Uznemiruju}e, neuhvatljive utvare kretale su senjegovom povr{inom i u dubini. Spajale su se u {ipke svetlosti i senke, da bi potom obrazovale prepletenapaokasta ustrojstva koja po~e{e polako da se vrte u skladu sa pulsiraju}im ritmom koji sada kao da je ispunjavaoceli svemir.

Bio je to prizor koji je mogao privu}i i vezati pa`nju bilo kog deteta - ili ~ovekolikog majmuna. Ali, ba{kao i pre tri miliona godina, posredi je bila samo spoljnja manifestacija sila odve} tananih da bi se svesno pojmile.Bila je to jednostavno igra~ka za razonodu ~ula, dok se prava obrada odigravala u znatno dubljim nivoima uma.

Ovoga puta, obrada je bila brza i pouzdana, budu}i da je nova {ara ve} bila istkana. U eonima proteklimod njihovog poslednjeg susreta, naime, tka~ je mnogo nau~io; a i gra|a u kojoj je upra`njavao svoju umetnostbila je sada nesravnjivo finije kakvo}e. Ali da li }e mu biti dopu{teno da uzme udela u tka~evoj sve ve}oj tapireriji,to je samo budu}nost mogla re}i.

O~ima koje su ve} odra`avale inteligenciju ve}u od ljudske beba se zagleda u dubine kristalnog monolita,razabrav{i - ali jo{ ne i doku~iv{i - tajne koje su tamo le`ale zapretane. Znala je da se vratila ku}i, da je ovdeporeklo mnogih rasa osim njene; ali tako|e je znala da tu ne mo`e da ostane. Posle ovog trenutka sledilo je novoro|enje, ~udnije od svih u pro{losti.

Taj ~as je sada kucnuo; blistava ustrojstva nisu vi{e predstavljala odjek tajni u srcu kristala. Kada su onazamrla, za{titni zidovi i{~ileli su u nepostojanje odakle su nakratko izronili, a crveno sunce ispunilo je nebo.

Metal i plastika zaboravljene svemirske kapsule i ode}a koju je jednom nosilo stvorenje {to se zvalo DejvidBoumen buknu{e u ognju. Poslednje veze sa Zemljom su nestale, razlo`iv{i se na svoje sastavne atome.

Ali dete je to jedva primetilo, privikavaju}i se na prijatan sjaj svoje nove sredine. Jo{ mu je, nakratko, bilapotrebna ta opna materije kao `i`a njegove mo}i. Njegovo neuni{tivo telo predstavljalo je sliku koju mu je umimao o samom sebi; jer, uprkos svim mo}ima koje je posedovalo, znalo je da je jo{ beba. To }e i ostati sve dok nebude donelo odluku o novom obli~ju ili ne bude nadraslo neophodnost materije.

A onda je do{lo vreme da krene - premda, u izvesnom smislu, nikada ne}e napustiti ovo mesto gde jeponovo ro|eno, zato {to }e uvek biti deo entiteta koji je iskoristio ovu dvostruku zvezdu za svoje nedoku~ivenaume. Pravac, premda ne i priroda njegove sudbine le`ao je jasno pred njim, tako da nije bilo potrebe da se dr`iokoli{ne putanje kojom je stigao dovde. Nagonima starim tri miliona godina sada je shavatio da ne postoji samojedan put iza le|a svemira. Drevni mehanizam Zvezdanih dveri valjano mu je poslu`io, ali vi{e mu nije biopotreban.

Svetlucavo, pravougaono obli~je, koje mu je nekada li~ilo samo na kristalnu plo~u, jo{ je po~ivalo prednjim, ravnodu{no kao i ono prema bezopanim plamenovima pakla koji se pru`ao dole. U njemu su le`alezapretane jo{ nedoku~ene tajne prostora i vremena, ali je bar neke od njih ono sada razumevalo i bilo kadro da ihkontroli{e. Kako je o~igledan - kako nu`an - bio taj matemati~ki odnos njegovih strana, sled kvadrata 1:4:9! Ikako je prostodu{no bilo pretpostaviti da se niz okon~ava u toj ta~ki, u samo tri dimenzije!

Usredsredilo je um na te geometrijske jednostavnosti i dok su mu se misli poigravale njima, prazan okvirispunio se tamom me|uzvezdane no}i. Sjaj crvenog sunca zgasnu - ili, bolje re~eno, kao da se namah razudio usvim pravcima; istog trena, pred njim se pojavilo blistavo vrtlo`je Galaksije.

Posredi je mogao biti neki predivan, neverovatno kitnjast model postavljen u blok plastike. Ali bila je tostvarnost doku~ena u njenoj ukupnosti ~ulima koja su sada bila tananija do vida. Ukoliko bi to po`elelo, moglo jeda usredsredi pa`nju na bilo koju od njenih stotinu milijardi zvezda; a bilo je kadro i za znatno vi{e od toga.

Nalazilo se ovde, usred te velike reke sunaca, na pola puta izme|u zapretanih ognjeva galakti~kog jezgrai samotnih, ra{trkanih zvezda-stra`ara na rubovima. A `elelo je da bude tamo, sa suprotne strane tog nebeskogponora, te vijugave trake tmine, sasvim li{ene zvezda. Znalo je da taj bezobli~ni haos, vidljiv jedino po sjaju kojimse njegove ivice ocrtavaju spram dalekih, plamenih magli{ta u pozadini, predstavlja jo{ neiskori{}enu gra|ustvaranja, sirovinu neke potonje evolucije. Ovde Vreme jo{ nije po~elo; tek kada sunca {to sada sijaju budu ve}davno mrtva, svetlost i `ivot preoblikova}e ovaj bezdan.

Bez svoje volje jednom je pro{lo tuda; sada to ponovo mora u~initi - ovoga puta svojom voljom. Ovapomisao ispuni ga iznenadnim, studenim u`asom, tako da je za trenutak ostalo potpuno pometeno, a njegovonovo vi|enje Vaseljene zadrhta i zapreti da se raspadne na hiljadu deli}a.

Du{u mu nije smrznuo strah od galakti~kih ponora, ve} jedan dublji nespokoj koji je poticao iz jo{nero|ene budu}nosti. Ono je, naime, ostavilo za sobom vremenske razmere svog ljudskog porekla; sada,razmi{ljaju}i o toj traci no}i li{enoj zvezda, naslutilo je prve nagove{taje Ve~nosti koja je stala da se raskriljuje prednjim.

A onda se prisetilo da nikada ne}e biti samo i panika mu lagano minu. Ponovo je vaspostavilo kristalnojasnu predstavu o Vaseljeni - ali ne, znalo je to, isklju~ivo vlastitim naporom. Kada mu bude bio potreban vodi~ uprvim teturavim koracima, ovaj }e biti tu.

Povrativ{i samopouzdanje, poput ronioca koji je ponovo stekao pribranost, ono suknu kroz svetlosnegodine. Galaksija se probi iz mentalnog okvira u koji ju je ono zatvorilo; zvezde i magline stado{e da promi~umimo njega, tvore}i privid beskrajne brzine. Utvarna sunca rasprskavala su se i ostajala za njim dok je ono kliziopoput seni kroz njihova jezgra; hladne, tmaste pusto{i kosmi~ke pra{ine, kojih se jednom bojalo, izgledale su musada podjednako tri~ave kao i lepet gavranovih krila spram pro~elja Sunca.

Zvezde su se prore|ivale; blistavost Mle~nog Puta tamnila je u bledu utvaru veli~ajnosti koju je onoupoznalo - i koju }e, kada bude spremno za to, upoznati ponovo.

Vratilo se upravo tamo gde je i `elelo, u svemir koji su ljudi dr`ali za stvaran.

47. DETE-ZVEZDATu, pred njim, poput kakve svetlucave igra~ke kojoj nijedno Dete-zvezda ne bi moglo da odoli, lebdela je

planeta Zemlja sa svim svojim ljudskim stvorenjima.Vratilo se na vreme. Dole, na tom prenaseljenom globusu, uzbune }e bleskati na radarskim ekranima,

veliki, prate}i teleskopi pretra`iva}e nebo - a istorija za koju su ljudi znali pribli`i}e se svom svr{etku.Hiljadu milja ispod, postalo je svesno da se dremljivi tovar smrti razbudio i da se tromo kome{a na svojoj

orbiti. Slaba{ne energije koje je sadr`ao nisu predstavljale nikakvu pretnju za njega; ali vi{e je volelo vedrije nebo.Stavilo je u dejstvo svoju volju i kru`e}i megatoni rascveta{e se u be{umnom prasku koji je doneo kratkotrajnu,la`nu zoru polovinu usnulog globusa.

Potom je zastalo, pribiraju}i misli i mozgaju}i o svojim jo{ neisku{anim mo}ima. Jer iako je sada bilogospodara sveta, nije sasvim znalo {ta mu nadalje valja ~initi.

No, ne{to }e ve} smisliti.

EPILOG: POSLE 2001.Kada sam, pre ~etrnaest godina, otkucao zavr{ne re~i: 'Jer iako je sada bilo gospodar sveta, nije sasvim

znalo {ta mu nadalje valja ~initi. No, ne{to }e ve} smisliti' - smatrao sam da sam zatvorio krug i da sam isklju~iosvaku mogu}nost nastavka. I odista, tokom naredne decenije ismejavao sam i samu pomisao na tako ne{to, izrazloga koji su mi se ~inili kona~ni. Budu}i da je '2001.' bila usredsre|ena na naredni stupanj ljudske evolucije,o~ekivati od mene (ili ~ak od Stenlija) da to opi{em bilo bi podjednako besmisleno kao i tra`iti od Gleda-Mesecada opi{e Boumena i njegov svet.

Uprkos mojim protivljenjima, sada je o~igledno da mi je nemirna, mala podsvest sve vreme pomno radila,verovarno reaguju}i na neprekidnu bujici pisama od ~italaca koji su `eleli da znaju '{ta je dalje bilo'. Kona~no,kao intelektualnu ve`bu, napisao sam jedan prQcis o mogu}em nastavku, u obliku kratkog filmskog sinopsisa iposlao po jedan primerak Stenliju Kjubriku i mom agentu Skotu Mereditu. [to se Stenlija ti~e, bio je to samo izrazu~tivosti, budu}i da sam znao da se on nikad ne ponavlja (ba{ kao {to ni ja nikada ne pi{em nastavke), ali nadaosam se da }e Skot prodati sinopsis ~asopisu 'Omni', koji je nedugo pre toga objavio tako|e jedan sinopsis, zadelo 'Napevi daleke Zemlje'. A onda }e, iskreno sam se uzdao, duh '2001.' kona~no biti upokojen.

Stenli je pokazao uzdr`ano zanimanje, ali Skot je bio odu{evljen - i neumoljiv. "Naprosto, mora{ danapi{e{ knjigu", kazao mi je. Progun|av{i, shvatio sam da je u pravu...

I tako, blagonakloni ~itao~e (da skujem izraz), u prilici si da ustanovi{ {ta je dalje bilo u romanu '2010:Druga odiseja'. Izuzetno sam zahvalan izdava~koj ku}i 'New American Library', nosiocu autorskih prava na roman'2001: Odiseja u svemiru', zato {to mi je dozvolila da upotrebim trideset sedmo poglavlje u novoj knjizi. Ono slu`ikao spona koja povezuje dva dela.

Evo i zavr{nog komentara o oba romana vi|ena iz ta~ke sada gotovo ta~no na sredokra}i izme|u godine2001. i vremena kada smo Stenli Kjubrik i ja zapo~eli zajedni~ki rad. Nasuprot popularnom uverenju, pisci nau~nefantastike veoma retko poku{avaju da predvide budu}nost; {tavi{e, kako je to jednom prilikom zgodno primetio RejBredberi, oni znatno ~e{}e nastoje da je spre~e. Godine 1964, rano, juna~ko razdoblje svemirske ere upravo jepo~injalo; Sjedinjene Dr`ave odredile su Mesec kao svoje odredi{te, a kada je jednom ta odluka doneta, osvajanjedrugih planeta pokazalo se u krajnjoj liniji neumitno. Izgledalo je stoga sasvim razlo`no da }e do 2001. postojatid`inovske svemirske stanice na orbiti oko Zemlje, kao i da }e - malo kasnije - biti preduzimani pohodi sa ljudskimposadama na planete.

U jednom idealnom svetu, to bi nesumljivo bilo mogu}e: novcem stra}enim u vijetnamskom ratu platilo bise sve {to je Stenli Kjubrik pokazao na ekranu sinerame. Sada nam je, me|utim, jasno da }e se to zbiti ipak ne{tokasnije.

Film '2001.' ne}e se poklopiti sa 2001. Pa ipak - izuzme li se vi{a sila - do tada }e se gotovo sve {to jeopisano u knjizi i prikazano na filmu nalaziti u poodmakloj fazi planiranja.

Jedini izuzetak jeste komuniciranje sa vanzemaljskim inteligencijama: to je ne{to {to se uop{te ne mo`eplanirati - ve} samo naslu}ivati. Niko ne zna da li }e do toga do}i sutra ili kroz hiljadu godina.

Ali jednom }e se svakako dogoditi.

Artur ^. KlarkKolombo, [ri Lankanovembra 1982.